Novi Sad, jul 2005. godine

KOLEKTIVNI UGOVOR “DDOR NOVI SAD” a.d.o. NOVI SAD

Novi Sad, jul 2005. godine

Na osnovu člana 1, 240. i 248. Zakona o radu (“Sl.glasnik RS” br. 24/05) poslodavac “DDOR Novi Sad” a.d.o. Novi Sad putem generalnog direktora Xxxxxxxxxx dr Xxxxxxx ( u daljem tekstu: Poslodavac ), i Konferencije sindikalnih organizacija “DDOR Novi Sad” a.d.o. Novi Sad, kao reprezentativni sindikat kod poslodavca ( u daljem tekstu: Sindikat ) dana 05.07.2005. godine u Novom Sadu zaključuju

KOLEKTIVNI UGOVOR “DDOR NOVI SAD” a.d.o. NOVI SAD

I OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim Kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: Ugovor) uređuje se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa odnosno po osnovu rada, međusobni odnosi Poslodavca i Sindikata, postupak zaključivanja, izmena i dopuna kolektivnog ugovora "DDOR Novi Sad" a.d.o. Novi Sad i druga pitanja od značaja za zaposlenog i Poslodavca.

Član 2.

Odredbe ovog Ugovora primenjuju se na sve zaposlene u "DDOR Novi Sad" a.d.o. Novi Sad.

Član 3.

Ovim Ugovorom uređuje se:

- zasnivanje radnog odnosa,

- radno vreme,

- odmori i odsustva,

- zaštita zaposlenih,

- zarade, naknade i druga primanja,

- zabrana konkurencije,

- naknada štete,

- prestanak radnog odnosa,

- ostvarivanje i zaštita prava zaposlenih,

- posebne odredbe,

- organizacije zaposlenih,

- zaključivanje Kolektivnog ugovora i njegovih izmena i dopuna,

- važenje i otkaz Kolektivnog ugovora,

- druga pitanja od značaja za zaposlene i Poslodavca,

- prelazne i završne odredbe.

Član 4.

Na sva pitanja koja nisu regulisana ovim Ugovorom primenjuju se neposredno odredbe Zakona o radu i drugih propisa, koji regulišu ovu materiju.

II ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA

1. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa

Član 5.

Radni odnos sa Poslodavcem može da zasnuje lice koje ispunjava zakonom propisane opšte uslove i posebne uslove utvrđene zakonom i Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova.

Aktom iz stava 1. ovog člana utvrđuje se vrsta posla, stručna sprema i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima.

Radni odnos sa licem mlađim od 18 godina života može da se zasnuje samo uz pismenu saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca, ako takav rad ne ugrožava njegovo zdravlje, moral, obrazovanje, odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom.

Lice mlađe od 18 godina života može da zasnuje radni odnos samo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da je sposobno za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos i da takvi poslovi nisu štetni za njegovo zdravlje.

Invalidna lica, strani državljani ili lice bez državljanstva zasnivaju radni odnos sa Poslodavcem pod uslovima i na način utvrđen Zakonom o radu (u daljem tekstu: Zakon) ako posebnim zakonom nije drugačije određeno.

Član 6.

Kandidat je dužan da, prilikom zasnivanja radnog odnosa, Xxxxxxxxxx dostavi isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje zasniva radni odnos, utvrđenih Pravilnikom o sistematizaciji poslova.

Poslodavac ne može od kandidata da zahteva podatke o porodičnom, odnosno bračnom statusu i planiranju porodice, odnosno dostavljanje isprava i drugih dokaza koji nisu od neposrednog značaja za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos, niti može uslovljavati zasnivanje radnog odnosa testom trudnoće, osim ako se radi o poslovima kod kojih postoji znatan rizik za zdravlje žene i deteta utvrđen od strane nadležnog zdravstvenog organa.

Poslodavac ne može da uslovljava zasnivanje radnog odnosa prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu od strane kandidata.

U slučaju da zaposleni ne postupi u skladu sa stavom 1. ovog člana, Poslodavac može otkazati zaposlenom ugovor o radu.

Član 7.

Odluku o potrebi zasnivanja radnog odnosa i broju lica sa kojima će se zasnovati radni odnos donosi generalni direktor, odnosno lice koje on ovlasti.

Poslodavac je dužan da slobodno radno mesto prijavi organizaciji nadležnoj za poslove zapošljavanja, a nema obavezu javnog oglašavanja.

Poslodavac je dužan da pre zaključivanja ugovora o radu kandidata obavesti o poslu, uslovima rada, pravima i obavezama iz radnog odnosa i o obavezama zaposlenog po zaključenju ugovora o radu.

Član 8.

O prijemu u radni odnos određenog lica odluku donosi generalni direktor.

2. Ugovor o radu

Član 9.

Radni odnos se zasniva ugovorom o radu, koju u pismenom obliku i u skladu sa odredbama zakona zaključuju zaspoleni i Poslodavac i to pre stupanja na rad zaposlenog.

Poslodavac je dužan da lice sa kojim je zasnovao radni odnos prijavi organizaciji obaveznog socijalnog osiguranja u skladu sa zakonom i dostavi fotokopiju izvršene prijave na obavezno socijalno osiguranje u roku od 15 dana od dana stupanja zaposlenog na rad.

Ugovor o radu može da se zaključi na određeno ili neodređeno vreme.

Ugovor o radu u kome nije utvrđeno vreme na koji se zaključuje, smatra se ugovorom o radu na neodređeno vreme.

Član 10.

Ugovor o radu sadrži:

1. naziv i sedište Poslodavca;

2. ime i prezime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravište zaposlenog;

3. vrstu i stepen stručne spreme zaposlenog

4. vrstu i opis poslova koji zaposleni treba da obavlja;

5. mesto rada;

6. način zasnivanja radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme)

7. vreme trajanja ugovora o radu na određeno vreme;

8. dan početka rada;

9. radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno)

10. novčani iznos osnovne zarade i elemente za utvrđivanje radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog;

11. rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koje zaposlenih ima pravo;

12. vreme trajanja dnevnog i nedeljnog radnog vremena;

13. druga prava i obaveze.

Na prava i obaveze koja nisu utvrđena ugovorom o radu, primenjuju se odgovarajuće odredbe Zakona, ovog Ugovora, opštih i drugih akata Poslodavca.

3. Stupanje na rad

Član 11.

Zaposleni stupa na rad danom koji je utvrđen ugovorom o radu kao početak rada. Zaposleni ostvaruju prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.

4. Probni rad

Član 12.

Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad i dužina trajanja probnog rada.

Aktom iz člana 5. ovog Ugovora utvrđuju se ona radna mesta za koje je kao poseban uslov za rad predviđeno da zaposleni određeno vreme provede na probnom radu, ali ne duže od šest meseci.

Za vreme probnog rada Poslodavac i zaposleni mogu da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom koji iznosi najmanje 5 radnih dana.

Probni rad u smislu stava 1. ovog člana ne može se utvrditi za pripravnika.

Član 13.

Obavljanje poslova na probnom radu prati neposredni rukovodilac i on daje mišljenje o rezultatima probnog rada.

Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti, prestaje radni odnos istekom roka određenog ugovorom o radu.

5. Prethodna provera radne sposobnosti

Član 14.

Aktom iz člana 5. ovog Ugovora utvrđuju se poslovi za koje je kao poseban uslov za rad predviđena prethodna provera radnih sposobnosti kandidata.

Član 15.

Prethodnu proveru radne sposobnosti kandidata vrši rukovodilac organizacionog dela Poslodavca u smislu člana 7. Statuta Poslodavca (u daljem tekstu: organizacioni deo) koji vrši prijem kandidata.

Mišljenje o radnim sposobnostima kandidata rukovodilac iz stava 1. ovog člana dostavlja generalnom direktoru.

6. Radni odnos na određeno vreme

Član 16.

Radni odnos na određeno vreme, Poslodavac može da zasnuje za obavljanje određenih poslova samo za period koji neprekidno ili sa prekidima traje najduže dvanaest (12) meseci.

Pod prekidom iz stava 1. ovog člana ne smatra se prekid rada kraći od 30 radnih dana.

Radni odnos na određeno vreme zasniva se pod uslovima i na način predviđen za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme.

Član 17.

Radni odnos na određeno vreme može da se zasnuje:

- za obavljanje poslova čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme i sl. za vreme trajanja tih potreba;

- za poslove čije obavljanje zahteva da zaposleni radi neprekidno duži vremenski period;

- radi zamene zaposlenog koji je privremeno odsutan;

- u svojstvu pripravnika radi osposobljavanja za samostalni rad.

Zaposlenom koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme prestaje radni odnos danom izvršenja posla, istekom određenog roka ili danom povratka odsutnog zaposlenog.

Radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje 5 (pet) radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos.

7. Radni odnos sa nepunim radnim vremenom

Član 18.

Radni odnos može da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom na određeno ili neodređeno vreme.

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom, ima pravo na obavezno socijalno osiguranje i sva prava iz radnog odnosa, srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava nije Zakonom, opštim aktom ili ovim Ugovorom drugačije određeno.

Zaposleni iz stava 2. ovog člana može za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj način ostvari puno radno vreme.

8. Pripravnici

Član 19.

Poslodavac može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo određenu vrstu i stepen stručne spreme, ako je to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno aktom iz člana 5. ovog Ugovora.

Aktom iz člana 5. ovog Ugovora utvrđuju se poslovi na kojima se zasniva radni odnos sa pripravnikom.

Član 20.

Radni odnos sa pripravnikom zasniva se zaključenjem ugovora o radu na neodređeno ili određeno vreme.

Ugovorom o radu iz prethodnog stava utvrđuje se naročito: dužina trajanja pripravničkog staža, mogućnost produžavanja pripravničkog staža, obaveza polaganja stručnog ispita i druga pitanja u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.

Član 21.

Pripravniku koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme prestaje radni odnos nakon isteka roka određenog za pripravničku obuku.

Pripravnik koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme može polagati pripravnički ispit mesec dana pre isteka roka određenog za pripravničku obuku.

Član 22.

Poslodavac može odlučiti da pripravnik koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme, po isteku pripravničkog staža ostane u radnom odnosu na neodređeno vreme.

Član 23.

Pripravnik koji je zasnovao radni odnos na određeno ili neodređeno vreme, ima sva prava i obaveze koje mu pripadaju po zakonu i po kolektivnim ugovorima, kao i drugi zaposleni kod Poslodavca.

Pored obaveza utvrđenih Zakonom i Kolektivnim ugovorom, pripravnik je dužan da za vreme obuke vodi dnevnik rada.

Član 24.

Pripravnički staž traje 12 meseci za pripravnike sa visokom stručnom spremom, devet meseci za pripravnike sa višom stručnom spremom i šest meseci za pripravnike sa srednjom stručnom spremom.

Pripravnički staž se produžava za vreme za koje je pripravnik u skladu sa zakonom bio odsutan sa rada ako je to odsustvo trajalo duže od 30 dana.

U vreme odsustvovanja sa rada iz stava 2. ovog člana ne uračunava se vreme provedeno na godišnjem odmoru.

Član 25.

Stručna obuka pripravnika se organizuje i obavlja putem:

- upoznavanja pripravnika sa poslovima koje obavlja Poslodavac kao i sa unutrašnjom organizacijom Poslodavca;

- osposobljavanjem pripravnika za obavljanje poslova na kojima će raditi nakon pripravničkog staža i položenog stručnog ispita;

- upotpunjavanja znanja iz oblasti radnih odnosa i zakonskih propisa iz ove oblasti, kao i zakonskih propisa o osiguranju i poslovima osiguranja u “DDOR Novi Sad” a.d.o.

Član 26.

Pripravnik polaže stručni ispit pred komisijom koju obrazuje generalni direktor.

Članovi komisije moraju imati najmanje isti stepen stručne spreme određene vrste zanimanja kao i pripravnik koji polaže stručni ispit.

Najmanje mesec dana pre isteka pripravničkog staža pripravnik je dužan da podnese prijavu za polaganje stručnog ispita.

Prijava za polaganje stručnog ispita podnosi se komisiji koja utvrđuje datum polaganja stručnog ispita

Član 27.

Posebnim aktom o načinu organizovanja stručne obuke pripravnika i polaganja stručnog ispita, bliže će se urediti uslovi za uspešno osposobljavanje za samostalan rad pripravnika, obaveze stručnih službi i odgovornih radnika, način polaganja stručnih ispita pripravnika, kao i druga pitanja od značaja za uspešno okončanje pripravničke obuke.

9. Stručno usavršavanje

Član 28.

Poslodavac je dužan u skladu sa Planom i Pravilnikom o stručnom usavršavanju i osposobljavanju zaposlenima oomogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje kada to zahteva poteba procesa rada i uvođenja novog načina i organizacije rada.

Svaki zaposleni ima pravo i obavezu da se uz rad i sam stručno usavršava.

III RADNO VREME

Član 29.

Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno.

Generalni direktor posebnom odlukom može utvrditi radno vreme kraće od 40 časova nedeljno ali ne kraće od 36 časova nedeljno, a u cilju smanjenja troškova poslovanja i bolje organizacije i korišćenja sredstava rada.

Puno radno vreme za zaposlenog mlađeg od 18 godina ne može da se utvrdi u trajanju dužem od 35

časova nedeljno, niti duže od 8 časova dnevno.

Član 30.

Radna nedelja traje pet radnih dana.

Izuzetno u odnosu na stav 1. ovog člana, u organizacionim delovima Poslodavca u kojim to proces rada zahteva, radno vreme se raspoređuje u šestodnevnoj radnoj nedelji, saglasno odluci o rasporedu radnog vremena.

Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje generalni direktor. Radni dan po pravilu traje osam časova.

Član 31.

Radno vreme između 22,00 i 6,00 časova narednog dana smatra se radom noću i predstavlja poseban uslov rada u pogledu utvrđivanja prava zaposlenih.

Izuzetno od člana 30. ovog Ugovora ukoliko se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva, radna nedelja može da se organizuje i na drugi način.

Poslodavac je dužan da najmanje sedam dana ranije obavesti zasposlenog o rasporedu i promeni radnog vremena.

Član 32.

Na zahtev Poslodavca, zaposleni je obavezan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (prekovremeni rad).

Prekovremeni rad ne može da traje duže od 8 časova nedeljno, niti duže od 4 časa dnevno po zaposlenom.

Član 33.

Raspored radnog vremena u okviru ukupnog godišnjeg radnog vremena utvrđuje svojom odlukom generalni direktor ili lice koje on ovlasti.

Odluku o rasporedu i načinu korišćenja odmora u toku dnevnog rada donosi generalni direktor ili lice koje on ovlasti.

Odluku o preraspodeli radnog vremena može doneti generalni direktor u skladu sa Zakonom , kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada i sl.

IV ODMOR I ODSUSTVA

1. Godišnji odmori i drugi odmori

Član 34.

Za svaku kalendarsku godinu Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od 20 radnih dana.

Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duži od 30 radnih dana stiče pravo da koristi godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada.

Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade.

Godišnji odmor može da se koristi u dva dela. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje 15 radnih dana u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.

Zaposleni se ne može odreći prava na korišćenje godišnjeg odmora niti mu se to pravo može uskratiti.

Član 35.

Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu sledećih kriterijuma:

1. po osnovu dužine radnog staža:

- zaposlenima sa stažom od 5 godina do 10 godina – 2 (dva) xxxxx xxxx;

- zaposlenima sa stažom od 10 godina do 20 godina – 3 (tri) xxxxx xxxx;

- zaposlenima sa stažom od 20 godina do 30 godina – 4 (četiri) xxxxx xxxx;

- zaposlenima sa stažom preko 30 godina – 5 (pet) radnih dana;

2. po osnovu uslova rada

- zaposlenima na poslovima:

vozača, daktilografa, telefonskoj centrali, ofset mašiniste, mašinama za kopiranje i umnožavanje, poslovima brojača novca, poslovima ložača kotlarnice na čvrsto gorivo, konobara, spoljnog kurira, ostalih radnih mesta u štampariji, radnicima koji rade stalno u smenama i dvokratno, šalterskim radnicima – 2 (dva) radna dana;

3. po osnovu složenosti posla:

- zaposlenima na poslovima gde je predviđen I-III stepen stručne spreme – 3 (tri) radna dana;

- zaposlenima na poslovima gde je predviđen IV-V stepen stručne spreme – 4 (četiri) radna dana;

- zaposlenima na poslovima gde je predviđen VI-VII stepen stručne spreme - 5 (pet) radnih dana;

4. invalidu rada i vojnom invalidu – 3 (tri) radna dana;

5. samohranom roditelju sa detetom do 14 godina života - 2 (dva) xxxxx xxxx;

6. roditelju koji ima više od troje dece do 14 godina života - 2 (dva) xxxxx xxxx.

Član 36.

Dužina godišnjeg odmora svakog zaposlenog utvrđuje se na taj način što se na 20 radnih dana dodaje broj dana po osnovima i merilima iz prethodnog člana, stim da ukupan godišnji odmor ne može biti duži od 30 radnih dana.

Član 37.

Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju, ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora.

Ako je zaposleni za vreme godišnjeg odmora privremeno nesposoban za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju ima pravo da po isteku bolovanja nastavi korišćenje godišnjeg odmora.

Član 38.

Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za mesec dana rada u kalendarskoj godini:

1. ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos nema šest meseci neprekidnog rada,

2. ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo na godišnji odmor, zbog prekida radnog odnosa u smislu

člana 34. stav 2. ovog Ugovora.

Član 39.

U zavisnosti od potreba posla, Poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.

Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora dostavlja se zaposlenom najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Ako Xxxxxxxxxx ne dostavi zaposlenom rešenje, smatra se da je zaposlenom uskratio pravo na godišnji odmor.

Poslodavac može da izmeni vreme za korišćenje godišnjeg odmora, ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.

Ako krivicom Poslodavca zaposleni ne koristi godišnji odmor, ima pravo na naknadu štete u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca, utvrđene ugovorom o radu.

Član 40.

Zaposleni ima pravo na:

- odmor u toku dnevnog rada za zaposlenog koji radi puno radno vreme, u trajanju od 30 minuta, koji se ne može koristiti na početku i na kraju radnog vremena,

- odmor u toku dnevnog rada za zaposlenog koji radi duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno u trajanju od 15 minuta, koji se ne može koristiti na početku i na kraju radnog vremena,

- odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno,

- nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno koji se po pravilu koristi nedeljom, a ako je neophodno da radi na dan svog nedeljnog odmora, mora mu se obezbediti jedan dan odmora u toku naredne nedelje za taj odmor.

Vreme odmora iz alineje 1. i 2. ovog člana uračunava se u radno vreme.

2. Odsustvovanje sa rada

a) Odsustvo uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo)

Član 41.

Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u toku kalendarske godine do sedam radnih dana u sledećim slučajevima:

- stupanje zaposlenog u brak – do 7 radnih dana;

- stupanje deteta zaposlenog u brak – do 2 radna dana;

- porođaj supruge – do 7 radnih dana, a poređaj ćerke i snahe – do 2 radna dana;

- smrt člana uže porodice zaposlenog – do 7 radnih dana;

- smrt roditelja, usvojioca, brata ili sestre bračnog druga zaposlenog –do 2 xxxxx xxxx;

- smrt babe i dede zaposlenog – do 3 radna dana;

- selidba domaćinstva na područje istog naseljnog mesta – do 2 radna dana, a selidba iz jedno u drugo naseljeno mesto – do 4 radna dana;

- zaštite i otklanjanje štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih elementarnom nepogodom – do 7 radnih dana;

- učešće na radno – proizvodnim takmičenjima, izložbama i inovacijama i drugih vidova stvaralaštva, stručnim i kulturno-sportskim aktivnostima koje organizuje sindikat ili Poslodavac, u dužini trajanja aktivnosti, uvećano za najmanje po 1 radni dan u zavisnosti od udaljenosti mesta održavanja aktivnosti;

- pripreme za odsluženje vojnog roka – do 3 radna dana;

- regulisanje prava zaposlenog pred nadležnim organima – do 3 radna dana;

- nega bolesnog člana zajedničkog domaćinstva – do 7 radnih dana;

- odlazak deteta zaposlenog na odsluženje vojnog roka – 1 radni dan.

Ako je zaposleni koristio plaćeno odsustvo po više osnova iz stava 1. ovog člana, zbir radnih dana u toku kalendarske godine ne može preći sedam radnih dana.

Član 42.

Zaposleni ima pravo u toku kalendarske godina na plaćeno odsustvo i za slučaj:

- oporavka od teže bolesti člana uže porodice - do 3 radna dana;

- oporavka zaposlenog dobrovoljnog davaoca krvi – do 2 radna dana po davanju

Pravo na plaćeno odsustvo iz stava 1. ovog člana zaposleni ima i za slučaj da je iskoristio dane plaćenog odsustva po osnovu slučajeva predviđenih članom 41. ovog Ugovora.

Zaposleni ima prvo na plaćeno odsustvo i u dane državnih i verskih praznika u skladu sa zakonom.

Član 43.

Članovima uže porodice zaposlenog, smatraju se bračni drug, deca, braća i sestre, roditelji, usvojioci, usvojenici, staratelj i druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu zaposlenog.

Članovi šire porodice zaposlenog i bračnog druga zaposlenog su baba i deda zaposlenog i bračnog druga zaposlenog i njihovi potomci.

Plaćeno odsustvo zaposleni ima pravo da koristi isključivo u vreme nastanka događaja koji predstavlja osnov za njegovo korišćenje.

Član 44.

Uz zahtev za odsustvo zaposleni dostavlja odgovarajuće dokaze na osnovu kojih se može utvrditi opravdanost odsustva.

Izuzetno, dokaz o stupanju u brak i o smrtnom slučaju u porodici zaposleni dostavlja u roku od pet dana po isteku plaćenog odsustva.

Zaposleni neopravdano odsustvuje sa posla ako u roku iz stava 2. ovog člana ne dostavi dokaze.

Član 45.

Plaćeno odsustvo može se odobriti i u drugim slučajevima kada je to u interesu Poslodavca i kada se sa zaposlenim o tome zaključi poseban sporazum.

b) Odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo)

Član 46.

Generalni direktor može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo) u sledećim slučajevima: nega bolesnog člana uže porodice, pripreme i polaganje stručnog ispita, magistarskog rada, doktorske disertacije, otklanjanje većih posledica nastalih zbog uništenja ili oštećenja imovine usled elementarnih nepogoda ili drugih vanrednih događaja i u drugim opravdanim slučajevima.

Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1. ovog člana zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa ako za pojedina prava i obaveze zakonom i ovim Ugovorom nije drugačije određeno.

Član 47.

Poslodavac može na zahtev zaposlenog, da zaposlenom odobri neplaćeno odsustvo i u dužem trajanju kada to ne remeti proces rada, a u sledećim slučajevima:

- lečenje o sopstvenom trošku;

- posete članu uže porodice u inostranstvu.

Neplaćeno odsustvo iz alineje 1 stava 1. ovog člana se odobrava i za zaposlenog koji u svojstvu pratioca bolesnog deteta, usvojenika, bračnog druga, brata, sestre ili roditelja ide na lečenje u inostranstvo.

Neplaćeno odsustvo zaposleni iz stava 1. ovog člana može da koristi uz saglasnost rukovodioca organizacionog dela.

Prilikom utvrđivanja neplaćenog odsustva, dani odsustva se računaju kao kalendarski dani.

Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1. i 2. ovog člana, zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, aktom Poslodavca i ovim Ugovorom nije drugačije određeno.

c) Mirovanje radnog odnosa

Član 48.

Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom i ovim Ugovorom, drugačije određeno ako odsustvuje sa rada zbog:

- odlaska na odsluženje, odnosno na dosluženje vojnog roka;

- upućivanje na rad u inostranstvo od strane Poslodavca ili u okviru međunarodne tehničke ili prosvetno kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva;

- izbora, odnosno imenovanja na određenu javnu ili drugu društvenu funkciju u zemlji ili inostranstvu;

- privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca;

- izdržavanje kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere u trajanju do šest meseci.

Zaposleni kome miruju prava i obaveze u smislu prethodnog stava ima pravo da se javi na rad kod Poslodavca u roku od 15 dana od dana odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanje kazne zatvora, mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere.

Prava iz stava 1. i 2. ovog člana ima zaposleni čiji je bračni drug upućen na rad u inostranstvu u okviru međunarodno tehničke, kulturne prosvetne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva, kao i zaposleni koji koristi pravo iz člana 47. stav 1. alineja 2.

V ZAŠTITA ZAPOSLENIH

1. Opšta zaštita zaposlenih

Član 49.

Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu zdravlja na radu u skladu sa zakonom, ovim Ugovorom i drugim aktom Poslodavca.

Poslodavac je dužan da organizuje rad kojim se obezbeđuje zaštita života i zdravlja zaposlenih u skladu sa posebnim zakonom i drugim propisima, ovim Ugovorom i drugim aktima Poslodavca.

Zaposleni je dužan da poštuje propise o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica.

Zaposleni je dužan da obavesti Poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utiče na bezbednost i zdravlje na radu.

Član 50.

Direktor organizacionog dela kao i zaposleni koji rukovodi procesom rada, odgovorni su za sprovođenje mera zaštite na radu.

Direktor organizacionog dela, odnosno zaposleni iz stava 1. ovog člana dužan je da preduzme i druge propisane mere zaštite na radu u skladu sa zakonom i ovim Ugovorom.

Član 51.

Zaposleni ima prava da odbije da radi, pod uslovima utvrđenim zakonom, u slučajevima kada mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane mere zaštite na radu, dok se ne sprovedu odgovarajuće mere zaštite.

Član 52.

Zaposleni ne može da radi prekovremeno, odnosno noću ako bi po nalazu nadležnog organa za ocenu zdravstvene sposobnosti u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje.

Zaposleni sa zdrastvenim smetnjama utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne po život.

Član 53.

Sindikat ima pravo da se neposredno upozna sa preduzetim merama zaštite na radu i uslovima rada na svakom poslu i da nadležnom organu kod Poslodavca predloži preduzimanje propisanih mera zaštite na radu.

O preduzetim merama po predlogu iz stava 1. ovog člana nadležni organ Poslodavca dužan je da obavesti Sindikat najkasnije u roku od 30 dana.

2. Zaštita ličnih podataka

Član 54.

Zaposleni ima pravo uvida u dokumente koji sadrže lične podatke koji se čuvaju kod Poslodavca i pravo da zahteva brisanje podataka koj nisu od neposrednog značaja za poslove koje obavlja, kao i ispravljanje netačnih podataka.

Lični podaci koji se odnose na zaposlenog ne mogu da budu dostupni trećem licu, osim u slučajevima i pod uslovima utvrđenim zakonom ili ako je to potrebno radi dokazivanja prava i obaveza iz radnog odnosa ili u vezi sa radom.

3. Osiguranje zaposlenih

Član 55.

Poslodavac je dužan na svoj teret, da osigura sve zaposlene kolektivno od posledica nesrećnog slučaja (nezgode) 24 časa dnevno za slučaj :

- smrti usled nesrećnog slučaja;

- dnevna naknada;

- smrti usled bolesti;

- troškovi lečenja;

- trajnog invaliditeta – gubitka radne sposobnosti;

- dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja;

- dopunskog penzijskog osiguranja.

Elemente osiguranja (uslovi, sume i način njihove revalorizacije) utvrđuju sporazumno učesnici ovog Ugovora.

4. Štrajk

Član 56.

Za vreme štrajka zaposleni ima sva prava u skladu sa zakonom.

5. Zaštita omladine

Član 57.

Zabranjen je prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena zaposlenog koji je mlađi od 18 godina života u smislu sa članom 29. stav 3. ovog Ugovora.

6. Zaštita materinstva

Član 58.

Zaposlena žena za vreme poslednjih osam nedelja trudnoće ne može da radi prekovremeno, odnosno noću.

Jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću samo na osnovu njegove pismene saglasnosti.

Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete koje je težak invalid može da radi prekovremeno ili noću samo na osnovu njegove pismene saglasnosti.

7. Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta

Član 59.

Zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u trajanju od 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za treće i četvrto dete i koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i zaposlena žena koja ima jedno ili dvoje dece, a rodi još dvoje ili više dece.

Zaposlena žena može da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj.

Porodiljsko odsustvo traje do navršenih tri meseca od dana porođaja.

Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva za prvo i drugo dete, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva, odnosno dve godine za treće i četvrto dete i koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i zaposlena žena koja ima jedno ili dvoje dece, a rodi još dvoje ili više dece.

Otac deteta može da koristi prava iz stava 1. ovog člana u slučaju kada majka napusti dete, ako umre, ili je iz drugih razloga sprečena da koristi ta prava (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest).

Otac deteta može da koristi pravo iz stava 4. i 5. ovog člana.

Pravo iz stava 3. ovog člana ima otac deteta i kada majka nije u radnom odnosu.

Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade u skladu sa zakonom.

Član 60.

Ako zaposlena žena rodi mrtvo dete ili ako joj dete umre pre isteka porodiljskog odsustva ima pravo da koristi porodiljsko odsustvo iz člana 59. stav 1. - 3. ovog Ugovora.

8. Odsustvo radi posebne nege deteta ili druge osobe

Član 61.

Jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega kod teškog stepena psihofizičke ometenosti, osim za slučajeve predviđene propisima o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje s rada ili da radi sa polovinom radnog vremena, najduže do navršenih pet godina života deteta.

Pravo u smislu stava 1. ovog člana utvrđuje organ nadležan za ocenu stepena psihofizičke ometenosti deteta, u skladu sa propisima o društvenoj brizi o deci.

Za vreme odsustvovanja sa rada u smislu stava 1. ovog člana, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u skladu sa propisima o društvenoj brizi o deci.

Za vreme rada sa polovinom punog radnog vremena u smislu stava 1. ovog člana zaposleni ima prava na zaradu u skladu sa opštim aktom i ovim Ugovorom, a za drugu polovinu punog radnog vremena naknadu zarade, u skladu sa propisima o društvenoj brizi o deci.

Član 62.

Jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta mlađeg od pet godina života ima pravo da radi nege deteta odsustvuje sa rada osam meseci neprekidno od dana smeštaja deteta u usvojiteljsku, hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu, a najduže do navršenih pet godina života deteta.

Ako je smeštaj u usvojiteljsku, hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu iz stava 1. ovog člana nastupio pre navršenih tri meseca života detata, jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta ima pravo da radi nege deteta odsustvuje sa rada do navršenih 11 meseci života deteta.

Pravo iz stava 1. i 2. ovog člana ima i lice kome je, u skladu sa propisima o usvojenju, upućeno dete na prilagođavanje pre zasnivanja usvojenja, a po zasnivanju usvojenja i jedan od usvojilaca.

Za vreme odsustva sa rada radi nege deteta usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj ima prava na naknadu zarade u skladu sa propisima o društvenoj brizi o deci.

Član 63.

Roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o osobi oštećenoj cerebralnom paralizom, dečjom paralizom, nekom vrstom plegije, ili oboleloj od mišične distrofije ili ostalih teških obolenja, na osnovu mišljenja nadležnog zdravstvanog organa može, na svoj zahtev, da radi sa skraćenim radnim vremenom ali ne kraćim od polovine punog radnog vremena.

Zaposleni koji radi za skraćenim radnim vremenom u smislu stava 1. ovog člana ima pravo na odgovarajuću zaradu, srazmerno vremenu provedenom na radu u skladu sa opštim aktom i kolektivnim ugvorom.

Član 64.

Pravo iz člana 62. ovog Ugovora ima i jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta ako je detetu, s obzirom na stepen psihofizičke ometenosti, potrebna posebna nega.

Član 65.

Jedan od roditelja ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života.

Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1. ovog člana prava i obaveze po osnovu rada miruju, ako za pojedina prava zakonom, odnosno ovim Ugovorom ili ugovorom o radu nije drugačije određeno.

Član 66.

Pravo iz člana 62. stav 2. i člana 66. ovog Ugovora ima i usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj deteta mlađeg od tri godine.

9. Zaštita invalida

Član 67.

Zaposlenom invalidu rada, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, Poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti.

Zaposlenom kod koga je u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju utvrđeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na određenim poslovima, Poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje drugog odgovarajućeg posla.

Član 68.

Poslodavac može zaposlenom koji odbije da prihvati posao u smislu člana 67. ovog Ugovora da otkaže ugovor o radu.

10. Obaveštavanje o privremenoj sprečenosti za rad

Član 69.

Zaposleni je dužan da najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi Poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad.

U slučaju teže bolesti, potvrdu iz stava 1. ovog člana umesto zaposlenog, Xxxxxxxxxx dostavljaju članovi uže porodice ili druga lica sa kojima živi u porodičnom domaćinstvu.

Ako zaposleni živi sam, potvrdu iz stava 1. ovog člana dužan je da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.

Ako Poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada u smislu stava 1. ovog člana može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog u skladu sa zakonom.

VI ZARADE, NAKNADE ZARADE I DRUGA PRIMANJA

Zarada

Član 70.

Zaposleni ima pravo na odgovorajuću zaradu koja se utvrđuje u skladu sa Zakonom, ovim Ugovorom i ugovorom o radu.

Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod Poslodavca.

Pod radom iste vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, ista radna sposobnost, odgovornost i fizički i intelektualni rad.

Zarada zaposlenog sastoji se iz sledećih delova:

- zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu;

- zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu Poslodavca;

- drugih primanja po osnovu radnog odnosa koja imaju karakter zarade.

Član 71.

Pod zaradom u smislu Zakona podrazumeva se zarada u bruto iznosu koja, pored neto iznosa koji se isplaćuje zaposlenom, sadrži porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje koji se plaćaju iz zarade.

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu

Član 72.

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od:

- osnovne zarade;

- dela zarade za radni učinak (rezultata rada) i

- uvećane zarade.

Osnovna zarada

Član 73.

Osnovna zarada predstavlja dinarski izraženu vrednost poslova konkretnog radnog mesta za puno radno vreme i standardni učinak.

Član 74.

Osnovna zarada ugovora se ugovorom o radu za puno radno vreme i standardni učinak i sadrži složenost posla, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu koja je uslov za rad na određenim poslovima.

Osnovna zarada za poslove koje zaposleni obavlja utvrđuje se u mesečnom novčanom iznosu.

Član 75.

Svi poslovi u "DDOR Novi Sad" a.d.o. Novi Sad iskazani su u osnovnoj zaradi po radnom času u dinarima, odnosno u broju bodova.

Član 76.

Osnovna zarada iskazana je u Odluci o katalogu vrednovanja poslova "DDOR Novi Sad" a.d.o. Novi Sad (u daljem tekstu: Katalog) po radnom času u dinarima i u direktnoj je zavisnosti od uspešnosti poslovanja Poslodavca.

Osnovna zarada po radnom času utvrđuje se tako što se pomnoži broj bodova i vrednost boda, a zatim njihov proizvod podeli sa prosečnim mesečnim fondom od 174 časa.

Član 77.

Osnovna zarada po radnom času u Katalogu utvrđena je na osnovu broja bodova i vrednosti boda u "DDOR Novi Sad" a.d.o. Novi Sad za mesec jun 2005.godine.

Član 78.

U slučaju promene vrednosti boda Xxxxxxx ugovora o radu utvrdiće se novi novčani iznos osnovne zarade zaposlenog.

Zarada zaposlenog

Član 79.

Osnovna zarada zaposlenog utvrđuje se kao proizvod vrednosti osnovne zarade po radnom času utvrđene za svaki posao iz Kataloga i prosečnog mesečnog fonda od 174 radna časa, odnosno množenjem broja bodova i vrednosti boda.

Osnovna zarada zaposlenog se ugovora ugovorom o radu, u iznosu koji ne može biti niži od zarade na koju je zaposleni raspoređen, niti niži od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom.

Član 80.

Odluku o vrednosti boda donosi generalni direktor.

Član 81.

Generalni direktor i ovlašćeni predstavnik reprezentativnog sindikata će, najmanje jednom u tri meseca pregovarati o visini vrednosti boda.

Inicijativu za utvrđivanje vrednosti boda može pokrenuti Poslodavac ili predstavnik reprezentativnog sindikata.

Član 82.

Osnovna zarada za karakteristične grupe poslova utvrđuje se u sledećim nominalnim iznosima po radnom času:

R. br.	GRUPE POSLOVA	ZAHTEV STRUČNOSTI	OSNOVNA ZARADA PO RADNOM ČASU U DINARIMA	KOEFICIJENT
1.	Najniže vrednovan posao za koji se ne zahteva stručnost – fizički radnik	I i II stepen stručne spreme - ne zahteva se stručnost – NSO	61,1938	1,00
2.	Najniže vredenovan posao sa zahtevanim srednjim stručnim obrazovanjem u trajanju od 2 do 3 godine	III stepen stručne spreme – KV	107,0891	1,75
3.	Najniže vrednovan posao sa zahtevanim srednjim stručnim obrazovanjem u trajanju od 4 ili više godina	IV stepen stručne spreme – SSS	116,2682	1,90
4.	Najniže vrednovan posao sa zahtevanom specijalizacijom nakon srednjeg obrazovanja	V stepen stručne spreme – VKV	122,3876	2,00
5.	Najniže vrednovan posao sa zahtevanom višom stručnom spremom	VI stepen stručne spreme – VŠS	152,9845	2,50
6.	Najniže vrednovan posao sa zahtevanom visokom stručnom spremom, odnosno posao za koji se zahteva stručnost koja se stiče magistraturom ili specijalizacijom na osnovu visoke stručne spreme	VII1 i VII2 stepen stručne spreme – VSS	183,5814	3,00

Osnovna zarada po radnom času kao i broj bodova utvrđena je za sve poslove u "DDOR Novi Sad"

a.d.o. Novi Sad u Katalogu, osim za posao generalnog direktora.

Kao najjednostavniji rad u “DDOR Novi Sad” a.d.o. utvrđuju se poslovi fizičkog radnika.

Radni učinak

Član 83.

Radni učinak zaposlenog utvrđuje se u zavisnosti od kvaliteta i kvantiteta obavljenog posla; poštovanja radne discipline; zalaganja na radu; kreativnosti; izražene samoinicijativnosti i savesnosti u obavljanju poslova; blagovremenog izvršavanja poslova i drugih kriterijuma.

Zaposleni koji ostvari puno radno vreme i rezultate rada uobičajene za konkretan posao, ostvaruje zaradu u visini osnovne zarade za posao koji obavlja.

Član 84.

Rezultati rada utvrđuju se na osnovu ocene obavljenog rada zaposlenog. Ocena rezultata rada zaposlenog iskazuje se u procentima.

Rezultati rada zaposlenog utvrđuju se mesečno.

Član 85.

Odluku o rezultatima rada, odnosno radnom učinku zaposlenog, odnosno uvećanju ili umanjenju zarade, donosi generalni direktor, na predlog direktora organizacionog dela "DDOR Novi Sad" a.d.o. u kome zaposleni radi.

Ocenu rezultata rada za direktore organizacionih delova i direktore u "Centrali" utvrđuje generalni direktor.

Predlog za uvećanje ili umanjenje zarade daje se u pisanom obliku sa obrazloženjem.

Član 86.

Pojedinačni rezultata zaposlenog zavisi od ukupnog rezultata na nivou "DDOR Novi Sad" a.d.o. i od njegovog doprinosa ukupnom rezultatu.

Za veći doprinos ukupnom rezultatu rada na nivou dela ili "DDOR Novi Sad" a.d.o. kao celine, zaposlenom se osnovna zarada može uvećati:

- za posebne rezultate ostvarene u jednom mesecu – do 100 %;

- za posebne rezultate ostvarene u tri meseca – do 300 %;

- za posebne rezultate ostvarene u jednoj godini, nagradom u visini do šest prosečnih zarada zaposlenog u toj godini.

Član 87.

Zaposlenom koji ostvari u jednom mesecu slabije rezultate rada na poslovima koje obavlja, mesečna zarada može se umanjiti do 40 %, s tim što se zarada zaposlenog ne može utvrditi u nižem iznosu od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom.

Ako zaposleni u kontinuitetu od tri meseca na osnovu slabijih rezultata ostvaruje umanjenu mesečnu zaradu može da bude raspoređen na druge poslove koji su niže vrednovani.

Ako zaposleni ne ostvaruje predviđene rezultate rada ni na ovim poslovima može mu biti otkazan ugovor o radu, a u smislu odredba ovog Ugovora i Zakona o radu.

Zarada pripravnika

Član 88.

Zarada pripravnika sa kojim je Xxxxxxxxxx zasnovao radni odnos utvrđuje se najmanje u visini 80 % osnovne zarade za odgovorajuće poslove na koje je pripravnik primljen.

Minimalna zarada

Član 89.

Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i puno radno vreme, a u skladu sa zakonom.

Zarada iz dobiti

Član 90.

Poslodavac može zaposlenom da obezbedi zaradu iz dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini. Zarada iz dobiti po zaposlenom utvrđuje se srazmenorno njegovom učešću u ostvarenoj dobiti.

Zarada iz dobiti može se isplatiti pre utvrđivanja rezultata poslovanja po Godišnjem računu po osnovu procenjene dobiti.

Isplata zarade

Član 91.

Mesečna zarada zaposlenog isplaćuje se po pravilu u dva dela.

Akontacija zarade isplaćuje se najkasnije poslednjeg radnog dana u mesecu za taj mesec, a konačna zarada se isplaćuje najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.

Xxxxxx zaposlenog isplaćuje se u novcu.

Obračun zarade i naknade zarade

Član 92.

Prilikom svake isplate zarade i naknade zarade Poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi obračun zarade koji sadrži iznos obračunate zarade, plaćenih poreza i doprinosa iz te zarade, kao i obustave zarade.

Poslodavac je dužan da dostavi obračun zaposlenom i za mesec za koji nije izvršio isplatu zarade, odnosno naknade zarade uz obaveštenje da isplata zarade, odnosno naknade zarade nije izvršena i razloge zbog kojih nije izvršena isplata.

Obračun zarade, odnosno naknade zarade, Poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi najkasnije do kraja meseca za prethodni mesec.

Evidencija zarade i naknade zarade

Član 93.

Poslodavac je dužan da vodi mesečnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade.

Evidencija se vodi za svakog zaposlenog i sadrži podatke o zaradi, zaradi po odbitku poreza i doprinosa iz zarade i odbicima od zarade.

Evidenciju overava direktor ili lice koje on ovlasti, a potpisuje zaposleni kome je izvršena isplata zarade, odnosno naknade zarade.

Zaštita zarade i naknade zarade

Član 94.

Poslodavac može novčano potraživanje prema zaposlenom naplatiti obustavljanjem od njegove zarade samo na osnovu pravnosnažne odluke suda, u slučajevima utvrđenim zakonom ili uz pristanak zaposlenog.

Na osnovu pravnosnažne odluke suda i u slučajevima utvrđenim zakonom, Poslodavac može zaposlenom da obustavi od zarade najviše do jedne trećine zarade, odnosno naknade zarade, ako Zakonom nije drukčije određeno.

Član 95.

Podaci o isplatama zarada zaposlenima, predstavljaju poslovnu tajnu. Ovi podaci mogu biti saopšteni jedino na zahtev suda ili drugog nadležnog organa u skladu sa Zakonom.

Postupanje koje je u suprotnosti sa odredbama iz stava 1. ovog člana smatra se povredom radne obaveze, osim za predsednika Konferencije sindikalnih organizacija "DDOR Novi Sad" a.d.o. kojima je omogućen uvid u odgovarajuću dokumentaciju u slučaju kada je narušeno pravo zaposlenog, i za zaposlene koji obavljaju poslove u vezi sa obračunom i isplatom zarada.

Uvećana zarada

Član 96.

Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za rad na dan praznika koji je neradni dan; za rad noću i rad u smenama i za prekovremeni rad.

Pored slučajeva iz stava 1. ovog člana zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu i za rad subotom i nedeljom.

Član 97.

Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za:

- rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110 %;

- rad noću (između 22 i 6 časova narednog dana) i rad u smenama - najmanje 26 %;

- prekovremeni rad (rad duži od punog radnog vremena) – najmanje 26 %;

- rad subotom i nedeljom – 26 %.

Ako je noćni rad uobičajen za određeni posao i vrednovan prilikom utvrđivanja osnovne zarade, neće se u tom slučaju vršiti uvećanje zarade po osnovu noćnog rada.

Uvećane zarade iz ovog člana utvrđuju se prema zaradi koju zaposleni ostvari na osnovu osnovne zarade, radnog učinka i vremena provedenog na radu.

Ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova utvrđenim u stavu 1. ovog člana, procenat uvećanja zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.

Član 98.

Zaposleni ima pravo za uvećanu zaradu po osnovu vremena provedenog na radu u visini od 1 % od osnovne zarade za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu ("minuli rad").

Naknada zarade

Član 99.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visni 100 % prosečne zarade u prethodna tri meseca, koja prethode mesecu u kome je zaposleni započeo da koristi odsustvo sa rada:

- za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan;

- godišnjeg odmora;

- plaćenog odsustva;

- vojne vežbe i

- odazivanja na poziv državnog organa.

Poslodavac ima pravo na refundaciju isplaćene naknade zarade u slučaju odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne vežbe ili odazivanja na poziv državnog organa, od organa na čiji se poziv zaposleni odazvao.

Član 100.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visni 100 % prosečne zarade u prethodna tri meseca i u slučaju: davanja krvi; prisustvovanja sednicama organa uprave i lokalne samouprave čiji je izabrani član, organa privredne komore čiji je izabrani član po predlogu ili uz saglasnost Poslodavca; organa upravljanja kod Poslodavca; organa Sindikata i Saveza sindikata u svojstvu člana; stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potreba rada kod Poslodavca i učešća u sportskim i radno proizvodnim takmičenjima i izložbama inovacija i drugih vidova stvaralaštva, uz saglasnost Poslodavca.

Član 101.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u slučaju:

1. dobrovoljnog davanja tkiva i organa od prvog dana bolovanja – u visini 100 % zarade koju bi zaposleni ostvario da je radio;

2. održavanja trudnoće preko 30 dana – u visini 100 % zarade koju bi zaposlena ostvarila da je radila, a ne manje od minimalne zarade utvrđene Zakonom;

3. nege bolesnog deteta mlađeg od 3 godine, od prvog dana bolovanja – u visini 65 % zarade koju bi zaposleni ostvario da je radio;

4. povrede na radu ili profesionalne bolesti preko 30 dana – u visini 100 % zarade koju bi zaposleni ostvario da je radio, a ne manje od minimalne zarade utvrđene Zakonom.

Član 102.

Pod zaradom koju bi zaposleni ostvario da je radio podrazumeva se osnovna zarada uvećana za "minuli rad".

Član 103.

Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad i to:

1. do 30 dana u visini od 65 % prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, koja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene Zakonom, ako je ona prouzrokovana bolešću ili povredom van rada;

2. preko 30 dana u visini od 80 % prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, koja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene Zakonom, ako je ona prouzrokovana bolešću ili povredom van rada;

3. u visini od 100 % prosečne zarade u prethodna tri meseca, pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, pri čemu ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću;

4. u visini od 100 % prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meeeca u kojem je nastupila sprečenost sa rada, a ne manje od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana zbog održavanja trudnoće.

Član 104.

U slučaju privremene sprečenosti za rad, zaposleni je dužan da dostavi Poslodavcu potvrdu lekara, koja sadrži i vreme trajanja očekivane sprečenosti za rad.

Član 105.

Zaposlena žena za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta utvrđuje se u visini zarade za puno radno vreme i standardni učinak koju bi to lice ostvarilo da radi. Mesečni iznos naknade zarade ne može da bude manji od minimalne zarade utvrđene Zakonom niti viši od pet prosečnih mesečnih zarada u Republici prema poslednjem objavljenom podatku.

Član 106.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini od najmanje 80 % prosečne zarde u prethodna tri meseca, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom, za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.

Pod prethodna tri meseca podrazumevaju se meseci koji prethode mesecu u kome je odsustvo započelo.

Član 107.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini od 100 % prosečne zarade u prethodna tri meseca za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog održavnog organa ili nadležnog organa Poslodavca, zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih, i u drugim slučajevima prekida rada, u skladu sa Zakonom.

Pravo na naknadu zarade u visni utvrđenoj u stavu 1. ovog člana ima zaposleni za koga je utvrđeno da predstavlja višak zaposlenih, za vreme čekanja na raspoređivanje na druge poslove, za vreme čekanja na rad kod drugog poslodavca, za vreme čekanja na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, za vreme prekvalifikacije ili dokvalifikacije i za vreme čekanja na raposređivanje na odgovarajuće poslove posle obavljene prekvalifikacije ili dokvalifikacije.

Član 108.

Pod zaradom ostvarenom u prethodna tri meseca podrazumeva se zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu koja se sastoji od osnovne zarade, rezultata rada, uvećane zarade i drugih primanja koja imaju karakter zarade u skladu sa Zakonom.

Druga primanja

Član 109.

Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati:

1. otpremninu zbog prestanka radnog odnosa radi odlaska u penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti – u visini dve zarade koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, odnosno dve prosečne mesečne zarade po zaposlenom isplaćene kod Poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata otpremnine, s tim što tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od tri prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadlženog za poslove statistike, ako je to za zaposelnog povoljnije;

Pod zaradom u smislu tačke 1. ovog člana podrazumeva se bruto zarada.

2. naknadu šteta bog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.

Član 110.

Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu troškova pogrebnih usluga, prema priloženom računu, u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposelnog.

Ova isplata može se izvršiti prema računima, odnosno fakturama ili u gotovom novcu.

Pod troškovima pogrebnih usluga podrazumevaju se uobičajni troškovi (kovčeg, pokrov, grobno mesto, troškovi opela, ukup i sl.).

Članovima uže porodice u smislu ovog člana, smatraju se: bračni drug i deca zaposlenog, deca bračnog druga zaposlenog koji žive u zajedničkom domaćinstvu i usvojenici.

Član 111.

Poslodavac može da isplati:

Deci zaposlenih poklon za Božić i Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa.

Poklon u smilsu prethodnog stavamože biti novogodišnji paketić, novogodišnja vrednosna poklon

čestitka ili drugi prigodni novogodišnji ili božićni poklon.

Pravo na poklon u smislu ovog člana imaju deca zaposlenih do 15 godina života navršenih u kalendarskog godini u kojoj se dobijaju pokloni.

Vrednost i vrstu novogodišnjeg i božoćnog poklona, utvrđuje reprezentativni sindikat i generalni direktor.

Član 112.

Poslodavac je dužan zaposlenom da isplati jubilarnu nagradu prema sledećim kriterijumima:

1. zaposlenom koji je navršio 10 godina rada kod Polodavca – do visine od 100 % prosečne zarade na nivou organizacionog dela u kome zaposleni radi, ostvarene u mesecu koji prethodi mesecu isplate;

2. zaposlenom koji je navršio 20 godina rada kod Poslodavca – do visine od 1,5 prosečne mesečne zarade na nivou organizacionog dela u kome zaposleni radi, ostvarene u meesecu koji prethodi mesecu isplate;

3. zaposlenom koji je navršio 30 godina rada kod Poslodavca – do visine od dve prosečne mesečne zarade na nivou organizacionog dela u kome zaposleni radi, ostvarene u mesecu koji prethodi mesecu isplate.

Isplata jubilarne nagrade iz tačke 1. 2. i 3. ovog člana može se izvršiti povodom obeležavanja dana "DDOR Novi Sad" a.d.o. za sve zaposlene koji u toj godini ispunjavaju navedene uslove ili pojedinačno za svakog zaposlenog koji u određenom mesecu ispuni uslove iz ovog Ugovora o čemu odlučuje Poslodavac.

Pod zaradom u smislu ovog člana podrazumeva se neto zarada. Odluku o visini jubilarne nagrade donosi generalni direktor.

Jubilarna nagrada se po pravilu isplaćuje u novcu, a može biti u vidu prigodnog poklona, čija će se vrednost utvrditi uvažavajući odredbe ovog člana.

Odredbe ovog člana primenjuju se počev od 01.01.2006. godine.

Član 113.

Poslodavac može zaposlenom da isplati solidarnu pomoć:

- u slučaju duže ili teže bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili nastupa teže invalidnosti zaposlenog ili člana njegove uže porodice;

- zbog uništenja ili oštećenja imovine usled elementarnih nepogoda ili drugih vanrednih događaja (požar, poplava, oluja, zemljotres i sl.);

- za nabavku lekova, ortopedskih pomagala za zaposlenog ili člana njegove uže porodice;

- učešća u plaćanju težih operativnih zahvata zaposlenog ili člana njegove uže porodice i

- u drugim slučajevima.

Članovima uže porodice u smislu ovog člana smatraju se: bračni drug i deca zaposelnog, deca bračnog druga zaposlenog koji žive u zajedničkom domaćinstvu i usvojenici.

Isplata solidarne pomoći može se vršiti u gotovom, prenosom sredstava na račun zaposlenog, uplatom (po računu, fakturi i sl.) odgovarajućoj organizaciji za nabavku lekova, ortopedskih pomagala i dr.

Odluku o isplati solidarne pomoći i njenoj visini u svakom konkretnom slučaju donosi generalni direktor na osnovu priložene dokumentacije podnosioca zahteva.

Član 114.

Poslodavac može zaposlenom isplatiti troškove odobrenog korišćenja sopstvenog automobila za službeno putovanje ili druge službene svrhe – do iznos 30 % cene jednog litra super benzina po pređenom kilometru, a najviše do neoporezivog iznosa. Troškovi korišćenja sopstvenog vozila u službene svrhe u lokalu se ne priznaju.

Član 115.

Poslodavac može zaposlenom odobriti zajam za nabavku ogreva, zimnice i udžbenika – najviše do jedne prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku repubičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Vraćanje zajma vrši se iz zarade zaposlenog, najviše u šest mesečnih rata, počev od isplate zarade u prvom narednom mesecu u odnosu na mesec u kome je zajam isplaćen.

Novi zajam se ne mmože odobriti dok se u potpunosti ne vrati ranije odobreni zajam.

Član 116.

Zaposlenom se može isplatiti dnevna naknada za povećanje troškova rad i boravka na terenu (terenski dodatak) u visini 3 % prosečne mesečne zarade po zaposlenom kod Poslodavca za mesec koji prethodi mesecu za koji se vrši isplata terenskog dodatka.

Radom i boravkom na terenu smagtra se rad zaposelnog van sedišta Poslodavca, odnosno njegovog organizacionog dela, u kome je radnik raspoređen, koji zahteva neprekidan boravak van tog sedišta od najmanje mesec dana.

Odluku o radu na terenu donosi generalni direktor ili lice koje on ovlasti.

Član 117.

Zaposlenom se može isplatiti naknada troškova za odvojeni život od porodice pod sledećim uslovima:

- da je od strane Poslodavca poslat na rad u drugo mesto, odnosno drugi organizacioni deo van stalnog prebivališta, koje je udaljeno više od 100 km od mesta stanovanja;

- ako je upućen na stručno usavrđavanje za potrtebe Poslodavca, specijalizaciju, kurseve ili seminare i sl. koji traju neprekidno duže od mesec dana;

- da živi odvojeno od uže porodice;

- da ne postoji mogućnost da se zaposlenom obezbedi odgovarajući stan;

- da zbog udaljenosti mesta rada ne može svakodnevno da se vraća u mesto stalnog boravka.

Odluku o visini naknade za odvojeni život od porodice donosi generalni direktor. Naknadu za odvojeni život od porodice i terenski dodatak međusobno se isključuju.

Član 118.

Poslodavac može da obezbedi zaposlenim ženama poklon povodom Dana žena – 8. marta.

Poklon u smilsu prethodnog stava može biti: vrednosna poklon čestitka, isplata u gotovini, turističko putovanje ili drugi prigodan poklon.

Vrednost i vrstu osmomartovskog poklona, utvrđuje reprezentativni sindikat i generalni direktor.

Novčane naknade

Član 119.

Poslodavac je dužan da isplati sledeće novčane naknade i to:

1. zaposlenom kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada ili što nema potrebna znanja i sposobnosti, novčanu naknadu u visini utvrđenoj zakonom.

2. zaposlenom za čijim je radom prestala potreba zbog ekonomskih, organizacionih i tehnoloških promena, otpremninu :

- do visine dinarske protivvrednosti 800 EUR-a po godini navršenog radnog staža ;

- do visine 60 prosečnih zarada u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku u mesecu koji prethodi momentu početka isplate;

- do visine 23 prosečnih zarada kod Poslodavca u mesecu koji prethodi momentu početka isplate.

Član 120.

Ukoliko Poslodavac ponudi zaposlenom otpremninu iz člana 119. stava 1. tačka 2. ovog Ugovara, zaposleni kome se otkazuje ugovor o radu ima mogućnost izbora najpovoljnije ponuđene opcije za otpremninu koja se može isplatiti odjednom ili u tri mesečne rate, stim da se prva rata isplaćuje momentom otkaza ugovora o radu u visini zakonom utvrđenog iznosa otpemnine, a ostale dve rate do

15. u mesecu u naredna dva meseca.

Naknada troškova

Član 121.

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada – u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju (gradskom, prigradskom, međugradskom).

U slučaju da iznos naknade utvrđen u prethodnom stavu prelazi neoporezivi iznos prema Zakonu, zaposlenom se isplaćuje pun iznos naknade troškova uz plaćanje pripadajućeg poreza.

Naknada troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada obezbeđuje se putem mesečne pretplatne karte u visini stvarnih troškova.

Isplata naknade troškova može se izvršiti zaposlenom i u gotovini, a na osnovu potvrde i profakture javnog prevoznika, ukoliko se zaposleni za to opredeli.

Zaposlenom pripada pravo na naknadu troškova prevoza samo za dane provedene na radu.

Član 122.

Zaposleni ima pravo na dnevnicu za službeno putovanje u zemlji.

Pod službenim putovanjem u zemlji smatra se putovanje van mesta redovnog rada zaposlenog, radi izvršavanja određenih poslova po nalogu ovlašćenog lica, učešća na seminarima i potreba stručnog usavršavanja.

Član 123.

Naknada za prevoz na službenom putovanju (troškovi prevoza) priznaje se zaposlenom u visini stvarnih troškova prevoza u javnom saobraćaju od mesta zaposlenja do mesta gde treba da se obavi službeni posao.

Naknada troškova noćenja (smeštaja) na službenom putovanju priznaje se u visini stvarnih troškova prema priloženom računu.

Član 124.

Zaposleni ima pravo na dnevnicu zavisno od vremena provedenog na službenom putu, i to:

- na punu dnevnicu, u iznosu od 1.000, 00 dinara, za službeno putovanje u trajanju dužem od 12

časova;

- na pola dnevnice, u iznosu od 500,00 dinara , za službeno putovanje duže od 8, a kraće od 12

časova;

- ako je službeni put trajao kraće od 8 časova, zaposleni nema pravo na dnevnicu;

- ako je službeni put trajao duže od 24 sata ili više dana, zaposleni ima pravo na punu dnevnicu za svakih 24 sata provedenih na putu i na pola dnevnice za svaki započeti dan, ako je u tom danu proveo više od 8, a manje od 12 sati.

U slučaju da troškovi ishrane prelaze iznos pune dnevnice, zaposlenom će se priznati uvećani troškovi, uz priloženi račun, ali najviše do iznos od 2.400,00 dinara.

Član 125.

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu, najmanje u visni utvrđenoj posebnim propisima o izdacima za službeno putovanje u inostranstvo.

Naknada troškova priznaje se najviše do iznosa propisanog od strane nadležnog državnog organa, a na ime troškova noćnja (smeštaja) prema priloženom računu.

Član 126.

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako Poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade, u visni stvarnih troškova.

Član 127.

Naknada troškova prevoza i naknada troškova za vreme provedeno na službenom putu (dnevnice), može se isplatiti licu koje nije u radnom odnosu kod Poslodavca, a koje je angažovano radi obavljanja određenog posla za koji se ostvaruje ugovorena naknada.

Član 128.

Poslodavac može da isplati i druge naknade, pomoći, nagrade, poklone zaposlenima, penzionerima, kao i drugim fizičkim licima koja nisu u radnom odnosu kod Poslodavca.

VII ZABRANA KONKURENCIJE

Član 129.

Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne može da radi u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica, bez saglasnosti Poslodavca (u daljem tekstu: zabrana konkurencije).

Zabrana konkurencije može da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod Poslodavca stekne nova, posebna važna tehnološka znanja, širok krug poslovnih partnera ili da dođe do saznanja važnih poslovnih informacija i tajni.

Aktom Poslodavca iz člana 5. ovog Ugovora i ugovorom o radu utvrđuju se poslovi za koje može da se ugovori zabrana konkurencije, rok i teritorijalno važenje zabrane za svaki od tih poslova.

Zabrana konkurencije može da se odnosi samo za poslove iz osnovne delatnosti Poslodavca.

Ako zaposleni prekrši zabranu konkurencije, Poslodavac ima pravo da od zaposlenog zahteva naknadu štete.

Član 130.

Ugovorom o radu Xxxxxxxxxx i zaposleni mogu da ugovore zabranu konkurencije u smislu ovog Ugovora i naknadu štete po prestanku radnog odnosa, u roku koji ne može da bude duži od dve godine po prestanku radnog odnosa.

Postojanje štete, njenu visinu, način i rokove naknade štete po osnovu ovog člana, utvrđuje Xxxxxxxxxx na osnovu predloga lica iz člana 132. ovog Ugovora.

Odredba stava 1. ovog člana neće se primenjivati, ako Poslodavac zaposlenom otkaže ugovor o radu, a za to nije imao opravdani razlog u smislu ovog Ugovora.

VIII NAKNADA ŠTETE

Član 131.

Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao Poslodavcu, u skladu sa zakonom i ovim Ugovorom.

Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni odgovoran je za deo štete koju je prouzrokovao.

Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog člana ne može utvrditi deo štete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu nadoknađuju u jednakim delovima.

Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno.

Član 132.

Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se nadoknađuje, utvrđuje Xxxxxxxxxx pismenim rešenjem, a na osnovu predloga koji će sačiniti rukovodilac organizacionog dela u kome radi zaposleni koji je štetu prouzrokovao.

Član 133.

Predlog iz člana 132. daje se u pismenom obliku i naročito sadrži: ime i prezime zaposlenog koji je štetu prouzrokovao, vreme, mesto i način izvršenja štetne radnje, dokaze koji ukazuju da je zaposleni prouzrokovao štetu Poslodavcu.

Predlog iz stava 1. ovog člana dostavlja se i zaposlenom u pismenom obliku.

Član 134.

Lice iz člana 132. ovog Ugovora je obavezno da o pokretanju postupka za utvrđivanje štete obavesti organizaciju sindikata čiji je član zaposleni koji je štetu prouzrokovao.

Član 135.

Po prijemu pismenog predloga Poslodavac će odrediti lice ili lica koja će voditi postupak utvrđivanja

činjenica i okolnosti od uticaja na odgovornost zaposlenog i visinu štete.

U postupku utvrđivanja odgovornosti zaposlenog razmotriće se, ukoliko postoji, mišljenje Sindikata.

Nakon utvrđivanja svih činjenice i okolnosti od uticaja na odgovornost zaposlenog pismeni predlog se dostavlja Xxxxxxxxxx koji donosi rešenje kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi štetu ili se oslobađa od odgovornosti.

Član 136.

Ako Poslodavac nađe da je zaposleni dužan da naknadi štetu, određuje način i visinu, kao i rok u kome

će zaposleni štetu nadoknaditi.

Poslodavac može zaposlenog obavezati da štetu naknadi u novcu ili, ako je to moguće, popravkom ili dovođenjem oštećene stvari u stanju u kome je postojalo pre nastupanja štete.

O tome da li pristaje ili ne pristaje da nadoknadi štetu, zaposleni je dužan da da pismenu izjavu.

Ako zaposleni ne pristane da nadoknadi štetu ili ne nadoknadi štetu u roku od tri meseca od dana davanja izjave da pristaje da štetu nadoknadi, o šteti odlučuje nadležni sud.

Član 137.

Poslodavac može, u opravdanim slučajevima, delimično osloboditi zaposlenog od naknade štete koju je prouzrokovao, osim ako je štetu prouzrokovao namerno.

Predlog za oslobađanje od naknade štete može podneti zaposleni.

Pri donošenju odluke o delimičnom oslobađanju od naknade štete, Poslodavac će ceniti rad i ponašanje zaposlenog, kao i da li bi zaposleni sa nadoknadom štete bio doveden u težak materijalni položaj.

Član 138.

Zaposleni koji u radu ili u vezi sa radom namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokuje štetu trećem licu, a koju je xxxxxxxx Xxxxxxxxxx, dužan je da Xxxxxxxxxx naknadi iznos isplaćene štete.

Član 139.

Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, Poslodavac je dužan da mu nadoknadi štetu u skladu sa zakonom i ovim Ugovorom.

Ako se, u roku od 30 dana od dana pretrpljene povrede ili štete na radu ili u vezi sa radom, Poslodavac i zaposleni ne sporazumeju o naknadi štete, zaposleni ima pravo da naknadu štete zahteva pred nadležnim sudom.

IX IZMENA UGOVORA O RADU

Član 140.

Poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada zaključivanjem Aneksa ugovora o radu u skladu sa Zakonom.

Član 141.

Poslodavac je obavezan da u pisanom obliku dostavi ponudu za zaključene Aneksa ugovora o radu koja u sebi sadrži razloge za ponudu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni, a koji ne može biti kraći od osam radnih dana i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude ili ne izjašnjavanjem u predviđenom roku.

Član 142.

Ako zaposleni prihvati ponudu za zaključivanje Aneksa ugovora o radu, zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost tog ugovora u roku koji je predviđen Zakonom.

X PRESTANAK RADNOG ODNOSA

Prestanak radnog odnosa

Član 143.

Radni odnos u skladu sa odredbama zakona prestaje:

1. istekom roka za koji je zasnovan;

2. kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ukoliko se zaposleni i Poslodavac drugačije ne sporazumeju;

3. pismenim sporazumom između zaposlenog i Poslodavca;

4. otkazom ugovora o radu od strane Poslodavca ili zaposlenog;

5. na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života;

6. smrću zaposlenog;

7. u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.

Član 144.

Zaposlenom u skladu sa odredbama zakona radni odnos prestaje nezavisno od njegove volje i volje Poslodavca:

1. ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti – danom dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti;

2. ako je zaposlenom po odredbama zakona, odnosno po pravnosnažnoj odluci suda ili drugog organa zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu obezbedi obavljanje drugih poslova – danom dostavljanja pravnosnažne odluke;

3. ako zaposleni zbog izdržavanje kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci – danom stupanja na izdržavanje kazne;

4. ako je zaposlenom izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada – danom početka primenjivanja te mere;

5. usled stečaja, likvidacije, odnosno u svim drugim slučajevima prestanka rada Poslodavca u skladu sa zakonom.

Član 145.

Radni odnos može prestati zaposlenom i na osnovu posebnog pismenog sporazuma kojim se Poslodavac i zaposleni sporazumevaju o uslovima i načinu prestanka radnog odnosa uz isplatu novčane naknade.

Sporazum iz prethodnog stava sa zaposlenim zaključuje generalni direktor.

Zaposleni koji želi da koristi pravo iz stava 1. ovog člana, dobija novčanu naknadu u visini bruto zarade za mesec koji prethodi danu potpisivanja sporazuma, ako mu je do sticanja prvog od propisanih uslova za odlazak u penziju (40 godina staža i 53 godine života – muškarci i 35 godina staža i 53 godine života

– žene ili 63 godine života i 20 godina staža – muškarci i 58 godina života i 20 godina staža – žene), ostalo:

- do 12 meseci - do 8 bruto zarada;

- do 24 meseca - do 16 bruto zarade;

- do 36 meseci - do 24 bruto zarade;

Zaposlenom koji ne ispunjava uslove iz prethodnog stava, Poslodavac može ponuditi zaključenje pismenog sporazuma o prestanku radnog odnosa, uz isplatu novčane naknade u iznosu do 24 bruto zarade.

Zaradom u smislu ovog člana smatra se zarada koju je zaposleni ostvario u skladu sa Kolektivnim ugovorom za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos, odnosno prosečna zarada po zaposlenom isplaćena kod Poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos, odnosno prosečna zarada po zaposlenom isplaćena u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike – ako je to za zaposlenog povoljnije.

Isplata novčane naknade vrši se u rokovima utvrđenim sporazumom.

Poslodavac je dužan da pre potpisivanja sporazuma iz stava 1. ovog člana, pismenim putem obavesti zaposlenog o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti.

Član 146.

Zaposleni ima pravo da otkaže ugovor o radu.

Otkaz ugovora o radu zaposleni Poslodavcu mora da podnese u pismenom obliku najmanje 15 dana pre dana koji je naveo kao dan prestanka radnog odnosa.

U slučaju otkaza iz stava 1. ovog člana zbog povrede obaveza od strane Poslodavca utvrđenim zakonom ovim Ugovorom ili ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava po osnovu rada, kao u slučaju da mu je nezakonito prestao radni odnos.

Član 147.

Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi koji se odnose na:

- radnu sposobnost zaposlenog;

- ponašanje zaposlenog;

- potrebe Poslodavca;

i to u sledećim slučajevima:

1. ako je utvrđeno da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;

2. ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene ovim Ugovorom ili ugovorom ili ugovorom o radu;

3. ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod Poslodavca;

4. ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom;

5. ako se zaposleni ne vrati na rad kod Poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaćeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u smislu zakona;

6. ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad;

7. ako zaposleni odbije ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu kojim se premešta na drugi odgovorajući posao, premešta u drugo mesto rada, upućuje na rad kod drugog poslodavca, obezbeđuje zapošljavanje kao jedna od mera za rešavanje viška zaposlenih, utvrđuje novčani iznos osnovne zarade i elementi za utvrđivanje zarade;

8. ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Radnu sposobnost zaposlenog procenjuje rukovodilac organizacionog dela za koju procenu treba da ima obrazloženje koje na zahtev prezentuje Sindikatu

Radna sposobnost se obavezno utvrđuje za zaposlenog koji u periodu od tri meseca neprekidno ne ostvaruje rezultate rada.

Član 148.

Povredom radne obaveze i nepoštovanjem radne discipline u smislu člana 147. stav 1. tačke 2. i 3. smatra se:

- kršenje Kodeksa ponašanja "DDOR Novi Sad" a.d.o.

- neopravdano zakašnjavanje najmanje u šest radnih dana u toku tri meseca,

- neopravdano napuštanje rada pre završetka radnog vremena najmanje šest radnih dana u toku tri meseca,

- nedolično ponašanje prema ostalim zaposlenima i strankama,

- neopravdani izostanak sa posla od dva radna dana u toku jednog meseca,

- neopravdano izostajanje sa rada najviše pet radnih dana sa prekidima u toku 12 meseci,

- dolazak na rad pod dejstvom alkohola ili opojnih droga,

- davanje netačnih podataka koji su od uticaja za donošenje odluka nadležnih organa,

- nesavestan odnos prema poverenim sredstvima rada, ukoliko iz toga proistekne šteta za Poslodavca,

- nezakonito raspolaganje sredstvima,

- neostvarivanje predviđenih rezultata rada iz neopravdanih razloga u periodu od tri meseca uzastopno,

- povreda propisa o zaštiti od požara, eksplozije, elementarnih nepogoda i štetnog delovanja otrovnih i drugih opasnih materija, kao i povreda propisa i nepreduzimanje mera zaštite zaposlenih, sredstava rada i životne sredine,

- zloupotreba položaja i prekoračenje ovlašćenja,

- odavanje poslovne, službene i druge tajne utvrđene zakonom, ovim Ugovorom ili aktom Poslodavca,

- ako zaposleni zloupotrebi znanja iz struke osiguranja radi pribavljanja lične koristi ili u korist drugog lica;

- ometanje jednog ili više zaposlenih u procesu rada kojim se izrazito otežava izvršavanje radnih obaveza,

- falsifikovanje novčanih i drugih dokumenata,

- povreda radne obaveze koja predstavlja krivično delo,

- primanje mita i poklona veće vrednosti radi pribavljanja materijalne koristi,

- povrede akata Poslodavca sa težim posledicama po Poslodavca,

- neovlašćena posluga novcem, hartijama od vrednosti i drugim sredstvima poverenim zaposlenom u izvršavanju poslova, odnosno radnih zadataka,

- prouzrokovanje veće štete drugom zaposlenom ili Poslodavcu ili prikrivanje načinjene veće štete,

- sprečavanje organa unutrašnje kontrole kao i sindikata u vršenju njihovih zadataka,

- zloupotreba pečata ili štambilja Poslodavca, ili omogućavanje neovlašćenom licu da ih upotrebi,

- obavljanje poslova u prostorijama Poslodavca koji se ne mogu podvesti u sistematizovane poslove zaposlenog, a kojima se pribavlja ili može pribaviti materijalna korist sebi ili drugima,

- neprijavljivanje povrede radne obaveze.

Član 149.

Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenom u slučaju iz člana 147. stav 1. tačka 1. – 7, zaposlenog pismenim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja.

U upozorenju iz stava 1. ovog člana Poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.

Poslodavac može ako postoje olakšavajuće okolnosti ili ako priroda povrede radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, da u upozorenju zaposlenog obavesti da će mu otkazati ugovor o radu ako ponovo učini istu ili sličnu povredu, bez ponovnog upozorenja.

Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom iz člana 147. stav 1. tačka 1. - 3., 6. u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza.

Član 150.

Postupak utvrđivanja činjenica na osnovu kojih Poslodavac može da otkaže ugovor o radu vodi se po predlogu rukovodioca organizacionog dela u kome zaposleni radi, a postupak vodi lice ili lica ovlašćena od strane generalnog direktora.

Nakon što izvrši potrebne provere, pribavi i izvrši uvid u pismene izjave svedoka i zaposlenog i obavi druge potrebne radnje za koje se zaključi da su neophodne radi pravilnog i zakonitog utvrđivanja činjenica i odlučivanja, lice koje vodi postupak sačiniće predlog u pismenoj formi i dostaviti ga generalnom direktoru.

Član 151.

Poslodavac ne može, u slučaju otkaza ugovora o radu zaposlenom iz člana 147. stava 1. tačka 8. ovog Ugovora, da na istim poslovima zaposli drugo lice u roku od šest meseci od dana prestanka radnog odnosa.

Ako pre isteka roka iz stava 1. ovog člana nastane potreba za obavljanje istih poslova, prednost za zaključivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.

Član 152.

Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu ne smatra se:

1. privremena sprečenost zaposlenog za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja;

2. korišćenje porodiljskog odsustva, odsustvovanje sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;

3. odsluženje ili dosluženje vojnog roka;

4. članstvo u političkoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, političko ili drugo uverenje, ili neko drugo lično svojstvo zaposlenog;

5. delovanje u svojstvu predstavnika zaposlenih, u skladu sa Zakonom;

6. obraćanje zaposlenog sindikatu ili organima za zaštitu prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom, ovim Ugovorom ili ugovorom o radu.

Član 153.

Poslodavac je dužan da pismeno upozorenje iz člana 149. ovog Ugovora dostavi na mišljenje sindikatu

čiji je zaposleni član.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana, Poslodavac je dužan da obrazloži činjenice i razloge na kojima zasniva nameru otkaza ugovora o radu.

Sindikat iz stava 1. ovog člana dužan je da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva iz stava 1. i 2. ovog člana Poslodavcu dostavi svoje obrazloženo pismeno mišljenje.

Zahtev i mišljenje iz stava 1., 2 i 3. ovog člana istovremeno se dostavljaju i zaposlenom.

Član 154.

Otkaz ugovora o radu daje se rešenjem u pismenom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku i dostavlja se zaposlenom u skladu sa Zakonom.

Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja.

Zaposleni je dužan da narednog dana od dana prijema rešenja u pisanom obliku obavesti Poslodavca ako želi da spor rešava pred arbitrom u smislu člana 170. ovog Ugovora.

Član 155.

Do dana prestanka radnog odnosa Xxxxxxxxxx je dužan da zaposlenom isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim Ugovorom, ugovorom o radu i drugim aktima Poslodavca.

Poslodavac je dužan da isplatu iz stava 1. ovog člana izvrši najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.

Posebna zaštita od otkaza ugovora o radu

Član 156.

Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta Poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.

Zaposlenom iz stava 1. ovog člana koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme može da prestane radni odnos po isteku roka za koji je zasnovan.

Član 157.

Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, ovim Ugovorom i ugovorom o radu, i to:

1. članu saveta zaposlenih i prestavniku zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru "DDOR Novi Sad" a.d.o. Novi Sad;

2. predsedniku sindikata kod poslodavca;

3. imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku (članu Koordinacionog odbora po organizacionim delovima "DDOR Novi Sad" a.d.o. i članovima viših organa Sindikata – pokrajinski, republički).

Ukoliko predstavnik zaposlenih iz stava 1. ovog člana ne postupa u skladu sa zakonom, ovim Ugovorom i ugovorom o radu, Xxxxxxxxxx može da mu otkaže ugovor o radu.

Poslodavac može uz saglasnost nadležnog ministarstva da otkaže ugovor o radu predstavniku zaposlenih iz stava 1. ovog člana, ako Zaposleni odbije ponuđeni posao u smislu člana 171. stav 1. tačka 4. Zakona o radu.

Nezakonit otkaz

Član 158.

Ako sud donese pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, zaposleni ima pravo da se vrati na rad, ako to zahteva.

Pored vraćanja na rad, Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, ovom Ugovoru i ugovoru o radu i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Naknada štete iz stava 2. ovog člana umanjuje se za iznos prihoda koji je zaposleni ostvario po bilo kom osnovu, po prestanku radnog odnosa.

Udaljenje zaposlenog sa rada

Član 159.

Zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada:

- ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom;

- ako je učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu veće vrednosti;

- ako je priroda povrede radne obaveze, odnosno kršenja radne discipline, ili ponašanje zaposlenog takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca pre isteka roka predviđenog u članu 149. stav 1. i

153. stav 3.

Član 160.

Zaposleni kome je određen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje.

Član 161.

Udaljenje iz člana 159. alineja 2. i 3. ovog Ugovora, može da traje najduže tri meseca, a po isteku tog perioda Poslodavac dužan da zaposlenog vrati na rad, ili da mu, u skladu sa odredbama ovog Ugovora, otkaže ugovor o radu, ako za to postoje opravdani razlozi iz člana 147. stav 1. tačka 1. - 3. i 6. ovog Ugovora.

Član 162.

Za vreme privremenog udaljenja sa rada u smislu člana 159. alineja 2. i 3. i člana 160. ovog Ugovora, zaposlenom pripada naknada zarade u visini 1/4, a ako izdržava porodicu u visini 1/3 mesečne zarade koju je ostvario za mesec pre privremenog udaljenja.

Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja sa rada u smislu člana 159. alineja 1. ovog Ugovora isplaćuje se na teret organa koji je odredio pritvor.

Član 163.

Ako krivični postupak protiv zaposlenog bude obustavljen pravnosnažnom odlukom, ili ako pravnosnažnom odlukom bude oslobođen optužbe, ili je optužba protiv zaposlenog odbijena, ali ne zbog nenadležnosti i ako zaposlenom ne prestane radni odnos u smislu člana 147. tačka 3. do 5. ovog Ugovora, zaposleni ima pravo da mu se isplati razlika naknade zarade iz člana 162. ovog Ugovora i punog iznosa zarade ostvarene za mesec pre privremenog udaljanja, uvećanog za prosečan porast zarada zaposlenih kod Poslodavca za vreme u kome mu pripada naknada.

Član 164.

Poslodavac može zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline u smislu člana

147. stav 1. tačke 2. i 3. ovog Ugovora da, umesto otkaza ugovora o radu, izrekne meru privremenog udaljenja sa rada bez naknade zarade, ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos.

Mera udaljenja sa rada iz stava 1. ovog člana može da se izrekne u trajanju od jednog do tri radna dana.

Višak zaposlenih

Član 165.

Ukoliko Poslodavac iskaže višak zaposlenih zbog ekonomskih i tehnoloških promena dužan je da donese Program rešavanja viška zaposlenih ako dođe do prestanka potrebe za radom najmanje 20 zaposlenih u okviru perioda od 90 dana.

Poslodavac je dužan da pre donošenja Programa u saradnji sa reprezentativnim sindikatom "DDOR Novi Sad" a.d.o. Novi Sad i republičkom organizacijom nadležnom za zapošljavanje, preduzme odgovarajuće mere za novo zapošljavanje viška zaposlenih .

Program iz stava 1. ovog člana sadrži razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih, ukupan broj zaposlenih u "DDOR Novi Sad" a.d.o. Novi Sad, podatke o zaposlenima koji predstavljaju višak, poslove koje obavljaju, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i staž osiguranja, kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih, mere za zapošljavanje, rok u kome će biti otkazan ugovor o radu i sredstva za rešavanje socijalno-ekonomskog položaja viška zaposlenih.

Program iz stava 1. ovog člana donosi Upravni odbor "DDOR Novi Sad" a.d.o. Novi Sad.

Poslodavac je dužan da Predlog programa dostavi reprezantitvnom sindikatu i republičkoj organizaciji nadležnoj za zapošljavanje, najkasnije osam dana od dana utvrđivanja predloga Programa, radi davanja mišljenja.

Sindikat je dužan da dostavi svoje mišljenje u smislu prethodnog stava u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga Progarama.

Poslodavac je dužan da razmotri i uzme u obzir predloge republičke organizacije za zapošljavanje i mišljenje reprezentativnog sindikata i da ih o svom stavu obavesti u roku od osam dana.

Član 166.

Kriterijumi za utvrđivanja viška zaposlenih iz člana 165. stav 3. su :

- rezultati rada zaposlenog kao osnovni kriterijum, koji se utvrđuju na osnovu obrazložene ocene rukovodioca organizacionog dela u kome radi zaposleni, a na bazi elemenata za utvrđivanje dela zarade po osnovu radnog učinka;

- dopunski kriterijumi, koji se primenjuju ukoliko zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada, koji će biti definisani u Programu, uz dogovor Poslodavca i Sindikata.

- odnos zaposlenog prema radnim obavezama.

Kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih ne može da bude odsustvovanje zaposlenog sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, trudnoće, porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta.

Član 167.

Program iz člana 165. ovog Ugovora sadrži predlog mera kao što su: premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikaciju, dokvalifikaciju, skraćeno radno vreme, a zaposlenima koji su višak i kojima Poslodavac ne može da obezbedi radno pravni status na drugi način.

U slučaju otkaza ugovora o radu zaposlenom za čijim je radom prestala potreba zbog ekonomskih, organizacionih i tehnoloških promena, Poslodavac je dužan da isplati otpremninu u smislu člana 119. ovog Ugovora.

Član 168.

Zaposleni kome Xxxxxxxxxx otkaže ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom, ostvaruje pravo na novčanu naknadu i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu zaštitu u skladu sa propisima o zapošljavanju.

XI OSTVARIVANJE I ZAŠTITA POJEDINAČNIH PRAVA ZAPOSLENIH

Član 169.

O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje generalni direktor ili zaposleni koga on pismeno ovlasti.

Zaposlenom se u pisanom obliku dostavlja rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku.

Zaštita pojedinačnih prava

Član 170.

Poslodavac i zaposleni mogu svako nastalo sporno pitanje da reše sporazumno.

Predlog za sprazumno rešavanje spornog pitanja mogu pismeno podneti i Poslodavac i zaposleni u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja zaposlenom.

Sporno pitanje u smislu stava 1. ovog člana rešava arbitar kojeg određuju strane u sporu iz reda stručnjaka u oblasti koja je predmet spora.

Arbitar je dužan da donese odluku u roku od 10 dana od dana podnošenja zahteva za sporazumo rešavanje spornih pitanja. Za vreme trajanja postupka pred arbitroom zbog otkaza ugovora o radu, zaposlenom miruje radni odnos. Ukoliko arbitar u tom roku ne donese odluku, rešenje o otkazu ugovora o radu postaje izvršno.

Odluka arbitra je konačna i obavezuje poslodavca i zaposlenog.

Član 171.

Ako se Poslodavac ili zaposleni ne izjasni o predlogu za sporazumno rešavanje spornog pitanja u roku od tri dana od dana podnošenja predloga ili ako zaposleni i Poslodavac ne mogu sporno pitanje da reše sporazumom, ukoliko se radi o spornom pitanju koje nije na poseban način regulisano ovim ugovorom, zaposleni može da se obrati:

- Republičkoj agenciji za mirno rešavanje individualnog radnog spora,

- nadležnom sudu,

- sindikatu,

- inspekcijskim organima,

- drugim organima u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.

Član 172.

Protiv rešenja kojom je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni ili predstavnik Sindikata čiji je zaposleni član , ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom.

Rok za pokretanje spora je 90 dana od dana dostavljanja rešenja kojom je povređeno pravo zaposlenog, odnosno od dana saznanja za povredu.

XII POSEBNE ODREDBE

Privremeni i povremeni poslovi

Član 173.

Poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini, sa nezaposlenim licem, licem koje je radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena i korisnikom starosne peznije.

Ugovor iz stava 1. ovog člana se zaključuje u pisanoj formi.

Lice sa kojim je zaključen ugovor iz stava 1. ovog člana ima pravo na penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranje, u skladu sa zakonom.

Obveznik uplate doprinosa iz stava 2. ovog člana je Poslodavac.

Član 174.

Poslodavac može za obavljanje priprevemnih i povremenih poslova iz prethodnog člana, da zaključi ugovor sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge i koje nije starije od 30 godina.

Lice sa kojim je zaključen ugovor u smislu stava 1. ovog člana ima pravo na osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalnog oboljenja, u skladu sa zakonom.

Ugovor o delu

Član 175.

Poslodavac može, sa određenim licem, da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti Poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari ili samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog rada.

Ugovor iz stava 1. ovog člana mora biti u pisanoj formi.

Dopunski rad

Član 176.

Zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod Poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena.

Ugovor o dopunskom radu mora biti u pisanom obliku i njime se utvđuje pravo na novčanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada.

Radna knjižica

Član 177.

Zaposleni ima radnu knjižicu, koja je javna isprava i koju izdaje nadležni organ opštinske uprave.

Prilikom zasnivanja radnog odnosa, zaposleni predaje radnu knjižicu Xxxxxxxxxx, koji je dužan da je vrati zaposlenom, uredno popunjenu, na dan prestanka radnog odnosa.

U radnu knjižicu zabranjeno je unositi negativne podatke o zaposlenom.

XIII ORGANIZACIJE ZAPOSLENIH

SAVET ZAPOSLENIH

Član 178.

Savet zaposlenih daje mišljenje i učestvuje u odlučivanju o ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih, u skladu sa Zakonom i Statutom "DDOR Novi Sad" a.d.o. Novi Sad.

SINDIKAT ZAPOSLENIH

Član 179.

Zaposlenom kod Poslodavca jemči se sloboda sindikalnog udruživanja i delovanja.

Sindikati se osnivaju radi zaštite prava i unapređivanja profesionalnih i ekonomskih interesa njihovih

članova.

Sindikat se osniva bez odobrenja, uz upis u registar sindika koje vodi ministarstvo nadležno za poslove rada.

Sindikat se upisuje u registar u skladu sa zakonom i drugim propisima.

Sindikat je dužan da dostavi Xxxxxxxxxx akt o upisu u registar sindikata i odluku o izboru predsednika i članova organa sindikata, u roku od osam dana od dana dostavljanja akta o upisu sindikata u registar, odnosno od dana izbora organa sinidkata.

Član 180.

Poslodavac je dužan da Sindikatu omogući delovanje u skladu sa njegovom ulogom i zadacima. Nadležni organ Poslodavca dužan je:

- da razmotri i zauzme stavove o pokrenutim inicijativima, zahtevima i predlozima sindikata, a posebno po odlukama od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih;

- da obaveštava Sindikat o pitanjima koja su od bitnog značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih;

- da nadležnom organu Sindikata dostavlja pozive sa materijalima radi prisustvovanja sednicama na kojima se:

• razmatraju pitanja od bitnog značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih,

• razmatraju mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata,

• odlučuje o pojedinim pravima zaposlenih.

- da nadležnom organu Sindikata, na primereni način i u primerenom roku dostavi osnovne pokazatelje i informacije o poslovanju, o kretanju zarada, o izvršenom prijemu zaposlenih, o višku zaposlenih i druge relevantne pokazatelje i informacije utvrđene Kolektivnim ugovorom, zavisno od specifične konkretne delatnosti, procesa i načina rada, poslovne aktivnosti i problematike poslovanja Poslodavca, odnosno u zavisnosti od načina organizovanja sadržaja aktivnosti, uslova i metoda rada sindikata, uvažavajući i aspekt ukupnog privrednog, pravnog i životnog okruženja i socijalnog stanja u datom vremenskom trenutku.

Član 181.

Poslodavac obezbeđuje organizaciji sindikata sledeće uslove za njeno delovanje:

1. korišćenje odgovarajuće prostorije za rad;

2. potrebne administrativno-tehničke usluge;

3. predsedniku i sekretaru Koordinacionog odbora konferencije sindikalnih organizacija “DDOR Novi Sad” a.d.o., sporazumno utvrđen broj plaćenih časova mesečno za obavljanje njihovih funkcija, a ako se sporazum ne postigne, najmanje 60 plaćenih časova rada mesečno.

4. predsedniku organizacije sindikata, sporazumno utvrđen broj plaćenih časova mesečno za obavljanje njegove funkcije, a ako se sporazum ne postigne, najmanje 10 plaćenih časova rada mesečno.

Član 182.

Predsedniku Koordinacionog odbora Konferencije sindikalnih organizacija “DDOR Novi Sad” a.d.o. za vreme trajanja mandata, odnosno za vreme obavljanja funkcije predsednika može se obezbediti rad na sindikalnim poslovima u punom radnom vremenu i zarada utvrđena odlukom o vrednovanju radnih mesta uvećanom za dodatak na zaradu od 25% od osnovne zarade koju bi imenovani ostvario na poslovima koje je obavljao do dana izbora, a za vreme provedeno na radu i sindikalnim aktivnostima.

Ukoliko lice iz prethodnog stava ovoga člana nije profesionalno angarživano na predmetnim poslovima nego tu aktivnost obavlja uz redovan rad ima pravo na uvećanje osnovne zarade za 50%. Koeficijent uvećanja se ne primenjuje u mesecu kada mu je za redovan rad izrečena mera umanjenja zarade iz člana

87. ovog Ugovora.

Sekretaru Konferencije i članovima koordinacionog odbora Konferencija sindiklanih organizacija “DDOR Novi Sad” a.d.o., obezbeđuje se za rad na sindikalnim poslovima dodatak na zaradu u visini od 30% osnovne zarade koju ostvari na poslovima, za vreme provedeno na radu u sindikalnim aktivnostima. Koeficijent uvećanja se ne primenjuje u mesecu kada mu je za redovan rad izrečena mera umanjenja zarade iz člana 87. ovog Ugovora.

Po prestanku obavljanja funkcije iz stava 1. ovog člana zaposleni se raspoređuje na odgovarajuće poslove koji ne mogu biti manje vrednovani od poslova sa kojih je zaposleni izabran za predsednika organizacije sindikata.

Član 183.

Predstavnicima organizacije sindikata mora se omogućiti, odnosno obezbediti:

- odsustvovanje sa posla radi prisustvovanja sastancima sindikata, sastancima organizacije sindikata, konferencijama, sednicama i kongresima – za period trajanja sastanka i potrebno vreme za odlazak i povratak sa ovih sastanaka;

- odsustvovanje sa posla radi osposobljavanja na tečajevima i seminarima – najmanje pet radnih dana u toku kalendarske godine;

- pristup svim poslovima kod Poslodavca kad je to potrebno u cilju zaštite prava zaposlenih utvrđenih zakonom i Kolektivnim ugovorom (uvid u uslove rada i sl.);

- da ističu obaveštenje organizacije Sindikata u prostorijama Poslodavca na mestima koja su pristupačna i koja su za to određena;

- pravo na izdavanje, štampanje i dostavljanje zaposlenima informacija, biltena, publikacija, letaka, opštih i drugih akata i dokumenata organizacije sindikata – koja su u funkciji vršenja sindikalne aktivnosti, a sve u skladu sa Zakonom o informisanju i Statutom, odnosno drugim opštim aktom Poslodavca, što se bliže uređuje ovim Kolektivnim ugovorom.

U slučaju potrebe ubiranja sredstava solidarnosti, predstavnici zaposlenih, koje organizacija Sindikata ovlasti da to rade, imaju pravo da ovu aktivnosti obavljaju u odgovarajućim prostorijama Poslodavca.

Poslodavac je dužan da sredstva sindikalne članarine, koja članovi sindikata izdvajaju iz zarade uplaćuje na odgovarajući račun organizacije sindikata, odnosno drugih oblika organizovanja i delovanja sindikata u skladu sa statutom i odlukom nadležnog organa Sindikata.

Član 184.

Aktivnosti Sindikata vrše se tako da ne idu na štetu redovnog funkcionisanja Poslodavca i radne discipline.

Međusobni odnosi

Član 185.

Odnosi između Sindikata i Poslodavca u uspostavljaju se i rešavaju pregovaranjem i usklađivanjem zajedničkih i posebnih interesa, uz puno uvažavanje argumenata, realnih odnosa, uslova i mogućnosti, na principima pune ravnopravnosti i partnerstva.

Sindikat i Poslodavac određuju svoje predstavnike u pregovarački odbor.

Pregovarački odbor, pored ostalog, obavezan je da najmanje jednom tromesečno razmatra aktuelna pitanja vezana za poslovanje Poslodavca i materijalni i socijalni položaj zaposlenih, kao i međusobne odnose između organa Sindikata i Poslodavca i da o tome redovno obaveštava organe koje predstavlja.

Uzajamna je obaveza redovnog, potpunog i blagovremenog međusobnog informisanja.

Član 186.

Poslodavac je obavezan da odbor sindikalne organizacije obaveštava o:

- poslovanju Poslodavca, razvojnim planovima i njihovom uticaju na ekonomski i socijalni položaj zaposlenih;

- kretanju i promenama zarada i njihovom učešću u troškovima poslovanja;

- strukturi troškova poslovanja;

- zaštiti i bezbednosti na radu;

- merama za poboljšanje uslova rada;

- raspodeli dobiti;

- statusnim promenama;

- promeni oblika organizovanja;

- pripremama za utvrđivanje viška zaposlenih i usvajanje programa;

- pripremama za usvajanje programa privatizacije;

- pitanjima koja se odnose na prava zaposlenih;

- inicijativi i predlogu promena Statuta Poslodavca;

Obaveštavanje organa sindikata vrši se po pravilu, dostavljanjem materijala predsedniku sindikata za sednicu Upravnog odbora i Skupštine, a za pitanja koja se ne razmatraju na sednicima organa Poslodavca dostavljaju se pismene informacije.

Informacije o pitanjima iz alineje 1., 2. i 6. stav 1. ovog člana dostavljaju se najmanje po šestomesečnom i godišnjem obračunu, a o pitanjima iz alineje 3., 4. i 5. najmanje jednom u tri meseca.

Poslodavac je obavezan da informiše Odbor sindikalne organizacije o svim pitanjima o kojima je u obavezi da informiše zaposlene, najkasnije na tri dana pre obaveštavanja zasposlenih.

Član 187.

Poslodavac je obavezan da:

- obezbedi da se pozivi sa materijalima za sednice Skupštine i drugih organa Poslodavca dostavljaju predsedniku reprezentativne sindikalne organizacije;

- obezbedi da se obaveštenja i izveštaji koji se daju zaposlenima dostavljaju Odboru organizacije sindikata;

- blagovremeno razmotri mišljenje, zahteve i predloge Odbora organizacije sindikata pre donošenja odluke od značaja za meterijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih i da obaveste Odbor organizacije sindikata o razlozima neprihvatanja datih mišljenja, zahteva i predloga;

- omogući prisustvo predstavnika Odbora organizacije sindikata na sednicama organa Poslodavca na kojima se razmatraju njegova mišljenja, zahtevi i predlozi, odnosno odlučuje o pojedinim pravima zaposlenih;

- omogući učešće Odbora organizacije sindikata kroz pregovaranje:

• pri utvrđivanju nacrta i predloga Statuta i njegovih izmena i dopuna u delu koji se odnosi na izbor i opoziv organa Poslodavca, a posebno predstavnika društvenog kapitala i predstavnika zaposlenih u organe Poslodavca, ostvarivanje prava manjinskih vlasnika, način promene statusa i oblika Poslodavca, opšta akta i njihovo donošenje i druga pitanja značajna za ostvarivanje prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih kod Poslodavca;

• pri utvrđivanju predloga pravilnika o raspodeli sredstava za rešavanje stambenih pitanja;

• pri korišćenju i odlučivanju o objektima društvenog standarda i sredstava za te namene, klubovima za sportsko – rekreativne i kulturne aktivnosti zaposlenih;

- omogući vršenje drugih prava i dužnosti koja Odboru organizacije sindikata pripadaju po Zakonu, Kolektivnim ugovorom, Statutu i opštim aktima Poslodavca, kao i statutima reprezentativnih sindikata.

Član 188.

Odbor organizacije sindikata obavezan je da razmotri sve predloge, sugestije, zahteve i mišljenja, dostavljene od organa Poslodavca i da o zauzetim stavovima i razlozima eventualnog neprihvatanja obavesti Poslodavca.

XIV PREGOVARANJE I ZAKLJUČIVANJE KOLEKTIVNOG UGOVORA

Član 189.

Ovaj Xxxxxx zaključuju reprezentativni sidnikat i generalni direktor. Ovaj Kolektivni ugovor se zaključuje na period od 3 (tri) godine.

Član 190.

Ako dođe do značajnijih promena uslova relevantnih za sadržinu ovog Ugovora, svaki od učesnika može otkazati ovaj Kolektivni ugovor delimično ili u celini.

Otkaz se podnosi u pisanoj formi sa obrazloženjem i argumetnima.

Otkazni rok je šest meseci stim da su učesnici dužni da postupak pregovaranja započnu u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza radi zaključivanja izmena i dopuna, odnosno novog Kolektivnog ugovora.

Predlog za izmenu i dopunu ovog Ugovora može dati svaki od učesnika. Predlog se podnosi u pisanom obliku sa obrazloženjem.

O podnetom predlogu učesnici ovog Ugovora su dužni da otpočnu pregovore u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga.

Član 191.

Izmene i dopune ovog Ugovora vrše se na način i po postupku po kome je zaključen.

Član 192.

Učesnici Ugovora će u roku od osam dana od dana stupanja na snagu Ugovora, obrazovati Odbor za praćenje primene Ugovora, na paritetnoj osnovi.

Odbor iz stava 1. ovog člana daje mišljenje o primeni i autentična tumačenja odredaba Ugovora. Način rada i odlučivanje Odbora uređuju se Poslovnikom o radu odbora.

Poslovnik o radu odbora za prećenje primene Ugovora donose učesnici ovog Ugovora.

Član 193.

Kriterijumi i merila za obračun zarada po osnovu rada, naknade zarade i drugih primanja zaposlenima koji zaradu ostvaruju na osnovu individualnih normi ili učinaka, regulisaće se posebnom odlukom Poslodavca.

Način rešavanja kolektivnih radnih sporova

Član 194.

Ako nastane spor u postupku zaključivanja, odnosno izmene i dopune ugovora, spor se rešava mirnim putem ili putem Republičke agencije za mirno rešavanje kolektivnih sporova u roku koji je predviđen u Zakonu o mirnom rešavanju kolektivnih sporova.

Sporna pitanja u primeni Xxxxxxx rešava arbitraža koju obrazuju učesnici Xxxxxxx, u roku od 45 dana od dana nastanka spora.

Arbitraža, iz stava 2. ovog člana, sastoji se od pet članova od kojih po dva člana imenuju strane u sporu, dok se peti član imenuje sporazumno iz redova stručnja iz oblasti u kojem je spor nastao.

Arbitraža približava stavove strana u sporu radi postizanja sporazuma o spornim pitanjima.

Član 195.

Arbitraža radi u punom sastavu i ceni stavove strana u sporu neposrednim saslušanjem. Odluku donosi većinom glasova.

Odluka o spornom pitanju dostavlja se u pismenom obliku stranama u sporu, u roku od 15 dana od dana obrazovanja Arbitraže.

Odluka arbitraže o spornom pitanju obavezuje učesnike pregovaranja.

Član 196.

Za rad članova arbitraže može se sporazumno odrediti naknada. Troškove naknade solidarno snose strane u sporu.

Član 197.

Učesnici u zaključivanju Ugovora mogu pred nadležnim sudom da ostvaruju zaštitu prava utvrđenih Ugovorom.

Član 198.

Ugovorne strane dužne su da u okviru svojih nadležnosti i u skladu sa svojim ovlašćenjima preduzmu sve mere u cilju dosledne primene odredaba ovog Ugovora.

Član 199.

Poslodavac je dužan da ovlašćenom predstavniku sindikata omogući kontrolu sporovođenja ovog Ugovora.

XV PRAVA ZAPOSLENIH KOD PROMENE POSLODAVCA

Član 200.

U slučaju statusne promene, odnosno promene poslodavca, u skladu sa zakonom, poslodavac sledbenik preuzima od Poslodavca prethodnika ovaj Ugovor i sve ugovore o radu zaposlenih koji važe na dan promene poslodavca.

Član 201.

Poslodavac prethodnik dužan je da o prenošenju ugovora o radu na Poslodavca sledbenika pismenim putem obavesti zaposlene čiji se ugovor o radu prenosi.

Ako zaposleni odbije prenos ugovora o radu ili se ne izjasni u roku od 5 (pet) dana od dana dostavljanja obaveštenja iz stava 1. ovog člana, Poslodavac prethodnik može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.

Član 202.

Poslodavac sledbenik je dužan da primenjuje ovaj Ugovor najmanje godinu dana od dana promene Poslodavca, osim ako pre isteka tog roka:

- istekne vreme na koje je zaključen kolektivni ugovor kod Poslodavca prethodnika;

- kod Poslodavca sledbenika bude zaključen novi kolektivni ugovor.

Član 203.

Poslodavac prethodnik i Poslodavac sledbenik dužni su da najmanje 15 dana pre promene Poslodavca, obaveste reprezentativni sindikat kod Poslodavca o datumu ili predloženom datumu promene Poslodavca, razlozima za promenu poslodavca, pravnim, ekonomskim i socijalnim posledicama promene Poslodavca na položaj zaposlenih i meramam za njihovo ublažavanje.

Poslodavac prethodnik i poslodavac sledbenik dužni su da, najmanje 15 dana pre promene Poslodavca, u saradnji sa reprezentativnim sindikatom, preduzmu mere u cilju ublažavanja socijalno-ekonomskih posledica na položaj zaposlenih.

Član 204.

Odredbe o pravima zaposlenih koje su predviđene ovim Ugovorom primenjuju se i u slučaju promene vlasništva nad kapitalom "DDOR Novi Sad" a.d.o. Novi Sad.

XVI DRUGA PITANJA OD ZNAČAJA ZA ZAPOSLENE I POSLODAVCA

Član 205.

Poslodavac može u zavisnosti od rezultata poslovanja izdvojiti sredstva za rešavanje stambenih potreba zaposlenih, na osnovu odluke Skupštine akcionara.

Posebnim aktom uređuje se način i kriterijumi za izdvajanje i korišćenje sredstava iz stava 1. ovog člana.