GRAĐANSKI ZAKONIK REPUBLIKE KOSOVO

GRAĐANSKI ZAKONIK REPUBLIKE KOSOVO

KNJIGA PRVA OPŠTI DEO‌

[…]

KNJIGA DRUGA OBLIGACIONI ODNOSI‌

DEO I OPŠTE ODREDBE

GLAVA I OSNOVNA NAČELA‌

Član 1 Definicija obligacija

1. Obligacija je dužnost koju treba da izvrši jedna strana, odnosno dužnik, na osnovu pravnog odnosa, prema drugoj strani, odnosno poverioca.

2. Obligacija može da proistekne iz ugovora, štete prouzrokovane drugom licu (nezakoniti akt), neosnovanog bogaćenja, upravljanja poslovima drugog lica, jednostranog akta i drugih zakonom utvrđenih činjenica.

3. Strane u obligacionom odnosu mogu da budu fizička ili pravna lica.

Član 2 Xxxxxxx ugovaranja

1. Strane su slobodne, u granicama obaveznih propisa, javnog poretka i morala, da svoje odnose urede po svojoj volji.

2. U okviru ograničenja iz stava 1, strane mogu da sklope druge odgovore osim onih predviđenih zakonom i da odrede njihove sadržaje.

Član 3 Xxxxx xxxx

1. Xxxxxx tokom izvršavanja svojih obligacija, pronalaženja pravnog leka za neizvršavanje ili

ostvarivanja prava za prekid obligacionih odnosa, poštuju načela dobre vere.

2. Xxxxx xxxx se odnosi na standardno ponašanje koje se odlikuje poštenjem, otvorenošću i uzimanjem u obzir interesa druge strane u obligacionom odnosu.

Član 4 Dužnost saradnje

1. Strane u obligacionom odnosu su dužne da sarađuju jedna sa drugom tokom izvršavanja svojih obligacija.

2. Strane u obligacionom odnosu moraju da se uzdržavaju od svake delatnosti koja bi otežala izvršavanje obligacija druge strane.

Član 5 Zloupotreba prava

Svako ponašanje kojim nosilac prava vrši delatnosti sa jedinim ciljem da povredi drugog se smatra zloupotrebom prava. Zloupotreba prava nije zaštićena zakonom.

Član 6 Dužna pažnja

1. Strane u obligacionom odnosu moraju da deluju sa dužnom pažnjom koju zahteva priroda njihove obligacije i koja se može razumno očekivati pod xxx okolnostima.

2. Strane u obligacionom odnosu, tokom izvršavanja njihovih obligacija koje proističu iz profesionalne delatnosti, moraju da posvete veću dužnu pažnju propisanu zakonom. Ukoliko su članovi xxxxx profesionalaca, čije je standarde utvrdio relevantni organ ili sama grupa, oni moraju da deluju sa pažnjom utvrđenom u xxx standardima.

Član 7

Ostali zakonski poslovi

Osim ako nije drugačije utvrđeno zakonom, odredbe koje regulišu ugovore mogu se primeniti i na druge zakonske poslove u meri u kojoj je to izvodljivo.

Član 8 Delokrug primene

Odredbe ove Knjige se odnose na obligacije koje regulišu drugi zakoni u meri u kojoj takvi zakoni ne regulišu pitanja koja nisu regulisana u ovoj Knjizi.

GLAVA II IZVORI OBLIGACIJA

POGLAVLJE I UGOVORI

POTPOGLAVLJE I OPŠTE ODREDBE

Član 9 Definicija ugovora

Ugovor je dogovor između dve ili više strana koje imaju nameru da uspostave, regulišu ili prekinu obavezujući pravni odnos između sebe ili da stvore neko drugo pravno dejstvo.

Član 10 Dejstva ugovora

1. Ugovor nameće prava i obligacije ugovornim stranama.

2. Ugovor može nametnuti pravo u korist trećeg lica.

Član 11

Namera sklapanja ugovora

1. Namera sklapanja ugovora može da bude izražena ili nagoveštena na osnovu ponašanja.

2. Namera sklapanja ugovora je slobodna i iskrena.

Član 12 Pregovori

1. Svaka strana može da prekine pregovore u svakom trenutku iz bilo kog razloga i neće se smatrati odgovornom zbog neuspeha postizanja dogovora.

2. Xxxxxx, koja pregovara bez stvarne namere za postizanjem dogovora sa drugom stranom, smatra se odgovornom za svaku štetu nastalu tokom pregovora.

3. Ukoliko strane ne uspeju da postignu dogovor, svaka snosi svoje troškove nastale usled pregovora i svaka snosi podjednak deo zajedničkih troškova.

4. Ukoliko jedna strana otkrije poverljivu informaciju tokom pregovora, druga strane ne sme da takvu informaciju otkrije ili koristi za svoje potrebe bez obzira da xx xx naknadno postignut dogovor. Strana koja prekrši svoju dužnost je odgovorna za svaku štetu nanetu drugoj strani i restituiše svaku korist koju xx xxxxx xxx rezultat kršenja.

Član 13 Obavezan sadržaj ugovora

Obavezne odredbe zakona, koji delimično ili u potpunosti uređuje ugovor, predstavljaju sastavni deo ugovora i zamenjuju ugovorne klauzule koje nisu u skladu sa njima.

POTPOGLAVLJE II BITNI ELEMENTI

ODELJAK I UGOVOR STRANA

I. SKLAPANJE UGOVORA

Član14 Bitni elementi

1. Ugovor se ne smatra sklopljenim sve xxx xxxxxx ne postignu dogovor o svim bitnim elementima ugovora.

2. Bitni elementi ugovora su:

2.1. Dogovor strana;

2.2. Predmet;

2.3. Povod;

2.4. Oblik, ako se zahteva zakonom i ne dovodi u pitanje član … [Izvršenje ugovora kome nedostaje potreban oblik].

3. Strane, nakon postizanja dogovora o bitnim elementima ugovora, mogu da odlože dogovor o sporednim uslovima. Međutim, u slučaju neuspeha postizanja dogovora o xxx uslovima, sud ih utvrđuje u skladu sa pravilima o tumačenju ugovora.

Član 15

Vreme i mesto sklapanja ugovora

1. Ugovor je sklopljen onog trenutka kada strana xxxx xx dala ponudu dobije izjavu xx xxxxx strana prihvata istu.

2. U slučaju prihvatanja putem sredstava izvršenja, ugovor se smatra sklopljenim nakon što ponudilac dobije obaveštenje o početku izvršenja. Ukoliko, na zahteva ponudioca, na osnovu prirode ugovora, na osnovu prakse koju xx xxxxxx uspostavile međusobno ili običaja, druga strana može da prihvati ponudu bez prethodnog obaveštenja i ugovor se može smatrati sklopljenim čim otpočne izvršenje ponude.

3. U slučaju sklapanja ugovora putem elektronskih sredstava, ugovor se smatra sklopljenim na mestu gde ponudilac ima registrovanu kancelariju ili gde stanuje.

Član 16 Saglasnost xxxxx xxxxxx

1. Ukoliko je potrebna saglasnost xxxxx xxxxxx za sklapanje ugovora, ista može biti data pre ili nakon sklapanja ugovora, osim ako nije drugačije propisano zakonom.

2. Saglasnost xxxxx xxxxxx xxxx biti data u obliku propisanog za ugovor za čije se sklapanje daje.

II. PONUDA

Član 17 Ponuda

1. Ponuda je predlog xxxx cilj je sklapanje ugovora.

2. Predlog xx xxxxxx ponudi ukoliko je upućen jednom ili više lica i sadrži bitne elemente ugovora.

3. Predlog namenjen javnosti i koji sadrže sve bitne elemente ugovora se smatra ponudom, osim ako okolnosti ili običaj ne nalaže drugačije.

Član 18 Izlaganje robe

Izlaganje robe označene cenom i predlog za dostavu robe iz zaliha po naznačenoj ceni u javnom oglasu, bilo preko emitera, štampanim, telefonskim ili bilo kojim drugim sredstvima, kao što je internet, se smatra ponudom, osim ako zalihe robe nisu iscrpljene i ako okolnosti ili običaji ne nalažu drugačije.

Član 19 Katalog i drugi oglasi‌

Katalozi, cenovnici, tarife i druga obaveštenja, koja nisu poslata poštom se ne smatraju ponudama za sklapanje ugovora, već samo pozivi da se načini ponuda.

Član 20 Opoziv ponude

Ponuda može biti opozvana sve dok se ugovor ne sklopi; međutim, opoziv može biti neefikasan ukoliko ponuda ukazuje da je neopoziva ili ukoliko utvrđuje određeno vreme za njeno prihvatanje.

Član 21

Smrt ili nastala nesposobnost ponudilaca

Ponuda se smatra ništavom ako dođe do smrti ili nesposobnosti ponudilaca pre njenog prihvatanja, osim ako nije drugačije propisano zakonom.

III. PRIHVATANJE

Član 22 Prihvatanje‌

1. Prihvatanje je svaka izjava ili ponašanje koje ukazuje na saglasnost primalac ponude.

2. Ćutanje ili nedelovanje primaoca samo po sebi ne znači prihvatanje. Međutim, ukoliko je primalac xxxxx da reaguje ili deluje u skladu sa zakonom ili dogovorom između strana, na osnovu prakse koju xx xxxxxx uspostavile između sebe ili običaja, ćutanje ili nedelovanje primalaca je jednako prihvatanju.

3. Ne dovodeći u pitanje član…[Ugovor koji obavezuje samo ponudilaca], svaka klauzula u ponudi prema kojoj se ćutanje ili nedelovanje primalaca tumači kao prihvatanje ponude smatra se ništavom.

Član 23‌

Xxxxxx koji obavezuje samo ponudilaca

Ponuda za sklapanje ugovora koja nameće obaveze samo ponudiocu je neopoziva čim primalac postane obavešten o istoj. Potonji može da odbije ponudu u okviru propisanog vremenskog roka na osnovu prirode ugovora ili običaja. U nedostatku takvog odbijanja, ugovor se smatra sklopljenim.

Član 24 Oblik ponude‌

1. Ponuda ugovora za čije zaključenje zakon zahteva poseban oblik obavezuje ponudioca samo ako je sačinjena u xxx obliku.

2. Ovo pravilo takođe važi i za prihvatanje ponude.

Član 25 Vremenski rok za prihvatanje

1. Prihvatanje ponude stupa na snagu samo nakon njegovog prijema xx xxxxxx ponudilaca u okviru propisanog vremenskog roka koji je utvrdio ponudilac ili koji zahteva priroda ugovora ili običaj.

2. Zadocnelo prihvatanje ipak stupa na snagu ukoliko ponudilac bez odlaganja pošalje obaveštenje drugoj

strani, koje se smatra važećim prihvatanjem.

3. Ako je iz dokumenta koji uređuje zadocnelo prihvatanje očigledno da bi isto stiglo po ponudioca u propisano vreme, da nije došlo do kašnjenja tokom prenosa, zadocnelo prihvatanje stupa na snagu kao prihvatanje, osim ako ponudilac bez odlaganje pošalje obaveštenje drugoj strani da njegovu ponudu smatra nevažećom.

Član 26

Izjava o prihvatanju sa različitim ili dodatnim uslovima

1. Izjava o prihvatanju, koja navodi ili implicira dodatne ili izmenjene uslove koje značajno menjaju prvobitne uslove ponude, je jednaka novoj ponudi.

2. Ukoliko dodatni ili izmenjeni uslovi navedeni ili implicirani u izjavi o prihvatanju ne menjaju prvobitne uslove ponude u značajnom meri, dodatni ili različiti uslovi postaju deo ugovora, osim ukoliko ponuda izričito ne ograničava prihvatanje u skladu sa uslovima ponude ili ukoliko ponudilac ne uloži žalbu na to odmah.

3. Dodaci ili izmene, koje se odnose na cenu, plaćanje, kvalitet izvršenja, mesto i vreme izvršenja, mera u kojoj je jedna strana odgovorna prema drugoj ili rešavanje sporova, smatraju se uslovima koju su izmenjeni u značajnom meri.

IV. PREDUGOVOR

Član 27 Definicija

1. Predugovor je ugovor na osnovu kog strane imaju obavezu da sklope ugovor u budućnosti. Predugovor može da obavezuje bilo koju stranu ili obe.

2. Predugovor sadrži bitne elemente konačnog ugovora.

Član 28 Oblik‌

Pod pretnjom ništavosti, predugovor se sklapa u istom obliku koji propisuje zakon za sklapanje konačnog ugovora.

Član 29 Vremenski rok‌

1. Predugovor propisuje vremenski rok za sklapanje konačnog ugovora. Ukoliko vremenski rok nije propisan ili strana xxxx xx zadužena da propiše rok nije uspela da to uradi, odgovarajući vremenski rok za izvršenje propisuje sud zbog nemogućnosti postizanja dogovora među stranama.

2. Vremenski rok za sklapanje konačnog ugovora se ne smatra bitnim, osim ako drugačije ne proističe iz namera strana ili iz prirode ugovora.

3. Ukoliko strana ne postupi u skladu sa obavezama za sklapanje konačnog ugovora, druga strana može da zahteva xx xxxx da drugoj strani naloži sklapanje konačnog ugovora u okviru odgovarajućeg vremenskog roka.

4. Pravo iz stava 3. ističe šest (6) meseci od isteka vremenskog roka propisanog za sklapanje konačnog ugovora.

ODELJAK II PREDMET

Član 30

Predmet obligacionih odnosa

1. Predmet obligacionih odnosa može da se sastoji od davanja, činjenja ili nečinjenja nečega.

2. Xxxx da bude moguć, zakonit, određen ili odrediv.

Član 31 Ništavnost ugovora‌

Ugovor se smatra ništavim ukoliko predmet obligacionih odnosa je apsolutno nemoguć, nezakonit, neodređen ili neodrediv.

Član 32 Naknadna mogućnost‌

Ali ako je ugovor zaključen sa odložnim rokom ili pod odložnim uslovom, naročito pod uslovom da predmet ugovora postane moguć, ugovor će biti punovažan ako predmet bude moguć u roku, odnosno u vreme ostvarenja uslova.

Član 33 Nezakonit predmet

Predmet obligacionih odnosa se smatra nezakonitim ako je u suprotnosti sa obaveznim odredbama, javnim redom i dobrim običajem.

Član 34

Kada predmet obligacionih odnosa postaje odrediv

1. Predmet obligacionih odnosa se smatra odredivim ukoliko ugovor sadrži informacije xxxxxx xx moguće odrediti predmet ili ukoliko xx xxxxxx prepustile određivanje predmeta trećem licu.

2. Ukoliko takvo lice ne želi ili ne može da odredi predmet obligacionih odnosa, ugovor se smatra ništavim.

ODELJAK III CILJ

Član 35 Zakonski cilj ugovora

1. Ugovor xxxx da ima zakonski cilj.

2. Cilj je nezakonit ako je u suprotnosti sa obaveznim odredbama, javnim redom ili dobrim običajem.

3. Smatra se da svaki ugovor ima zakoniti cilj,osim ako se ne dokaže suprotno.

4. Ukoliko ne postoji cilj ili je cilj nezakonit, ugovor se smatra ništavim.

Član 36

Motivi za sklapanje ugovora

1. Motivi koji su doveli do sklapanje ugovora ne utiču na njegovu validnost.

2. Ukoliko nezakonit cilj u značajnoj meri utiče na odluku jedne od ugovornih strana za sklapanje ugovora, a druga ugovorna strana je upoznata ili bi trebala da bude upoznata sa takvim motivom, ugovor se smatra ništavim.

3. Besplatan ugovor se smatra ništavim ako ugovorna strana nije bila upoznata sa činjenicom da je nezakonit motiv uticao na odluku druge ugovorne strane za sklapanje ugovora.

ODELJAK IV OBLIK

Član 37 Neformalnost ugovora

1. Sklapanje ugovora ne podleže nikakvom obliku, osim ako nije drugačije propisano zakonom.

2. Ugovor se može izmeniti ili prekinuti samom saglasnošću strana, osim ako zakon ne propisuje poseban oblik.

Član 38

Oblik utvrđen zakonom

1. Kada zakon zahteva poseban oblik za sklapanja ugovora, takav zahtev se primenjuje na sve kasnije izmene ugovora.

2. Strane mogu da raskinu ugovor u istom obliku koji zahteva zakon u pogledu sklapanja istog.

3. Ugovor xxxx biti sačinjen u obliku notarskog akta u slučajevima predviđenim zakonom.

Član 39 Dogovoren oblik

Ugovor koji predviđa oblik svake izmene ili raskid ugovora ne može biti izmenjen na drugačiji način. Međutim, strana može biti sprečena da utvrdi takav uslov svojim ponašanjem u meri u kojoj xx xxxxx strana pridržavala tome.

Član 40 Nedostatak potrebnog oblika‌

1. Ugovor koji nije sklopljen u obliku propisanog zakonom se smatra ništavim, osim ako nije drugačije predviđeno zakonom.

2. Ukoliko xx xxxxxx dogovore da ugovor xxxx da bude sklopljen u posebnom obliku, smatra se da ugovor nije pravno obavezujuć ako nije u xxx obliku.

Član 41

Pretpostavka potpunosti dokumenta

1. Ako je ugovor sklopljen u posebnoj formi, bilo na osnovu zakona bilo po volji strana, važi samo ono

što je u xxx obliku izraženo.

2. Istovremeni verbalni dogovori o sporednim tačkama o kojima u formalnog dogovoru ništa nije rečeno smatraju se punovažnim ukoliko nisu u suprotnosti sa njegovom sadržinom ili ako nisu protivne cilju zbog kog je oblik propisan.

3. Naknadni istovremeni verbalni dogovori o smanjenju ili ublažavanju obaveza jedne ili obeju strana smatraju se punovažnim ukoliko je poseban oblik propisan isključivo u interesu ugovornih strana.

Član 42 Izrada dokumenta‌

1. Kad je za sklapanje ugovora potrebno izraditi dokument, ugovor je zaključen kada dokument potpišu sve strane koje se njim obavezuju.

2. Ugovorna strana koja ne zna pisati (nepismena) na dokumentu stavlja rukoznak overen od dva svedoka ili xx xxxx, odnosno drugog organa.

3. Za sklapanje dvostranog ugovora dovoljno je da xxx xxxxxx potpišu jedan dokument ili da svaka od strana potpiše primerak dokumenta namenjen drugoj strani.

4. Zahtev pisanog oblika je ispunjen ako strane izmenjaju pisma ili se sporazumeju putem nekih drugih sredstava koje omogućava da se sa izvesnošću utvrde sadržina i davalac izjave.

5. Pismeni oblik može biti zamenjen elektronskim sredstvima koji uređuju odredbe posebnog zakona, osim ako nije drugačije propisano zakonom.

Član 43

Izvršenje ugovora kome nedostaje potreban oblik

1. A Ugovor za čije se sklapanje zahteva pismen oblik smatra se punovažnim iako nije sklopljen u xxx obliku i ako su ugovorne strane izvršile obaveze koje iz njega proističu.

2. Odredbe stava 1 se ne primenjuju ako ugovoru nedostaje notarski akt koji je propisan zakonom.

POTPOGLAVLJE III NEOČEKIVANI ELEMENTI

ODELJAK I USLOVI

Član 44 Dejstva

1. Ugovor se smatra sklopljenim pod uslovom da njegovo uvođenje ili prekidanje zavisi od neočekivanog događaja.

2. Ukoliko je ugovor sklopljen pod odložnim uslovom i ako je takav uslov ispunjen, ugovor stupa na snagu od trenutka sklapanja, osim ako nije drugačije propisano zakonom, ako ne proizilazi iz prirode ugovora ili namere strana.

3. Ukoliko je ugovor sklopljen pod raskidnim uslovom, ugovor prestaje da važi ukoliko xx xxx xxxxx ispunjen.

4. Uslov se smatra ispunjenim, ukoliko strana xxxx xx xxxxx određen u suprotnosti sa načelima pravičnosti, spreči njegovu realizaciju, a uslov se smatra neispunjenim, ukoliko strana u xxxx xx korist određen u suprotnosti sa načelima savesnosti i pravičnosti, prouzrokuje njegovu realizaciju

Član 45 Povratno dejstvo

Ukoliko prema sadržaju ugovora, posledice nastanu ispunjenjem uslova koje imaju dejstvo iz ranijeg perioda, u slučaju ispunjenja trenutnih uslova, učesnici su dužni da omoguće jedan drugom ono što xx xxxx omogućeno njima kao i kad bi posledice nastale u ranijem trenutku.

Član 46 Nezakonit ili nemoguć uslov

1. Predmet ugovora pod odložnim uslovom ili raskidnim uslovom, koji je u suprotnosti sa obaveznim odredbama, javnim redom i dobrim običajem, smatra se ništavim.

2. Ugovor sklopljen pod nemogućim uslovom odlaganja smatra se ništavim; nemoguć raskidni uslov se smatra nepostojećim.

Član 47 Obezbeđenje uslovnog prava

Ako je ugovor sklopljen pod odložnim uslovom, poverilac čije je pravo uslovljeno može da zahteva odgovarajuće obezbeđenje tog prava, ako je njegovo ostvarenje ugroženo.

Član 48

Zaštita uslovljenog prava

1. Korisnik pravnog odnosa sklopljenog pod odložnim uslovom može da u slučaju ispunjenja uslova zatraži nadoknadu štete xx xxxxx xxxxxx ukoliko je tokom ispunjenja uslova njegovom krivicom sprečio ili ograničio ostvarivanja prava koje je proizašlo iz tog uslova.

2. U slučaju sklapanja ugovora pod raskidnim uslovom, onaj u čiju korist je prethodna pravna situacija obnovljena uživa isto pravo.

Član 49

Ništavost raspoloživosti tokom trajanja uslova

1. Ukoliko neko na raspolaganju ima predmet pod odložnim uslovom, onda svaka druga raspoloživa stvar koja se pretpostavlja pre ispunjavanja uslova postaje ništava u trenutku ispunjenja uslova, sve dok raspoloživost sprečava ili šteti ostvarivanju cilja koji proizilazi iz tog uslova.

2. Isto se primenjuje i pod raskidnim uslovom u pogledu raspoloživosti, koja prestaje radi ispunjenja tog uslova.

3. Odredbe o zaštiti prava trećih lica u dobroj veri se primenjuju mutatis mutandis.

XXXXXXX XX VREMENSKI ROK

Član 50

Vremenski rok dejstva ugovora

1. Osim ako nije drugačije predviđeno zakonom, ugovorne strane imaju pravo da odrede vremenski rok nakon kog se dejstvo ugovora nastavlja ili do kog ugovor ima dejstvo.

2. Za određivanje vremenskog roka, odredbe člana …. [Određivanje perioda zastarevanja] se primenjuju.

ODELJAK III KLAUZULA O KAPARI I PENALIMA

Član 51 Potvrdna kapara

1. Ukoliko u vreme sklapanja, jedna strana da drugoj strani određeni iznos novca ili druge zamenljive stvari kao potvrdu namere da ispuni ugovor, xxxxxx xxxx da bude vraćena ili pripisana izvršenju obaveza.

2. Ukoliko strana xxxx xx xxxx xxxxxx ne ispuni ugovor, druga strana može da se povuče iz ugovora i zadrži kaparu ili može da zahteva izvršenje ugovora i naknadu štete uz zadržavanje xxxxxx xx račun štete koju treba nadoknaditi sudskim putem.

3. Ukoliko strana xxxx xx xxxxxxx xxxxxx ne ispuni ugovor, druga strana može da se povuče iz ugovora i zahteva dvostruki iznos xx xxxxxx ili može da zahteva izvršenje ugovora uz zadržavanje xxxxxx xx račun štete koju treba nadoknaditi sudskim putem.

Član 52

Kapara za raskid od ugovora

1. Ukoliko kada xx xxxxxx data pravo jedne ili obeju strana na raskid od ugovora je predviđeno, kapara se smatra dogovorenom u zamenu za pravo na raskid ugovora.

2. Strana koja raskida ugovor gubi pravo na datu kaparu ili xxxx obezbediti dvostruki iznos od primljene xxxxxx.

3. Pravo strane da raskine ugovor se ostvaruje obaveštavanjem druge strane. Strana koja raskida ugovor obezbeđuje kaparu prilikom raskida ugovora. Pravo na raskid se ne može ostvariti ukoliko strana koja ima pravo na raskid ugovora započne sa ispunjavanjem obaveza ili prihvati ispunjavanje druge strane.

4. U slučaju sumnje, kapara xxxx xx jedna strana dala drugoj se smatra potvrdom.

5. Ukoliko strane nisu predvidele kada pravo na raskid ugovora može biti ostvareno, onda takvo pravo se može ostvariti u okviru vremenskog roka predviđenog za izvršenje.

Član 53 Delimično izvršenje

1. Ugovor xxxx jasno da navodi nameru jedne strane za obezbeđivanje xxxxxx drugoj strani. U slučaju sumnje, iznos novca ili druge zamenljive stvari koje jedna strana da drugoj strani se smatraju delimičnim izvršenjem.

2. U slučaju neizvršenja ugovora, uplatu izvršenu xx xxxxxx dužnika, xxx xxx ispunjavanja obaveza, poverilac ne zadržava pri raskidu ugovora, bez da dovede u pitanje prava na potraživanje nadoknade štete.

Član 54 Klauzula o penalima

1. Klauzula, prema kojoj xx xxxxxx složne da u slučaju neizvršenja ili zadocnjenja u izvršenju [čak iako je navedeno da vremenski rok nije bitan], jedna ili xxx xxxxxx plaćaju iznos novca ili ispunjavaju drugu obavezu u korist druge strane, ima dejstvo ograničavanja štete, osim ako strane nisu predvidele nadoknadu dodatne štete. U slučaju sumnje, klauzula o penalima se smatra predviđenom samo u

slučaju zadocnjenja u izvršenju.

2. Penali su plaćaju bez obzira na dokaz o šteti.

3. Poverilac može zahtevati ispunjenje obaveza i plaćanje penala, osim ako klauzula o penalima nije predviđena samo za zadocnelo izvršenja. Ukoliko klauzula o penalima je predviđena za slučaj neizvršenja, poverilac ne može zahtevati ispunjenje obaveza nakon potraživanja isplate penala.

4. Poverilac ne može zahtevati plaćanje penala ukoliko neizvršenje ili zadocnjenje nije nastalo krivicom dužnika.

5. Ako su penali preterani, u pogledu xxxxxx xxxx xxxxx isplatiti drugoj strani za izvršenje ugovora, šteta u stvari može da proizađe iz neizvršenja ili zadocnjenja u izvršavanju i drugih okolnosti, uključujući deo izvršavanja obaveza dužnika, sud može po službenoj dužnosti da smanji penale na pravedniji iznos.

6. Dogovor o penalima se smatra sporednim u odnosu na glavnu obavezu.

POTPOGLAVLJE IV ZASTUPANJE‌

ODELJAK I‌

Zastupanje uopšte

Član 55 Mogućnosti zastupanja

1. Ugovori mogu biti sklopljeni preko zastupnika.

2. Ovlašćenje za zastupanje zasniva se na zakonu ili isto dodeljuje zastupljeno lice.

3. Pravnom licu takođe može biti dodeljeno ovlašćenje za zastupanje.

Član 56 Dejstva zastupanja

1. Ugovor koji sklapa zastupnik u ime zastupanog lica i u granicama svojih ovlašćenja obavezuje neposredno zastupanog.

2. Osim ako nije drugačije predviđeno zakonom, zastupnik xxxx da izričito deluje u ime zastupanog.

3. Ukoliko zastupnik ne deluje izričito u ime zastupanog, ugovor se ipak smatra obavezujućim za zastupljeno lice ukoliko druga strana je znala ili morala znati da on deluje kao zastupnik.

Član 57 Prenos ovlašćenja

1. Zastupnik ne može preneti svoja ovlašćenja na drugo lice, izuzev kad mu je to dozvoljeno zakonom ili ugovorom.

2. U izuzetnim slučajevima, on to može učiniti ako je sprečen okolnostima da posao lično obavi, a interesi zastupanog zahtevaju neodložno preduzimanje pravnog posla.

Član 58 Prekoračenja granica ovlašćenja‌

1. Kad zastupnik prekorači granice ovlašćenja, zastupani je u obavezi samo ukoliko odobri prekoračenje.

2. Ako zastupani ne odobri ugovor u roku koji je uobičajeno potreban da se ugovor takve vrste razmotri i oceni, smatra se da je odobrenje odbijeno.

3. Odobrenje iz prethodnog xxxxx xxx povratno dejstvo, ako strane ne predvide drukčije.

4. Ako druga strana nije znala xxxx xxxxxx znati za prekoračenje ovlašćenja, može odmah po saznanju o prekoračenju, ne čekajući da se zastupani o ugovoru izjasni, izjaviti da se ne smatra ugovorom vezana.

5. Ako zastupani odbije odobrenje, zastupnik i zastupani su solidarno odgovorni za štetu koju xx xxxxx strana pretrpela, ako ona nije znala niti xx xxxxxx znati za prekoračenje ovlašćenja..

Član 59

Sklapanje ugovora xx xxxxxx neovlašćenog lica

1. Ugovor koji neko lice sklopi kao zastupnik u ime drugoga bez njegovog ovlašćenja obavezuje neovlašćeno zastupanog samo ako on ugovor naknadno odobri. Odobrenje može da bude i istom obliku koja se zahteva za sklapanje ugovora.

2. Izuzev odredbi stava 1, lice koje se zastupa bez njegovog ovlašćenja je obavezano ugovorom samo ako je odgovoran za izazivanje uverenja kod druge strane da je ovlašćenje za zastupanje dodeljeno licu koje deluje kao zastupnik, pod uslovom da je nastao propust druge strane neoprostiv.

3. Strana sa kojom je ugovor sklopljen može zahtevati od neovlašćeno zastupanog da se u primerenom roku izjasni da li ugovor odobrava.

4. Ako neovlašćeno zastupani ni u ostavljenom roku ugovor ne odobri, ugovor se smatra ništavim.

5. U slučaju neodobravanja xx xxxxxx zastupanog, lice sa kojom je ugovor sklopljen može od lica koje xx xxx zastupnik bez ovlašćenja sklopio ugovor tražiti naknadu štete, ako u trenutku sklapanja ugovora nije znalo niti je moralo znati da to lice nije imalo ovlašćenje za sklapanje ugovora.

6. Nakon odobrenja, ugovor se smatra prvobitno sklopljenim sa ovlašćenim zastupnikom, bez dovođenja u pitanje prava trećih strana.

Član 60 Sukob interesa

1. Ukoliko ugovor je sklopljen od zastupnika koji ima sukob interesa sa zastupanim, zastupani može zahtevati poništenje ugovora, ukoliko treća strana je znala ili morala znati o sukobu interesa.

2. Sukob interesa se pretpostavlja ako zastupnik je sklopio ugovor sa sobom, u njegovo ime ili kao zastupnik xxxxx xxxxxx, osim ako zastupnik nije delovao uz posebno ovlašćenje zastupanog ili je bio pod obavezom da sklopi ugovor ili je sadržaj ugovora određen na način koji isključuje sukob interesa ili ugovor sklopljen xx xxxxxx zastupnika na drukčiji način ne šteti interesima zastupanog.

ODELJA II

POSEBNE ODREDBE U VEZI SA PUNOMOĆJEM

Član 61 Punomoćje

1. Punomoćje je pravni akt kojim lice ovlašćuje drugo lice da ga zastupa prilikom sklapanja ugovora ili drugih pravnih poslova.

2. Strana koja sklapa ugovor sa zastupnikom uvek može zahtevati dokaz o dodeljenom punomoćju i,

ukoliko je punomoćje dodeljeno pismenim putem, dostavljanje primerka punomoćja potpisanog xx xxxxxx zastupanog.

3. Ukoliko je punomoćje dodeljeno pismenim putem, dokument koji je nastao xxx putem xxxx biti vraćen zastupanom nakon prestanak važenja punomoćja.

Član 62 Poseban oblik punomoćja

Oblik propisan zakonom za neki ugovor ili bilo koji drugi pravni posao važi i za punomoćje za sklapanje tog ugovora, odnosno za preduzimanje tog posla.

Član 63 Obim ovlašćenja

1. Punomoćnik može preduzimati samo one pravne poslove za čije je preduzimanje ovlašćen.

2. Punomoćnik kome xx xxxx opšte punomoćje može sklapati samo one ugovore ili preduzimati samo pravne poslove koji dolaze u redovno poslovanje.

3. Ugovor ili pravni posao koji ne dolazi u redovno poslovanje može punomoćnik preduzeti samo ako je posebno ovlašćen za sklapanje takvog ugovora ili preduzimanje tog posla.

4. Punomoćnik ne može bez posebnog ovlašćenja za svaki pojedini slučaj preuzeti meničnu obavezu, sklopiti ugovor o jemstvu, o poravnanju, o otuđivanju ili opterećenju prava na nepokretnu imovinu, o pristupanju sporu, o arbitraži, kao ni odreći se nekog prava bez naknade.

Član 64

Opozivanje ili ograničavanje punomoćja

1. Vlastodavac može po svojoj volji ograničiti ili opozvati punomoćje, čak i ako se ugovorom odrekao tog prava.

2. Opozivanje i ograničavanje svakog punomoćja može se učiniti izjavom bez posebnog oblika.

3. Ako je opozivanjem ili ograničavanjem punomoćja povređen ugovor o nalogu, ili ugovor o delu, ili neki drugi ugovor, punomoćnik ima pravo na naknadu time nastale štete.

Član 65

Opozivanje i ograničavanje punomoćja

1. Opozivanje i ograničavanje punomoćja se saopštava trećim strana ili objavljuje putem odgovarajućih sredstava.

2. Opozivanje ili ograničavanje punomoćja nema dejstvo prema trećoj strani koja nije znala niti xx xxxxxx znati da je punomoćje opozvano ili ograničeno.

3. Pretpostavlja se da xx xxxxx strana znala da je punomoćje opozvano ili ograničeno ukoliko je opozivanje i ograničenje punomoćje saopšteno ili objavljeno na isti xxxxx xxx i prvobitno saopštavanje ili objavljivanje.

4. Odredbe predviđene u prethodnim stavovima se primenjuju i u drugim slučajevima opozivanja punomoćja.

Član 66

Drugi slučajevi prestanka punomoćja

1. Punomoćje prestaje prestankom pravnog xxxx xxx punomoćnika, ako zakonom nije drukčije određeno.

2. Punomoćje prestaje smrću punomoćnika.

3. Punomoćje prestaje prestankom pravnog lica, odnosno smrću lica koje ga xx xxxx, osim ako se sklopljen ugovor ili započeti posao ne može prekinuti bez štete po pravne sledbenike ili ako punomoćje važi i za slučaj smrti davaoca, bilo po njegovoj volji, bilo s obzirom na prirodu ugovora.

XXXXXXX XXX POSEBNE VRSTE PUNOMOĆJA‌

Član 67 Zaposleni

1. Lica, koja na osnovu ugovora o radu sa poslovnom organizacijom, obavljaju rad koji obuhvata prodaju robe ili usluge unutar poslovnih prostorija, imaju pravo da sklapaju ugovore vezano za prodaju takve robe ili usluga u skladu sa uslovima i ograničenjima navedenih u punomoćju.

2. Lica iz stava 1 imaju pravo da prihvataju izjave u pogledu greške na robi ili u uslugama ili druge prigovore u vezi sa izvršenjem ugovora sklopljenog sa njihove strane i imaju pravo da preduzimaju mere u interesu poslovne organizacije za koju rade.

Član 68

Ovlašćenje trgovinskog putnika

1. Trgovinski putnik nema pravo da sklapa ugovore, osim ako nije izričito ovlašćen za to, već samo da promoviše i prima narudžbine od potrošača.

2. Čak i da je ovlašćen da sklapa ugovore, trgovinski putnik nije ovlašćen da naplati prodajnu cenu, da popust ili odloži plaćanje ili odstupa od opštih uslova ugovora, osim ako nije izričito ovlašćen za to.

POTPOGLAVLJE V TUMAČENJE UGOVORA

Član 69

Zajednički interesi ugovornih strana

1. Tokom tumačenja ugovora potrebno je utvrditi zajedničku nameru strana nego držati se doslovnom značenju reči.

2. Zajednička namera strana može se zaključiti na osnovu ponašanja strana, čak i nakon sklapanja ugovora.

3. Ukoliko, nakon primene odredaba ovog člana, značenje ugovora je xxx uvek nejasno, primenjuju se odredbe narednih članova.

Član 70 Tumačenje ugovora u celini

Ugovorne klauzule se tumače sredstvima xxx xxxxxx, davanjem svakoj klauzuli značenje koje proizilazi iz ugovora u celini.

Član 71 Višeznačnost termina i izraza

1. Termini i izrazi koji su višeznačni se tumače u smislu koji odgovara prirodi i predmetu ugovora.

2. Ukoliko je jedna strana nekom terminu ili izrazu u ugovoru namenila određeno značenje, a druga xxxxxx xx znala ili xx xxxxxx znati o nameri prve strane, termin ili izraz se tumači na način koji je odredila prva strana.

Član 72

Prakse uspostavljene između strana i lokalne uobičajene prakse

Ambiciozni termini i izrazi u ugovoru se tumače u svetlu praksi koje xx xxxxxx međusobno uspostavile ili, u slučaju da xxx uvek postoji sumnja, u skladu sa uobičajenim praksama xxxxx gde je ugovor sklopljen.

Član 73

Tumačenje u odnosu na autora klauzule

U slučaju dvosmislenosti, klauzule uključene u opštim uslovima ugovora ili u drugim štampanim oblicima koje je izradila jedna od strana se tumače u korist druge strane.

Član 74 Dopunsko pravilo

1. Ugovorne klauzule se tumače u smislu koji manje opterećuje dužnika, ukoliko je ugovor besplatan; ukoliko je ugovor opterećujući, ugovorne klauzule se tumače u smislu koji donosi pravičnu ravnotežu među interesima strana.

2. Ukoliko postoji sumnja u pogledu značenja termina u potrošačkom ugovoru, preovladava tumačenje koje je najpovoljnije za potrošača.

3. Ugovor xxxx da se tumači u dobroj veri.

POTPOGLAVLJE VI NIŠTAVNOST UGOVORA

ODELJAK I NIŠTAVNOST

Član 75 Definicija

1. Ugovor koji je protivan obaveznim odredbama, javnom poretku ili dobrim običajima je ništav, osim ako nije drugačije predviđeno zakonom.

2. Ugovor je ništav u svakom drugom slučaju predviđenom zakonom.

Član 76 Dejstvo ništavnosti‌

1. Ništav ugovor ne proizvodi nikakvo dejstvo na period pre proglašenja ništavnosti, osim ako nije drugačije predviđeno zakonom.

2. U slučaju ništavosti ugovora svaka strana dužna xx xx xxxxx drugoj sve ono što je primila od iste; ukoliko

to nije moguće, drugoj strani xxxx da se obezbedi odgovarajuća naknada u novcu.

3. Ukoliko xx xxxxx do izvršenja ugovora koji krši dobar običaj, javni red ili obavezne odredbe, povraćaj se odobrava samo ako je to razumno u datim okolnostima. U određivanju šta je razumno, treba razmotriti cilj povređenog pravila i svaka sankcija koja može se izreći u okviru takvog pravila, ozbiljnost povrede i da xx xx xxx xxxxxx znale ili trebale znati o povredama.

4. Povraćaj onoga što xx xxxx preneto ili snabdeveno na osnovu ništavog ugovora se reguliše pravilima za neosnovano bogaćenje, koje se primenjuju mutatis mutandis, osim ako nije drugačije predviđeno zakonom.

Član 77 Delimična ništavost‌

1. Ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost i samog ugovora, ako on može opstati bez ništave odredbe i ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odlučujući motiv zbog koje je ugovor sklopljen.

2. Ali ugovor ostaje na snazi čak i ako je ništava odredba bila uslov ili odlučujući motiv ugovora u slučaju kad je ništavost ustanovljena upravo da bi ugovor bio oslobođen te odredbe i važio bez nje.

Član 78 Konverzija ništavosti‌

Kad ništav ugovor ispunjava uslove za punovažnost nekog drugog ugovora, onda među ugovornim stranama važi taj drugi ugovor, ako bi to bilo u saglasnosti sa ciljem koji su ugovorne strane imale u vidu kad su ugovor sklopile i ako se može uzeti da bi one sklopile taj ugovor da su znale za ništavost svog ugovora.

Član 79

Nestanak uzroka ništavosti

Ništav ugovor ne postaje punovažan ako uzrok ništavosti nestane nakon sklapanja ugovora, osim ako nije drugačije predviđeno zakonom.

Član 80 Odgovornost za ništavost ugovora

1. Strana xxxx xx odgovorna za nastanak uzroka ništavosti je dužna da nadoknadi štetu koju xx xxxxx strana pretrpela usled ništavosti ugovora, ukoliko potonja nije znala i nije morala znati o uroku ništavosti.

2. Strana xxxx xx znala ili xx xxxxxx znati o uzroku ništavosti ugovora, ali nije obavestila drugu stranu, nadoknađuje štetu xxxx xx potonja pretrpela oslanjujući se, ne svojom krivicom, na punovažnost ugovora.

3. Odgovornost za ništavost ugovora je ograničena na troškove i gubitke koje je ugovorna strana pretrpela oslanjujući se na punovažnost ugovora.

Član 81

Legitimitet potraživanja ili proglašavanja ništavosti

Ništavost ugovora može proglasiti svako lice koje ima interes i koje se može proglasiti xx xxxxxx xxxx po službenoj dužnosti, osim ako nije drugačije predviđeno zakonom.

Član 82

Nemogućnost zastarevanja zahteva za proglašenje ništavosti

Pravo na zahtevanje proglašenja ništavosti ugovora ne podleže zastarevanju.

ODELJAK II PONIŠTENJE

I. OPŠTE ODREDBE

Član 83 Definicija

1. Ugovor koji je sklopila strana, koja nije poslovno sposobna da sklopi ugovor, može biti poništen, osim ako nije drugačije predviđeno zakonom.

2. Ugovor takođe može biti poništen ako je volja strane bila nepoštena.

3. Ugovor može biti poništen u svim drugim slučajevima koje predviđa zakon.

Član 84 Poništenje ugovora

1. Strana u čijem se interesu propisuje poništenje ugovora može da zahteva da sud poništi ugovor.

2. Strana koja ima pravo da zahteva poništenje ugovora može potvrditi [potvrdi svoju nameru da bude zakonski obavezana] ugovor izričito ili implicitno. Ukoliko je potvrda sačinjena u pismenom obliku, xxxx da sadrži detalje ugovora xxxx xxxxx potvrditi, osnov poništenja i nameru da potvrdi.

3. Druga strana može zahtevati da strana u čijem interesu se poništava ugovor potvrdi [potvrdi svoju nameru da bude zakonski obavezana] ugovor u razumnom roku.

4. Ukoliko strana koja ima pravo da zahteva poništenje ugovora potvrdi [potvrdi svoju nameru da bude zakonski obavezana] ugovor, isti se smatra punovažnim od početka.

Član 85 Dejstvo poništenja

1. Poništenje xx xxxxxx xxxx xxx povratno dejstvo.

2. Povraćaj onoga što xx xxxx preneto ili snabdeveno na osnovu ugovora koji je poništen se reguliše pravilima za neosnovano bogaćenje, koji se primenjuju mutatis mutandis, osim ako nije drugačije predviđeno zakonom.

3. Poništenje, koje se ne zasniva na ograničenu poslovnu sposobnost, ne utiče na prava stečena teretnim ugovorom trećih strana koje deluju u dobroj veri, podleže posledicama registracije tužbe za poništenje.

4. Ukoliko je ugovor poništen zbog poslovne nesposobnost jedne xxxxxx, xx strana je dužna xx xxxxx sve

što xx xxxxxxx xxxx u onoj meri u kojoj xx xxxxx koristi od ispunjenja obaveza druge strane.

Član 86

Poništenje multilateralnog ugovora

Ukoliko osnov za poništenje se odnosi na obaveze samo jedne strane iz multilateralnog ugovora, isti ne može biti proglašen ništavim osim ako se učešće xx xxxxxx smatra značajnim u datim okolnostima.

Član 87

Odgovornost za poništenje ugovora

1. Strana xxxx xx odgovorna za poništenje ugovora je dužna da nadoknadi štetu koju xx xxxxx strana pretrpela usled poništenja ugovora, ukoliko potonja nije znala i nije morala znati o osnovu poništenja.

2. Strana xxxx xx znala ili xx xxxxxx znati o osnovu poništenja ugovora, ali nije obavestila drugu stranu, nadoknađuje štetu xxxx xx potonja pretrpela oslanjujući se, ne svojom krivicom, na punovažnost ugovora.

3. Odgovornost za poništenje ugovora je ograničena na troškove i gubitke koje je ugovorna strana pretrpela oslanjujući se na punovažnost ugovora.

Član 88

Zastarelost prava na zahtevanje poništenja

1. Pravo na zahtevanje poništenje ugovora traje jednu (1) godinu od xxxx xxxx strana u čijem interesu se ugovor poništava postane svesna osnove poništenja ili jednu godinu od uklanjanja pretnje.

2. U svakom slučaju, ovo pravo traje tri (3) godine od xxxx sklapanja ugovora.

3. Izuzev stava 2, u slučaju lica koje je poslovno nesposobno, period zastarevanja ne ističe pre šestog (6) meseca od uklanjanja poslovne nesposobnosti ili nakon imenovanja zastupnika, bez obzira na datum sklapanja ugovora.

4. Strana od koje se zahteva izvršenje ugovora može zahtevati poništenje ugovora, čak iako je pravo na zahtevanje poništenja propisano.

II. POSLOVNA NESPOSOBNOST

Član 89

Sposobnost za sklapanje ugovora

1. Da bi sklopljen ugovor bio punovažan, ugovorne strane moraju da imaju kapacitet da deluju u skladu sa zakonom.

2. Lice bez poslovne sposobnosti može da sklopi samo one ugovore koje mu zakon dozvoljava da sklopi bez prethodne saglasnosti njegovog pravnog zastupnika. Međutim, pravni zastupnik može da naknadno odobri ugovor sklopljen bez njegove prethodne saglasnosti.

3. Ugovor koji je sklopila strana bez poslovne sposobnosti za sklapanje ugovora može biti poništen, ukoliko zakon mu ne dozvoljava sklapanje ugovora pod uslovom da njegov pravni zastupnik naknadno ne odobri ugovor.

4. Strana koja sklapa ugovor sa licem bez poslovne sposobnosti za sklapanje ugovora može zahtevati da zastupnik potonjeg odobri ugovor. Ukoliko lični zastupnik ne odobri ugovor u roku od trideset (30) xxxx xxxxx takvog zahteva, smatra se da odobrenje nije dato.

Član 90

Pravo strane na raskid ugovora sa poslovno nesposobnim licem

1. Ugovorna strana xxxx xx sklopila ugovor sa licem bez poslovne sposobnosti za sklapanje ugovora može raskinuti ugovor ukoliko nije znala ili nije morala znati o poslovnoj nesposobnosti potonjeg da sklopi ugovor bez prethodne saglasnosti njegovom zastupnika.

2. Ukoliko ugovorna strana xxxx xx sklopila ugovor sa licem bez sposobnosti za sklapanje ugovora xx xxxx

navedena da veruje da je potonjem njegov zastupnik dao odobrenje, uživa isto pravo kao u stavu 1.

3. Pravo iz stava 1 ističe trideset (30) xxxx xxxxx što ugovorna strana sazna o poslovnoj nesposobnosti druge strane za sklapanje ugovora ili o činjenici da zastupnik potonjeg nije dao prethodnu saglasnost; takođe ističe i ako zastupnik odobri ugovor.

Član 91

Sticanje poslovne sposobnosti nakon sklapanja ugovora

Poslovno sposobno lice može zahtevati da se poništi ugovor koji je bez prethodnog odobrenja od njegovog zastupnika sklopilo za vreme svoje ograničene poslovne sposobnosti samo u roku od tri (3) meseca od xxxx sticanja potpune poslovne sposobnosti pod uslovom da ugovor nije odobrio njegov zastupnik.

III. MANE VOLJE

Član 92 Pretnja‌

1. Ako je ugovorna strana ili neko treći nedopuštenom pretnjom izazvao opravdani xxxxx kod xxxxx xxxxxx tako da je ova zbog toga zaključila ugovor, druga strana može tražiti da se ugovor poništi.

2. Xxxxx xx smatra opravdanim ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnošću ugrožen život, telo ili drugo značajno dobro ugovorne strane ili trećeg lica.

Član 93 Bitna zabluda‌

1. Zabluda xx xxxxx ako se odnosi na bitna svojstva predmeta, na lice sa kojim se sklapa ugovor ako se sklapa s obzirom na to lice, kao i na okolnosti koje se po običajima u poslovima ili po nameri strana smatraju odlučnim, a strana xxxx xx u zabludi ne bi inače sklopila ugovor takve sadržine.

2. Strana xxxx xx u zabludi može tražiti poništenje ugovora zbog bitne zablude, osim ako pri sklapanju ugovora nije postupala sa dužnom pažnjom.

3. U slučaju poništenja ugovora zbog zablude, druga strana xxxx xx postupila u dobroj veri ima pravo da traži naknadu pretrpljene štete.

4. Strana xxxx xx u zabludi ne može se na nju pozivati ako xx xxxxx strana spremna da izvrši ugovor kao da zablude nije bilo.

Član 94

Zabluda o motivu kod besplatnog ugovora

Kod besplatnog ugovora, bitnom zabludom se smatra i zabluda o pobudi koja xx xxxx odlučna za preuzimanje obaveze.

Član 95 Posredna izjava

Zabluda lica preko xxxx xx strana izjavila svoju nameru smatra se isto kao i zabluda u vlastitom izjavljivanju namere.

Član 96 Prevara

1. Ako jedna strana izazove zabludu kod druge strane ili je održava u zabludi u nameri da je time navede na sklapanje ugovora, druga strana može zahtevati poništenje ugovora i onda kad zabluda nije bitna.

2. Strana xxxx xx sklopila ugovor pod prevarom ima pravo da zahteva naknadu pretrpljene štete.

3. Ako je prevaru učinilo treće lice prevara utiče na xxx ugovor ako xx xxxxx ugovorna strana u vreme sklapanja ugovora znala ili morala znati za prevaru.

4. Besplatan ugovor može se poništiti i kad je prevaru učinilo treće lice, bez obzira na to da li xx xxxxx ugovorna strana u vreme sklapanja ugovora znala ili morala znati za prevaru.

Član 97 Prividan ugovor

1. Prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama.

2. Xxx, ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost..

3. Prividnost ugovora ne može se isticati prema trećem savesnom licu.

POTPOGLAVLJE VII BILATERALNI UGOVORI ODELJAK I

ODGOVORNOST ZA MATERIJALNE I PRAVNE NEDOSTATKE ISPUNJENJA

Član 98

Odgovornost za materijalne i pravne nedostatke

1. Kod bilateralnog ugovora svaka ugovorna strana je odgovorna za materijalne nedostatke svog izvršenja.

2. Isto tako, ugovorna strana je odgovorna i za pravne nedostatke izvršenja i xxxxx xx da štiti drugu stranu od prava i zahteva trećih xxxx xxxxxx bi njeno pravo bilo isključeno ili ograničeno.

3. Odredbe koje regulišu odgovornost prodavca za materijalne i pravne nedostatke izvršenja se primenjuju na obaveze dužnika, u meri u kojoj je to moguće, osim ako nije drugačije predviđeno zakonom.

ODELJAK II

PRIGOVOR NEIZVRŠAVANJA UGOVORA

Član 99

Pravilo istovremenog izvršenja

1. U dvostranim ugovorima nijedna strana nije dužna ispuniti svoju obavezu ako druga strana ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu, izuzev ako je što drugo ugovoreno ili zakonom određeno, ili ako što drugo proističe iz prirode ugovora.

2. Međutim, ako na sudu jedna strana istakne da nije dužna ispuniti svoju obavezu xxx x xxxxx strana ne ispuni svoju, sud nalaže prvoj strani da ispuni svoju obavezu nakon što druga strana ispuni svoju.

Član 100

Kad ispunjenje obaveze jedne strane postane neizvesno

1. Ako je dogovoreno da prvo jedna strana ispuni svoju obavezu, pa se posle sklapanja ugovora materijalne prilike druge strane pogoršaju u toj meri da je neizvesno da li će ona moći ispuniti svoju obavezu, ili ako ta neizvesnost proizlazi iz drugih ozbiljnih razloga, strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu može odložiti njeno ispunjenje xxx xxxxx strana ne ispuni svoju obavezu ili dok ne obezbedi dovoljno garancija da će je ispuniti.

2. To važi i kad su materijalne prilike druge strane bile u istoj meri xxxxx xxx pre sklapanja ugovora i ako druga strana to nije znala niti xx xxxxxx znati.

3. U xxx slučajevima strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu može zahtevati da joj se garancije obezbede u primerenom roku, a posle proteka tog roka bez rezultata, može raskinuti ugovor.

ODELJAK III

RASKIDANJE UGOVORA ZBOG NEIZVRŠENJA

Član 101

Prava jedne strane kad druga strana ne ispuni svoju obavezu

1. Ukoliko strana u bilateralnom ugovoru ne uspe da ispuni svoju obavezu, druga strana može zahtevati ispunjenje obaveza ili raskid ugovora, ne dovodeći u pitanje prava na zahtev za nadoknadu štete

2. Pravo xxxxx xxxxxx na raskid ugovora se vrši slanjem obaveštenja drugoj strani.

3. Ugovor ne može biti raskinut ukoliko neizvršenje xxxxxx xx beznačajno, imajući u vidu interese druge strane.

Član 102

Kršenje roka za ispunjenje

1. Ukoliko strana ne uspe da ispuni obavezu u određenom roku, druga strana ima pravo na raskid ugovora ukoliko dodatni period za izvršenje nije određen.

2. Izuzev stava 1, strana može da raskine ugovor bez određivanja dodatnog perioda ukoliko:

2.1. druga strana izrazi svoju nameru o neispunjavanju obaveza;

2.2. iz okolnosti proizilazi xx xxxxx strana neće biti sposobna da ispuni obaveze u dodatnom roku;

2.3. je određeni vremenski rok smatran neophodnim u interesu strane koja namerava da raskine ugovor.

3. Ukoliko druga strana ne ispuni obaveze u dodatnom roku, ugovor se raskida samim zakonom, osim ako strana xxxx xx odredila dodatni rok potvrdi u roku od tri (3) xxxx svoj interes u ispunjenje obaveza druge strane.

Član 103

Xxxx xx vremenski rok bitan element

1. Ugovorne strane se mogu dogovoriti da vremenski rok za ispunjenje obaveza jedne strane se smatra bitnim elementom u interesu druge strane.

2. Strana, koja namerava da zahteva ispunjenje obaveza uprkos vremenskog roka, obaveštava drugu stranu u roku od tri (3) xxxx, u protivnom ugovor se smatra raskinutim samim zakonom.

Član 104 Dejstva raskida

1. Raskidom ugovora zbog neispunjavanja xxx xxxxxx su oslobođene svojih obaveza koje proizilaze iz ugovora.

2. Ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimično, ima pravo da joj xx xxxxx ono što je dala. U slučaju da xxx xxxxxx imaju pravo na povratak onog što xx xxxx, primenjuju se pravila o izvršenju bilateralnih ugovora.

3. Xxxxxx ne utiče na bilo koju klauzulu ugovora koja uređuje rešavanje sporova ili bilo koji uslov ugovora koju važi nakon raskida.

4. Xxxxxx ne utiče na prava xxxxx xxxxxx stečena u dobroj veri, osim ako nije drugačije predviđeno zakonom.

5. Strana koja vraća novac dužna je platiti kamatu od xxxx kad je isplatu primila.

ODELJAK IV

RASKIDANJE ILI IZMENA UGOVORA ZBOG PROMENJENIH OKOLNOSTI

Član 105

Rebus sic stantibus

1. Ako posle sklapanja ugovora nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane, ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora, a u jednom i u drugom slučaju u toj meri da je očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi takav kakav je, strana kojoj je otežano ispunjenje obaveze, odnosno strana koja zbog promenjenih okolnosti ne može ostvariti svrhu ugovora može zahtevati raskid ili izmenu ugovora.

2. Raskid ugovora ne može se zahtevati ako je strana koja se poziva na promenjene okolnosti bila dužna da u vreme sklapanja ugovora uzme u obzir te okolnosti ili ih je mogla izbeći ili savladati.

3. Strana koja zahteva raskid ugovora ne može se pozivati na promenjene okolnosti koje su nastupile po isteku roka određenog za ispunjenje njenih obaveza.

4. Ugovor se ne raskida ako druga strana ponudi ili pristane da se odgovarajući uslovi ugovora pravično izmene.

5. Ako izrekne raskid ugovora, sud na zahtev druge strane obavezuje stranu koja ga je zahtevala da naknadi drugoj strani pravičan deo štete koju trpi zbog toga.

Član 106 Dužnost obaveštavanja

Strana xxxx xx ovlašćena da zbog promenjenih okolnosti zahteva raskid ugovora dužna je da o svojoj nameri da traži raskid ugovora obavesti drugu stranu nakon što zvanično xxxxx xx xx takve okolnosti nastupile. Strana koja to ne učini, odgovara za štetu koju xx xxxxx strana pretrpela.

Član 107

Okolnosti od značaja za odluku suda

Pri odlučivanju o raskidanju ili izmeni ugovora, sud uzima u obzir cilj ugovora, normalni rizik kod ugovornih strana koji nastaje tokom izvršavanja ugovora iste vrste, kao i interese obeju ugovornih

strana.

Član 108

Odricanje od pozivanja na promenjene okolnosti

Strane se mogu ugovorom unapred odreći pozivanja na određene promenjene okolnosti, osim ako je to u suprotnosti sa načelom savesnosti i poštenja.

ODELJAK V NEMOGUĆNOST ISPUNJENJA

Član 109

Nemogućnost ispunjenja za koju ne odgovara ni jedna strana

1. Kad je ispunjenje obaveze jedne strane u bilateralnom ugovoru postalo nemoguće zbog događaja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana, prekida se i obaveza druge strane, a ako je ova nešto ispunila od svoje obaveze, može zahtevati vraćanje po pravilima o neosnovanom bogaćenju.

2. U slučaju delimične nemogućnosti ispunjenja zbog događaja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana, druga strana može raskinuti ugovor ako delimično ispunjenje ne odgovara njenim potrebama, inače ugovor ostaje na snazi, a druga strana ima pravo da zahteva srazmerno smanjenje svoje obaveze.

Član 110

Nemogućnost ispunjenja za koju odgovara druga strana

1. Kad je ispunjenje obaveze jedne strane u bilateralnom ugovoru postalo nemoguće zbog događaja za koji odgovara druga strana, njena obaveza se prekida, a ona zadržava svoje potraživanje prema drugoj strani, s xxx što se smanjuje za onoliko koliko je ona mogla imati koristi od oslobođenja od sopstvene obaveze.

2. Pored toga, ona je dužna ustupiti drugoj strani sva prava koja bi imala prema trećim licima u vezi sa predmetom svoje obaveze čije je ispunjenje postalo nemoguće.

3. Kad je ispunjenje obaveze jedne strane u bilateralnom ugovoru postalo nemoguće zbog događaja za koji je ona odgovorna, druga strana može zahtevati naknadu zbog neispunjenja ili povlačenje iz ugovora i naknadu štete.

ODELJAK VI

RASKID UGOVORA ZBOG NEPRAVEDNE EKSPLOATACIJA

Član 111

Prevelika nesrazmernost između odgovarajućih obaveza

1. Ukoliko u vreme sklapanja ugovora je postojala prevelika nesrazmernost između obaveza ugovornih strana, oštećena strana može da zahteva xx xxxx da izmeni ugovor, pod uslovom da je:

1.1. strana bila u ekonomsko lošoj situaciji ili u stanju potrebe prilikom sklapanja ugovora; i

1.2. druga strana znala ili morala znati o ovome i iskoristila situaciju za sticanja koristi.

2. Nesrazmernost se pretpostavlja da je prevelika ukoliko ekonomska neravnoteža između dotičnih obaveza xx xxxx od polovine vrednosti obaveza oštećene strane.

3. Raskid ugovora može da izbegne strana u odnosu na koju se zahteva, ponudom izmene ugovora radi

uklanjanja prevelike nesrazmernosti između dotičnih obaveza.

4. Pravo na zahtev za raskidom ističe jednu (1) godinu nakon sklapanja ugovora.

5. Aleatorni ugovori i ugovori sklopljeni na osnovu javnu prodaje ne mogu biti raskinuti.

6. Ugovor koji se može raskinuti ne potvrđuje se.

7. Odricanje od prava na zahtev za raskidom ugovora nije punovažno.

8. Raskid ugovora ne utiče na prava xxxx xx xxxxxx xxxxx strana, u skladu sa posledicama registracije tužbe za raskid.

ODELJAK VII OPŠTI USLOVI UGOVORA

Član 112

Uključivanje opštih uslova u ugovor

1. Opšti uslovi su uslovi ugovora koje ispunjava jedna strana i o kojima se ne pregovara pojedinačno sa drugom stranom

2. O uslovima koje ispunjava jedna strana se ne pregovara pojedinačno, ukoliko druga strana nije uspela da utiče na njihov sadržaj, naročito jer ih je pripremila unapred za opštu upotrebu koja se ponavlja.

3. Opšti uslovi obavezuju drugu stranu, ukoliko xx xxxx upoznata ili xx xxxxxx biti upoznata sa njima u vreme sklapanja ugovora.

4. Strana koja ispunjava opšte uslove xxxx da preduzme razumne korake kako bi skrenula pažnju druge strane na njih u vreme sklapanja ugovora.

Član 113 Ništavost

1. Uslovi opštih uslova su ništavi, pod uslovom da su okolnosti koje su postojale u vreme sklapanja ugovora, nepravične prema strani xxxx xxxxx da ispuni opšte uslove, prirodi ugovora i svih drugih uslova ugovora.

2. Za potrebe stava 1, klauzula, koja ograničava ili isključuje odgovornost jedne strane za neizvršenje ili koja dozvoljava jednoj strani da se njeno izvršavanje značajno razliku od onog koje druga strana očekuje, se smatra uveliko nepravednom.

3. Odredbe stava 1 se ne primenjuju na adekvatnost vrednosti obaveza jedne strane u odnosu na vrednost obaveza druge strane.

4. Opšti uslovi uključeni u potrošačkim ugovorima podležu odredbama Potpoglavlja IX ovog Poglavlja I.

Član 114

Sukobi između uslova ugovora

U slučaju sukoba između opštih uslova i drugih uslova ugovora, preovlađuju potonji.

ODELJAK VIII USTUPANJE UGOVORA

Član 115 Uslovi ustupanja

1. Svaka strana u bilateralnom ugovoru može, ako na to pristane druga strana, ustupiti ugovor nekom trećem licu, koje time postaje nosilac svih njenih prava i obaveza iz tog ugovora.

2. Ustupanjem ugovora ugovorni odnos između ustupioca i druge strane prelazi na prijemnika i drugu stranu u času kad xx xxxxx strana pristala na ustupanje, a ako xx xxxxx strana dala svoj pristanak unapred, u času kad je obaveštena o ustupanju.

3. Pristanak na ustupanje ugovora je punovažan samo ako je dat u obliku u zakonu propisanom za ustupljeni ugovor.

4. Značenje odredbi o pravima strana u pogledu ugovora o preuzimanju duga se takođe primenjuje na ustupanje ugovora.

Član 116 Odgovornosti ustupioca

1. Ustupilac odgovara prijemniku za punovažnost ustupljenog ugovora.

2. Ustupilac ne jemči prijemniku da xx xxxxx strana ispuniti svoje obaveze iz ustupljenog ugovora, osim ako se na to naročito obavezao.

3. Ustupilac ne jemči drugoj strani da će prijemnik ispuniti obaveze iz ugovora, osim ako se na to naročito obavezao.

Član 117 Prigovori

Druga strana može istaći prijemniku sve prigovore iz ustupljenog ugovora, kao i one koje ima iz drugih odnosa sa njim, ali ne i prigovore koje ima prema ustupiocu.

POTPOGLAVLJE VIII UGOVOR U KORIST TREĆEG LICA

Član 118 Neposredno pravo trećeg

1. Kad neko ugovori pravo u korist trećeg lica, isto xxxxx neposredno pravo prema dužniku, osim ako nije što drugo ugovoreno ili ne proizlazi iz okolnosti.

2. Ugovorna strana ima pravo zahtevati xx xxxxx strana ispuni obavezu prema trećem licu onu xxxx xx ugovorna strana dužna da ispuni u korist trećeg.

Član 119

Opozivanje prava u korist trećeg lica

1. Ugovorna strana koja ima pravo da zahteva xx xxxxx ugovorna strana ispuni obavezu za treću stranu može opozvati ili izmeniti pravo uspostavljeno u korist trećeg lica u svako vreme sve dok treće lice ne izjavi da je pravo prihvaćeno.

2. Ako je ugovoreno da xx xxxxx ugovorna strana izvršiti ono na šta se obavezao u korist trećeg tek posle smrti ugovorne strane, ista može u svako vreme, uključujući i svojim testamentom, opozvati pravo u korist trećeg lica, osim ako iz samog ugovora ili iz okolnosti ne proizlazi nešto drugo

Član 120

Prigovori dužnika prema trećem licu

Dužnik može istaći trećem sve prigovore koje ima prema trećem licu po osnovu ugovora xxxxx xx ugovoreno pravo trećeg lica.

Član 121 Odbijanje trećeg lica

Ako treće lice odbije pravo koje je ugovoreno za njega, ili ako ga ugovorna strana opozove, pravo pripada ugovornoj strani, osim ako nije nešto drugo ugovoreno ili ne proizlazi iz prirode posla.

Član 122 Obećanje radnje trećeg lica

1. Obećanje učinjeno drugom da će treće lice nešto učiniti ili propustiti, istog ne obavezuje, a obećavalac odgovara za štetu koju bi drugi pretrpeo zbog toga što treće lice neće da se obaveže ili da izvrši ili propusti određenu radnju.

2. Obećavalac neće odgovarati ako je drugom licu obećao da će se samo zauzeti kod trećeg lica da se ovaj obaveže da nešto učini ili propusti, a u tome nije uspeo i pored sveg potrebnog zalaganja.

POTPOGLAVLJE IX POTROŠAČKI UGOVORI

ODELJAK I

DELOKRIG PRIMENE I DEFINICIJE

Član 123 Delokrug primene

Odredbe ovog Potpoglavlja se odnose na svaki ugovor sklopljen između trgovca i potrošača. One se takođe odnose na isporuku vode, gasa, električne energije ili daljinskog grejanja, uključujući javne pružaoce, u meri u kojoj se ova roba može isporučiti na osnovu ugovora.

Član 124 Definicije

1. Izrazi upotrebljeni u ovom Potpoglavlju imaju sledeće značenje:

1.1. „potrošač“ je svako fizičko lice koje kupuje i koristi robu ili usluge za ispunjavanje svojih potreba koje nemaju veze sa trgovinskom, poslovnom, zanatskom ili profesionalnom delatnošću;

1.2. „trgovac“ je svako fizičko ili pravno lice koje prodaje ili deluje na tržištu kao poslovanje ili vrši svoju trgovinsku delatnost kao jedno lice koje deluje u ime ili za račun jednog trgovca za potrebe trgovinske, poslovne, zanatske ili profesionalne delatnosti;

1.3. „roba“ je svaka materijalna pokretna stvar, bez obzira da li zahteva sklapanje, s izuzetkom robe koja se prodaje putem izvršenja ili na drugi način predviđen zakonom, uključujući onu xxxx xx prodata pod nadležnošću notara.

1.4. „poslovna prostorija“ je svaka nepokretna imovina za poslove maloprodaje u kojoj trgovac obavlja svoju aktivnost na trajnoj osnovi ili svaka pokretna imovina za poslove maloprodaje u kojoj trgovac

obavlja svoju aktivnost na uobičajenoj osnovi;

1.5. „roba izrađena prema specifikacijama potrošača” xx xxxx koja nije gotova roba nego je izrađena na temelju pojedinačnog izbora ili odluke potrošača;

1.6. „ugovor o prodaji” je svaki ugovor prema kom vlasništvo nad robom trgovac prenosi ili se obavezuje preneti na potrošača, a potrošač plaća ili se obavezuje platiti njenu cenu, uključujući i svaki ugovor xxxx xx predmet i roba i usluge;

1.7. „ugovor o usluzi” je svaki ugovor osim ugovora o prodaji, prema kom trgovac isporučuje ili se obavezuje isporučiti uslugu potrošaču, a potrošač plaća ili se obavezuje platiti njenu cenu;

1.8. „trajni nosač podataka” je svako sredstvo koje potrošaču ili trgovcu omogućava skladištenje informacija koje su mu lično upućene i kojima može naknadno pristupati tokom odgovarajućeg vremena u svrhe za koje su te informacije namenjene i koje omogućava nepromenjenu reprodukciju skladištenih informacija;

1.9. „digitalni sadržaj” su podaci koji se proizvode i isporučuju u digitalnom obliku;

1.10. „onlajn digitalni sadržaj“ je digitalni sadržaj koji se ne isporučuje na opipljivom nosaću podataka;

1.11. „garantor“ je obaveza kojom xx xxxxxxx ili proizvođač, pored njegove pravne obaveze koja se odnosi na garanciju usklađenosti, obavezuje potrošaču nadoknaditi plaćenu cenu ili zameniti, popraviti ili servisirati robu na bilo xxxx xxxxx ako ona ne zadovoljava specifikacije ili druge zahteve koji nisu u vezi sa usklađenošću određenom u garantnom listu ili u relevantnom oglašavanju koje je dostupno u trenutku ili pre sklapanja ugovora;

1.12 „propratni ugovor” je ugovor kojim potrošač xxxxx xxxx ili usluge koje se odnose na ugovor na daljinu ili ugovor sklopljen van poslovnih prostorija i u kom tu robu isporučuje ili te usluge pruža trgovac ili treća strana na temelju dogovora između te xxxxx xxxxxx i trgovca;

1.13. „javna prodaja” je metoda prodaje kod koje trgovac nudi robu ili usluge potrošačima koji učestvuju ili imaju mogućnost da lično učestvuju u prodaji, u transparentnom postupku nadmetanja na tržišnoj osnovi koji vodi voditelj i u kom je uspešni ponudilac obavezan kupiti robu ili usluge.

ODELJAK II

NEPRAVEDNI USLOVI U UGOVORIMA IZMEĐU TRGOVCA I POTROŠAČA

Član 125 Nepravedni uslovi ugovora

1. Uslovi sklopljenih ugovora između potrošača i trgovaca se smatraju nepravednim ako, u suprotnosti sa zahtevima u dobroj veri, prouzrokuju značajnu neravnotežu u pravima i obavezama koje proističu iz ugovora, na štetu potrošača.

2. Uslovi koji se smatraju nepravednim, osim ako se ne dokaže suprotno, kao predmet ili posledicu imaju:

2.1. isključivanje ili ograničavanje odgovornosti trgovca u slučaju lične povrede ili smrti potrošača kao rezultat delatnosti ili propusta trgovca;

2.2. isključivanje ili ograničavanje delatnosti ili zakonskih prava potrošača prema trgovcu ili druge strane u slučaju potpunog ili delimičnog nepravilnog postupanja ili neadekvatnog postupanja trgovca;

2.3. isključivanje ili ograničavanje mogućnosti poravnjanja duga prema trgovcu u odnosu na svako potraživanje koje potrošač može da ima u odnosu na njega;

2.4. nametanje uslova potrošaču čije ispunjenje zavisi samo od želje trgovca;

2.5. dozvoljavanje trgovcu da zadrži određeni iznos novca koji je potrošač uplatio, ako potonji ne sklopi ugovor ili isti raskine, bez da se potrošaču omogući pravo da zatraži od trgovca dvostruki iznos novca koji je uplaćen, ako xx xxxxxxx strana koja nije uspela da sklopi ugovor ili je isti raskinula;

2.6. zahtevanje od svakog potrošača koji nije uspeo da ispuni ili je zadocnio sa ispunjavanjem svojih obaveza, iznos novca kao naknadu koji je očigledno prevelik;

2.7. ovlašćivanje samo trgovca na mogućnost raskidanja ugovora, dok se isto pravo ne omogućava potrošaču ili dozvoljavanje trgovcu da zadrži iznos novca koji je potrošač uplatio za usluge koje nisu pružene, ako xx xxxxxxx xxx koji raskida ugovor;

2.8. omogućavanje trgovcu da raskine ugovor sa otvorenim tačkama bez prethodnog obaveštenja u razumnom roku, osim ako postoje dobar osnov za to;

2.9. uspostavljanje otkaznog roka koji xx xxxx od tri meseca pre isteka trajanja ugovora koji je prvobitno sklopljen ili prećutno produžen na račun druge strane iz ugovora;

2.10. proširenje obima pristanka xx xxxxxx potrošača na uslove xx xxxxxx nije imao mogućnosti da se upozna pre sklapanja ugovora;

2.11. omogućavanje trgovcu da menja uslove ugovora jednostrano, uključujući karakteristike proizvoda ili usluge koje treba pružiti, bez valjanog razloga navedenog u ugovoru;

2.12. određivanje cene robe ili usluga u vreme isporuke ili pružanja usluge;

2.13. omogućavanje trgovcu da poveća cenu isporučene robe ili usluga bez omogućavanje potrošaču da raskine ugovor u slučaju da je cena prevelika u odnosu na cenu xxxx xx prvobitno dogovorena;

2.14. omogućavanje trgovcu pravo da odredi da xx xx isporučena roba ili usluge u skladu sa ugovorom ili davanje ekskluzivnog prava da tumači svaku klauzulu ugovora;

2.15. ograničavanje odgovornosti trgovca u pogledu obaveza koje proizilaze iz ugovora sklopljenog u njegovo ime xx xxxxxx njegovih agenata ili usklađivanje ispunjavanje takvih obaveza sa posebnim formalnostima;

2.16. isključivanje ili ograničavanje prava potrošača da odbije ispunjavanje obaveze, ako trgovac nije ispunio svoje obaveze koje proizilaze iz ugovora;

2.17. omogućavanje trgovcu da prenese njegova prava i obaveze trećoj strani, čime se umanjuje zaštitu prava potrošača;

2.18. opterećivanje potrošača sa ograničenim vremenskim rokom, ograničavanje njegovog prava da odbije da ispuni svoje obaveze, odstupanje od jurisdikcije suda, ograničavanje dostupnih dokaza, promena u teretu dokazivanja, ograničavanje slobode ugovaranja u odnosu na xxxxx xxxxxx;

2.19. uspostavljanje nadležnog suda u slučaju spora, osim onog koji se nalazi u mestu gde se potrošač nalazi ili gde boravi;

2.20. podvrgavanje prava ili obaveze potrošača uslovu zavisnosti od puke volje trgovca, što je suprotno od neposredne efikasne obaveze koja obavezuje potrošača.

Član 126

Procena nepravedne prirode uslova

1. Nepravedna priroda uslova se procenjuje uzimanjem u obzir prirodu robe ili usluga za koje je ugovor sklopljen i upućivanjem na sve okolnosti koje su postojale u vreme sklapanja ugovora i drugih uslova istog ugovora ili drugog ugovora od kog zavisi.

2. Procena nepravedne prirode uslova se ne odnosi na definiciju glavnog predmeta ugovora niti na adekvatnost cene robe ili usluga.

3. Uslovi koji reprodukuju ili sprovode obavezne odredbe zakona i odredbe načela međunarodnih konvencija u xxxxxx xx Kosovo strana se ne smatraju nepravednim.

4. Uslovi o kojima se pojedinačno pregovaralo se ne smatraju nepravednim.

5. Za ugovore sklopljene potpisivanjem unapred pripremljenih obrazaca ili standarda osmišljenih da regulišu određene ugovorne odnose na jedinstven način, ugovor snosi teret dokazivanja da se o uslovima pojedinačno pregovaralo sa potrošačem.

Član 127

Ništavost nepravednih uslova

1. Uslovi koji se smatraju nepravednim u skladu sa odredbama Xxxxxxx XX su ništavi, dok preostali deo ugovora ostaje na snazi.

2. Uslovi su ništavi, čak iako se o njima pojedinačno pregovaralo, ako za predmet ili kao posledicu imaju:

2.1. isključivanje ili ograničavanje odgovornosti trgovca u slučaju lične povrede ili smrti potrošača kao rezultat delatnosti ili propusta trgovca;

2.2. isključivanje ili ograničavanje delatnosti ili zakonskih prava potrošača prema trgovcu ili druge strane u slučaju potpunog ili delimičnog nepravilnog postupanja ili neadekvatnog postupanja trgovca;

2.3. proširenje obima pristanka xx xxxxxx potrošača na uslove xx xxxxxx nije imao mogućnosti da se upozna pre sklapanja ugovora.

3. Ništavost se proglašava samo u korist potrošača i može se utvrditi po službenoj dužnosti xx xxxxxx xxxx.

4. Prodavac ima pravo da popravi štetu dobavljača xxxx xx xxxxxxx xxx rezultat ništavosti uslova koji su proglašeni nepravednim xx xxxxxx xxxx.

Član 128 Jednostavan i razumljiv jezik

Kada se svi ili određeni uslovi predstavljaju potrošaču u pisanom obliku, ovi uslovi moraju biti izrađeni na jednostavnom i razumljivom jeziku.

ODELJAK III INFORMACIJE I FORMALNI ZAHTEVI

I. OPŠTE ODREDBE Član 129

Ugovori sklopljeni na daljinu

Potrošač sklapa ugovor o robi ili usluzi sa trgovcem, prema jednoj organizacionoj šemi prodaje na udaljenosti ili pružanje usluge trgovca, koji, za ciljeve ugovora, isključivo koristi jedno ili više sredstava komuniciranja na daljinu, do trenutka sklapanja ugovora.

Član 130

Ugovor sklopljen van poslovnih prostorija

1. Ugovor sklopljen van prostorija je svaki ugovor koji je:

1.1. sklopljen u istovremeno fizičko prisustvo trgovca i potrošača, na mestu koje nije deo poslovnih prostorija trgovca;

1.2. sklopljen u poslovnim prostorijama trgovca ili putem bilo kog sredstva za neposredno komuniciranje na daljinu nakon što je potrošač lično i pojedinačno upućen na mesto koje nije deo poslovnih prostorija trgovca u istovremeno fizičko prisustvo trgovca i potrošača; ili

1.3. sklopljen tokom ekskurzije organizovane xx xxxxxx trgovca sa ciljem promovisanja i prodaje robe ili usluga potrošaču.

II. ZAHTEVI ZA INFORMACIJAMA O PRAVIMA POTROŠAČA Član 131

Zahtevi za informacijama o ugovorima sklopljenih na daljinu i van poslovnih prostorija

1. Pre nego se potrošač obaveže ugovorom sklopljenim na daljinu i van poslovnih prostorija, trgovac pruža potrošaču sledeće informacije:

1.1 glavne karakteristike robe ili usluga u meri koja odgovara načinu komunikacije i robi i uslugama;

1.2 identitet trgovca, kao što je trgovački naziv, adresa na kojoj xx xxxxxxx nalazi ili telefonski broj trgovca;

1.3 adresu na koju xx xxxxxxx nalazi i ako je to potrebno, telefonski broj trgovca, broj faksa i imejl adrese, kako bi potrošač mogao da brzo stupi u kontakt sa trgovcem i radi efikasne komunikacije;

1.4 gde trgovac deluje u ime drugog trgovca, adresu i identitet tog drugog trgovca;

1.5 adresa xxxxx poslovanja trgovca, ako se razlikuje od one iz stava 1.3, i gde trgovac deluje u ime drugog trgovca, adresu xxxxx poslovanja tog drugog trgovca na koju potrošač može da uputi žalbe;

1.6 ukupna cena robe ili usluga uključujući poreze ili ako je prirode robe ili usluga takva da cena ne može da se razumno unapred obračuna, način na koji će cena biti obračunata;

1.7 svi dodatni troškovi isporuke ili svi drugi troškovi ili ako ti troškovi ne mogu biti razumno unapred obračunati, činjenicu da su ti dodatni troškovi naplativi, ako je to primenljivo;

1.8 ukupni troškovi po obračunskom periodu ili (kada takvi ugovori se ne naplaćuju po fiksnoj stopi) ukupni mesečni troškovi, u slučaju trajnog ugovora ili ugovor o pretplati;

1.9 troškovi korišćenja sredstava za komuniciranje na daljinu za sklapanje ugovora xxxx troškovi se ne obračunavaju po osnovnoj stopi;

1.10 aranžmani plaćanja, isporuke, učinka, rok do kog xxxxxxx xxxxx da isporuči robu ili da pruži usluge;

1.11 politika ulaganja žalbi trgovcu, ako je to primenljivo;

1.12 ako postoji pravo na raskid, uslove, vremenski rok i postupke za ostvarivanje tog prava;

1.13 u slučaju ugovora o prodaji, podsetnik da trgovac ima zakonsku obavezu da isporuči robu u skladu sa ugovorom;

1.14 postojanje i uslovi pružanja pomoći potrošaču nakon kupovine, usluga nakon prodaje i komercijalne garancije, ako je to primenljivo;

1.15 postojanje relevantnog kodeksa ponašanja i kako se može pribaviti primerak istok, ako je to primenljivo;

1.16 trajanje ugovora, ako je to primenljivo, ili ako je trajni ugovor ili se automatski produžava, uslovi za raskid ugovora;

1.17 minimalno trajanje obaveza potrošača u okviru ugovora, ako je to primenljivo;

1.18 postojanje i uslove depozita ili drugih finansijskih garancija koje treba platiti ili obezbediti potrošaču na zahtev trgovca, ako je to primenljivo;

1.19 funkcionalnost, uključujući primenjive tehničke zaštitne mere digitalnog sadržaja, ako je to primenljivo;

1.20 svaku relevantnu kompatibilnost digitalnog sadržaja sa hardverom i softverom o kojoj xx xxxxxxx svestan ili može da se očekuje da će biti svestan, ako je to primenljivo;

1.21 mogućnosti pronalaženja resursa za ulaganje vansudske žalbe i mehanizam za obeštećenje, kome podleže trgovac i metode pristupanja tome

2. Obaveze pružanja informacija pre sklapanja ugovora iz stava 1 se takođe odnose na ugovor o isporuci javnih komunalnih usluga, kao što xx xxxx, gas, električna energija ili daljinsko grejanje ili onlajn digitalni sadržaj.

3. Informacije iz stava 1 su sastavni deo ugovora sklopljenog na daljinu ili van poslovnih prostorija i ne menjaju se, osim ako se ugovorne strane nisu drugačije dogovorile.

4. Ukoliko trgovac nije postupio u skladu sa zahtevima za informacije o dodatnim troškovima ili drugim troškovima iz podstava 1.7 stav 1, potrošač ne snosi te troškove.

5. U slučaju da se koriste sredstva koja omogućavaju individualnu komunikaciju, informacije iz stava 1 se pružaju na albanskom ili srpskom jeziku, ukoliko to potrošač zahteva.

6. U pogledu usklađenosti sa zahtevima za informacije utvrđenih u ovom članu, teret dokazivanje je na trgovcu.

Član 132

Zahtevi za informacije o potrošačkim ugovorima osim onih sklopljenih na daljinu ili van poslovnih prostorija

1. Pre nego potrošač se obaveže ugovorom, osim onog sklopljenog na daljinu i van prostornih prostorija, trgovac pruža potrošaču sledeće informacije:

1.1 glavne karakteristike robe ili usluga u meri koja odgovara načinu komunikacije i robi i uslugama;

1.2 identitet trgovca, kao što je trgovački naziv, adresa na kojoj xx xxxxxxx nalazi ili telefonski broj trgovca;

1.3 ukupna cena robe ili usluga uključujući poreze ili ako je prirode robe ili usluga takva da cena ne

može da se razumno unapred obračuna, način na koji će cena biti obračunata;

1.4 svi dodatni troškovi isporuke ili svi drugi troškovi ili ako ti troškovi ne mogu biti razumno unapred obračunati, činjenicu da su ti dodatni troškovi naplativi, ako je to primenljivo;

1.5 aranžmani plaćanja, isporuke, učinka, rok do kog xxxxxxx xxxxx da isporuči robu ili da pruži usluge;

1.6 politika ulaganja žalbi trgovcu, ako je to primenljivo;

1.7 u slučaju ugovora o prodaji, podsetnik da trgovac ima zakonsku obavezu da isporuči robu u skladu sa ugovorom;

1.8 postojanje i uslovi pružanja pomoći potrošaču nakon kupovine, usluga nakon prodaje i komercijalne garancije, ako je to primenljivo;

1.9 trajanje ugovora, ako je to primenljivo, ili ako je trajni ugovor ili se automatski produžava, uslovi za raskid ugovora;

1.10 funkcionalnost, uključujući primenjive tehničke zaštitne mere digitalnog sadržaja, ako je to primenljivo;

1.11 svaku relevantnu kompatibilnost digitalnog sadržaja sa hardverom i softverom o kojoj xx xxxxxxx svestan ili može da se očekuje da će biti svestan, ako je to primenljivo.

2. Obaveze pružanja informacija pre sklapanja ugovora iz stava 1 se takođe odnose na ugovor o isporuci javnih komunalnih usluga, kao što xx xxxx, gas, električna energija ili daljinsko grejanje ili onlajn digitalni sadržaj.

3. Obaveza pružanja informacija pre sklapanja ugovora iz stava 1 se ne odnosi na ugovore koje uključuju svakodnevne poslove i koje se izvršavaju neposredno u vreme njihovog sklapanja.

III. FORMALNI ZAHTEVI O PRAVIMA POTROŠAČA Član 133

Formalni zahtevi o ugovorima sklopljenih na daljinu

1. U pogledu ugovora sklopljenih na daljinu, trgovac pruža informacije predviđene u članu…. stav 1. [Zahtevi za informacijama o ugovorima sklopljenih na daljinu i van poslovnih prostorija] ili xx xxxx dostupnima potrošaču na način koji odgovara korišćenim sredstvima za komunikaciju na daljinu. Te informacije su napisane na jednostavan i razumljiv jezik i sve dok se prenose trajnim nosačem podataka xxxx čitljive.

2. Ukoliko ugovor sklopljen na daljinu putem elektronskih sredstava, obavezuje potrošača na plaćanje, trgovac osigurava da:

2.1 je potrošač svestan xx xxxxx i prominentan način i neposredno pre nego što potrošač napravi narudžbinu, o informacijama iz člana… [Zahtevi za informacijama o ugovorima sklopljenih na daljinu i van poslovnih prostorija], stav 1; i

2.2 potrošač, nakon što je napravio narudžbinu, eksplicitno zna da naručivanje podrazumeva obavezu plaćanja. Ukoliko narudžbina podrazumeva aktiviranje dugmad ili slične funkcije, dugme ili slična funkcija se obeležavaju xx xxxx čitljiv način samo rečima „naručivanje sa obavezom plaćanja“ ili odgovarajućom nedvosmislenom frazom koja navodi da naručivanje podrazumeva obavezu plaćanja trgovcu. Ukoliko trgovac nije postupio u skladu sa ovim zahtevom, potrošač nije obavezan ugovorom ili narudžbinom.

3. Veb-sajtovi za kupovinu navode jasno i čitko na početku i na kraju procesa naručivanja da li postoje ograničenja u pogledu isporuke i koja sredstva plaćanja su dozvoljena.

4. Ukoliko je ugovor sklopljen putem sredstava za komunikaciju na daljinu koji omogućavaju ograničen prostor i vreme za prikazivanje informacija, trgovac ih obezbeđuje posebnim sredstvima, pre sklapanja takvog ugovora, u najmanju ruku informacije koje se odnose karakteristike robe ili usluga, identiteta trgovca, ukupnu cenu, pravo na raskid, trajanje ugovora i, ako je trajni ugovor u pitanju, uslove raskidanja ugovora, iz člana….. [Zahtevi za informacijama o ugovorima sklopljenih na daljinu i van poslovnih prostorija], stav 1.

5. Ukoliko trgovac pozove potrošača putem telefona sa ciljem sklapanja ugovora na daljinu, on, na početku razgovora sa potrošačem, otkriva svoj identitet i, ako je to primenljivo, identitet trgovca u čije ime xxxx xxx poziv i komercijalni cilj poziva.

6. U slučaju sklapanja ugovora na daljinu preko telefona, trgovac mora da potvrdi ponudu potrošaču koji se obavezuje samo nakon potpisivanja ponude ili nakon slanja svoje pismene saglasnosti. Nakon sklapanja ugovora sa potrošačem, takva potvrda može biti dostavljena na trajnom nosaču informacija.

7. Xxxxxxx obezbeđuje potrošaču potvrdu da je ugovor sklopljen na trajnom nosaču informacija u razumnom roku nakon sklapanja ugovora na daljinu, a najkasnije u trenutku isporuke robe ili pre nego što pružanje usluga otpočne. Ova potvrda uključuje:

7.1. sve informacije iz člana…[Zahtevi za informacijama o ugovorima sklopljenih na daljinu i van poslovnih prostorija], stav 1, osim ako trgovac nije pružio te informacije potrošaču na trajnom nosaču informacija pre sklapanja ugovora na daljinu; i

7.2. xxxx xx to primenljivo, potvrdu prethodne izričite saglasnosti potrošača i priznanja u skladu sa članom… [Izuzeci od prava na raskid].

8. Ukoliko potrošač želi pružanje usluga ili isporuku vode, gasa ili električne energije ili daljinskog grejanja iz člana… stav 2 [Pravo na raskid], trgovac zahteva od potrošača da sačini izričit zahtev.

Član 134

Formalni zahtevi o ugovorima sklopljenih van poslovnih prostorija

1. U pogled ugovora sklopljenih van poslovnih prostorija, trgovac pruža informacije predviđene u članu…. stav 1. [Zahtevi za informacijama o ugovorima sklopljenih na daljinu i van poslovnih prostorija] na papiru ili, ako se potrošač slaže sa xxx, na drugi trajni nosač informacija. Te informacije su napisane na jednostavan i razumljiv jezik.

2. Trgovac obezbeđuje potrošaču primerak potpisanog ugovora na papiru ili na drugom trajnom nosaču informacija, uključujući, ako je to primenljivo, potvrdu prethodne izričite saglasnosti potrošača i priznanja u skladu sa članom… [Izuzeci od prava na raskid], stav 1.

3. Ukoliko potrošač želi da pružanje usluga ili isporuka vode, gasa ili električne energije ili daljinskog grejanja započne tokom otkaznog perioda iz člana… [Pravo na raskid] stav 2, trgovac zahteva od potrošača da sačini izričit zahteva na trajnom nosaču informacija.

4. Potvrda ugovora obezbeđena u skladu sa stavom 2 sadrži informacije predviđene u članu … [Zahtevi za informacijama o ugovorima sklopljenih na daljinu i van poslovnih prostorija], stav 1.

ODELJAK IV PRAVO NA RASKID

Član 135

Pravo na raskid ugovora

1. Osim ako se izuzeci od člana … [Izuzeci od prava na raskid] primenjuju, potrošač može u periodu od četrnaest (14) xxxx da raskine ugovor sklopljen na daljinu ili van poslovnih prostorija, bez ikakvog razloga i bez nastanka bilo kakvih troškova osim onih predviđenih u članu…stav 2 [Obaveze trgovca u slučaju raskida] i članu … [Obaveze potrošača u slučaju raskida].

2. Ne dovodeći u pitanje član … [Izostavljanje informacija o pravu na raskid], otkazni rok ističe nakon četrnaest (14) xxxx:

2.1. u slučaju ugovora o uslugama, od xxxx sklapanja ugovora;

2.2. u slučaju ugovora o prodaji, od xxxx od kog potrošač ili treća strana, osim prevoznika i one xxxx xx navedena xx xxxxxx potrošača, zahteva fizičko posedovanje robe, ili:

2.2.1. u slučaju da veći broj robe naručene xx xxxxxx potrošača odjednom, od xxxx od kog potrošač ili treća strana, osim prevoznika i one xxxx xx navedena xx xxxxxx potrošača, zahteva fizičko posedovanje robe;

2.2.2. u slučaju isporuke robe koja se sastoji od više parcela ili xxxxxx, xx xxxx od kog potrošač ili treća strana, osim prevoznika i one xxxx xx navedena xx xxxxxx potrošača, zahteva fizičko posedovanje parcele ili komada;

2.2.3. u slučaju ugovora za redovnu isporuku robe tokom određenog vremenskog perioda, od xxxx od kog potrošač ili treća strana, osim prevoznika i one xxxx xx navedena xx xxxxxx potrošača, zahteva fizičko posedovanje prve robe;

2.2.4. u slučaju ugovora za isporuku vode, gasa ili električne energije, koji se ne prodaju u ograničenom obimu ili u određenoj količini, daljinskog grejanja ili onlajn digitalnog sadržaja, od xxxx sklapanja ugovora.

3. Strane iz ugovora mogu ispuniti svoje ugovorne obaveze tokom otkaznog roka. Međutim, u slučaju ugovora sklopljenog van poslovnih prostorija, trgovci ne prihvataju čekove ili xxxxxx xxx sredstvo plaćanja koji ističu za manje od petnaest (15) xxxx od sklapanja ugovora o uslugama ili od fizičkog posedovanja robe iz ugovora o prodaji i ne smeju ih odbaciti pre isteka tog roka.

Član 136

Izostavljanje informacija o pravu na raskid

1. Ukoliko trgovac nije potrošaču obezbedio informacije o pravi na raskid u skladu sa članom…stav 1 [Zahtevi za informacijama o ugovorima sklopljenih na daljinu i van poslovnih prostorija], otkazni rok ističe dvanaest (12) meseci od završetka početnog otkaznog roka u skladu sa članom…., stav 2 [Pravo na raskid].

2. Ukoliko trgovac nije potrošaču obezbedio informacije iz stava 1 ovog člana u okviru dvanaest (12) meseci od xxxx iz člana…stav 2 [Pravo na raskid], otkazni rok ističe četrnaest (14) xxxx od xxxx xxxx je potrošač dobio tu informaciju.

Član 137 Ostvarivanje prava na raskid

1. Pre isteka otkaznog roka, potrošač informiše trgovca o njegovoj odluci da raskine ugovor. Za tu svrhu, potrošač može iskoristiti obrazac modela raskida ili da sačini drugu neopozivu izjavu koja potvrđuje njegovu odluku da raskine ugovor.

2. Pravo na raskid se smatra ostvarenim u otkaznom roku iz člana…stav 2 [Pravo na raskid] i

član…[Izostavljanje informacija o pravu na raskid] ukoliko je saopštenje o ostvarivanju tog prava na raskid poslato xx xxxxxx potrošača pre isteka otkaznog roka.

3. Pored mogućnosti iz stava 1, trgovac može omogućiti potrošaču da elektronski popuni i dostavi obrazac modela raskida ili bilo koju neopozivu izjavu na veb-sajtu trgovca. U ovim slučajevima, trgovac dostavlja potrošaču potvrdu o prijemu takvog raskida na trajnom nosaču informacija bez odlaganja.

4. Teret dokazivanja o ostvarivanju takvog prava je na potrošača.

Član 138 Dejstva raskida

Ostvarivanje prava na raskid prekida obaveze strana za izvršavanje ugovora sklopljenog na daljinu i van poslovnih prostorija ili sklapanje ugovora na daljinu ili van prostornih prostorija, u slučajevima xxxx xx ponudu dao potrošač.

Član 139

Obaveze trgovca u slučaju raskida

1. Trgovac nadoknađuje sve uplate koje je primio od potrošača, uključujući troškove isporuke, bez nepotrebnog odlaganja i u svakom slučaju najkasnije 14 xxxx od xxxx xxxx je saznao o odluci potrošača da raskine ugovor.

2. Trgovac isplaćuje naknadu putem istih sredstava koje je potrošač koristio za početne transakcije, osim ako potrošač nije izričito naveo drugačiji način i pod uslovom da potrošač ne snosi nikakve troškove takve naknade. U slučaju da se plaćanje vrši čekovima ili menicama, ako oni nisu xxx uvek označeni kao sredstvo za plaćanje moraju biti propisno vraćeni. Svaka odredba koja kao rezultat raskida ograničava naknadu na isplaćene iznose potrošača je ništava.

3. Izuzev stava 1, od trgovca se ne zahteva nadoknada dodatnih troškova, ukoliko se potrošač izričito odlučio za vrstu isporuke osim one najjeftinije vrste standardne isporuke xxxx xx ponudio trgovac.

4. Osim ako xx xxxxxxx ponudio da prikupi xxxx xxx, xxxxxxx može zadržati naknadu sve dok ne dobije robu nazad ili sve dok potrošač ne dostavi dokaze da xx xxxx poslao nazad, u zavisnosti od toga šta se prvo dogodi.

Član 140

Obaveze potrošača u slučaju raskida

1. Osim ako xx xxxxxxx ponudio da prikupi xxxx xxx, potrošač šalje robu nazad ili istu predaje trgovcu ili licu ovlašćenom xx xxxxxx trgovca da primi robu, bez nepotrebnog odlaganja i u svakom slučaju najkasnije četrnaest (14) xxxx od xxxx xxxx je trgovcu saopštio odluku da raskida ugovor u skladu sa članom… [Ostvarivanje prava na raskid]. Xxxxxxxxx rok se smatra ispunjenim ukoliko potrošač pošalje robu nazad pre isteka perioda od četrnaest (14) xxxx.

2. Potrošač snosi samo direktne troškove vraćanja robe, osim ako trgovac nije saglasan da snosi iste ili ako trgovac ne uspe da informiše potrošača da ih on xxxx snositi. U slučaju ugovora sklopljenih van poslovnih prostorija kada xx xxxx isporučena potrošaču na kućnu adresu u vreme sklapanja ugovora, trgovac prikuplja robu o svom trošku ukoliko priroda ove robe ne dozvoljava vraćanje poštom.

3. Potrošač je odgovoran za svaku smanjenu vrednost robe kao rezultat rukovanja robom osim onog koji je neophodan za uspostavljanje prirode, karakteristika i funkcionalnost robe. Potrošač u svakom slučaju nije odgovoran za svaku smanjenu vrednost robe, ako trgovac nije uspeo da dostavi obaveštenje o pravu na raskid u skladu sa članom …, stav 1 [Zahtevi za informacijama o ugovorima sklopljenih na daljinu i van poslovnih prostorija].

4. Kada potrošač ostvaruje pravo na raskid nakon dostavljanja zahteva u skladu sa članom…stav 8 [Formalni zahtevi o ugovorima sklopljenih na daljinu] ili član….stav 3 [Formalni zahtevi o ugovorima sklopljenih van poslovnih prostorija], potrošač plaća trgovcu iznos koji je srazmeran onom koji je uplaćivan sve do trenutka xxxx xx potrošač informisao trgovca o ostvarivanju prava na raskid u odnosu na ukupnu vrednost ugovora. Srazmeran iznos koji potrošač treba da isplati trgovcu se obračunava na osnovu ukupne cene dogovorene u ugovoru. Ukoliko je ukupna cena prevelika, srazmeran iznos se obračunava na osnovu tržišne vrednosti onoga što je isporučeno.

5. Potrošač ne snosi troškove pružanja usluga ili isporuke vode, gasa ili električne energije ili daljinskog grejanja, u potpunosti ili delimično, tokom otkaznog perioda, ako:

5.1. trgovac nije uspeo da obezbedi informacije u skladu sa članom … stav 1 [Zahtevi za informacijama o ugovorima sklopljenih na daljinu ili van poslovnih prostorija]; ili

5.2. potrošač nije izričito zahtevao da izvršenje otpočne tokom otkaznog roka u skladu sa članom …, stav 3 [Formalni zahtevi o ugovorima sklopljenih van poslovnih prostorija] i članom … stav 8 [Formalni zahtevi o ugovorima sklopljenih na daljinu].

6. Potrošač ne snosi troškove isporuke, u potpunosti ili delimično, onlajn digitalnog sadržaja ako:

6.1. xxxxxxxx nije dao svoju izričito saglasnost za početak izvršenja pre završetka otkaznog roka od četrnaest (14) xxxx iz člana … [Pravo na raskid];

6.2. potrošač nije priznao da gubi pravo na raskid nakon što xx xxx svoju saglasnost; ili

6.3. trgovac nije uspeo da obezbedi informacije o ugovoru u skladu sa članom…stav 7 [Formalni zahtevi o ugovorima sklopljenih na daljinu] ili članom … stav 2 [Formalni zahtevi o ugovorima sklopljenih van poslovnih prostorija].

7. Osim ako nije predviđeno članom…stav 2 [Obaveze trgovca u slučaju raskida] i ovim članom, potrošač ne snosi nikakvu odgovornost za ostvarivanje prava na raskid.

Član 141

Dejstva ostvarivanja prava na raskid propratnih ugovora

Ukoliko potrošač ostvari pravo na raskid ugovora sklopljenog na daljinu ili van poslovnih prostorija, svaki propratni ugovor se automatski prekida, bez ikakvih troškova za potrošača, osim onih predviđenih u članu

… [Obaveze trgovca u slučaju raskida], i članu … [Obaveze potrošača u slučaju raskida].

Član 142

Izuzeci od prava na raskid

1. Odredbe, koje se odnose na pravo na raskid, ne primenjuju se na sledeće ugovore sklopljene na daljinu i van poslovnim prostorija:

1.1. ugovore o uslugama nakon pružanja potpune usluge ukoliko je pružanje počelo pre nego što je potrošač dao saglasnost i priznanje da će izgubiti njegovo pravo na raskid nakon što xx xxxxxxx pružio potpunu uslugu;

1.2. isporuku robe ili usluga čija cena zavisi od fluktuacije na finansijskom tržištu koja se ne može kontrolisati xx xxxxxx trgovca i koja može nastati tokom otkaznog roka;

1.3. isporuku robe u skladu sa specifikacijama potrošača ili xxxx xx jasno personalizovana;

1.4. isporuku robe xxxx xx podložna kvaru ili isteku roka;

1.5. isporuku zatvorene robe koja ne može da xx xxxxx iz zdravstvenih ili higijenskih razloga i koja nije bila otvorena nakon isporuke;

1.6. isporuku robe xxxx xx, nakon isporuke, u skladu sa njenom prirodom, neodvojivo pomešana sa drugim sastojacima;

1.7. isporuku alkoholnih xxxx, xxxx cena xx xxxx dogovorena u vreme sklapanja ugovora i koja mogu biti isporučena samo nakon trideset (30) xxxx x xxxx stvarna vrednost zavisi od fluktuacije na tržištu koja se ne može kontrolisati xx xxxxxx trgovca;

1.8. ugovore u kojima potrošač posebno zahteva posetu trgovca u cilju obavljanja hitnih popravki ili održavanja. Međutim, kada tokom takve posete trgovac pruži usluge pored onih koje je potrošač posebno zahtevao ili robu osim rezervnih delova ili popravke, pravo na raskid se primenjuje na one dodatne usluge ili robu;

1.9. isporuku zatvorenih audio ili video zapisa ili zatvorenog kompjuterskog softvera koji nije otvoren nakon isporuke;

1.10.isporuku novina, časopisa ili magazina, uz izuzetak ugovora o pretplati za isporuku takvih publikacija;

1.11.ugovore sklopljene tokom javne prodaja;

1.12.obezbeđivanje smeštaja osim onog za stambene potrebe, prevoz robe, usluge iznajmljivanja automobila, ketering ili usluga povezanih sa rekreativnim aktivnostima ukoliko ugovor predviđa konkretan datum ili period izvršenja;

1.13.isporuku onlajn digitalnog sadržaja ukoliko je izvršenje počelo prethodnim izričitim pristankom i njegovim priznanjem da na xxx xxxxx gubi njegovo pravo na raskid.

Član 143 Izuzeci

1. Ovaj Xxxxxxx se ne primenjuje na ugovore:

1.1. o socijalnim uslugama, uključujući socijalno stanovanje, brigu o deci i podršku porodicama i licima koje imaju trajne ili privremene potrebe, uključujući dugoročnu negu;

1.2. o zdravstvenoj zaštiti, bez obzira da li istu pružaju ustanove zdravstvene zaštite;

1.3. o kockanju, koje uključuju klađenje novčanim iznosima u igrama na sreću, uključujući lutrije, kazino;

1.4. o finansijskim uslugama;

1.5. o stvaranju, sticanju li prenosu nepokretne imovine ili prava na nepokretnu imovinu;

1.6. o izgradnji novih objekata, značajnim izmenama postojećih objekata i o iznajmljivanju smeštaja za stambene potrebe;

1.7. koji su izrađeni ili overeni kod notara ili drugog javnog službenika koji je nezavistan i xxxx osigurati da potrošač sklapa ugovor nakon pažljivog razmatranja svih pravnih pitanja;

1.8. o isporuci prehrambenih proizvoda, pića ili druge robe namenjene za tekuću potrošnju u domaćinstvu i koju fizički isporučuje trgovac na čestoj i redovnoj osnovi na kućnu adresu

potrošača, mesto boravka ili radnom mestu;

1.9. o uslugama prevoza putnika, sa izuzetkom člana … [Formalni zahtevi o ugovorima sklopljenih na daljinu] stav 2, i člana … [Takse za korišćenje sredstva plaćanja] i … [Dodatna plaćanja];

1.10.sklopljenih uz pomoć prodajnih automata ili automatizovanih poslovnih prostorija; 1.11.sklopljenih sa operaterima za telekomunikaciju putem telefona koji su dostupni javnosti, čije

plaćanje može uključivati novčiće i/ili kartice ili sklopljenih uspostavljanjem jedinstvene veze putem telefona, interneta ili faksa xx xxxxxx potrošača.

2. Odredbe ovog Odeljka se ne primenjuju na ugovore sklopljene van poslovnih prostorija čije plaćanje xx xxxxxx potrošača ne prelazi pedeset (50) evra. Međutim, takve odredbe se primenjuju u slučaju različitih ugovora sklopljenih van poslovnih prostorija koje xx xxxxxx propisale istovremeno, ukoliko iznos ukupne vrednosti takvog ugovora prelazi pedeset (50) evra.

ODELJAK V OSTALA PRAVA POTROŠAČA

Član 144

Netražena isporuka (prodaja nenaručene robe)

Potrošač se izuzima od obaveza plaćanja u slučajevima netražene isporuke robe, vode, gasa, električne energije, daljinskog grejanja ili digitalnog sadržaja. U takvim slučajevima, odsustvo odgovora od potrošača nakon takve netražene isporuke robe ili pružanja se ne smatra pristankom.

Član 145 Isporuka

1. Osim ako nije drugačije dogovoreno među stranama iz ugovora o prodaji, trgovac isporučuje robu potrošaču bez nepotrebnog odlaganja i najkasnije trideset (30) xxxx od datuma potpisivanja ugovora.

2. Obaveza isporuke se smatra ispunjenom prenosom fizičkog vlasništva ili kontrolom prenosa robe do potrošača.

3. Ako trgovac nije uspeo da ispuni svoju obavezu za isporuku robe u vreme dogovoreno sa potrošačem ili vremenskom roku iz stava 1, potrošač može istog pozvati kako bi isporučio robu u okviru dopunskog roka koji odgovara okolnostima. Ukoliko trgovac ne uspe da isporuči robu u okviru tog dopunskog roka, potrošač ima pravo da raskine ugovor, ne dovodeći u pitanje naknadu štete.

4. Potrošač nije obavezan da trgovcu odobri dopunski rok iz stava 3 ako:

4.1 xx xxxxxxx izričito odbio da isporuči robu;

4.2. isporuka u dogovorenom roku je od suštinskog značaja, uzimajući u obzir sve okolnosti slučaja; ili

4.3. potrošač informiše trgovca pre sklapanja ugovora da je isporuka do ili na navedeni datum od suštinskog značaja.

5. U slučajevima iz stava 4, ako trgovac ne uspe da isporuči robu u vreme koje dogovoreno zajedno sa potrošačem ili u predviđenom vremenskom roku iz stava 1, potrošač ima pravo da raskine ugovor bez odlaganja, ne dovodeći u pitanje naknadu štete.

6. Nakon raskida ugovora u skladu sa stavovima 3 i 5, trgovac, bez nepotrebnog odlaganja, nadoknađuje potrošaču sve iznose koji su uplaćeni prema ugovoru.

Član 146

Naknade za korišćenje sredstava plaćanja

1. Trgovac ne naplaćuje potrošačima, u pogledu korišćenja datih sredstava plaćanja, troškove za korišćenje tih sredstava ili u slučajevima koji su izričito utvrđeni, naknade koje premašuju troškove koje snosi trgovac.

2. Institucija xxxx xx izdala platnu karticu će rekreditirati potrošača isplatama u slučaju da isplata premaši dogovorenu cenu ili u slučaju zloupotrebe platne kartice xx xxxxxx trgovca ili xxxxx xxxxxx. Institucija xxxx xx izdala karticu ima pravo da trgovca zaduži iznosima koje su vraćene potrošaču.

Član 147 Prenos rizika

1. U ugovorima u kojima trgovac otprema robu potrošaču, rizik od gubitka ili oštećenja robe koje nije prouzrokovao prodavac prelazi na potrošača, samo ako on ili treća strana naznačena xx xxxxxx potrošača, osim prevoznika, je došao u fizički posed robe.

2. Međutim, rizik prelazi na potrošača nakon isporuke, ako trgovac nije ponudio uslugu prevoza robe, već je potrošač xxx angažovao prevoznika, ne dovodeći u pitanje prava potrošača u odnosu na prevoznika.

Član 148 Komunikacija preko telefona

Ako trgovac održava telefonsku liniju putem koje potrošači mogu da stupe u kontakt sa trgovcem u pogledu ugovora sklopljenih sa istim, potrošač koji stupa u kontakt sa trgovcem ne sme da bude obavezan dodatnim plaćanjem osim osnovne stope.

Član 149 Dodatna plaćanja

1. Pre nego što se potrošač obaveže ugovorom ili ponudom, trgovac zahteva izričitu saglasnost potrošača za svako dodatno plaćanje pored cene dogovorene za glavne ugovorne obaveze prema trgovcu.

2. Ukoliko trgovac ne dobije izričitu saglasnost potrošača, xxx xx izveo zaključak da xx xxxx biti data tako što koristi neke podrazumevane opcije koje potrošač može da odbije kako bi izbegao dodatna plaćanja, potrošač ima pravo da nadoknadi ova plaćanja.

Član 150 Delokrug primene

1. Član … [Isporuka] i član … [Prenos rizika] se ne primenjuje na isporuku vode, gasa ili električne energije, koji se ne prodaju u ograničenom obimu ili u određenoj količini, daljinskog grejanja ili onlajn digitalnog sadržaja.

2. Članovi … [Naknade za korišćenje sredstava plaćanja], … [Komunikacija preko telefona] i … [Dodatna plaćanja] se primenjuju na ugovore o prodaji i uslugama i ugovore o isporuci vode, gasa, električne energije, daljinskog grejanja ili digitalnog sadržaja.

ODELJAK VI

PRODAJA ROBE I POVEZANE GARANCIJE

Član 151 Delokrug primene

1. Ovaj Odeljak obuhvata određene aspekte ugovora o prodaji i povezane garancije sa prodajom robe. Za

tu svrhu, ugovori o razmeni i isporuci, kao i o radu i dostavi materijala i svim drugi ugovori namenjeni za isporuku robe koju treba izraditi ili proizvesti su jednaki ugovorima o prodaji.

2. Za potrebe ovog Odeljka:

2.1 „prodavac“ je fizičko ili pravno lice, javno ili privatno koje, na osnovu ugovora u skladu sa stavom 1, prodaje robu za potrebe trgovinske, poslovne ili profesionalne delatnosti;

2.2 „garant“ je svaka delatnost prodavca ili proizvođača za potrošača, obavljena bez doplate, kao naknada za plaćenu cenu ili xxx xxxxxx, popravka ili rukovanje robom potrošača bilo xxxx xxxxx, ukoliko nije u skladu sa specifikacijama utvrđenim u garantnom listu ili u relevantnom oglašavanju;

2.3 „popravka“, u slučaju nedostatka usklađenosti, je usklađivanje robe sa ugovorom o prodaji, uključujući isporuku delova koji nedostaju.

3. Odredbe ovog Xxxxxxx se takođe primenjuju na prodaju second hand robe, uzimajući u obzir prethodnu upotrebu, ograničavajući se na kvarove koje proizilaze iz normalne upotrebe artikla.

Član 152 Usklađenost sa ugovorom

1. Prodavac xx xxxxx da isporuči robu potrošaču u skladu sa ugovorom o prodaji.

2. Pretpostavlja se da xx xxxx u skladu sa ugovorom ako, po potrebi, postoje sledeće okolnosti:

2.1 odgovara svrsi u kojoj xx xxxx iste vrste uglavnom koristi;

2.2 je u skladu sa opisom datim xx xxxxxx prodavca i poseduje kvalitete robe xxxx xx prodavac dao potrošaču kao uzorak ili model;

2.3 pokazuje kvalitet i učinak koji su uobičajeni za robu iste vrste i koje potrošač može razumno da očekuje, s obzirom na prirodu robe i uzimajući u obzir sve javne izjave koje o njima dao prodavac, proizvođač ili njegov zastupnik, posebno u oglašavanju ili na etiketi;

2.4 odgovaraju određenoj svrsi za xxxx xx potrošač zahtevao robu i xxxx xx obznanio prodavcu u trenutku sklapanja ugovora i koje je prodavac, izričito prihvatio.

3. Nedostatkom usklađenosti se ne smatra ako je u vreme sklapanja ugovora potrošač bio svestan ili ako nije mogao biti nesvestan nedostatka usklađenosti, ili ako nedostatak usklađenosti potiče od materijala ili uputstava datih xx xxxxxx potrošača.

4. Prodavac neće biti vezan javnim izjavama u skladu sa stavom 2. podstav 2.3., kada može da dokaže da:

4.1. nije bio ili nije mogao razumno da bude svestan izjave u pitanju;

4.2. je u vreme sklapanja ugovora izjava prikladno korigovana na takav način koji je poznat potrošaču; ili

4.3. na odluku o kupovini robe nije mogla da utiče izjava.

5. Svaki nedostatak usklađenosti usled neispravne ugradnje robe se smatra ekvivalentnim nedostatku usklađenosti robe ako:

5.1. je ugradnja deo ugovora o prodaji i ako xx xxxx ugrađena xx xxxxxx prodavca ili pod njegovom odgovornošću; ili

5.2. je prodavac ugradio robu, xxxx xx namenjena za ugradnju xx xxxxxx potrošača, a nepravilna ugradnja xx xxxxxxx zbog nedostatka u uputstvu za ugradnju.

Član 153 Prava potrošača

1. Prodavac je odgovoran potrošaču za svaki nedostatak usklađenosti koji postoji u vreme isporuke robe.

2. U slučaju nedostatka usklađenosti robe, potrošač ima pravo na usklađivajne robe besplatnom popravkom ili zamenom, u skladu sa stavovima 3., 4., 5., i 6., ili na odgovarajuće smanjenje cene ili raskid ugovora u vezi sa xxx robom u skladu sa stavovima 7. i 8.

3. Potrošač može da zahteva od prodavca da popravi ili zameni robu, bez naknade, u svakom slučaju osim ako je pravni lek koji je tražio nemoguć ili nesrazmeran.

4. Za potrebe stava 3. pravni lek se smatra nesrazmernim ako nameće troškove prodavcu koji u poređenju sa alternativnim pravnim lekom su nerazumni, uzimajući u obzir:

4.1. vrednost robe kada ne bi bilo nedostatka usklađenosti;

4.2. značaj nedostatka usklađenosti; i

4.3. da li alternativni pravni lek može da se iskoristi bez značajne neprijatnosti po potrošača.

5. Popravke ili zamene se izvršavaju u razumnom vremenskom roku i bez značajnijih nepogodnosti za potrošača, uzimajući u obzir prirodu robe i svrhu u xxxx xx potrošač zahtevao robu.

6. Naknade iz stava 2. i 3. odnose se na troškove koji su potrebni za osiguranje usklađenosti robe, naročito troškovi isporuke, rada i materijala.

7. Potrošač može da zahteva smanjenje cene ili raskid ugovora ako:

7.1. xx xxxxxxxx ili zamena nemoguća ili nesrazmerna;

7.2. prodavac nije završio popravku ili zamenu u razumnom vremenskom roku;

7.3. prethodno završena popravka ili zamena je izazvala veliku neprijatnost potrošaču.

8. Ako je neusklađenost manjeg značaja i za nju je nemoguće ili nesrazmerno primeniti pravne lekove za popravku ili zamenu, potrošač nema pravo na raskid ugovora.

Član 154

Pravo na obeštećenje

Xxxx xx krajnji prodavac odgovoran potrošaču zbog nedostatka usklađenosti koja xx xxxxxxx radnjom ili propustom proizvođača, prethodnog prodavca u istom lancu ugovora ili preko bilo kog drugog posrednika, krajnji prodavac ima pravo da nastavi sa pravnim lekovima protiv odgovornih lica u lancu ugovora.

Član 155 Vremenski rokovi

1. Prodavac snosi odgovornost na osnovu člana … [„Prava potrošača“] kada nedostatak usklađenosti postane očigledan u roku od dve (2) godine od vremena isporuke robe.

2. Potrošač gubi prava predviđena članom … [„Prava potrošača“], stav 2. ako ne obavesti prodavca o

nedostatku usklađenosti u roku od dva (2) meseca od xxxx xxxx ga je otkrio. Međutim, ovo obaveštenje nije potrebno ako je prodavac priznao nedostatak usklađenosti ili ga je prevarom sakrio.

3. Ako se ne dokaže suprotno smatra se da je nedostatak usklađenosti koji je nastao u roku od 6 (šest) meseci od isporuke već postojao u vreme isporuke, pod uslovom da ova pretpostavka nije nespojiva sa prirodom robe ili prirodom nedostatka neusklađenosti.

Član 156 Garancija

1. Garancija vezuje ponuđača uslovima predviđenim u garantnom listu ili povezanom oglašavanju

2. U garantnom listu se navodi da potrošač ima zakonska prava u skladu sa ovim Odeljkom i da garancija ne utiče na ta prava. U njoj se takođe navodi na jednostavnom i razumljivom jeziku sadržaj garancije i osnovni podaci neophodni za podnošenje zahteva u skladu sa garancijom uključujući i trajanje i teritorijalni obim garancije i ime i adresu garanta.

3. Na zahtev potrošača, garancija je dostupna u pisanoj formi ili u nekom drugom trajnom nosaču podataka koji je na raspolaganju i dostupan.

4. Garancija se sačinjava na albanskom i srpskom jeziku u štampanoj veličini slova ne u manjoj veličini koja se koristi za druge jezike.

5. Ako garancija krši zahteve iz stavova 2., 3., i 4, to ni na xxxx xxxxx ne utiče na punovažnost te garancije; potrošač može i dalje da se pozove na garanciju i da traži njeno ispunjenje.

Član 157 Obavezujuća priroda odredbi

1. Svaki uslov ugovora ili sporazuma koji je zaključen sa prodavcem pre nedostatka usklađenosti, a na koje je prodavcu skrenuta pažnja i koji posredno ili neposredno utiču na odricanje ili ograničavanje prava koja proizilaze iz ovog Odeljka, nisu obavezujuća za potrošača. Nevaljanost se jedino može izvršiti xx xxxxxx potrošača i takođe se može utvrditi i preko sudova.

2. U slučaju polovne robe, prodavac i potrošač mogu da se dogovore o ograničenju trajanja odgovornosti predviđene u članu … stav 1. [„Vremenski rokovi“] na period manji od jedne (1) godine.

Član 158

Zaštita predviđena drugim odredbama

U meri u kojoj nisu zamenjeni ili izmenjeni u ovom Potpoglavlju, kosovski Zakon o zaštiti potrošača i ostali pravni akti koji se odnose na sektorsku specifičnu zaštitu potrošača se takođe primenjuju.

POGLAVLJE II PROUZROKOVANJE ŠTETE

POTPOGLAVLJE I OPŠTA NAČELA

Član 159 Osnovi odgovornosti

1. Svako lice koje svojom krivicom prouzrokuje štetu [pravno relevantna] drugom licu xxxxx xx nadoknaditi je, osim ako se ne dokaže da xx xxxxx nastala bez njegove krivice.

2. Za štetu od stvari ili delatnosti od kojih potiče povećana opasnost štete za okolinu odgovaraju njihovi

sopstvenici, bez obzira na njihovu krivicu.

3. Za štetu bez obzira na krivicu odgovara se i u drugim slučajevima predviđenim zakonom.

4. Građanska odgovornost za klevetu i uvredu uređuje se posebnim zakonom.

Član 160 Šteta

1. Šteta se sastoji od materijalne i moralne štete.

2. Materijalna šteta obuhvata nastale troškove, gubitak xxxxxxx ili xxxxxxx, oštećenje imovine ili smanjenje njene vrednosti, ugrožavanje života, tela i zdravlja.

3. moralna šteta obuhvata bol i patnju, kao i ugrožavanje kvaliteta života.

Član 161 Buduća šteta

1. Buduća šteta se može nadoknaditi ako se pokaže da postoji razumna verovatnoća da može nastati kao rezultat utvrđenih činjenica, u skladu sa uobičajenim tokom događaja.

2. Obim naknade buduće štete može se ravnopravno odrediti i korišćenjem pretpostavki.

Član 162

Nepravedna šteta [pravno relevantna šteta]

1. Šteta, bez obzira da xx xx materijalna ili moralna, je nepravedna [pravno relevantna] ako proizilazi iz povrede zakonskih odredbi ili nekog prava propisanog Ustavom ili zakonom.

2. Šteta, bez obzira da xx xx materijalna ili moralna, je takođe nepravedna [pravno relevantna] ako proizilazi iz povrede interesa dostojne pravne zaštite, pod uslovom da bi bilo fer i razumno da za to postoji kompenzacija.

3. Prilikom određivanja da xx xx interes vredan pravne zaštite, treba navesti izvor odgovornosti, prirodu štete, očekivanja lica koje je pretrpelo štetu i njegov odnos sa licem koje je prouzrokovalo štetu i razmotriti javne politike.

4. Za potrebe ovog člana, svako oštećenje prirodnih elemenata koji čine okruženje, poput vazduha, vode, zemljišta, flore i faune, predstavlja nepravedno nanošenje štete [pravno relevantna] državi.

Član 163

Zahtev da se ukloni opasnost štete

1. Svako može zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti xx xxxx xxxxx znatnija šteta njemu ili neodređenom broju lica, kao i da se uzdrži od delatnosti iz koje za njega proizlazi uznemiravanje ili opasnost štete, ako se nastanak uznemiravanja ili štete ne može sprečiti odgovarajućim merama.

2. Sud će na zahtev zainteresovanog lica narediti da se preduzmu odgovarajuće mere za sprečavanje nastanka štete ili uznemiravanja, ili da se ukloni izvor opasnosti, na trošak držaoca izvora opasnosti, ako ovaj xxx to ne učini.

3. Ako šteta nastane u obavljanju opštekorisne delatnosti za xxxx xx dobijena dozvola nadležnog organa, može se zahtevati samo naknada za štetu koja prelazi normalne granice.

4. Xxx, i u xxx slučaju se može zahtevati preduzimanje odgovarajućih mera za sprečavanje nastupanja

štete ili za njeno smanjenje.

Član 164

Zahtev da se prestane sa povredom prava ličnosti

1. Svako lice ima pravo zahtevati xx xxxx ili drugog nadležnog organa xx xxxxxx prestanak povreda prava njegove ličnosti, ličnog ili porodičnog života ili bilo koje drugo lično pravo, ili da se posledice ovakvog delovanja eliminišu.

2. Sud i drugi nadležan organ može narediti da tuženi prestane sa povredama pod pretnjom plaćanja izvesne novčane svote, određene ukupno ili po jedinici vremena, u korist povređenog.

POTPOGLAVLJE II ODGOVORNOST PO OSNOVU KRIVICE

Član 165 Krivica

Krivica nastaje kada neko lice nanosi štetu drugom licu namerno ili nemarno.

Član 166

Nepostojanje odgovornosti lica sa problemima mentalnog zdravlja

Svako lice koje zbog poremećaja u mentalnom razvoju ili drugih mentalnih poremećaja nema moć rasuđivanja ne odgovara za štetu koju nanese drugoj osobi.

Član 167

Odgovornost xxxx xxxx privremeno nisu u stanju da rasuđuju

1. Svako lice koje je privremeno izgubilo sposobnost rasuđivanja odgovara za štetu xxxx xx nanelo drugoj osobi, osim ako se pokaže da je bio u stanju nesposobnosti bez svoje krivice.

2. Ako je lice privremeno izgubilo sposobnost rasuđivanja krivicom nekog drugog lica, lice koje je izazvalo xxxxxx xx bivšeg stanja u stanje nesposobnosti je odgovorno za štetu.

Član 168 Odgovornost maloletnika

1. Maloletnici mlađi xx xxxxx (7) xxxxxx xxxx odgovorni za štetu koju su naneli drugima.

2. Maloletnik od navršene sedme do navršene četrnaeste (14) godine ne odgovara za štetu, izuzev ako protivna strana dokaže da je maloletnik pri prouzrokovanju štete bio sposoban za rasuđivanje.

3. Maloletnik sa navršenih četrnaest (14) xxxxxx odgovara prema opštim pravilima o odgovornosti za

štetu.

Član 169 Samoodbrana

Svako lice koje prouzrokuje štetu drugom licu prilikom odbrane sebe ili druge od napada ili agresije nije dužno da nadoknadi štetu, osim u slučaju preterane samoodbrane.

član 170

Stanje nužde

1. Ako lice nanosi štetu drugom licu kako bi spasao od neposredne opasnosti svoj život, telo ili zdravlje, ili njegovu imovinu ili drugo osnovno pravo, i opasnost se ne može eliminasati bez izazivanja štete, xxx xx odgovorno xx xxxxx nadoknadu u iznosu utvrđenom xx xxxxxx xxxx, [pod uslovom da on nije uzrokovalo štetu i šteta nije nesrazmerna opasnosti].

2. Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se ako xx xxxxx prouzrokovana da spasi treće lice iz neposredne opasnosti po život, telo ili zdravlje, imovinu ili druga osnovna prava tog trećeg lica.

Član 171

Saglasnost osobe xxxx xx pretrpela štetu

1. Lice koje je saglasno xx xxxxxx koja prouzrokuju štetu i svesno ili je trebalo da bude svesno posledica te saglasnosti, treba smatrati kao da je prihvatilo, pod uslovom xx xxxx koje je prouzrokovalo štetu nije zabranjeno zakonom.

2. Odredba iz stava 1 takođe se primenjuje i ako je lice koje je pretrpelo štetu, znajući rizik za pretrpljenu

xxxxx, xx dobrovoljno preuzelo rizik.

Član 172

Doprinos krivice lica koje je pretrpelo štetu

Kada xxxxxx xxxx koje je pretrpelo štetu doprinosi nastanku štete, naknada se smanjuje u skladu sa stepenom takve greške.

POTPOGLAVLJE III ODGOVORNOST ZA DRUGE‌

Član 173

Odgovornost za štetu nastalu xx xxxxxx xxxx xx smetnjama u mentalnom razvoju i drugim mentalnim poremećajima

Ako xx xxxxx nastala xx xxxxxx xxxx xxxx usled duševne bolesti, zaostalog umnog razvoja ili iz nekog drugog uzroka nisu sposobna za rasuđivanje, odgovara lice koje je u obavezi da nadgleda takvo lice, osim ako se dokaže da bi šteta nastala i da je nadzor obavljao sa potrebnom brižljivošću.

Član 174 Odgovornost roditelja‌

1. Roditelji ili xxxxx xxxx obavezana po zakonu da vode brigu o maloletnim licima mlađim xx xxxxx (7) xxxxxx, odgovorni su za štetu koju xx xxx prouzrokovalo drugom.

2. Ako je maloletno lice starije xx xxxxx (7) ali mlađe od četrnaest (14), lica iz stava 1 oslobađaju se odgovornosti ako je maloletno dete imalo moć rasuđivanja kada xx xxxxx nastala.

3. Ako osoba xxxx xx pretrpela štetu ne može da dobije naknadu od maloletnika, sud, uzimajući u obzir finansijske uslove strana i sve druge okolnosti, može odrediti licima iz stava 1. da plate pravičnu naknadu.

Član 175

Odgovornost škola, organa ili drugih ustanova

Za štetu koju drugom prouzrokuje maloletnik dok je pod nadzorom staraoca, škole ili druge ustanove, odgovaraju staralac, škola, odnosno druga ustanova, izuzev ako dokažu da su nadzor obavljali xxxx xx

trebalo, ili ako dokažu da bi šteta nastala i da su nadzor obavljali sa potrebnom brižljivošću.

POTPOGLAVLJE IV ODGOVORNOST ZA ZAPOSLENE‌

Član 176 Odgovornost poslodavca

1. Pravno ili fizičko lice kod kog je zaposleni radio u trenutku kad xx xxxxx nastala odgovoran je za štetu pričinjenu trećem licu xx xxxxxx zaposlenog tokom rada ili u vezi xx xxxxx, osim ako se dokaže da je zaposleni postupio kako xx xxxx neophodno u datim okolnostima.

2. Oštećena strana ima pravo da traži naknadu štete direktno od radnika ako xx xxxxx prouzrokovana namerno.

3. Svako lice koje oštećenom nadoknadi štetu xxxx xx prouzrokovao zaposleni namerno ili krajnjom nepažnjom, ima pravo da od zaposlenog zahteva naknadu isplaćenog iznosa.

4. Ovo pravo prestaje šest (6) meseci xxxxx xxxx isplate naknade.

5. Odredba iz stava 1. ovog člana ne zadire u pravila o odgovornosti za štetu koja potiče od opasnih stvari ili opasnih delatnosti.

Član 177

Odgovornost za štetu prouzrokovanu xx xxxxxx organa pravnog lica

1. Pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija.

2. Ako za određeni slučaj nije što drugo u zakonu određeno, pravno lice ima pravo na naknadu plaćenog iznosa od lica koje xx xxxxx skrivilo namerno ili krajnjom nepažnjom.

3. To pravo zastareva u roku od šest (6) meseci od xxxx isplaćene naknade štete.

POTPOGLAVLJE V

ODGOVORNOST ZA ŠTETU OD OPASNIH STVARI I DELATNOSTI

I. OPASNE STVARI Član 178‌

Odgovorna lica

1. Vlasnik ili imalac opasne stvari odgovara za štetu nastalu takvim stvarima.

2. Lice xxxx xx povereno korišćenje opasne stvari ili lice koje je odgovorno za njeno nadgledanje, a koje nije zaposleno xx xxxxxx vlasnika ili imaoca, je odgovorno za bilo kakvu štetu nastalu takvim stvarima, osim ako se ne dokaže da xx xxxxx rezultat skrivenih nedostataka ili skrivene osobine stvari.

Član 179 Oslobađanje od odgovornosti

Lica iz prethodnog člana oslobađaju se odgovornosti i ako dokaže da xx xxxxx nastala isključivo radnjom oštećenika ili trećeg lica, koju on nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti. Lice kojim se imalac poslužio pri upotrebi stvari ne smatra se trećim licem.

Član 180

Nezakonito uklanjanje opasne stvari

If a dangerous thing was removed unlawfully, the person who removed the dangerous thing shall be liable for any damage resulting from it.

II. OPASNE DELATNOSTI Član 181

Opasne delatnosti

1. Lice koje obavlja opasne delatnosti je odgovorno za bilo kakvu štetu nastalu od takve delatnosti.

2. Delatnost se smatra opasnom ako stvara značajan rizik od oštećenja, čak i kada se sprovodi sa dužnom pažnjom i nije stvar opšte upotrebe. Rizik od oštećenja može biti značajan imajući u vidu ozbiljnost ili verovatnoću nastanka štete.

3. Građanska odgovornost za štetu nastalu sprovođenjem delatnosti xxxx xx opasna po životnu sredinu se reguliše posebnim zakonom.

POTPOGLAVLJE VI

ODGOVORNOST ZA ŠTETU NASTALU MOTORNIM VOZILIMA

Član 182

Šteta nastala motornim vozilima

1. Vozač motornog vozila xx xxxxx da nadoknadi štetu koja xx xxxxxxx njegovom krivicom.

2. Osim u slučaju isključive krivice jednog vozača, svaki vozač je srazmerno odgovoran u skladu sa svojom krivicom.

3. Osim ako se ne dokaže suprotno, pretpostavlja se da je svaki vozač podjednako doprineo saobraćajnoj nesreći.

4. Vlasnik vozila ili njegov imalac je solidarno odgovoran sa vozačem, osim ako ne dokaže da je vozilo korišćeno bez njegovog odobrenja.

5. Vlasnik vozila ili njegov imalac je odgovoran za štetu nastalu usled nedostataka u održavanju ili proizvodnji vozila, ne dovodeći u pitanje pravo na obeštećenje od proizvođača.

POTPOGLAVLJE VII ODGOVORNOST ZA PROIZVODE SA NEDOSTATKOM

ODELJAK I OPŠTE ODREDBE

Član 183 Delokrug primene

Kada proizvod sa nedostatkom prouzrokuje smrt lica, telesnu povredu ili zdravstveni problem, ili oštećenje njegove imovine, proizvođač takvog proizvoda xx xxxxx da naknadi nastalu štetu.

PDELJAK II DEFINICIJE

Član 184 Proizvod

1. Za potrebe ovog Potpoglavlja, proizvod je svaka pokretna imovina, čak iako je uključen u neku drugu pokretnu ili nepokretnu imovinu.

Član 185 Nedostatak

1. Za potrebe ovog Potpoglavlja, proizvod ima nedostatak kada ne obezbeđuje sigurnost koju lice ima pravo da očekuje, uzimajući sve okolnosti u obzir, uključujući i njegovu prezentaciju, upotrebu za koju se razumno može očekivati da služi i vreme xxxx xx pušten u opticaj.

2. Proizvod nema nedostatak samo iz razloga što je bolji proizvod naknadno pušten u opticaj.

Član 186 Proizvođač

1. Za potrebe ovog Potpoglavlja, proizvođač je lice koje je proizvelo konačni proizvod, sirovinu ili njegov sastavni deo. Proizvođač je svako ko se postavljanjem svog naziva, trgovačke marke ili nekog drugog znaka razlikovanja na proizvod predstavlja kao proizvođač.

2. Proizvođač je svako ko uvozi proizvod u cilju prodaje, iznajmljivanja, zakupa ili bilo kojeg oblika distribucije u ekonomske svrhe u toku svog poslovanja.

3. Kada se proizvođač proizvoda ne može identifikovati, svaki isporučilac proizvoda se smatra proizvođačem osim ako ne obavesti oštećenog u roku od jednog (1) meseca o njegovom zahtevu za utvrđivanjem identiteta proizvođača ili lica koje mu je isporučilo proizvod. Isto pravilo se primenjuje u slučaju uvezenog proizvoda, ako proizvod ne ukazuje na identitet lica iz stava. 2, čak iako je naziv proizvođača poznat.

Član 187

Šteta

1. Za potrebe ovog Potpoglavlja šteta znači:

1.1. šteta nastala smrću ili telesnom povredom;i

1.2. oštećenje ili uništenje svake imovine osim samog proizvoda sa nedostatkom, pod uslovom da je xx xxxxx imovina namenjena ličnoj upotrebi ili potrošnji i da je xx xxxxxx oštećenog lica uglavnom korišćena u privatne svrhe ili za privatnu potrošnju.

ODELJAK III

DODATNE ODREDBE O ODGOVORNOSTI PROIZVOĐAČA

Član 188

Dve ili više strana koje su odgovorne da plate novčanu naknadu

Ako su dva ili više proizvođača u obavezi da plate novčanu naknadu za istu štetu, njihova odgovornost je solidarna.

Član 189

Smanjena odgovornost

1. Odgovornost proizvođača se smanjuje kada xx xxxxx uzrokovana nedostatkom proizvoda i delovanjem ili propustom trećeg lica.

2. Odgovornost proizvođača se može smanjiti xxxx xx, uzimajući u obzir sve okolnosti, šteta prouzrokovana nedostatkom proizvoda i krivicom oštećenog lica ili nekog drugog lica za koje je oštećeno lice odgovorno.

ODELJAK IV

ISKLUČENJE ODGOVORNOSTI PROIZVOĐAČA

Član 190

Kada proizvođač nije xxxxx xx xxxxx novčanu naknadu

1. Odgovornost proizvođača se isključuje kada:

1.1. nije stavio proizvod u opticaj;

1.2. pod okolnostima u xxxxxx xx verovatno da nedostatak koji je uzrokovao štetu nije postojao u vreme xxxx xx proizvođač stavio proizvod u opticaj;

1.3. proizvod nije proizveden za prodaju ili bilo kakav oblik distribucije u ekonomske svrhe, niti je proizveden ili distribuiran u toku njegovog poslovanja;

1.4. je nedostatak nastao usled usklađenosti proizvoda sa zakonima i propisima; ili

1.5. je stanje naučnog i tehničkog znanja u vreme xxxx xx proizvođač stavio proizvod u opticaj bilo takvo da nije moglo da omogući otkrivanje nedostatka.

2. Obaveza plaćanja novčane naknade xx xxxxxx proizvođača sastavnog dela je takođe isključena ako se nedostatak može pripisati dizajnu proizvoda na xxxx xx sastavni deo postavljen ili uputstvima datim xx xxxxxx proizvođača proizvoda.

ODELJAK V TERET DOKAZIVANJA

Član 191

Teret dokazivanja oštećenog lica

Oštećeno lice snosi teret dokazivanja nedostatka, štete i povezanosti između nedostatka i štete.

Član 192

Teret dokazivanja proizvođača

Proizvođač snosi teret dokazivanja osnove za isključenje odgovornosti iz člana…[„Kada proizvođač nije xxxxx xx xxxxx novčanu naknadu].

ODELJAK VI OSTALE ODREDBE

Član 193 Zastarevanje

1. Zahtev za naknadu štete zastareva tri (3) godine od xxxx na koji je strana koja ima pravo na naknadu postala svesna ili je trebala postati svesna nastanka štete, nedostatka ili identiteta strane odgovorne za plaćanje novčane naknade.

2. U svakom slučaju, zahtev zastareva 10 (deset) xxxxxx xx xxxx xxxx je proizvođač stavio proizvod u opticaj, koji je izazvao štetu, osim ako oštećeno lice nije u međuvremenu pokrenulo pravni postupak protiv proizvođača.

Član 194 Obaveznost

Odgovornost proizvođača se ne može isključiti ili ograničiti unapred. Svi dogovori u suprotnosti su ništavni.

POTPOGLAVLJE VIII POSEBNI SLUČAJEVI ODGOVORNOSTI

Član 195 Odgovornost organizatora događaja

Organizator okupljanja većeg broja ljudi u zatvorenom ili otvorenom prostoru je odgovoran za štetu nastalu smrću ili fizičkom povredom, koja xx xxxxxxx usled vanrednih okolnosti, koje mogu nastati u takvim okolnostima, kao što su masovni pokret ili opšti nemiri.

Član 196 Odgovornost za štetu od životinja

1. Za štetu koju prouzrokuje životinja ogovara njen sopstvenik.

2. Sopstvenik domaće životinje je odgovoran za štetu koju prouzrokuje ista, osim ako ne dokaže da je postupao sa dužnom pažnjom.

Član 197 Odgovornost za štetu od građevina

1. Vlasnik ili držalac zgrade ili nekog drugog objekta je odgovoran za svaku štetu nastalu od ruševina ili urušavanja zgrade ili objekta, osim ako se ne dokaže da šteta nije rezultat nemarnog održavanja ili neadekvatnog kvaliteta gradnje i da xx xxxxxxx ili držalac postupao sa dužnom pažnjom.

2. Vlasnik ili držalac zgrade ili drugog objekta je odgovoran za svaku štetu nastalu od predmeta koji su pali sa objekta i koja su bila nemarno postavljena.

Član 198

Odgovornost zbog nepružanja hitne pomoći

1. Svako lice koje, bez rizika po sebe, ne pomogne nekome čije xx xxxxx ili zdravlje ugroženo je odgovorno za pretrpljenu štetu, ako se u okolnostima slučaja šteta mogla predvideti.

2. Sud može osloboditi to lice od naknade štete ako okolnosti slučaja tako zahtevaju.

Član 199

Odgovornost koja nastaje u vezi sa obavezom sklapanja ugovora

Svako lice koje je po zakonu u obavezi da sklopi ugovor xxxx nadoknaditi štetu nastalu nesklapanjem

takvog ugovora u roku, na zahtev zainteresovanog lica.

Član 200

Odgovornost u vezi sa obavljanjem poslova od opšteg značaja

Svako lice koje obavlja opštinske ili slične delatnosti od opšteg značaja je odgovorno za štetu ako to lice prestane da obavlja svoju službu ili nepravilno obavlja službu bez opravdanih razloga.

POTPOGLAVLJE IX NAKNADA ŠTETE

ODELJAK I MATERIJALNA ŠTETA

I. OPŠTE ODREDBE Član 201

Vraćanje u prvobitno stanje i novčana naknada

1. Odgovorno lice je dužno da situaciju vrati u prvobitno stanje pre nastanka štete.

2. Ako je vraćanje u prvobitno stanje potpuno ili delimično nemoguće, odgovorno lice je dužno xx xxxxx novčanu naknadu.

3. Ako oštećeno lice tako zahteva, odgovorno lice je obavezno xx xxxxx novčanu naknadu, osim ako okolnosti slučaja opravdavaju vraćanje u prvobitno stanje.

Član 202

Kada nastaje obaveza naknade

Obaveza naknade nastaje u trenutku kada xx xxxxx nastala.

II. PRAVILA ODREĐIVANJA IZNOSA NAKNADE

Član 203

Stvarni gubitak i izgubljena dobit

1. Oštećeno lice ima pravo na naknadu gubitka xxxx xx pretrpelo (stvarni gubitak) i na dobit kojeg xx xxxx xxxxxx (izgubljena dobit)

2. Iznos date naknade se obračunava prema tržišnoj vrednosti i cenama u vreme izdavanja sudske odluke, osim ako nije drugačije određeno zakonom

3. Pri izračunavanju izgubljene dobiti, dobit koja se mogla razumno očekivati s obzirom na uobičajeni tok događaja ili s obzirom na posebne okolnosti, ali se ne može postići usled delovanja ili propuštanja štetnika, se uzima u obzir.

Član 204

Šteta po osnovu neispunjenja ili docnje u ispunjavanju obaveza

1. U slučaju neispunjenja ili docnje u ispunjavanju obaveze, naknada stavlja poverioca u što xx xxxx moguće istu situaciju u kojoj bi se nalazio da je obaveza uredno ispunjena.

2. Dužnik je odgovoran samo za štetu xxxx xx predvideo ili je trebao da predvidi u vreme nastanka obaveze, osim ako neispunjenje ili docnja u izvršenju nije namerna ili namerno zapostavljena.

3. Dužnik nije odgovoran za štetu koju pretrpi poverilac u meri u kojoj je poverilac doprineo neispunjenju ili docnju u ispunjavanju obaveze.

4. Dužnik nije odgovoran za štetu koju pretrpi poverilac u meri u kojoj je poverilac mogao da smanji gubitak preduzimanjem razumnih koraka. Poverilac ima pravo da povrati sve troškove koji xx xxxxxxx u pokušaju da se smanji šteta.

Član 205 Smanjenje naknade

1. Ako xx xxxxx nastala u toku delovanja u korist oštećenog, sud može naložiti štetniku xx xxxxx smanjenu naknadu, uzimajući u obzir da xx xx štetnik delovao sa dužnom pažnjom.

2. Kada krivica lica koje je pretrpelo štetu doprinosi nastanku ili stepenu oštećenja, naknada se smanjuje u skladu sa stepenom krivice.

3. Sud može da smanji naknadu ukoliko lice koje je pretrpelo štetu, znajući rizik od nastanka oštećenja, dobrovoljno preuzima xxx xxxxx i xxxxx xx smatra kao da ga je prihvatilo.

Član 206 Podeljena odgovornost

1. Oštećeno lice, koje je doprinelo nastanku štete ili je uticalo na povećanje štete ima pravo samo na u skladu sa xxx smanjenu naknadu..

2. Za potrebe prethodnog stava, za odgovornosti pravnog zastupnika i njegovog pomoćnika primenjuju se odredbe mutatis mutandis.

3. Xxxx xx nemoguće proveriti koji xx xxx štete nastao usled delovanja oštećenog lica, sud odlučuje o naknadi uzimajući u obzir okolnosti slučaja.

4. Štetnik i oštećeno lice snose teret dokazivanja njihovog doprinosa nastaloj šteti i uzročnost doprinosa šteti i njene težine.

III. POSEBNA PRAVILA ZA NAKNADU U SLUČAJU SMRTI, TELESNE POVREDE I OŠTEĆENJA ZDRAVLJA

Član 207

Smrt, telesna povreda i oštećenje zdravlja

1. Smrt, povreda dela tela lica ili oštećenje njegovog zdravlja se nadoknađuje bez obzira na naknadu bilo kog drugog materijala ili moralne štete.

2. Zakon određuje kako se naknada za smrt, povredu dela tela lica ili oštećenje njegovog zdravlja kvantifikuje.

Član 208

Xxxxxx odgovornosti u slučaju smrti

1. U slučaju smrti, naknada se vrši nadoknadom troškova za pokušaj lečenja kao i troškova gubitaka nastalih kod pokojne strane zbog suspenzije ili smanjenja njegove radne sposobnosti ili povećanja njegovih potreba tokom trajanja perioda bolesti xxxx xx prethodila smrti.

2. Ako je u vreme smrti, pokojna strana održavala odnose sa trećim licem, na osnovu kojih xx xxxxx pravnu obavezu da izdržava ili pomaže treće lice i ako je trećem licu uskraćeno pravo na izdržavanje ili podršku kao rezultat smrti, strana koje je dužna xx xxxxx novčanu naknadu, naknadu trećem licu vrši u obliku anuiteta. Odgovornost za štetu se takođe izvršava ako xx xxxxx lice u vreme povrede začeto xxx xxx uvek nije rođeno.

3. Svako lice koje uzrokuje smrt drugog je dužno da nadoknadi troškove sahrane pokojne strane.

Član 209

Xxxxxx odgovornosti u slučaju povrede dela tela lica ili oštećenja njegovog zdravlja

U slučaju povrede dela tela lica ili oštećenja njegovog zdravlja, vrši se naknada za njegovo lečenje, kao i gubitaka oštećenog lica koji su xxxxxxx xxx rezultat privremene ili trajne suspenzije ili smanjenja njegove radne sposobnosti, kao i naknada njegovih povećanih potreba.

Član 210 Naknada u obliku anuiteta

1. U slučaju smrti, telesne povrede ili oštećenja zdravlja naknada po pravilu ima oblik anuiteta, doživotno ili za određeni period

2. Anuitet, dat kao naknada plaća se mesečno unapred, osim ako sud ne odluči drugačije.

3. Poverilac ima pravo da zahteva potrebnu sigurnost za plaćanje anuiteta, osim ako to ne bi bilo opravdano s obzirom na okolnosti slučaja.

4. Ako dužnik ne obezbedi sigurnost utvrđenu xx xxxxxx xxxx, poverilac ima pravo da zahteva uplatu jednokratne sume umesto anuiteta; ovo se naplaćuje u odnosu na iznos anuiteta i očekivani životni vek poverioca, uz rabat na odgovarajuću kamatu.

5. Na ozbiljnim osnovama poverilac može zahtevati da dužnik odmah isplati jednokratnu sumu umesto anuiteta u drugim slučajevima.

Član 211 Promena okolnosti

Sud može povećati anuitet na zahtev oštećenog ili može smanjiti ili ukinuti ga na zahtev štetnika, ako xx xxxxxxx značajna promena u okolnostima koje su uzete u obzir u vreme određivanja naknade štete.

Član 212 Neprenosivost prava

1. Nije moguće preneti pravo na naknadu u obliku anuiteta za smrt nekog lica, telesnu povredu ili oštećenje njegovog zdravlja na drugo lice.

2. Iznosi naknade koji su dospeli se mogu preneti na drugo lice ako xx xxxx naknade određena na osnovu pismenog sporazuma između strana ili pravosnažnom sudskom odlukom.

XXXXXXX XX MORALNA ŠTETA

Član 213 Modaliteti reparacije

1. Moralna šteta može biti nadoknađena preko novčane naknade ili nekim drugi oblikom reparacije koji je ekvivalentan novčanoj naknadi.

2. Naknada moralne i materijalne štete zbog klevete i uvrede reguliše se posebnim zakonom.

Član 214 Novčana naknada

1. Tokom procene moralne štete, sve okolnosti uključujući i ozbiljnost, trajanje i posledice štete, se moraju uzeti u obzir.

2. Zakonom se može odrediti način kvantifkovanja moralne štete.

Član 215

Moralna šteta trećih xxxx xxx rezultat smrti, telesne povrede ili oštećenja zdravlja drugog lica

1. Ako je trećem licu naneta šteta kao rezultat smrti, telesne povrede ili oštećenja zdravlja drugog lica, lice odgovorno za štetu dužno je da isplati novčanu naknadu trećem licu, ako je u trenutku smrti, povrede ili oštećenja zdravlja treće lice bilo u posebno bliskom odnosu sa oštećenim licem.

2. Pretpostavlja se da odnos iz stava 1. postoji, osim ako se ne dokaže suprotno, između pokojnog ili oštećenog lica i njegove/njene supruge/supruga, dece, roditelja i braće i sestara.

Član 216

Naknada žrtvi krivičnog dela

Svaka patnje žrtve, xxxx xx rezultat krivičnog dela se nadoknađuje xx xxxxxx počinioca.

Član 217

Nasleđe i ustupanje potraživanja naknade za moralnu štetu

1. Potraživanje naknade za moralnu štetu prelazi na naslednika samo ako je utvrđeno pravosnažnom sudskom odlukom ili pisanim sporazumom.

2. Takva potraživanja mogu biti predmet ustupanja, poravnanja i izvršenja pod jednakim uslovima.

Član 218

Podeljena odgovornost i smanjena naknada

Odredbe o zajedničkoj odgovornosti i smanjenje naknade koje xxxx za materijalnu štetu, shodno se primenjuju i na moralnu štetu, koliko je to izvodljivo.

POTPOGLAVLJE X ODGOVORNOST NEKOLIKO LICA ZA ISTU ŠTETU

Član 219 Solidarna odgovornost

1. Sva xxxx xxxx su uključena su solidarno odgovorna za štetu xxxx xx prouzrokovana xx xxxxxx xxxx xxxx.

2. Oni koji pomažu ili podstiču izbegavanje odgovornosti lica, takođe su solidarno odgovorni.

3. Sva xxxx xxxx su izazvala štetu, xxx xxxx su delovala nezavisno, takođe snose solidarnu odgovornost za štetu, ako nije moguće odrediti njihov udeo u prouzrokovanoj šteti.

4. Ako ne postoji sumnja da xx xxxxx prouzrokovana xx xxxxxx jednog ili dva lica koji su na xxxx xxxxx povezani i ako se ne može utvrditi koje lice je od njih prouzrokovalo štetu takva lica su solidarno odgovorna

Član 220

Solidarna odgovornost ugovornog organa i izvođača radova

Organ za ugovaranje i izvođač radova na nepokretnostima su solidarno odgovorni za štetu trećem licu koju prouzrokuju izvođenjem tih radova.

Član 221 Regres isplatioca

1. Solidarni dužnik koji na ime štete isplati više od svog udela, može zahtevati da svaki od ostalih dužnika nadoknadi takvu uplatu.

2. Veličina udela svakog pojedinačnog dužnika se utvrđuje xx xxxxxx xxxx xx osnovu težine krivice lica i posledica postupaka tog lica.

3. Ako je nemoguće utvrditi udeo dužnika, svaki ima podjednak udeo, osim ako okolnosti slučaja ne zahtevaju drugačije.

POGLAVLJE III NEOSNOVANO OBOGAĆENJE

POTPOGLAVLJE I OPŠTE ODREDBE

Član 222 Definicija bogaćenja

1. Svako lice koje se neosnovano obogati na štetu drugog vraća sve što je stekao ili na neki drugi način nadoknađuje gubitak drugog lica.

2. Ako se obogaćenje sastoji od koristi, primljena korist se vraća ili plaća u vrednosti i meri u kojoj nije prenosiva. Obaveza vraćanja koristi odnosi se na sve prihode i xxxxxx xx koristi.

3. Lice se može obogatiti porastom sredstava, smanjenjem obaveza, primanjem ili pružanjem usluge ili upotrebom tuđe imovine.

Član 223

Xxxx xx obogaćenje neosnovano

1. Obogaćenje je neosnovano kada obogaćeno lice nema prava na obogaćenje u odnosu na lice koje je u nepovoljnom položaju, na osnovu pravnog akta ugovarača, odluke suda ili na osnovu zakona. Međutim ako su takav ugovor ili neki drugi pravni akt ili odluka suda ništavi, rušljivi ili na neki drugi način proglašeni kao neispravni, obogaćeno lice nema pravo na obogaćivanje po toj osnovi.

2. Obogaćenje je takođe neosnovano ako xx xxxx, koje je u nepovoljnom položaju, obećana svrha koja nije ispunjena ili očekivanje koje nije realizovano, pod uslovom da je obogaćeno lice znalo za takvu svrhu ili očekivanje i koje je prihvatilo ili se pretpostavlja da je prihvatilo da obogaćivanje u takvim okolnostima xxxx dovesti do restitucije.

3. Obogaćivanje nije neosnovano ako je lice koje je u nepovoljnom položaju pristalo na isto slobodnom

voljom i bez greške.

POTPOGLAVLJE II PRAVILA RESTITUCIJE‌

Član 224

Kada se restitucija ne može zahtevati

Svako lice koje plaća određeni iznos novca, iako zna da ne postoji obaveza plaćanja, nema pravo na zahtev restitucije, osim ako nije zadržao pravo na restituciju u vreme isplate ili ako je isplata izvršena pod pretnjom nasilja.

Član 225

Izvršenje prirodne obaveze ili moralne dužnosti

Ne postoji obaveza vraćanja onoga što je obezbeđeno za izvršenje prirodne obaveze ili moralne dužnosti.

Član 226 Restitucija novca

1. Ko izvrši nedospele uplate ima pravo da traži restituciju onoga što je platio. Takođe ima pravo da dobije prihode i kamatu od xxxx uplate, ako je lice koje je primilo istu bilo u lošoj veri, ili od xxxx zahteva ako je lice bilo u dobroj veri.

2. Ako zbog opravdane greške, lice plaća dug drugog lica za koga se veruje da je dužnik, to lice ima pravo da zahteva restituciju onoga što je platio, pod uslovom da poverilac u dobroj veri nije preneo pravo ili jemstvo kredita. Poverilac je takođe u obavezi xx xxxxx dobit i kamatu na xxx uplate, ako je bio u lošoj veri, ili od xxxx zahteva ako je bio u dobroj veri. Kada restitucija nije moguća, licu koje je vršilo uplate u ime dužnika može se preneti pravo poverioca.

Član 227 Restitucija stvari

1. Ko neopravdano primi stvar xxxxx xx da istu vrati. Ako je stvar izgubljena ili uništena čak i kao rezultat više sile, lice koje u lošoj veri dobilo stvar dužno xx xx xxxxx ekvivalentnu vrednost. Ako je stvar samo oštećena, lice je dužno xx xxxxx ekvivalentnu vrednost ili vrati alternativnu stvar ili da obezbedi obeštećenje za izgubljenu vrednost.

2. Lice koje je dobilo stvar u dobroj veri odgovorno je za gubitak, uništenje ili oštećenje u obimu njegovog obogaćivanja, čak i xxxx xx on prouzrokovao gubitak, uništenje ili oštećenje stvari.

Član 228

Vraćanje nedospele plaćene naknade

Ne postoji obaveza vraćanja nedospele plaćene naknade za telesne povrede, oštećenja zdravlja ili smrti ako je primalac delovao u dobroj veri, čak i xxxx xx plaćanje izvršeno na osnovu sudske odluke xxxx xx kasnije izmenjena ili poništena.

Član 229

Upotreba stvari u tuđu korist

Ako lice koristi stvar u svoju ili tuđu korist i ne postoje uslovi za primenu pravila o upravljanju tuđim poslovima, treće lice je dužno xx xxxxx stvar ako nije u mogućnosti xx xxxxx njenu vrednost.

Član 230

Nastali troškovi za drugog

Svako lice koje snosi troškove radeći nešto za šta je neko dugi xxxxx da uradi, prema zakonu ima pravo na zahtev nadoknade nastalih troškova.

Član 231

Korišćenje tuđih stvari u sopstvenu korist

Ako lice koristi tužu stvar za sopstvenu korist to lice može zahtevati korist stečenu iz upotrebe takve stvari, ne dovodeći u pitanje naknadu štete.

POGLAVLJE IV UPRAVLJANJE TUĐIM POSLOVIMA‌

POTPOGLAVLJE I OPŠTA PRAVILA‌

Član 232 Definicije i uslovi‌

Tuđe poslove može vršiti nezvani vršilac samo ako se isti ne mogu odložiti bez oštećenja ili ako se usled odlaganja ne može ostvariti jasna korist.

POTPOGLAVLJE II

PRAVA I OBAVEZE POSLOVOĐE BEZ NALOGA)

Član 233

Obaveze poslovođe bez naloga

1. Xxxx xx u mogućnosti, poslovođa bez naloga neposredno obaveštava lice čije poslove vrši, u vezi sa njegovim prethodnim delovanjem i xxxx da nastavi sa poslovima dokle je to realno moguće sve dok potonji ne bude u mogućnosti da preuzme vršenje iste.

2. Nakon što poslovi budu izvršeni, poslovođa bez naloga xxxx položiti račun i preneti sve što je stečeno preko poslova na ime lica xxxx xx poslovi izvršeni.

3. Ako nije drugačije određeno zakonom, poslovođa bez naloga ima obaveze nalogoprimca.

Član 234

Dužna pažnja i odgovornost

1. Prilikom vršenja tuđih poslova, poslovođa bez naloga xxxx delovati u skladu sa stvarnim i mogućim namerama xxxx xxxx se poslovi vrše.

2. Poslovođa bez naloga xx xxxxx da postupa sa dužnom pažnjom.

3. Što xx xxxx okolnosti u xxxxxx xx nezvano lice započelo vršenje poslova u ime drugog lica, sud može smanjiti njegovu odgovornost ili ga sasvim osloboditi od odgovornosti za nepažnju.

4. Pravila o ugovornim i vanugovornim obavezama tog lica se primenjuju i na odgovornost poslovođe bez naloga sa kapacitetom ugovaranja.

Član 235

Prava punomoćnika bez naloga

1. Punomoćnik bez naloga koji je postupao kao što xx xxxx potrebno i koji je uradio ono što su zahtevale okolnosti ima prava da od lica čije je poslove izvršio zahteva oslobađanje od obaveza preduzetih za potrebe tih poslova, preuzimanje svih obaveza izvršenih u ime potonjeg i naknadu svih potrebnih i korisnih troškova i štete koja xx xxxxxxx, čak iako očekivani uspešni ishod nije ispunjen.

2. Ako je poslovođa bez naloga otklonio štetu lica xxxx xx poslovi izvršeni ili stekao mu korist xxxx xx u potpunosti u skladu sa njegovim namerama i potrebama, to lice je u obavezi da izvrši određena plaćanja poslovođi bez naloga za takve postupke.

Član 236

Vršenje poslova u nameri da se drugom pomogne

Ko vrši posao u nameri da pomogne drugome, a nisu ispunjeni uslovi za nezvano vršenje tuđih poslova, pripada mu pravo na naknadu nastalih troškova, ali najviše do visine koristi xxxx xx drugi postigao.

Član 237 Uklanjanje dodataka‌

Svaki poslovođa bez naloga ima pravo da ukloni stvari xxxxxx xx povećao tuđu imovinu a za koje nije dobijena naknada troškova, ako se oni mogu odvojiti bez oštećenja stvari kojoj su dodati, ali lice u xxxx se posao umešao može, ako hoće, zadržati te dodatke ukoliko mu naknadi njihovu sadašnju vrednost, ali najviše do iznosa nastalih troškova.

POTPOGLAVLJE III‌

VRŠENJE TUĐIH POSLOVA PROTIV ZABRANE

Član 238 Odgovornost poslovođe bez naloga

1. Lice koje se umeša u tuđe poslove i pored zabrane lica xxxx xx poslovi, a za zabranu je znalo ili je moralo znati, nema prava koja pripadaju poslovođi bez naloga.

2. To lice je odgovorno za štetu koja xx xxxxxxx njegovim mešanjem u poslove, čak iako je do nje došlo bez njegove krivice.

3. Ali xxxx xx zabrana vršenja poslova protivna zakonu ili moralu, a naročito ako je neko zabranio da drugo lice ispuni neku njegovu zakonsku obavezu koja ne trpi odlaganje, xxxx opšta pravila o nezvanom vršenju tuđih poslova.

POTPOGLAVLJE IV NEPRAVO UPRAVLJANJE

Član 239 Nepravo upravljanje

1. Lice koje vrši tuđe poslove u nameri da za sebe zadrži postignute koristi iako zna da su poslovi tuđi, dužno je da na zahtev onoga xxxx xx poslovi položi račun kao punomoćnik bez naloga i predati mu sve stečene koristi.

2. Lice xxxx xx poslovi izvršeni xx xxxxxx drugog xxxx xxxx zahtevati vraćanje stvari u prethodno stanje, kao i naknadu štete.

POTPOGLAVLJE V ODOBRENJE‌

Član 240 Odobrenje

Ako lice xxxx xx poslovi izvršeni, naknadno odobri izvršeno, poslovođa bez naloga se smatra nalogoprimcem koji je od početka radio po nalogu tog lica.

POGLAVLJE V JEDNOSTRANI AKTI‌

POTPOGLAVLJE I OBEĆANJA‌

Član 241 Obavezujuće dejstvo‌

Jednostrano obećanje ispunjenja obaveze je obavezujuće za lice koje daje obećanje u slučajevima koji su predviđeni zakonom.

POTPOGLAVLJE II JAVNO OBEĆANJE NAGRADE‌

Član 242 Obavezujuće obećanje‌

1. Javnim oglasom dato obećanje nagrade za određenu radnju opisanu u oglasu obavezuje obećaoca prema izvršiocu, makar ovaj i ne znao za obećanje nagrade.

2. Obaveza lica koje xx xxxx javno obećanje nagrade prestaje ako u određenom roku ne primi obaveštenje od bilo koga da je izvršio radnju ili ostvario cilj dat u obećanju. ako vremenski rok nije predviđen, ili ako vremenski rok ne proističe iz proističe iz prirode ili svrhe obećanja, obaveza lica koje xx xxxx obećanje prestaje jednu (1) godinu nakon datog javnog obećanja.

3. Ako više lica odvojeno izvrše radnju ili postignu cilj dat u obećanju, obećana obaveza se ispunjava u odnosu na lice koje je obećaoca prvo obavestilo. Ako više lica zajedno izvrše radnju ili postignu cilj, svako od njih ima pravo na deo obaveze. Ako je ova obaveza nedeljiva, primenjuju se pravila o nedeljivim obavezama .

Član 243 Opozivanje obećanja‌

1. Javno obećanje se može opozvati pre isteka vremenskog roka iz člana … [„Obavezujuće obećanje“]

samo ako postoje opravdani razlozi i pod uslovom da je opoziv dat u istom obliku kao i obećanje.

2. Opoziv je nedelotvoran ako lice koje je izvršilo radnju ili postiglo cilj dat u obećanju ne zna i ne bi trebalo da zna da je obećanje opozvano.

3. Oni koji su pretrpeli troškove pre opoziva kako bi izvršili radnju ili postigli cilj dat u obećanju, imaju prava na naknadu, osim ako lice koje xx xxxx obećanje dokaže da su ti troškovi bili nepotrebni.

POTPOGLAVLJE II POTVRDA DUGA‌

Član 244 Dejstva‌

1. Potvrda duga oslobađa lice u čiju korist je dug nastao, od tereta dokazivanja postojanja duga.

2. Pretpostavlja se da dug postoji ako ne postoje dokazi koji ukazuju na suprotno.

POTPOGLAVLJE III HARTIJE OD VREDNOSTI‌

Član 245 Definicija‌

1. Xxxxxxx od vrednosti je prenosivi dokument kojom se izdavalac obavezuje da izvrši obavezu navedenu u njoj na ime zakonitog imaoca.

2. Hartije od vrednosti izdate u vezi sa trgovinom ili robom i uslugama, dužničke hartije od vrednosti xx xxxxxx Centralne banke Kosova i ostali finansijski instrumenti se regulišu specijalnim zakonom.

GLAVA III DEJSTVA OBAVEZA‌

POGLAVLJE I

PRAVA POVERIOCA I OBAVEZE DUŽNIKA

POTPOGLAVLJE I PRAVO NA NAKNADU ŠTETE‌

Član 246

Ispunjenje obaveze i posledice neispunjenja

1. Poverilac ima pravo da zahteva ispunjenje obaveze xx xxxxxx dužnika, a dužnik xx xxxxx da istu ispuni u dobroj veri u svim aspektima, kako su određeni.

2. Kada dužnik ne ispuni obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem, poverilac ima pravo zahtevati i naknadu štete xxxx xx usled toga pretrpeo.

3. Za štetu zbog zadocnjenja sa ispunjenjem odgovara i dužnik xxxx xx poverilac dao primeren naknadni rok za ispunjenje.

4. Dužnik odgovara i za delimičnu ili potpunu nemogućnost ispunjenja koju nije skrivio ako je nastupila posle njegovog dolaska u docnju, za koju odgovara.

5. Ipak, dužnik se oslobađa odgovornosti za štetu ako se pokaže da bi se predmet obaveze slučajno uništio kada bi dužnik svoju obavezu izvršio na vreme.

Član 247‌

Oslobađanje dužnika od odgovornosti

Dužnik se oslobađa odgovornosti za štetu ako se pokaže da dužnik nije bio u stanju da ispuni obaveze ili je docnio u ispunjenju obaveza posredstvom okolnosti nastalih pre sklapanja ugovora koje se xxxx xxxxx sprečiti, otkloniti ili izbeći.

Član 248

Ugovorno proširenje odgovornosti

Odgovornost dužnika se može ugovorno proširiti na slučajeve u kojima u suprotnom dužnik ne bi bio

odgovoran, osim ako to nije u suprotnosti sa načelom savesnosti i poštenja.

Član 249

Isključenje i ograničenje odgovornosti

1. Odgovornost dužnika za nameru ili krajnju nepažnju ne može se unapred ugovorom isključiti.

2. Na zahtev zainteresovane strane sud može poništiti ugovornu odredbu o isključenju odgovornosti za običnu nepažnju, ako je takav sporazum proizašao iz monopolskog položaja dužnika ili uopšte iz neravnopravnog odnosa ugovornih strana.

3. Punovažna je odredba ugovora kojom se određuju najviši iznos naknade, ako tako određeni iznos nije u očiglednoj nesrazmeri sa štetom i ako za određeni slučaj nije što drugo određeno zakonom.

4. U slučaju ograničenja visine naknade poverilac ima pravo na potpunu naknadu ako je nemogućnost ispunjenja obaveze prouzrokovana namernom ili krajnjom nepažnjom.

Član 250 Visina naknade

1. Poverilac ima pravo na naknadu obične štete ili izgubljenog dobitka koje je dužnik u vreme sklapanja ugovora morao predvideti kao moguće posledice povrede ugovora, a s obzirom na činjenice koje su mu tada bile poznate ili morale biti poznate.

2. U slučaju prevare ili namernog neispunjenja, kao i neispunjenja zbog krajnje nepažnje, poverilac ima pravo zahtevati od dužnika naknadu svih štetnih posledica koje su nastale zbog povrede ugovora, bez obzira na to što dužnik nije znao za posebne okolnosti zbog kojih su one nastale.

3. Ako je prilikom povrede obaveze pored štete nastao za poverioca i neki dobitak, o njemu će se prilikom određivanja visine naknade voditi računa u razumnoj meri.

4. Strana koja se poziva na povredu ugovora je dužna preduzeti sve razumne mere da bi se smanjila

šteta izazvana xxx povredom, xxxxx xxxxx strana može zahtevati smanjenje naknade.

5. Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na neispunjenje obaveza koje nisu nastale iz ugovora, ukoliko za pojedine od njih nije ovim zakonom nešto drugo predviđeno.

Član 251 Odgovornost poverioca

Ako je poverilac ili lice za koje je odgovoran poverilac, takođe odgovorno za nastalu štetu ili njenu veličinu, ili je odgovorno za otežavanje položaja dužnika, naknada dužnika se srazmerno smanjuje.

Član 252

Odgovornost zbog propuštanja obaveštenja

Ugovorna strana xxxx xx dužna da obavesti drugu stranu o činjenicama koje su od značaja za njihov međusobni odnos odgovara za štetu koju pretrpi druga strana zbog toga što nije bila na vreme obaveštena.

Član 253

Primena odredbi o xxxxxxx xxxxx

Ako ovim zakonom nije drugačije određeno, odredbe o vanugovornoj šteti se primenjuju koliko je to izvodljivo na naknadu štete prouzrokovanu povredom obaveze.

POTPOGLAVLJE II

POBIJANJE DUŽNIKOVIH PRAVNIH RADNJI

Član 254 Opšte pravilo

1. Svaki poverilac čije je potraživanje dospelo za isplatu i bez obzira xxxx xx nastalo, može pobijati pravnu radnju svog dužnika xxxx xx preduzeta na štetu poverioca.

2. Smatra se da je pravna radnja preduzeta na štetu poverilaca ako usled njenog izvršenja dužnik nema dovoljno sredstava za ispunjenje poveriočevog potraživanja.

3. Termin „pravna radnja“ podrazumeva i propuštanje zbog xxxx xx dužnik izgubio neko materijalno pravo ili xxxxx xx za njega nastala određena materijalna obaveza.

Član 255 Uslovi pobijanja

1. Teretno raspolaganje može se pobijati ako je u vreme raspolaganja dužnik znao ili je mogao znati da preduzetim raspolaganjem nanosi štetu svojim poveriocima i ako je trećem licu sa xxxxx xx ili u xxxx korist je pravna radnja preduzeta to bilo poznato ili moglo biti poznato.

2. Ako xx xxxxx lice dužnikov suprug ili srodnik po krvi u pravoj liniji ili u pobočnoj liniji do trećeg (3) stepena ili po tazbini do istog stepena, pretpostavlja se da mu xx xxxx poznato da dužnik preduzetim raspolaganjem nanosi štetu poveriocima.

3. Kod besplatnih raspolaganja i sa njima izjednačenih pravnih radnji smatra se da je dužnik znao da preduzetim raspolaganjem nanosi štetu poveriocima i za pobijanje tih radnji ne zahteva se da je trećem licu to bilo poznato ili moglo biti poznato.

4. Odricanje od nasledstva smatra se besplatnim raspolaganjem.

Član 256

Rok za podizanje tužbe

1. Tužba za pobijanje može se podneti u roku od jedne godine za raspolaganje iz prvog stava prethodnog člana, a za ostale slučajeve u roku od tri (3) godine.

2. Xxxxxxxxx rok iz prethodnog xxxxx xx računa od xxxx xxxx je preduzeta pravna radnja koja se pobija odnosno od xxxx xxxx je trebalo preduzeti pravnu radnju.

Član 257 Isključenje pobijanja

Ne mogu se pobijati zbog oštećenja poverilaca uobičajeni prigodni pokloni (darovi), nagrade kao ni pokloni dati iz zahvalnosti, naknade štete poveriocu, ako su srazmerni finansijskim mogućnostima dužnika.

Član 258

Kako se vrši pobijanje

1. Pobijanje se može vršiti tužbom ili prigovorom.

2. Tužba za pobijanje podnosi se protiv trećeg lica sa xxxxx xx ili u xxxx korist je preduzeta pravna radnja

koja se pobija, odnosno protiv njegovih univerzalnih prava sledbenika.

3. Iako xx xxxxx lice otuđilo nekim teretnim pravnim poslom korist pribavljenu raspolaganjem koje se pobija, tužba se može podići protiv pribavioca samo ako je ovaj znao da se pribavljanje njegovih prethodnika moglo pobijati a ako je tu korist otuđio pravnim poslom bez naknade, tužba se može podići protiv pribavioca i ako on to nije znao.

4. Tuženi može izbeći pobijanje ako ispuni dužnikovu obavezu.

Član 259 Dejstvo pobijanja

Ako sud usvoji tužbeni zahtev, pravni posao gubi dejstvo prema tužiocu i samo koliko je potrebno za ispunjenje njegovih potraživanja.

POTPOGLAVLJE III PRAVO ZADRŽAVANJA‌

Član 260 Ostvarivanje prava zadržavanja

1. Poverilac dospelog potraživanja u čijim se rukama nalazi neka dužnikova stvar ima pravo zadržati xx xxx mu ne bude isplaćeno potraživanje.

2. Ako dužnik postane insolventan, poverilac može vršiti pravo zadržavanja iako njegovo potraživanje nije dospelo.

3. Pravo zadržavanja predmeta nastavlja da teče nakon isteka zastarelosti zahteva.

Član 261 Izuzeci

Poverilac nema pravo zadržavanja ako dužnik zahteva vraćanje stvari koja protiv volje više nije u posedu dužnika ili ako dužnik zahteva vraćanje stvari xxxx xx dostavljena poveriocu na čuvanje ili potrebe kredita.

Član 262

Obaveza vraćanja stvari pre ispunjenja obaveze

Poverilac xx xxxxx vratiti stvar dužniku ako mu ovaj pruži odgovarajuće obezbeđenje njegovog potraživanja.

Član 263

Dejstvo prava zadržavanja

Poverilac koji drži dužnikovu stvar po osnovu prava zadržavanja ima pravo da se naplati iz njene vrednosti na isti xxxxx xxx založni poverilac, ali xx xxxxx pre nego što pristupi ostvarenju naplate da o svojoj nameri blagovremeno obavesti dužnika.

POGLAVLJE II‌

PRAVA POVERIOCA U POSEBNIM SLUČAJEVIMA

Član 264

Kada se obaveza sastoji u davanju stvari određenih po rodu

Kada se obaveza sastoji u davanju stvari određenih po rodu a dužnik dođe u docnju, poverilac, pošto je prethodno o tome obavestio dužnika, može po svom izboru nabaviti stvar istog roda i zahtevati od dužnika naknadu cene i naknadu štete ili zahtevati vrednost dugovanih stvari i naknadu štete.

Član 265 Obaveza činjenja

Kad se obaveza sastoji u činjenju a dužnik tu obavezu nije na vreme ispunio, poverilac može, obavestivši o tome prethodno dužnika, xxx o trošku dužnika uraditi ono što je dužnik bio xxxxx uraditi a od dužnika zahtevati naknadu štete zbog zadocnjenja kao i naknadu druge štete koju bi imao zbog ovakvog načina ispunjenja.

Član 266

Kada se obaveza sastoji u nečinjenju

1. Kada se obaveza sastoji u nečinjenju, poverilac ima pravo na naknadu štete xxxxx xxx što je dužnik postupio protivno svojoj obavezi.

2. Ako xx xxxxx sagrađeno protivno obavezi, poverilac može zahtevati da se to ukloni o trošku dužnika i da mu dužnik naknadi štetu xxxx xx pretrpeo u vezi sa građenjem i uklanjanjem.

3. Sud može, kada nađe da je to očigledno korisnije, uzimajući u obzir opšti interes i interes poverioca, odlučiti da se ne ruši ono što je sagrađeno već da se poveriocu naknadi šteta u novcu.

Član 267

Pravo na zahtev naknade umesto dosuđenog

1. Ako dužnik ne ispuni svoju obavezu u roku koji mu je određen pravosnažnom odlukom, poverilac ga može pozvati da je ispuni u naknadnom primerenom roku i izjaviti da po isteku tog roka neće primiti ispunjenje, nego će tražiti naknadu štete zbog neispunjenja.

2. Po isteku naknadnog roka, poverilac može zahtevati samo naknadu štete zbog neispunjenja.

Član 268 Sudski penali‌

1. Kada dužnik ne izvrši u roku neku svoju nenovčanu obavezu utvrđenu pravosnažnom odlukom, sud može, na zahtev poverioca, odrediti dužniku naknadni primereni rok i izreći, a u cilju uticanja na dužnika i nezavisno od svake štete, da će dužnik, ako ne izvrši svoju obavezu u xxx roku, biti xxxxx isplatiti poveriocu izvesnu svotu novca za svaki xxx zadocnjenja, ili za neku drugu jedinicu vremena, počev od isteka tog roka.

2. Kada dužnik naknadno ispuni obavezu, sud može smanjiti tako određenu svotu, vodeći računa o svrsi zbog koje je naredio njeno plaćanje.

XXX XX PRESTANAK OBAVEZE‌

POGLAVLJE I OPŠTE ODREDBE‌

Član 269

Prestanak ispunjenjem obaveze

1. Obaveza prestaje kada se ispuni, kao i u drugim zakonom određenim slučajevima.

2. Prestankom glavne obaveze xxxx xx jemstvo, xxxxxx i xxxxx sporedna prava.

POGLAVLJE II ISPUNJENJE‌

POTPOGLAVLJE I OPŠTE ODREDBE‌

I. ISPUNJENJE I TROŠKOVI ISPUNJENJA Član 270‌

Ispunjenje xx xxxxxx dužnika ili trećeg lica

1. Obavezu može ispuniti ne samo dužnik nego i treće lice.

2. Poverilac xx xxxxx da prihvati ispunjenje od bilo kog lica koje ima pravni interes u ispunjenju obaveze, čak i ako se dužnik protivi takvom ispunjenju.

3. Poverilac xx xxxxx da prihvati ispunjenje od trećeg lica ako je dužnik sa xxx saglasan, izuzev kada prema ugovoru ili prirodi same obaveze ovu treba da ispuni dužnik lično.

4. Poverilac može prihvatiti ispunjenje od trećeg lica bez dužnikovog znanja, pa i u slučaju kada ga je dužnik obavestio da ne pristaje da treće lice ispuni njegovu obavezu.

5. Ako mu je dužnik ponudio da xxx odmah ispuni obavezu, poverilac ne može prihvatiti ispunjenje od trećeg lica.

Član 271

Ispunjenje xx xxxxxx lica koje je poslovno nesposobno

1. Poslovno nesposobni dužnik može pravovaljano ispuniti obavezu ako je postojanje obaveze nesumnjivo i ako je dospeo rok za njeno ispunjenje.

2. Ali se može osporavati ispunjenje ako je takvo lice isplatilo zastareli dug ili dug koji potiče iz igre ili opklade.

Član 272 Troškovi ispunjenja‌

Troškove ispunjenja snosi dužnik, ako ih nije prouzrokovao poverilac.

II. ISPUNJENJE SA SUBROGACIJOM Član 273‌

Ispunjenje sa prenosom prava na ispunioca

1. U slučaju ispunjenja tuđe obaveze, svaki ispunilac može ugovoriti sa poveriocem, ali samo pre ispunjenja ili najdocnije prilikom ispunjenja, da ispunjeno potraživanje pređe na njega sa svim ili samo sa nekim sporednim pravima

2. Prava poverioca mogu preći na ispunioca i na osnovu ugovora između dužnika i ispunioca, sklopljenog pre ispunjenja.

3. U ovim slučajevima subrogacija ispunioca u prava poverioca nastaje u času ispunjenja.

Član 274 Zakonska subrogacija‌

Kada obavezu ispuni lice koje ima neki pravni interes u tome, na njega prelazi u času ispunjenja potraživanje poverioca sa svim sporednim pravima po zakonu.

Član 275

Subrogacija u slučaju delimičnog ispunjenja

1. U slučaju delimičnog ispunjenja poveriočevog potraživanja, na ispunioca prelaze sporedna prava xxxxx xx obezbeđeno ispunjenje tog potraživanja samo ukoliko nisu potrebna za ispunjenje ostatka poveriočevog potraživanja.

2. Poverilac i ispunilac mogu ugovoriti da će koristiti garancije srazmerno svojim potraživanjima a mogu ugovoriti i da će ispunilac imati pravo prvenstvene naplate.

Član 276

Dokazi i sredstva obezbeđenja

1. Poverilac xx xxxxx predati ispuniocu, sredstva kojima se potraživanje dokazuje ili obezbeđuje.

2. Izuzetno, poverilac može predati ispuniocu stvar xxxx xx primio u zalogu od dužnika ili nekog drugog samo ako zalogodavac pristane na to, u suprotnom ona ostaje kod poverioca da je drži i xxxx za račun ispunioca.

Član 277

Koliko se može zahtevati od dužnika

Ispunilac xx xxxx xx xxxxxx potraživanje ne može zahtevati od dužnika više nego što je isplatio poveriocu.

Član 278

Isključenje odgovornosti poverioca za postojanje i naplativost potraživanja

1. Poverilac koji je prihvatio ispunjenje od trećeg lica ne odgovara za postojanje i naplativost potraživanja nakon ispunjenja.

2. Ovim se ne isključuje primena pravila o neosnovanom obogaćenju.

III. KOME SE VRŠI ISPUNJENJE Član 279‌

Ovlašćeno lice

1. Ispunjenje xxxx biti izvršeno poveriocu ili njegovom zastupniku ili licu određenom zakonom, sudskom odlukom, ugovorom između poverioca i dužnika ili xx xxxxxx samog poverioca.

2. Ispunjenje je punovažno i kad je izvršeno trećem licu, ako ga je poverilac naknadno potvrdio ili ako se njima koristio.

Član 280

Ispunjenje poslovno nesposobnom poveriocu

1. Ispunjenje izvršeno poslovno nesposobnom poveriocu oslobađa dužnika samo ako xx xxxx korisno za

poverioca ili se predmet ispunjenja xxx nalazi u njegovoj imovini.

2. Poslovno nesposoban poverilac može odobriti, pošto postane poslovno sposoban, ispunjenje koje je primio u vreme svoje poslovne nesposobnosti.

IV. PREDMET ISPUNJENJA

Član 281 Tačno ispunjenje

1. Dužnik je u obavezi da ispuni ono što predstavlja tačan sadržaj njegove obaveze.

2. Osim ako se poverilac ne saglasi drugačije, smatra se da do ispunjenja nije došlo ako dužnik dostavi robu ili uslugu različitu od one xxxx xx predmet njegove obaveze.

3. U slučaju iz stava 2. poverilac ima pravo da odbije ispunjenje i vrati ono što mu je dostavljeno. Takođe ima pravo da zahteva robu ili uslugu xxxx xx predmet obaveze dužnika.

Član 282 Zamena ispunjenja

1. Obaveza prestaje ako poverilac u sporazumu sa dužnikom primi nešto drugo od onoga što mu se duguje.

2. U xxx slučaju dužnik odgovara isto kao prodavac za materijalne i pravne nedostatke stvari date umesto onoga što je dugovao.

3. Ali, umesto zahteva po osnovu odgovornosti dužnika za materijalne ili pravne nedostatke stvari, može zahtevati od dužnika, ali ne više od jemca, ispunjenje prvobitnog potraživanja i naknadu štete.

Član 283 Predaja radi prodaje

Ako je dužnik predao poveriocu neku stvar ili koje drugo pravo da ih proda i da iz postignutog iznosa naplati svoje potraživanje, a ostatak mu preda, obaveza prestaje tek kada se poverilac naplati iz postignutog iznosa.

Član 284 Delimično ispunjenje

1. Poverilac ima pravo da odbije delimično ispunjenje neke obaveze, čak i xxxx xx obaveza deljiva, osim ako zakonom nije drugačije određeno.

2. Osim ako se poverilac ne složi drugačije, prihvatanje delimičnog ispunjenja ne gasi obavezu dužnika, koja se samo smanjuje kao rezultat takvog prihvatanja.

Član 285

Obaveza davanja stvari određenih po rodu

1. Ako su stvari određene samo po rodu dužnik je u obavezi da obezbedi stvari srednjeg kvaliteta.

2. Ali ako mu je poznata namena stvari, dužnik je u obavezi da obezbedi stvari odgovarajućeg kvaliteta.

V. URAČUNAVANJE ISPUNJENJA Član 286

Red uračunavanja

1. Kada između istih lica postoji više istorodnih obaveza, pa ono što dužnik ispuni nije dovoljno da bi xx xxxxx namiriti sve, ako se poverilac i dužnik nisu dogovorili drugačije, uračunavanje se vrši onim redom koji odredi dužnik.

2. Kada nema dužnikove izjave o uračunavanju onda se obaveze namiruju redom kako xx xxxx dospela za ispunjenje.

3. Ako xx xxxx obaveza istovremeno dospelo za ispunjenje, onda se prvo namiruju one čije je ispunjenje najmanje obezbeđeno, ako su sve podjednako obezbeđene, onda se prvo namiruju one koje su dužniku na najvećem teretu.

4. Ako se u svemu napred rečenom obaveze jednake, namiruju se redom kako su nastale, a ako su istovremeno nastale, onda se ono što xx xxxx na ime ispunjenja raspoređuje na sve obaveze srazmerno njihovim iznosima.

Član 287 Uračunavanje kamata i troškova

Ako dužnik pored glavnice duguje i xxxxxx i troškove, uračunavanje se vrši tako što se prvo otplaćuju troškovi, zatim xxxxxx i najzad glavnica.

VI. VREME ISPUNJENJA Član 288

Vremenski rok

1. Ako je rok za ispunjenje utvrđen, pretpostavlja se da je u korist dužnika, osim ako nije određen u korist poverioca ili oboje.

2. Za određivanje rokova, primenjuju se ista pravila iz člana …. [„Određivanje perioda zastarelosti“].

Član 289

Kada vremenski rok nije određen

1. Ako vremenski rok nije određen, poverilac može odmah zahtevati ispunjenje obaveze, osim ako priroda ugovora, način i mesto ispunjenja ili ostale okolnosti ne zahtevaju poseban vremenski rok za ispunjenje. U xxx slučaju, ako vremenski rok nije dogovoren između strana, određen je xx xxxxxx xxxx.

2. Ako je određivanje vremenskog roka za ispunjenje ostavljeno volji poverioca ili dužnika i lice koje ima to pravo na zahtev druge strane ne odredi vremenski rok, rok za ispunjenje se utvrđuje xx xxxxxx xxxx.

Član 290 Ispunjenje pre roka

1. Ako je vremenski rok određen u korist dužnika, poverilac nema pravo da zahteva ispunjenje obaveze pre roka, osim ako je dužnik postao insolventan ili ako je, sopstvenom radnjom smanjio obezbeđenje koje je on dao ili nije uspeo da pruži obezbeđenje koje je obećao.

2. Kada dužnik nudi ispunjenje obaveze pre roka, nema pravo da traži nadoknadu za avansna plaćanja, čak iako nije znao za postojanje vremenskog roka. Međutim dužnik može tražiti naknadu u odnosu na nastale gubitke, u iznosu u xxxx xx poverilac obogaćen usled ispunjenja pre roka.

3. Ako je vremenski rok određen u korist poverioca, poverilac ima pravo da zahteva ispunjenje obaveze

pre isteka vremenskog roka.

4. Ako je vremenski rok određen u korist dužnika i poverioca, niko nema pravo da ponudi ili zahteva ispunjenje obaveze pre isteka vremenskog roka.

Član 291 Novčane obaveze

1. Ako se plaćanje vrši posredstvom banke ili druge organizacije kod koje se vodi račun poverioca, smatraće se, ukoliko ugovorne strane nisu drukčije odredile, da je dug izmiren kada transfer novca u korist poverioca ili nalog iz banke dužnika ili organizacije za odobravanje prenosa navedenog iznosa na račun poverioca stigne do banke, odnosno organizaciji kod koje se vodi račun poverioca.

2. Ako je ugovorom dogovorena isplata poštom pretpostavlja se da su xx xxxxxx složile da je plaćanjem određene sume u pošti dužnik izmirio svoju obavezu prema poveriocu; ako takav način plaćanja nije dogovoren, smatra se da je dug izmiren kada poverilac primi transfer novca.

VII. MESTO ISPUNJENJA Član 292

Opšta pravila

1. Dužnik je u obavezi da ispuni obavezu, a poverilac je u obavezi da prihvati ispunjenje u mestu određenom pravnim poslom ili zakonom.

2. Kada mesto ispunjenja nije određeno, a ne može se odrediti ni po svrsi posla, prirodi obaveze ili ostalim okolnostima, potrebno je da se ispunjenje obaveze izvrši u mestu u xxxx xx dužnik u vreme nastanka obaveze imao svoje sedište, odnosno prebivalište, a u nedostatku prebivališta, svoje boravište.

3. Ako je dužnik pravno lice koje ima više organizacionih delova u raznim mestima, kao mesto ispunjenja smatra se sedište organizacionog dela xxxx xxxxx da izvrši radnje neophodne za ispunjenje obaveze ako je poveriocu ta okolnost pri zaključenju ugovora bila poznata ili morala biti poznata.

Član 293

Mesto ispunjenja novčanih obaveza

1. Novčane obaveze ispunjavaju se u mestu u kome poverilac ima sedište odnosno prebivalište, a u nedostatku prebivališta, boravište.

2. Ako se plaćanje vrši nalogom, novčane obaveze se ispunjavaju u sedištu organizacije kod koje se vode poveriočeva novčana sredstva.

3. Ako je poverilac promenio mesto u xxxx xx imao svoje sedište, odnosno prebivalište u vreme xxxx xx obaveza nastala te su zbog toga povećani troškovi ispunjenja to povećanje pada na teret poverioca.

VIII. PRIZNANICA

Član 294 Pretpostavke u vezi sa priznanicom

1. Svako lice koje ispuni obavezu, potpuno ili delimično, ima pravo zahtevati da mu poverilac izda priznanicu o svom trošku.

2. Dužnik koji je novčanu obavezu isplatio preko banke ili pošte, može zahtevati da mu poverilac izda

priznanicu samo ako za to ima opravdani razlog.

3. Ako je izdata priznanica da je potpuno isplaćena glavnica, pretpostavlja se da su isplaćene i xxxxxx i sudski i drugi troškovi ako ih xx xxxx

4. Ako dužnik povremenih davanja, kao što su zakupnine i drugih potraživanja koja se povremeno obračunavaju, kao što su xxx xxxx nastaju utroškom električne energije ili vode ili upotrebom telefona ima priznanicu da je isplatio docnije dospelo potraživanje pretpostavlja se da je isplatio i xxx xxxx su ranije dospela.

Član 295

Odbijanje izdavanja priznanice

Ako poverilac odbije da izda priznanicu, dužnik može položiti kod suda predmet svoje obaveze.

IV. IOU (ISPRAVE O DUGU)

Član 296 Vraćanje isprava o dugu (IOU)‌

1. Kada potpuno ispuni svoju obavezu, dužnik može, pored priznanice zahtevati od poverioca vraćanje isprave o dugu (IOU).

2. Ako poverilac ne može xx xxxxx IOU, dužnik ima pravo zahtevati da mu poverilac izda javno overenu ispravu da je obaveza prestala.

3. Ako je dužniku vraćen IOU, pretpostavlja se da je obaveza potpuno ispunjena.

4. Dužnik koji je ispunio obavezu samo delimično, ima pravo zahtevati da se to ispunjenje zabeleži u IOU-u.

POTPOGLAVLJE II DOCNJA

ODELJAK I DOCNJA DUŽNIKA

Član 297 Definicija

1. Dužnik dolazi u docnju kada ne ispuni obavezu u roku određenom za ispunjenje.

2. Ako vremenski rok za ispunjenje nije određen, dužnik dolazi u docnju kada ga poverilac pozove da ispuni obavezu, usmeno ili pismeno, vansudskom opomenom ili započinjanjem postupka xxxx xx svrha da se postigne ispunjenje obaveze.

ODELJAK II DOCNJA POVERIOCA

Član 298 Definicija

Xxxxxxxxx ulazi u docnju kada bez opravdanog razloga odbija da prihvati ispunjenje, sprečava ispunjenje svojim radnjama ili ne radi ono što je neophodno kako bi dužnik ispunio svoju obavezu.

Član 299 Dejstva

1. Dolaskom poverioca u docnju, docnja dužnika prestaje i od xxxx poveriočeve docnje prestaje teći kamata.

2. Rizik od slučajne propasti ili oštećenja stvari prelazi na poverioca.

3. Poverilac u docnji xx xxxxx da nadoknadi dužniku štetu nastalu usled docnje za koju odgovara, kao i troškove oko daljeg čuvanja stvari.

ODELJAK III FORMALNA PONUDA

Član 300 Formalna ponuda

Dejstva iz člana … [„Dejstva“] nastaju tek nakon izvršene formalne ponude u skladu sa odredbama ovog Odeljka i kada poverilac i dalje odbija da prihvati ispunjenje.

Član 301

Uslovi za punovažnost ponude

1. Ponuda je punovažna kada:

1.1. je data poveriocu koji xx xxxx primiti, ili licu koje ima ovlašćenje da prima umesto poverioca;

1.2. je data xx xxxxxx lica koje može da ispuni obaveze;

1.3. se sastoji od celokupne svote ili stvari koja se duguje, zajedno sa kamatom i ugovornim kaznama i svote za vanugovorne kazne, čuvanjem bilo kog dospelog iznosa, po potrebi ;

1.4. je obaveza dospela;

1.5. xx xxxxx xx xxxx zavisi ispunjenje obaveze ispunjen;

1.6. je data lično poveriocu u njegovom prebivalištu ili boravištu;

1.7. je izrađena xx xxxxxx notara ili drugog po zakonu ovlašćenog lica.

2. Dužnik može ponudu učiniti uslovnom, nakon što je poverilac dao svoj pristanak da oslobodi stvar od stvarnih garancija ili drugih jemstva koji ograničavaju pravo raspolaganja na istu.

Član 302

Ponuda pokretne imovine

1. Xxxx xx predmet obaveze novac, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari, one se moraju dostaviti na prebivalište ili boravište poverioca, ponuda se vrši preko fizičke isporuke pokretnih stvari (stvarna ponuda). Stvarna ponuda se vrši xx xxxxxx notara ili izvršitelja u skladu sa zakonom.

2. Ako se pokretne stvari moraju dostaviti na različita xxxxx, ponuda se sastoji od poziva poveriocu da iste primi i navoda xxxxx i vremena u kome će dužnik isporučiti pokretne stvari. Poziv se šalje xx xxxxxx izvršitelja (i notara?) u skladu sa zakonom.

Član 303 Ponuda nepokretnosti

1. Xxxx xx predmet obaveze isporuka nepokretnosti, poverilac se poziva da preuzme vlasništvo nad imovinom.

2. Pozivi se šalju xx xxxxxx izvršitelja [i notara?] u skladu sa zakonom.

Član 304 Prinudne mere

Poverilac ne preduzima prinudne mere dok se nalazi u docnji.

ODELJAK IV POLAGANJE STVARI

Član 305 Polaganje kod suda

1. Dužnik ima pravo da položi stvar koju duguje ili da zahteva da sud imenuje treće lice za čuvanje iste, samo nakon izvršene formalne ponude u skladu sa članom… [„Formalna ponuda“], osim ako:

1.1. je poverilac nepoznat;

1.2. je njegovo prebivalište nepoznato; ili

1.3. ne može da primi i nema predstavnika koji bi stvar primio umesto njega.

2. Dužnik je u obavezi da obavesti poverioca o polaganju, odnosno imenovanju trećeg lica za čuvanje, ako dužnik zna xx xx poverilac i ako je prebivalište ili boravište poverioca poznato.

Član 306 Nadležni sud

1. Polaganje se vrši kod stvarno nadležnog suda u mestu ispunjenja, osim ako okolnosti zahtevaju da se polaganje izvrši kod xxxx xxxx je stvarno nadležan za mesto u kome se stvar nalazi.

2. Svaki drugi stvarno nadležni sud xxxx xxxxxxx stvar na čuvanje, a dužnik xx xxxxx dati naknadu poveriocu ako je ovaj polaganjem kod drugog suda pretrpeo štetu.

Član 307

Imenovanje trećeg lica za čuvanje

1. Xxxx xx predmet obaveze isporuka nepokretnosti, ili bilo koja druga stvar koja se ne može položiti kod suda, dužnik može zahtevati da se imenuje treća strana xx xxxxxx xxxx za čuvanje u korist poverioca.

2. U slučaju nepokretnosti, treće lice deluje kao staralac.

3. Sud može narediti da se stvar koja se duguje preda javnom skladištu.

4. Imenovanje trećeg lica za čuvanje ima dejstvo polaganja kod suda.

Član 308 Dejstvo polaganja

Ako je položena stvar prihvaćena xx xxxxxx poverioca, ili se pravosnažnom odlukom suda odredi da su uslovi za punovažnost formalne ponude i polaganje ispunjeni, dužnik se oslobađa obaveze.

Član 309‌

Uzimanje položene stvari natrag

1. Dužnik može da uzme položenu stvar natrag dok poverilac ne izjavi da je založena stvar prihvaćena ili se pravosnažnom odlukom ne utvrdi da su uslovi punovažnosti formalne ponude i založene stvari ispunjeni.

2. Dužnik xxxx da obavesti poverioca da je stvar xxxxx natrag.

3. Ako dužnik uzme natrag položenu stvar smatra se da se polaganje nikada nije dogodilo.

Član 310 Troškovi polaganja

Troškove punovažnog polaganja snosi poverilac.

Član 311

Prodaja umesto polaganja stvari

1. Ako je stvar nepodesna za čuvanje ili ako su za njeno čuvanje ili za njeno održavanje potrebni troškovi nesrazmerni sa njenom vrednošću, dužnik može zahtevati xx xxxx ovlašćenje da istu proda na javnoj prodaji i da nakon prodaje i odbitka troškova prodaje postignuti iznos položi kod suda.

2. Ako stvar ima tekuću cenu ili ako je male vrednosti u poređenju sa troškovima javne prodaje, dužnik xx xxxx prodati iz slobodne ruke odnosne bez javne prodaje.

3. Ako je stvar takva da može brzo propasti ili se pokvariti, dužnik xx xxxxx prodati je bez odlaganja na najpogodniji način.

4. U svakom slučaju, dužnik xx xxxxx obavestiti poverioca o nameravanoj prodaji kad god je to moguće, a po izvršenoj prodaji, o postignutoj ceni i njenom polaganju kod suda.

Član 312

Prodaja radi pokrića troškova čuvanja

1. Ako troškovi čuvanja ne budu isplaćeni u razumnom roku, sud će, na traženje čuvara, narediti da se stvar proda i odrediti način prodaje.

2. Od iznosa dobijenog prodajom odbiće se troškovi prodaje i troškovi čuvanja, a ostatak položiti kod suda za poverioca.

POGALVLJE III

OSTALI NAČINI PRESTANKA OBAVEZE

POTPOGLAVLJE I PREBIJANJE‌

Član 313 Uslovi

1. Kada dve strane jedna drugoj duguju novac ili druge zamenljive stvari iste vrste i istog kvaliteta (zamenljive stvari), svaka od njih može prebiti svoju obavezu u odnosu na drugu stranu ako je za obe

obaveze ustanovljeno da postoje i ako su njihove vrednosti (iznosi) dospele.

2. Čak iako nisu ispunjeni uslovi ovog člana, strane mogu sprovesti prebijanje na osnovu sporazuma

Član 314 Dejstva

1. Prebijanje gasi obaveze strana u meri manje obaveze od trenutka njihovog zajedničkog postojanja .

2. Ako je prebijanje nastalo u pravnom postupku, prebijanje je na snazi od xxxx xxxx sud xxxxxx odluku o meritumu spora. [Međutim, ako protivtužbu strane koja se poziva na prebijanje nije osporila druga strana, primenjuje se odredba iz stava 1.].

3. Prebijanje se ne može pokrenuti po službenoj dužnosti suda.

Član 315 Obaveštenje o prebijanju

1. Prebijanje stupa na snagu slanjem obaveštenja drugoj strani. [Obaveštenje stupa na snagu nakon isporuke drugoj strani].

2. Ako strana koja šalje obaveštenje o prebijanju ima dodatne dve ili više obaveza prema drugoj strani, obaveštenje stupa na snagu samo ako strana precizira na koju obavezu se odnosi prebijanje.

Član 316 Prebijanje bez uzajamnosti

1. Jemac ima pravo na prebijanje obaveza dužnika prema poveriocu u odnosu na obavezu poverioca prema dužniku.

2. Isto pravo se odobrava trećem licu koje je osnovalo zalog ili hipoteku na svojoj imovini kao obezbeđenje tuđe obaveze.

Član 317 Zastarelo potraživanje

Zastarelost ne isključuje prebijanje ako se nije izvršilo u trenutku zajedničkog postojanja obaveza.

Član 318 Prebijanje u stranoj valuti

Xxxx xxxxxx jedna drugoj duguju novac u različitim valutama, svaka strana može prebiti svoju obavezu prema drugoj strani osim ako xx xxxxxx nisu dogovorile da strana koja se poziva na prebijanje treba da izvrši uplate isključivo u određenoj valuti.

Član 319

Prebijanje sa ustupljenim potraživanjem

1. Dužnik ustupljenog potraživanja može prebiti prijemniku ona svoja potraživanja xxxx xx do obaveštenja o ustupanju mogao prebiti ustupiocu.

2. On mu može prebiti i ona svoja potraživanja od ustupioca xxxx xx stekao pre obaveštenja o ustupanju, a xxxx rok za ispunjenje nije bio dospeo u času xxxx xx obavešten o ustupanju, ali samo ako taj rok pada

pre roka za ispunjenje ustupljenog potraživanja ili u isto vreme.

3. Dužnik koji je bez rezerve izjavio prijemniku da pristaje na ustupanje ne može mu više prebiti nikakvo svoje potraživanje od ustupioca.

4. Ako je ustupljeno potraživanje upisano u javne knjige, dužnik može izvršiti prebijanje prijemniku samo ako je njegovo potraživanje upisano kod ustupljenog potraživanja ili ako je prijemnik izvešten prilikom ustupanja o postojanju tog potraživanja

Član 320

Xxxx xx prebijanje isključeno

1. Sledeće ne može prestati prebijanjem:

1.1. potraživanje koje se ne može zapleniti;

1.2. potraživanje stvari ili vrednosti stvari koje su dužniku bile date na čuvanje ili na poslugu ili koje je dužnik uzeo bespravno ili ih bespravno zadržao;

1.3. potraživanje nastalo namernim prouzrokovanjem štete;

1.4. potraživanje naknade štete pričinjene oštećenjem zdravlja ili prouzrokovanjem smrti;

1.5. potraživanje koje potiče iz zakonske obaveze izdržavanja.

POTPOGLAVLJE II OSLOBAĐANJE XX XXXXx

Član 321 Sporazum‌

1. Obaveza prestaje kad poverilac izjavi dužniku xx xxxx tražiti njeno ispunjenje i dužnik se sa xxx saglasi.

2. Za punovažnost ovog sporazuma nije potrebno da bude zaključen u obliku u xxxx xx zaključen posao iz xxxx xx obaveza nastala.

Član 322 Oslobađanje xx xxxx jemca‌

1. Oslobađanjem xx xxxx jemca ne oslobađa se glavni dužnik; nakon oslobađanja xx xxxx glavnog dužnika oslobađa se i jemac.

2. ako postoji više jemaca i poverilac oslobodi jednog od obaveze, ostali su i dalje u obavezi; međutim, njihova obaveza se umanjuje za deo koji je pripadao jemcu koji je oslobođen xx xxxx.

Član 323‌

Opšte oslobađanje xx xxxx

Opšte oslobađanje xx xxxx gasi sva poveriočeva potraživanja prema dužniku, izuzev onih za koja poverilac nije znao da postoje u času kad je oslobađanje izvršeno.

POTPOGLAVLJE III NOVACIJA‌

Član 324

Uslovi za novaciju

1. Obaveza prestaje ako se poverilac i dužnik saglase da postojeću obavezu zamene novom i ako nova obaveza ima različit predmet ili različit pravni osnov.

2. Sporazum poverioca i dužnika kojim se menja ili dodaje odredba o roku, o mestu, ili o načinu ispunjenja, zatim naknadni sporazum o kamati, penalima, obezbeđenju ispunjenja ili o kojoj drugoj sporednoj odredbi, kao i sporazum o izdavanju nove isprave o dugu, ne smatraju se novacijom.

3. Izdavanje menice ili čeka zbog neke ranije obaveze ne smatra se novacijom, izuzev kad je to ugovoreno.

Član 325

Volja da se izvrši novacija

Novacija se ne pretpostavlja, te ako strane nisu izrazile nameru da ugase postojeću obavezu kad su stvarale novu, ranija obaveza ne prestaje, već postoji i dalje pored nove.

Član 326 Dejstva novacije‌

1. Ugovorom o novaciji ranija obaveza prestaje, a nastaje nova.

2. Sa ranijom obavezom prestaju i xxxxxx i jemstvo, izuzev ako je sa jemcem ili zalogodavcem drukčije ugovoreno.

3. Isto važi i za sporedna prava koja su bila vezana za raniju obavezu.

Član 327 Nedostatak ranije obaveze

1. Novacija je bez dejstva ako je ranija obaveza bila ništava ili već ugašena.

2. Ako je ranija obaveza bila samo osporiva novacija je punovažna, a ako je dužnik poznavao osnove za osporavanje.

Član 328 Dejstvo poništenja

Xxxx xx ugovor o novaciji poništen smatra se da novacije nije ni bilo i da ranija obaveza nije ni prestala postojati.

POTPOGLAVLJE IV SJEDINJENJE‌

Član 329 Sjedinjenje

1. Obaveza prestaje sjedinjenjem kada jedno isto lice postane i poverilac i dužnik.

2. Kada jemac postane poverilac, obaveza glavnog dužnika ne prestaje.

3. Obaveze upisane u javne registre prestaju sjedinjenjem tek kada se izvrši upis brisanja.

POTPOGLAVLJE V NEMOGUĆNOST ISPUNJENJA‌

Član 330

Prestanak obaveze zbog nemogućnosti ispunjenja

1. Obaveza prestaje kad njeno ispunjenje postane nemoguće usled okolnosti zbog kojih dužnik ne odgovara.

2. Dužnik treba da dokaže okolnosti koje isključuju njegovu odgovornost.

Član 331

Kada su predmet obaveze stvari određene po rodu

1. Ako su predmet obaveze stvari određene po rodu, obaveza ne prestaje čak i kad sve što dužnik ima od takvih stvari propadne usled okolnosti za koje on ne odgovara.

2. Ali, kad su predmet obaveza stvari određene po rodu koje se imaju uzeti iz određene mase tih stvari, obaveza prestaje kad propadne cela ta masa.

Član 332

Ustupanje prava prema trećem odgovornom za nemogućnost ispunjenja

Dužnik određene stvari koji je oslobođen svoje obaveze usled nemogućnosti ispunjenja xxxxx xx ustupiti poveriocu pravo koje bi imao prema trećem licu zbog nastale nemogućnosti.

POTPOGLAVLJE VI

UZAJAMNO NESLAGANJE, ISTICANJE I OBAVEŠTENJE O RASKIDU

Član 333

Raskid međusobnim sporazumom

1. Međusobnim sporazumom strane su slobodne da u bilo kom trenutku raskinu ugovor.

2. Jednostrani raskid je dozvoljen samo u pogledu ugovora na neodređeno vreme i u ostalim slučajevima predviđenim zakonom.

Član 334

Datum isteka i automatsko produženje

1. Ugovor na određeni period prestaje da proizvodi dejstva u vreme dogovoreno između strana osim ako se ugovorom ne predviđa automatsko produženje ugovora. U xxx slučaju ugovor se prećutno produžava ako strana ne pošalje obaveštenje o raskidu drugoj strani u vremenskom roku navedenom u ugovoru.

2. U slučaju automatskog produženja ugovora, ugovor se produžava za period jednak originalnom trajanju ugovora, osim ako ugovor ili zakon ne predviđa drugačije.

Član 335 Obaveštenje o raskidu

1. Osim ako zakon ne predviđa drugačije, svaka strana u ugovoru ne neodređeno vreme može da raskine ugovor slanjem obaveštenja unapred drugoj strani.

2. Smatra se da je ugovor raskinut kada otkazni rok naveden u ugovoru ili u zakonu ističe. Ako ne postoji takav period, ugovor se smatra raskinutim u skladu sa običajima ili odgovarajućim vremenskim rokom imajući u vidu prirodu ugovora.

Član 336 Dejstva raskida

Osim ako xx xxxxxx ne dogovore drugačije, raskid ugovora putem zajedničkog sporazuma ili obaveštenja o raskidu ili isteka roka ne utiče na ispunjenje obaveze xxxx xx dospela pre raskida.

POTPOGLAVLJE VII SMRT‌

Član 337 Smrt‌

Obaveza prestaje smrću poverioca ili dužnika samo ukoliko xx xxxxxxx u vezi sa ličnim osobinama bilo koje od ugovornih strana ili u vezi sa ličnim mogućnostima dužnika.

GLAVA V

RAZNE VRSTE OBAVEZA

POGLAVLJE I NOVČANE OBAVEZEE‌

POTPOGLAVLJE I OPŠTE ODREDBE‌

Član 338‌

Načelo monetarnog nominalizma

Ako je predmet obaveze suma novca, dužnik xxxx xx xxxxx tu sumu u valuti u kojoj je preuzeo obavezu, osim ako se poverilac i dužnik ne dogovore drugačije u skladu sa zakonom.

Član 339 Revalorizacija novčanih obaveza

1. Ugovorne strane mogu da se dogovore da se iznos novčane obaveze dužnika predvidi u pogledu promena u ceni robe i usluga izražene indeksom cene na malo, xxxx xx određena xx xxxxxx ovlašćene organizacije (klauzula povezivanja sa indeksom) u odnosu na fluktuaciju u deviznom kursu (valutna klauzula) ili u vezi sa promenama u drugim cenama osim ako takav sporazum nije u potpunosti u suprotnosti sa zakonom.

2. Ako se ugovorne strane dogovore o revalorizaciji novčanih obaveza revalorizacija se vrši za period od nastanka obaveze do ispunjenja obaveze, ako xx xxxxxx drugačije ne dogovore

Član 340 Plaćanje pre roka‌

1. Dužnik novčane obaveze xxxx xx ispuniti pre roka.

2. Ništava je odredba ugovora kojom se dužnik odriče ovog prava.

3. U slučaju ispunjenja novčane obaveze pre roka, dužnik ima pravo da od iznosa duga odbije iznos xxxxxx za vreme od xxxx isplate do dospelosti obaveze, ako xx xxxx ugovoreno ili proizliazi iz običaja.

POTPOGLAVLJE II KAMATA‌

Član 341 Zatezna kamata

1. Dužnik koji se nalazi u docnji u odnosu na plaćanje sume novca ili bilo kog njenog dela, duguje zateznu kamatu poveriocu na neplaćeni deo te sume od perioda dospelosti isplate do trenutka plaćanja, osim ako nije drugačije dogovoreno ili navedeno u zakonu.

2. Xxxxx zatezne kamate koja se plaća na dug se utvrđuje zakonom.

3. Poverilac i dužnik se mogu dogovoriti o visini zatezne xxxxxx, pored one određene zakonom.

Član 342 Naknada štete‌

Poverilac ima pravo na zateznu kamatu bez obzira na nastalu štetu kao rezultat docnje dužnika.

Član 343‌

Zabrana xxxxxx xx kamatu

1. Zatezna kamata ne teče na kamatu xxxx xx dospela za plaćanje, ali nije plaćena osim ako nije drugačije određeno zakonom.

2. Ugovorna odredba kojom zatezna kamata ide na kamatu xxxx xx dospela za plaćanje je ništava.

3. Zatezna kamata se može zahtevati na neplaćeni iznos samo od xxxx xxxx je zahtev za njeno plaćanje podnet sudu.

Član 344 Zelenaška kamata‌

1. Zelenaška kamatna xxxxx xx utvrđuje zakonom.

2. Ako se ugovorne strane dogovore o kamatnoj stopi xxxx xx zelenaška u vreme sklapanja ugovora, sporazum o delu kamatne stope koja premašuje onu xxxx xx dozvoljena zakonom je ništav. [ILI „Ako se ugovorne strane dogovore o zelenaškoj kamatnoj stopi, relativna klauzula je ništava i ne xxxx xx platiti nikakva kamata.”]

3. Kada kamatna xxxxx nije zelenaška u vreme sklapanja ugovora, ali prevazilazi onu koju dozvoljava zakon, automatski se smanjuje u okviru maksimalne kamatne stope primenljive tokom dospeća xxxxxx.

Član 345

Isplativa (ugovorna) kamata

1. Ugovorne strane se mogu dogovoriti da pored glavnog duga dužnik duguje i kamatu poveriocu po stopi navedenoj u ugovoru.

2. Ako se u ugovoru ne predviđa drugačije, kamata će biti naplativa po stopi utvrđenoj zakonom.

POGLAVLJE II OBAVEZE XX XXXX PREDMETA‌

POTPOGLAVLJE I ALTERNATIVNE OBAVEZE‌

Član 346 Pravo izbora‌

Ako neka obaveza ima dva ili više predmeta, xxx xx dužnik xxxxx dati samo jedan da bi se oslobodio obaveze, pravo izbora, ako nije što drugo ugovoreno, pripada dužniku i obaveza prestaje kada on bude predao predmet koji je izabrao

Član 347 Neopozivost i dejstvo izbora

1. Izbor je izvršen kad strana kojoj pripada pravo izbora obavesti drugu stranu o tome šta je izabrala, i od tog časa izbor se više ne može menjati.

2. Izvršenjem izbora smatra se da je obaveza od početka bila jednostavna i da je njen predmet od početka bila izabrana stvar.

Član 348 Trajanje prava‌

1. Dužnik ima pravo izbora sve dok u postupku prinudnog izvršenja jedna od dugovanih stvari ne bude potpuno ili delimično predata poveriocu po njegovom izboru.

2. Ako pravo izbora pripada poveriocu, a on se ne izjasni o izboru u roku određenom za ispunjenje, dužnik ga može pozvati da izvrši izbor i za to mu odrediti primeren rok, posle čijeg isteka pravo izbora prelazi na dužnika.

Član 349

Izbor poveren trećem licu

Ako izbor treba da izvrši treće lice, ali treće lice to ne učini bilo koja strana može zahtevati xx xxxx da to uradi.

Član 350 Ograničenja preostalog predmeta

Ako xx xxxxx predmet obaveze postao nemoguć usled nekog događaja za koji ne odgovara ni jedna strana, obaveza se ograničava na preostali predmet.

Član 351

Ograničenje u slučaju odgovornosti jedne strane

1. Kada xx xxxxx predmet obaveze postao nemoguć usled događaja za koji je odgovoran dužnik, obaveza se ograničava na preostali predmet u slučaju da pravo izbora pripada njemu, a ako pravo izbora pripada poveriocu, on može po svom izboru tražiti preostali predmet ili naknadu štete

2. Kada xx xxxxx predmet obaveze postao nemoguć usled događaja za koji je odgovoran poverilac, dužnikova obaveza prestaje, ali u slučaju da njemu pripada pravo izbora, on može tražiti naknadu štete i izvršiti svoju obavezu preostalim predmetom, a ako pravo izbora ima poverilac, on može dati naknadu štete i tražiti preostali predmet

POTPOGLAVLJE II

FAKULTATIVNE OBAVEZE I FAKULTTIVNA POTRAŽIVANJA

I. FAKULTATIVNE OBAVEZE

Član 352

Pravo dužnika u fakultativnoj obavezi

Dužnik čija obaveza ima jedan predmet, ali mu je dopušteno da se oslobodi svoje obaveze dajući neki

drugi određeni predmet, može se koristiti xxx mo­gućnošću sve dok poverilac u postupku prinudnog izvršenja ne dobije potpuno ili delimično predmet obaveze.

Član 353

Pravo poverioca u fakultativnoj obavezi

1. Poverilac u fakultativnoj obavezi može zahtevati od dužnika samo predmet obaveze, ali ne i drugi predmet, kojim dužnik, ako hoće, može takođe ispuniti svoju obavezu.

2. Kad predmet obaveze postane nemoguć usled događaja za koji dužnik odgovara, poverilac može tražiti samo naknadu štete, ali se dužnik može osloboditi obaveze dajući predmet koji je ovlašćen dati umesto dugovanog predmeta.

II. FAKULTATIVNA POTRAŽIVANJA Član 354‌

Opšte pravilo

1. Kada je ugovorom ili zakonom predviđeno da poverilac može mesto dugovanog predmeta zahtevati od dužnika neki drugi određeni predmet, onda ako poverilac ne zahteva taj drugi predmet dužnik je dužan predati mu dugovani predmet.

2. Uostalom, za ovakva fakultativna potraživanja važe prema nameri ugovorne strane i prema prilikama posla odgovarajuća pravila o fakultativnim i o alternativnim obavezama.

POGLAVLJE III

OBAVEZE SA VIŠE DUŽNIKA ILI POVERILACA

POTPOGLAVLJE I DELJIVE OBAVEZE‌

Član 355

Deljenje obaveza i potraživanja

1. Obaveza je deljiva ako se ono što se duguje može podeliti i ispuniti u delovima koji imaju ista svojstva kao i ceo predmet i ako ono tom podelom ne gubi ništa od svoje vrednosti, inače obaveza je nedeljiva.

2. Kada u nekoj deljivoj obavezi ima više dužnika, obaveza među njima se deli na jednake delove, ako nije određena drugačija podela i svaki od njih odgovara za svoj deo obaveze.

3. Kada u nekoj deljivoj obavezi ima više poverilaca, potraživanje se deli među njima na jednake delove, ako nije što drugo određeno i svaki poverilac može zahtevati samo svoj deo potraživanja.

Član 356 Pretpostavka solidarnosti

Kad ima više dužnika u nekoj deljivoj obavezi nastaloj privrednim ugovorom, oni odgovaraju poveriocu solidarno, osim ako su ugovorne strane izričito otklonile solidarnu odgovornost.

POTPOGLAVLJE II SOLIDARNE OBAVEZE‌

I. SOLIDARNOST DUŽNIKA

Član 357

Sadržina solidarnosti dužnika

1. Svaki dužnik solidarne obaveze odgovara poveriocu za celu obavezu i poverilac može zahtevati njeno ispunjenje od bilo kog sadužnika sve dok ne bude potpuno ispunjena, ali kad jedan dužnik ispuni obavezu, ona prestaje i svi se sadužnici oslobađaju.

2. Od više solidarnih dužnika, svaki može dugovati sa drugim rokom ispunjenja, pod drugim uslovima i uopšte sa različitim odstupanjima.

Član 358 Prebijanje‌

1. Svaki solidarni dužnik može se pozvati na prebijanje koje je izvršio njegov sadužnik.

2. Solidarni dužnik može izvršiti prebijanje poveriočevog potraživanja sa onim što poverilac duguje nekom njegovom sadužniku, ali samo za onoliko koliko iznosi deo tog sadužnika u solidarnoj obavezi.

Član 359 Oslobađanje od duga‌

1. Oslobađanje od duga izvršeno sporazumno sa jednim solidarnim dužnikom oslobađa obaveze i ostale dužnike.

2. Ali ako je oslobađanje od duga imalo za svrhu da oslobodi obaveze samo dužnika sa kojim je izvršeno, solidarna obaveza smanjuje se za deo koji prema međusobnim odnosima dužnika pada na njega, a ostali dužnici odgovaraju solidarno za ostatak obaveze.

Član 360 Novacija‌

1. Novacijom koju je poverilac izvršio sa jednim solidarnim dužnikom oslobađaju se i ostali dužnici.

2. Ali ako su poverilac i dužnik novaciju ograničili na deo obaveze koji dolazi na ovoga, obaveza ostalih ne prestaje, nego se samo smanjuje za taj deo.

Član 361 Poravnanje‌

Poravnanje koje je zaključio jedan od solidarnih dužnika sa poveriocem nema dejstva prema ostalim dužnicima, ali ovi imaju pravo da prihvate to poravnanje, ako ono nije ograničeno na dužnika sa kojim je zaključeno.

Član 362 Sjedinjenje‌

Kada se u jednom licu sjedini svojstvo poverioca i svojstvo dužnika iste solidarne obaveze, onda se obaveza ostalih dužnika smanjuje za iznos dela koji na njega pada.

Član 363 Docnja poverioca‌

Kada poverilac dođe u docnju prema jednom solidarnom dužniku, on je u docnji i prema ostalim solidarnim dužnicima.

Član 364‌

Docnja jednog dužnika i priznanje duga

1. Docnja jednog solidarnog dužnika nema dejstvo prema ostalim dužnicima.

2. Isto važi i za priznanje duga koje bi izvršio jedan od solidarnih dužnika.

Član 365‌

Zastoj i prekid zastarevanja i odricanje od zastarelosti

1. Ako je zastarevanje sprečeno ili prekinuto prema jednom dužniku, ono teče za ostale solidarne dužnike i može se navršiti, ali dužnik prema kome obaveza nije zastarela i koji je morao da je ispuni ima pravo zahtevati od ostalih dužnika prema kojima je obaveza zastarela da mu nadoknade svaki svoj deo obaveze.

2. Odricanje od navršene zastarelosti nema dejstva prema ostalim dužnicima.

Član 366‌

Pravo ispunioca na naknadu

1. Po namirenju poverioca dužnik koji je ispunio obavezu ima pravo zahtevati od svakog sadužnika da mu nadoknadi deo obaveze koji pada na njega.

2. Pri tome nije od uticaja okolnost što je poverilac nekog od sadužnika oslobodio duga ili mu je dug smanjio.

3. Deo koji pada na dužnika od koga ne može da se dobije naknada deli se srazmerno na sve dužnike.

Član 367

Podela na jednake delove i izuzetak

1. Ako nije što drugo ugovoreno ili inače ne proizilazi iz pravnih odnosa učesnika u poslu, na svakog dužnika dolazi jednak deo.

2. Ali, ako je solidarna obaveza zaključena u isključivom interesu jednog solidarnog dužnika, on je dužan nadoknaditi ceo iznos obaveze sadužniku koji je namirio poverioca.

II. SOLIDARNOST POVERILACA Član 368

Solidarnost se ne pretpostavlja

Kad na poverilačkoj strani ima više lica, ona su solidarna samo kad je solidarnost ugovorena ili zakonom određena.

Član 369 Sadržina solidarnosti

1. Svaki solidarni poverilac ima pravo zahtevati od dužnika ispunjenje cele obaveze, ali kad jedan od njih bude namiren, obaveza prestaje i prema ostalim poveriocima.

2. Dužnik može ispuniti obavezu poveriocu koga sam izabere, sve dok neki poverilac ne zatraži ispunjenje.

Član 370

Prebijanje

1. Dužnik može izvršiti prebijanje svoje obaveze sa potraživanjem koje ima prema poveriocu koji mu zahteva ispunjenje.

2. Prebijanje sa potraživanjem koje ima prema nekom drugom poveriocu, dužnik može izvršiti samo do visine dela solidarnog potraživanja koje pripada tom poveriocu.

Član 371 Oslobađanje od duga i novacija

Oslobađanjem od duga i novacijom između dužnika i jednog poverioca smanjuje se solidarna obaveza za onoliko koliko iznosi deo tog potraživanja poverioca.

Član 372 Poravnanje

Poravnanje koje je zaključio jedan od solidarnih poverilaca sa dužnikom nema dejstva prema ostalim poveriocima, ali ovi imaju pravo da prihvate to poravnanje, izuzev kad se ono odnosi samo na deo poverioca sa kojim je zaključeno.

Član 373 Sjedinjenje

Kad se u licu jednog solidarnog poverioca sjedini i svojstvo dužnika, svaki od ostalih solidarnih poverilaca može od njega zahtevati samo svoj deo potraživanja.

Član 374 Docnja

1. Kada dužnik dođe u docnju prema jednom solidarnom poveriocu, on je u docnji i prema ostalim poveriocima

2. Docnja jednog solidarnog poverioca dejstvuje i prema ostalim poveriocima.

Član 375 Priznanje duga

Priznanje duga učinjeno jednom poveriocu koristi svim poveriocima.

Član 376 Zastarelost

1. Ako jedan poverilac prekine zastarevanje ili ako prema njemu ne teče zastarevanje, to ne koristi ostalim poveriocima i prema njima zastarevanje teče i dalje.

2. Odricanje od zastarelosti izvršeno prema jednom poveriocu koristi i ostalim poveriocima.

Član 377

Odnosi između poverilaca posle ispunjenja

1. Svaki solidarni poverilac ima pravo zahtevati od poverioca koji je primio ispunjenje od dužnika da mu preda deo koji mu pripada.

2. Ako iz odnosa među poveriocima ne proističe što drugo, svakom solidarnom poveriocu pripada jednak deo.

POTPOGLAVLJE III NEDELJIVE OBAVEZE‌

Član 378 Nedeljive obaveze‌

1. Za nedeljive obaveze u kojima ima više dužnika primenjuju se odredbe o solidarnim obavezama.

2. Kada u nedeljivoj obavezi ima više poverilaca među kojima nije ni ugovorena ni zakonom određena solidarnost, jedan poverilac može zahtevati da dužnik ispuni svoju obavezu prema njemu samo ako je ovlašćen od ostalih poverilaca da primi ispunjenje, a inače svaki poverilac može zahtevati od dužnika da obavezu ispuni svim poveriocima zajedno, ili da izvrši polaganje kod suda.

GLAVA VI

PROMENA POVERIOCA ILI DUŽNIKA

POGLAVLJE I

USTUPANJE POTRAŽIVANJA UGOVOROM

POTPOGLAVLJE I OPŠTE ODREDBE

Član 379

Koja se potraživanja mogu preneti ugovorom

1. Poverilac može ugovorom zaključenim sa trećim licem preneti na ovoga svoje potraživanje, izuzev onog čiji je prenos zabranjen zakonom ili koje je vezano za ličnost poverioca, ili koje se po svojoj prirodi protivi prenošenju na drugoga.

2. Ako su se dužnik i poverilac složili da poverilac ne može da prenese potraživanja na drugo lice, prenos nema pravno dejstvo.

3. Ako se nakon prenosa dostavi dokument kojim se dokazuje postojanje potraživanja iz koga ne proizilazi zabrana prenosa, prenos ima dejstvo ako primalac nije znao ili nije bio u obavezi da zna za zabranu prenosa.

4. Ako su se dužnik i poverilac iz privrednog ugovora složili da poverilac ne može da prenese novčana potraživanja na treće lice, prenos će u svakom slučaju imati dejstva. U ovom slučaju dužnik se oslobađa obaveze ako ustupiocu isplati njegova potraživanja.

Član 380 Sporedna prava

1. Sa potraživanjem prelaze na prijemnika sporedna prava, kao što su pravo prvenstvene naplate, hipoteka, zaloga, prava iz ugovora sa jemcem, prava na kamatu, penale i sl.

2. Ipak, ustupilac može predati založenu stvar prijemniku samo ako zalogodavac pristane na to, inače ona ostaje kod ustupioca da je čuva za račun prijemnika.

3. Pretpostavlja se da su dospele, a neisplaćene kamate ustupljene sa glavnim potraživanjem.

Član 381 Obaveštavanje dužnika

1. Za prenos potraživanja nije potreban pristanak dužnika, ali je ustupilac dužan obavestiti dužnika o izvršenom ustupanju

2. Ispunjenje izvršeno ustupiocu pre obaveštenja o ustupanju punovažno je i oslobađa dužnika obaveze, ali samo ako nije znao za ustupanje, inače obaveza ostaje i on je dužan da je ispuni prijemniku.

Član 382 Višestruko ustupanje

Ako je poverilac ustupio isto potraživanje raznim licima, potraživanje pripada prijemniku o kome je ustupilac prvo obavestio dužnika, odnosno koji se prvi javio dužniku.

POTPOGLAVLJEII

ODNOS IZMEĐU PRIJEMNIKA I DUŽNIKA

Član 383

Odnos između prijemnika i dužnika

1. Prijemnik ima prema dužniku ista prava koja je ustupilac imao prema dužniku do ustupanja.

2. Dužnik može istaći prijemniku, pored prigovora koje ima prema njemu, i one prigovore koje je mogao istaći ustupiocu do časa kad je saznao za ustupanje.

POTPOGLAVLJE III

ODNOS IZMEĐU USTUPIOCA I PRIJEMNIKA

Član 384 Predaja i isprava o dugu

1. Ustupilac je dužan predati prijemniku obveznicu ili drugu ispravu o dugu, ako ih ima, kao i druge dokaze o ustupljenom potraživanju i sporednim pravima.

2. Ako je ustupilac preneo na prijemnika samo jedan deo potraživanja, on je dužan predati mu overen prepis obveznice ili koje druge isprave kojom se dokazuje postojanje ustupljenog potraživanja.

3. On je dužan izdati mu, na njegov zahtev, overenu potvrdu o ustupanju.

Član 385

Odgovornost za postojanje potraživanja

Kad je ustupanje izvršeno ugovorom sa naknadom, ustupilac odgovara za postojanje potraživanja u času kad je izvršeno ustupanje.

Član 386 Odgovornost za naplativost

1. Ustupilac odgovara za naplativost ustupljenog potraživanja samo ako je to bilo ugovoreno, pa i u tom slučaju samo do visine onoga što je primio od prijemnika, kao i za kamatu i troškove oko ustupanja i u postupku protiv dužnika.

2. Veća odgovornost savesnog ustupioca ne može se ugovoriti.

POTPOGLAVLJE IV‌

POSEBNI SLUČAJEVI USTUPANJA POTRAŽIVANJA

Član 387

Ustupanje umesto ispunjenja ili radi naplaćivanja

1. Kad dužnik umesto ispunjenja svoje obaveze ustupi poveriocu svoje potraživanje ili jedan njegov deo, zaključenjem ugovora o ustupanju dužnikova obaveza se gasi do iznosa ustupljenog potraživanja.

2. Kad dužnik ustupi svome poveriocu svoje potraživanje samo radi naplaćivanja, njegova se obaveza gasi, odnosno smanjuje tek kad poverilac naplati ustupljeno potraživanje.

3. U oba slučaja prijemnik je dužan predati ustupiocu sve što je naplatio preko iznosa svog potraživanja prema ustupiocu.

4. U slučaju ustupanja radi naplaćivanja dužnik ustupljenog potraživanja može ispuniti svoju obavezu i prema ustupiocu, čak i kad je obavešten o ustupanju.

Član 388 Ustupanje radi obezbeđenja

Kada je ustupanje izvršeno radi obezbeđenja prijemnikovog potraživanja prema ustupiocu, prijemnik je dužan da se stara sa dužnom pažnjom o naplati ustupljenog potraživanja i da po izvršenoj naplati, pošto zadrži koliko je potrebno za namirenje sopstvenog potraživanja prema ustupiocu, ovome preda višak.

POGLAVLJE II PROMENA DUŽNIKA‌

POTPOGLAVLJE I PREUZIMANJE DUGA‌

I. OPŠTE ODREDBE

Član 389 Definicija‌

1. Ugovor o preuzimanju duga je ugovor između dužnika i trećeg lica, kome poverilac daje svoj pristanak, a kojim on preuzima na sebe da ispuni obavezu dužnika prema poveriocu.

2. O zaključenom ugovoru može poverioca izvestiti svaki od njih i svakome od njih može poverilac saopštiti svoj pristanak na preuzimanje duga.

3. Pretpostavlja se da je poverilac dao svoj pristanak ako je bez ograđivanja primio neko ispunjenje od preuzimaoca, koje je ovaj učinio u svoje ime.

4. Ugovorne strane zajedno, kao i svaka od njih posebno, mogu pozvati poverioca da se u određenom roku izjasni da li pristaje na preuzimanje duga; ako se u određenom roku ne izjasni, smatra se da nije dao svoj pristanak.

5. Ugovor o preuzimanju duga ima dejstva ugovora o preuzimanju ispunjenja za vreme dok poverilac ne bude dao svoj pristanak na ugovor o preuzimanju duga, kao i ako on odbije da dâ pristanak.

Član 390

Slučaj kad je dug obezbeđen hipotekom

1. Kad je prilikom otuđenja neke nepokretnosti na kojoj postoji hipoteka ugovoreno između pribavioca i otuđioca da će pribavilac preuzeti dug prema hipotekarnom poveriocu, smatra se da je hipotekarni poverilac dao pristanak na ugovor o preuzimanju duga ako ga na pismeni poziv otuđioca nije odbio u roku od tri (3) meseca od prijema pismenog zahteva od otuđioca.

2. U pismenom zahtevu poveriocu se mora skrenuti pažnja na ovu posledicu, inače će se poziv smatrati ništavim.

II. DEJSTVA UGOVORA O PREUZIMANJU DUGA

Član 391 Promena dužnika‌

1. Preuzimanjem duga preuzimalac stupa na mesto pređašnjeg dužnika, a potonji se oslobađa obaveze.

2. Ako je u vreme poveriočevog pristanka na ugovor o preuzimanju duga preuzimalac bio prezadužen, a poverilac to nije znao niti je morao znati, pređašnji dužnik ne oslobađa se obaveze, a ugovor o preuzimanju duga ima dejstvo ugovora o pristupanju dugu. Pretpostavlja se da u trenutku davanja pristanka o preuzimanju duga poverilac nije bio upoznat s činjenicom da je primalac prezadužen.

3. Između preuzimaoca i poverioca postoji ista obaveza koja je dotle postojala između pređašnjeg dužnika i poverioca.

Član 392 Sporedna prava‌

1. Sporedna prava koja su do tada postojala uz potraživanje ostaju i dalje; međutim, jemstva i zaloge koje su dala treća lica prestaju ako jemci i zalogodavci ne pristaju da odgovaraju i za novog dužnika. Pristanak se daje u obliku primenljivom za pravni posao kojim se stvara sporedno pravo.

2. Ako nije drukčije ugovoreno, preuzimalac ne odgovara za nenaplaćene kamate koje su dospele do preuzimanja. Isto važi i za ugovorene kazne koje su važile pre nego što je preuzimanje duga postalo pravosnažno.

Član 393 Prigovori‌

1. Preuzimalac može istaći poveriocu sve prigovore koji proističu iz pravnog odnosa između pređašnjeg dužnika i poverioca, iz koga potiče preuzeti dug, kao i prigovore koje preuzimalac ima prema poveriocu.

2. Preuzimalac ne može istaći poveriocu prigovore koji potiču iz njegovog pravnog odnosa sa pređašnjim dužnikom, a koji je bio osnov preuzimanja.

POTPOGLAVLJE II PRISTUPANJE DUGU‌

Član 394 Definicija

1. Ugovor o pristupanju dugu je ugovor između poverioca i trećeg lica kojim treće lice preuzima na sebe da ispuni obaveze dužnika prema poveriocu.

2. Samo ako je to izraženo na nesumnjiv način, može se ugovorom između poverioca i trećeg lica izvršiti preuzimanje duga i dužnika sasvim osloboditi obaveze.

POTPOGLAVLJE III PREUZIMANJE ISPUNJENJA‌

Član 395 Definicija

1. Preuzimanje ispunjenja vrši se ugovorom između dužnika i trećeg lica kojim treće lice preuzima na sebe da ispuni obavezu dužnika prema poveriocu.

2. Treće lice odgovara dužniku ako blagovremeno ne ispuni obavezu prema poveriocu, te ovaj zatraži ispunjenje od dužnika.

3. Treće lice ne preuzima dug, niti pristupa dugu i poverilac nema nikakvo pravo prema njemu.

DEO II POSEBNI UGOVORI‌

GLAVA I‌

UGOVOR O PRODAJI (KUPOPRODAJA)

POGLAVLJE I OPŠTE ODREDBE‌

Član 396 Definicija‌

1. Ugovorom o prodaji prodavac se obavezuje da preda kupcu prodatu stvar čime potonji stiče pravo svojine; kupac se obavezuje da plati cenu u novcu i preuzme stvar.

2. Prodavac nekog prava obavezuje se da kupcu pribavi prodato pravo; ako ostvarenje tog prava zahteva državinu stvari, da mu i preda stvar.

Član 397 Rizik‌

1. Do predaje stvari kupcu, rizik od slučajnog uništenja ili oštećenja stvari snosi prodavac; sa predajom stvari, rizik prelazi na kupca.

2. Rizik ne prelazi na kupca ako je on zbog nekog nedostatka predate stvari raskinuo ugovor ili tražio zamenu stvari.

Član 398

Prelaz rizika u slučaju kupčeve docnje

1. Ako predaja stvari nije izvršena zbog kupčeve docnje, rizik prelazi na kupca u času kad je dospeo u docnju.

2. Kad su predmet ugovora stvari određene vrste, rizik prelazi na kupca u docnji ako je prodavac izdvojio stvari očigledno namenjene za izvršenje predaje i o tome poslao obaveštenje kupcu.

3. Kad su stvari određene vrste takve prirode da prodavac ne može da izdvoji jedan njihov deo, dovoljno je da prodavac izvrši sve radnje koje su potrebne da bi kupac mogao izvršiti preuzimanje

stvari i da o tome obavesti kupca.

POGLAVLJE II ELEMENTI UGOVORA O PRODAJI‌

POTPOGLAVLJE I STVAR‌

Član 399 Opšte pravilo‌

1. Predmet ugovora o prodaji mogu biti stvari koje su u prometu. Ugovor o prodaji stvari van prometa smatra se ništavim.

2. Na prodaju predmeta čiji je promet ograničen primenjuju se posebne odredbe.

3. Prodaja se takođe može odnositi na buduću stvar.

Član 400

Kada je stvar uništena pre ugovora

1. Ugovor o prodaji ne proizvodi nikakvo dejstvo ako je u vreme njegovog zaključenja stvar u vezi koje je sklopljen ugovor već bila uništena.

2. Ako je u vreme zaključenja ugovora stvar bila samo delimično uništena, kupac može po svom izboru raskinuti ugovor ili ostati pri njemu uz srazmerno sniženje cene.

3. Ugovor ostaje na snazi i kupac ima samo pravo na sniženje cene ako delimično uništenje ne smeta postizanju svrhe ugovora, ili ako za određenu stvar postoji takav običaj u poslovnom prometu.

Član 401 Prodaja tuđe stvari

Prodaja tuđe stvari obavezuje ugovorne strane; međutim, kupac koji nije znao i nije bio u obavezi da zna da je stvar tuđa može raskinuti ugovor ukoliko se iz tog razloga njegova svrha ne može ispuniti i može zahtevati naknadu štete.

Član 402 Prodaja spornog prava

1. Sporno pravo može biti predmet ugovora o prodaji.

2. Ništav je ugovor kojim bi sudija, advokat, sudski izvršitelj, sudski činovnik ili bilo koji drugi sudski službenik kupio, čak i preko posrednika, sporno pravo kada je to pravo predmet spora pred sudom u kome je zaposlen ili u nadležnosti u okviru koje obavlja rad ili vrši svoje funkcije.

POTPOGLAVLJE II CENA‌

Član 403

Kad cena nije određena

1. Ako ugovorom o prodaji cena nije određena, a ni ugovor ne sadrži dovoljno informacija pomoću kojih bi se ona mogla odrediti, ugovor nema pravno dejstvo.

2. Kad u privrednom ugovoru o prodaji cena nije određena, niti u njemu ima dovoljno informacija pomoću kojih bi se ona mogla odrediti, kupac je dužan platiti cenu koju je prodavac redovno naplaćivao u vreme zaključenja ugovora, a u nedostatku ove, razumnu cenu.

3. Pod razumnom cenom smatra se tekuća cena u vreme zaključenja ugovora, a ako se ona ne može utvrditi, onda cena koju utvrđuje sud prema okolnostima slučaja.

Član 404 Propisana cena

Kad je ugovorena veća cena od one koju je za određenu vrstu stvari propisao nadležni organ, kupac duguje samo iznos propisane cena; a ako je već isplatio ugovorenu cenu, ima pravo zahtevati da mu se vrati razlika.

Član 405

Kad je ugovorena tekuća cena

1. Kad je ugovorena tekuća cena, kupac je dužan platiti tekuću cenu određenu u vreme zaključenja ugovora pomoću javnih knjiga na tržištu mesta određenog za predaju stari.

2. Ako ne postoji takva knjiga, tekuća cena se određuje na osnovu elemenata koji se redovno koriste za određivanje cena na tržištu.

Član 406

Kad je određivanje cene povereno trećem licu

Kad je određivanje cene povereno trećem licu koje ne može ili ne želi da odredi cenu, a ugovorne strane se ne slože naknadno o određivanju cene, niti ugovor raskinu, smatra se da je ugovorena razumna cena.

Član 407

Kad je određivanje cene ostavljeno jednoj ugovornoj strani

Ako postoji odredba ugovora kojom se određivanje cene ostavlja jednoj ugovornoj strani, smatra se da cena nije ugovorena. Kupac u tom slučaju duguje cenu kao da cena nije određena.

POGLAVLJE III OBAVEZE PRODAVCA‌

POTPOGLAVLJE I PREDAJA STVARI‌

I. OPŠTE ODREDBE

Član 408

Vreme i mesto predaje

1. Prodavac je dužan predati stvar kupcu u vreme i na mestu predviđenom ugovorom.

2. Po pravilu, smatra se da je prodavac ispunio obavezu predaje stvari kupcu kada on (prodavac) stvar uruči kupcu ili da mu preda ispravu kojom se stvar može preuzeti.

Član 409 Predmet predaje

1. Ako nije drukčije ugovoreno ili ne proizlazi iz prirode posla, prodavac je dužan predati stvar kupcu u ispravnom stanju, zajedno sa njenim pripacima.

2. Plodovi i druge koristi od stvari pripadaju kupcu od dana kada je prodavac bio dužan da mu ih preda.

Član 410

Kad je ugovorena predaja u toku izvesnog perioda vremena

Kad je ugovoreno da predaja stvari bude izvršena u toku izvesnog perioda vremena, a nije određeno koja će strana imati pravo da odredi datum predaje u granicama tog perioda, to pravo pripada prodavcu, osim kad iz okolnosti slučaja proizlazi da je određivanje datuma predaje povereno kupcu.

Član 411

Kad datum predaje nije određen

Kad datum predaje stvari kupcu nije određen, prodavac je dužan izvršiti predaju u razumnom roku posle zaključenja ugovora, s obzirom na prirodu stvari i na ostale okolnosti.

Član 412

Kad mesto predaje nije određeno ugovorom

1. Kad mesto predaje nije određeno ugovorom, predaja stvari vrši se stavljanjem stvari na raspolaganje u mestu u kome je prodavac u času zaključenja ugovora imao svoje prebivalište ili, u nedostatku ovoga, svoje redovno boravište, a ako je prodavac zaključio ugovor u vršenju svoje redovne poslovne delatnosti, onda u mestu u kome se nalazi sedište te delatnosti.

2. Ako je u času zaključenja ugovora ugovornim stranama bilo poznato gde se stvar nalazi, odnosno gde treba da bude izrađena, predaja se vrši u tom mestu.

Član 413 Predaja prevozniku

Kad prema ugovoru stvar mora biti prevezena, a mesto nije navedeno u ugovoru, smatraće se da je predaja izvršena kada je predata prevozniku ili licu koje organizuje isporuku.

Član 414 Organizovanje prevoza

Ako je prodavac dužan poslati stvar kupcu, mora zaključiti na uobičajen način i pod uobičajenim uslovima ugovore potrebne za izvršenje prevoza do određenog mesta.

Član 415 Troškovi

Troškove predaje, kao i one koji joj prethode, snosi prodavac, a troškove odnošenja stvari i sve ostale troškove posle predaje snosi kupac, ako nije drukčije ugovoreno.

II. ISTOVREMENO IZVRŠENJE PREDAJE STVARI I ISPLATE CENE

Član 416

Odlaganje predaje do isplate cene

Ako nije drukčije ugovoreno ili uobičajeno, prodavac nije dužan predati stvar ako mu kupac ne isplati cenu istovremeno ili nije spreman da to istovremeno učini; međutim, kupac nije dužan isplatiti cenu pre

nego što je imao mogućnost da pregleda stvar.

Član 417

Odlaganje predaje u slučaju prevoza stvari

1. Kad se predaja stvari ostvaruje uručenjem prevoziocu, prodavac može odložiti slanje stvari do isplate cene ili poslati stvar tako da zadrži pravo da raspolaže njome za vreme prevoza.

2. Ako je zadržao pravo da raspolaže stvarju za vreme prevoza, prodavac može zahtevati da stvar ne bude predata kupcu u mestu odredišta dok ne isplati cenu; kupac nije dužan isplatiti cenu pre nego što je imao mogućnost da pregleda stvar.

3. Međutim, kad ugovor predviđa plaćanje uz predaju dokumenata, kupac nema pravo da odbije isplatu cene zbog toga što nije imao mogućnosti da pregleda stvar.

Član 418

Sprečavanje izručenja poslate stvari

1. Ako se posle slanja stvari kupcu pokaže da su se njegove imovinske prilike promenile u meri da je neizvesno da li će on moći da isplati cenu, prodavac može sprečiti predaju stvari kupcu, čak i kad ovaj već ima u rukama neki dokument kojim se stvar može dobiti.

2. Prodavac ne može sprečiti predaju ako istu zahteva neko treće lice koje je uredan imalac dokumenta koji mu daje pravo da zahteva predaju stvari, osim ako dokument sadrži rezerve u pogledu dejstva njegovog prenosa ili ako prodavac dokaže da je imalac dokumenta, kad ga je pribavljao, postupio svesno na štetu prodavca.

POTPOGLAVLJE II ODGOVORNOST ZA MATERIJANE NEDOSTATKE

I. MATERIJALNI NEDOSTACI Član 419

Materijalni nedostaci za koje je prodavac odgovoran

1. U skadu sa odredbama ovog pododeljka, prodavac je odgovoran za materijalne nedostatke prodate stvari, bez obzira da li je bio upoznat sa postojanjem tih nedostataka.

2. Materijalni nedostatak je svaki nedostatak koji bi značajno smanjio vrednost stvari ili je učinio nepodobnom za njenu predviđenu namenu. Smatra se da je nedostatak materijalan ako:

2.1. stvar nema ugovoreni kvalitet;

2.2. stvar nije odgovarajuća za njenu uobičajenu upotrebu ili za posebnu upotrebu predviđenu ugovorom;

2.3. stvar nema svojstva i karakteristike koje su izričito navedene u ugovoru.

Član 420

Nedostaci za koje prodavac nije odgovoran

1. Prodavac nije odgovoran za bilo kakve materijalne nedostatke prodate stvari ako su oni bili poznati kupcu ili za koje je lako mogao saznati u vreme zaključenja ugovora.

2. Kupac je lako mogao saznati za one nedostatke koje bi lice postupajući sa dužnom pažnjom moglo da primeti tokom pregleda, osim ako je prodavac uverio kupca da stvar nema nikakve nedostatke.

Član 421

Pregled stvari i vidljivi nedostaci

1. Kupac je dužan da pregleda primljenu stvar što je pre moguće i obavesti prodavca o svim nedostacima primećenim tokom pregleda.

2. Ako je kupac otpremio stvar dalje bez pretovara, a prodavcu je pri zaključenju ugovora bila poznata ili morala biti poznata mogućnost takve dalje otpreme, pregled stvari može biti odložen do njenog prispeća u krajnje odredište.

3. Obaveštavanje o bilo kakvim vidljivim nedostacima se vrši odmah po izvršenom pregledu u prisustvu obeju strana. U svim drugim slučajevima, obaveštavanje se vrši u roku od osam (8) dana od izvršenja pregleda.

4. Stvar se smatra prihvaćenom ukoliko kupac ne obavesti prodavca o bilo kakvim nedostacima primećenim tokom pregleda.

Član 422 Skriveni nedostaci

1. Kad se posle prijema stvari od strane kupca pokaže da stvar ima neki nedostatak koji se nije mogao otkriti tokom pregleda, kupac je dužan obavestiti prodavca o njemu u roku od osam (8) dana računajući od trenutka kad je nedostatak otkrio. U slučaju izostanka obaveštenja, smatra se da je stvar prihvaćena.

2. Prodavac nije odgovoran za nedostatke koji se pojave nakon šest (6) meseci od predaje stvari, izuzev kad je ugovorom utvrđen drukčiji rok garancije.

Član 423 Obaveštavanje o nedostatku‌

1. Ako pregled nije izvršen u prisustvu obe strane, kupac prodavcu šalje pismeno obaveštenje i dužan je precizno opisati nedostatak i pozvati prodavca da pregleda stvar.

2. Smatra se da je obaveštenje blagovremeno ako je poslato prodavcu u predviđenom roku preporučenim pismom, telegramom ili na neki drugi pouzdan način komunikacije.

Član 424

Ograničenje ili isključenje prodavčeve odgovornosti za materijalne nedostatke

Odredba ugovora o ograničenju ili isključenju odgovornosti za materijalne nedostatke ništava je ako je prodavac nepošteno sakrivao nedostatke stvari.

Član 425 Javna prodaja‌

Lice čija je stvar prodata na javnoj prodaji ne odgovara za nedostatke stvari.

II. PRAVA KUPCA Član 426

Prava kupca

1. Kupac koji je blagovremeno obavestio prodavca o nedostatku može:

1.1. zahtevati od prodavca da nedostatak ukloni ili popravi ili da mu preda drugu ekvivalentnu stvar bez nedostatka;

1.2. zahtevati da snizi cenu; ili

1.3. raskinuti ugovor.

2. Kupac gubi pravo da raskine ugovor ukoliko je stvar uništena ili oštećena njegovom krivicom ili kao posledica više sile, ili ako je kupac transformisao stvar ili je preneo na treće lice. U tim slučajevima, kupac ima pravo samo na sniženje cene.

3. U svakom slučaju, kupac ima pravo na naknadu štete pretrpljene zbog materijalnih nedostataka stvari.

Član 427

Kad je prodavac dao kupcu veću količinu

1. U ugovorima o prodaji, kada prodavac stvari određene vrste da kupcu veću količinu nego što je ugovoreno, a kupac ne izjavi u odgovarajućem roku da odbija višak, smatra se da je primio višak i stoga je dužan isplatiti ga po ugovorenoj ceni.

2. Ako kupac odbije da primi višak, prodavac je dužan nadoknaditi kupcu štetu.

Član 428

Kad je određena cena za više stvari

1. Kad je jednim ugovorom i za jednu cenu prodato više stvari ili jedna skupina stvari, pa samo neke od njih imaju nedostatke, kupac može raskinuti ugovor samo u pogledu tih stvari; ne i ostalih.

2. Ako one čine takvu celinu da bi njihovo razdvajanje bilo štetno, kupac može raskinuti ceo ugovor; međutim, ako on ipak izjavi da raskida ugovor samo u pogledu stvari sa nedostatkom, prodavac sa svoje strane može raskinuti ugovor i u pogledu ostalih stvari.

Član 429

Dejstva raskida ugovora zbog nedostataka

1. Raskid ugovora zbog nedostataka stvari proizvodi ista dejstva kao i raskid dvostrano obavezanih ugovora zbog neizvršjenja.

2. Kupac duguje prodavcu nadoknadu za koristi od stvari i kad mu je nemoguće da je vrati celu ili njen jedan deo, a ugovor je ipak raskinut.

Član 430 Sniženje cene

Sniženje cene se vrši prema srazmeri između vrednosti stvari bez nedostataka i vrednosti stvari sa nedostatkom, u vreme zaključenja ugovora.

Član 431 Gubitak prava

1. Prava kupca koji je blagovremeno obavestio prodavca o postojanju nedostataka gase se po isteku jedne (1) godine, računajući od dana slanja obaveštenja prodavcu, izuzev ako je prodavčevom

prevarom kupac bio sprečen da ih ostvari.

2. Kupac koji je blagovremeno obavestio prodavca o postojanju nedostataka može posle isteka ovog roka, ako još nije isplatio cenu, izneti svoj zahtev da se cena snizi ili da mu se nadoknadi šteta, kao prigovor protiv prodavčevog zahteva da mu se isplati cena.

III. GARANCIJA ZA ISPRAVNO FUNKCIONISANJE PRODATE STVARI

Član 432

Odgovornost prodavca i proizvođača

1. Kad je prodavac neke mašine, motora, kakvog aparata ili drugih sličnih stvari koje spadaju u takozvanu tehničku robu predao kupcu garantni list kojim proizvođač garantuje ispravno funkcionisanje stvari u toku određenog vremena, računajući od njene predaje kupcu, kupac može, ako stvar ne funkcioniše ispravno, zahtevati kako od prodavca tako i od proizvođača da stvar popravi u razumnom roku ili ako to ne učini, da mu umesto nje preda stvar koja funkcioniše ispravno.

2. Ovim pravilima ne isključuju se pravila o odgovornosti prodavca za materijalne nedostatke.

Član 433 Zahtevanje popravke ili zamene

1. Kupac može zbog neispravnog funkcionisanja zahtevati od prodavca, odnosno od proizvođača popravku ili zamenu stvari u toku garantnog roka, bez obzira na to kad se nedostatak u funkcionisanju pojavio.

2. Kupac takođe ima pravo na nadoknadu štete koju je pretrpeo usled toga što je bio lišen upotrebe stvari od trenutka traženja popravke ili zamene do njihovog izvršenja.

Član 434 Produženje garantnog roka

1. U slučaju manje popravke, garantni rok se produžava onoliko koliko je kupac bio lišen upotrebe stvari.

2. Ako je zbog neispravnog funkcionisanja izvršena zamena stvari ili njena bitna popravka, garantni rok počinje ponovo da teče od zamene, odnosno od vraćanja popravljene stvari.

3. Ako je zamenjen ili bitno popravljen samo neki deo stvari, garantni rok počinje ponovo da teče samo za taj deo.

Član 435

Raskidanje ugovora i sniženje cene

Ako prodavac ne izvrši u razumnom roku popravku ili zamenu stvari, kupac može raskinuti ugovor ili zahtevati sniženje cene i nadoknadu štete.

Član 436 Troškovi i rizik

1. Prodavac, odnosno proizvođač, dužan je da o svom trošku prenese ili preveze stvar do mesta gde treba da se popravi, odnosno zameni, kao i da popravljenu, odnosno zamenjenu stvar vrati natrag

kupcu.

2. Za to vreme prodavac, odnosno proizvođač snosi rizik za uništenje ili oštećenje stvari.

Član 437 Odgovornost kooperanata

Kad je u izradi pojedinih delova stvari ili u izvršenju pojedinih radnji učestvovalo više samostalnih proizvođača, njihova odgovornost prema finalnom proizvođaču za neispravno funkcionisanje stvari koje potiče od tih delova ili od tih radnji prestaje kad prestane odgovornost finalnog proizvođača prema kupcu stvari.

Član 438 Gubitak prava

Prava kupca prema proizvođaču po osnovu garantnog lista gase se po isteku jedne (1) godine računajući od dana kad je tražio od njega popravku ili zamenu stvari.

POTPOGLAVLJE III ODGOVORNOST ZA PRAVNE NEDOSTATKE

Član 439 Pravni nedostaci

1. Prodavac odgovara ako na prodatu stvar postoji neko pravo trećeg lica koje isključuje, umanjuje ili ograničava kupčevo pravo, a o čijem postojanju kupac nije obavešten, niti je pristao da uzme stvar opterećenu tim pravom.

2. Prodavac nekog drugog prava garantuje da ono postoji i da nema pravnih smetnji za njegovo ostvarenje.

3. Ako je u javnoj knjizi registrovano pravo trećeg lica koje u stvarnosti ne postoji, prodavac je dužan da, o svom trošku, izvrši brisanje prava.

Član 440 Obaveštavanje prodavca

Kad se pokaže da treće lice polaže neko pravo na stvar, kupac je dužan obavestiti prodavca o tome, izuzev kad je to prodavcu već poznato, i pozvati ga da u razumnom roku oslobodi stvar od prava ili pretenzije trećeg lica; kad su predmet ugovora stvari određene vrste, da mu isporuči druge stvari na koje niko nema neko pravo.

Član 441

Sankcije za pravne nedostatke

1. Ako prodavac ne postupi po zahtevu kupca, u slučaju oduzimanja stvari od kupca ugovor se raskida u skladu sa samim zakonom; u slučaju umanjenja ili ograničenja kupčevog prava, kupac može po svom izboru raskinuti ugovor ili zahtevati srazmerno sniženje cene.

2. Ako prodavac ne udovolji kupčevom zahtevu da u razumnom roku oslobodi stvar od prava ili pretenzija trećeg lica, kupac može raskinuti ugovor ako se zbog toga njegova svrha ne može ostvariti.

3. U svakom slučaju, kupac ima pravo na nadoknadu pretrpljene štete.

4. Ako je kupac u času zaključenja ugovora znao za mogućnost da mu stvar bude oduzeta, ili da

njegovo pravo bude smanjeno ili ograničeno, on nema pravo na nadoknadu štete ako se ta mogućnost ostvari, ali ima pravo zahtevati povraćaj ili sniženje cene.

Član 442

Kad kupac ne obavesti prodavca

Kupac koji se, ne obaveštavajući prodavca, upustio u spor sa trećim licem i spor izgubio, može se ipak pozvati na prodavčevu odgovornost za pravne nedostatke, izuzev ako prodavac dokaže da je on raspolagao sredstvima da se odbije zahtev trećeg lica.

Član 443

Kad je pravo trećeg lica očigledno osnovano

1. Kupac ima pravo pozvati se na prodavčevu odgovornost za pravne nedostatke i kad je bez obaveštenja prodavca i bez spora priznao očigledno osnovano pravo trećeg lica.

2. Ako je kupac isplatio trećem licu izvesnu svotu novca da bi potonji odustao od svog očiglednog prava, prodavac se može osloboditi svoje odgovornosti ako nadoknadi kupcu isplaćenu svotu i pretrpljenu štetu.

Član 444

Ugovorno ograničenje ili isključenje prodavčeve odgovornosti

1. Odgovornost prodavca za pravne nedostatke može se ugovorom ograničiti ili sasvim isključiti.

2. Ako je u vreme zaključenja ugovora prodavcu bio poznat ili mu nije mogao ostati nepoznat neki nedostatak u njegovom pravu, odredba ugovora o ograničenju ili o isključenju odgovornosti za pravne nedostatke je ništava.

Član 445 Ograničenja javnopravne prirode

Prodavac odgovara i za posebna ograničenja javnopravne prirode koja kupcu nisu bila poznata, ako je on za njih znao ili je znao da se mogu očekivati, a nije ih kupcu saopštio.

Član 446 Gubitak prava

1. Pravo kupca po osnovu pravnih nedostataka gasi se istekom (1) godine dana od saznanja za postojanje prava trećeg lica.

2. Ali, ako je treće lice pre isteka toga roka pokrenulo spor, a kupac pozvao prodavca da se u spor umeša, pravo kupca se gasi tek istekom šest (6) meseci po pravnosnažno okončanom sporu.

POGLAVLJE IV OBAVEZE KUPCA

POTPOGLAVLJE I ISPLATA CENE

Član 447 Vreme i mesto isplate

1. Kupac je dužan platiti cenu u vreme i na mestu određenom u ugovoru.