KOLEKTIVNI UGOVOR »ŠTARK A.D.«

Na osnovu člana 240, 241, i 248 Zakona o radu (Službeni Glasnik Republike Srbije br.24 /05 i 61/05),

A.D. Xxxxx (u daljem tekstu: Poslodavac) xxxx je zakonski zastupnik Generalni Direktor Xxxxx Xxxx Xxxxx, sa jedne strane i reprezentativni Sindikati kod Poslodavca:

Samostalni Sindikat, xxxx je ovlašćeni predstavnik, Xxxxxxxx Xxxxxxxxxx i

Sindikat »Nezavisnost« xxxx je ovlašćeni predstavnik, Xxxxxxx Xxxxxxxxxx xx xxxxx xxxxxx,

Xxxx 18. maja 2009. godine zaključuju

KOLEKTIVNI UGOVOR »XXXXX A.D.«

1.Osnovne odredbe

Ĉlan 1.

Ovim Kolektivnim ugovorom kod poslodavca u skladu sa Zakonom uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa zaposlenih u A.D. Xxxxx (u daljem tekstu: Zaposleni), i A.D. Xxxxx. (u daljem tekstu: Poslodavac), postupak zaključivanja Kolektivnog ugovora kod poslodavca, međusobni odnosi učesnika Kolektivnog ugovora i druga pitanja od značaja za zaposlene i Poslodavca.

Ĉlan 2.

Ovaj Kolektivni ugovor neposredno se primenjuje na sve zaposlene, kao i one koji su na osnovu ugovora o radu upućeni na rad kod drugog poslodavca.

Prava obaveze i odgovornosti zaposlenih, koje nisu uređene Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, uređuju se drugim opštim aktom poslodavca i Ugovorom o radu sa zaposlenima.

Ĉlan 3

Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, odnosno ugovorom o radu, mogu se utvrditi veća prava od prava utvrđenih u opštem, odnosno posebnom kolektivnom ugovoru, xxx x xxxxx prava koja nisu predviđena opštim, odnosno posebnim kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom.

Ĉlan 4.

Ukoliko se pojedine odredbe Ugovora o radu koje regulišu prava i obaveze iz radnog odnosa Poslodavca ili zaposlenih zasnivaju na netačnim podacima, ili odudaraju od Zakona o radu iste odredbe će se smatrati ništavim.

Ĉlan 5.

Poslodavac i zaposleni su dužni da se u odnosu na prava i obaveze iz radnog odnosa ponašaju u skladu sa Zakonom o radu, ovim Kolektivnim ugovorom kao i drugim opštim ili pojedinačnim aktima Poslodavca.

Ĉlan 6.

Ovaj Kolektivni ugovor kod Poslodavca se zaključuje na period od 3 (tri godine).

Poslodavac sledbenik xxxxx xx da primenjuje opšti akt poslodavca prethodnika najmanje godinu xxxx od xxxx promene poslodavca, osim ako pre isteka tog roka:

1) istekne vreme na koje je zaključen kolektivni ugovor kod poslodavca prethodnika;

2) kod poslodavca sledbenika bude zaključen novi kolektivni ugovor.

2. ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA

2.1. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa

Ĉlan 7.

Radni odnos može da zasnuje lice koje ispunjava opšte uslove utvrđene zakonom i posebne uslove za rad na određenim poslovima utvrđene zakonom, ovim Kolektivnim ugovorom kod poslodavca i Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.

Pravilnikom iz stava 1 ovog člana, utvrđuju se organizacioni delovi preduzeća, vrsta posla, stručna sprema i drugi posebni uslovi za rad na xxx poslovima.

Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje kada to zahteva potreba xxxxxxx xxxx.

Zaposleni xx xxxxx da se u toku rada obrazuje, stručno osposobljava i usavršava svoje znanje kako bi poboljšao rad i time doprineo preduzeću.

Troškovi obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja obezbeđuju se iz sredstava poslodavca.

2.2. Ugovor o radu

Ĉlan 8.

Radni odnos se zasniva ugovorom o radu na određeno i neodređeno vreme. Ugovorom o xxxx xxxx da se ugovori probni rad. Ugovor o radu zaključuju Zaposleni i Poslodavac.

Ĉlan 9.

Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad u pisanom obliku.

Ako Xxxxxxxxxx sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

Poslodavac xx xxxxx da zaposlenog sa xxxxx xx zasnovao radni odnos prijavi svim nadležnim organima u skladu sa zakonom.

Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje, najkasnije u roku od 15 xxxx od xxxx stupanja zaposlenog na rad, kao i da upozna zaposlenog sa:

- Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova

- Kućnim redom

- Pravilnikom o radnom vremenu

- Pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na radu

Poslodavac xxxx kolektivne ugovore i opšte akte na mestu, koje je dostupno svim zaposlenim, u službi razvoja ljudskih resura, i u sekretarijatima svih poslovnih jedinica. Zaposleni može kad god želi zahtevati pregleda sadržaj kolektivnih ugovora i opštih akata. To pravo mu poslodavac ne može odreći.

Ĉlan 10.

Ugovor o radu sadrži:

1. naziv i sedište Poslodavca

2. ime i prezime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog

3. vrstu i xxxxxx stručne spreme zaposlenog

4. vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja

5. mesto rada

6. način zasnivanja radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme)

7. vreme trajanja ugovora o radu ukoliko se zaključuje na određeno vreme

8. dužinu probnog rada, ukoliko se probni rad ugovara

9. xxx početka rada

10. radno vreme ( puno, nepuno ili skraćeno )

11. novčani iznos osnovne zarade i elemente za utvrđivanje radnog učinka, naknade zarade, uvećanje zarade i druga primanja zaposlenih (minuli rad i topli obrok)

12. rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koje zaposleni ima pravo

13. pozivanje na kolektivni ugovor koji je na snazi

14. vreme trajanja dnevnog i nedeljnog radnog vremena

15. zabranu konkurencije, ukoliko je ugovorena

16. povrede radne obaveze zbog kojih Poslodavac može da otkaže ugovor o radu.

17. uslove pod kojima zaposlenom mogu biti izmenjeni ugovoreni uslovi rada.

Ugovorom o radu mogu da se ugovore i druga prava i obaveze.

Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrđenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga (bolesti, smrti člana porodice,

slave, elementarne nepogode) ili ako se poslodavac i zaposleni drugačije dogovore.

Na prava i obaveze koja nisu utvrđena ugovorom o radu primenjuju se odgovarajuće odredbe Zakona o radu i ovog Kolektivnog ugovora.

2.3 Otkaz ugovora o radu

Ĉlan 11.

Zaposlenom se može otkazati ugovor o radu ako ne poštuje radnu disciplinu, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi da radi kod poslodavca, i to :

Neopravdano izostaje sa posla 3 (tri) xxxxx xxxx uzastopono, odnosno sa prekidima 5 (pet) radnih xxxx x xxxx 3 (tri) meseca;

Kasni na posao ili napušta rad pre kraja radnog vremena najmanje 5 puta u toku 6 (šest) meseci;

Ometa jednog ili više zaposlenih u procesu rada;

Organizuje političke organizacije ili stranke kod poslodavca; Dolazi na rad u pripitom stanju ili upotrebljava alkohol ili drugo narkotičko sredstva za vreme rada;

Neovlašćeno unosi alkohol u prostorije poslodavca; Koristi alkohol ili opojne xxxxx u toku rada;

Puši na mestima gde je to zabranjeno; Odbija da se podvrgne alkotestu;

Izaziva nered ili učestvuje u tuči, kod poslodavca ili na službenom putovanju;

Nedolično se ponaša prema drugim zaposlenima ili prema strankama, odnosno kupcima (svađa, uvreda i slično);

Odbija saradnju sa drugima zaposlenim zbog lične netrpeljivosti ili drugih neopravdanih razloga;

Podstrekava xx xxxxx, nered ili nedisciplinu;

Prodaje bilo kakve predmete ili posreduje u prodaji trećih lica u krugu Društva, odnosno poslodavca, osim organizovane prodaje preko sindikata;

Izrađuje ili popravlja sopstvene stvari ili stvari drugih lica sredstvima poslodavca, bez odobrenja direktora ili zaposlenog koga on ovlasti;

Poseduje – nosi vatreno oružje unutar kruga i poslovnih prostorija preduzeća, bez postojanja posebnog ovlašćenja xx xxxxxx poslodavca;

Onemogućava ovlašteno lice da izvrši pretres zaposlenih pri ulasku ili izlasku iz kruga poslodavca;

Spava u krugu Društva;

Prijavljuje povredu van radnog vremena kao povredu na radu, radi sticanja određenih prava iz radnog odnosa;

Neblagovremeno obavi sanitarni pregled ili drugi pregled koji je obavezan po zakonu, ili odbija da takav pregled izvrši;

Ne dostavlja potvrde lekara xx xxxxxx zaposlenog o privremenoj sprečenosti za rad u roku od tri xxxx od xxxx nastupanja privremene sprečenosti za rad;

Zloupotrebi službeno vozilo;

Ne upotrebljava sredstva za zaštitu na radu, ili ne nosi radnu odeću ili obuću za vreme rada;

Neblagovremeno prijavi, ili uopšte ne prijavi kvarove na mašini, postrojenjima i drugim sredstvima za rad;

Ne preduzima ili nedovoljno preduzima mere zaštite na sredstvima rada;

Ulazi ili izlazi iz kruga poslodavca na mestima koja nisu za to predviđena;

Kao odgovorni zaposleni potpiše ugovor ili stvori obavezu za poslodavca bez saglasnosti organa upravljanja, ako je takva saglasnost propisana opštim aktom ili zaključi ugovor mimo procedure i Uputstva za zaključivanje ugovora koji je izazvao materijalnu štetu Poslodavcu;

Neopravdano odbija rad duži od punog radnog vremena, kao što je utvrđeno ovim kolektivnim ugovorom;

Ugrožava unutrašnji saobraćaj ili ne poštuje propise iz bezbednosti saobraćaja;

Nepropisno vrši primopredaju smene; Ne izdaje fiskalni račun;

Ne istakne cenovnik, to jest cenu proizvoda u prodajnim objektima ;

Xxxxx xx na radnom mestu ;

Obavlja privatne poslove za vreme rada ;

Povredi disciplinu ili pravila ponašanja koja su propisana drugim opštima aktima poslodavca.

3.RADNO VREME

3.1.Puno radno vreme

Ĉlan 12.

Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno.

Zavisno od delatnosti i organizacije posla u organizacionom delu preduzeća, rad se obavlja u jednoj, dve ili tri smene.

Radni xxx po pravilu traje osam časova.

Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje generalni direktor ili zaposleni kojega on ovlasti.

Za prekovremeni rad generalni direktor preduzeća ili zaposleni kojega on ovlasti xxxx zaposlenom da dostavi rešenje.

Za preraspodelu radnog vremena, generalni direktor dostavlja obaveštenje reprezentativnim Sindikatima o razlozima uvođenja preraspodele radnog vremena i trajanju preraspodele radnog vremena.

Puno radno vreme za zaposlenog mlađeg od 18 xxxxxx ne može da se utvrdi u trajanju dužem od 35 časova nedeljno, niti dužem od osam sati dnevno.

4.ODMORI I ODSUSTVA

4.1.Odmor u toku dnevnog rada

Ĉlan 13.

Zaposleni xxxx xxxx puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta.

Zaposleni xxxx xxxx duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 15 minuta.

Zaposleni xxxx xxxx duže od punog radnog vremena, a najmanje 10 časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 45 minuta.

Odmor u toku dnevnog rada ne može se koristiti na početku i na kraju radnog vremena.

Vreme odmora iz stava 1 i 2 ovog člana uračunava se u radno vreme.

Ĉlan 14.

Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na način kojim se obezbeđuje da se rad ne prekida, ako priroda posla ne dozvoljava prekid xxxx, xxx i ako se radi sa strankama, o čemu se stara Poslodavac donošenjem odluke o rasporedu korišćenja odmora u toku dnevnog rada.

4.2. Dnevni odmor

Ĉlan 15.

Zaposleni ima pravo na odmor između dva xxxxx xxxx u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno, ako zakonom nije drugačije određeno.

4.3. Nedeljni odmor

Ĉlan 16.

Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje

24 časa neprekidno, koji se po pravilu koristi nedeljom. Poslodavac može da odredi drugi xxx za korišćenje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva. Ako je neophodno da zaposleni radi na xxx svog nedeljnog odmora, poslodavac xx xxxxx da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno u toku naredne nedelje.

4.4. Godišnji odmor

Ĉlan 17.

U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih xxxx.

Nedelja se računa kao 5 radnih xxxx.

Zaposleni ima pravo na srazmerni deo godišnjeg odmora u slučajevima i pod uslovima utvrđenim zakonom.

Ĉlan 18.

Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih xxxx uvećava na osnovu sledećih kriterijuma:

po osnovu uslova rada

- zaposleni na mestima sa povećanim rizikom... 2 rad. xxxx

- radniku za nocni rad preko 100h.godisnje. 1 rad.xxx

po osnovu radnog iskustva:

- od 5 do 10 god. 1 rad.xxx

- xx 10 do 15 god. 2 rad.xxxx

- xx 15 do 20 god. 3 rad.xxxx

- preko 20. 4 rad.xxxx

po osnovu stručne spreme:

- zaposleni na radnim mestima sa zahtevanim I, II i III stepenom stručne spreme 1 rad.xxx

- zaposleni na radnim mestima sa zahtevanim IV i V stepenom stručne spreme......................................... 2 rad.xxxx

- zaposleni na radnim mestima sa zahtevanim VI, VII i VIII

stepenom stručne spreme 3 rad.xxxx

po osnovu posebnih socijalnih uslova:

- samohrani roditelj sa 2 i vise dece do 14 god. 1 rad.xxx

- xxxxxx sa detatom posebnih potreba. 5 rad.xxxx

- xxxxxx sa invaliditetom. 1 rad. xxx

Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, po isteku te sprečenosti za rad ima pravo da nastavi korišćenje godišnjeg odmora.

Ĉlan 19.

Maksimalna dužina godišnjeg odmora po svim osnovima ne može da bude duža od 36 radnih xxxx.

Ĉlan 20.

Godišnji odmor može se koristiti u celosti ili u delovima. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje petnaest radnih xxxx x xxxx kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. xxxx naredne godine.

Ĉlan 21.

Svaka organziaciona jedinica zadužena je da za zaposlene u okviru istog izradi Plan korišćenja godišnjeg odmora i u skladu sa istim dostavi zahteve službi razvoja ljudskih resursa i to najkasnije do 15. maja za tekuću godinu.

Na osnovu prispelih zahteva služba razvoja ljudskih resursa izrađuje rešenja o korišćenju godišnjeg odmora. Rešenje se dostavlja podnosiocu zahteva najkasnije 15 xxxx pre početka korišćenja godišnjeg odmora.

4.5. Plaćeno odsustvo

Ĉlan 22.

Zaposleni u toku kalendarske godine ima pravo na odsustvo xx xxxx uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) do ukupno 7 radnih xxxx, u sledećim slučajevima:

- sklapanje braka 3 rad. xxxx

- porođaja supruge. 5 rad. xxxx

- porođaja drugog člana uže porodice.................... 1 rad. xxx

- teže bolesti člana uže porodice. 7 rad. xxxx

- selidbe sopstvenog domaćinstva. 1 rad. xxxx

- selidbe sopstvenog domaćinstva xxx xxxxx dosadašnjeg prebivališta 3 rad. xxxx

- prikupljanja dokumentacije za invalidsku penziju..4 rad. xxxx

- polaganja stručnog ili drugog ispita.................. 1 rad. xxx, a ukupno 6 radnih xxxx x xxxx kalendarske godine

- korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti po predlogu lekara 7 rad. xxxx

- pripreme zaposlenog za odlazak na odsluženje vojnog roka. 2 rad. xxxx

-zaštite i otklanjanja štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih elementarnom nepogodom........... 3 rad. xxxx

- polaska deteta u prvi razred osnovne škole. 1 rad. xxx

- učestvovanja na radničko sportskim igrama koje organizuje sindikat - najmanje po 1 radni xxx,u zavisnosti xx xxxxx održavanja takmičenja

Pored prava na odsustvo iz stava 1 ovog člana zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo xxx:

1) zbog smrti člana uže porodice............................. 5 rad. xxxx; Ĉlanovima uže porodice smatraju se bračni drug, deca, braća,

sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj i xxxxx xxxx koja xxxx u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim.

2) zbog dobrovoljnog davanja krvi. 2 rad. xxxx

računajuci i xxx davanja

3) zbog dobrovoljnog davanja tkiva i organa uz lekarsku dokumentaciju 15 rad.xxxx

4) zbog odlaska zaposlenog u penziju 7 rad. xxxx

5) za slavu, na xxx slave....................................... 1 rad. xxx

Generalni direktor ima pravo da u izuzetnim slučajevima odobri do 30 radnih xxxx odsustva zbog stručnog usavršavanja a na zahtev zaposlenog.

4.6. Odsustvo bez naknade u toku radnog xxxx

Ĉlan 23.

Ukoliko to ne remeti proces rada, zaposleni može odsustvovati u toku rada 4 sata nedeljno radi:

- odlaska lekaru specijalisti po uputu fabričkog lekara ili lekara opšte prakse

- odvođenja deteta na obavezni vid zdravstvene zaštite (na pr. vakcinaciju)

O potrebi napuštanja radnog xxxxx iz prethodnog stava podnosi xx xxxxxx dokaz (lekarski uput ili odgovarajuca dokumentacija) Poslodavcu.

5. BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

Ĉlan 24.

Zaštita zaposlenih u potpunosti se ostvaruje u skladu sa Zakonom o radu i Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu i opštim aktima poslodavca.

Ĉlan 25.

Za organizovanje i sprovođenje mera zaštite zaposlenih odgovorno je lice za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca.

Sva prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih koje proizlaze iz zakonskih propisa uređeni su Pravilnikom o pravima, obavezama i odgovornostima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

5.1. Predstavnik zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu

Ĉlan 26.

Zaposleni imaju prava da obrazuju Xxxxx za bezbednost i zdravlje na radu (u daljem tekstu: Odbor).

Odbor broji 6 članova.

Zaposleni xxxxxx 3 predstavnika za bezbednost ili zdravlje na radu ( u daljem tekstu: predstavnik zaposlenih).

Poslodavac u Odbor imenuje 3 predstavnika.

5.2. Način izbora predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu

Ĉlan 27.

Predloge kandidata за predstavnika zaposlenih iz xxxx zaposlenih mogu dati svi zaposleni i organi reprezentativnih sindikata.

Predlaže se veći broj kandidata od broja koji se bira.

Postupak izbora predstavnika zaposlenih sprovode organi reprezentativnih sindikata. Na osnovu dobijenih predloga kandidata, organi reprezentativnih sindikata sačinjavaju listu kandidata koja se potom usvaja na skupu. svih zapsolenih.

Izbor predstavnika zaposlenih se vrši tajnim glasanjem.

6. ZARADA ZAPOSLENIH, DODACI, NAKNADE I DRUGA PRIMANJA

6.1. Zarada

Ĉlan 28.

Zarada, na koju zaposleni ima pravo, sastoji se od:

1. osnovne zarade,

2. dela zarade za radni učinak,

3. uvećane zarade,

4. doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca.

Zaradom u smislu Kolektivnog ugovora smatra xx xxxxxx koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade.

Ĉlan 29.

Predsednici reprezentativnih sindikata imaju pravo uvida u podatke o iznosima isplaćenih osnovnih zarada po platnim grupama sa podgrupama, da bi pratili da xx xx isplaćene osnovne zarade u skladu sa iznosima utvrđenim ovim Kolektivnim ugovorom.

Ĉlan 30.

Pri utvrđivanju zarada polazi se od osnovnih zarada utvrđenih ovim ugovorom i od:

1. dostignutog nivoa zarada i njihovog odnosa prema zaradama kod drugih poslodavaca u grani;

2. rasta troškova života;

3. učešća zarada u troškovima poslovanja;

4. ostvarenog finansijsko-poslovnog rezultata.

6.2. Osnovna zarada

Ĉlan 31.

Osnovne zarade u minimalnom i maksimalnom iznosu po ovom Kolektivnom ugovoru, ugovaraju se u iznosu koji ne može biti niži od predhodno ugovorenih za period od 6 meseci.

Ĉlan 32.

Osnovna zarada utvrđuje se po platnim grupama sa podgrupama poslova koji su definisani Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, za koje su zaposleni zaključili ugovore o radu, i na osnovu vremena provedenog na radu.

Zaposleni ima pravo na pun iznos osnovne zarade za puno radno vreme provedeno na radu i ostvareni standardni učinak na osnovu:

- normativa i standarda rada,

- klasifikacije poslova metodom evaluacije poslova po kriterijumima i merilima: uticaja, komunikacije, inovacije i znanja.

Osnovna zarada iz stava 1. ovog člana utvrđuje se u mesečnom bruto 1 novčanom iznosu svakog posla u skladu sa sistematizacijom poslova, platnim grupama i podgrupama.

Ĉlan 33.

Osnovna zarada ugovorena ugovorom o radu ne može biti niža od osnovne zarade utvrđene ovim ugovorom.

Učesnici ovog Kolektivnog ugovora su saglasni da najmanja osnovna zarada u preduzeću ne može biti manja od iznosa osnovice koju donosi socijalno ekonomski savet pomnožena sa prosečnim brojem radnih sati (174).

Osnovna zarada iz stava 1. ovog člana može da se ugovori i u većem iznosu, a najviše do 30%.

Ĉlan 34.

Poslodavac jedanputa godišnje u Julu usklađuje osnovne zarade zaposlenih (cenu za 1 čas) ukoliko xx xxxx troškova života u prethodnom periodu od 6 meseci bio veći od 5% ( u iznosu od 80% od stvarnog rasta troskova zivota)

Poslodavac i reprezentativni sindikati pregovorno utvrđuju procenat uvećanja osnovne zarade.

6.3.Xxxxx radnih xxxxx i platne xxxxx

Ĉlan 35.

Svi poslovi prema primenjenoj metodologiji evaluacije složenosti poslova razvrstavaju xx x xxxxx.

Više klasa poslova, svrstavaju se u određeni broj platnih grupa sa podgrupama.

Iznosi osnovnih zarada za radna xxxxx, razvrstana u pripadajuću platnu grupu predstavljaju minimalni iznos osnovnih zarada.

Moguće je preklapanja između definisanih platnih grupa što dozvoljava fleksibilnost u određivanju iznosa osnovnih zarada, kako bi se pratio kvalitet dostignutih vrednosti zaposlenih u nižim i višim platnim grupama.

Ĉlan 36.

Rasponi platnih grupa sa podgrupama definišu se na period od tri godine a temelje se na relevantnim podacima o kretanju iznosa xxxxxx xx mogućnosšću promene, ukoliko sa bitnije izmene uslovi i parametri koji su bili osnova utvrđivanja raspona platnih grupa sa podgrupama.

Tabelarni pregled platnih grupa sa podgrupama je sastavni deo ovog Kolektivnog ugovora.

6.4. Normativi i standardi rada

Ĉlan 37

Normative i standarde rada i kriterijume i merila na osnovu kojih se meri radni učinak zaposlenog, utvrduje poslodavac, polazeći od tehničko-tehnološke opremljenosti xxxxxxx xxxx i optimalog korišćenja radnog vremena.

Poslodavac xx xxxxx da blagovremeno upozna zaposlenog sa normativima i standardima rada i kriterijumima i merilma za utvrđivanje zarada, kao i o njihovim promenama.

Normativi i standardi rada i kriterijumi i merila za utvrđivanje radnog učinka, koji su na snazi na xxx ugovaranja osnovne xxxx xxxx za najjednostavniji posao, ne mogu se menjati bez saglasnosti reprezentativih sindikata, dok je na snazi ugovorena cena rada za najjednostavniji posao.

Izuzetno, ako dođe do značajne promene tehničko-tehnološke opremljenosti xxxxxxx xxxx, poslodavac može izvršiti izmene normativa i standarda rada bez saglasnosti reprezentativnih sindikata, postujući propisane tehničko-tehnološke normative nove opreme i o tome izvestiti sindikate.

Reprezentativni sindikati mogu zahtevati stručnu arbitražu normativa i standarda rada (u daljem tekstu Arbitraža), koje je utvrdio poslodavac, u skladu sa stavom 4 i 5 ovog člana.

Ĉlan 38.

Standardnim učinkom u smislu ovog Kolektivnog ugovora smatra se izvršenje svih poslova predviđenih ugovorom o radu za radno mesto na koje je zaposleni raspoređen, u skladu sa utvrđenim:

- Planom,

- Radnim vremenom,

- Obimom i dinamikom posla.

Osnovna zarada zaposlenog zbog neostvarenog standardnog radnog učinka može se umanjiti za 1% do 20%.

Ĉlan 39.

Dodatak na osnovnu zaradu po osnovu učinka zaposlenog (stimulacija) utvrđuje se na osnovu sledećih elemenata radnog učinka:

- Odnos prema poslu,

- Kvalitet obavljenog posla,

- Kvantitet obavljenog posla.

Dodatak na osnovu zaradu po osnovu učinka zaposlenog može se uvećati za 1% do 20%.

Ĉlan 40.

Zarada zaposlenih se isplaćuje do 15-og u mesecu za prethodni mesec

Ukupni iznos zarade zaposlenih su tajna i odavanje i prenošenje podataka o njihovoj visini xx xxxxxx zaposlenih predstavlja povredu radne discipline.

6.5. Uvećana zarada

Ĉlan 41.

Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini:

- za rad na xxx praznika koji je neradni xxx - 120% od osnovne zarade zaposlenog utvrđene ovim Kolektivnim Ugovorom ili Ugovorom o radu

- za rad noću od 22h do 06h ujutro – 33 % od osnovne zarade zaposlenog utvrđene ovim Kolektivnim Ugovorom ili Ugovorom o radu

- za prekovremeni rad –30 % od osnovne zarade zaposlenog utvrđene ovim Kolektivnim Ugovorom ili Ugovorom o radu.

- po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu 0,5% procenaat od osnovne zarade zaposlenog utvrđene ovim Kolektivnim Ugovorom ili Ugovorom o radu.

- za rad u 3 smene, za rad poslepodne – 10% od osnovne zarade utvrđene ovim Kolektivnim ugovorom ili Ugovorom o radu.

Ĉlan 42.

Poslodavac obezbeđuje Predsedniku reprezentativnog sindikata u organizaciji, da prima za svoj rad 15% dodatka na osnovnu zaradu.

6.6.Naknada zarade

Ĉlan 43.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade za puno vreme u prethodna tri meseca zbog odsustvovanja xx xxxx u sledećim slučajevima:

- na xxx praznika koji je neradni xxx,

- godišnjeg odmora,

- plaćenog odsustva,

- vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa.

Ĉlan 44.

Zaposlenom se obezbeđuje isplata na ime jubilarne nagrade u visini od:

Za 10 xxxxxx xxxx u preduzeću 75% Za 20 xxxxxx xxxx u preduzeću 100% Za 30 xxxxxx xxxx u preduzeću 125% Za 40 xxxxxx xxxx u preduzeću 150%

prosečne mesečne zarade Preduzeća isplaćene u mesecu koji prethodi isplati nagrade.

Poslodavac može zaposlenom isplatiti jubilarnu nagradu za svaku godišnjicu postojanja poslodavca. Visinu i rokove isplate jubilarne nagrade za jubilej poslodavca utvrđuje poslodavac posebnom odlukom.

Ĉlan 45.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja xx xxxx zbog privremene sprečenosti za rad do 30 xxxx , i to:

- u visini od 75% prosečne osnovne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom xxx xxxx, trudnocom, ako zakonom nije drugačije određeno,

- u visini od 100% prosečne osnovne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad ako je sprečenost za rad prouzrokovana, povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drugačije određeno.

Sindikati su saglasni da Poslodavac o svom trošku obezbedi fabričkog lekara koji če raditi radi prevencije u fabrici. Zaposleni će se na osnovu svojih zakonskih prava opredeljivati da li ce se lečiti kod fabričkog lekara.

Ĉlan 46.

Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom isplati naknadu zarade u visini od najmanje 65% prosecne zarade u predhodna tri meseca, pre meseca u xxxx xx nastupila privremena sprečenost za rad i to.

- Za vreme prekida rada do xxxx xx doslo naredbom nadleznog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca, zbog neobezbeđivanja zaštite na xxxx xxxx xx xxxxx daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica i u drugim slučajevima u skladu sa zakonom,

- Za vreme čekanja na raspoređivanje na odgovarajuće poslove, nakon obavljene prekvalifikacije ili dokvalifikacije, na osnovu važećih propisa,

- Za vreme prekida rada do kojeg xx xxxxx bez krivice zaposlenog, najduze 45 radnih xxxx u kalendarskoj godini.

Ĉlan 47.

Zaposlenom se moze isplatiti 13-xx xxxxxx a iznos će se utvrditi dogovorom između sindikata i poslodavca.

6.7.Obračun zarade

Ĉlan 48.

Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom prilikom svake isplate zarade dostavi obračun zarade koji će sadržati podatke o: zaradi, naknadi zarade, uvećanjima zarade, drugim primanjima, obračunatim i plaćenim obavezama po osnovu poreza i doprinosa, zakonskim, administrativnim i drugim obustavama iz zarade u iznosu za isplatu.

Obračun zarade se dostavlja svakom zaposlenom u zatvorenoj koverti

6.8.Minimalna zarada

Ĉlan 49.

Poslodavac i reprezentavni sindikatai mogu se dogovoriti o isplati minimalne zarade, pod sledećim uslovima:

-poremećaja u procesu poslovanja (u celini ili u delu poslodavca), poslovanje sa gubitkom, nedostatak posla,

Iznos minimalne zarade se može ugovoriti najduže do šest meseci.

Ĉlan 50.

Po prestanku uslova zbog kojih je ugovorena isplata minimalne zarade, Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom isplati razliku između minimalne zarade i zarade na koju zaposleni ima pravo po kolektivnom ugovoru kod poslodavca, odnosno ugovorom o radu.

6.9. Naknada troškova

Ĉlan 51.

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa ovim Kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, i to:

Za relacije za koje Xxxxxxxxxx nije obezbedio putnički prevoz u skladu sa radnim vremenom, zaposleni ima pravo na naknadu realnih troškova za dolazak i odlazak xx xxxx u visini cene mesečne pretplatne karte u javnom

saobraćaju, odnosno u visini stvarnih troškova u javnom prevozu ako ne postoji mogućnost da se obezbedi mesečna pretplatna karta za konkretnu relaciju.

Zaposleni ima pravo na dnevnicu za službeno putovanje u zemlji i inostranstvu shodno pravilniku o službenim putovanjima.

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada za dane provedene na xxxx x xxxxxx od 15% prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku. Privremeno se utvrđuje fiksni iznos naknade troškova za ishranu u toku rada za dane provedene na radu u iznosu od bruto1 7,500.00 din, sve dok taj iznos se ne izjednaci sa 15% od prosecne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku.

Zaposleni imaju pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora u iznosu od jedne bruto prosečne zarade u Republici Srbiji.

6.10.Druga primanja

Ĉlan 52.

Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom:

isplati otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u četiri prosečnih bruto zarada zaposlenog u momentu isplate, s xxx xx xxxx isplaćena otpremnina ne može biti niža od četiri prosečnih bruto zarada po zaposlenom isplaćene u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako je to za zaposlenog povoljnije,

isplati naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog u visini stvarnih troskova; članovima uže porodice smatraju se bračni drug i deca zaposlenog.

Ĉlan 53.

Poslodavac može da:

- uplati premiju zaposlenom za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, u odnosu 50% poslodavac 50% zaposleni;

- uplati premiju zaposlenom za kolektivno osiguranje.

Ĉlan 54.

Poslodavac xx xxxxx da uz isplatu mesečne zarade zaposlenima, obezbedi sredstva od najmanje 0.15% na masu sredstava isplaćenih na ime zarade za prevenciju invalidnosti i rekreativni odmor. Poslodavac xx xxxxx da uplati sredstva na račune sindikata od 0.15% od isplaćenih zarada članova sindikata.

6.11. Novogodišnji pokloni

Ĉlan 55.

Poslodavac će zaposlenima na kraju godine obezbediti poklon pakete u robi svojih proizvoda do iznosa od 5 kg.

6.12. Humanitarna pomoć

Ĉlan 56.

Poslodavac ce u saradnji sa Sindikatima zaključitiSporazum o organizovanoj socijalnoj i humanitarnoj pomoci zaposlenima.

6.13.Novogodisnji paketici

Ĉlan 57.

Preduzeće obezbeđuje deci zaposlenih do 10 xxxxxx xxxxxx poklon za Novu godinu i Božić najviše do neoporezivog iznosa prema važećim zakonskim propisima.

7. ZAŠTITA PREDSTAVNIKA ZAPOSLENIH

Ĉlan 58.

Zaštitu od otkaza ugovora o radu, po svim osnovama, imaju predsednik i sekretar sindikata kod Poslodavca ukoliko svoje aktivnosti obavljaju u skladu sa zakonom i odredbama ovog ugovora.

Zaštićeni predstavnici po isteku mandata imaju zaštitu u odnosu na stav xxxxx xxx 1 godinu.

8.VIŠAK ZAPOSLENIH

Ĉlan 59.

Poslodavac xx xxxxx da sagleda poslovno i finansijsko stanje, kao i perspektive daljeg razvoja na osnovu programa restruktuiranja i programa poslovno-finansijske konsolidacije.

Na osnovu programa restruktuiranja i programa poslovno- finansijske konsolidacije, Poslodavac xx xxxxx da xxxxxx Program rešavanja viška zaposlenih (u daljem tekstu Program).

Program sadrži:

1. elaborat o stanju i perspektivi preduzeća,

2. odluku poslodavca o nastalim promenama i razlozima nastanka,

3. utvrđen broj potrebnih radnika i ukupan višak zaposlenih, kao osnov za utvrđivanje nove organizacije i sistematizacije poslova,

4. tabelarni pregled postojeće i predlog nove organizacije i sistematizacije poslova,

5. kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih,

6. način rešavanja viška zaposlenih, i

7. xxxxxx zaposlenih za čijim xx xxxxx prestala potreba.

Ĉlan 60.

Pre donošenja Programa, poslodavac xx xxxxx da formira xxx za izradu Programa, koji čine, pored predstavnika poslodavca, i predstavnici reprezentativnih sindikata kod poslodavca.

Poslodavac je u obavezi da, pre donošenja Programa, obavi anketu o namerama zaposlenih i njihovoj spremnosti za prihvatanje opcija za rešavanje socijalno-ekonomskog položaja pre i nakon prestanka radnog odnosa, da razmotri mere za zapošljavanje viška zaposlenih, i informiše zaposlene o promenama i mogućnostima rešavanja njihovog radno-pravnog statusa.

Izrađeni program se dostavlja Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Ĉlan 61.

Poslodavac xx xxxxx da razmotri sve predloge Nacionalne službe za zapošljavanje i mišljenja reprezentativnih sindikata i da ih obavesti o svom stavu, kao i da na osnovu predloženih mera aktivne politike zapošljavanja xx xxxxxx Nacionalne službe za zapošljavanje sprovedu i organizuju potrebne aktivnosti.

Ĉlan 62.

Poslodavac xx xxxxx da razmotri mogućnosti rešavanja radno- pravnog statusa za zaposlene koji su utvrđeni xxx xxxxx zaposlenih, i to:

- izdvajanjem delova preduzeća,

- samozapošljavanjem radnika uz mogućnost korišćenja slobodnih resursa (poslovnog prostora, opreme, obezbeđnjem plasmana robe ili usluga, i dr),

- raspoređivanjem xx xxxxx radna xxxxx,

- zapošljavanjem kod novog poslodavca,

- organizovanjem dodatnog obrazovanja i obuke,

- obezbeđivanjem isplate otpremnine i/ili novčane naknade na drugi način.

Ĉlan 63.

Poslodavac xx xxxxx da zaključi sporazum o međusobnom regulisanju prava i obaveza po osnovu rada, ukoliko zaposleni koji je utvrđen xxx xxxxx ima obaveze po bilo kom osnovu iz radnog odnosa.

Ĉlan 64.

Ukoliko se Programom predvidi restrukturiranje preduzeća, odnosno dela preduzeća, jedan broj zaposlenih će se iskazati kao tehnološki višak po osnovu ukidanja posla za koji je potpisao ugovor o radu, pri čemu se ne mogu primeniti kriterijumi utvrđeni za smanjivanje ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca, već samo odredbe zakona i ovog ugovora koje se odnose na ostvarivanje prava zaposlenog po osnovu tehnološkog viška.

Ĉlan 65.

Ukoliko se Programom predvidi smanjenje ukupnog broja zaposlenih, u određivanju broja zaposlenih koji se proglašavaju tehnološkim viškom primenjuju se sledeći kriterijumi:

1. rezultati rada (količina, kvalitet obavljenih poslova, odnos prema obavljanju poslova prema odgovarajućim merilima o određivanju uspešnosti zaposlenih, koji xx xxxxx najmanje u toku jedne kalendarske godine),

2. imovno stanje zaposlenog (ostvareni prihod po članu zajedničkog porodičnog domaćinstva po osnovu zarade, drugih xxxxxxx xx imovine u prethodnoj kalendarskoj godini, tržišne vrednosti nepokretnosti koju u svojini ima zaposleni; prihod i tržišna vrednost nepokretnosti utvrđuje se na osnovu priložene dokumentacije, odnosno isprava nadležnog organa),

3. xxxxx xxxx kod poslodavca,

4. zdravstveno stanje zaposlenog i članova njegove porodice,

5. broj dece na školovanju.

Zaposlenoj ženi i samohranom roditelju sa detetom do dve godine života, xxxx je ukupan prihod po članu domaćinstva do visine minimalne zarade ne može prestati radni odnos po osnovu tehnološkog viška.

Ĉlan 66.

Zaposleni koji je utvrđen xxx xxxxx, ostvaruje prava po osnovu rada u skladu sa zakonom, programom donetim u skladu sa zakonom o radu, uz obavezu aktivnog učestvovanja u rešavanju svog radnopravnog statusa.

Ĉlan 67.

Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom isplati otpremninu u iznosu koji ne može biti niži od jedne trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu, a koja ne može biti niža od 50% prosečne zarade po zaposlenom u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog organa za poslove statistike, na xxx isplate otrpemnine, ako je to za zaposlenog povoljnije.

Ĉlan 68.

Potraživanja sindikata po administrativnim zabranama a na osnovu potrošačkog kredita poslodavac će obustaviti zaposlenom u celokupnom iznosu od njegove zarade ili otpremnine i uplatiti na tekući račun sindikata,u slučaju raskida radnog odnosa, u protivnom poslodavac će sindikatu nadoknaditi potraživanja.

9.NAKNADA ŠTETE

Ĉlan 69.

Zaposleni je odgovoran za štetu xxxx xx xx xxxx ili u vezi xx xxxxx, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao poslodavcu, u skladu sa zakonom.

Ĉlan 70.

Postojanje i visinu štete, okolnosti pod kojima xx xxxxxxx, ko xx xxxxx prouzrokovao i kako se ona nadoknađuje,određuje generalni direktor ili lice koje on ovlasti, onda kada postoji sumnja da xx xxxxx pričinjena.

Ĉlan 71.

Zaposleni koji je na radu ili u vezi xx xxxxx namerno ili s krajnjom nepažnjom prouzrokovao štetu trećem licu, a xxxx xx nadoknadio poslodavac, xxxxx xx da poslodavcu naknadi iznos isplaćene štete.

Ĉlan 72.

Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi s radom poslodavac xx xxxxx da mu naknadi štetu,u skladu sa zakonom.

Ĉlan 73.

Zahtev za naknadu štete zaposleni podnosi Xxxxxxxxxx u pisanom obliku, u kome naznačava štetu xxxx xx pretrpeo, iznos štete, dokaze za svoje navode i daje predlog za način njene naknade.

Ĉlan 74.

Poslodavac xx xxxxx da zahtev zaposlenog razmotri u najkraćem roku i da mu, ukoliko nađe da je zahtev osnovan naknadi utvrđenu štetu.

10.INFORMISANJE ZAPOSLENIH

Ĉlan 75.

Zaposleni imaju pravo da budu informisani o svim pitanjima koja su od važnosti za ostvarenje njihovih prava.

Ĉlan 76.

Zaposleni se informišu preko internog lista koji objavljuje Poslodavac i lista koji objavljuje Sindikat, putem letaka i obaveštenja koja se ističu na:

prostor kod svih ulaza

ulaz u sve xxxxx i poslovne zgrade svih radnih celina. kao i na drugi odgovarajući način.

Pravo na isticanje obaveštenja i deljenje letaka iz stava 1. ovog člana imaju samo sindikati i Poslodavac, a strana koja ističe obaveštenje dužna je da pre isticanja obaveštenja isto dostavi suprotnoj strani ili je pismeno obavesti.

11. USLOVI ZA RAD SINDIKATA

Ĉlan 77.

Poslodavac xx xxxxx da reprezentativnim Sindikatima omogući delovanje u skladu sa njihovom ulogom i zadacima obezbeđivanjem sledećih tehničko-prostornih uslova za rad i pristupom sledećim informacijama:

korišćenje prostorija bez naknade u zgradi preduzeća koju odredi Genralni direktor.

administrativne i postojeće tehničke usluge: PTT, foto-kopir aparat, kompjuter, telefaks.

po jednu direktnu telefonsku liniju za reprezentativne Sindikate, čije će troškove snositi Poslodavac.

korišćenje prostora za oglašavanje u skladu sa članom 71 ovog kolektivnog ugovora.

pristup predstavnicima organizacije Sindikata svim radnim mestima kod Poslodavca, u cilju zaštite prava zaposlenih utvrđenih Zakonom i ovim Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, a na zahtev zaposlenog.

obračun i naplatu Sindikalne članarine kao i administrativne zabrane za kredite preko sindikata a sve preko obračunske službe preduzeća

Poslodavac xx xxxxx da reprezentativnim Sindikatima, potpisnicima ovog Kolektivnog ugovora kod poslodavca, dostavi Opšti akt o sistematizaciji, Tabelarni pregled platnih grupa sa podgrupama, kao i njihove izmene i dopune.

Reprezentativni Sindikati su dužni da Poslodavcu dostave Statut i Pravilnik xxxxx xx regulisan izbor članova odbora Sindikata, kao i aktuelnu postojeću listu sa imenima članova odbora Sindikata.

Ĉlan 78.

Poslodavac i sindikat če se dogovarati o učešću broja zaposlenih na radničko-sportskim igrama koje se organizuju jedanput godisnje sindikat,čije troškove će snositi poslodavac.

Ĉlan 79.

Predsednici sindikata imaju pravo na 42 plaćenih časova, srazmerno broju članova, za obavljanje svoje sindikalne funkcije, a uz ostvarivanje zarade xxx xx xxxx na poslovima za koje je zaključio Ugovor o radu.

Ĉlanovi Odbora reprezentativnih sindikata imaju pravo da koriste 50% plaćenih časova od broja plaćenih časova utvrđenih u stavu 1 ovog člana za Predsednika.

Ĉlan 80.

Poslodavac će omogućiti predstavnicima reprezentativnih Sindikata i članovima Izvršnih organa Sindikata plaćeno odsustvo po

potrebi, za prisustvovanje sednicama viših organa sindikata seminarima i sl. kongresima i sastancima sindikata.

Poslodavac ce snositi putne troškove predstavnicima sindikata za odlazak u dislocirane celine radi svojih sindikalnih aktivnosti. Poslodavac se takođe obavezuje da jednom godišnje predstavniku svakog reprezentativnog sindikata plati putne troškove za prisustvo na sindikalnim konferencijama na teritoriji Republike Srbije.

Ĉlan 81.

Sindikalni predstavnik ovlašćen za kolektivno pregovaranje,odnosno određen za člana pregovaračkog tima ima pravo na plačeno odsustvo za vreme trajanja pregovora .

Ĉlan 82.

Predsednici i članovi Izvršnih odbora reprezentativnih Sindikata za vreme obavljanja funkcije ne mogu se premestiti na druge poslove, ako je to za njih nepovoljnije, ne mogu se voditi disciplinski postupci protiv njih ukoliko su u okviru sindikalnih aktivnosti, niti otkazati ugovor o xxxx xxx višku zaposlenih ili da se na neki drugi način stave u nepovoljniji položaj.

Ĉlan 83.

Sindikat ne može biti raspušten ili njegova delatnost obustavljena ili zabranjena administrativnim aktom poslodavca.

12. ZAKLJUĈIVANJE, IZMENE I DOPUNE, PRIMENA, VAŽENJE POJEDINAĈNOG KOLEKTIVNOG UGOVORA

Ĉlan 84.

Kolektivni ugovor kod poslodavca zaključuju reprezentativni sindikati kod Poslodavca i Poslodavac.

Ako zaključivanju Kolektivnog ugovora iz stava 1. ovog člana učestvuje više reprezentativnih Sindikata, članove zajedničkog odbora određuju reprezentativni sindikati srazmerno broju članova.

Ĉlan 85.

Predlog za zaključivanje, izmene i dopune ovog Kolektivnog ugovora može dati svaka ugovorna strana.

Postupak se smatra pokrenutim kada potpisnici zajednički pisanim putem odrede datum početka pregovaranja.

Ĉlan 86.

Predstavnici reprezentativnih Sindikata i Poslodavca koji učestvuju u pregovorima za zaključivanje ili izmene Kolektivnog ugovora moraju imati pismeno ovlašćenje svojih organa.

Ĉlan 87.

Učesnici ili u zaključivanju izmena i/ili dopuna Kolektivnog ugovora dužni su da pregovaraju.

Ako se u toku pregovora iz stava 1. ovog člana ne postigne sporazum za zaključivanje ili izmene kolektivnog ugovora kod poslodavca, u roku od 45 xxxx od xxxx početka pregovora a najduže

60 xxxx od xxxx započinjanja pregovora smatraće se da pregovori nisu uspeli i pristupa se arbitraži za rešavanje spora.

Strane učesnice u pregovorima dužne su da nastave pregovore u dobroj volji.

Ĉlan 88.

Sporna pitanja u primeni kolektivnog ugovora rešava arbitraža koju obrazuju ušesnici kolektivnog ugovora, najkasnije u roku od 15 xxxx od xxxx nastanka spora.

Odluka arbitraže o spornim pitanjiama obavezuje učesnike.

Arbitraža ima tri člana - po jednog predstavnika učesnika u sporu i jednog arbitra koga učesnici u sporu odrede sporazumno.

13. MEĐUSOBNI ODNOSI POTPISNIKA OVOG UGOVORA

Ĉlan 89.

Odnosi između reprezentativnih sindikata i poslodavca uspostavljače se i rešavati pregovaranjem i usklađivanjem zajedničkih interesa uz puno uvažavanje argumenata, realnih odnosa, uslova i mogućnosti na principima pune ravnopravnosti i partnerstva.

Izvršni odbori reprezentativnih sindikata i predstavnici preduzeća najmanje jednom mesečno, dok predsednici najmanje jednom nedeljno sa direktorom preduzeča ili licem koje on ovlasti razmatraju aktuelna pitanja za poslovanje preduzeća, materijalni i socijalni položaj radnika, sem u slučajevime opravdane sprečenosti.

Uzajamna je obaveza redovnog, potpunog i blagovremenog međusobnog informisanja.

Ĉlan 90.

Poslodavac ima obavezu da reprezentativnu sindikalnu organizaciju obaveštava o pitanjima iz svoje nadležnosti, koja su od bitnog značaja za ekonomski i radno-socijalni položaj zaposlenih, a naročito o:

- planu proizvodnje i realizaciji plana proizvodnje,

- godišnjem izveštaju o poslovanju preduzeća, iskazanom profitu i planiranoj raspodeli istog,

- strukturi ostvarenih troškova,

- učešću zarada u troškovima poslovanja poslodavca,

- podacima o prosečnoj zaradi, isplaćenim zaradama po kvalifikacijama i po organizacionim jedinicama,

- planovima razvoja preduzeća,

- broju novoprimljenih zaposlenih, na koje poslove su raspoređeni i u koju radnu jedinicu,

- mesečnim izveštajima o bezbednosti i zaštiti zdravlja na radu i povredama zaposlenih,

- i drugim pitanjima, u skladu sa postignutim dogovorom.

Poslodavac xx xxxxx da sindikatu omogući pristup svim poslovima kod poslodavca, xxxx xx to potrebno u cilju zaštite prava zaposlenih utvrđenih zakonom i kolektivnim ugovorom, uz poštovanje uslova i standarda utvrđenih zakonom.

14.PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Ĉlan 91.

Ovaj Kolektivni ugovor kod poslodavca smatra se zaključenim potpisivanjem xx xxxxxx ovlašćenih predstavnika ugovornih strana i ističe se na oglasnu tablu Poslodavca.

Sastavni deo ovog kolektivnog ugovora je Tabelarni pregled platnih grupa sa podgrupama.

Ĉlan 92.

Ovaj Kolektivni ugovor kod Poslodavca stupa na snagu osmog xxxx od xxxx objavljivanja na oglasnoj tabli Poslodavca.

Stela Xxxx Xxxxx Xxxxxxxx Xxxxxxxxxx

GENERALNI DIREKTOR PREDSEDNIK SAMOSTALNOG SINDIKATA

Xxxxxxx Xxxxxxxxxx

PREDSEDNIK SINDIKATA

»NEZAVISNOST«

TARIFNI PRILOG

PLATNE XXXXX XX PODGRUPAMA

Najniže osnovne zarade po platnim grupama i podgrupama iznose:

	PLATNA GRUPA	PODGRUPA	osnovna zarada v RSD
1	A	A / 1	26,000.00
		A / 2	31,000.00
		A / 3	35,000.00
		A / 4	36,000.00
		A / 5	38,000.00
		A / 6	40,000.00
		A / 7	43,000.00
		A / 8	50,000.00
		A / 9	62,000.00
2	B	B / 1	43,000.00
		B / 2	50,000.00
		B / 3	60,000.00
		B / 4	66,000.00
		B /5	72,000.00
		B /6	85,000.00
		B /7	90,000.00
		B /8	102,000.00
3	C	C / 1	90,000.00
		C / 2	102,000.00
		C / 3	115,000.00
		C / 4	135,000.00
		C / 5	150,000.00
		C / 6	170,000.00
		C / 7	190,000.00
		C / 8	215,000.00
4	D	D / 1	150,000.00
		D / 2	190,000.00
		D / 3	230,000.00
		D / 4	260,000.00