PRAVILNIK

("Sl. glasnik RS", br. 22/2005 i 51/2008)

PRAVILNIK

O DOZVOLI ZA RAD NASTAVNIKA, VASPITAČA I STRUČNIH SARADNIKA

Predmet pravilnika Član 1

Ovim pravilnikom ureĊuju se: program uvoĊenja u posao nastavnika, vaspitaĉa i struĉnog saradnika, naĉin i postupak provere savladanosti tog programa, program za sticanje dozvole za rad (u daljem tekstu: licenca), naĉin provere savladanosti tog programa, troškovi polaganja ispita za licencu i organ uprave pred kojim se polaže ispit za licencu, sadržaj i naĉin voĊenja registra nastavnika, vaspitaĉa i struĉnih saradnika xxxxxx xx izdata licenca i obrazac licence.

Program uvoĎenja u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika - pripravnika

Član 2

UvoĊenje u posao nastavnika, vaspitaĉa i struĉnog saradnika - pripravnika ima za cilj da ga osposobi za samostalan obrazovno-vaspitni, vaspitno-obrazovni, vaspitni i struĉni rad (u daljem tekstu: obrazovno-vaspitni rad) i za polaganje ispita za licencu.

Programom uvoĊenja u posao nastavnik, vaspitaĉ i struĉni saradnik - pripravnik xxxxx znanja i razvija veštine i sposobnosti potrebne za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada.

Program uvoĊenja u posao nastavnika, vaspitaĉa i struĉnog saradnika - pripravnika (u daljem tekstu: program), koji sadrži i poseban deo programa koji se odnosi na osposobljenost za rad sa decom i uĉenicima sa smetnjama u razvoju, odštampan je uz ovaj pravilnik i ĉini njegov sastavni deo.

Obaveza uvoĎenja u posao i polaganje ispita za licencu Član 3

Xxxxxxx uvoĊenja u posao i polaganje ispita za licencu ima pripravnik i nastavnik, vaspitaĉ i struĉni saradnik koji ispunjava uslove za nastavnika, vaspitaĉa i struĉnog saradnika, a nije savladao program uvoĊenja u posao i nema licencu (u daljem tekstu: pripravnik).

Nastavnik, vaspitaĉ i struĉni saradnik sa ostvarenim radnim stažom van ustanove nema svojstvo pripravnika, ali se uvodi u posao i polaže ispit za licencu kao i pripravnik.

Ustanova Član 4

Pripravnik se uvodi u posao savladavanjem programa u ustanovi u kojoj je zaposlen ili u drugoj ustanovi iste vrste, ako se tako obezbeĊuje uspešnije pripremanje za obrazovno- vaspitni rad.

Ustanova prijavljuje ministarstvu nadležnom za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: Ministarstvo) pripravnika najkasnije u roku od 15 xxxx od xxxx njegovog prijema u radni odnos.

Mentor pripravnika Član 5

Za rad sa pripravnikom odreĊuje se mentor.

Za xxxxxxx xxxx biti odreĊen istaknuti nastavnik, vaspitaĉ ili struĉni saradnik koji ima licencu, jedno od propisanih zvanja ili najmanje pet xxxxxx radnog iskustva u oblasti obrazovanja i vaspitanja.

Mentora odreĊuje direktor ustanove rešenjem, poĉev od xxxx prijema u radni odnos pripravnika, a po prethodno pribavljenom mišljenju struĉnog organa, i to za:

1) nastavnika - od struĉnog veća za oblast predmeta;

2) vaspitaĉa i struĉnog saradnika u deĉjem vrtiću i domu uĉenika - od struĉnog aktiva;

3) struĉnog saradnika u školi - od pedagoškog kolegijuma.

Direktor može da odredi za mentora nastavnika, vaspitaĉa ili struĉnog saradnika iz druge ustanove ako u ustanovi nema odgovarajućeg lica.

Mentor i pripravnik Član 6

Mentor uvodi u posao pripravnika, i to:

1) pružanjem pomoći u pripremanju i izvoĊenju obrazovno-vaspitnog rada;

2) prisustvovanjem obrazovno-vaspitnom radu najmanje 12 ĉasova u toku pripravniĉkog staža;

3) analiziranjem obrazovno-vaspitnog rada u cilju praćenja napredovanja pripravnika;

4) pružanjem pomoći u pripremi za proveru savladanosti programa.

Nastavnik, odnosno vaspitaĉ pripravnik u deĉjem vrtiću prisustvuje nastavi, odnosno aktivnostima mentora, a po preporuci xxxxxxx x xxxx drugih nastavnika, odnosno vaspitaĉa u trajanju od najmanje 12 ĉasova u toku pripravniĉkog staža.

Struĉni saradnik ustanove, odnosno vaspitaĉ u domu uĉenika prisustvuje obliku obrazovno- vaspitnog xxxx xxxxxxx, a po preporuci xxxxxxx x xxxx drugih struĉnih saradnika, odnosno vaspitaĉa, u trajanju od najmanje 12 ĉasova u toku pripravniĉkog staža.

Mentor podnosi izveštaj direktoru o osposobljenosti pripravnika za samostalno izvoĊenje obrazovno-vaspitnog rada, najkasnije u roku od 15 xxxx xxxxx navršenih godinu xxxx uvoĊenja u posao pripravnika.

Evidencija Član 7

Pripravnik vodi evidenciju o svom radu, i to: saĉinjava meseĉni operativni plan i program rada; izraĊuje pripremu za održavanje ĉasa, odnosno aktivnosti; iznosi zapažanja o svom xxxx x xxxx sa decom, odnosno uĉenicima, o posećenim ĉasovima, odnosno aktivnostima, o svojim zapažanjima i zapažanjima mentora i dostavlja ih mentoru.

Pripravnik kome prestane radni odnos u ustanovi pre isteka pripravniĉkog staža prenosi u drugu ustanovu evidenciju o svom radu i mišljenje mentora o uvoĊenju u posao do prestanka radnog odnosa.

Mentor vodi evidenciju o radu pripravnika koja sadrži podatke o: vremenskom periodu u xxxx xx radio sa pripravnikom, temama i vremenu posećenih ĉasova, odnosno aktivnosti, zapažanjima o radu pripravnika u savladavanju programa, preporukama za unapreĊivanje obrazovno-vaspitnog rada i oceni postupanja pripravnika po datim preporukama.

Ustanova vodi evidenciju o zaposlenim pripravnicima, stvara uslove za uspešno savladavanje programa i osposobljavanje za samostalan obrazovno-vaspitni rad.

Provera savladanosti programa Član 8

Provera savladanosti programa ostvaruje se najranije nakon godinu xxxx xxxx u ustanovi, a najkasnije u roku od 15 xxxx od xxxx podnošenja izveštaja mentora, i to: izvoĊenjem i odbranom ĉasa nastavnika u školi, odnosno izvoĊenjem aktivnosti i njenom odbranom u deĉjem vrtiću, kao i prikazom i odbranom aktivnosti struĉnog saradnika u ustanovi i vaspitaĉa u domu uĉenika (u daljem tekstu: odgovarajući oblik obrazovno-vaspitnog rada).

Pripravnik bira, u saradnji sa mentorom, temu oblika obrazovno-vaspitnog rada.

Komisija za proveru savladanosti programa Član 9

Proveru savladanosti programa vrši komisija u sedištu ustanove u kojoj je pripravnik zaposlen.

Komisiju obrazuje direktor rešenjem. Komisiju ĉine najmanje tri ĉlana, i to:

1) za nastavnika u školi - direktor kao predsednik, ĉlan struĉnog veća za oblast predmeta, školski pedagog ili školski psiholog, odnosno oba ako ih ima ustanova;

2) za vaspitaĉa u deĉjem vrtiću - direktor kao predsednik, ĉlan struĉnog aktiva, pedagog ili psiholog, odnosno oba ako ih ima ustanova;

3) za struĉnog saradnika i vaspitaĉa u domu - direktor ustanove, kao predsednik, struĉni saradnik druge ustanove i predstavnik vaspitno-obrazovnog, nastavniĉkog ili pedagoškog veća.

Mentor ne može da bude ĉlan komisije, ali ima obavezu da prisustvuje proveri savladanosti programa.

Rad i izveštaj komisije Član 10

Proveru savladanosti programa vrši komisija u xxxxx sastavu.

Pred komisijom pripravnik izvodi odgovarajući oblik obrazovno-vaspitnog rada. Ocenu o savladanosti programa daje komisija u pisanoj formi u vidu izveštaja.

Prilikom saĉinjavanja izveštaja komisija razmatra: izveštaj mentora, evidenciju pripravnika o

njegovom radu, ocenu komisije o pripremi, izvoĊenju i odbrani odgovarajućeg oblika obrazovno-vaspitnog rada.

Izveštaj komisije sadrži: osnovne podatke o pripravniku, temu odgovarajućeg oblika obrazovno-vaspitnog rada i ocenu ostvarenosti programa - "u potpunosti savladao program" ili "delimiĉno savladao program".

Kada komisija oceni da je pripravnik delimiĉno savladao program, daje mentoru i pripravniku preporuku za xxxxx rad sa rokom za ponovnu proveru savladanosti programa.

Pripravnik koji u potpunosti savlada program xxxxx pravo na polaganje ispita za licencu.

Program za sticanje licence Član 11

Provera savladanosti programa za sticanje licence vrši se na ispitu (u daljem tekstu: ispit za licencu).

Program za sticanje licence (u daljem tekstu: program za licencu) odštampan je uz ovaj pravilnik i ĉini njegov sastavni deo.

Ispit za licencu Član 12

Ispit za licencu sastoji se iz pisanog rada i usmenog dela.

Xxxxxx rad obuhvata: pripremu ĉasa za nastavnika, pripremu izvoĊenja aktivnosti za vaspitaĉa, odnosno pripremu eseja za struĉnog saradnika.

Usmeni deo ispita sastoji se iz provere:

1) znanja, veština i sposobnosti za samostalno izvoĊenje odgovarajućeg oblika obrazovno- vaspitnog rada i metodike struke;

2) osposobljenosti za rešavanje konkretnih situacija u pedagoškoj praksi;

3) poznavanja propisa iz oblasti obrazovanja i vaspitanja.

Na ispitu za licencu vrši se i prethodna usmena provera znanja pripravnika koji u toku osnovnih studija nije položio pedagogiju i psihologiju, a u skladu sa programom koji je odštampan uz ovaj pravilnik i ĉini njegov sastavni deo.

Član 13

Provera znanja, veština i sposobnosti za samostalno izvoĊenje obrazovno-vaspitnog rada i metodike struke ostvaruje se u odgovarajućoj ustanovi, koju odredi ministar nadležan za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: ministar), i to:

1) izvoĊenjem odgovarajućeg oblika obrazovno-vaspitnog rada;

2) razgovorom kandidata sa komisijom o održanom ĉasu ili o aktivnosti, odnosno o prikazu aktivnosti.

Osposobljenost pripravnika za rešavanje konkretnih situacija iz pedagoške prakse proverava se kroz razgovor kandidata i komisije o odreĊenoj situaciji. Listu situacija iz pedagoške prakse priprema Zavod za unapreĊivanje obrazovanja i vaspitanja - Centar za profesionalni razvoj zaposlenih.

Poznavanje propisa iz oblasti obrazovanja i vaspitanja proverava se usmeno.

Komisija Član 14

Ispit za licencu polaže se u Ministarstvu pred komisijom koju obrazuje ministar.

Komisiju ĉine: predsednik i ĉetiri ĉlana iz xxxx struĉnjaka za odgovarajuće oblasti iz kojih se polaže ispit za licencu, i to:

1) predstavnik odgovarajućeg fakulteta ili više škole - nastavnik metodike predmeta ili odgovarajućeg predmeta, odnosno xxxxx predmeta ili struĉnjak za odreĊeni predmet, grupu predmeta, odnosno oblast, koga rešenjem odredi ministar;

2) dva predstavnika Ministarstva - prosvetni savetnik i pravnik;

3) dva predstavnika Xxxxxx za unapreĊivanje obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Zavod) - psiholog, pedagog, andragog, defektolog.

Članovi komisije imaju najmanje isti stepen obrazovanja koji je potreban za nastavnika, vaspitaĉa ili struĉnog saradnika.

Predsednika ispitne komisije odreĊuje ministar sa liste nastavnika koju predloži nastavno- nauĉno xxxx fakulteta, odnosno nastavno xxxx više škole.

Članove ispitne komisije odreĊuje ministar iz xxxx zaposlenih prosvetnih savetnika i pravnika Ministarstva i sa liste koju predloži Zavod.

Ako Ministarstvo nema zaposlenog prosvetnog savetnika za odreĊenu oblast, ministar može da odredi za ĉlana struĉnjaka za odreĊenu oblast iz Xxxxxx ili Ministarstva.

Ako Zavod nema odgovarajućeg zaposlenog iz stava 2. xxxxx 3) ovog ĉlana, može da predloži drugog odgovarajućeg struĉnjaka. Drugog odgovarajućeg struĉnjaka može da odredi i Ministarstvo.

Ministar imenuje više ispitnih komisija.

Ispitivaĉe za predmete iz ĉlana 12 stav 4 ovog pravilnika odreĊuje ministar, na predlog odgovarajućih fakulteta.

Administrativno-tehniĉke poslove za komisiju obavlja sekretar komisije koga, iz xxxx zaposlenih u Ministarstvu, odreĊuje ministar rešenjem kojim imenuje i ĉlanove ispitne komisije.

Zahtev za polaganje ispita Član 15

Ustanova podnosi zahtev Ministarstvu za odobravanje polaganja ispita za licencu posle isteka pripravniĉkog staža i savladanog programa, uz saglasnost pripravnika.

Uz zahtev ustanova podnosi:

1) prepis ili overenu kopiju diplome o steĉenom obrazovanju;

2) rešenje o prijemu u radni odnos;

3) izveštaj komisije ustanove o savladanom programu;

4) dokaz o uplati troškova polaganja ispita za licencu;

5) overena fotokopija indeksa ili uverenje fakulteta ili više škole o položenim ispitima iz pedagogije i psihologije.

U sluĉaju da ustanova ne dostavi potpunu dokumentaciju iz stava 2. ovog ĉlana, Ministarstvo daje primeren rok za njenu dopunu. Ako ustanova u ostavljenom roku ne dopuni dokumentaciju, smatra se da je odustala od zahteva.

Obaveštenje o polaganju ispita za licencu - vremenu, mestu, razredu, vaspitnoj grupi, predmetu, odnosno oblasti, Ministarstvo dostavlja ustanovi najkasnije 15 xxxx pre xxxx odreĊenog za polaganje ispita ako kandidat ispunjava uslove za polaganje ispita za licencu.

Ministar donosi rešenje kojim se odbija zahtev za odobravanje polaganja ispita za licencu ako kandidat ne ispunjava propisane uslove.

Tok ispita za licencu Član 16

Polaganje ispita za licencu obavlja se, po pravilu, u toku jednog xxxx.

Kandidat polaže ispit za licencu po redosledu iz ĉlana 12. ovog pravilnika.

Predsednik komisije vrši izbor odreĊenog broja tema ĉasova, odnosno aktivnosti sa liste koju Ministarstvu dostavlja Zavod za unapreĊivanje obrazovanja i vaspitanja - Centar za razvoj programa i udžbenika, u skladu sa nastavnim planom i programom, opštim osnovama predškolskog, odnosno osnovama vaspitnog programa.

Ispit poĉinje održavanjem ĉasa, izvoĊenjem aktivnosti, odnosno prikazom eseja.

Obaveštenje o temi ĉasa, aktivnosti, odnosno eseja za kandidata Ministarstvo dostavlja ustanovi, po pravilu, na xxx koji prethodi danu zakazanom za polaganje ispita. Kandidat sa pisanom pripremom ĉasa ili aktivnosti, odnosno pisanim esejem pristupa polaganju ispita.

Priprema iz stava 5. ovog ĉlana za nastavnika i vaspitaĉa u vrtiću može da iznosi do dve strane rukom pisanog teksta, a eseja do šest strana.

IzvoĊenje odgovarajućeg oblika obrazovno-vaspitnog rada traje do 45 minuta. Usmeni deo ispita traje do 60 minuta.

Odlaganje i odustajanje od polaganja ispita za licencu

Član 17

Ako je kandidat spreĉen da pristupi polaganju ispita za licencu, o tome obaveštava Ministarstvo najkasnije 24 ĉasa pre poĉetka ispita i dostavlja odgovarajuće dokaze o opravdanosti nepristupanja ispitu.

Ministarstvo procenjuje opravdanost izostanka. Ako je izostanak opravdan, ispit se odlaže, a ukoliko nije, kandidat se preko ustanove obaveštava da izostanak nije opravdan i da treba da podnese novi zahtev za odobravanje polaganja ispita.

Ocenjivanje na ispitu za licencu Član 18

Uspeh na ispitu ocenjuje se sa: "položio" ili "nije položio". Komisija ocenjuje svaki deo ispita za licencu.

Kandidat dobija ocenu "položio" ukoliko je pokazao da je savladao sve delove xxxxxx x xxxxx pravo na izdavanje licence.

Kandidat dobija ocenu "nije položio" ako nije savladao pojedini ili sve delove ispita.

Ako kandidat ne položi deo ispita, upućuje se na ponovno polaganje tog dela nakon isteka najmanje 30 xxxx, dva dela ispita - nakon isteka najmanje 60 xxxx, a xxxxxx x xxxxxx, nakon najmanje 90 xxxx od xxxx prethodnog polaganja ispita.

Kandidat koji prilikom ponovnog polaganja ne položi deo ispita, smatra se da nije položio ispit u celini

Xxxxxxxx ispita za licencu Član 19

Visinu troškova polaganja ispita za licencu utvrĊuje ministar.

Troškove prvog polaganja ispita za licencu snosi ustanova u kojoj je kandidat zaposlen. Xxxxxxxx ponovnog polaganja dela ili ispita u celini snosi xxx kandidat.

Zapisnik Član 20

O toku ispita za licencu vodi se zapisnik koji potpisuju predsednik i svi ĉlanovi komisije.

Zapisnik sadrži: sastav komisije, ime i prezime kandidata, broj i datum odobrenja za polaganje ispita, vreme, mesto, naziv i adresu ustanove u kojoj je izveden odgovarajući oblik obrazovno-vaspitnog rada, ocene za svaki deo ispita i ispit u celini, podatke o odlaganju ispita ili njegovog dela i druge podatke od znaĉaja za polaganje ispita.

Sastavni deo zapisnika xx x xxxxxx rad kandidata.

Licenca Član 21

Ministarstvo izdaje licencu pripravniku koji je položio ispit za licencu.

Položen ispit za licencu priznaje se za rad u deĉjem vrtiću, školi i domu uĉenika.

Licenca za nastavnika, vaspitaĉa i struĉnog saradnika vodi se i štampa u boji na obrascu veliĉine 13 x 18 cm, 200 - gramskoj hartiji sa spoljnom stranom na kojoj se nalaze u pozadini teksta dva lika Xxxxxxxx Xxxxxxxxxx.

Obrazac licence odštampan je uz ovaj pravilnik i ĉini njegov sastavni deo.

Registar nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika xxxxxx xx izdata licenca Član 22

Evidencija o ispitu za licencu vodi se u Ministarstvu i trajno xx xxxx.

Evidencija sadrži: ime, prezime, datum i mesto roĊenja pripravnika, jedinstveni matiĉni broj graĊana, xxxx xx i na kom fakultetu ili višoj školi izdata diploma, koja ustanova je podnela prijavu za polaganje ispita, tema ĉasa, odnosno aktivnosti, vreme i mesto polaganja ispita i ocena, kao i podaci o ponovnom polaganju dela ili ispita u celini.

Registar nastavnika, vaspitaĉa i struĉnih saradnika xxxxxx xx izdata licenca sadrži naslovnu stranu i pojedinaĉne listove za svakog nastavnika, vaspitaĉa i struĉnog saradnika.

Pojedinaĉni list registra nastavnika, vaspitaĉa i struĉnog saradnika sadrži:

1) serijski broj licence;

2) registarski broj licence;

3) jedinstveni matiĉni broj graĊana;

4) fotografiju sa potpisom;

5) ime i prezime;

6) datum roĊenja;

7) mesto roĊenja;

8) naziv posla;

9) struĉni naziv iz diplome;

10) datum izdavanja licence;

11) datum izdavanja duplikata licence i serijski broj;

12) podatke o suspenziji licence;

13) podatke o oduzimanju licence;

14) napomenu.

Član 23

Registar nastavnika, vaspitaĉa i struĉnih saradnika xxxxxx xx izdata licenca vodi se elektronskim putem, pisaćom mašinom ili ruĉno i štampa se na obrascu veliĉine 210 x 297 mm, na 160 - gramskoj hartiji.

Obrazac registra nastavnika, vaspitaĉa i struĉnog saradnika xxxxxx xx izdata licenca odštampan je uz ovaj pravilnik i ĉini njegov sastavni deo.

Prelazne i završne odredbe Član 24

Pripravniku koji je zasnovao radni odnos posle 25. xxxx 2003. godine, a pre stupanja na snagu ovog pravilnika i koji je savladao program za polaganje struĉnog ispita za nastavnike, struĉne saradnike i vaspitaĉe propisan Pravilnikom o polaganju struĉnog ispita pripravnika nastavnika, struĉnih saradnika i vaspitaĉa ("Prosvetni glasnik", br. 4/93 i 1/99), priznaje se taj program kao savladan program uvoĊenja u posao, ako ustanova izvrši proveru shodno ĉlanu

10. ovog pravilnika.

Član 25

Fakulteti i više škole mogu da dostave Ministarstvu, u smislu ĉlana 14 ovog pravilnika, listu nastavnika: metodike predmeta ili odgovarajućeg predmeta, odnosno xxxxx predmeta,

pedagogije i psihologije koje predlože nastavno-nauĉna, odnosno nastavna veća, u roku od 30 xxxx od xxxx stupanja na snagu ovog pravilnika.

Ako fakultet, odnosno viša škola ne dostavi listu nastavnika iz stava 1. ovog ĉlana, ministar može samostalno da odredi predsednika komisije za polaganje ispita za licencu iz xxxx nastavnika tog fakulteta, odnosno više škole.

Član 26

Zavod može da dostavi Ministarstvu, u smislu ĉlana 14. ovog pravilnika, listu iz xxxx zaposlenih za ĉlanove komisije za polaganje ispita za licencu, u roku od 30 xxxx od xxxx stupanja na snagu ovog pravilnika.

Ako Zavod ne dostavi listu zaposlenih za ĉlanove komisije iz stava 1. ovog ĉlana, ministar može samostalno da odredi ĉlanove komisije za polaganje ispita za licencu iz xxxx zaposlenih u Zavodu.

Član 27

Zavod za unapreĊivanje obrazovanja i vaspitanja - Centar za razvoj programa i udžbenika dostaviće Ministarstvu listu tema, odnosno aktivnosti iz ĉlana 16. stav 3. ovog pravilnika, u roku od 30 xxxx od xxxx stupanja na snagu ovog pravilnika.

Zavod za unapreĊivanje obrazovanja i vaspitanja - Centar za profesionalni razvoj zaposlenih dostaviće Ministarstvu listu situacija iz ĉlana 13. stav 2. ovog pravilnika, u roku od 30 xxxx od xxxx stupanja na snagu ovog pravilnika.

Ako Zavod ne dostavi listu tema, aktivnosti, odnosno situacija iz st. 1. i 2. ovog ĉlana, ministar će samostalno odrediti liste tema, aktivnosti, odnosno situacija.

Član 28

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o sadržaju i naĉinu voĊenja registra nastavnika, vaspitaĉa i struĉnih saradnika i obrazac licence nastavnika, vaspitaĉa i struĉnih saradnika ("Službeni glasnik RS", broj 5/2004).

Član 29

Pravilnik o polaganju struĉnog ispita pripravnika nastavnika, struĉnih saradnika i vaspitaĉa ("Prosvetni glasnik", br. 4/93 i 1/99) prestaje da važi 26. xxxx 2005. godine.

Član 30

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog xxxx od xxxx objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se po isteku 60 xxxx od xxxx stupanja na snagu.

Samostalni član Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o dozvoli za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika

("Sl. glasnik RS", br. 51/2008)

Član 12

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog xxxx od xxxx objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

I PROGRAM UVOĐENJA U POSAO NASTAVNIKA, VASPITAČA I STRUČNOG SARADNIKA

Programom uvoĊenja u posao pripravnik, nastavnik, vaspitaĉ, struĉni saradnik xxxxx znanja i razvija veštine i sposobnosti potrebne za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog xxxx xxxx se odnose na:

	1. Nastavnik
Na kraju pripravniĉkog staža nastavnik treba da:
1.	Planiranje, programiranje, ostvarivanje i vrednovanje obrazovno-vaspitnog rada
-	poznaje strukturu plana i programa obrazovno-vaspitnog rada;
-	razume ulogu nastavnog predmeta u ostvarivanju ciljeva i zadataka u obrazovanju i vaspitanju;
-	razume povezanost izmeĊu ciljeva, zadataka, sadržaja, metoda i oblika rada;
-	razume interdisciplinarnu prirodu predmetnih sadržaja;
-	koristi didaktiĉke i metodiĉke principe uspešnog planiranja obrazovno-vaspitnog rada;
-	poznaje mogućnosti i ograniĉenja razliĉitih vrsta nastave;
-	planira razliĉite tipove i strukturu nastavnih ĉasova;
-	zna da povezuje razliĉite metode i oblike rada u procesu uĉenja;
-	zna da kreira podsticajnu sredinu za uĉenje i razvoj;
-	bira sadržaje, metode oblike i tehnike rada u skladu sa uslovima u kojima radi;
-	poznaje osnovne principa rada odeljenjskog starešine;
-	podstiĉe izgradnju zajedništva u odeljenju;
-	zna da prilagoĊava zahteve razvojnim nivoima dece i stilovima uĉenja dece;
-	primenjuje individualni pristup deci u procesu obrazovno-vaspitnog rada;
-	razume ulogu uĉeniĉkih radova u obrazovno-vaspitnom procesu;
-	poznaje kriterijume dobrih udžbenika, literature i didatkiĉkih sredstava za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada;
-	pomaže uĉenicima u nalaženju i izboru literature za razliĉite aktivnosti;
-	koristi raznovrsna didaktiĉka sredstva i razliĉitu literaturu;
-	poznaje razliĉite naĉine ostvarivanja vannastavnih i slobodnih aktivnosti;
-	koristi istraživaĉki pristup u obrazovno-vaspitnom radu;
-	analizira sopstveni obrazovno-vaspitni rad;
2.	Praćenje razvoja i postignuća učenika
-	razume kako se uĉenici razvijaju i kako uĉe;
-	poznaje razliĉite naĉine praćenja, vrednovanja i ocenjivanja postignuća uĉenika;
-	zna da prati i vrednuje postignuće uĉenika u procesu uĉenja;
-	prati individualni razvoj i napredovanje uĉenika i razvoj xxxxx u xxxxxx;
-	razume vrednovanje postignuća u funkciji podrške napredovanju uĉenika;
-	podržava inicijativu uĉenika, motivaciju za rad i spontano stvaralaĉko izražavanje;
-	poštuje principe redovnosti u davanju povratnih informacija o ostvarenim rezultatima;
-	uvažava liĉnost uĉenika u davanju povratnih informacija o ostvarenim rezultatima;

-	pomaže uĉeniku da prepozna svoje potrebe i emocije i izrazi ih na odgovarajući naĉin;
-	poznaje naĉine i tehnike podsticanja procesa samoocenjivanja uĉenika;
-	zna da stvara atmosferu poštovanja razliĉitosti;
-	uvažava inicijativu i slobodu iskazivanja misli, stavova i uverenja kod uĉenika;
-	razvija kod uĉenika naviku za pažljivim rukovanjem nastavnim materijalima;
3.	Saradnja sa kolegama, porodicom i lokalnom zajednicom
-	gradi atmosferu meĊusobnog poverenja sa svim uĉesnicima u obrazovno-vaspitnom radu;
-	poznaje i primenjuje principe uspešne komunikacije sa svim uĉesnicima u obrazovno- vaspitnom radu;
-	razume važnost negovanja partnerskog odnosa sa porodicom uĉenika;
-	poštuje princip privatnosti u saradnji sa porodicom i kolegama;
-	poštuje liĉnost roditelja prilikom davanja povratnih informacija;
-	razmenjuje informacije o uĉeniku sa roditeljima poštujući princip redovnosti;
-	poznaje razliĉite oblike saradnje sa porodicom radi obezbeĊivanja podrške razvoju uĉenika;
-	održava dobre profesionalne odnose sa kolegama;
-	razume važnost timskog rada u ustanovi;
-	razmenjuje zapažanja i iskustva sa kolegama;
-	poznaje razliĉite oblike saradnje sa lokalnom zajednicom u cilju ostvarivanja obrazovno- vaspitnih ciljeva i zadataka;
-	saraĊuje u organizovanju predstavljanja razliĉitih oblika uĉeniĉkog stvaralaštva;
-	razume važnost saradnje sa struĉnim institucijama;
4.	Rad sa učenicima sa smetnjama u razvoju
-	razume znaĉaj uticaja vršnjaka i sredine na razvoj i obrazovanje uĉenika sa smetnjama u razvoju;
-	razume znaĉaj stvaranja atmosfere poštovanja razliĉitosti;
-	poznaje naĉine ukljuĉivanja uĉenika sa smetnjama u razvoju u obrazovno-vaspitnom radu;
-	zna da organizuje aktivnosti za ukljuĉivanje uĉenika sa smetnjama u razvoju u obrazovno- vaspitni rad;
-	razume znaĉaj principa individualizacije procesa uĉenja uĉenika sa smetnjama u razvoju;
-	poznaje važnost praćenja, individualnog napredovanja i postignuća uĉenika sa smetnjama u razvoju;
-	razume znaĉaj obezbeĊivanja odgovarajuće fiziĉke sredine za adekvatno ukljuĉivanje uĉenike sa smetnjama u razvoju u obrazovno-vaspitni rad;
5.	Profesionalni razvoj
-	poznaje znaĉaj kontinuiranog profesionalnog razvoja;
-	upoznat je sa razliĉitim oblicima i naĉinima struĉnog usavršavanja;
-	razume naĉine i tehnike planiranja struĉnog usavršavanja;
-	poznaje strukturu struĉnih tela na nivou ustanove;
-	poznaje elemente za planiranje sopstvenog struĉnog usavršavanja;
-	uĉestvuje u raznim oblicima struĉnog usavršavanja;
-	prati razvoj savremene literature i obrazovne tehnologije;
6.	Dokumentacija
-	zna propise iz oblasti obrazovanja i vaspitanja;
-	poznaje prava i dužnosti na radnom mestu;
-	upoznat je sa dokumentacijom na nivou ustanove;
-	razume svrhu pedagoške dokumentacije;
-	zna da vodi propisanu i potrebnu dokumentaciju;
-	xxxx poverljive podatke o detetu/uĉeniku i njegovoj porodici;
-	vodi evidenciju o uĉešću u raznim oblicima struĉnog usavršavanja;

	2. Vaspitač u dečijem vrtiću
Na kraju pripravniĉkog staža vaspitaĉ treba da:
1.	Planiranje, programiranje, ostvarivanje i vrednovanje obrazovno-vaspitnog rada
-	poznaje strukturu programa vaspitnog i vaspitno-obrazovanog rada;
-	razume ulogu obrazovnih sadržaja u ostvarivanju ciljeva i zadataka vaspitanja i obrazovanja;
-	razume povezanost izmeĊu ciljeva, zadataka, sadržaja, metoda i oblika rada;
-	razume interdisciplinarnu prirodu obrazovnih sadržaja;
-	koristi didaktiĉke i metodiĉke principe uspešnog planiranja vaspitnog i vaspitno- obrazovanog rada;
-	planira vaspitno-obrazovni rad u skladu sa razvojnim nivoom vaspitne xxxxx;
-	poznaje mogućnosti i ograniĉenja razliĉitih tipova aktivnosti;
-	planira raznovrsne tipove aktivnosti;
-	zna da povezuje razliĉite metode i oblike rada u procesu uĉenja;
-	zna da kreira podsticajnu sredinu za uĉenje i razvoj dece;
-	bira sadržaje, metode, oblike i tehnike rada u skladu sa uslovima u kojima radi;
-	podstiĉe izgradnju zajedništva u vaspitnoj grupi;
-	zna da prilagoĊava zahteve razvojnim nivoima dece i stilovima uĉenja dece;
-	primenjuje individualni pristup deci u procesu vaspitno-obrazovnog rada;
-	razume ulogu deĉijih radova u vaspitno-obrazovnom procesu;
-	poznaje kriterijume deĉije literature i didaktiĉkih sredstava za ostvarivanje vaspitno- obrazovnog rada;
-	pomaže deci u nalaženju i izboru materijala za razliĉite aktivnosti;
-	koristi raznovrsna didaktiĉka sredstva i razliĉitu literaturu;
-	poznaje razliĉite naĉine ostvarivanja slobodnih aktivnosti i drugih oblika rada da decom;
-	koristi istraživaĉki pristup u vaspitno-obrazovnom procesu;
-	analizira sopstveni vaspitno-obrazovnom rad;
2.	Praćenje razvoja i postignuća deteta
-	razume kako se deca razvijaju i kako uĉe;
-	poznaje razliĉite naĉine vrednovanja postignuća deteta;
-	zna da prati i vrednuje postignuća dece u procesu uĉenja;
-	prati individualni razvoj i napredovanje deteta i razvoj xxxxx u xxxxxx;
-	razume vrednovanje postignuća u funkciji podrške napredovanju deteta;
-	podržava inicijativu dece, motivaciju za rad i spontano stvaralaĉko izražavanje;
-	poštuje principe redovnosti u davanju povratnih informacija o ostvarenim rezultatima;
-	uvažava liĉnost deteta u davanju povratnih informacija o ostvarenim rezultatima;
-	pomaže detetu da prepozna svoje potrebe i emocije i izrazi ih na odgovarajući naĉin;
-	poznaje naĉine i tehnike podsticanja procesa samovrednovanja;
-	zna da stvara atmosferu poštovanja razliĉitosti;
-	uvažava inicijativu i slobodu iskazivanja misli, stavova i uverenja kod deteta;
-	razvija naviku za pažljivim rukovanjem didaktiĉkim materijalima kod dece;
3.	Saradnja sa kolegama, porodicom i lokalnom zajednicom
-	gradi atmosferu meĊusobnog poverenja sa svim uĉesnicima u vaspitno-obrazovnom procesu;
-	poznaje i primenjuje principe uspešne komunikacije sa svim uĉesnicima u vaspitno- obrazovnom procesu;
-	razume važnost negovanja partnerskog odnosa sa porodicom deteta;
-	primenjuje individualni i grupni savetodavni rad sa roditeljima;

-	poštuje princip privatnosti u saradnji sa porodicom i kolegama;
-	poštuje liĉnost roditelja prilikom davanja povratnih informacija;
-	razmenjuje informacije o detetu sa roditeljima poštujući princip redovnosti;
-	poznaje razliĉite oblike saradnje sa porodicom radi obezbeĊivanja podrške razvoju deteta;
-	održava dobre profesionalne odnose sa kolegama;
-	razume važnost timskog rada u ustanovi;
-	razmenjuje zapažanja i iskustva sa kolegama;
-	poznaje razliĉite oblike saradnje sa lokalnom zajednicom u cilju ostvarivanja vaspitno- obrazovnih ciljeva i zadataka;
-	saraĊuje u organizovanju razliĉitih oblika predstavljanja deĉjeg stvaralaštva;
-	razume važnost saradnje sa struĉnim institucijama;
4.	Rad sa decom sa smetnjama u razvoju
-	razume znaĉaj uticaja vršnjaka i sredine na razvoj i obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju;
-	razume znaĉaj stvaranja atmosfere poštovanja razliĉitosti;
-	poznaje naĉine ukljuĉivanja dece sa smetnjama u razvoju u vaspitno-obrazovnom procesu;
-	zna da organizuje aktivnosti za ukljuĉivanje uĉenika sa smetnjama u razvoju u obrazovno- vaspitni rad;
-	razume znaĉaj principa individualizacije procesa uĉenja dece sa smetnjama u razvoju;
-	poznaje važnost praćenja, individualnog napredovanja i postignuća dece sa smetnjama u razvoju;
-	razume znaĉaj obezbeĊivanja odgovarajuće fiziĉke sredine za adekvatno ukljuĉivanje dece sa smetnjama u razvoju u vaspitno-obrazovni proces;
5.	Profesionalni razvoj
-	poznaje znaĉaj kontinuiranog profesionalnog razvoja;
-	upoznat je sa razliĉitim oblicima i naĉinima struĉnog usavršavanja;
-	razume naĉine i tehnike planiranja struĉnog usavršavanja;
-	poznaje strukturu struĉnih tela na nivou ustanove;
-	poznaje elemente za planiranje sopstvenog struĉnog usavršavanja;
-	uĉestvuje u raznim oblicima struĉnog usavršavanja;
-	prati razvoj savremene literature i obrazovne tehnologije;
6.	Dokumentacija
-	zna propise iz oblasti obrazovanja i vaspitanja;
-	poznaje prava i dužnosti na radnom mestu;
-	upoznat je sa dokumentacijom na nivou ustanove;
-	razume svrhu pedagoške dokumentacije;
-	zna da vodi propisanu i potrebnu dokumentaciju;
-	xxxx poverljive podatke o detetu/uĉeniku i njegovoj porodici;
-	vodi evidenciju o uĉešću u raznim oblicima struĉnog usavršavanja;
	3. Vaspitač u školi sa domom i domu učenika
Na kraju pripravniĉkog staža vaspitaĉ treba da:
1.	Planiranje, programiranje, ostvarivanje i vrednovanje obrazovno-vaspitnog rada
-	poznaje strukturu programa vaspitnog i obrazovanog-vaspitnog rada;
-	razume ulogu obrazovnih sadržaja u ostvarivanju ciljeva i zadataka vaspitanja i obrazovanja;
-	razume povezanost izmeĊu ciljeva, zadataka, sadržaja, metoda i oblika rada;
-	koristi didaktiĉke i metodiĉke principe uspešnog planiranja vaspitnog i vaspitno- obrazovanog rada;

-	planira raznovrsne tipove aktivnosti;
-	poznaje mogućnosti i ograniĉenja razliĉitih tipova aktivnosti;
-	zna da povezuje razliĉite metode i oblike rada u procesu uĉenja;
-	zna da kreira podsticajnu sredinu za uĉenje i razvoj uĉenika;
-	bira sadržaje, metode oblike i tehnike rada u skladu sa uslovima u kojima radi;
-	podstiĉe izgradnju zajedništva u vaspitnoj grupi;
-	zna da prilagoĊava zahteve razvojnim nivoima uĉenika i stilovima uĉenja uĉenika;
-	primenjuje individualni pristup deci u procesu vaspitno-obrazovnog rada;
-	razume ulogu uĉeniĉkih radova u obrazovnom-vaspitnom radu;
-	poznaje kriterijume dobrih udžbenika, literature i didaktiĉkih sredstava za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada;
-	pomaže uĉeniku u nalaženju i izboru materijala za razliĉite aktivnosti;
-	koristi raznovrsna didaktiĉka sredstva i razliĉitu literaturu;
-	poznaje razliĉite naĉine organizovanja slobodnog vremena uĉenika stvara uslove za kvalitetno ispunjavanje slobodnog vremena uĉenika;
-	analizira sopstveni vaspitno-obrazovni rad;
2.	Praćenje razvoja i postignuća učenika
-	razume kako se uĉenici razvijaju i kako uĉe;
-	zna da prati i vrednuje postignuće uĉenika u procesu uĉenja;
-	prati individualni razvoj i napredovanje uĉenika i razvoj xxxxx u xxxxxx;
-	podržava inicijativu uĉenika, motivaciju za rad i spontano stvaralaĉko izražavanje;
-	poštuje principe redovnosti u davanju povratnih informacija o ostvarenim rezultatima;
-	uvažava liĉnost uĉenika u davanju povratnih informacija o ostvarenim rezultatima;
-	pomaže uĉeniku da prepozna svoje potrebe i emocije i izrazi ih na odgovarajući naĉin;
-	poznaje naĉine i tehnike podsticanja procesa samovrednovanja uĉenika;
-	zna da stvara atmosferu poštovanja razliĉitosti;
-	uvažava inicijativu i slobodu iskazivanja misli, stavova i uverenja kod uĉenika;
3.	Saradnja sa kolegama, porodicom i lokalnom zajednicom
-	gradi atmosferu meĊusobnog poverenja sa svim uĉesnicima u vaspitno-obrazovnom procesu;
-	poznaje i primenjuje principe uspešne komunikacije sa svim uĉesnicima u vaspitno- obrazovnom procesu;
-	razume važnost negovanja partnerskog odnosa sa porodicom uĉenika;
-	poštuje princip privatnosti u saradnji sa porodicom i kolegama;
-	poštuje liĉnost roditelja prilikom davanja povratnih informacija;
-	razmenjuje informacije o uĉeniku sa roditeljima poštujući princip redovnosti;
-	poznaje razliĉite oblike saradnje sa porodicom radi obezbeĊivanja podrške razvoju uĉenika;
-	održava dobre profesionalne odnose sa kolegama;
-	razume važnost timskog rada u ustanovi;
-	razmenjuje zapažanja i iskustva sa kolegama;
-	poznaje razliĉite oblike saradnje sa lokalnom zajednicom u cilju ostvarivanja vaspitno- obrazovnih ciljeva i zadataka;
-	saraĊuje u organizovanju razliĉitih oblika predstavljanja uĉeniĉkog stvaralaštva;
-	razume važnost saradnje sa struĉnim institucijama;
4.	Rad sa učenicima sa smetnjama u razvoju
-	razume znaĉaj uticaja vršnjaka i sredine na razvoj i obrazovanje uĉenika sa smetnjama u razvoju;
-	razume znaĉaj stvaranja atmosfere poštovanja razliĉitosti;
-	poznaje naĉine ukljuĉivanja uĉenika sa smetnjama u razvoju u vaspitno-obrazovni proces;

-	zna da organizuje aktivnosti za ukljuĉivanje uĉenika sa smetnjama u razvoju u obrazovno- vaspitni rad;
-	razume znaĉaj principa individualizacije procesa uĉenja uĉenika sa smetnjama u razvoju;
-	poznaje važnost praćenja, individualnog napredovanja i postignuća uĉenika sa smetnjama u razvoju;
-	razume znaĉaj obezbeĊivanja odgovarajuće fiziĉke sredine za adekvatno ukljuĉivanje uĉenika sa smetnjama u razvoju u vaspitno-obrazovni proces;
5.	Profesionalni razvoj
-	poznaje znaĉaj kontinuiranog profesionalnog razvoja;
-	upoznat je sa razliĉitim oblicima i naĉinima struĉnog usavršavanja;
-	razume naĉine i tehnike planiranja struĉnog usavršavanja;
-	poznaje strukturu struĉnih tela na nivou ustanove;
-	poznaje elemente za planiranja sopstvenog struĉnog usavršavanja;
-	uĉestvuje u raznim oblicima struĉnog usavršavanja;
-	prati razvoj savremene literature i obrazovne tehnologije;
6.	Dokumentacija
-	zna propise iz oblasti obrazovanja i vaspitanja;
-	poznaje prava i dužnosti na radnom mestu;
-	upoznat je sa dokumentacijom na nivou ustanove;
-	razume svrhu pedagoške dokumentacije;
-	zna da vodi propisanu i potrebnu dokumentaciju;
-	xxxx poverljive podatke o detetu/uĉeniku i njegovoj porodici;
-	vodi evidenciju o uĉešću u raznim oblicima struĉnog usavršavanja.
	4. Stručni saradnik
Na kraju pripravniĉkog staža struĉni saradnik treba da:
1.	Planiranje, programiranje, ostvarivanje i vrednovanje obrazovno-vaspitnog rada
-	zna osnovne principe planiranja i programiranja rada ustanove;
-	zna osnovne principe uspešnog planiranja rada zaposlenih u ustanovi;
-	poznaje strukturu plana i programa obrazovno-vaspitnog rada;
-	razume ulogu nastavnih predmeta i obrazovnih sadržaja u ostvarivanju ciljeva i zadataka u obrazovanju i vaspitanju;
-	razume povezanost izmeĊu ciljeva, zadataka, sadržaja, metoda i oblika rada;
-	razume interdisciplinarnu prirodu predmetnih i obrazovnih sadržaja;
-	poznaje mogućnosti i ograniĉenja razliĉitih tipova nastave i aktivnosti;
-	zna da kreira podsticajnu sredinu za uĉenje i razvoj;
-	zna da prilagoĊava zahteve razvojnim nivoima dece i stilovima uĉenja dece;
-	primenjuje individualni pristup deci tokom obrazovno-vaspitnog rada;
-	razume ulogu deĉijih i uĉeniĉkih radova u obrazovno-vaspitnom procesu;
-	poznaje kriterijume dobrih udžbenika, literature i didaktiĉkih sredstava za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada;
-	koristi raznovrsna didaktiĉka sredstva i razliĉitu literaturu;
-	zna osnovne principe strukturiranja odeljenja/vaspitne xxxxx;
-	podstiĉe izgradnju zajedništva u odeljenju/vaspitnoj grupi;
-	poznaje razliĉite naĉine ostvarivanja vannastavnih i slobodnih aktivnosti;
-	analizira sopstveni obrazovno-vaspitni rad;
-	ume da izraĊuje osnovne instrumente za realizaciju obrazovno-vaspitnog rada;
-	organizuje preventivni mentalno-higijenski rad;
-	koristi istraživaĉki pristup u obrazovno-vaspitnom radu i razmenjuje zapažanja i iskustva sa

	kolegama;
-	pomaže zaposlenima u izboru i primeni razliĉite literature za obrazovno-vaspitni rad;
2.	Praćenje razvoja i postignuća deteta/učenika
-	razume kako se deca/uĉenici razvijaju i kako uĉe;
-	zna da prati i vrednuje postignuća dece/uĉenika u procesu uĉenja;
-	zna da identifikuje talentovanu decu/uĉenike kao i decu/uĉenike sa teškoćama u razvoju i uĉenju i radi na stvaranju podsticajne sredine za njihov razvoj;
-	primenjuje individualni/grupni savetodavno/vaspitni rad sa decom/uĉenicima;
-	prati individualni razvoj i napredovanje deteta/uĉenika i razvoj xxxxx u xxxxxx;
-	razume vrednovanje postignuća u funkciji podrške napredovanja deteta/uĉenika;
-	poznaje razliĉite naĉine praćenja, vrednovanja i ocenjivanja postignuća deteta/uĉenika;
-	zna osnovne principe uspešne profesionalne orijentacije;
-	podržava inicijativu dece/uĉenika, motivaciju za rad i spontano stvaralaĉko izražavanje;
-	poštuje princip redovnosti u davanju povratnih informacija;
-	uvažava liĉnost i privatnost deteta/uĉenika;
-	pomaže detetu/uĉeniku da prepozna svoje potrebe i emocije i izrazi ih na odgovarajući naĉin;
-	poznaje naĉine i tehnike podsticanja procesa samovrednovanja deteta/uĉenika;
-	zna da stvara atmosferu poštovanja razliĉitosti;
-	uvažava inicijativu i slobodu iskazivanja misli, stavova i uverenja kod deteta/uĉenika;
3.	Saradnja sa kolegama, porodicom i lokalnom zajednicom
-	gradi atmosferu meĊusobnog poverenja sa svim uĉesnicima u obrazovno-vaspitnom radu;
-	poznaje i primenjuje principe uspešne komunikacije sa svim uĉesnicima u obrazovno- vaspitnom radu;
-	poznaje važnost negovanja partnerskog odnosa sa porodicom deteta/uĉenika;
-	poštuje princip privatnosti u saradnji sa porodicom i kolegama;
-	poštuje liĉnost i privatnost roditelja;
-	poznaje razliĉite oblike saradnje sa porodicom, radi obezbeĊivanja podrške razvoju deteta/uĉenika;
-	održava dobre profesionalne odnose sa kolegama;
-	razume važnost timskog rada u ustanovi;
-	organizuje preventivni mentalno-higijenski rad u ustanovi;
-	poznaje razliĉite oblike saradnje sa lokalnom zajednicom u cilju ostvarivanja obrazovno- vaspitnih ciljeva i zadataka;
-	saraĊuje u organizovanju razliĉitih oblika deĉijeg/uĉeniĉkog stvaralaštva;
4.	Rad sa decom/učenicima sa smetnjama u razvoju
-	razume znaĉaj uticaja vršnjaka i sredine na razvoj i obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju;
-	razume znaĉaj stvaranja atmosfere poštovanja razliĉitosti;
-	razume znaĉaj principa individualizacije procesa uĉenja uĉenika sa smetnjama u razvoju;
-	poznaje naĉine ukljuĉivanja dece/uĉenika sa smetnjama u razvoju u obrazovno-vaspitni rad;
-	zna da organizuje aktivnosti za ukljuĉivanje uĉenika sa smetnjama u razvoju u obrazovno- vaspitni rad;
-	poznaje važnost praćenja napredovanja i postignuća u skladu sa stvarnim mogućnostima dece/uĉenika sa smetnjama u razvoju;
-	razume znaĉaj obezbeĊivanja odgovarajuće fiziĉke sredine za adekvatno ukljuĉivanje dece/uĉenika sa smetnjama u razvoju u vaspitno-obrazovni rad;
5.	Profesionalni razvoj
-	poznaje znaĉaj kontinuiranog profesionalnog razvoja;

-	upoznat je sa razliĉitim oblicima i naĉinima struĉnog usavršavanja;
-	razume naĉine i tehnike planiranja struĉnog usavršavanja;
-	poznaje strukturu struĉnih tela na nivou ustanove;
-	uĉestvuje u pripremi razliĉitih oblika struĉnog usavršavanja na nivou ustanove;
-	poznaje elemente za planiranje sopstvenog struĉnog usavršavanja;
-	uĉestvuje u raznim oblicima struĉnog usavršavanja;
-	prati razvoj savremene literature i obrazovne tehnologije;
6.	Dokumentacija
-	zna propise iz oblasti obrazovanja i vaspitanja;
-	poznaje prava i dužnosti na radnom mestu;
-	upoznat je sa dokumentacijom na nivou ustanove;
-	razume svrhu pedagoške dokumentacije;
-	zna da saĉinjava preglede, izveštaje i analize u vezi sa razliĉitim pitanjima obrazovno- vaspitne prakse;
-	zna da vodi propisanu i potrebnu dokumentaciju;
-	xxxx poverljive podatke o detetu/uĉeniku i njegovoj porodici;
-	vodi evidenciju o uĉešću u raznim oblicima struĉnog usavršavanje.
	5. Bibliotekar
Na kraju pripravniĉkog staža bibliotekar treba da:
1.	Planiranje, programiranje, ostvarivanje i vrednovanje obrazovno-vaspitnog rada
-	poznaje strukturu plana i programa obrazovno-vaspitnog rada;
-	razume interdisciplinarnu prirodu predmetnih sadržaja;
-	zna da kreira podsticajnu sredinu za uĉenje i razvoj;
-	primenjuje individualni pristup uĉenicima tokom obrazovno-vaspitnog rada;
-	razume ulogu uĉeniĉkih radova u obrazovno-vaspitnom procesu;
-	bira sadržaje, metode, oblike i tehnike rada u skladu sa uslovima u kojima radi;
-	poznaje kriterijume dobrih udžbenika, literature i didaktiĉkih sredstava za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada;
-	poznaje razliĉite naĉine ostvarivanja vannastavnih i slobodnih aktivnosti;
-	analizira sopstveni rad;
-	koristi istraživaĉki pristup u obrazovno-vaspitnom radu;
-	planira nabavke knjiga u skladu sa potrebama i interesovanjima uĉenika i zaposlenih;
-	pomaže uĉenicima u nalaženju i izboru literature za razliĉite aktivnosti;
-	pomaže zaposlenima u izboru i primeni razliĉite literature za obrazovno-vaspitni rad;
-	organizuje ĉasove i razliĉite tipove aktivnosti u saradnji sa zaposlenima;
2.	Praćenje razvoja i postignuća učenika
-	razume kako se uĉenici razvijaju i kako uĉe;
-	podržava inicijativu uĉenika, motivaciju za rad i spontano stvaralaĉko izražavanje;
-	zna da stvara atmosferu poštovanja razliĉitosti;
-	uvažava inicijativu i slobodu iskazivanja misli, stavova i uverenja kod uĉenika;
-	razvija kod uĉenika naviku za pažljivim rukovanjem nastavnim materijalima;
3.	Saradnja sa kolegama, porodicom i lokalnom zajednicom
-	gradi atmosferu meĊusobnog poverenja sa svim uĉesnicima u obrazovno-vaspitnom procesu;
-	poznaje i primenjuje principe uspešne komunikacije sa svim uĉesnicima u obrazovno- vaspitnom radu;
-	poštuje princip privatnosti u saradnji sa porodicom i kolegama;
-	održava dobre profesionalne odnose sa kolegama;

-	razume važnost timskog rada u ustanovi;
-	razmenjuje zapažanja i iskustva sa kolegama;
-	poznaje razliĉite oblike saradnje sa lokalnom zajednicom u cilju ostvarivanja obrazovno- vaspitnih ciljeva i zadataka;
-	informiše korisnike o novim izdanjima;
-	organizuje saradnju sa pozorištima, muzejima, galerijama i drugim ustanovama i organizacijama iz oblasti kulture;
-	organizuje književne susrete i tribine;
-	saraĊuje u organizovanju razliĉitih oblika uĉeniĉkog stvaralaštva;
4.	Rad sa učenicima sa smetnjama u razvoju
-	razume znaĉaj vršnjaĉkog uticaja i uticaja sredine na razvoj i obrazovanje uĉenika sa smetnjama u razvoju;
-	razume znaĉaj stvaranja atmosfere poštovanja razliĉitosti;
-	razume znaĉaj principa individualizacije procesa uĉenja uĉenika sa smetnjama u razvoju;
-	zna da organizuje aktivnosti za ukljuĉivanje uĉenika sa smetnjama u razvoju u obrazovno- vaspitni rad;
5.	Profesionalni razvoj
-	poznaje znaĉaj kontinuiranog profesionalnog razvoja;
-	upoznat je sa razliĉitim oblicima i naĉinima struĉnog usavršavanja;
-	razume naĉine i tehnike planiranja struĉnog usavršavanja;
-	poznaje strukturu struĉnih tela na nivou ustanove;
-	poznaje elemente za planiranja sopstvenog struĉnog usavršavanja;
-	prati razvoj savremene literature i obrazovne tehnologije;
-	uĉestvuje u raznim oblicima struĉnog usavršavanja;
-	prati izdavaĉku produkciju u skladu sa potrebama škole;
6.	Dokumentacija
-	zna propise iz oblasti obrazovanja i vaspitanja;
-	poznaje prava i dužnosti na radnom mestu;
-	upoznat je sa dokumentacijom na nivou ustanove;
-	zna da vodi propisanu i potrebnu dokumentaciju;
-	vodi evidenciju o uĉešću u raznim oblicima struĉnog usavršavanja.

II PROGRAM ZA STICANJE LICENCE

1. PROGRAM METODIKE OBRAZOVNO-VASPITNOG XXXX XX ELEMENTIMA PEDAGOGIJE I PSIHOLOGIJE

NASTAVNIKA, STRUČNOG SARADNIKA U OSNOVNOJ I SREDNJOJ ŠKOLI I VASPITAČA U DOMU UČENIKA

Metodika kao naučna disciplina

Pojam i predmet metodike nastavnog predmeta. Zadaci metodike. Odnos metodiĉke teorije i nastavne prakse. Odnos izmeĊu metodika i pedagoških i andragoških disciplina (opšta pedagogija, didaktika i dr.)

Odnos izmeĊu metodike i drugih nauka i nauĉnih disciplina (nauke i discipline iz kojih je preuzet sadržaj nastave, filozofija, sociologija, psihologija i dr.). Specifiĉnosti struĉnih i nauĉnih metodiĉkih prouĉavanja.

Specifičnost nastave

Pojam nastave datog predmeta. Društvena i pedagoška uslovljenost uvoĊenja predmeta u nastavni plan. Specifiĉna uloga nastavnog predmeta u ostvarivanju opšteg cilja vaspitanja i zadataka škole. Posebni ciljevi i zadaci nastave, konkretizacija ciljeva i zadataka nastave.

Mesto predmeta u nastavnom planu. Odnos prema drugim predmetima, odnosno obaveznim i izbornim delovima nastavnog plana i programa. Program vaspitnog rada i posebnih programa struĉnog osposobljavanja i obuke. Nastava predmeta i vannastavne i vanškolske aktivnosti.

Gnoseološko-logičke karakteristike nastavnog predmeta

Predmet nauke, odnosno nauĉne discipline koja se uĉi. Osnovne karakteristike procesa saznavanja u nauci, odnosno disciplini. Specifiĉna logiĉka priroda pojmova, zakona, teorija, principa i drugih znanja. Karakter misaone i drugih delatnosti u nauci. Karakter umenja i navika. Karakter užih i širih sistema znanja u nauci. Znaĉenje i znaĉaj ovih karakteristika za metodiku i nastavu.

Odnos nastave i razvoja učenika

Nastavni predmet kao ĉinilac razvoja uĉenika. Razliĉite teorije o odnosu nastave i razvoja uĉenika. Mogućnosti i efekti primene ovih teorija u nastavi predmeta. Metodiĉke pretpostavke uticanja na razvoj uĉenika. Motivacija uĉenika za uĉenje u nastavnom procesu. Primena teorija intelektualnog razvoja liĉnosti uĉenika u nastavi. Primena teorije razvoja liĉnosti u nastavnom procesu. Razvijanje sposobnosti uĉenika u procesu nastave.

Sadržaj nastave

Pojam i uloga sadržaja. Teorijske osnove nastavnog programa predmeta. Kriterijumi izbori sadržaja. Raspored gradiva u nastavnom programu. Struktura programa - ciljevi i zadaci, sadržaji, metodiĉka uputstva. Programske celine, teme i jedinice. Suštinska opšta znanja i posebna znanja - odnos.

Preciziranje sadržaja nastave u udžbeniku predmeta. Nastavnik kao ĉinilac odreĊivanja sadržaja nastave.

Metodologija izrade, vrednovanja i usavršavanja programa, odnosno sadržaja nastave predmeta.

Didaktičko-metodički principi

Osnovni teorijski i metodološki problemi didaktike. Didaktika kao teorija o obrazovanju i nastavi. Didaktika i druge nauke.

Opšti didaktiĉki principi i pravila. Zakonitosti, principi i pravila nastave. Obeležja i sistematika didaktiĉkih principa. Karakteristike pojedinih principa.

Specifiĉnosti primene didaktiĉkih principa u nastavi predmeta. Posebni metodiĉki principi i zahtevi.

Objekti nastave

Pojam i vrste objekata u nastavi predmeta. Metodiĉke specifiĉnosti izbora i korišćenja objekata (kabinet, sala za fiziĉko vaspitanje, školski vrt, fabrika, muzej, spomenik i dr.).

Saradnja sa struĉnjacima izvan škole. Analiza pripremanja, ostvarivanja i efekata nastave u pojedinim objektima.

Oblici nastavnog rada

Specifiĉnosti frontalnog, grupnog, individualnog i drugih oblika u nastavi predmeta. Kriterijumi izbora i kombinovanja oblika rada. Metodiĉki zahtevi za organizovanje i ostvarivanje razliĉitih oblika i novih kombinacija.

Nastavne metode

Metode i sredstva nastave. Pojam nastavnih metoda. Klasifikacija nastavnih metoda.

Specifiĉnosti pojedinih nastavnih metoda. Kriterijumi za izbor i primenu nastavnih metoda. Odnos nastavnih metoda i nastavnih sredstava. Specifiĉnosti primene opštih nastavnih metoda u nastavi predmeta. Posebne metode i metodski postupci u nastavi predmeta.

Kriterijumi izbora i kombinovanja metoda.

Nastavna sredstva

Nastavna sredstva, njihove karakteristike i naĉin korišćenja u nastavi.

Specifiĉna uloga nastavnih sredstava u nastavi predmeta. Primena univerzalnih sredstava za nastavu predmeta. Specifiĉna sredstva za nastavu predmeta.

Kriterijumi izbora i kombinovanja nastavnih sredstava. Uĉešće nastavnika i uĉenika u pripremanju i izradi nastavnih sredstava.

Vrste nastave

Oblici i tipovi nastave. Problemska nastava. Programirana nastava. Inividualizovana i diferencirana nastava. Timska nastava. Dopunska i dodatna nastava. Nastavna ekskurzija. Mogućnosti i specifiĉnosti primene pojedinih vrsta nastave u predmetu.

Planiranje nastave

Organizacija nastave. Problemi sadržaja nastave. Shvatanja o sadržajima nastave. Izbor nastavnih sadržaja. Opšte i struĉno obrazovanje. Nastavni plan. Nastavni program. Sadržaj planiranja u nastavi predmeta. Vrste planiranja i planova nastavnog rada. Didaktiĉki i metodiĉki zahtevi pretpostavke uspešnog planiranja. Koordinacija i korelacija sadržaja predmeta sa drugim predmetima. Subjekti planiranja.

Pripremanje za nastavu

Nužnosti i specifiĉnosti pripremanja za nastavu predmeta. Sadržaj i vrste pripremanja. Pojam nastavne jedinice. Odnos nastavne jedinice i sadržaja. Metodika izrade pripreme i skice za nastavni rad u predmetu. Uloga nastavnika i uĉenika u pripremanju nastavnog rada.

Tipovi i struktura nastavnih časova

Specifiĉnosti didaktiĉkih tipova ĉasova i njihove strukture u nastavi predmeta. Posebni tipovi ĉasova u nastavi predmeta i njihova struktura. Didaktiĉko-metodiĉki zahtevi organizacija i ostvarivanje nastave na ĉasu.

Ponavljanje, utvrđivanje i vežbanje

Pojam i specifiĉna uloga u nastavi predmeta. Vrste ponavljanja, utvrĊivanja i vežbanja. Didaktiĉko-metodiĉke pretpostavke uspešnog ponavljanja, utvrĊivanja i vežbanja.

Školski i domaći radovi

Specifiĉna uloga i vrste školskih i domaćih radova u nastavi predmeta. Osnovni metodiĉki zahtevi za zadavanje, proveravanje i ocenjivanje školskih i domaćih radova uĉenika.

Priručnici, udžbenici i druga literatura

Pojam, vrste i uloga u nastavi predmeta. Metodiĉke karakteristike udžbenika i priruĉnika za uĉenike. Metodika korišćenja udžbenika, priruĉnika i razliĉite literature u nastavi predmeta. Osposobljavanje uĉenika za korišćenje ovih izvora znanja.

Obrada sadržaja i ostvarivanje zadataka nastave

Specifiĉnosti procesa saznanja i uĉenja u nastavi predmeta. Metodiĉki problemi obrade osnovnih programskih sadržaja. Metodika razvijanja intelektualnih i drugih sposobnosti. Formiranje umenja i navika. Formiranje nauĉnog pogleda na svet. Razvijanje motivacije za uĉenje. Metodika vaspitanja moralnih, estetskih, fiziĉko - zdravstvenih i drugih svojstava liĉnosti uĉenika. Osposobljavanje uĉenika za samoobrazovanje i samovaspitanje i samostalan rad.

Uloga uĉenika i nastavnika i njihovi odnosi u nastavi predmeta. Odnosi uĉenika i uĉenika u nastavi.

Osnova i suština nastavnog procesa. Zakonitosti i odlike nastavnog procesa.

Ocenjivanje

Metodiĉke specifiĉnosti uloge, sadržaja i vrste ocenjivanja i vrednovanja u nastavi predmeta. Pretpostavke i sredstva objektivnog ocenjivanja i vrednovanja. Ponavljanje, utvrĊivanje i vežbanje u nastavnom radu. Proveravanje rezultata nastave - ocenjivanje rada, uspeha i razvitka uĉenika u nastavi. Neophodnost poznavanja praćenja razvoja liĉnosti uĉenika.

Uĉešće uĉenika u ocenjivanju, samoocenjivanju i vrednovanju.

Vannastavne i vanškolske aktivnosti

Sadržaj, organizacija i ostvarivanje vannastavnih i vanškolskih aktivnosti. Vanškolske aktivnosti uĉenika. Povezivanje ovih aktivnosti sa nastavom predmeta.

Praćenje, vrednovanje i usavršavanje nastave

Naĉin praćenja obrazovno-vaspitnog rada u nastavnom predmetu. Metode, sredstva i instrumenti istraživanja nastavnog procesa i njegovi rezultati. Praćenje novih nauĉnih dostignuća u metodici i sa njom povezanim nauĉnim disciplinama. Vrednovan je svih pojedinaĉnih rešenja u nastavi i nastave u celini. Korišćenje svih ovih saznanja za usavršavanje nastave nastavnog predmeta.

Stalno obrazovanje i usavršavanje nastavnika. Saradnja sa ostalim nastavnicima, struĉnim saradnicima, roditeljima i odgovarajućim struĉnim i nauĉnim ustanovama i organima.

Vaspitanje

Znaĉaj vaspitanja za razvoj pojedinca i društva. Mogućnosti i granice vaspitanja. Odluĉujući faktori u razvitku liĉnosti.

Cilj i zadaci vaspitanja. Problemi konkretizacije ciljeva i zadataka vaspitanja u praktiĉnom radu. Principi, metode i sadržaji vaspitanja.

Vaspitanje i liĉnost. Vaspitanje i društvo. Vaspitanje i kultura. Obrazovanje i vaspitanje odraslih. Vaspitanje i rad.

Najpoznatije koncepcije (teorije, škole, pravci vaspitanja).

Pedagogija

Pedagogija od uopštavanja iskustva do nauke. Istorijski pregled razvoja vaspitanja i pedagoške nauke. Najpoznatiji pedagozi i njihova dela. Sistem nauĉnih disciplina u pedagogiji i odnos prema drugim naukama.

Nauĉno istraživanje pojave u oblasti vaspitanja i obrazovanja - metodologije pedagoških istraživanja. Praktiĉna pitanja izrada nauĉno-istraživaĉkih instrumenata u pedagoškim istraživanjima (izrade testova znanja, anketnih listova i sliĉno).

Škola i školski sistem. Od tradicionalnog do savremenog školskog sistema (predškolske ustanove, osnovna i srednja škola, visokoškolske ustanove). Struktura vaspitno-obrazovnih aktivnosti savremene škole. Savremena xxxxxxx xxxxx xxx institucije.

Škola i njeno okruženje; vaspitno u porodici, vaspitanje u slobodnom vremenu, vaspitni znaĉaj sredstava masovnog komuniciranja (štampe, radija, televizije, filma i pozorišta), vaspitanje i obrazovanje odraslih. Škola kao pedagoški i kulturni centar lokalne zajednice.

Nastavnik

Nastavnik kao ĉinilac nastavnog procesa. Odlike poziva i liĉnosti nastavnika. Nastavnik u funkciji odeljenskog starešine.

Psihologija

Predmet psihologije i njen znaĉaj za uspešno obavljanje vaspitno-obrazovne delatnosti. Zakonitosti psihofiziĉkog razvoja. Kritiĉki periodi u razvoju. Zrelost.

Naĉin prikupljanja podataka i zakljuĉivanja u psihologiji (metode i tehnika psiholoških istraživanja).

Pojam uĉenja. Stilovi uĉenja. Racionalizacija procesa školskog uĉenja. Psihološki faktori uĉenja. Uĉenje i razvoj. Razvoj i priroda razvojnih promena. Zakonitosti psihiĉkog razvoja. Pol, uzrast i uĉenje. Pokretaĉi psihiĉkog razvoja uĉenika. Detinjstvo i njegov znaĉaj u životu jedinke. Razvoj mišljenja. Govor i mišljenje. Razvoj stvaralaĉkog mišljenja. Razvoj emocija i izražavanje emocija. Razvoj liĉnog identiteta. Uĉenje (pojam, vrste, karakteristike).

Pamćenje. Zaboravljanje. Sposobnosti. Motivacija za uĉenje. Ekonomija i tehnika procesa uĉenja. Rad i sticanje radnih navika. Rad i umor. Transfer uĉenja. Programirano uĉenje (vrste, karakteristike, mogućnosti praktiĉne primene).

Ispitivanje, ocenjivanje i vrednovanje znanja i napredovanja uĉenika. Razliĉiti naĉini i pristupi ocenjivanja. Faktori koji utiĉu na ocenjivanje. Testovi znanja, testovi postignuća, njihove karakteristike i mogućnost primene.

Adolescencija kao period sticanja liĉnog identiteta. Telesni razvoj i promene u pubertetu i adolescenciji. Ukljuĉivanje adolescenata u svet odraslih. Problemi u vezi sa osamostaljivanjem, izborom poziva, prihvatanjem životne filozofije, sistema vrednosti, seksualnim ponašanjem i dr. Adolescencija deĉaka i devojĉica. Psihiĉki razvoj u adolescenciji, promene u intelektualnoj i emocionalnoj sferi. Sukobi u adolescenciji.

Psihologija nastave. Razliĉite teorije nastave. PrilagoĊavanje nastave individualnim razlikama uĉenika. Školovanje dece sa smetnjama u razvoju. Rad sa obdarenom decom.

Psihološki problemi vaspitanja i samovaspitanja. Jedinstvo liĉnog i socijalnog. Razvijanje moralne svesti, moralnog suĊenja i moralnih stavova savesti kod uĉenika. Škola i profesionalni razvoj uĉenika.

Frustracije i konflikti u školskim situacijama. Psihološki aspekti formiranja odeljenskih zajednica uĉenika. Disciplina u školi. Mentalno - higijenski problemi u školi.

2. PROGRAM METODIKE VASPITNO-OBRAZOVNOG XXXX XX ELEMENTIMA PEDAGOGIJE I PSIHOLOGIJE VASPITAČA I

STRUČNIH SARADNIKA U DEČJEM VRTIĆU

Predškolsko vaspitanje i obrazovanje

Funkcije predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Shvatanja o detetu i njegovom razvoju. Igra

- naĉelo za izbor metoda vaspitno-obrazovnog rada.

Ciljevi i načela predškolskog vaspitanja i obrazovanja

Polazišta programa. Opšti cilj i ciljevi predškolskog vaspitanja. Naĉela predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Sistem aktivnosti. Cilj i zadaci vaspitnog rada s decom do tri godine. Opšta naĉela vaspitanja dece ranog uzrasta. Xxxxxxxx rad s decom uzrasta do tri godine. Vaspitno-obrazovni rad s decom uzrasta od tri do xxxxx xxxxxx. Ciljevi vaspitno- obrazovnog rada s decom predškolskog uzrasta na jezicima nacionalnih manjina. Mogući izvori programskih sadržaja s decom nacionalnih manjina. Principi za izbor sadržaja za rad sa ovom decom.

Oblici, metode i sredstva u vaspitno-obrazovnom radu.

Oblici rada: pojam i vrste (individualni, grupni i frontalni rad). Metode - pojam i vrste (poseban osvrt na igru). Posmatranje dece. Pojam, cilj i faze posmatranja. Funkcija i tehnike posmatranja.

Individualne razlike dece i njihovo dosledno poštovanje u svim fazama rada.

Sredstva za vaspitno-obrazovni rad

Upotreba i vrsta sredstava s obzirom na uzrast dece. Normativ sredstava za vaspitni rad sa decom do tri godine. Normativ sredstava za vaspitno-obrazovni rad sa decom od tri do xxxxx xxxxxx. Uslovi za realizaciju programa vaspitno-obrazovnog rada.

Realizacija pedagoškog rada u predškolskoj ustanovi.

Organizacija vaspitnog rada u vaspitnoj grupi dece do tri godine. Organizacija pedagoškog rada u vaspitnoj grupi dece od tri do xxxxx xxxxxx.

Programiranje vaspitno-obrazovnog rada

Opšti principi. Pedagoška dokumentacija za rad sa decom do tri godine - programiranje, posmatranje i realizacija rada. Programiranje i planiranje vaspitno-obrazovnog xxxx xx decom od tri do xxxxx xxxxxx. Otvoreni sistem vaspitanja i obrazovanja. Vrste i nivoi planiranja (tematsko, projekti, aktivnosti). Evaluacija vaspitno-obrazovnog rada.

Xxx i timski rad

Pojam i funkcionisanje tima. Interakcija u timu. Faze razvoja tima. Uloge u timu.

Pripremanje za vaspitno-obrazovni rad

Nužnost i specifiĉnost pripremanja za vaspitno-obrazovni rad pojedinih profila struĉnih radnika. Sadržaj i vrste pripremanja. Uloga vaspitaĉa i dece u pripremanju aktivnosti. Uslovi za rad i pripremanje fiziĉke sredine.

Uloge vaspitaĉa. Uloge struĉnog saradnika u pedagoškoj praksi. Uloge vaspitaĉa - saradnika u pedagoškoj praksi.

Pedagogija

Znaĉaj vaspitanja za razvoj pojedinca i društva. Mogućnosti i granice vaspitanja. Odluĉujući faktori u razvitku liĉnosti.

Cilj i zadaci vaspitanja. Problemi konkretizacije ciljeva i zadataka vaspitanja u praktiĉnom radu. Principi, metode i sadržaji vaspitanja.

Vaspitanje i liĉnost. Vaspitanje i društvo. Vaspitanje i rad. Vaspitanje i kultura. Najpoznatije koncepcije (teorije, pravci) vaspitanja.

Istorijski pregled razvoja vaspitanja i pedagoške nauke. Najpoznatiji pedagozi u oblasti predškolskog vaspitanja i njihova dela. Metodologija pedagoških istraživanja. Akciono istraživanje i druga primenjena istraživanja.

Opšti principi vaspitnog rada. Opšte metode vaspitanja liĉnosti.

Psihologija

Predmet psihologije i njen znaĉaj u vaspitno-obrazovnom radu. Uĉenje i razvoj. Razvoj i priroda razvojnih promena. Zakonitosti psihiĉkog razvoja. Pokretaĉi psihiĉkog razvoja deteta. Predškolski uzrast i njegov znaĉaj u razvoju jedinke.

Razvoj mišljenja. Govor i mišljenje. Razvoj stvaralaĉkog mišljenja. Razvoj emocija i njihovo izražavanje.

Uĉenje (pojam, vrste i karakteristike). Stilovi uĉenja, uĉenje putem rešavanja problema i otkrića. Interaktivno uĉenje. Organizacija interaktivnog uĉenja.

Motivacija za saznavanjem. Osnovni pojmovi: motivi, vrste i struktura, spoljašnja i unutrašnja motivacija. Razvoj motivacije i uzrast dece. Primeri podsticanja motivacije.

Pamćenje, zaboravljanje, sposobnosti. Psihološki problemi vaspitanja. Poremećaji u ponašanju dece.

3. PROPISI IZ OBLASTI OBRAZOVANJA I VASPITANJA

Prava dece, učenika i odraslih

Prava deteta na osnovu Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima OUN (1948. god.),

Konvencije o pravima deteta OUN (1989. god.), Ustavne povelje državne zajednice Srbije i Crne Xxxx, Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i graĊanskim slobodama, Ustava Republike Srbije, Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i posebnih zakona kojima se ureĊuje predškolsko vaspitanje i obrazovanje i osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje.

Prava dece, uĉenika i odraslih na: dostupnost obrazovanja i kvalitetno obrazovanje; pokretljivost u okviru sistema obrazovanja; posebne obrazovne potrebe lica sa posebnim sposobnostima, sa smetnjama u razvoju i odraslih; upis u deĉji vrtić i školu; besplatno obrazovanje; brže napredovanje; organizovanje odeljenjske zajednice i uĉeniĉkog parlamenta; uĉešće u radu odreĊenih organa škole; pohaĊanje nastave i ocenjivanje; polaganje ispita; sticanje javnih isprava; podnošenje prigovora, žalbe i zahteva za zaštitu prava.

Nastavnici, vaspitači i stručni saradnici

Zadaci nastavnika, vaspitaĉa i struĉnog saradnika u obrazovanju; Xxxxxx i vrsta obrazovanja i uslovi i naĉin prijema u radni odnos; uslovi za rad; pripravnici; licenca i registar izdatih licenci; izdavanje, suspenzija i oduzimanje licence; struĉno usavršavanje i sticanje zvanja; rad na neodreĊeno i odreĊeno vreme sa punim i nepunim radnim vremenom; ugovor o izvoĊenju nastave; upućivanje na rad u inostranstvo; pedagoška xxxxx; godišnji odmor; pravo na plaćeno i neplaćeno odsustvo; pravo na platu i druga primanja; udaljavanje xx xxxx; disciplinska odgovornost; disciplinski postupak; prestanak radnog odnosa; zaštita prava zaposlenih.

Institucije za unapređivanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja

Nacionalni prosvetni savet, sastav i nadležnost; Zavod za unapreĊivanje obrazovanja i vaspitanja i vrste centara; Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Ustanove i druge organizacije

Vrste ustanova; uslovi za osnivanje, poĉetak rada i obavljanje delatnosti; obavljanje delatnosti u sedištu i izdvojenom odeljenju; autonomija ustanove; odgovornost ustanove za bezbednost dece i uĉenika; pravila ponašanja u ustanovi; zabrana diskriminacije i stranaĉkog organizovanja; razvojno planiranje i strukovno povezivanje.

Organi ustanove

Vrste i sastav organa ustanove; organ upravljanja, predlaganje i njegovo imenovanje; nadležnost organa upravljanja; direktor ustanove, uslovi i postupak za izbor i razrešenje; prava, obaveze i odgovornosti direktora; struĉni organi ustanove.

Programi obrazovanja i vaspitanja

Vrste programa obrazovanja i vaspitanja; donošenje nastavnog plana i programa, predškolskog, školskog i vaspitnog programa.

Ostvarivanje obrazovanja i vaspitanja

Školska xxxxxx; godišnji program rada; predškolsko vaspitanje i obrazovanje; trajanje osnovnog i srednjeg obrazovanja, struĉnog osposobljavanja i obuke; ogled; udžbenici.

Nadzor nad radom ustanova

Upravni nadzor; struĉno-pedagoški nadzor.

Finansiranje delatnosti ustanova

Sredstva iz budžeta Republike; sredstva iz budžeta jedinice lokalne samouprave; obezbeĊivanje višeg standarda obrazovanja.

4. PROGRAM PEDAGOGIJE I PSIHOLOGIJE ZA PRIPRAVNIKA, NASTAVNIKA, VASPITAČA I STRUČNOG

SARADNIKA KOJI NIJE SAVLADAO OVE PREDMETE U TOKU STUDIJA

Pedagogija

Vaspitanje

Znaĉaj vaspitanja za razvoj pojedinca i društva. Mogućnosti i granice vaspitanja. Odluĉujući faktori u razvitku liĉnosti.

Vaspitanje i liĉnost. Vaspitanje i društvo. Vaspitanje i kultura. Vaspitanje i rad.

Najpoznatije koncepcije (teorije, škole, pravci vaspitanja). Cilj i zadaci vaspitanja. Problemi konkretizacije ciljeva i zadataka vaspitanja u praktiĉnom radu.

Pedagogija

Pedagogija od uopštavanja iskustva do nauke. Istorijski pregled razvoja vaspitanja i pedagoške nauke. Najpoznatiji pedagozi i njihova dela. Sistem nauĉnih disciplina u pedagogiji i odnos prema drugim naukama.

Nauĉno istraživanje pojave u oblasti vaspitanja i obrazovanja - metodologije pedagoških istraživanja. Praktiĉna pitanja izrada nauĉno - istraživaĉkih instrumenata u pedagoškim istraživanjima (izrade testova znanja, anketnih listova i sliĉno).

Škola i školski sistem. Od tradicionalnog do savremenog školskog sistema (predškolske ustanove, osnovna i srednja škola, visokoškolske ustanove). Struktura obrazovno-vaspitnih aktivnosti savremene škole. Savremena xxxxxxx xxxxx xxx institucije.

Škola i njeno okruženje; vaspitno u porodici, vaspitanje u slobodnom vremenu, vaspitni znaĉaj sredstava masovnog komuniciranja (štampe, radija, televizije, filma i pozorišta), vaspitanje i obrazovanje odraslih. Škola kao pedagoški i kulturni centar lokalne sredine.

Metodička pitanja vaspitnog rada

Neophodnost poznavanja praćenja razvoja liĉnosti uĉenika. Opšti principi vaspitnog rada. Opšte metode vaspitanja liĉnosti i sredstva koja se najĉešće koriste u vaspitnom radu.

Nastavnik: odlike poziva i liĉnosti. Nastavnik u funkciji odeljenskog starešine.

Osnovni teorijski i metodološki problemi didaktike. Didaktika kao teorija o obrazovanju i nastavi. Didaktika i druge nauke.

Osnova i suština nastavnog procesa. Zakonitosti i odlike nastavnog procesa. Primena teorija intelektualnog razvoja liĉnosti uĉenika u nastavi. Primena teorije razvoja liĉnosti u nastavnom procesu. Razvijanje sposobnosti uĉenika u procesu nastave.

Opšti didaktiĉki principi i pravila. Zakonitosti, principi i pravila nastave. Obeležja i sistematika didaktiĉkih principa. Karakteristike pojedinih principa.

Problemi sadržaja nastave. Shvatanja o sadržajima nastave. Izbor nastavnih sadržaja. Opšte i struĉno obrazovanje. Nastavni plan. Nastavni program. Udžbenici i priruĉna literatura za nastavnike i uĉenike.

Metode i sredstva nastave. Pojam nastavnih metoda. Klasifikacija nastavnih metoda.

Specifiĉnosti pojedinih nastavnih metoda. Kriterijumi za izbor i primenu nastavnih metoda. Odnos nastavnih metoda i nastavnih sredstava. Nastavna sredstva, njihove karakteristike i naĉin korišćenja u nastavi.

Organizacija nastave. Motivacija uĉenika za uĉenje u nastavnom procesu. Oblici i tipovi nastave. Školski i domaći rad uĉenika.

Ponavljanje, utvrĊivanje i vežbanje u nastavnom radu.

Proveravanje rezultata nastave - ocenjivanje rada, uspeha i razvitka uĉenika u nastavi. Planiranje nastavnog rada.

Nastavnik kao ĉinilac nastavnog procesa.

Psihologija

Predmet psihologije i njen znaĉaj za uspešno obavljanje vaspitno - obrazovne delatnosti.

Naĉin prikupljanja podataka i zakljuĉivanja u psihologiji (metode i tehnika psiholoških istraživanja).

Uĉenje i razvoj. Razvoj i priroda razvojnih promena. Zakonitosti psihiĉkog razvoja. Pol, uzrast i uĉenje. Pokretaĉi psihiĉkog razvoja uĉenika. Detinjstvo i njegov znaĉaj u životu jedinke.

Razvoj mišljenja. Govor i mišljenje. Razvoj stvaralaĉkog mišljenja. Razvoj emocija i izražavanje emocija. Razvoj liĉnog identiteta. Uĉenje (pojam, vrste, karakteristike).

Pamćenje. Zaboravljanje. Sposobnosti. Motivacija za uĉenje. Ekonomija i tehnika procesa uĉenja. Transfer uĉenja. Programirano uĉenje (vrste, karakteristike, mogućnosti praktiĉne primene).

Ispitivanje, ocenjivanje i vrednovanje znanja i napredovanja uĉenika. Razliĉiti naĉini i pristupi ocenjivanja. Faktori koji utiĉu na ocenjivanje. Testovi znanja, testovi postignuća, njihove karakteristike i mogućnost primene.

Adolescencija kao period sticanja liĉnog identiteta. Telesni razvoj i promene u pubertetu i adolescenciji. Ukljuĉivanje adolescenata u svet odraslih. Problemi u vezi sa osamostaljivanjem, izborom poziva, prihvatanjem životne filozofije, sistema vrednosti, seksualnim ponašanjem i dr. Adolescencija deĉaka i devojĉica. Psihiĉki razvoj u adolescenciji, promene u intelektualnoj i emocionalnoj sferi. Sukobi u adolescenciji.

Psihologija nastave. Razliĉite teorije nastave. Školovanje dece sa smetnjama u razvoju. Rad sa obdarenom decom.

Psihološki problemi vaspitanja i samovaspitanja. Jedinstvo liĉnog i socijalnog. Razvijanje moralne svesti, moralnog suĊenja i moralnih stavova i savesti kod uĉenika. Frustracije i konflikti u školskim situacijama. Psihološki aspekti formiranja odeljenskih zajednica uĉenika. Disciplina u školi. Mentalno - higijenski problemi u školi.

Preporučena literatura

1.	Xxxx X. Bin "Uĉionica bez nasilništva", Kreativni Centar, 2004, Beograd
2.	Anagnosti S.; Xxxxxxx, D. "Motivacijski model pismene provere znanja iz fizike'', Psihologija, 1-2, 1986, Beograd
3.	Auklender V. "Prozori u svet naše dece", Nolit, 1988, Beograd
4.	Vaspitno-obrazovni rad sa decom predškolskog uzrasta na jezicima nacionalnih manjina, Prosvetni pregled, 1996, Beograd
5.	Xxxxxxxx L.: "Mišljenje i govor'', Nolit, 1977, Beograd
6.	Xxxxxxxxxxx X. "Didaktika", knjiga 1, 2. i 3, Nauĉna knjiga/Uĉiteljski fakultet, 2000, Beograd
7.	Geara I. i Xxxxxx Xx. "Priruĉnik za podsticanje deĉjeg samopoštovanja", Izdavaĉko preduzeće xxxxxx srpske, 2000, Novi Sad
8.	Grupa autora "Igra i igraĉke", Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1983. Beograd
9.	Grupa autora "Svako dete može da uĉi", Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1986, Beograd
10.	Grupa autora "Uĉitelj u praksi'', Republiĉki zavod za unapreĊivanje obrazovanja i vaspitanja,1991, Beograd
11.	Grupa autora "Korak po korak 1", Kreativni centar, 1996, Beograd
12.	Grupa autora "Korak po korak 1", Kreativni centar, 1997, Beograd
13.	Xxxxxxx X. i Xxxxxxxx X. "Integracija dece sa posebnim potrebama", Centar za interaktivnu pedagogiju, 2001, Beograd
14.	Xxxxxx X. "Savetovanje roditelja hroniĉno obolele ili dece ometene u razvoju", Insitut za mentalno zdravlje, 1996, Beograd
15.	Xxxxxxxx X. "Osnovi specijalne pedagogije sa metodikom", Budućnost, 2001, Novi Sad
16.	Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik RS", br. 62/03, 64/03, 58/04 i 62/04)

17.	Zakon o osnovnoj školi ("Službeni glasnik RS", br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 66/93, 22/02, 62/03 i 64/03)
18.	Zakon o srednjoj školi ("Službeni glasnik RS", br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96, 23/02, 25/02, 62/03 i 64/03)
19.	Xxxxxxx X. "Psihologija deteta i mladih'', Delta-pres, 1972, Beograd
20.	Xxxxxxxx X. "Vilingrad", Altera, 2000, Beograd
21.	Xxxxxxxx X. "Znaĉenje reĉi", Altera, 1999, Beograd
22.	Ivić I. i saradnici "Vaspitanje dece ranog uzrasta", Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1986. Beograd
23.	Xxxx X., Xxxxxxx A., Xxxxx S. "Aktivno uĉenje 2", Beograd, Institut za psihologiju, Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, Ministarstvo za prosvjetu i nauku Crne Xxxx, 2001.
24.	Ivić I. "Skica za jednu psihologiju osnovnoškolskihudžbenika - Oblici uĉenja i udžbenik '', Psihologija, br.3-4 ,1976, Beograd
25.	Ivić I. "Skica za jednu psihologiju osnovnoškolskih udžbenika - Razvoj intelektualnih sposobnosti i udžbenik'', Psihologija, br.1-2,1976, Beograd
26.	Xxxx X.D. i Mitĉel K. "Ocenjivanje na osnovu portfolija", Kreativni Centar, 2004, Beograd
27.	Xxxxxxx X. "Metodika I i II", Dragon, 1997, Novi Sad
28.	Xxxxxxx X. "Metodika vaspitno-obrazovnog xxxx xx decom predškolskog uzrasta", Zavod za udžbenike i nastavnika sredstva, 1988, Beograd
29.	Xxxxxxx X. i Xxxxxxxxx X. "Igre pokretom", Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1995, Beograd
30.	Klark A.M. i Klark A. D. B. Rano iskustvo", Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1987., Beograd
31.	Kol H. "Razvijanje teme'', Predškolsko dete, br. 2, 1980, Beograd
32.	Konvencija o pravima deteta OUN ,1989.
33.	Xxxxxxx X. "Nadarenost mladih", str. 53-73 i 91-119, Institut za psihologiju, 2002, Beograd
34.	Leipzig J. i Xxxxx J. "Praćenje i posmatranje dece u procesu poduĉavanja", Centar za interaktivnu pedagogiju, 2001, Beograd
35.	Xxxxxx.S. "Darovito dete u školi", Institut za pedagoška istraživanja, 1998, Beograd
36.	Xxxxxxxxxx X. "Neki pokušaji transformacije vrtića u otvoreni sistem vaspitanja", Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofski fakultet, 1995, Beograd
37.	Medouz S. i Kešdan A. "Kako pomoći deci da uĉe", Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2000, Beograd
38.	Xxxxx X. Čuvari jezika", Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1977, Beograd
39.	Xxxxxx Xxxxx. "Pozitivna disciplina", IGT, 2001, Čaĉak
40.	Xxxxxxxx X. "Uĉenje putem rešavanja problema u nastavi'', Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1970, Beograd
41.	Xxxxxxxxxx X. "Zdravo da ste", Zdravo da ste, 1993, Beograd
42.	Osnove programa vaspitnog xxxx xx decom uzrasta do tri godine, Prosvetni pregled, 1996, Beograd
43.	Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, Prosvetni pregled, 1996, Beograd
44.	Xxxxxxxxx X. "Timski rad", Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofski fakultet, 1998, Beograd
45.	Xxxxxxxxx X. i saradnici "Tematsko planiranje u deĉjem vrtiću", Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofski fakultet, 1995, Beograd
46.	Xxxxx X. i saradnici "Pedagogija u akciji", Institut za pedagogiju i andragogiju, 1998, Beograd
47.	Xxxxx X. "Motivacija predškolske dece za uĉenje", Biblioteka "Univerzitet", Prosvetni pregled, 1985, Beograd

48.	Xxxxx X. "Vrednovanje predškolskih vaspitnih programa'', Zavod za udžbenike i nastavna sredstva'', 1987, Beograd
49.	Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i graĊanskim slobodama ("Službeni list SCG", broj 6/2003)
50.	Xxxxxxxxxx Xx. "Proverite kako vaspitavate u školi", Autor i IP "Nauka", 1998, Beograd
51.	Xxxxxxxxxx Xx. "Individualna saradnja sa roditeljima", Autor, 2000, Beograd
52.	Xxxxxxxxxx Xx. i Xxxxxxxxxx X. "Rad u parovima kao savremeni nastavni oblik'', Nova prosveta, 1989, Beograd
53.	Xxxxxxxx X. "Psihologija uĉenja", Zavod za izdavanje udžbenika i nastavna sredstva, 1985, Beograd
54.	Xxxxxxxxx Xx. "Bukvar deĉjih prava", UNICEF, 1995, Beograd
55.	Xxxxxx S, Xxxxxxx M, Xxxxxxxx X.X. x Xxxxx Xxxxxxx X. "Individualizovani pristup poduĉavanju", Centar za interaktivnu pedagogiju, 2001, Beograd
56.	Stajls D. "Odeljenski sastanci", Kreativni Centar, 2005, Beograd
57.	Xxxxx X. "Kako biti uspešan nastavnik", Kreativni Centar, 2003, Beograd
58.	Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima OUN, 1948.
59.	Ustav Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 1/90)
60.	Ustavna povelja državne zajednice Srbije i Crne Xxxx ("Službeni list SCG, broj 1/2003)
61.	Xxxxxxx N. "Uĉenik i nastavnik u obrazovnom procesu", Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1996, Beograd
62.	Xxxxxxx N. i Xxxxxxxxxx X. "Prisutnost i rešavanje motivacijskih problema u nižim razredima osnovne škole'', Psihologija, 3-4, 1979, Beograd
63.	Xxxxxxx N. "Psihološke osnove grupnog rada'', Nauĉna knjiga, 1980, Beograd
64.	Xxxxxx L. "Predškolsko vaspitanje i intelektualni razvoj", Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1986, Beograd
65.	Hrnjica S. i saradnici "Ometeno dete - uvod u psihologiju ometenih u razvoju", Zavod za izdavanje udžbenika i nastavnih sredstava, 1991, Beograd
66.	Xxxxxxxxxx X. "Osnovi kulture govora i retorike", 2000, Beograd
67.	Xxxxx X. "Deĉje jaslice - gledane iz antropološkog ugla", Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofski fakultet, 1995, Beograd
68.	Šarpak Ž.. "Ruka u testu", Društvo fiziĉara Srbije, 2001, Beograd
69.	Šekspir R. "Psihologija ometenih u razvoju", Nolit, 1997, Beograd

REPUBLIKA SRBIJA

MINISTARSTVO PROSVETE

REGISTAR

XXXX XXXXXX, VASPITAČA I STRUČNOG SARADNIKA

XXXXXX XX IZDAT A DOZVOLA ZA RAD - LICENCA

BEOGRAD

(serijski broj licence)	|_|_|_|_|_|_| _|_| (registracio ni broj licence)	JMBG |_|_|_|_|_|_|_|_|_|_|_|_|_|
Ime, srednje slovo i prezime
Datum roĊenja			(Fotografi ja)
Mesto roĊenja
Licenca se izdaje za
	(nastavnika, vaspitaĉa, struĉnog saradnika)
			(potpis)

Struĉni naziv iz diplome

Datum izdavanja licence

Datum zamene licence i serijski broj

Datum izdavanja duplikata licence i serijski broj

SUSPENZIJA LICENCE (upisati broj i datum rešenja suspenzije licence, datum pravosnažnosti suspenzije rešenja i drugo)

ODUZIMANJE LICENCE (upisati

broj i datum rešenja oduzimanja licence, datum pravosnažnosti oduzimanja rešenja i drugo)

NAPOMENE: