UGOVOR O KUPOPRODAJI U RIMSKOM PRAVU

Xxxxx Xxxxxxxxxx Xxxxxxxx Xxxxxxxxxx

UGOVOR O KUPOPRODAJI U RIMSKOM PRAVU

UDK 347.4:34(37)

REZIME: Ugovor o kupoprodaji je ugovor koji vodi poreklo od rimskog kontrakta empatio venditio. Ovim konsensualnim ugovorom se jedna stra- na venditor obavezuje da prenese potpuno raspolaganje na stvari, a druga strana emptor, da zauzvrat plati određeni iznos novca (pretium). U ovom xxxx xx biti analizirano poreklo ugovora o kupoprodaji u rimskom pravu.

Ključne reči: kupovina, prodaja, empatio venditio.

1. Uvod

Naučni razlozi za proučavanje rimskog prava svode se, pre svega, na po- trebu upoznavanja zakona društvenog razvoja i njihovog odraza u promenama koje je pravo doživljavalo kao društvenu nadogradnju. Najpogodniji predmet za takvo proučavanje je upravo rimsko pravo, jer xx xxx doživelo dugu i du- boku evoluciju od raspada gentilnog uređenja,1 preko ropstva, pa do znatno razvijenijih elemenata feudalnog društva. Na xxx xxxxx se u jednoj disciplini društvenih nauka (kakvo je pravo), istorijskim činjenicama i sadržajem, za- menjuje ono što u prirodnim naukama daje eksperiment. Pri tome je naroči- to važna okolnost da se razvoj rimskog prava, inače dobro poznatog i prou- čenog xxxx xxxxxxx u sklopu sa ostalim društveno-ekonomskim odnosima.2 Značaj rimskog prava naglašava Magdolna Sič na sledeći način: „Stvarati savremeno zajedničko pravo: novo ius commune ili novi ius gentium Evrope

* Doc. dr, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe u Novom Sadu, Univerzitet Privredna akademija

Novi Sad, e-mail: xxxxx.x00@xxxxx.xxx

** Doc. dr, dekan, Pravni fakultet, Univerzitet Slobomir P, Republika Srpska, e-mail: xxxxxxxxxxxxxxxx@xxxxx.xxx

1 U društvu sa gentilnim uređenjem nije postojala nikakva organizovana vlast.

2 Romac, A. (1981). Rimsko pravo. Zagreb: Pravni fakultet, str. 3.

bez rimsko-pravnih osnova, značilo bi saditi drvo bez xxxxxx.“3 Analizom rimskopravnih kontakata,dolazimo do zaključka da određeni kontrakiti iz tog vremena nemaju analogan ugovor u modernom pravu, kao što je locatio conductio. Ovaj ugovor je nemoguće adekvatno prevesti na srpski jezik, a sastojao se od tri kontrakta locatio conductio rei (ugovor o zakupu), locatio conductio operarum ( ugovor o najmu radne snage) i locatio conductio operis faciendi (ugovor o delu). Rimskopravni kontrakt empatio – xxxxxxxx0, ima analogan ugovor u modernom pravu, odnosno ugovor o kupoprodaji.5

2. Empatio venditio (kupoprodaja)6

Kupoprodaja se u rimskom pravu kao i u pravima drugih naroda razvila iz xxxxxx, oblika trgovine u kome se stvari (roba) menjaju za druge stvari (robu), bez upotrebe novca. Ona potiče iz vremena kada u Rimu novac nije postojao. Pojava novca u Rimu omogućila je i pojavu kupoprodaje, xxxx xx vremenom potiskivala trampu. Trampa nikada nije iščezla iz rimskog prava, već je postojala uporedo sa kupoprodajom.7 Empatio venditio je konsensualni kontrakt8 kojim se jedna strana, prodavac (venditor), obavezuje da prenese mirno i celovito raspolaganje na stvari, a druga strana, kupac (emptor), da zauzvrat prenese svojinu na određenoj sumi novca (pretium).9 Za zaključen- je ugovora o kupoprodaji dovoljan je sporazum volja stranaka (consensus). Prema rimskom klasičnom pravu, prilikom sklapanja ugovora o kupoprodaji,

3 Sič, M.(2006). Trajne vrednosti rimskog prava. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, 43, (3), str. 398.

4 Maksimović X., Xxxxxxxxxx D., ( 2016). Ugovor o delu u rimskom pravu. Pravo teorija i praksa,

33, (7-9), str. 33.

5 Član 454. (2008). Zakon o obligacionim odnosima sa registrom pojmova : prvo izdanje, priredio Xxxxxxxx N. Beograd, Poslovni biro, str. 106.

6 Empatio consensu peragitur- Kupoprodaja nastaje saglasnošću volja. Kupoprodaja xx xxxxxx- sualni kontrakt. Xxxxxxxxxx, M., (2010). Rimsko pravo: priručnik za pripremu ispita, prvo izdanje, Banja Luka, Panevropski univerzitet Aperon, str. 120.

7 Xxxxxxxxxx X. (2016). Zbornik radova studenata doktorskih studija prava. Vol. 4, Pravni fakultet

Univerziteta, Niš, str. 31-32.

8 Gaius, Inst. 3, 135-137: „ Prostom saglasnošću volja nastaju (consensu fiunt) obligacije u slučaju kupoprodaje, zakupa, ugovora o delu(xxxxx), ortakluka i mandata. Za ove ugovore kažemo da nastaju prostom saglasnošću, zato što nisu potrebne ni svečane reči, xxxx xxxxxx isprave, već je dov- oljno da se stranke, koje zaključuju posao, saglase. Otuda se ovakvi ugovori mogu sklopiti i među odsutnim licima, npr. putem pisma ili glasnika, dok se verbalni kontrakt ne može zaključiti između odsutnih. U ovim ugovorima jedna drugome su obavezni (bileteralno) na ono što međusobno du- guju na osnovu principa dobrog i jednakog (bonum et aequum)…“, Xxx, X., (2002). Praktikum iz rimskog privatnog prava, Novi Sad, Pravni fakultet, str. 191.

9 Malenica, A., (2003). Rimsko pravo, Novi Sad, Pravni fakultet, str. 300.

stranke mogu samo da zahtevaju jedna xx xxxxx da međusobno ispune svoje obaveze. Odnosno, da jedna izvrši predaju stvari (traditio), a druga da isplati cenu (pretium). Ugovor o kupoprodaji u klasičnom pravu je kauzalni, teretni, komutativni i konsensualni ugovor bona fidei.10 U ranije doba rimska kupo- prodaja, kao i kupoprodaja u antičkim pravima, obavljala se u obliku xxxxx- pacije. Mancipacija je dovodila do prenosa vlasništva. Mancipacija je pred- stavljala svečani prenos svojine koji se obavljao na Forumu u prisustvu obe stranke, najmanje pet svedoka i zvaničnog merača s vagom (libripens). Ovaj strogo formalan postupak, predviđen je Zakonom XII tablica, primenjivao se samo ukoliko se radilo o sticanju privatne svojine nad osnovnim stredstvima za proizvodnju (res mancipi), u koje su spadale zemljišta u okolini Rima, kasnije i cele Italije, robovi, stoka i četiri službenosti vezane za kroišćenje tuđeg zemljišta.11 S obzirom da je kupoprodaja imala veoma veliku važnost u svakodnevnom životu, u toku II veka, pre nove ere, dobila je samostalnu pravnu zaštitu, pa je time bila uzdignuta u red kontrakata.12 Elementi savre- mene evidencije nepokretnosti postoje već u rimsko doba, a to su: katastri, javne (cenzorske ) knjige i pisane isprave o pravnim poslovima prometa nepo- kretnosti, posebno u ugovoru o kupoprodaji. Pri prodaji nepokretnosti osnov evidencije promene poreskog obveznika bio je ugovor o kupoprodaji. Ako bi neko prodao nešto iz svoje registrovane imovine, kupac bi bio kao nje- gov pravni sledbenik preuzeo na sebe poresku obavezu. To xx xxxx tako već u Ulpijanovo vreme. Naime, Xxxxxxx razmatra slučaj kupovine zemlje xx xxxxxx xxxx xxxx, pri čemu je prodavac u ugovoru naznačio ime samo jednog kupca. Na ovaj način prodavac je izigrao interese u ugovoru imenovanog kupca, jer je ceo teret poreza kupljene zemlje prešao samo na njega. Kako bi kupac kao novi vlasnik preuzeo porez kupljene stvari na sebe, ugovor je trebalo sačiniti u pisanoj formi. Na osnovu sačinjenog dokumenta poreska obaveza je prelazila na kupca.13

10 Xxxxxxx, X., (2012). Nastanak i razvoj rimske prodaje: trijumf načela konsensualnosti. Harmonius,

1 (1), str. 109-130.

11 Xxxxxxxx, X., (2005). Forum Romanum- Rimska država, pravo, religija i mitovi. Centar za publi-

kaciju fakulteta u Beogradu, str. 378.

12 Romac, A., ( 1981). Rimsko pravo, Zagreb, str. 304-305.

13 Xxx, X., (2013). Katastri, zemljišni registri i isprave o kupoprodaji u starom Rimu – elementi modernih zemljišnih knjiga. Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad, 46 (1), str. 279-292.

2.1. Bitni elementi

Bitni elementi kupoprodaje su predmet14 i cena. Xxxxx, kupoprodaja na- staje kada se ugovorne strane saglase o ceni predmeta koji se prodaje. Predmet kupoprodaje može biti svaka stvar, pokretna i nepokretna, telesna i bestelesna, ako je res in commercio. Predmet kupoprodaje ne mogu biti stvari koje su van prometa (res extra commercium). I buduće stvari xxxxx xx biti predmet kupoprodaje. U vezi sa xxx, pravi se razlika između kupovine buduće stva- ri empitio rei speratae i kupovine nade empotio spei. Kod kupovine buduće stvari empatio rei speratae, radi se o uslovnoj kupoprodaji koja stvara obavezu samo ako stvar nastane i u obimu u kome nastane. Dok je kod kupovine nade empotio spei, u pitanju bezuslovni ugovor kod xxxx xxxxx snosi kupac (npr. kupac unapred kupuje ceo ulov ribe i plaća ugovorenu cenu nezavisno od količine ribe xxxx xx biti uhvaćena). Pomponius, D18,1,8,1: „Ni kupovina, ni prodaja se ne mogu zamisliti bez stvari koja se prodaje. Jedino se plodovi i xxx nerođena mladunčad valjano kupuju, ali tako, da kada se mladunče rodi, smatra se da je prodato u ono vreme, xxxx xx pravni posao bio zaključen; no ako je prodavac postupao tako, da se oni ne rode, ili da ih ne bude, može se podići actio empti. U nekim slučajevima se ipak smatra da postoji (valjana) prodaja iako nema stvari, na primer, kada se kupuje na sreću, što biva kada se kupi ulov riba ili ptica, ili stvari koje se bacaju narodu na poklon: kupovina se, naime, zaključuje i ako ništa ne bude ulovljeno, jer je to kupovina nade (empatio spei)…“15 Xxxxx, kupovina nade je oblik ugovora na sreću. Ugovori na sreću se nazivaju aleatornim16 pravnim poslovima. Cena (pretium) xxxx biti u celosti ili većim delom izražena u novcu. Cena xxxx biti određena ili bar odrediva. Određena xx xxxx je poznata u trenutku zaključenja ugovora, a odre- diva xx xxxx se naknadno izračunava po dogovorenom kriterijumu. Cena xxxx biti ozbiljna (verum), što znači da je prilikom pogađanja cene svaka strana nastojala da postigne ono što je za nju najpovoljnije. U klasičnom pravu cena ne xxxx biti pravična (iustum), odnosno ne xxxx odgovarati tržišnoj vredno- sti stvari. Klasični pravnici xxxx xx xxxxx nije normalnije nego da prodavac nastoji da proda što skuplje, a kupac da kupi što jeftinije.17 Ulpianus, D. 4, 4, 16, 4: „ Xxxxxxxxx takođe kaže, da je po prirodi stvari dozvoljeno da u

14 Ea in obligatione consistere, quae pecunia lui praestarique possunt – Predmet obligacije može biti samo ono što se može novcem zameniti. Xxxxxxxxxx, M., (2010). Rimsko pravo: priručnik za pripremu ispita, prvo izdanje, Banja Luka, Panevropski univerzitet Aperon, str. 119.

15 Xxx, X., (2002). Praktikum iz rimskog privatnog prava, Novi Sad, Pravni fakultet, str. 192.

16 Lat. xxxx- xxxxx

17 Xxxxxxxx, X., (2003). Rimsko pravo. Pravni fakultet, Novi Sad, str. 301-302.

pogledu cene kod kupovine i prodaje, stranke mogu jedna drugu prevariti.“18 Gaj navodi, da se kupoprodaja sklapa kada se postigne saglasnost o ceni, iako nije isplaćena cena niti je data kapara. Smatra, se da xxxx xx data kapara, xx xxxx da je zaključena kupoprodaja.19

2.2. Prava i obaveze ugovornih strana20

Ugovor o kupoprodaji je obostrano teretan ugovor, pa prema tome za sobom povlači niz obaveza i za kupca i za prodavca. Pre svega prodavac je u obavezi xx xxxxx stvar, a kupac xx xxxxx cenu. Prodavac xx xxxxx da stvar xxxx do predaje sa pažnjom dobrog domaćina i da xx xxxxx kupcu. Xxxxxx, X. 18, 6, 3: „Prodavac treba da odgovara za čuvanje stvari (custodia) isto onako kako odgovaraju oni xxxxxx xx stvar data na poslugu (tj. trebalo bi da posveti xxxx xxxxxx pažnje od one koju pokazuje u svojim stvarima).“21 Kupac xx xxxxx platiti ugovorenu cenu, za predati predmet. Kupac je, takođe, xxxxx prodavcu nadoknaditi eventualne troškove, prilikom čuvanja stvari, od momenta skla- panja ugovora, ukoliko je imao takve troškove, s obzirom na prirodu stvari. U pogledu prodaje stvari, u rimskom klasičnom i potklasičnom pravu osnovna obaveza prodavca znatno se razlikovala od obaveze kupca. Naime, kupac je bio u obavezi da prenese vlasništvo novca na prodavca, a prodavac je bio u obavezi da na kupca prenese miran posed stvari. Kupoprodaja xx xxxx valjana i onda xxxx xx stvar prodao bonae fidei possessor, jer je i on mogao kupcu osigurati miran posed, odnosno mogao ga je osigurati od opasnosti da mu neko treći vlasničkom tužbom ne oduzme stvar. Međutim, ako je prodavac bio nesavestan, odnosno, ako je znao da prodaje tuđu stvar, bio je odgovoran kupcu, čak i onda kada do evikcije nije ni došlo.22

2.3. Odgovornost za evikciju i fizičke nedostatke

Prodavac garantuje da stvar nema pravne ni fizičke nedostatke. Pod pravnim nedostacima se misli na neke terete (založno pravo, službenost) ili na slučaj da stvar nije njegova. Ukoliko neko proda tuđu stvar, pa pravi vlasnik

18 Xxx, X., (2002). Praktikum iz rimskog privatnog prava, Pravni fakultet, Novi Sad, str. 193.

19 Gaj, (1982). Institucije. Beograd, Nolit,000, xxx. 213.

20 Bona fides exigiti ut quod convenit fiat – Poštenje zahteva da se učini što je ugovoreno. Xxxxxxxxxx, M., (2014). Pravna pravila rimskog prava. Niš, Pravni fakultet, str. 75.

21 Xxx, X., (2002). Praktikum iz rimskog privatnog prava, Novi Sad, Pravni fakultet, str. 195.

22 Romac, A., ( 1981). Rimsko pravo, Zagreb, str. 307- 309.

podigne rei vindicatio23 i oduzme xx xxxxx, kaže se da je stvar evicirana, od- nosno da postoji evikcija. Prodavac xx xxxxx da štiti kupca (zaštita od evik- cije), ukoliko se pojavi treće lice i uznemirava kupca svojinskom ili drugom tužbom. Kupac je u obavezi da obavesti prodavca da postoji uznemiravanje, a prodavac će ili preuzeti spor ili će mu pomagati u parnici. U slučaju da stvar bude oduzeta, kupac može posebnom tužbom (actio autoritatis) tražiti povraćaj dvostruke cene, a putem actio empti ima pravo da traži naknadu štete za ostale slučajeve evikcije.24 Ius civile predviđa odgovornost prodavca zbog mana stvari za slučaj: prodavčeve izjave da stvar nema mane, odnosno da ima određene osobine; zlonamernog prikrivanja mana; za slučaj date garancije u formi stipulacije. Ukoliko kupac otkrije neku manu na stvari u bilo kojoj od navedenih situacija, mogao je zahtevati naplatu štete. Kurulski edil, koji je brinuo o redu na pijaci, u ediktu je propisao pravila po xxxxxx xx rešavati sporove iz kupoprodaje robova i stoke. Prema ovom ediktu prodavac xx xxxx- xxxxx za skrivene mane stoke i robova, pre svega za bolest, bez obzira da xx xx za njih znao. Kako bi se oslobodio od odgovornosti prodavac xx xxxxx ispisati na tabli mane roba ili životinje koju prodaje i na xxx xxxxx ih predočiti poten- cijalnom kupcu. Ediktom je omogućeno kupcu da u roku od dva meseca od zaključenja kupoprodaje putem actio redhibitoria ostvari povraćaj u pređašnje stanje ili da u roku od šest meseci sa actio quanti minoris zahteva umanjenje cene srazmerno smanjenoj vrednosti stvari. Ako su mane bile ozbiljne ili je prodavac postupao sa zlom namerom, ove tužbe su xx xxxxx podići u dužim rokovima od šest, odnosno dvanaest meseci.25

2.4. Pravna zaštita

Pravna zaštita ugovora o kupoprodaji, bile su dve tužbe empatio venditio i actio venditio. Kupac je sa empatio venditi mogao zahtevati predaju stvari, a prodavac je sa actio venditi mogao zahtevati isplatu cene, a u slučaju docnje i xxxxxx. Obe tužbe su bile actiones bonae fidei. U ranije doba svi odnosi koji su mogli nastati iz kupoprodaje, uključujući i mane stvari, rešavani su upotre- bom dve napred navedene tužbe. Kasnije su se javile i tužbe actio redhibitoria i actio quanti minoris. Obe tužbe su bile actiones bone fidei, pa se smatralo da one sadrže u sebi i exceptio doli. Bez obzira da li se taj prigovor unosio

23 Tužba za sporove povodom prava na nekoj stvari. Xxxxxxxxxx, M., (2014). Pravna pravila rimskog

prava. Niš, Pravni fakultet, str. 42.

24 Xxxxxxxxxx, X., (2003). Rimsko pravo. Pravni fakultet, Univerzitet u Srpskom Sarajevu, str. 295.

25 Malenica, A., (2003). Rimsko pravo. Novi Sad, Pravni fakultet, str. 305.

u formulu tužbe. On je u ugovoru o kupoprodaji imao u rimsko doba pose- ban naziv (exceptio rei nondum traditae), služio xx xxxx za odbijanje zahteva prodavca koji je tražio isplatu cene, a xxx nije predao stvar kupcu, kasnije je dobio naziv, prigovor zbog neispunjenog ugovora – exceptio non admpleti contractus.26

2.5. Dodatni sporazumi

S obzirom da je kupoprodaja jedan od najvažnijih ugovora obligacionog prava, te njegovo svakodnevno zaključivanje dovelo je do prakse da se uz ugovor o kupoprodaji ugovaraju razni dugi sporazumi. Sporazumi kako bi bili valjani morali su biti zaključeni odmah, zajedno sa zaključenjem osnovnog ugovora, zbog toga se i nazivaju pacta in continenti. Neki dodatni sporazumi imali su stvarnopravni učinak, što znači da je raskidom ugovora o kupoproda- ji predata stvar ipso iure (sama po sebi, odmah) ponovo prelazila u vlasništvo prodavca, koji xx xx, prema tome, mogao od kupca zahtevati pomoću rei vindi- catio. Najvažniji sporazumi su: lex commissoria, in diem addicatio, pactum reservati dominii. Lex commissoria je sporazum na osnovu koga prodavac sebi zadržava pravo da od ugovora odustane, ako mu kupac u određenom roku ne isplati dogovorenu cenu. Efekat sporazuma deluje ex tunc, što znači da prodavcu pripadaju svi plodovi stvari ako je do njih došao nakon sklapanja ugovora, odnosno predaje stvari kupcu. Posebnim sporazumom in diem ad- dictio xxxxxx xx pravo prodavcu da raskine ugovor ako u određenom roku nađe povoljnijeg kupca. Pactum reservati dominii je sporazum na osnovu koga prodavac zadržava pravo vlasništva prodate stvari i nakon predaje stvari kupcu, obično do potpune isplate cene. Sporazumom, pactum displicentiae (neformalni sporazum o „nesviđanju“), kupac je dobijao pravo da neko vre- me koristi stvar i da xx xxxxx ako mu se ne svidi. Sporazumom o pravu preče kupovine (pactum protimiseos), prodavac je sticao pravo da kupac, ako ikada poželi da proda stvar, najpre njemu ponudi. Pactum de retromendo xx xxxxx- zum kojim prodavac zadržava pravo da prodatu stvar, nakon određenog roka ponovo kupi, a pactum de retrovendendo je sporazum kojim se kupcu daje pravo da kupljenu stvar natrag proda prodavcu. Za dva poslednja sporazuma, uglavnom je važila cena koja xx xxxx ugovorena za prvu kupovinu, odnosno prodaju.27

26 Romac, A, .(1981). Rimsko pravo, Zagreb, str. 312.

27 Xxxxxxxxxx, X., (2003). Rimsko pravo. Pravni fakultet, Univerzitet u Srpskom Sarajevu, str. 296.

Zaključak

Analizirajući poreklo ugovora o kupoprodaji može se zaključiti da nje- govi koreni sežu hiljadama xxxxxx unazad. Ovaj ugovor xx xxxx celu istoriju, xxx x xxxxx bio i ostao najvažniji i najrašireniji ugovor obligacionog prava. Od prvobitnih njegovih obika do danas doživeo je značajnu evoluciju u više faza. U rimskom pravu ovaj ugovor se nazivao empatio venditio. Empatio venditio je konsensualni kontrakt kojim se jedna strana, prodavac (venditor), obavezu- je da prenese mirno i celovito raspolaganje na stvari, a druga strana, kupac (emptor), da zauzvrat prenese svojinu na određenoj sumi novca (pretium). Za zaključenje ugovora o kupoprodaji dovoljan je sporazum volja stranaka (consensus). Prema rimskom klasičnom pravu, prilikom sklapanja ugovora o kupoprodaji, stranke mogu samo da zahtevaju jedna xx xxxxx da međusobno ispune svoje obaveze. Odnosno, da jedna izvrši predaju stvari (traditio), a druga da isplati cenu (pretium). Pravna zaštita ugovora o kupoprodaji, bile su dve tužbe empatio venditio i actio venditio. S obzirom na važnost ugovora o kupoprodaji u svakodnevnom životu, uz ugovor o kupoprodaji ugovarali su se i razni sporazumi, koji su morali biti zaključeni odmah kada i osnovni ugovor, kako bi bili pravno valjani.

Xxxxx Xxxxxxxxxx, LLD

Assistant professor, The Faculty of Law for Commerce and Judiciary in Novi Sad,

The University of Business Academy in Novi Sad

Xxxxxxxx Xxxxxxxxxx, LLD

Assistant professor, The Xxxx

– The Faculty of Law, Slobomir P University, Republic of Srpska

THE PURCHASE CONTRACT IN ROMAN LAW

A b s t r a c t

THE purchase contract has originated from the Roman contract empatio venditio. By this consensual contract, one side, a vendor is obliged to carry over a complete disposal on things, and the other side, an emptor is obliged to pay a certain sum of money (pretium). In this paper, we will analyze the origin of the purchase contract in Roman law.

Keywords: purchase, selling, empatio venditio

Literatura

1. Xxxxxxxx, X,. (2005). Forum Romanum- Rimska država, pravo, religija i

mitovi. Centar za publikaciju fakulteta u Beogradu

2. Gaj, (prev.) (1982). Institucije, Nolit, Beograd

3. Xxxxxxxxxx, M., (2010). Rimsko pravo: priručnik za pripremu ispita, prvo izdanje, Banja Luka, Panevropski univerzitet Aperon

4. Xxxxxxxxxx, X. (2014). Pravna pravila rimskog prava. Niš, Pravni fakultet

5. Xxxxxxxx, X.,(2003). Rimsko pravo, Novi Sad, Pravni fakultet

6. Maksimović, S., Xxxxxxxxxx D. (2016). Ugovor o delu u rimskom pravu.

Pravo teorija i praksa, 33 (7-9)

7. Romac, A,. (1981). Rimsko pravo. Zagreb, Pravni fakultet

8. Xxxxxxxxxx, X., (2003). Rimsko pravo. Pravni fakultet, Univerzitet u

Srpskom Sarajevu

9. Xxxxxxxxxx, X., (2016). Zbornik radova studenata doktorskih studija pra- va. Vol. 4, Pravni fakultet Univerziteta, Niš

10. Xxx, X., (2002). Praktikum iz rimskog privatnog prava, Novi Sad, Pravni fakultet

11. Xxx, X., (2006). Trajne vrednosti rimskog prava. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, 43 (3)

12. Sič M. (2013). Katastri, zemljišni registri i isprave o kupoprodaji u starom Rimu- elementi modernih zemljišnih knjiga. Zbornik radova Pravnog fa- kulteta, Novi Sad, 47 (2)

13. Xxxxxxx X.(2012). Nastanak i razvoj rimske prodaje: trijumf načela kon- sensualnosti. Harmonius, 1 (1)

14. Zakon o obligacionim odnosima sa registrom pojmova: prvo izdanje

(2008). xxxxxxxx Xxxxxxxx N., Beograd, Poslovni biro