ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA

ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA

("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja)

Deo prvi OPŠTI XXX

Xxxxx I OSNOVNA NAĈELA

Sadržina zakona

Ĉlan 1

Ovim zakonom ureĊuju se obligacioni odnosi koji nastaju iz ugovora, prouzrokovanja štete, sticanja bez osnova, poslovodstva bez naloga, jednostrane izjave volje i drugih zakonom utvrĊenih ĉinjenica.

Strane u obligacionim odnosima

Ĉlan 2

Strane u obligacionim odnosima mogu biti fiziĉka i pravna lica.

Ĉl. 3-9

(Brisano)

Autonomija volje

Ĉlan 10

Strane u obligacionim odnosima su slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiĉaja, da svoje odnose urede po svojoj volji.

Ravnopravnost strana

Ĉlan 11 Strane u obligacionom odnosu su ravnopravne.

Naĉelo savesnosti i poštenja

Ĉlan 12

U zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa strane su dužne da se pridržavaju naĉela savesnosti i poštenja.

Zabrana zloupotrebe prava

Ĉlan 13

(1) Zabranjeno je vršenje prava iz obligacionih odnosa protivno cilju zbog xxxx xx ono zakonom ustanovljeno ili priznato.

(2) (Brisan)

Zabrana stvaranja i iskorišćavanja monopolskog položaja

Ĉlan 14

U zasnivanju obligacionih odnosa strane ne mogu ustanovljavati prava i obaveze kojima se za bilo koga stvara ili iskorišćava monopolski položaj na tržištu.

Naĉelo jednake vrednosti davanja

Ĉlan 15

(1) U zasnivanju dvostranih ugovora strane polaze od naĉela jednake vrednosti uzajamnih davanja.

(2) Zakonom se odreĊuje u kojim sluĉajevima narušavanje toga naĉela povlaĉi pravne posledice.

Zabrana prouzrokovanja štete

Ĉlan 16

Svako xx xxxxx da se uzdrži od postupka kojim se može drugom prouzrokovati šteta.

Dužnosti ispunjenja obaveza

Ĉlan 17

(1) Strane u obligacionom odnosu dužne su da izvrše svoju obavezu i odgovorne su za njeno ispunjenje.

(2) Obaveza se može ugasiti samo saglasnošću volja strana u obligacionom odnosu ili na osnovu

zakona.

Ponašanje u izvršavanju obaveza i ostvarivanju prava

Ĉlan 18

(1) Strana u obligacionom odnosu dužna je da u izvršavanju svoje obaveze postupa sa pažnjom koja se u pravnom prometu zahteva u odgovarajućoj vrsti obligacionih odnosa (pažnja dobrog privrednika, odnosno pažnja dobrog domaćina).

(2) Strana u obligacionom odnosu dužna je da u izvršavanju obaveze iz svoje profesionalne delatnosti postupa s povećanom pažnjom, prema pravilima struke i obiĉajima (pažnja dobrog struĉnjaka).

(3) Strana u obligacionom odnosu dužna je da se u ostvarivanju svog prava uzdrži od postupka kojim bi se otežalo izvršenje obaveze druge strane.

Rešavanje sporova na xxxxx xxxxx

Ĉlan 19

Strane u obligacionom odnosu nastojaće da sporove rešavaju usaglašavanjem, posredovanjem ili na drugi xxxxx xxxxx.

Dispozitivni karakter odredaba zakona

Ĉlan 20

Strane mogu svoj obligacioni odnos urediti drukĉije nego što je ovim zakonom odreĊeno, ako iz pojedine odredbe ovog zakona ili iz njenog smisla ne proizlazi što drugo.

Primena dobrih poslovnih obiĉaja

Ĉlan 21

(1) Strane u obligacionim odnosima dužne su da u pravnom prometu postupaju u skladu sa dobrim poslovnim obiĉajima.

(2) Na obligacione odnose se primenjuju uzanse ako xx xxxxxx u obligacionim odnosima ugovorile njihovu primenu ili ako iz okolnosti proizilazi da su njihovu primenu htele.

Postupanje u skladu sa opštim aktima

Ĉlan 22

(1) Pravna lica u zasnivanju obligacionog odnosa postupaju u skladu sa svojim opštim aktima.

(2) Xxx, ugovor koji je zakljuĉen ili druga pravna radnja xxxx xx preduzeta suprotno xxx aktima ostaje na snazi, osim ako je za to druga strana znala ili morala znati ili ako je ovim zakonom drukĉije odreĊeno.

Primena drugih saveznih zakona

Ĉlan 23

Na obligacione odnose koji se ureĊuju drugim saveznim zakonima primenjuju se odredbe ovog zakona u pitanjima koja nisu ureĊena xxx zakonom.

Ĉlan 24*

(Prestao da važi na osnovu odluke USJ)

Primena pojedinih odredaba

Ĉlan 25

(1) Odredbe ovog zakona koje se odnose na ugovore primenjuju se na sve vrste ugovora, osim ako za ugovore u privredi nije izriĉito drukĉije odreĊeno.

(2) Ugovori u privredi su, u smislu ovog zakona, ugovori koje preduzeća i druga pravna xxxx xxxx obavljaju privrednu delatnost, kao i imaoci radnji i drugi pojedinci koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju neku privrednu delatnost zakljuĉuju meĊu sobom u obavljanju delatnosti koje saĉinjavaju predmete njihovog poslovanja ili su u vezi sa xxx delatnostima.

(3) Odredbe ovog zakona koje se odnose na ugovore shodno se primenjuju i na druge pravne poslove.

Glava II NASTANAK OBAVEZA

ODELJAK 1

UGOVOR

Odsek 1

ZAKLJUĈENJE UGOVORA

I. SAGLASNOST VOLJA

Kad je ugovor zakljuĉen

Ĉlan 26

Xxxxxx je zakljuĉen kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora.

Obavezno zakljuĉenje i obavezna sadržina ugovora

Ĉlan 27

(1) Ako je neko po zakonu obavezan da zakljuĉi ugovor, zainteresovano lice može zahtevati da se takav ugovor bez odlaganja zakljuĉi.

(2) Odredbe propisa kojima se, delimiĉno ili u celini, odreĊuje sadržina ugovora sastavni su delovi tih ugovora, te ih upotpunjavaju ili stupaju na mesto ugovornih odredbi koje nisu u saglasnosti sa njima.

Izjava volje

Ĉlan 28

(1) Volja za zakljuĉenje ugovora može se izjaviti reĉima, uobiĉajenim znacima ili drugim ponašanjem iz koga se sa sigurnošću može zakljuĉiti o njenom postojanju.

(2) Izjava volje xxxx da bude uĉinjena slobodno i ozbiljno.

Dozvola i odobrenje

Ĉlan 29

(1) Kad je za zakljuĉenje ugovora potrebna saglasnost trećeg lica, ova saglasnost može biti data pre zakljuĉenja ugovora, kao dozvola, ili posle njegovog zakljuĉenja, kao odobrenje, ako zakonom nije propisano što drugo.

(2) Dozvola, odnosno odobrenje moraju biti dati u obliku propisanom za ugovore za ĉije se zakljuĉenje daju.

Pregovori

Ĉlan 30

(1) Pregovori koji prethode zakljuĉenju ugovora ne obavezuju i svaka ih strana može prekinuti kad god hoće.

(2) Ali strana koja xx xxxxxx pregovore bez namere da zakljuĉi ugovor odgovara za štetu nastalu voĊenjem pregovora.

(3) Odgovara za štetu i strana koja xx xxxxxx pregovore u nameri da zakljuĉi ugovor, pa odustane od te namere bez osnovanog razloga i time drugoj strani prouzrokuje štetu.

(4) Ako se drukĉije ne sporazumeju, svaka strana snosi svoje troškove oko priprema za zakljuĉenje ugovora, a zajedniĉke troškove snose na jednake delove.

Vreme i mesto zakljuĉenja ugovora

Ĉlan 31

(1) Ugovor je zakljuĉen onog ĉasa kad ponudilac primi izjavu ponuĊenog da prihvata ponudu.

(2) Smatra se da je ugovor zakljuĉen u mestu u xxxx xx ponudilac imao svoje sedište, odnosno prebivalište u trenutku kad je uĉinio ponudu.

Ponuda

Ĉlan 32

(1) Ponuda je predlog za zakljuĉenje ugovora uĉinjen odreĊenom licu, koji sadrži sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njegovim prihvatanjem mogao zakljuĉiti ugovor.

(2) Ako su ugovorne strane posle postignute saglasnosti o bitnim sastojcima ugovora ostavile neke sporedne xxxxx za docnije, ugovor se smatra zakljuĉenim, a sporedne xxxxx, ako sami ugovaraĉi ne postignu saglasnost o njima, urediće sud vodeći raĉuna o prethodnim pregovorima, utvrĊenoj praksi izmeĊu ugovaraĉa i obiĉajima.

Opšta ponuda

Ĉlan 33

Predlog za zakljuĉenje ugovora uĉinjen neodreĊenom broju lica, koji sadrži bitne sastojke ugovora ĉijem je zakljuĉenju namenjen, važi kao ponuda, ukoliko drukĉije ne proizlazi iz okolnosti sluĉaja ili obiĉaja.

Izlaganje robe

Ĉlan 34

Izlaganje robe sa oznaĉenjem cene smatra xx xxx ponuda, ukoliko drukĉije ne proizlazi iz okolnosti sluĉaja ili obiĉaja.

Slanje kataloga i oglasa

Ĉlan 35

(1) Slanje kataloga, cenovnika, tarifa i drugih obaveštenja, kao i oglasi uĉinjeni putem štampe, letaka, radija, televizije ili na koji drugi naĉin, ne predstavljaju ponudu za zakljuĉenje ugovora, nego samo poziv da se uĉini ponuda pod objavljenim uslovima.

(2) Xxx xx pošiljalac takvih poziva odgovarati za štetu, koju bi pretrpeo ponudilac, ako bez osnovanog razloga nije prihvatio njegovu ponudu.

Dejstvo ponude

Ĉlan 36

(1) Ponudilac xx xxxxx ponudom izuzev ako je svoju obavezu da održi ponudu iskljuĉio, ili ako to iskljuĉenje proizlazi iz okolnosti posla.

(2) Ponuda se može opozvati samo ako je ponuĊeni primio opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa njom.

Do kada ponuda obavezuje

Ĉlan 37

(1) Ponuda u kojoj je odreĊen rok za njeno prihvatanje obavezuje ponudioca do isteka tog roka.

(2) Ako je ponudilac u pismu ili telegramu odredio rok za prihvatanje, smatraće se da je taj rok poĉeo teći od datuma oznaĉenog u pismu, odnosno od xxxx kad je telegram predat pošti.

(3) U sluĉaju da pismo nije datirano, rok za prihvatanje ponude teĉe od xxxx kad je pismo predato

pošti.

(4) Ponuda uĉinjena odsutnom licu, u kojoj nije odreĊen rok za prihvatanje, vezuje ponudioca za

vreme koje je redovno potrebno da ponuda stigne ponuĊenome, da je ovaj razmotri, o njoj odluĉi i da odgovor o prihvatanju stigne ponudiocu.

Forma ponude

Ĉlan 38

(1) Ponuda ugovora za ĉije zakljuĉenje zakon zahteva posebnu formu obavezuje ponudioca samo ako je uĉinjena u toj formi.

(2) Isto važi i za prihvatanje ponude.

Prihvatanje ponude

Ĉlan 39

(1) Ponuda je prihvaćena kad ponudilac primi izjavu ponuĊenog da prihvata ponudu.

(2) Ponuda je prihvaćena i kad ponuĊeni pošalje stvar ili plati cenu, kao i kad uĉini neku drugu radnju koja se, na osnovu ponude, prakse utvrĊene izmeĊu zainteresovanih strana ili obiĉaja, može smatrati kao izjava o prihvatanju.

(3) Prihvatanje se može opozvati ako ponudilac primi izjavu o opozivanju pre izjave o prihvatanju ili istovremeno sa njom.

Prihvatanje neposredne ponude

Ĉlan 40

(1) Ponuda uĉinjena prisutnom licu smatra se odbijenom ako nije prihvaćena bez odlaganja, izuzev ako iz okolnosti proizlazi da ponuĊenom pripada izvestan rok za razmišljanje.

(2) Ponuda uĉinjena telefonom, teleprinterom ili neposrednom radio-vezom smatra xx xxx ponuda prisutnom licu.

Prihvatanje ponude s predlogom da se izmeni

Ĉlan 41

Ako ponuĊeni izjavi da prihvata ponudu i istovremeno predloži da se ona u neĉemu izmeni ili dopuni, smatra se da je ponudu odbio i da je sa svoje strane uĉinio drugu ponudu svome ranijem ponudiocu.

Ćutanje ponuĊenog

Ĉlan 42

(1) Ćutanje ponuĊenog ne znaĉi prihvatanje ponude.

(2) Nema dejstva odredba u ponudi da će se ćutanje ponuĊenog ili neko drugo njegovo propuštanje (na primer, ako ne odbije ponudu u odreĊenom roku, ili ako poslatu stvar o kojoj mu xx xxxx ugovor ne vrati u odreĊenom roku i sl.) smatrati kao prihvatanje.

(3) Xxx, kad ponuĊeni stoji u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu odreĊene robe, smatra se da je prihvatio ponudu koja se odnosi na takvu robu, ako je nije odmah ili u ostavljenom roku odbio.

(4) Isto tako, lice koje se ponudilo drugom da izvršava njegove naloge za obavljanje odreĊenih poslova, kao i lice u ĉiju poslovnu delatnost xxxxx vršenje takvih naloga, dužno je da izvrši dobijeni nalog ako ga nije odmah odbilo.

(5) Ako u sluĉaju iz prethodnog stava ponuda, odnosno nalog nije odbijen, smatra se da je ugovor zakljuĉen u trenutku kad je ponuda, odnosno nalog stigao ponuĊenom.

Zadocnelo prihvatanje i zadocnelo dostavljanje izjave o prihvatanju

Ĉlan 43

(1) Prihvatanje ponude izvršeno sa zadocnjenjem smatra xx xxx nova ponuda xx xxxxxx ponuĊenog.

(2) Xxx, ako je izjava o prihvatanju xxxx xx uĉinjena blagovremeno, stigla ponudiocu posle isteka roka za prihvatanje, a ponudilac je znao ili je mogao znati da je izjava otposlata blagovremeno, ugovor je zakljuĉen.

(3) Ipak, ugovor u takvom sluĉaju nije zakljuĉen ako ponudilac odmah, a najkasnije prvog idućeg radnog xxxx po prijemu izjave, ili i pre prijema izjave, a po isteku roka za prihvatanje ponude, izvesti ponuĊenoga da se zbog zakašnjenja ne smatra vezan svojom ponudom.

Smrt ili nesposobnost jedne strane

Ĉlan 44

Ponuda ne gubi dejstvo ako je smrt ili nesposobnost jedne strane nastupila pre njenog prihvatanja, izuzev ako suprotno proizlazi iz namere strana, obiĉaja ili prirode posla.

ugovor.

Predugovor

Ĉlan 45

(1) Predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se docnije zakljuĉi drugi, glavni

(2) Propisi o formi glavnog ugovora xxxx i za predugovor, ako je propisana forma uslov

punovažnosti ugovora.

(3) Predugovor obavezuje ako sadrži bitne sastojke glavnog ugovora.

(4) Na zahtev zainteresovane strane sud će naložiti drugoj strani koja odbija da pristupi zakljuĉenju glavnog ugovora da to uradi u roku koji će joj odrediti.

(5) Zakljuĉenje glavnog ugovora može se zahtevati u roku od šest meseci od isteka roka predviĊenog za njegovo zakljuĉenje, a ako taj rok nije predviĊen, onda od xxxx kad je prema prirodi posla i okolnostima ugovor trebalo da bude zakljuĉen.

(6) Predugovor ne obavezuje ako su se okolnosti od njegovog zakljuĉenja toliko izmenile da ne bi bio ni zakljuĉen da su takve okolnosti postojale u to vreme.

II. PREDMET

Kakav xxxx biti predmet obaveze

Ĉlan 46

(1) Ugovorna obaveza može se sastojati u davanju, ĉinjenju, neĉinjenju ili trpljenju.

(2) Xxx xxxx biti moguća, dopuštena i odreĊena, odnosno odrediva.

Ništavost ugovora zbog predmeta

Ĉlan 47

Kad je predmet obaveze nemoguć, nedopušten, neodreĊen ili neodrediv, ugovor je ništav.

Naknadna mogućnost

Ĉlan 48

Ugovor zakljuĉen pod odložnim uslovom ili rokom punovažan je ako je predmet obaveze koji je u poĉetku bio nemoguć postao moguć pre ostvarenja uslova ili isteka roka.

Kad je predmet obaveze nedopušten

Ĉlan 49

Predmet obaveze je nedopušten ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiĉajima.

Kad je predmet odrediv

Ĉlan 50

(1) Predmet obaveze je odrediv ako ugovor sadrži podatke pomoću kojih se može odrediti ili xx xxxxxx ostavile trećem licu da ga odredi.

(2) Ako to treće lice neće ili ne može da odredi predmet obaveze, ugovor je ništav.

III. OSNOV

Dopušten osnov

Ĉlan 51

(1) Svaka ugovorna obaveza xxxx imati dopušten osnov.

(2) Osnov je nedopušten ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiĉajima.

(3) Pretpostavlja se da obaveza ima osnov iako nije izražen.

Ništavost ugovora zbog osnova

Ĉlan 52

Ako osnov ne postoji ili je nedopušten, ugovor je ništav.

Pobude za zakljuĉenje ugovora

Ĉlan 53

(1) Pobude iz kojih je ugovor zakljuĉen ne utiĉu na njegovu punovažnost.

(2) Xxx, ako je nedopuštena xxxxxx bitno uticala na odluku jednog ugovaraĉa da zakljuĉi ugovor i ako je to drugi ugovaraĉ znao ili morao znati, ugovor će biti bez dejstva.

(3) Ugovor bez naknade nema pravno dejstvo i kad drugi ugovaraĉ nije znao da je nedopuštena xxxxxx bitno uticala na odluku njegovog saugovaraĉa.

IV. SPOSOBNOST

Ugovori pravnog lica

Ĉlan 54

(1) Pravno lice može zakljuĉivati ugovore u pravnom prometu u okviru svoje pravne sposobnosti.

(2) Ugovor zakljuĉen protivno odredbi stava 1 ovog Ĉlana nema pravno dejstvo.

(3) Savesna strana može zahtevati naknadu štete xxxx xx pretrpela usled zakljuĉenja ugovora koji nema pravno dejstvo.

Saglasnost za zakljuĉenje ugovora

Ĉlan 55

(1) Kad je opštim aktom pravnog lica odreĊeno i u registar upisano da njegov zastupnik može zakljuĉiti odreĊeni ugovor samo uz saglasnost nekog organa, saglasnost se može dati prethodno, istovremeno ili naknadno, ako šta drugo nije upisano u registar.

(2) Druga strana ima pravo da pozove pravno lice da se njegov ovlašćeni organ u primerenom roku izjasni da li daje saglasnost, pa ako to ovaj ne uĉini, smatraće se da saglasnost nije data.

(3) Naknadna saglasnost ima povratno dejstvo, ako drukĉije nije ugovoreno.

(4) Ako saglasnost nije data, smatra se da ugovor nije ni zakljuĉen.

(5) Kad se prema odredbama ovog Ĉlana smatra da ugovor nije zakljuĉen, savesna strana moe zahtevati od pravnog lica praviĉnu naknadu.

(6) Odredbe prethodnih stavova primenjuju se i u sluĉaju kad je opštim aktom pravnog lica odreĊeno da zastupnik može zakljuĉiti neki ugovor samo zajedno s odreĊenim organom tog pravnog lica.

Ugovor poslovno nesposobnog lica

Ĉlan 56

(1) Za zakljuĉenje punovažnog ugovora potrebno je da ugovaraĉ ima poslovnu sposobnost koja se traži za zakljuĉenje tog ugovora.

(2) Ograniĉeno poslovno sposobno lice može bez odobrenja svog zakonskog zastupnika zakljuĉivati samo one ugovore ĉije mu je zakljuĉivanje zakonom dozvoljeno.

(3) Ostali ugovori tih lica ako su zakljuĉeni bez odobrenja zakonskog zastupnika rušljivi su, ali mogu biti osnaženi njegovim naknadnim odobrenjem.

Pravo saugovaraĉa poslovno nesposobnog lica

Ĉlan 57

(1) Saugovaraĉ poslovno nesposobnog lica koji nije znao za njegovu poslovnu nesposobnost može odustati od ugovora koji je zakljuĉio sa njim bez odobrenja njegovog zakonskog zastupnika.

(2) Isto pravo ima i saugovaraĉ poslovno nesposobnog lica koji je znao za njegovu poslovnu nesposobnost, xxx xx bio prevaren od njega da ima odobrenje svog zakonskog zastupnika.

(3) Ovo pravo se gasi po isteku trideset xxxx od saznanja za poslovnu nesposobnost druge strane, odnosno za odsustvo odobrenja zakonskog zastupnika, ali i ranije ako zakonski zastupnik bude odobrio ugovor pre nego što taj rok istekne.

Pozivanje zakonskog zastupnika da se izjasni

Ĉlan 58

(1) Saugovaraĉ poslovno nesposobnog lica koji je zakljuĉio ugovor sa njim bez odobrenja njegovog zakonskog zastupnika može pozvati zakonskog zastupnika da se izjasni da li odobrava taj ugovor.

(2) Ako se zakonski zastupnik ne izjasni u roku od trideset xxxx od ovog poziva da ugovor odobrava, smatraće se da je odbio da da odobrenje.

Kad ugovaraĉ stekne poslovnu sposobnost posle zakljuĉenja ugovora

Ĉlan 59

Poslovno sposobno lice može zahtevati da se poništi ugovor koji je bez potrebnog odobrenja zakljuĉilo za vreme svoje ograniĉene poslovne sposobnosti samo ako je tužbu podnelo u roku od tri meseca od xxxx sticanja potpune poslovne sposobnosti.

V. MANE VOLJE

Pretnja

Ĉlan 60

(1) Ako je ugovorna strana ili neko treći nedopuštenom pretnjom izazvao opravdani xxxxx kod xxxxx xxxxxx tako da je ova zbog toga zakljuĉila ugovor, druga strana može tražiti da se ugovor poništi.

(2) Xxxxx xx smatra opravdanim ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnošću ugrožen život, telo ili drugo znaĉajno dobro ugovorne strane ili trećeg lica.

Bitna zabluda

Ĉlan 61

(1) Zabluda xx xxxxx ako se odnosi na bitna svojstva predmeta, na lice sa kojim se zakljuĉuje ugovor ako se zakljuĉuje s obzirom na to lice, kao i na okolnosti koje se po obiĉajima u prometu ili po nameri stranaka smatraju odluĉnim, a strana xxxx xx u zabludi ne bi inaĉe zakljuĉila ugovor takve sadržine.

(2) Strana xxxx xx u zabludi može tražiti poništaj ugovora zbog bitne zablude, osim ako pri zakljuĉenju ugovora nije postupala s pažnjom koja se u prometu zahteva.

(3) U sluĉaju poništaja ugovora zbog zablude, druga savesna strana ima pravo da traži naknadu pretrpljene štete bez obzira na to što strana xxxx xx u zabludi nije kriva za svoju zabludu.

(4) Strana xxxx xx u zabludi ne može se na nju pozivati ako xx xxxxx strana spremna da izvrši ugovor kao da zablude nije bilo.

Zabluda o pobudi kod ugovora bez naknade

Ĉlan 62

Kod ugovora bez naknade bitnom zabludom se smatra i zabluda o pobudi koja xx xxxx odluĉna za preuzimanje obaveze.

Nesporazum

Ĉlan 63

Kad strane veruju da su saglasne, a u stvari meĊu njima postoji nesporazum o prirodi ugovora ili o osnovu ili o predmetu obaveze, ugovor ne nastaje.

Posredna izjava

Ĉlan 64

Zabluda lica preko xxxx xx strana izjavila svoju volju smatra se isto kao i zabluda u vlastitom izjavljivanju volje.

Prevara

Ĉlan 65

(1) Ako jedna strana izazove zabludu kod druge strane ili je održava u zabludi u nameri da je time navede na zakljuĉenje ugovora, druga strana može zahtevati poništaj ugovora i onda kad zabluda nije bitna.

(2) Strana xxxx xx zakljuĉila ugovor pod prevarom ima pravo da zahteva naknadu pretrpljene štete.

(3) Ako je prevaru uĉinilo treće lice prevara utiĉe na xxx ugovor ako xx xxxxx ugovorna strana u vreme zakljuĉenja ugovora znala ili morala znati za prevaru.

(4) Ugovor bez naknade može se poništiti i kad je prevaru uĉinilo treće lice, bez obzira na to da li xx xxxxx ugovorna strana u vreme zakljuĉenja ugovora znala ili morala znati za prevaru.

Prividan ugovor

Ĉlan 66

(1) Prividan ugovor nema dejstva meĊu ugovornim stranama.

(2) Xxx, ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost.

(3) Prividnost ugovora ne može se isticati prema trećem savesnom licu.

VI. FORMA UGOVORA

Neformalnost ugovora

Ĉlan 67

(1) Zakljuĉenje ugovora ne podleži nikakvoj formi, osim ako je zakonom drukĉije odreĊeno.

(2) Zahtev zakona da ugovor bude zakljuĉen u odreĊenoj formi važi i za sve docnije izmene ili dopune ugovora.

(3) Xxx xx punovažne docnije usmene dopune o sporednim taĉkama o kojima u formalnom ugovoru nije ništa reĉeno ukoliko to nije protivno cilju radi xxxx xx forma propisana.

(4) Punovažne su i docnije usmene pogodbe kojima se smanjuju ili olakšavaju obaveze jedne ili druge strane, ako je posebna forma propisana samo u interesu ugovornih strana.

Raskidanje formalnih ugovora

Ĉlan 68

Formalni ugovori mogu biti raskinuti neformalnim sporazumom, izuzev ako je za odreĊeni sluĉaj zakonom predviĊeno što drugo, ili ako cilj zbog xxxx xx propisana forma za zakljuĉenje ugovora zahteva da raskidanje ugovora bude obavljeno u istoj formi.

Ugovorena forma

Ĉlan 69

(1) Ugovorne strane mogu se sporazumeti da posebna forma bude uslov punovažnosti njihovog ugovora.

(2) Ugovor za ĉije je zakljuĉenje ugovorena posebna forma može biti raskinut, dopunjen ili na drugi naĉin izmenjen i neformalnim sporazumom.

(3) Ako su ugovorne strane predvidele posebnu formu samo da osiguraju dokaz svoga ugovora, ili da postignu što drugo, ugovor je zakljuĉen kad je postignuta saglasnost o njegovoj sadržini, a za ugovaraĉe je u isto vreme nastala obaveza da ugovoru dadu predviĊenu formu.

Sankcija nedostatka potrebne forme

Ĉlan 70

(1) Ugovor koji nije zakljuĉen u propisanoj formi nema pravno dejstvo ukoliko iz cilja propisa xxxxx xx odreĊena forma ne proizlazi što drugo.

(2) Ugovor koji nije zakljuĉen u ugovorenoj formi nema pravno dejstvo ukoliko su stranke punovažnost ugovora uslovile posebnom formom.

Pretpostavka potpunosti isprave

Ĉlan 71

(1) Ako je ugovor zakljuĉen u posebnoj formi, bilo na osnovu zakona bilo po volji stranaka, važi samo ono što xx x xxx formi izraženo.

(2) Ipak, xxxx punovažne istovremene usmene pogodbe o sporednim taĉkama o kojima u formalnom ugovoru nije ništa reĉeno, ukoliko nisu u suprotnosti sa njegovom sadržinom ili ako nisu protivne cilju zbog xxxx xx forma propisana.

(3) Punovažne su i istovremene usmene pogodbe kojima se smanjuju ili olakšavaju obaveze jedne ili xxx xxxxxx ako je posebna forma propisana samo u interesu ugovornih strana.

Sastavljanje isprave

Ĉlan 72

(1) Kad je za zakljuĉenje ugovora potrebno sastaviti ispravu, ugovor je zakljuĉen kad ispravu potpišu sva xxxx xxxx se njim obavezuju.

(2) Xxxxxxxx koji ne zna pisati staviće na ispravu rukoznak overen od dva svedoka ili xx xxxx, odnosno drugog organa.

(3) Za zakljuĉenje dvostranog ugovora dovoljno je da xxx xxxxxx potpišu jednu ispravu ili da svaka od strana potpiše primerak isprave namenjen drugoj strani.

(4) Zahtev pismene forme je ispunjen ako strane izmenjaju pisma ili se sporazumeju teleprinterom ili nekim drugim sredstvom koje omogućava da se sa izvesnošću utvrde sadržina i davalac izjave.

Kad je izvršen ugovor kome nedostaje forma

Ĉlan 73

Ugovor za ĉije se zakljuĉenje zahteva pismena forma smatra se punovažnim iako nije zakljuĉen u toj formi ako su ugovorne strane izvršile, u celini ili u pretežnom delu, obaveze koje iz njega nastaju, osim ako iz cilja zbog xxxx xx forma propisana oĉigledno ne proizlazi što drugo.

VII. USLOV

Uslovi i njihovo dejstvo

Ĉlan 74

(1) Ugovor je zakljuĉen pod uslovom ako njegov nastanak ili prestanak zavisi od neizvesne ĉinjenice.

(2) Ako je zakljuĉen pod odložnim uslovom pa se uslov ispuni, ugovor deluje od trenutka njegovog zakljuĉenja, osim ako iz zakona, prirode posla ili volje strana ne proistiĉe nešto drugo.

(3) Ako je zakljuĉen pod raskidnim uslovom, ugovor prestaje važiti kad se uslov ispuni.

(4) Smatra se da xx xxxxx ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno naĉelu savesnosti i poštenja, spreĉi strana na xxxx xx xxxxx odreĊen, a smatra se da nije ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno naĉelu savesnosti i poštenja, prouzrokuje strana u xxxx xx korist odreĊen.

Nedopušten ili nemoguć uslov

Ĉlan 75

(1) Ništav je ugovor u xxxx xx postavljen odložni ili raskidni uslov protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiĉajima.

(2) Ugovor zakljuĉen pod nemogućim odložnim uslovom je ništav, a nemoguć raskidni uslov smatra se nepostojećim.

ObezbeĊenje uslovnog prava

Ĉlan 76

Ako je ugovor zakljuĉen pod odložnim uslovom, poverilac ĉije je pravo uslovljeno može zahtevati odgovarajuće obezbeĊenje tog prava ako je njegovo ostvarenje ugroženo.

VIII. ROK

Raĉunanje vremena

Ĉlan 77

(1) Rok odreĊen u danima poĉinje teći prvog xxxx posle dogaĊaja xx xxxx se rok raĉuna, a završava se istekom poslednjeg xxxx xxxx.

(2) Rok odreĊen u nedeljama, mesecima ili godinama završava se onog xxxx koji se po imenu i broju poklapa sa danom nastanka dogaĊaja xx xxxx rok poĉinje da teĉe, a ako takvog xxxx nema u poslednjem mesecu, kraj roka pada na poslednji xxx tog meseca.

(3) Ako poslednji xxx xxxx pada u xxx xxxx je zakonom odreĊeno da se ne radi, kao poslednji xxx xxxx raĉuna se sledeći radni xxx.

(4) Poĉetak meseca oznaĉava prvi xxx u mesecu, sredina - petnaesti, a kraj - poslednji xxx u mesecu, ako što drugo ne proizlazi iz namere stranaka ili iz prirode ugovornog odnosa.

Primena pravila o uslovu

Ĉlan 78

Kad dejstvo ugovora poĉinje od odreĊenog vremena, shodno se primenjuju pravila o odložnom uslovu, a kad ugovor prestaje da važi po isteku odreĊenog roka, shodno se primenjuju pravila o raskidnom uslovu.

IX. KAPARA I ODUSTANICA

1. Kapara

Vraćanje i uraĉunavanje xxxxxx

Ĉlan 79

(1) Ako je u trenutku zakljuĉenja ugovora jedna strana dala drugoj izvestan iznos novca ili izvesnu koliĉinu drugih zamenljivih stvari kao znak da je ugovor zakljuĉen (kapara), ugovor se smatra zakljuĉenim kad xx xxxxxx data, ako nije što drugo ugovoreno.

(2) U sluĉaju ispunjenja ugovora, kapara xx xxxx vratiti ili uraĉunati u ispunjenje obaveze.

(3) Ako što drugo nije ugovoreno, strana xxxx xx xxxx xxxxxx ne može odustati od ugovora ostavljajući kaparu drugoj strani, niti to može uĉiniti druga strana vraćanjem udvojene xxxxxx.

Neizvršenje ugovora

Ĉlan 80

(1) Ako je za neizvršenje ugovora odgovorna strana xxxx xx xxxx xxxxxx, xxxxx strana može po svom izboru tražiti izvršenje ugovora, ako je to xxx moguće ili tražiti naknadu štete, a kaparu uraĉunati u naknadu ili vratiti, ili se zadovoljiti primljenom kaparom.

(2) Ako je za neizvršenje ugovora odgovorna strana xxxx xx xxxxxxx xxxxxx, xxxxx strana može, po svom izboru, tražiti izvršenje ugovora, ako je to xxx moguće, ili tražiti naknadu štete i vraćanje xxxxxx, ili tržiti vraćanje udvojene xxxxxx.

(3) U svakom sluĉaju, kad druga strana traži izvršenje ugovora, ona ima pravo i na naknadu štete koju trpi zbog zadocnjenja.

(4) Sud može na zahtev zainteresovane strane smanjiti preterano veliku kaparu.

U sluĉaju delimiĉnog ispunjenja obaveze

Ĉlan 81

(1) U sluĉaju delimiĉnog ispunjenja obaveze, poverilac ne može zadržati kaparu, nego može tražiti ispunjenje ostatka obaveze i naknadu štete zbog zadocnjenja, ili tražiti naknadu štete zbog nepotpunog ispunjenja, ali se u oba sluĉaja kapara uraĉunava u naknadu.

(2) Ako poverilac raskine ugovor i vrati ono što je xxxxxx xxx delimiĉno ispunjenje, on može birati izmeĊu ostalih zahteva koji pripadaju jednoj strani kad je ugovor ostao neizvršen krivicom druge.

2. Odustanica

Uloga odustanice

Ĉlan 82

(1) Sporazumom ugovornih strana može se ovlastiti jedna ili svaka strana da odustane od ugovora davanjem odustanice.

(2) Kad strana u xxxx xx korist ugovorena odustanica izjavi drugoj strani da će dati odustanicu, xxx xxxx ne može zahtevati izvršenje ugovora.

(3) Strana ovlašćena da odustane dužna xx xxxx odustanicu istovremeno sa izjavom o odustajanju.

(4) Ako ugovaraĉi nisu odredili rok do koga ovlašćena strana može odustati od ugovora, ona to može uĉiniti sve dok ne protekne rok odreĊen za ispunjenje njene obaveze.

(5) Ovo pravo odustajanja od ugovora prestaje i kad strana u xxxx xx korist ugovoreno poĉne ispunjavati svoje obaveze iz tog ugovora ili primati ispunjenje xx xxxxx xxxxxx.

Xxxxxx xxx odustanica

Ĉlan 83

(1) Kad je uz kaparu ugovoreno pravo da se odustane od ugovora, onda se kapara smatra kao odustanica i svaka strana može odustati od ugovora.

(2) U ovom sluĉaju, ako odustane strana xxxx xx xxxx xxxxxx, ona xx xxxx, a ako odustane strana koja xx xxxxxx primila, ona je udvojeno vraća.

Odsek 2.

ZASTUPANJE

I O ZASTUPANJU UOPŠTE

Mogućnost zastupanja

Ĉlan 84

(1) Ugovor kao i drugi pravni posao može se preduzeti i preko zastupnika.

(2) Ovlašćenje za zastupanje zasniva se na zakonu, opštem aktu pravnog lica, aktu nadležnog organa ili na izjavi volje zastupanog (punomoćje).

Dejstva zastupanja

Ĉlan 85

(1) Ugovor koji zakljuĉi zastupnik u ime zastupanog lica i u granicama svojih ovlašćenja obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu.

(2) Pod istim uslovima i ostali pravni poslovi zastupnikovi proizvode pravno dejstvo neposredno prema zastupanom licu.

(3) Zastupnik xx xxxxx obavestiti drugu stranu da istupa u ime zastupanog, ali i kad on to ne uradi ugovor proizvodi pravno dejstvo za zastupanog i drugu stranu, ako je ova znala ili je iz okolnosti mogla zakljuĉiti da on istupa kao zastupnik.

Prenošenje ovlašćenja

Ĉlan 86

(1) Zastupnik ne može preneti svoja ovlašćenja na drugog, izuzev kad mu je to dozvoljeno zakonom ili ugovorom.

(2) Izuzetno, on to može uĉiniti ako je spreĉen okolnostima da posao liĉno obavi, a interesi zastupanog zahtevaju neodložno preduzimanje pravnog posla.

Prekoraĉenje granica ovlašćenja

Ĉlan 87

(1) Kad zastupnik prekoraĉi granice ovlašćenja, zastupani je u obavezi samo ukoliko odobri prekoraĉenje.

(2) Ako zastupani ne odobri ugovor u roku koji je redovno potreban da se ugovor takve vrste razmotri i oceni, smatraće se da je odobrenje odbijeno.

(3) Odobrenje iz prethodnog xxxxx xxx povratno dejstvo, ako strane ne odrede drukĉije.

(4) Ako druga strana nije znala xxxx xxxxxx znati za prekoraĉenje ovlašćenja, može odmah po saznanju za prekoraĉenje, ne ĉekajući da se zastupani o ugovoru izjasni, izjaviti da se ne smatra ugovorom vezana.

(5) Ako zastupani odbije odobrenje, zastupnik i zastupani su solidarno odgovorni za štetu koju xx xxxxx strana pretrpela, ako ona nije znala niti xx xxxxxx znati za prekoraĉenje ovlašćenja.

Zakljuĉenje ugovora xx xxxxxx neovlašćenog lica

Ĉlan 88

(1) Ugovor koji neko lice zakljuĉi kao punomoćnik u ime drugoga bez njegovog ovlašćenja obavezuje neovlašćeno zastupanog samo ako on ugovor naknadno odobri.

(2) Strana sa kojom je ugovor zakljuĉen može zahtevati od neovlašćeno zastupanog da se u primerenom roku izjasni da li ugovor odobrava.

(3) Ako neovlašćeno zastupani ni u ostavljenom roku ugovor ne odobri, smatra se da ugovor nije ni zakljuĉen.

(4) U xxx sluĉaju, strana sa kojom je ugovor zakljuĉen može od lica koje xx xxx punomoćnik bez ovlašćenja zakljuĉilo ugovor tražiti naknadu štete, ako u trenutku zakljuĉenja ugovora nije znala niti xx xxxxxx znati da to lice nije imalo ovlašćenje za zakljuĉenje ugovora.

II. PUNOMOĆJE

dato.

Davanje punomoćja

Ĉlan 89

(1) Punomoćje je ovlašćenje za zastupanje koje vlastodavac pravnim poslom daje punomoćniku.

(2) Postojanje i obim punomoćja su nezavisni od pravnog odnosa na ĉijoj je podlozi punomoćje

(3) Punomoćnik može biti i pravno lice.

Posebna forma punomoćja

Ĉlan 90

Forma propisana zakonom za neki ugovor ili koji drugi pravni posao važi i za punomoćje za zakljuĉenje tog ugovora, odnosno za preduzimanje tog posla.

Obim ovlašćenja

Ĉlan 91

(1) Punomoćnik može preduzimati samo one pravne poslove za ĉije je preduzimanje ovlašćen.

(2) Punomoćnik kome xx xxxx opšte punomoćje može preduzimati samo pravne poslove koji dolaze u redovno poslovanje.

(3) Posao koji ne dolazi u redovno poslovanje može punomoćnik preduzeti samo ako je posebno ovlašćen za preduzimanje tog posla, odnosno vrste poslova meĊu koje on xxxxx.

(4) Punomoćnik ne može bez posebnog ovlašćenja za svaki pojedini sluĉaj preuzeti meniĉnu obavezu, zakljuĉiti ugovor o jemstvu, o poravnanju, o izbranom sudu, kao ni odreći se nekog prava bez naknade.

Opozivanje i sužavanje punomoćja

Ĉlan 92

(1) Vlastodavac može po svojoj volji suziti ili opozvati punomoćje, ĉak i ako se ugovorom odrekao tog prava.

(2) Opozivanje i sužavanje svakog punomoćja može se uĉiniti izjavom bez posebne forme.

(3) Ako je opozivanjem ili sužavanjem punomoćja povreĊen ugovor o nalogu, ili ugovor o delu, ili neki drugi ugovor, punomoćnik ima pravo na naknadu time nastale štete.

Dejstvo prestanka i sužavanja punomoćja prema trećim licima

Ĉlan 93

(1) Opozivanje punomoćja kao i njegovo sužavanje nema dejstvo prema trećem licu koje je zakljuĉilo ugovor sa punomoćnikom, ili obavilo drugi pravni posao, a nije znalo niti je moralo znati da je punomoćje opozvano, odnosno suženo.

(2) U xxx sluĉaju, vlastodavac ima pravo zahtevati od punomoćnika naknadu štete koju bi zbog toga pretrpeo, izuzev kad punomoćnik nije znao ni morao znati za opozivanje, odnosno za sužavanje punomoćja.

(3) Isto važi i u ostalim sluĉajevima prestanka punomoćja.

Drugi sluĉajevi prestanka punomoćja

Ĉlan 94

(1) Punomoćje prestaje prestankom pravnog xxxx xxx punomoćnika, ako zakonom nije drukĉije odreĊeno.

(2) Punomoćje prestaje smrću punomoćnika.

(3) Punomoćje prestaje prestankom pravnog lica, odnosno smrću lica koje ga xx xxxx, osim ako se zapoĉeti posao ne može prekinuti bez štete po pravne sledbenike ili ako punomoćje važi i za sluĉaj smrti davaoca, bilo po njegovoj volji, bilo s obzirom na prirodu posla.

III. POSLOVNO PUNOMOĆJE

Ko može dati punomoćje i njegova sadržina

Ĉlan 95

(1) Poslovno punomoćje može dati, u granicama zakona, preduzeće, odnosno drugo pravno lice, i njime ovlastiti punomoćnika da zakljuĉuje ugovore i obavlja ostale poslove koji su uobiĉajeni u vršenju njihove poslovne delatnosti.

(2) Poslovni punomoćnik ne može otuĊiti ili opteretiti nepokretnosti, preuzeti meniĉne obaveze ili obaveze jemstva, uzeti zajam i voditi spor, ako nije dobio posebno punomoćje za svaki takav posao.

(3) Poslovno punomoćje može biti ograniĉeno na odreĊenu vrstu poslova, ili na odreĊene poslove, ali ova ograniĉenja imaju dejstvo prema trećem samo ako je za njih znao ili morao znati.

Poslovno punomoćje imaoca radnje

Ĉlan 96

(1) Odredbe o poslovnom punomoćju shodno se primenjuju na poslovno punomoćje imaoca radnje.

(2) Poslovno punomoćje ne prestaje smrću imaoca radnje, kao ni kad on bude lišen poslovne sposobnosti.

IV. OVLAŠĆENJA TRGOVINSKOG PUTNIKA Ĉlan 97

(1) Trgovinski putnik preduzeća ovlašćen je preduzimati samo one poslove koji se odnose na prodaju robe i koji su navedeni u punomoćju koje mu je preduzeće dalo.

(2) U sluĉaju neizvesnosti, smatra se da trgovinski putnik nije ovlašćen da zakljuĉuje ugovore, nego samo da prikuplja porudžbine, xxx xx ipak ugovor koji je zakljuĉio ostati na snazi ako ga vlastodavac naknadno odobri.

(3) Trgovinski xxxxxx xxxx je ovlašćen da prodaje robu, nije ovlašćen da naplati cenu, kao ni da prodaje na kredit, osim ako ima posebno ovlašćenje za prodaju na kredit.

(4) Trgovinski xxxxxx xx ovlašćen da za vlastodavca prima reklamacije zbog nedostatka robe i ostale izjave u vezi sa izvršenjem ugovora zakljuĉenog njegovim posredovanjem, kao i da u ime vlastodavca preduzima potrebne mere za oĉuvanje njegovih prava iz tog ugovora.

V. OVLAŠĆENJA XXXX XXXX OBAVLJAJU ODREĐENE POSLOVE Ĉlan 98

(1) Xxxx xxxx xxxx na takvim poslovima ĉije je obavljanje vezano za zakljuĉenje i ispunjenje odreĊenih ugovora, kao što su prodavci u prodavnicama, xxxx xxxx obavljaju odreĊene usluge u

ugostiteljstvu, lica na poslovima šalterske službe u pošti, u banci i sl. ovlašćeni su xxxxx xxx na zakljuĉenje i ispunjenje tih ugovora.

(2) (Brisan)

Odsek 3.

TUMAĈENJE UGOVORA

Primena odredaba i tumaĉenje spornih odredaba

Ĉlan 99

(1) Odredbe ugovora primenjuju se onako kako xxxxx.

(2) Pri tumaĉenju spornih odredbi ne treba se držati doslovnog znaĉenja upotrebljenih izraza, već treba istraživati zajedniĉku nameru ugovaraĉa i odredbu tako razumeti kako to odgovara naĉelima obligacionog prava utvrĊenim ovim zakonom.

Nejasne odredbe u posebnim sluĉajevima

Ĉlan 100

U sluĉaju kad je ugovor zakljuĉen prema unapred odštampanom sadržaju, ili kad je ugovor bio na drugi naĉin pripremljen i predložen od jedne ugovorne strane, nejasne odredbe tumaĉiće se u korist druge strane.

Dopunsko pravilo

Ĉlan 101

Nejasne odredbe u ugovoru bez naknade treba tumaĉiti u smislu koji je xxxxx xxxxx za dužnika, a u teretnom ugovoru u smislu kojim se ostvaruje praviĉan odnos uzajamnih davanja.

Vansudsko tumaĉenje ugovora

Ĉlan 102

(1) Ugovorne strane mogu predvideti da će, u sluĉaju nesaglasnosti u pogledu smisla i domašaja ugovornih odredbi, neko treći tumaĉiti ugovor.

(2) U xxx sluĉaju, ako ugovorom nije drukĉije predviĊeno, strane ne mogu pokrenuti spor pred sudom ili drugim nadležnim organom dok prethodno ne pribave tumaĉenje ugovora, osim ako treće lice odbije da da tumaĉenje ugovora.

Odsek 4.

NEVAŽNOST UGOVORA

I. NIŠTAVI UGOVORI

Ništavost

Ĉlan 103

(1) Ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiĉajima je ništav ako cilj povreĊenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u odreĊenom sluĉaju ne propisuje što drugo.

(2) Ako je zakljuĉenje odreĊenog ugovora zabranjeno samo jednoj strani, ugovor će ostati na snazi ako u zakonu nije što drugo predviĊeno za odreĊeni sluĉaj, a strana xxxx xx povredila zakonsku zabranu snosiće odgovarajuće posledice.

Posledice ništavosti

Ĉlan 104

(1) U sluĉaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana dužna xx xx xxxxx drugoj sve ono što je primila po osnovu takvog ugovora, a ako to nije moguće, ili ako se priroda onog što je ispunjeno protivi vraćanju, ima se dati odgovarajuća naknada u novcu, prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, ukoliko zakon što drugo ne odreĊuje.

(2) Xxx, ako je ugovor ništav zbog toga što je po svojoj sadržini ili cilju protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiĉajima, sud može odbiti, u celini ili delimiĉno, zahtev nesavesne

strane za vraćanje onog što je drugoj strani dala a može i odluĉiti xx xxxxx strana ono što je primila po osnovu zabranjenog ugovora preda opštini na ĉijoj teritoriji ona ima sedište, odnosno prebivalište, ili boravište.

(3) Prilikom odluĉivanja sud će voditi raĉuna o savesnosti jedne, odnosno obeju strana, o znaĉaju ugroženog dobra ili interesa, kao i o moralnim shvatanjima.

Delimiĉna ništavost

Ĉlan 105

(1) Ništavost neke odredbe ugovora ne povlaĉi ništavost i samog ugovora, ako on može opstati bez ništave odredbe, i ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odluĉujuća xxxxxx zbog koje je ugovor zakljuĉen.

(2) Xxx xx ugovor ostati na snazi ĉak i ako je ništava odredba bila uslov ili odluĉujuća xxxxxx ugovora u sluĉaju kad je ništavost ustanovljena upravo da bi ugovor bio osloboĊen te odredbe i važio bez nje.

Konverzija

Ĉlan 106

Kad ništav ugovor ispunjava uslove za punovažnost nekog drugog ugovora, onda će meĊu ugovaraĉima važiti taj drugi ugovor, ako bi to bilo u saglasnosti sa ciljem koji su ugovaraĉi imali u vidu kad su ugovor zakljuĉili i ako se može uzeti da bi oni zakljuĉili taj ugovor da su znali za ništavost svog ugovora.

nestane.

Naknadni nestanak uzroka ništavosti

Ĉlan 107

(1) Ništav ugovor ne postaje punovažan kad zabrana ili koji drugi uzrok ništavosti naknadno

(2) Xxx, ako je zabrana bila manjeg znaĉaja, a ugovor je izvršen, ništavost se ne može isticati.

Odgovornost lica krivog za ništavost ugovora

Ĉlan 108

Xxxxxxxx koji xx xxxx za zakljuĉenje ništavog ugovora odgovoran je svome saugovaraĉu za štetu koju trpi zbog ništavosti ugovora, ako ovaj nije znao ili prema okolnostima nije morao znati za postojanje uzroka ništavosti.

Isticanje ništavosti

Ĉlan 109

(1) Na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozivati svako zainteresovano lice.

(2) Pravo da zahteva utvrĊenje ništavosti ima i javni tužilac.

Neograniĉeno isticanje ništavosti

Ĉlan 110

Pravo na isticanje ništavosti ne gasi se.

II. RUŠLJIVI UGOVORI

Kad je ugovor rušljiv

Ĉlan 111

Xxxxxx je rušljiv kad ga je zakljuĉila strana ograniĉeno poslovno sposobna, kad je pri njegovom zakljuĉenju bilo mana u pogledu volje strana, kao i kad je to ovim zakonom ili posebnim propisom odreĊeno.

Poništenje ugovora

Ĉlan 112

(1) Ugovorna strana u ĉijem je interesu rušljivost ustanovljena može tražiti da se ugovor poništi.

(2) Xxx, saugovaraĉ xx xxxxxx može od nje tražiti da se u odreĊenom roku, ali ne kraćem od 30 xxxx, izjasni da li ostaje pri ugovoru ili ne, jer će u protivnom smatrati da je ugovor poništen.

(3) Ako se pozvana ugovorna strana u ostavljenom roku ne izjasni ili ako izjavi da ne ostaje pri ugovoru, smatraće se da je ugovor poništen.

Posledica poništenja

Ĉlan 113

(1) Ako je na osnovu rušljivog ugovora koji je poništen xxxxx xxxx ispunjeno, ima se izvršiti vraćanje, a ako to nije moguće, ili ako se priroda onog što je ispunjeno protivi vraćanju, ima se dati odgovarajuća naknada u novcu.

(2) Naknada u novcu daje se prema cenama u vreme vraćanja, odnosno donošenja sudske odluke.

Vraćanje i naknada u sluĉaju poništenja ugovora ograniĉeno poslovno sposobnog lica.

Ĉlan 114

U sluĉaju poništenja ugovora zbog ograniĉene poslovne sposobnosti jednog ugovaraĉa, saugovaraĉ takvog xxxx xxxx zahtevati vraćanje samo onog dela ispunjenja koji se nalazi u imovini ograniĉeno poslovno sposobnog lica, ili je upotrebljen u njegovu korist, kao i onog što je namerno uništeno ili otuĊeno.

Odgovornost za poništenje ugovora

Ĉlan 115

Ugovaraĉ na ĉijoj je strani uzrok rušljivosti odgovoran je svom saugovaraĉu za štetu koju trpi zbog poništenja ugovora, ako ovaj nije znao ni morao znati za postojanje uzroka rušljivosti ugovora.

Odgovornost ograniĉeno poslovno sposobnog lica

Ĉlan 116

Ograniĉeno poslovno sposobno lice odgovara za štetu nastalu poništenjem ugovora, ako je lukavstvom uverilo svog saugovaraĉa da je poslovno sposobno.

Prestanak prava

Ĉlan 117

(1) Pravo zahtevati poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog rušljivosti, odnosno od prestanka prinude.

(2) To pravo u svakom sluĉaju prestaje istekom roka od tri godine od xxxx zakljuĉenja ugovora.

Ĉl. 118-120

(Brisano)

Odsek 5.

DVOSTRANI UGOVORI

I. ODGOVORNOST ZA MATERIJALNE I PRAVNE NEDOSTATKE ISPUNJENJA Ĉlan 121

(1) Kod ugovora sa naknadom svaki ugovaraĉ odgovara za materijalne nedostatke svog ispunjenja.

(2) Isto tako, ugovaraĉ odgovara i za pravne nedostatke ispunjenja i xxxxx xx da štiti drugu stranu od prava i zahteva trećih xxxx xxxxxx bi njeno pravo bilo iskljuĉeno ili suženo.

(3) Na ove obaveze prenosioca shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o odgovornosti prodavca za materijalne i pravne nedostatke, ako za odreĊeni sluĉaj nije što drugo propisano.

II. PRIGOVOR NEISPUNJENJA UGOVORA

Pravilo istovremenog ispunjenja

Ĉlan 122

(1) U dvostranim ugovorima nijedna strana nije dužna ispuniti svoju obavezu ako druga strana ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu, izuzev ako je što drugo ugovoreno ili zakonom odreĊeno, ili ako što drugo proistiĉe iz prirode posla.

(2) Xxx, ako na sudu jedna strana istakne da nije dužna ispuniti svoju obavezu xxx x xxxxx strana ne ispuni svoju, sud će joj naložiti da ispuni svoju obavezu kad i druga strana ispuni svoju.

Kad ispunjenje obaveze jedne strane postane neizvesno

Ĉlan 123

(1) Ako je ugovoreno da prvo jedna strana ispuni svoju obavezu, pa se posle zakljuĉenja ugovora materijalne prilike druge strane pogoršaju u toj meri da je neizvesno da li će ona moći ispuniti svoju obavezu, ili ako ta neizvesnost proizlazi iz drugih ozbiljnih razloga, strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu može odložiti njeno ispunjenje xxx xxxxx strana ne ispuni svoju obavezu ili dok ne pruži dovoljno obezbeĊenje da će je ispuniti.

(2) To važi i kad su materijalne prilike druge strane bile u istoj meri xxxxx xxx pre zakljuĉenja ugovora ako njen saugovaraĉ to nije znao niti xx xxxxx znati.

(3) U xxx sluĉajevima strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu može zahtevati da joj se obezbeĊenje pruži u primerenom roku, a posle proteka tog roka bez rezultata, može raskinuti ugovor.

III. RASKIDANJE UGOVORA ZBOG NEISPUNJENJA

Prava jedne strane kad druga strana ne ispuni svoju obavezu

Ĉlan 124

U dvostranim ugovorima, kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu, druga strana može, ako nije što drugo odreĊeno, zahtevati ispunjenje obaveza ili, pod uslovima predviĊenim u idućim Ĉlanovima, raskinuti ugovor prostom izjavom, ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu, a u svakom sluĉaju ima pravo na naknadu štete.

Kad je ispunjenje o roku bitni sastojak ugovora

Ĉlan 125

(1) Kad ispunjenje obaveze u odreĊenom roku predstavlja bitan sastojak ugovora, pa dužnik ne ispuni obavezu u xxx roku, ugovor se raskida po samom zakonu.

(2) Xxx, poverilac može održati ugovor na snazi, ako po isteku roka, bez odlaganja, obavesti dužnika da zahteva ispunjenje ugovora.

(3) Kad je poverilac zahtevao ispunjenje, pa ga nije dobio u razumnom roku, može izjaviti da raskida ugovor.

(4) Ova pravila xxxx kako u sluĉaju kad su ugovorne strane predvidele da će se ugovor smatrati raskinutim ako ne bude ispunjen u odreĊenom roku, tako i onda kad je ispunjenje ugovora u odreĊenom roku bitan sastojak ugovora po prirodi posla.

Kad ispunjenje o roku nije bitni sastojak ugovora

Ĉlan 126

(1) Kad ispunjenje obaveze u odreĊenom roku nije bitni sastojak ugovora, dužnik zadržava pravo da i posle isteka roka ispuni svoju obavezu, a poverilac da zahteva njeno ispunjenje.

(2) Xxx, ako poverilac želi raskinuti ugovor, xxxx ostaviti dužniku primeren naknadni rok za ispunjenje.

(3) Ako dužnik ne ispuni obavezu u naknadnom roku, nastupaju iste posledice kao i u sluĉaju kad je rok bitni sastojak ugovora.

Raskidanje ugovora bez ostavljanja naknadnog roka

Ĉlan 127

Poverilac može raskinuti ugovor bez ostavljanja dužniku naknadnog roka za ispunjenje ako iz dužnikovog držanja proizlazi da on svoju obavezu neće izvršiti ni u naknadnom roku.

Raskidanje ugovora pre isteka roka

Ĉlan 128

Kad je pre isteka roka za ispunjenje obaveze oĉigledno da jedna strana neće ispuniti svoju obavezu iz ugovora, druga strana može raskinuti ugovor i zahtevati naknadu štete.

Raskidanje ugovora sa uzastopnim obavezama

Ĉlan 129

(1) Kad u ugovoru sa uzastopnim obavezama jedna strana ne ispuni jednu obavezu, druga strana može, u razumnom roku, raskinuti ugovor u pogledu svih budućih obaveza, ako je iz datih okolnosti oĉigledno da ni one neće biti ispunjene.

(2) Xxx xxxx raskinuti ugovor ne samo u pogledu budućih obaveza, nego i u pogledu već ispunjenih obaveza, ako njihovo ispunjenje bez izostalih ispunjenja nema interesa za nju.

(3) Dužnik može održati ugovor ako da odgovarajuće obezbeĊenje.

Dužnost obaveštavanja

Ĉlan 130

Poverilac koji zbog neispunjenja dužnikove obaveze raskida ugovor, xxxxx xx to saopštiti dužniku bez odlaganja.

Kad se ugovor ne može raskinuti

Ĉlan 131

Ugovor se ne može raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveze.

Dejstvo raskida

Ĉlan 132

(1) Raskidom ugovora xxx xxxxxx su osloboĊene svojih obaveza, izuzev obaveze na naknadu eventualne štete.

(2) Ako je jedna strana izvršila ugovor potpuno ili delimiĉno, ima pravo da joj xx xxxxx ono što je

dala.

(3) Ako xxx xxxxxx imaju pravo zahtevati vraćanje datog, uzajamna vraćanja vrše se po pravilima za

izvršenje dvostranih ugovora.

(4) Svaka strana duguje drugoj naknadu za koristi koje je u meĊuvremenu imala od onoga što je dužna vratiti, odnosno naknaditi.

(5) Strana koja vraća novac dužna je platiti zateznu kamatu od xxxx kad je isplatu primila.

IV. RASKIDANJE ILI IZMENA UGOVORA ZBOG PROMENJENIH OKOLNOSTI

Pretpostavke za raskidanje

Ĉlan 133

(1) Ako posle zakljuĉenja ugovora nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane, ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora, a u jednom i u drugom sluĉaju u toj meri da je oĉigledno da ugovor više ne odgovara oĉekivanjima ugovornih strana i da bi po opštem mišljenju bilo nepraviĉno održati ga na snazi takav kakav je, strana kojoj je otežano ispunjenje obaveze, odnosno strana koja zbog promenjenih okolnosti ne može ostvariti svrhu ugovora može zahtevati da se ugovor raskine.

(2) Raskid ugovora ne može se zahtevati ako je strana koja se poziva na promenjene okolnosti bila dužna da u vreme zakljuĉenja ugovora uzme u obzir te okolnosti ili ih je mogla izbeći ili savladati.

(3) Strana koja zahteva raskid ugovora ne može se pozivati na promenjene okolnosti koje su nastupile po isteku roka odreĊenog za ispunjenje njene obaveze.

(4) Ugovor xx xxxx raskinuti ako druga strana ponudi ili pristane da se odgovarajući uslovi ugovora praviĉno izmene.

(5) Ako izrekne raskid ugovora, sud će na zahtev druge strane obavezati stranu koja ga je zahtevala da naknadi drugoj strani praviĉan deo štete koju trpi zbog toga.

Dužnost obaveštavanja

Ĉlan 134

Strana xxxx xx ovlašćena da zbog promenjenih okolnosti zahteva raskid ugovora dužna je da o svojoj nameri da traži raskid ugovora obavesti drugu stranu ĉim je saznala da su takve okolnosti nastupile, a ako to nije uĉinila, odgovara za štetu koju xx xxxxx strana pretrpela zbog toga što joj zahtev nije bio na vreme saopšten.

Okolnosti od znaĉaja za odluku suda

Ĉlan 135

Pri odluĉivanju o raskidanju ugovora, odnosno o njegovoj izmeni, sud se rukovodi naĉelima poštenog prometa, vodeći raĉuna naroĉito o cilju ugovora, o normalnom riziku kod ugovora odnosne vrste, o opštem interesu, kao i o interesima obeju strana.

Odricanje od pozivanja na promenjene okolnosti

Ĉlan 136

Strane se mogu ugovorom unapred odreći pozivanja na odreĊene promenjene okolnosti, osim ako je to u suprotnosti sa naĉelom savesnosti i poštenja.

V. NEMOGUĆNOST ISPUNJENJA

Nemogućnost ispunjenja za koju ne odgovara ni jedna strana

Ĉlan 137

(1) Kad je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemoguće zbog dogaĊaja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana, gasi se i obaveza druge strane, a ako je ova nešto ispunila od svoje obaveze, može zahtevati vraćanje po pravilima o vraćanju steĉenog bez osnova.

(2) U sluĉaju delimiĉne nemogućnosti ispunjenja zbog dogaĊaja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana, druga strana može raskinuti ugovor ako delimiĉno ispunjenje ne odgovara njenim potrebama, inaĉe ugovor ostaje na snazi, a druga strana ima pravo da zahteva srazmerno smanjenje svoje obaveze.

Nemogućnost ispunjenja za koju odgovara druga strana

Ĉlan 138

(1) Kad je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemoguće zbog dogaĊaja za koji odgovara druga strana, njena obaveza se gasi, a ona zadržava svoje potraživanje prema drugoj strani, s xxx što se smanjuje za onoliko koliko je ona mogla imati koristi od osloboĊenja od sopstvene obaveze.

(2) Pored toga, ona je dužna ustupiti drugoj strani sva prava koja bi imala prema trećim licima u vezi sa predmetom svoje obaveze ĉije je ispunjenje postalo nemoguće.

VI. PREKOMERNO OŠTEĆENJE

Oĉigledna nesrazmera uzajamnih davanja

Ĉlan 139

(1) Ako je izmeĊu obaveza ugovornih strana u dvostranom ugovoru postojala u vreme zakljuĉenja ugovora oĉigledna nesrazmera, oštećena strana može zahtevati poništenje ugovora ako za pravu vrednost tada nije znala niti xx xxxxxx znati.

(2) Pravo da se zahteva poništenje ugovora prestaje istekom jedne godine od njegovog zakljuĉenja.

(3) Odricanje unapred od ovog prava nema pravnog dejstva.

(4) Ugovor će ostati na snazi ako druga strana ponudi dopunu do prave vrednosti.

(5) Zbog ove nesrazmere ne može se tražiti poništenje ugovora na sreću, javne prodaje, kao ni onda kad je za stvar data viša cena iz osobite naklonosti.

Ĉlan 140 (Brisano)

VII. ZELENAŠKI UGOVOR

Ĉlan 141

(1) Ništav je ugovor kojim neko, koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću ili zavisnošću, ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist xxxx xx u oĉiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili uĉinio, ili se obavezao dati ili uĉiniti.

(2) Na zelenaški ugovor shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o posledicama ništavosti i o delimiĉnoj ništavosti ugovora.

(3) Ako oštećeni zahteva da se njegova obaveza smanji na praviĉan iznos, sud će udovoljiti takvom zahtevu ako je to moguće, a u xxx sluĉaju ugovor sa odgovarajućom izmenom ostaje na snazi.

(4) Oštećenik može podneti zahtev za smanjenje obaveze na praviĉan iznos u roku od pet xxxxxx xx zakljuĉenja ugovora.

VIII. OPŠTI USLOVI FORMULARNIH UGOVORA

Obaveznost

Ĉlan 142

(1) Opšti uslovi odreĊeni xx xxxxxx jednog ugovaraĉa, bilo da su sadržani u formularnom ugovoru, bilo da se na njih ugovor poziva, dopunjuju posebne pogodbe utvrĊene meĊu ugovaraĉima u istom ugovoru, i po pravilu obavezuju kao i ove.

(2) Opšti uslovi moraju se objaviti na uobiĉajeni naĉin.

(3) Opšti uslovi obavezuju ugovornu stranu ako su joj bili poznati ili morali biti poznati u ĉasu zakljuĉenja ugovora.

(4) U sluĉaju neslaganja opštih uslova i posebnih pogodbi xxxx xxx poslednje.

Ništavost nekih odredbi opštih uslova

Ĉlan 143

(1) Ništave su odredbe opštih uslova koje su protivne samom cilju zakljuĉenog ugovora ili dobrim poslovnim obiĉajima, ĉak i ako su opšti uslovi koji ih sadrže odobreni od nadležnog organa.

(2) Sud može odbiti primenu pojedinih odredbi opštih uslova koje lišavaju drugu stranu prava da stavi prigovore, ili onih na osnovu kojih xxx xxxx prava iz ugovora ili gubi rokove, ili koje su inaĉe nepraviĉne ili preterano stroge prema njoj.

Ĉlan 144 (Brisano)

IX. USTUPANJE UGOVORA

Uslovi ustupanja

Ĉlan 145

(1) Svaka strana u dvostranom ugovoru može, ako na to pristane druga strana, ustupiti ugovor nekom trećem licu, koje time postaje nosilac svih njenih prava i obaveza iz tog ugovora.

(2) Ustupanjem ugovora ugovorni odnos izmeĊu ustupioca i druge strane prelazi na prijemnika i drugu stranu u ĉasu kad xx xxxxx strana pristala na ustupanje, a ako xx xxxxx strana dala svoj pristanak unapred, u ĉasu kad je obaveštena o ustupanju.

(3) Pristanak na ustupanje ugovora je punovažan samo ako je dat u formi u zakonu propisanoj za ustupljeni ugovor.

(4) Odredbe o sporednim pravima u vezi sa ugovorom o preuzimanju duga shodno će se primeniti i na ustupanje ugovora.

Odgovornost ustupioca

Ĉlan 146

(1) Ustupilac odgovara prijemniku za punovažnost ustupljenog ugovora.

(2) On mu ne jemĉi da xx xxxxx strana ispuniti svoje obaveze iz ustupljenog ugovora, osim ako se na to naroĉito obavezao.

(3) On ne jemĉi drugoj strani da će prijemnik ispuniti obaveze iz ugovora, osim ako se na to naroĉito obavezao.

Prigovori

Ĉlan 147

Druga strana može istaći prijemniku sve prigovore iz ustupljenog ugovora, kao i one koje ima iz drugih odnosa sa njim, ali ne i prigovore koje ima prema ustupiocu.

Odsek 6.

OPŠTA DEJSTVA UGOVORA

I. STVARANJE OBAVEZA ZA UGOVARAĈE

Dejstva ugovora meĊu ugovaraĉima i njihovim pravnim sledbenicima

Ĉlan 148

(1) Ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane.

(2) Ugovor ima dejstvo i za univerzalne pravne sledbenike ugovornih strana, izuzev ako je što drugo ugovoreno ili što drugo proizlazi iz prirode samog ugovora.

(3) Ugovorom se može ustanoviti pravo u korist trećeg lica.

II. UGOVOR U KORIST TREĆEG LICA

Neposredno pravo trećeg

Ĉlan 149

(1) Kad neko ugovori u svoje ime potraživanje u korist trećeg, xxxxx xxxxx sopstveno i neposredno pravo prema dužniku, ako nije što drugo ugovoreno ili ne proizlazi iz okolnosti posla.

(2) Ugovaraĉ ima pravo zahtevati da dužnik izvrši prema trećem ono što je ugovoreno u korist tog trećeg lica.

Opozivanje koristi za trećeg

Ĉlan 150

(1) Ugovaraĉ koristi za trećeg xxxx xx opozvati ili izmeniti sve dok treći ne izjavi da prihvata ono što je ugovoreno u njegovu korist.

(2) Ako je ugovoreno da će dužnik izvršiti ono na šta se obavezao u korist trećeg tek posle smrti ugovaraĉa, ovaj može sve dotle, pa i svojim testamentom, opozvati korist ugovorenu za trećeg, ako iz samog ugovora ili iz okolnosti ne proizlazi što drugo.

Prigovori dužnika prema trećem

Ĉlan 151

Dužnik može istaći trećem sve prigovore koje ima prema ugovaraĉu po osnovu ugovora xxxxx xx ugovorena korist za trećeg.

Odbijanje trećeg

Ĉlan 152

Ako treći odbije korist xxxx xx ugovorena za njega, ili je ugovaraĉ opozove, korist pripada ugovaraĉu, ako što drugo nije ugovoreno ili ne proizlazi iz prirode posla.

Obećanje radnje trećeg lica

Ĉlan 153

(1) Obećanje uĉinjeno drugom da će xxxxx xxxxx uĉiniti ili propustiti, trećeg ne obavezuje, a obećavalac odgovara za štetu koju bi drugi pretrpeo zbog toga što xxxxx xxxx da se obaveže ili da izvrši ili propusti odreĊenu radnju.

(2) Obećavalac neće odgovarati ako je drugom obećao da će se samo zauzeti kod trećeg da se ovaj obaveže da nešto uĉini ili propusti, a u tome nije uspeo i pored sveg potrebnog zalaganja.

ODELJAK 2.

PROUZROKOVANJE ŠTETE

Odsek 1.

OPŠTA NAĈELA

Osnovi odgovornosti

Ĉlan 154

(1) Ko drugome prouzrokuje štetu xxxxx xx naknaditi je, ukoliko ne dokaže da xx xxxxx nastala bez njegove krivice.

(2) Za štetu od stvari ili delatnosti, od kojih potiĉe povećana opasnost štete za okolinu, odgovara se bez obzira na krivicu.

(3) Za štetu bez obzira na krivicu odgovara se i u drugim sluĉajevima predviĊenim zakonom.

Šteta

Ĉlan 155

Xxxxx xx umanjenje neĉije imovine (obiĉna šteta) i spreĉavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fiziĉkog ili psihiĉkog bola ili straha (nematerijalna šteta).

Zahtev da se ukloni opasnost štete

Ĉlan 156

(1) Svako može zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti xx xxxx xxxxx znatnija šteta njemu ili neodreĊenom broju lica, kao i da se uzdrži od delatnosti od koje proizlazi uznemiravanje ili opasnost štete, ako se nastanak uznemiravanja ili štete ne može spreĉiti odgovarajućim merama.

(2) Sud će na zahtev zainteresovanog lica narediti da se preduzmu odgovarajuće mere za spreĉavanje nastanka štete ili uznemiravanja, ili da se otkloni izvor opasnosti, na trošak držaoca izvora opasnosti, ako ovaj xxx to ne uĉini.

(3) Ako šteta nastane u obavljanju opštekorisne delatnosti za xxxx xx dobijena dozvola nadležnog organa, može se zahtevati samo naknada štete koja prelazi normalne granice.

(4) Xxx, i u xxx sluĉaju se može zahtevati preduzimanje društveno opravdanih mera za spreĉavanje nastupanja štete ili za njeno smanjenje.

Zahtev da se prestane sa povredom prava liĉnosti

Ĉlan 157

(1) Svako ima pravo zahtevati xx xxxx ili drugog nadležnog organa xx xxxxxx prestanak radnje kojom se povreĊuje integritet ljudske liĉnosti, liĉnog i porodiĉnog života i drugih prava njegove liĉnosti.

(2) Sud, odnosno drugi nadležni organ može narediti prestanak radnje pod pretnjom plaćanja izvesne novĉane svote, odreĊene ukupno ili po jedinici vremena, u korist povreĊenog.

Odsek 2.

ODGOVORNOST PO OSNOVU KRIVICE

Postojanje krivice

Ĉlan 158

Krivica postoji xxxx xx štetnik prouzrokovao štetu namerno ili nepažnjom.

Neodgovorna lica

Ĉlan 159

(1) Lice koje usled duševne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga nije sposobno za rasuĊivanje, ne odgovara za štetu koju drugome prouzrokuje.

(2) Ko drugom prouzrokuje štetu u stanju prolazne nesposobnosti za rasuĊivanje, odgovoran je za nju, izuzev ako dokaže da nije svojom krivicom dospeo u to stanje.

(3) Ako je u to stanje dospeo tuĊom krivicom, za xxxxx xx odgovarati onaj ko ga je u to stanje doveo.

Odgovornost maloletnika

Ĉlan 160

(1) Maloletnik do navršene sedme godine ne odgovara za štetu koju prouzrokuje.

(2) Maloletnik od navršene sedme do navršene ĉetrnaeste godine ne odgovara za štetu, osim ako se dokaže da je pri prouzrokovanju štete bio sposoban za rasuĊivanje.

(3) Maloletnik sa navršenih ĉetrnaest xxxxxx odgovara prema opštim pravilima o odgovornosti za

štetu.

Nužna odbrana, stanje nužde, otklanjanje štete od drugog

Ĉlan 161

(1) Ko u nužnoj odbrani prouzrokuje štetu napadaĉu nije xxxxx naknaditi je, osim u sluĉaju prekoraĉenja nužne odbrane.

(2) Kad neko prouzrokuje štetu u stanju nužde, oštećenik može zahtevati naknadu od lica koje xx xxxxx za nastanak opasnosti štete, ili od lica od kojih xx xxxxx otklonjena, ali od ovih poslednjih, ne više od koristi koju su imala od toga.

(3) Ko pretrpi štetu otklanjajući od drugog opasnost štete, ima pravo zahtevati od njega naknadu one štete kojoj se razumno izložio.

Dozvoljena samopomoć

Ĉlan 162

(1) Ko u sluĉaju dozvoljene samopomoći prouzrokuje štetu licu koje je izazvalo potrebu samopomoći, nije xxxxx naknaditi je.

(2) Pod dozvoljenom samopomoći podrazumeva se pravo svakog lica da otkloni povredu prava kad neposredno preti opasnost, ako je takva zaštita nužna i ako naĉin otklanjanja povrede prava odgovara prilikama u kojima nastaje opasnost.

Pristanak oštećenika

Ĉlan 163

(1) Ko na svoju štetu dozvoli drugome preduzimanje neke radnje, ne može od njega zahtevati naknadu štete prouzrokovane xxx xxxxxxx.

(2) Ništava je izjava oštećenika kojom je pristao da mu se uĉini šteta radnjom xxxx xx zakonom zabranjena.

Odsek 3.

ODGOVORNOST ZA DRUGOGA

Duševno bolesni i zaostali u umnom razvoju

Ĉlan 164

(1) Za štetu koju prouzrokuje lice koje usled duševne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga nije sposobno za rasuĊivanje, odgovara onaj koji je na osnovu zakona, ili odluke nadležnog organa, ili ugovora, xxxxx da vodi nadzor nad njim.

(2) On se može osloboditi odgovornosti ako dokaže da je vršio nadzor na koji je obavezan ili da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora.

Odgovornost roditelja

Ĉlan 165

(1) Roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo dete do navršene sedme godine, bez obzira na svoju krivicu.

(2) Oni se oslobaĊaju odgovornosti ako postoje razlozi za iskljuĉenje odgovornosti prema pravilima o odgovornosti bez obzira na krivicu.

(3) Oni ne odgovaraju ako xx xxxxx nastala dok je dete bilo povereno drugom licu i ako je to lice odgovorno za štetu.

(4) Roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete koje je navršilo xxxxx xxxxxx, osim ako dokažu da xx xxxxx nastala bez njihove krivice.

Solidarna odgovornost

Ĉlan 166

Ako pored roditelja odgovara za štetu i dete, njihova je odgovornost solidarna.

Odgovornost drugog lica za maloletnika

Ĉlan 167

(1) Za štetu koju drugom prouzrokuje maloletnik dok je pod nadzorom staratelja, škole ili druge ustanove, odgovara staratelj, škola, odnosno druga ustanova, osim ako dokažu da su nadzor vršili na naĉin na koji su obavezni, ili da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora.

(2) Ako za štetu odgovara i maloletnik, odgovornost je solidarna.

Posebna odgovornost roditelja

Ĉlan 168

(1) Ako dužnost nadzora nad maloletnim licem ne leži na roditeljima, već na nekom drugom licu, oštećenik ima pravo da zahteva naknadu od roditelja, kad xx xxxxx nastala usled lošeg vaspitanja maloletnika, rĊavih primera ili poroĉnih navika koje su mu roditelji dali, ili se i inaĉe šteta može upisati u krivicu roditeljima.

(2) Lice na kome u ovom sluĉaju leži dužnost nadzora ima pravo tražiti od roditelja da mu naknade isplaćeni iznos ako xx xxx isplatilo naknadu oštećeniku.

Odgovornost po osnovu praviĉnosti

Ĉlan 169

(1) U sluĉaju štete xxxx xx prouzrokovalo lice koje za nju nije odgovorno, a naknada se ne može dobiti od lica koje xx xxxx dužno da vodi nadzor nad njim, sud može, kad to praviĉnost zahteva, a naroĉito s obzirom na materijalno stanje štetnika i oštećenika, osuditi štetnika da naknadi štetu, potpuno ili delimiĉno.

(2) Ako xx xxxxx prouzrokovao maloletnik sposoban za rasuĊivanje koji nije u stanju da je naknadi, sud može, kad to praviĉnost zahteva, a naroĉito s obzirom na materijalno stanje roditelja i oštećenika, obavezati roditelje da naknade štetu, potpuno ili delimiĉno, iako za nju xxxx xxxxx.

Odsek 4.

ODGOVORNOST PREDUZEĆA I DRUGIH PRAVNIH LICA PREMA TREĆEM

Odgovornost preduzeća

Ĉlan 170

(1) Za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi xx xxxxx prouzrokuje trećem licu odgovara preduzeće u xxxx xx zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja štete, osim ako dokaže da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako xxxx xx trebalo.

(2) Oštećenik ima pravo zahtevati naknadu štete i neposredno od radnika ako xx xxxxx prouzrokovao namerno.

(3) Odredbom stava 1 ovog Ĉlana ne dira se u pravila o odgovornosti za štetu koja potiĉe od opasne stvari ili opasne delatnosti.

Odgovornost drugih lica

Ĉlan 171

(1) Odredbe prethodnog Ĉlana primenjuju se i na druge poslodavce u pogledu odgovornosti za štetu koju zaposleni koji kod njih rade prouzrokuju u radu ili u vezi s radom.

(2) Lice koje je oštećeniku naknadilo štetu xxxx xx zaposleni prouzrokovao namerno ili krajnjom nepažnjom, ima pravo od tog zaposlenog zahtevati naknadu plaćenog iznosa.

(3) To pravo zastareva u roku od šest meseci od xxxx isplaćene naknade štete.

Odgovornost pravnog lica za štetu koju prouzrokuje njegov organ

Ĉlan 172

(1) Pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija.

(2) Ako za odreĊeni sluĉaj nije što drugo u zakonu odreĊeno, pravno lice ima pravo na naknadu od lica koje xx xxxxx skrivilo namerno ili krajnjom nepažnjom.

(3) To pravo zastareva u roku od šest meseci od xxxx isplaćene naknade štete.

Odsek 5.

ODGOVORNOST ZA ŠTETU OD OPASNE STVARI ILI OPASNE DELATNOSTI

I. OPŠTE ODRDBE

Pretpostavka uzroĉnosti

Ĉlan 173

Šteta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnošću smatra se da potiĉe od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete.

Ko odgovara za štetu

Ĉlan 174

(1) Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi.

(2) (Brisan)

Protivpravno oduzimanje opasne stvari od imaoca

Ĉlan 175

Ako je imaocu oduzeta opasna stvar na protivpravan naĉin, za štetu koja od nje potiĉe ne odgovara on, nego onaj koji mu je oduzeo opasnu stvar, ako imalac nije za to odgovoran.

Predaja stvari trecem licu

Ĉlan 176

(1) Umesto imaoca stvari, i isto kao on, odgovara lice xxxx xx imalac poverio stvar da se njome služi, ili lice koje je inaĉe dužno da je nadgleda, a nije kod njega na radu.

(2) Xxx xx pored njega odgovarati i imalac stvari ako xx xxxxx proizašla iz neke skrivene mane ili skrivenog svojstva stvari na koje mu nije skrenuo pažnju.

(3) U xxx sluĉaju odgovorno lice koje je isplatilo naknadu oštećeniku ima pravo da zahteva ceo njen iznos od imaoca.

(4) Imalac opasne stvari koji xx xx poverio licu koje nije osposobljeno ili nije ovlašćeno da njome rukuje, odgovara za štetu koja potekne od te stvari.

OsloboĊenje od odgovornosti

Ĉlan 177

(1) Imalac se oslobaĊa odgovornosti ako dokaže da šteta potiĉe od nekog uzroka koji se nalazio van stvari, a ĉije se dejstvo nije moglo predvideti, ni izbeći ili otkloniti.

(2) Imalac stvari oslobaĊa se odgovornosti i ako dokaže da xx xxxxx nastala iskljuĉivo radnjom oštećenika ili trećeg lica, koju on nije mogao predvideti i ĉije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti.

(3) Imalac se oslobaĊa odgovornosti delimiĉno, ako je oštećenik delimiĉno doprineo nastanku štete.

(4) Ako je nastanku štete delimiĉno doprinelo treće lice, ono odgovara oštećeniku solidarno sa imaocem stvari, a dužno je snositi naknadu srazmerno težini svoje krivice.

(5) Lice kojim se imalac poslužio pri upotrebi stvari ne smatra se trećim licem.

II. ODGOVORNOST U SLUĈAJU UDESA IZAZVANOG MOTORNIM VOZILOM U POKRETU Ĉlan 178

(1) U sluĉaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu koji je prouzrokovan iskljuĉivom krivicom jednog imaoca, primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice.

(2) Ako postoji obostrana krivica, svaki imalac odgovara za ukupnu štetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice.

(3) Ako nema krivice ni jednog, imaoci odgovaraju na ravne delove, ako razlozi praviĉnosti ne zahtevaju što drugo.

(4) Za štetu koju pretrpe xxxxx xxxx imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno.

III. ODGOVORNOST PROIZVOĐAĈA STVARI SA NEDOSTATKOM Ĉlan 179

(1) Ko stavi u promet neku stvar xxxx xx proizveo, a koja zbog nekog nedostatka za koji on nije znao predstavlja opasnost štete za lica ili stvari, odgovara za štetu koja bi nastala zbog tog nedostatka.

(2) ProizvoĊaĉ odgovara i za opasna svojstva stvari ako nije preduzeo sve što je potrebno da štetu, xxxx xx mogao predvideti, spreĉi putem upozorenja, bezbedne ambalaže ili drugom odgovarajućom merom.

Odsek 6.

POSEBNI SLUĈAJEVI ODGOVORNOSTI

Odgovornost za štetu usled teroristiĉkih akata, javnih demonstracija ili manifestacija

Ĉlan 180

(1) Za štetu nastalu smrću, telesnom povredom ili oštećenjem, odnosno uništenjem imovine fiziĉkog lica usled akata nasilja ili terora, kao i prilikom javnih demonstracija i manifestacija, odgovara država xxxx xx organi po važećim propisima bili dužni da spreĉe takvu štetu.

(2) Organizatori, uĉesnici, podstrekaĉi i pomagaĉi u aktima nasilja ili terora, javnim demonstracijama i manifestacijama koje su usmerene na podrivanje ustavnog ureĊenja, nemaju pravo na naknadu štete po ovom osnovu.

(3) Država ima pravo i obavezu da zahteva naknadu isplaćenog iznosa od lica koje xx xxxxx prouzrokovalo.

(4) To pravo zastareva u rokovima propisanim za zastarelost potraživanja naknade štete.

Odgovornost organizatora priredbi

Ĉlan 181

Organizator okupljanja većeg broja ljudi u zatvorenom ili na otvorenom prostoru odgovara za štetu nastalu smrću ili telesnom povredom koju neko pretrpi usled izvanrednih okolnosti koje u takvim prilikama mogu nastati, kao što je gibanje masa, opšti nered i sliĉno.

Odgovornost zbog uskraćivanja neophodne pomoći

Ĉlan 182

(1) Ko bez opasnosti po sebe uskrati pomoć xxxx xxxx su život ili zdravlje oĉigledno ugroženi, odgovara za štetu xxxx xx otuda nastala, ako je on tu štetu prema okolnostima sluĉaja morao predvideti.

(2) Ako praviĉnost zahteva, sud može takvo lice osloboditi obaveze da naknadi štetu.

Odgovornost u vezi sa obavezom zakljuĉenja ugovora

Ĉlan 183

Lice koje je po zakonu obavezno da zakljuĉi neki ugovor, dužno je da naknadi štetu ako na zahtev zainteresovanog lica bez odlaganja ne zakljuĉi taj ugovor.

Odgovornost u vezi sa vršenjem poslova od opšteg interesa

Ĉlan 184

Preduzeća i druga pravna xxxx xxxx vrše komunalnu ili drugu sliĉnu delatnost od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu.

Odsek 7 NAKNADA

I. NAKNADA MATERIJALNE ŠTETE

Uspostavljanje ranijeg stanja i naknada u novcu

Ĉlan 185

(1) Odgovorno lice dužno je uspostaviti stanje koje xx xxxx pre nego što xx xxxxx nastala.

(2) Ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja ne uklanja štetu potpuno, odgovorno lice dužno je za ostatak štete dati naknadu u novcu.

(3) Kad uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće, ili kad sud smatra da nije nužno da to uĉini odgovorno lice, sud će odrediti da ono isplati oštećeniku odgovarajuću svotu novca na ime naknade štete.

(4) Sud će dosuditi oštećeniku naknadu u novcu kad on to zahteva, izuzev ako okolnosti datog sluĉaja opravdavaju uspostavljanje ranijeg stanja.

Kad dospeva obaveza naknade

Ĉlan 186

Obaveza naknade štete smatra se dospelom od trenutka nastanka štete.

Naknada u sluĉaju propasti stvari oduzete na nedozvoljen naĉin

Ĉlan 187

Ako je stvar koja xx xxxx oduzeta imaocu na nedozvoljen naĉin propala usled više sile, odgovorno lice dužno xx xxxx naknadu u novcu.

Naknada u obliku novĉane rente

Ĉlan 188

(1) U sluĉaju smrti, telesne povrede ili oštećenja zdravlja, naknada se odreĊuje po pravilu, u obliku novĉane rente, doživotno ili za odreĊeno vreme.

(2) Novĉana renta dosuĊena na ime naknade štete plaća se meseĉno unapred, ako sud ne odredi što

drugo.

(3) Poverilac ima pravo da zahteva potrebno obezbeĊenje za isplatu rente, osim ako to prema

okolnostima sluĉaja ne bi bilo opravdano.

(4) Ako dužnik ne pruži obezbeĊenje koje sud odredi, poverilac ima pravo da zahteva da mu se umesto rente isplati jedna ukupna svota ĉija xx xxxxxx odreĊuje xxxxx xxxxxx rente i verovatnom trajanju poverioĉevog života, uz odbitak odgovarajućih kamata.

(5) Iz ozbiljnih uzroka poverilac može i u drugim sluĉajevima zahtevati, odmah ili docnije, da mu se umesto rente isplati jedna ukupna svota.

II. OBIM NAKNADE MATERIJALNE ŠTETE

Obiĉna šteta i izmakla korist

Ĉlan 189

(1) Oštećenik ima pravo kako na naknadu obiĉne štete, tako i na naknadu izmakle koristi.

(2) Visina naknade štete odreĊuje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, izuzev sluĉaja kad zakon nareĊuje što drugo.

(3) Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano oĉekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a ĉije je ostvarenje spreĉeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.

(4) Kad je stvar uništena ili oštećena kriviĉnim delom uĉinjenim sa umišljajem, sud može odrediti visinu naknada prema vrednosti xxxx xx stvar imala za oštećenika.

Potpuna naknada

Ĉlan 190

Sud će, uzimajući u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja štete dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se oštećenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja.

Sniženje naknade

Ĉlan 191

(1) Sud može, vodeći raĉuna o materijalnom stanju oštećenika, osuditi odgovorno lice da isplati manju naknadu nego što iznosi šteta, ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepažnjom, a odgovorno lice je slabog imovnog stanja te bi ga isplata potpune naknade dovela u oskudicu.

(2) Ako je štetnik prouzrokovao štetu radeći nešto radi koristi oštećenika, sud može odrediti manju naknadu, vodeći raĉuna o brižljivosti koju štetnik pokazuje u sopstvenim poslovima.

Podeljena odgovornost

Ĉlan 192

(1) Oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi xxxxx xxxx, ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu.

(2) Kad je nemoguće utvrditi xxxx xxx štete potiĉe od oštećenikove radnje, sud će dosuditi naknadu vodeći raĉuna o okolnostima sluĉaja.

III Posebno o naknadi materijalne štete u sluĉaju smrti, telesne povrede i oštećenja zdravlja

Izgubljena zarada i troškovi leĉenja i sahrane

Ĉlan 193

(1) Ko prouzrokuje neĉiju smrt xxxxx xx naknaditi uobiĉajene troškove njegove sahrane.

(2) On xx xxxxx naknaditi i troškove njegovog leĉenja od zadobijenih povreda i druge potrebne troškove u vezi sa leĉenjem, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad.

Pravo lica koje je poginuli izdržavao

Ĉlan 194

(1) Lice koje je poginuli izdržavao ili redovno pomagao, kao i ono koje je po zakonu imalo pravo zahtevati izdržavanje od poginulog, ima pravo na naknadu štete koju trpi gubitkom izdržavanja, odnosno pomaganja.

(2) Ova šteta naknaĊuje se plaćanjem novĉane xxxxx, xxxx se iznos odmerava s obzirom na sve okolnosti sluĉaja, a koji ne može biti veći od onoga što bi oštećenik dobijao od poginulog da je ostao u životu.

Naknada štete u sluĉaju telesne povrede ili narušenja zdravlja

Ĉlan 195

(1) Ko drugome nanese telesnu povredu ili mu naruši zdravlje, xxxxx xx naknaditi mu troškove oko leĉenja i druge potrebne troškove s xxx u vezi, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme leĉenja.

(2) Ako povreĊeni zbog potpune ili delimiĉne nesposobnosti za rad gubi zaradu, ili su mu potrebe trajno povećane, ili su mogućnosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja uništene ili smanjene, odgovorno lice dužno je plaćati povreĊenom odreĊenu novĉanu rentu, kao naknadu za tu štetu.

Izmena dosuĊene naknade

Ĉlan 196

Sud može na zahtev oštećenika za ubuduće povećati rentu, a xxxx xx na zahtev štetnika smanjiti ili ukinuti, ako se znatnije promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donošenja ranije odluke.

Neprenosivost prava

Ĉlan 197

(1) Pravo na naknadu štete u vidu novĉane rente usled smrti bliskog lica ili usled povrede tela ili oštećenja zdravlja ne može se preneti drugom licu.

(2) Dospeli iznosi naknade mogu se preneti drugome, ako je iznos naknade odreĊen pismenim sporazumom strana ili pravnosnažnom sudskom odlukom.

IV Posebno o naknadi materijalne štete u sluĉaju povrede ĉasti i širenja neistinitih navoda Ĉlan 198

(1) Ko drugome povredi ĉast kao i ko iznosi ili prenosi neistinite navode o prošlosti, o znanju, o sposobnosti drugog lica, ili o ĉemu drugome, a zna ili bi morao znati da su neistiniti, i time mu prouzrokuje materijalnu štetu xxxxx xx naknaditi je.

(2) Xxx, ne odgovara za prouzrokovanu štetu onaj ko uĉini neistinito saopštenje o drugome ne znajući da xx xxx neistinito, ako je on ili onaj xxxx xx saopštenje uĉinio imao xx x xxxx ozbiljnog interesa.

V. NAKNADA NEMATERIJALNE ŠTETE

Objavljivanje presude ili ispravke

Ĉlan 199

U sluĉaju povrede prava liĉnosti sud može narediti, na trošak štetnika, objavljivanje presude, odnosno ispravke, ili narediti da štetnik povuĉe izjavu kojom je povreda uĉinjena, ili što drugo ĉime se može ostvariti svrha koja se postiže naknadom.

Novĉana naknada

Ĉlan 200

(1) Za pretrpljene fiziĉke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, ĉasti, slobode ili prava liĉnosti, smrti bliskog xxxx xxx i za xxxxx sud će, ako xxXx da okolnosti sluĉaja, a naroĉito jaĉina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi praviĉnu novĉanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete kao i u njenom odsustvu.

(2) Prilikom odluĉivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud će voditi raĉuna o znaĉaju povreĊenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

Xxxx xxxx imaju pravo na novĉanu naknadu u sluĉaju smrti ili teškog invaliditeta

Ĉlan 201

(1) U sluĉaju smrti nekog lica, sud može dosuditi Ĉlanovima njegove uže porodice (braĉni drug, deca i roditelji) praviĉnu novĉanu naknadu za njihove duševne bolove.

(2) Takva naknada može se dosuditi i braći i sestrama ako je izmeĊu njih i umrlog postojala trajnija zajednica života.

(3) U sluĉaju naroĉito teškog invaliditeta nekog lica, sud može dosuditi njegovom braĉnom drugu, deci i roditeljima praviĉnu novĉanu naknadu za njihove duševne bolove.

(4) Naknada iz st. 1 i 3 ovog Ĉlana može se dosuditi i vanbraĉnom drugu, ako je izmeĊu njega i umrlog, odnosno povreĊenog postojala trajnija zajednica života.

Satisfakcija u posebnim sluĉajevima

Ĉlan 202

Pravo na praviĉnu novĉanu naknadu zbog pretrpljenih duševnih bolova ima lice koje je prevarom, prinudom ili zloupotrebom nekog odnosa podreĊenosti ili zavisnosti navedeno na kažnjivu obljubu ili kažnjivu bludnu radnju, kao i lice prema xxxx xx izvršeno neko drugo kriviĉno delo protiv dostojanstva liĉnosti i morala.

Naknada buduće štete

Ĉlan 203

Sud će na zahtev oštećenog dosuditi naknadu i za buduću nematerijalnu štetu ako je po redovnom toku izvesno da će ona trajati i u budućnosti.

NasleĊivanje i ustupanje potraživanja naknade nematerijalne štete

Ĉlan 204

(1) Potraživanje naknade nematerijalne štete prelazi na naslednika samo ako je priznato pravnosnažnom odlukom ili pismenim sporazumom.

(2) Pod istim uslovima, to potraživanje može biti predmet ustupanja, prebijanja i prinudnog izvršenja.

Podeljena odgovornost i sniženje naknade

Ĉlan 205

Odredbe o podeljenoj odgovornosti i sniženju naknade koje xxxx za materijalnu štetu shodno se primenjuju i na nematerijalnu štetu.

Odsek 8.

ODGOVORNOST VIŠE LICA ZA ISTU ŠTETU

Solidarna odgovornost

Ĉlan 206

(1) Za štetu koju xx xxxx lica prouzrokovalo zajedno, svi uĉesnici odgovaraju solidarno.

(2) Podstrekaĉ i pomagaĉ, kao i onaj koji je pomagao da se odgovorna lica ne otkriju, odgovaraju solidarno sa njima.

(3) Solidarno odgovaraju za prouzrokovanu štetu i xxxx xxxx xx xx prouzrokovala radeći nezavisno jedno od drugog, ako se ne mogu utvrditi njihovi udeli u prouzrokovanoj šteti.

(4) Kad je nesumnjivo da xx xxxxx prouzrokovalo neko od dva ili više odreĊenih xxxx xxxx su na xxxx xxxxx meĊusobno povezana, a ne može se utvrditi koje je od njih štetu prouzrokovalo, xx xxxx odgovaraju solidarno.

Solidarna odgovornost naruĉioca i izvoĊaĉa radova

Ĉlan 207

Naruĉilac i izvoĊaĉ radova na nepokretnosti solidarno odgovaraju trećem licu za štetu koja mu nastane u vezi sa izvoĊenjem tih radova.

Regres isplatioca

Ĉlan 208

(1) Solidarni dužnik koji isplati više nego što iznosi njegov udeo u šteti, može tražiti od svakog od ostalih dužnika da mu naknadi ono što je platio za njega.

(2) Koliko iznosi udeo svakog pojedinog dužnika sud odreĊuje s obzirom na težinu njegove krivice i težinu posledica koje su proistekle iz njegovog delovanja.

(3) U sluĉaju nemogućnosti da se utvrde udeli dužnika, na svakog pada jednak deo, osim ako praviĉnost zahteva da se u konkretnom sluĉaju drukĉije odluĉi.

Odsek 9.

PRAVO OŠTEĆENIKA POSLE ZASTARELOSTI PRAVA DA ZAHTEVA NAKNADU

Ĉlan 209

Posle nastupanja zastarelosti prava da zahteva naknadu štete, oštećenik može zahtevati od odgovornog lica, po pravilima koja xxxx u sluĉaju sticanja bez osnova, da mu ustupi ono što je dobio radnjom kojom je prouzrokovana šteta.

ODELJAK 3.

STICANJE BEZ OSNOVA

Odsek 1.

Opšte pravilo

Ĉlan 210

(1) Kad je xxxx xxx imovine jednog lica prešao na bilo xxxx xxxxx u imovinu nekog drugog lica, a xxx xxxxxx nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu, sticalac xx xxxxx da ga xxxxx, a kad to nije moguće - da naknadi vrednost postignutih koristi.

(2) Obaveza vraćanja, odnosno naknade vrednosti nastaje i kad se nešto primi s obzirom na osnov koji se nije ostvario ili koji je kasnije otpao.

Odsek 2.

PRAVILA VRAĆANJA

Kad se ne može tražiti vraćanje

Ĉlan 211

Ko izvrši isplatu znajući da nije xxxxx platiti, nema pravo da zahteva vraćanje, izuzev ako je zadržao pravo da traži vraćanje ili ako je platio da bi izbegao prinudu.

Dvostruka isplata duga

Ĉlan 212

Xx xx isti dug platio dva puta, pa makar jednom i po osnovu izvršne isprave, ima pravo tražiti vraćanje po opštim pravilima o sticanju bez osnova.

Izvršenje neke prirodne obaveze, ili neke moralne ili društvene dužnosti

Ĉlan 213

Ne može se tražiti ono što xx xxxx ili uĉinjeno na ime izvršenja neke prirodne obaveze ili neke moralne ili društvene dužnosti.

Obim vraćanja

Ĉlan 214

Kad se vraća ono što je steĉeno bez osnova, moraju se vratiti plodovi i platiti zatezna kamata, i to, ako je sticalac nesavestan, od xxxx sticanja, a inaĉe od xxxx podnošenja zahteva.

Naknada troškova

Ĉlan 215

Sticalac ima pravo na naknadu nužnih i korisnih troškova, ali ako je bio nesavestan, naknada za korisne troškove mu pripada samo do iznosa koji predstavlja uvećanje vrednosti u trenutku vraćanja.

Kad se može zadržati primljeno

Ĉlan 216

Ne može se tražiti vraćanje neosnovano plaćenih iznosa na ime naknade štete zbog povrede tela, narušenja zdravlja ili smrti, ukoliko je isplata izvršena savesnom pribaviocu.

Upotreba stvari u tuĊu korist

Ĉlan 217

Ako je neko svoju ili tuĊu stvar upotrebio na korist trećeg, a nema uslova za primenu pravila o poslovodstvu bez naloga, treći xx xxxxx vratiti stvar, odnosno, ako to nije mogućno, naknaditi njenu vrednost.

Izdatak za drugog

Ĉlan 218

Ko za drugog uĉini kakav izdatak ili nešto drugo što je ovaj po zakonu bio xxxxx uĉiniti, ima pravo zahtevati naknadu od njega.

Upotrebljavanje tuĊe stvari u svoju korist

Ĉlan 219

Kad je neko tuĊu stvar upotrebio u svoju korist, imalac može zahtevati, nezavisno od prava na naknadu štete, ili u odsustvu ove, da mu ovaj naknadi korist xxxx xx imao od upotrebe.

ODELJAK 4.

POSLOVODSTVO BEZ NALOGA

Odsek 1.

Opšte pravilo

Ĉlan 220

(1) Poslovodstvo bez naloga je vršenje tuĊih poslova, pravnih ili materijalnih, bez naloga ili ovlašćenja, ali za raĉun onoga xxxx xx poslovi, a radi zaštite njegovih interesa.

(2) Vršenju tuĊeg posla može se nezvano pristupiti samo ako posao ne trpi odlaganje, te predstoji šteta ili propuštanje oĉigledne koristi.

Odsek 2.

OBAVEZE I PRAVA POSLOVOĐE BEZ NALOGA

Obaveze poslovoĊe bez naloga

Ĉlan 221

(1) PoslovoĊa bez naloga xxxxx xx obavestiti o svom postupku što je moguće pre onog xxxx je posao i nastaviti zapoĉeti posao ukoliko mu je to razumno moguće, dok ovaj ne bude mogao preuzeti brigu o njemu.

(2) Po svršenom poslu on xx xxxxx položiti raĉun i ustupiti onome xxxx je posao sve što je pribavio vršeći njegov posao.

(3) Ukoliko nije što drugo zakonom nareĊeno, poslovoĊa bez naloga ima obaveze nalogoprimca.

Dužna pažnja i odgovornost

Ĉlan 222

(1) Pri vršenju tuĊeg posla poslovoĊa bez naloga xxxxx xx rukovoditi se stvarnim ili verovatnim namerama i potrebama onoga xxxx je posao.

(2) On xx xxxxx postupiti sa pažnjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaćina.

(3) Sud može, s obzirom na okolnosti u kojima se neko nezvano prihvatio tuĊeg posla, smanjiti njegovu odgovornost ili ga sasvim osloboditi odgovornosti za nepažnju.

(4) Za odgovornost poslovno nesposobnog poslovoĊe bez naloga xxxx pravila o njegovoj ugovornoj i vanugovornoj odgovornosti.

Prava poslovoĊe bez naloga

Ĉlan 223

(1) PoslovoĊa bez naloga koji je postupio u svemu kako treba i radio ono što su okolnosti zahtevale, ima pravo zahtevati da ga onaj xxxx je posao vršio oslobodi svih obaveza koje je zbog toga posla uzeo na sebe, da preuzme sve obaveze koje je zakljuĉio u njegovo ime, da mu naknadi sve nužne i korisne izdatke, kao i da mu naknadi pretrpljenu štetu, ĉak i ako oĉekivani rezultat nije postignut.

(2) Njemu pripada i primerna naknada, za trud, ako je otklonio štetu od xxxx xxxx je posao ili ako mu je pribavio korist koja odgovara u svemu njegovim namerama i potrebama.

Vršenje tuĊih poslova u nameri da se drugom pomogne

Ĉlan 224

Ko vrši tuĊi posao u nameri da drugome pomogne, a nisu ispunjeni uslovi za poslovodstvo bez naloga, pripada mu pravo na naknadu uĉinjenih troškova, ali najviše do visine koristi xxxx xx drugi postigao.

Odnošenje dodataka

Ĉlan 225

Svaki poslovoĊa bez naloga ima pravo odneti stvari xxxxxx xx povećao tuĊu imovinu a za koje mu se uĉinjeni izdaci ne naknaĊuju, ako se one mogu odvojiti bez oštećenja stvari kojoj su dodate, ali lice u xxxx se posao bio umešao može, ako hoće, zadržati te dodatke ukoliko mu naknadi njihovu sadašnju vrednost, no najviše do iznosa uĉinjenih izdataka.

Odsek 3.

VRŠENJE TUĐIH POSLOVA PROTIV ZABRANE

Ĉlan 226

(1) Ko se prihvati tuĊeg posla i pored zabrane xxxx xxxx je posao, a za zabranu je znao ili morao znati, nema prava koja pripadaju poslovoĊi bez naloga.

(2) On odgovara za štetu xxxx xx prouzrokovao mešanjem u tuĊe poslove, ĉak i ako je do nje došlo bez njegove krivice.

(3) Xxx, kad je zabrana vršenja posla protivna zakonu ili moralu, a naroĉito ako je neko zabranio da drugi ispuni neku njegovu zakonsku obavezu koja ne trpi odlaganje xxxx opšta pravila o poslovodstvu bez naloga.

Odsek 4.

NEPRAVO POSLOVODSTVO

Ĉlan 227

(1) Ko vrši tuĊi posao u nameri da za sebe zadrži postignute koristi iako zna da je posao tuĊ, xxxxx xx na zahtev onoga xxxx je posao položiti raĉun kao poslovoĊa bez naloga i predati mu sve postignute koristi.

(2) Onaj xxxx je posao može zahtevati i vraćanje stvari u preĊašnje stanje, kao i naknadu štete.

Odsek 5.

ODOBRENJE

Ĉlan 228

Ako onaj xxxx je posao naknadno odobri ono što je izvršeno, poslovoĊa bez naloga smatra se nalogoprimcem koji je od poĉetka radio po nalogu xxxx xxxx je posao.

ODELJAK 5.

JEDNOSTRANA IZJAVA VOLJE

Odsek 1

JAVNO OBEĆANJE NAGRADE

Kad obavezuje

Ĉlan 229

(1) Javnim oglasom uĉinjeno obećanje nagrade onome ko izvrši odreĊenu radnju, postigne neki uspeh, xxXx xx u odreĊenoj situaciji ili, ako je obećanje uĉinjeno pod nekim drugim uslovom, obavezuje obećavaoca da ispuni obećanje.

(2) Obećavalac nagrade ili bilo kakvog nagradnog takmiĉenja xxxxx xx da odredi rok za takmiĉenje, a ako ga ne odredi svako ko želi da uĉestvuje u takmiĉenju ima pravo da traži da sud odredi odgovarajući rok.

Opozivanje obećanja

Ĉlan 230

(1) Obećanje se može opozvati onako xxxx xx uĉinjeno, kao i liĉnim saopštenjem ali onaj xx xx izvršio radnju, a nije znao niti xx xxxxx znati da je obećanje nagrade opozvano, ima pravo zahtevati obećanu nagradu, a onaj xx xx do opozivanja uĉinio potrebne izdatke radi izvršenja radnje odreĊene u javnom oglasu ima pravo na njihovu naknadu, izuzev ako obećavalac dokaže da su oni uĉinjeni uzalud.

(2) Obećanje nagrade ne može se opozvati ako je oglasom odreĊen rok za izvršenje radnje, odnosno za obaveštenje o postignutom rezultatu ili ostvarenju odreĊene situacije.

Ko ima pravo na nagradu

Ĉlan 231

(1) Pravo na nagradu ima onaj ko prvi izvrši radnju za xxxx xx nagrada obećana.

(2) Ako xx xxxx lica izvršilo radnju istovremeno, svakom pripada jednak deo nagrade, ukoliko praviĉnost ne zahteva drukĉiju podelu.

Sluĉaj konkursa

Ĉlan 232

(1) O dodeljivanju nagrade u sluĉaju konkursa odluĉuje organizator konkursa ili jedno ili više xxxx xxxx on odredi.

(2) Ako su u uslovima konkursa ili nekim opštim propisima xxxx xxxx za odreĊeni konkurs postavljena pravila po kojima nagrada treba da bude dodeljena, svaki uĉesnik u konkursu ima pravo zahtevati poništenje odluke o dodeljivanju nagrade ako nagrada nije dodeljena saglasno xxx pravilima.

(3) Svojinu ili koje drugo pravo na delu nagraĊenom na konkursu xxxxx organizator konkursa samo ako je to navedeno u oglasu konkursa.

Prestanak obaveze

Ĉlan 233

Obaveza obećavaoca nagrade prestaje ako mu niko ne saopšti, u roku odreĊenom u oglasu, da je izvršio radnju, ili postigao uspeh, ili uopšte ispunio uslove postavljene u javnom oglasu, a ako rok nije odreĊen, istekom jedne godine do oglasa.

Odsek 2.

HARTIJE OD VREDNOSTI

I. OPŠTE ODREDBE

Pojam

Ĉlan 234

Xxxxxxx od vrednosti je pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu.

Bitni sastojci

Ĉlan 235

(1) Hartija od vrednosti xxxx sadržavati sledeće bitne sastojke:

1) oznaĉenje vrste hartije od vrednosti;

2) firmu, odnosno naziv i sedište, odnosno ime i prebivalište izdavaoca hartije od vrednosti;

3) firmu, odnosno naziv ili ime lica na koje, odnosno po ĉijoj naredbi hartija od vrednosti glasi, ili oznaĉenje da hartija glasi na donosioca;

4) taĉno oznaĉenu obavezu izdavaoca koja proizlazi iz hartije od vrednosti;

5) mesto i datum izdavanja hartije od vrednosti a kod onih koje se izdaju u seriji i njen serijski broj;

6) potpis izdavaoca hartije od vrednosti odnosno faksimil potpisa izdavaoca hartije od vrednosti koje se izdaju u seriji.

(2) Posebnim zakonom za pojedine hartije od vrednosti mogu biti odreĊeni i drugi bitni sastojci.

(3) Isprava koja ne sadrži bilo koji od bitnih sastojaka ne važi kao hartija od vrednosti.

(4) Hartije od vrednosti izdate u seriji, koje ne sadrže bilo koji od bitnih sastojaka, nemaju pravno

dejstvo.

Xx xxxx hartija od vrednosti može glasiti

Ĉlan 236

Hartija od vrednosti može glasiti na donosioca, na ime ili po naredbi.

Nastanak obaveze

Ĉlan 237

Obaveza iz hartije od vrednosti nastaje u trenutku kada izdavalac hartiju od vrednosti preda njenom korisniku.

Posebni uslovi za izdavanje hartije od vrednosti u seriji

Ĉlan 238

Posebnim zakonom se odreĊuju i drugi uslovi za izdavanje hartija od vrednosti u seriji.

II. OSTVARIVANJE PRAVA

imaocu.

Kome pripada pravo iz hartije od vrednosti

Ĉlan 239

(1) Potraživanje iz hartije od vrednosti vezano je za samu hartiju i pripada njenom zakonitom

(2) Kao zakoniti imalac hartije od vrednosti na donosioca smatra se njen donosilac.

(3) Kao zakoniti imalac hartije od vrednosti na ime ili po naredbi smatra se lice na koje hartija od

vrednosti glasi, odnosno lice na koje je uredno xxxxxxx.

(4) Savesni pribavilac hartije od vrednosti na donosioca postaje njen zakoniti imalac i xxxxx pravo na potraživanje upisano na njoj i kad je hartija od vrednosti izašla iz ruku njenog izdavaoca, odnosno njenog ranijeg imaoca i bez njegove volje.

Ko može tražiti ispunjenje

Ĉlan 240

Ispunjenje potraživanja iz hartije od vrednosti može zahtevati, uz njeno podnošenje, samo njen zakoniti imalac, odnosno lice koje on ovlasti.

III. PRENOS HARTIJE OD VREDNOSTI

Prenos prava iz hartije na donosioca

Ĉlan 241

Pravo iz hartije od vrednosti na donosioca prenosi se njenom predajom.

Prenos prava iz hartije na ime

Ĉlan 242

(1) Pravo iz hartije od vrednosti na ime prenosi se cesijom.

(2) Posebnim zakonom može biti odreĊeno da se pravo iz hartije od vrednosti na ime može prenositi i indosamentom.

(3) Prenos prava iz hartije od vrednosti na ime vrši se ubeležavanjem na samoj hartiji firme, odnosno naziva, odnosno imena novog imaoca, potpisivanjem prenosioca i upisom prenosa u registar hartija od vrednosti, ako se takav registar vodi kod izdavaoca.

Prenos prava iz hartije po naredbi

Ĉlan 243

Pravo iz hartije od vrednosti po naredbi prenosi se indosamentom.

Vrsta indosamenta

Ĉlan 244

(1) Indosament može biti puni, blanko i na donosioca.

(2) Puni indosament sadrži izjavu o prenosu i firmu, odnosno naziv ili ime lica na koje se pravo iz hartije od vrednosti prenosi (indosatar) i potpis prenosioca (indosant), a može da sadrži i druge podatke (mesto, datum i dr.).

(3) Blanko indosament sadrži samo potpis indosanta.

(4) U sluĉaju prenosa na donosioca umesto imena indosatara stavlja se reĉ "donosiocu".

(5) Indosament na donosioca važi kao blanko indosament.

(6) Ništav je delimiĉni indosament.

Prenos punomoćja i prenos za zalogu

Ĉlan 245

(1) Hartija od vrednosti može se preneti i kao prenos punomoćja, odnosno kao prenos za zalogu.

(2) Kod prenosa punomoćja stavlja se klauzula "vrednost u punomoćju", a kod prenosa za zalogu "vrednost za zalogu" ili sliĉno.

Dejstvo prenosa prava

Ĉlan 246

(1) Prenosom prava iz hartije od vrednosti njen novi imalac xxxxx sva prava koja su pripadala prethodnom imaocu.

(2) Prenos prava iz hartije od vrednosti na ime bilo da se vrši putem cesije ili indosamenta, nema dejstva prema izdavaocu dok on o tome ne bude pismenim putem obavešten, odnosno dok xxx xxxxxx ne bude ubeležen u registar hartija od vrednosti na ime, ako se takav registar vodi kod izdavaoca.

(3) Cedent, odnosno indosant ne odgovara za neispunjenje obaveze xx xxxxxx izdavaoca, osim u sluĉaju drukĉije zakonske odredbe ili ako postoji suprotna odredba upisana na samoj hartiji od vrednosti.

Dejstvo prenosa punomoćja i prenosa za zalogu

Ĉlan 247

Imalac hartije od vrednosti xxxx xx na njega xxxxxxx xxx "prenos punomoćja" ili "prenos za zalogu" može vršiti sva prava koja iz te hartije od vrednosti proistiĉu, ali hartiju može preneti na drugog samo kao prenos punomoćja.

Dokazivanje zakonitosti prenosa

Ĉlan 248

(1) Poslednji indosatar dokazuje svoje pravo iz hartije od vrednosti neprekidnim nizom indosamenata.

(2) Ovo pravilo se shodno primenjuje i na poslednjeg cesionara.

Zabrana prenosa

Ĉlan 249

(1) Zabrana prenosa indosamentom hartije od vrednosti po naredbi vrši se izrazom "ne po naredbi" ili stavljanjem sliĉne klauzule koja ima isto znaĉenje.

(2) Pravo iz hartije od vrednosti xxxx xx xxxxxx indosamentom zabranjen može se preneti samo cesijom.

(3) Prenos indosamentom mogu zabraniti izdavalac i indosant.

(4) Posebnim zakonom ili izjavom izdavaoca upisanoj na samoj hartiji od vrednosti na ime može se zabraniti svako njeno prenošenje.

IV. PROMENE KOD HARTIJA OD VREDNOSTI

Promene koje vrši izdavalac

Ĉlan 250

(1) Hartiju od vrednosti na donosioca ili po naredbi može izdavalac, na zahtev i o trošku imaoca hartije, promeniti u hartiju na ime.

(2) Ako promenu nije izriĉito zabranio, izdavalac hartije od vrednosti na ime xxxx xx, na zahtev i o trošku imaoca, promeniti u hartiju na donosioca ili po naredbi.

Promene koje vrši imalac pri prenosu

Ĉlan 251

(1) Hartiju od vrednosti po naredbi indosant može preneti indosamentom na donosioca, ako posebnim zakonom nije drukĉije odreĊeno.

(2) Hartiju od vrednosti na ime cedent, odnosno indosant može preneti samo na odreĊeno lice.

(3) Hartija od vrednosti na donosioca može se indosamentom preneti i na odreĊeno lice.

Sjedinjavanje i deljenje hartija od vrednosti

Ĉlan 252

(1) Hartije od vrednosti izdate u seriji mogu se, na zahtev i o trošku imaoca, sjediniti u jednu ili više hartija od vrednosti.

(2) Hartija od vrednosti može se, na zahtev i o trošku imaoca, podeliti na više hartija od vrednosti manjeg iznosa, ali one ne mogu biti ispod iznosa najnižeg apoena hartije izdate u toj seriji.

V. ISPUNJENJE OBAVEZE IZ HARTIJE OD VREDNOSTI

imaocu.

Prestanak obaveze

Ĉlan 253

(1) Obaveza iz hartije od vrednosti prestaje ispunjenjem xx xxxxxx izdavaoca hartije zakonitom

(2) Potraživanje iz hartije od vrednosti prestaje i kada ona pripadne izdavaocu, ukoliko posebnim

zakonom nije drukĉije odreĊeno.

(3) Savesni izdavalac hartije od vrednosti na donosioca oslobaĊa se obaveze ispunjenjem donosiocu i onda kada ovaj nije zakoniti imalac hartije od vrednosti.

Zabrana ispunjenja

Ĉlan 254

(1) Ako je izdavalac hartije od vrednosti na donosioca znao ili morao znati da donosilac nije zakoniti imalac hartije, niti je ovlašćen xx xxxxxx zakonitog imaoca, xxxxx xx odbiti ispunjenje, inaĉe odgovara za štetu.

(2) Izdavalac hartije od vrednosti ne može punovažno ispuniti svoju obavezu ako mu je to nadležni organ zabranio, ili kad je znao ili morao znati da je pokrenut postupak za amortizaciju ili poništenje hartije od vrednosti.

Isplata xxxxxx ili drugih prinosa po isplati glavnice

Ĉlan 255

Dužnik koji je isplatio glavnicu imaocu hartije od vrednosti xxxxx xx isplatiti kupone kamata, odnosno drugih prinosa sa iste hartije koji mu budu podneti na isplatu posle isplate glavnice, ukoliko ova potraživanja nisu zastarela.

Prigovori na zahtev za ispunjenje obaveze

Ĉlan 256

(1) Protiv zahteva imaoca hartije od vrednosti, izdavalac može istaći samo prigovore koji se tiĉu izdavanja same hartije, kao što je falsifikat; zatim prigovore koji proizlaze iz sadržaja hartije, kao što su rokovi ili uslovi; najzad, prigovore koje ima prema samom imaocu hartije, kao što su kompenzacija, nedostatak zakonom propisanog postupka za sticanje hartije od vrednosti i odsustvo ovlašćenja.

(2) Izdavalac može protiv zahteva imaoca xxxx xx on ustupio hartiju od vrednosti istaći nedostatke pravnog posla na osnovu xxxx xx prenos izvršen, ali te nedostatke ne može istaći protiv zahteva nekog potonjeg imaoca.

(3) MeĊutim, ako je imalac hartije od vrednosti, primajući hartiju od svog prethodnika, znao ili morao znati da mu ovaj predaje hartiju od vrednosti da bi izbegao prigovor koji izdavalac ima prema njemu, izdavalac može istaći taj prigovor i prema imaocu hartije.

(4) Posebnim zakonom mogu se odrediti i druge vrste prigovora kod pojedinih vrsta hartije od vrednosti.

VI. LEGITIMACIONI PAPIRI I ZNACI

Legitimacioni papiri

Ĉlan 257

Na železniĉke karte, pozorišne i druge ulaznice, bonove i druge sliĉne isprave koje sadrže odreĊenu obavezu za njihovog izdavaoca, a u kojima nije oznaĉen poverilac, niti iz njih ili okolnosti u kojima su izdate proizlazi da se mogu ustupiti drugome, shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe o hartijama od vrednosti.

Legitimacioni znaci

Ĉlan 258

(1) Garderobni ili sliĉni znaci, koji se sastoje iz komada hartije, metala ili drugog materijala, na xxxxxx xx obiĉno utisnut neki broj, ili naveden broj predatih predmeta, a koji obiĉno ne sadrži nešto odreĊeno o obavezi njihovog izdavaoca, služe samo da pokažu xx xx poverilac u obligacionom odnosu prilikom ĉijeg nastanka su izdati.

(2) Izdavalac legitimacionog znaka oslobaĊa se obaveze kad je u dobroj veri izvrši donosiocu, ali za donosioca ne važi pretpostavka da je on pravi poverilac ili da je ovlašćen zahtevati ispunjenje, te je u sluĉaju xxxxx xxxxx dokazati to svoje svojstvo.

(3) Poverilac može zahtevati ispunjenje obaveze iako je izgubio legitimacioni znak.

(4) U pogledu ostalog, u svakom pojedinom sluĉaju treba se držati zajedniĉke volje izdavaoca i primaoca znaka, kao i onoga što je uobiĉajeno.

VII. OSTALE ODREDBE

Zamena oštećene hartije od vrednosti

Ĉlan 259

Imalac oštećene hartije od vrednosti koja nije podobna za promet, xxx xxxx se istinitost i sadržina mogu taĉno utvrditi, ima pravo da zahteva izdavanje nove hartije od vrednosti u istom iznosu, s xxx xx xxxxx oštećenu hartiju i naknadi troškove.

Amortizacija hartije od vrednosti

Ĉlan 260

Izgubljena hartija od vrednosti može se amortizovati samo ako glasi na ime ili po naredbi ukoliko posebnim zakonom nije drukĉije odreĊeno.

Zastarelost potraživanja iz hartije od vrednosti

Ĉlan 261

Za zastarelost potraživanja iz hartije od vrednosti xxxx pravila o zastarelosti, ako posebnim zakonom nije drukĉije odreĊeno.

GLAVA III DEJSTVA OBAVEZA

ODELJAK 1.

POVERIOĈEVA PRAVA I DUŽNIKOVE OBAVEZE

Odsek 1

PRAVO NA NAKNADU ŠTETE

I. OPŠTA PRAVILA

Ispunjenje obaveze i posledice neispunjenja

Ĉlan 262

(1) Poverilac u obaveznom odnosu je ovlašćen da od dužnika zahteva ispunjenje obaveze, a dužnik xx xxxxx ispuniti je savesno u svemu kako ona glasi.

(2) Kad dužnik ne ispuni obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem, poverilac ima pravo zahtevati i naknadu štete xxxx xx usled toga pretrpeo.

(3) Za štetu zbog zadocnjenja sa ispunjenjem odgovara i dužnik xxxx xx poverilac dao primeren naknadni rok za ispunjenje.

(4) Dužnik odgovara i za delimiĉnu ili potpunu nemogućnost ispunjenja i ako tu nemogućnost nije skrivio ako je nastupila posle njegovog dolaska u docnju, za koju odgovara.

(5) Xxx se dužnik oslobaĊa odgovornosti za štetu ako dokaže da bi stvar xxxx xx predmet obaveze sluĉajno propala i da je on svoju obavezu na vreme ispunio.

OslobaĊanje dužnika od odgovornosti

Ĉlan 263

Dužnik se oslobaĊa odgovornosti za štetu ako dokaže da nije mogao da ispuni svoju obavezu, odnosno da je zakasnio sa ispunjenjem obaveze zbog okolnosti nastalih posle zakljuĉenja ugovora koje nije mogao spreĉiti, otkloniti ili izbeći.

Ugovorno proširenje odgovornosti

Ĉlan 264

(1) Ugovorom se može proširiti odgovornost dužnika i na sluĉaj za koji on inaĉe ne odgovara.

(2) Xxx se ispunjenje ovakve ugovorne odredbe ne može zahtevati ako bi to bilo u suprotnosti sa naĉelom savesnosti i poštenja.

Ograniĉenje i iskljuĉenje odgovornosti

Ĉlan 265

(1) Odgovornost dužnika za nameru ili krajnju nepažnju ne može se unapred ugovorom iskljuĉiti.

(2) Ali sud može na zahtev zainteresovane ugovorne strane poništiti i ugovornu odredbu o iskljuĉenju odgovornosti za obiĉnu nepažnju, ako je takav sporazum proizašao iz monopolskog položaja dužnika ili uopšte iz neravnopravnog odnosa ugovornih strana.

(3) Punovažna je odredba ugovora kojom se odreĊuju najviši iznos naknade, ako tako odreĊeni iznos nije u oĉiglednoj nesrazmeri sa štetom i ako za odreĊeni sluĉaj nije što drugo zakonom odreĊeno.

(4) U sluĉaju ograniĉenja visine naknade poverilac ima pravo na potpunu naknadu ako je nemogućnost ispunjenja obaveze prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom dužnika.

Obim naknade

Ĉlan 266

(1) Poverilac ima pravo na naknadu obiĉne štete i izmakle koristi, koje je dužnik u vreme zakljuĉenja ugovora morao predvideti kao moguće posledice povrede ugovora, a s obzirom na ĉinjenice koje su mu tada bile poznate ili morale biti poznate.

(2) U sluĉaju prevare ili namernog neispunjenja, kao i neispunjenja zbog krajnje nepažnje, poverilac ima pravo zahtevati od dužnika naknadu celokupne štete koja xx xxxxxxx zbog povrede ugovora, bez obzira na to što dužnik nije znao za posebne okolnosti zbog kojih su one nastale.

(3) Ako je prilikom povrede obaveze pored štete nastao za poverioca i neki dobitak, o njemu će se prilikom odreĊivanja visine naknade voditi raĉuna u razumnoj meri.

(4) Strana koja se poziva na povredu ugovora dužna je preduzeti sve razumne mere da bi se smanjila šteta izazvana xxx povredom, xxxxx xxxxx strana može zahtevati smanjenje naknade.

(5) Odredbe ovog Ĉlana shodno se primenjuju i na neispunjenje obaveza koje nisu nastale iz ugovora, ukoliko za pojedine od njih nije ovim zakonom nešto drugo predviĊeno.

Krivica poverioca

Ĉlan 267

Kad za nastalu štetu, ili njenu veliĉinu, ili za otežanje dužnikovog položaja ima krivice do poverioca ili do lica za koje on odgovara, naknada se smanjuje srazmerno.

Odgovornost zbog propuštanja obaveštenja

Ĉlan 268

Ugovorna strana xxxx xx dužna da obavesti drugu stranu o ĉinjenicama koje su od uticaja na njihov meĊusobni odnos, odgovara za štetu koju pretrpi druga strana zbog toga što nije bila na vreme obaveštena.

Primena odredaba o prouzrokovanju štete

Ĉlan 269

Ukoliko odredbama ovog odseka nije drukĉije propisano, na naknadu ove štete shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o naknadi vanugovorne štete.

II. UGOVORNA KAZNA

Opšta pravila

Ĉlan 270

(1) Poverilac i dužnik mogu ugovoriti da će dužnik platiti poveriocu odreĊeni novĉani iznos ili pribaviti neku drugu materijalnu korist ako ne ispuni svoju obavezu ili ako zadocni sa njenim ispunjenjem (ugovorna kazna).

(2) Ako što drugo ne proizlazi iz ugovora, smatra se da xx xxxxx ugovorena za sluĉaj da dužnik zadocni sa ispunjenjem.

(3) Ugovorna kazna ne može biti ugovorena za novĉane obaveze.

Naĉin odreĊivanja

Ĉlan 271

(1) Ugovorne strane mogu odrediti visinu kazne po svom nahoĊenju u jednom ukupnom iznosu, u procentu, ili za svaki xxx zadocnjenja, ili na koji drugi naĉin.

(2) Xxx xxxx biti ugovorena u formi propisanoj za ugovor iz koga xx xxxxxxx obaveza na ĉije se ispunjenje odnosi.

Akcesornost

Ĉlan 272

(1) Sporazum o ugovornoj kazni deli pravnu sudbinu obaveze na ĉije se obezbeĊenje on odnosi.

(2) Sporazum gubi pravno dejstvo ako je do neispunjenja ili zadocnjenja došlo iz uzroka za koji dužnik ne odgovara.

Poverioĉeva prava

Ĉlan 273

(1) Kad xx xxxxx ugovorena za sluĉaj neispunjenja obaveze, poverilac može zahtevati ili ispunjenje obaveze ili ugovornu kaznu.

(2) On gubi pravo da zahteva ispunjenje obaveze ako je zatražio isplatu ugovorne kazne.

(3) Kad xx xxxxx ugovorena za sluĉaj neispunjenja, dužnik nema pravo da isplati ugovornu kaznu i odustane od ugovora, izuzev ako je to bila namera ugovaraĉa kad su kaznu ugovorili.

(4) Kad xx xxxxx ugovorena za sluĉaj da dužnik zadocni sa ispunjenjem, poverilac ima pravo zahtevati i ispunjenje obaveze i ugovornu kaznu.

(5) Poverilac ne može zahtevati ugovornu kaznu zbog zadocnjenja ako je primio ispunjenje obaveze, a nije bez odlaganja saopštio dužniku da zadržava svoje pravo na ugovornu kaznu.

Smanjenje iznosa ugovorne kazne

Ĉlan 274

Sud će na zahtev dužnika smanjiti iznos ugovorne kazne ako xxXx da je ona nesrazmerno visoka s obzirom na vrednost i znaĉaj predmeta obaveze.

Ugovorna kazna i naknada štete

Ĉlan 275

(1) Xxxxxxxxx ima pravo zahtevati ugovornu kaznu i kad njen iznos premaša visinu štete xxxx xx pretrpeo, kao i kad nije pretrpeo nikakvu štetu.

(2) Ako xx xxxxx xxxx xx poverilac pretrpeo veća od iznosa ugovorne kazne, on ima pravo zahtevati razliku do potpune naknade štete.

Zakonom odreĊena naknada i ugovorna kazna

Ĉlan 276

Ako je za neispunjenje obaveze ili za sluĉaj zadocnjenja sa ispunjenjem zakonom odreĊena visina naknade pod nazivom penala, ugovorne kazne, naknade ili pod kojim drugim nazivom, a ugovorne strane su pored toga ugovorile kaznu, poverilac nema pravo da zahteva ujedno ugovorenu kaznu i naknadu odreĊenu zakonom, izuzev ako je to samim zakonom dozvoljeno.

III. ZATEZNA KAMATA

Kad se duguje

Ĉlan 277

(1) Dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novĉane obaveze duguje, pored glavnice, i zateznu kamatu po stopi utvrĊenoj saveznim zakonom.

(2) Ako xx xxxxx ugovorene xxxxxx viša od stope zatezne xxxxxx, xxx teĉe i posle dužnikove docnje.

Pravo na potpunu naknadu

Ĉlan 278

(1) Poverilac ima pravo na zateznu kamatu bez obzira na to da xx xx pretrpeo kakvu štetu zbog dužnikove docnje.

(2) Ako xx xxxxx xxxx xx poverilac pretrpeo zbog dužnikovog zadocnjenja veća od iznosa koji bi dobio na ime zatezne xxxxxx, on ima pravo zahtevati razliku do potpune naknade štete.

Kamata na kamatu

Ĉlan 279

(1) Na dospelu, a neisplaćenu ugovornu ili zateznu kamatu, kao i xx xxxxx dospela povremena novĉana davanja ne teĉe zatezna kamata, izuzev kad je to zakonom odreĊeno.

(2) Na iznos neisplaćene xxxxxx može se zahtevati zatezna kamata samo od xxxx kad xx xxxx podnesen zahtev za njenu isplatu.

(3) Na povremena dospela novĉana davanja teĉe zatezna kamata od xxxx kad xx xxxx podnesen zahtev za njihovu isplatu.

Odsek 2.

POBIJANJE DUŽNIKOVIH PRAVNIH RADNJI

Opšte pravilo

Ĉlan 280

(1) Svaki poverilac ĉije je potraživanje dospelo za isplatu, i bez obzira kad je nastalo, može pobijati pravnu radnju svog dužnika xxxx xx preduzeta na štetu poverilaca.

(2) Smatra se da je pravna radnja preduzeta na štetu poverilaca ako usled njenog izvršenja dužnik nema dovoljno sredstava za ispunjenje poverioĉevog potraživanja.

(3) Pod pravnom radnjom podrazumeva se i propuštanje zbog xxxx xx dužnik izgubio kakvo materijalno pravo ili xxxxx xx za njega nastala kakva materijalna obaveza.

Uslovi pobijanja

Ĉlan 281

(1) Teretno raspolaganje može se pobijati ako je u vreme raspolaganja dužnik znao ili mogao znati da preduzetim raspolaganjem nanosi štetu svojim poveriocima i ako je trećem licu sa xxxxx xx ili u xxxx xx korist pravna radnja preduzeta to bilo poznato ili moglo biti poznato.

(2) Ako xx xxxxx lice dužnikov suprug, ili srodnik po krvi u pravoj liniji, ili u poboĉnoj liniji do ĉetvrtog stepena, ili po tazbini do istog stepena, pretpostavlja se da mu xx xxxx poznato da dužnik preduzetim raspolaganjem nanosi štetu poveriocima.

(3) Kod besplatnih raspolaganja i sa njima izjednaĉenih pravnih radnji smatra se da je dužnik znao da preduzetim raspolaganjem nanosi štetu poveriocima, i za pobijanje tih radnji ne zahteva se da je trećem licu to bilo poznato ili moglo biti poznato.

(4) Odricanje od nasledstva smatra se besplatnim raspolaganjem.

Iskljuĉenje pobijanja

Ĉlan 282

Ne mogu se pobijati zbog oštećenja poverilaca uobiĉajeni prigodni darovi, nagradni darovi, kao ni darovi uĉinjeni iz zahvalnosti, srazmerni materijalnim mogućnostima dužnika.

Kako se vrši pobijanje

Ĉlan 283

(1) Pobijanje se može vršiti tužbom ili prigovorom.

(2) Tužba za pobijanje podnosi se protiv trećeg lica sa xxxxx xx, ili u xxxx xx korist preduzeta pravna radnja koja se pobija, odnosno protiv njegovih univerzalnih pravnih sledbenika.

(3) Ako je treći otuĊio nekim teretnim poslom korist pribavljenu raspolaganjem koje se pobija, tužba se može podići protiv pribavioca samo ako je ovaj znao da se pribavljanje njegovih prethodnika moglo pobijati, a ako je tu korist otuĊio poslom bez naknade, tužba se može podići protiv pribavioca i ako on to nije znao.

(4) Tuženi može izbeći pobijanje ako ispuni dužnikovu obavezu.

Dejstvo pobijanja

Ĉlan 284

Ako sud usvoji tužbeni zahtev, pravna radnja gubi dejstvo samo prema tužiocu i samo koliko je potrebno za ispunjenje njegovih potraživanja.

Rok za podizanje tužbe

Ĉlan 285

(1) Tužba za pobijanje može se podneti u roku od jedne godine za raspolaganje iz Ĉlana 281 stav 1 a za ostale sluĉajeve u roku od tri godine.

(2) Rok iz prethodnog stava raĉuna se od xxxx xxxx je preduzeta pravna radnja koja se pobija, odnosno od xxxx xxxx je trebalo preduzeti propuštenu radnju.

Odsek 3.

PRAVO ZADRŽAVANJA

Vršenje prava zadržavanja

Ĉlan 286

(1) Poverilac dospelog potraživanja u ĉijim se rukama nalazi neka dužnikova stvar ima pravo zadržati xx xxx mu ne bude isplaćeno potraživanje.

(2) U sluĉaju da je dužnik postao nesposoban za plaćanje, poverilac može vršiti pravo zadržavanja iako njegovo potraživanje nije dospelo.

Izuzeci

Ĉlan 287

(1) Xxxxxxxxx nema pravo zadržavanja kad dužnik zahteva da mu xx xxxxx stvar xxxx xx izašla iz njegove državine protiv njegove volje, ili kad dužnik zahteva da mu xx xxxxx stvar xxxx xx predata poveriocu na ĉuvanje ili na poslugu.

(2) On ne može zadržati ni punomoćje dobijeno od dužnika, kao ni druge dužnikove isprave, legitimacije, prepisku i ostale sliĉne stvari, kao ni druge stvari koje se ne mogu izložiti prodaji.

Obaveza vraćanja stvari pre ispunjenja obaveze

Ĉlan 288

Poverilac xx xxxxx vratiti stvar dužniku ako mu ovaj pruži odgovarajuće obezbeĊenje njegovog potraživanja.

Dejstvo prava zadržavanja

Ĉlan 289

Poverilac koji drži dužnikovu stvar po osnovu prava zadržavanja ima pravo da se naplati iz njene vrednosti na isti xxxxx xxx založni poverilac, ali xx xxxxx pre nego što pristupi ostvarenju naplate da o svojoj nameri blagovremeno obavesti dužnika.

Odeljak 2.

POVERIOĈEVA PRAVA U NEKIM POSEBNIM SLUĈAJEVIMA

Kad se obaveza sastoji u davanju stvari odreĊenih po rodu

Ĉlan 290

Kad se obaveza sastoji u davanju stvari odreĊenih po rodu, a dužnik doĊe u docnju, poverilac, pošto je prethodno o tome obavestio dužnika, može po svom izboru nabaviti stvar istoga roda i zahtevati od dužnika naknadu cene i naknadu štete, ili zahtevati vrednost dugovanih stvari i naknadu štete.

Kad se obaveza sastoji u ĉinjenju

Ĉlan 291

Kad se obaveza sastoji u ĉinjenju, a dužnik tu obavezu nije na vreme ispunio, poverilac može, obavestivši o tome prethodno dužnika, xxx o trošku dužnika uraditi ono što je dužnik bio xxxxx uraditi, a od dužnika zahtevati naknadu štete zbog zadocnjenja, kao i naknadu druge štete koju bi imao zbog ovakvog naĉina ispunjenja.

Kad se obaveza sastoji u neĉinjenju

Ĉlan 292

(1) Kad se obaveza sastoji u neĉinjenju, poverilac ima pravo na naknadu štete xxxxx xxx što je dužnik postupio protivno svojoj obavezi.

(2) Ako xx xxxxx sagraĊeno protivno obavezi, poverilac može zahtevati da se to ukloni o trošku dužnika i da mu dužnik naknadi štetu xxxx xx pretrpeo u vezi sa graĊenjem i uklanjanjem.

(3) Sud može, kad xxXx da je to oĉigledno korisnije, uzimajući u obzir društveni interes i opravdani interes poverioca, odluĉiti da se ne ruši ono što je sagraĊeno, već da se poveriocu naknadi šteta u novcu.

Pravo zahtevati naknadu umesto dosuĊenog

Ĉlan 293

(1) Ako dužnik ne ispuni svoju obavezu u roku koji mu je odreĊen pravnosnažnom odlukom, poverilac ga može pozvati da je ispuni u naknadnom primerenom roku i izjaviti da po isteku tog roka neće primiti ispunjenje, nego će tražiti naknadu štete zbog neispunjenja.

(2) Po isteku naknadnog roka, poverilac može zahtevati samo naknadu štete zbog neispunjenja.

Sudski penali

Ĉlan 294

(1) Kad dužnik ne izvrši o roku neku svoju nenovĉanu obavezu utvrĊenu pravnosnažnom odlukom, sud može, na traženje poverioca, odrediti dužniku naknadni primeren rok i izreći, a u cilju uticanja na dužnika i nezavisno od svake štete, da će dužnik, ako ne izvrši svoju obavezu u xxx roku, biti xxxxx isplatiti

poveriocu izvesnu svotu novca za svaki xxx zadocnjenja, ili za koju drugu jedinicu vremena, poĉev od isteka tog roka.

(2) Kad dužnik naknadno ispuni obavezu, sud može smanjiti tako odreĊenu svotu, vodeći raĉuna o svrsi zbog koje je naredio njeno plaćanje.

Glava IV PRESTANAK OBAVEZA

ODELJAK 1.

OPŠTE PRAVILO

Ĉlan 295

(1) Obaveza prestaje kad se ispuni, kao i u drugim zakonom odreĊenim sluĉajevima.

(2) Prestankom glavne obaveze xxxx xx jemstvo, xxxxxx i xxxxx sporedna prava.

ODELJAK 2.

ISPUNJENJE

Odsek 1.

OPŠTA PRAVILA O ISPUNJENJU

I. KO MOŽE ISPUNITI I TROŠKOVI ISPUNJENJA

Ispunjenje xx xxxxxx dužnika ili trećeg lica

Ĉlan 296

(1) Obavezu može ispuniti ne samo dužnik nego i treće lice.

(2) Poverilac xx xxxxx primiti ispunjenje od svakog lica koje ima neki pravni interes da obaveza bude ispunjena, ĉak i kad se dužnik protivi xxx ispunjenju.

(3) Poverilac xx xxxxx primiti ispunjenje od trećeg lica ako je dužnik sa xxx saglasan, izuzev kad prema ugovoru ili prirodi same obaveze ovu treba da ispuni dužnik liĉno.

(4) Poverilac može primiti ispunjenje od trećeg lica bez dužnikovog znanja, pa i u sluĉaju kad ga je dužnik obavestio da ne pristaje da treći ispuni njegovu obavezu.

(5) Xxx, ako mu je dužnik ponudio da xxx ispuni odmah svoju obavezu, poverilac ne može primiti ispunjenje od trećeg lica.

Ispunjenje poslovno nesposobnog

Ĉlan 297

(1) I poslovno nesposobni dužnik može pravovaljano ispuniti obavezu ako je postojanje obaveze nesumnjivo i ako je dospeo rok za njeno ispunjenje.

(2) Xxx se može osporavati ispunjenje ako je takvo lice isplatilo zastareli dug ili dug koji potiĉe iz igre ili opklade.

Troškovi ispunjenja

Ĉlan 298

Troškove ispunjenja snosi dužnik, ukoliko ih nije prouzrokovao poverilac.

II. ISPUNJENJE SA SUBROGACIJOM

Ispunjenje sa prelaskom prava na ispunioca (subrogacija)

Ĉlan 299

(1) U sluĉaju ispunjenja tuĊe obaveze svaki ispunilac može ugovoriti sa poveriocem, pre ispunjenja ili prilikom ispunjenja, da ispunjeno potraživanje preĊe na njega sa svima ili samo sa nekim sporednim pravima.

(2) Poverioĉeva prava mogu preći na ispunioca i na osnovu ugovora izmeĊu dužnika i ispunioca, zakljuĉenog pre ispunjenja.

(3) U ovim sluĉajevima subrogacija ispunioca u prava poverioca nastaje u ĉasu ispunjenja.

Zakonska subrogacija

Ĉlan 300

Kad obavezu ispuni lice koje ima neki pravni interes u tome, na njega prelazi po samom zakonu u ĉasu ispunjenja poverioĉevo potraživanje sa svim sporednim pravima.

Subrogacija u sluĉaju delimiĉnog ispunjenja

Ĉlan 301

(1) U sluĉaju delimiĉnog ispunjenja poverioĉevog potraživanja, na ispunioca prelaze sporedna prava xxxxxx xx obezbeĊeno ispunjenje tog potraživanja samo ukoliko nisu potrebna za ispunjenje ostatka poverioĉevog potraživanja.

(2) Xxx poverilac i ispunilac mogu ugovoriti da će koristiti garancije srazmerno svojim potraživanjima, a mogu ugovoriti i da će ispunilac imati pravo prvenstvene naplate.

Dokazi i sredstva obezbeĊenja

Ĉlan 302

(1) Poverilac xx xxxxx predati ispuniocu sredstva kojima se potraživanje dokazuje ili obezbeĊuje.

(2) Izuzetno, poverilac može predati ispuniocu stvar xxxx xx primio u zalogu od dužnika ili nekog drugog samo ako zalogodavac pristane na to, inaĉe ona ostaje kod poverioca da je drži i xxxx za raĉun ispunioca.

Koliko se može zahtevati od dužnika

Ĉlan 303

Ispunilac xx xxxx xx xxxxxx potraživanje ne može zahtevati od dužnika više nego što je isplatio poveriocu.

Iskljuĉenje odgovornosti poverioca za postojanje i naplativost potraživanja

Ĉlan 304

(1) Poverilac koji je primio ispunjenje od trećeg lica ne odgovara za postojanje i naplativost potraživanja u vreme ispunjenja.

(2) Ovim se ne iskljuĉuje primena pravila o sticanju bez osnova.

III. KOME SE VRŠI ISPUNJENJE

Ovlašćeno lice

Ĉlan 305

(1) Ispunjenje xxxx biti izvršeno poveriocu ili licu odreĊenom zakonom, sudskom odlukom, ugovorom izmeĊu poverioca i dužnika, ili xx xxxxxx samog poverioca.

(2) Ispunjenje je punovažno i kad je izvršeno trećem licu, ako ga je poverilac naknadno odobrio ili ako se njime koristio.

Ispunjenje poslovno nesposobnom poveriocu

Ĉlan 306

(1) Ispunjenje izvršeno poslovno nesposobnom poveriocu oslobaĊa dužnika samo ukoliko xx xxxx korisno za poverioca ili se predmet ispunjenja xxx nalazi kod njega.

(2) Poslovno nesposoban poverilac može odobriti, pošto postane poslovno sposoban, ispunjenje koje je primio u vreme svoje poslovne nesposobnosti.

IV. PREDMET ISPUNJENJA

Sadržina obaveze

Ĉlan 307

(1) Ispunjenje se sastoji u izvršenju onoga što ĉini sadržinu obaveze, te niti je dužnik može ispuniti neĉim drugim, niti poverilac može zahtevati nešto drugo.

(2) Nema punovažnog ispunjenja ako ono što je dužnik predao kao dugovanu stvar, i poverilac kao takvu primio to u istinu nije, i poverilac ima pravo xx xxxxx ono što mu je predato i da zahteva dugovanu stvar.

Zamena ispunjenja

Ĉlan 308

(1) Obaveza prestaje ako poverilac u sporazumu sa dužnikom primi nešto drugo umesto onoga što mu se duguje.

(2) U xxx sluĉaju dužnik odgovara isto kao prodavac za materijalne i pravne nedostatke stvari date umesto onoga što je dugovao.

(3) Ali, poverilac, umesto zahteva po osnovu odgovornosti dužnika za materijalne ili pravne nedostatke stvari, može zahtevati od dužnika, ali ne više od jemca, ispunjenje prvobitnog potraživanja i naknadu štete.

Predaja radi prodaje

Ĉlan 309

Ako je dužnik predao poveriocu neku stvar ili koje drugo pravo da ih proda i da iz postignutog iznosa naplati svoje potraživanje, a ostatak mu preda, obaveza prestaje tek kad se poverilac naplati iz postignutog iznosa.

Delimiĉno ispunjenje

Ĉlan 310

(1) Poverilac nije xxxxx priznati delimiĉno ispunjenje, osim ako priroda obaveze drukĉije ne nalaže.

(2) Xxx xx poverilac xxxxx xxxxxxx delimiĉno ispunjenje novĉane obaveze, osim ako ima poseban interes da ga odbije.

Obaveza davanja stvari odreĊenih po rodu

Ĉlan 311

(1) Ako su stvari odreĊene samo po rodu, dužnik xx xxxxx dati stvari srednje kakvoće.

(2) Xxx, ako mu xx xxxx poznata namena stvari, xxxxx xx dati stvari odgovarajuće kakvoće.

V. URAĈUNAVANJE ISPUNJENJA

Red uraĉunavanja

Ĉlan 312

(1) Kad izmeĊu istih lica postoji više istorodnih obaveza, pa ono što dužnik ispuni nije dovoljno da bi xx xxxxx namiriti sve, onda se, ako o tome ne postoji sporazum poverioca i dužnika, uraĉunavanje vrši onim redom koji odredi dužnik najkasnije prilikom ispunjenja.

(2) Kad nema dužnikove izjave o uraĉunavanju, obaveze se namiruju redom kako xx xxxx dospela za ispunjenje.

(3) Ako xx xxxx obaveza istovremeno dospelo, prvo se namiruju one koje su najmanje obezbeĊene, a kad su sve podjednako obezbeĊene, prvo se namiruju one koje su dužniku na najvećem teretu.

(4) Ako su u svemu napred reĉenom obaveze jednake, namiruju se redom kako su nastale, a ako su istovremeno nastale, ono što xx xxxx na ime ispunjenja rasporeĊuje se na sve obaveze srazmerno njihovim iznosima.

Uraĉunavanje kamata i troškova

Ĉlan 313

Ako dužnik pored glavnice duguje i xxxxxx i troškove, uraĉunavanje se vrši tako što se prvo otplaćuju troškovi, zatim xxxxxx i najzad glavnica.

VI. VREME ISPUNJENJA

Kad rok nije odreĊen

Ĉlan 314

Ako rok nije odreĊen, a svrha posla, priroda obaveze i ostale okolnosti ne zahtevaju izvestan rok za ispunjenje, poverilac može zahtevati odmah ispunjenje obaveze, a dužnik sa svoje strane može zahtevati od poverioca da odmah primi ispunjenje.

Ispunjenje pre roka

Ĉlan 315

(1) Kad je rok ugovoren iskljuĉivo u interesu dužnika, on ima pravo ispuniti obavezu i pre ugovorenog roka, ali xx xxxxx obavestiti poverioca o svojoj nameri i paziti da to ne bude u nevreme.

(2) U ostalim sluĉajevima, kad dužnik ponudi ispunjenje pre roka, poverilac može odbiti ispunjenje, a može ga i primiti i zadržati pravo na naknadu štete, ako o tome bez odlaganja obavesti dužnika.

Pravo poverioca da zahteva ispunjenje pre roka

Ĉlan 316

Poverilac ima pravo zahtevati ispunjenje pre roka ako mu dužnik nije dao obećano obezbeĊenje ili ako na njegov zahtev nije dopunio obezbeĊenje smanjeno bez njegove krivice, kao i kad je rok ugovoren iskljuĉivo u njegovom interesu.

Kad je odreĊivanje roka ostavljeno jednoj strani

Ĉlan 317

Kad je odreĊivanje vremena ispunjenja ostavljeno na volju poverioca ili dužnika, druga strana može, ako ovlašćenik ne odredi rok ni posle opomene, zahtevati xx xxxx da odredi primeren rok za ispunjenje.

Novĉana obaveza

Ĉlan 318

(1) Ako se plaćanje vrši posredstvom banke ili druge organizacije kod koje se vodi raĉun poverioca, smatraće se, ukoliko ugovorne strane nisu drukĉije odredile, da je dug izmiren kada banci, odnosno organizaciji kod koje se vodi raĉun, stigne novĉana doznaka u korist poverioca ili nalog (virman) dužnikove banke, odnosno organizacije da odobri raĉunu poverioca iznos oznaĉen u nalogu.

(2) Ako je ugovorom predviĊeno plaćanje preko pošte pretpostavlja se da su se stranke saglasile da je uplatom dužnog iznosa pošti dužnik izmirio svoju obavezu prema poveriocu, a ako ovakav naĉin plaćanja nije ugovoren, dug je izmiren kad poverilac primi novĉanu doznaku.

(3) Ako je posebnim propisom ili ugovorom predviĊeno plaćanje ĉekovnom uplatnicom na odreĊeni raĉun, pretpostavlja se da su xx xxxxxx saglasile da je isplata izvršena onda kad dužnik uplati dužni iznos ĉekovnom uplatnicom u korist oznaĉenog raĉuna.

VII.MESTO ISPUNJENJA

Opšta pravila

Ĉlan 319

(1) Dužnik xx xxxxx ispuniti obavezu, a poverilac primiti ispunjenje u mestu odreĊenom pravnim poslom ili zakonom.

(2) Kad mesto ispunjenja nije odreĊeno, a ne može se odrediti ni po svrsi posla, prirodi obaveze ili ostalim okolnostima, ispunjenje obaveze vrši se u mestu u xxxx xx dužnik u vreme nastanka obaveze imao svoje sedište, odnosno prebivalište, a u nedostatku prebivališta, svoje boravište.

(3) Ali, ako je dužnik pravnog lica koje ima više jedinica u raznim mestima, kao mesto ispunjenja smatra se sedište jedinice xxxx xxxxx da izvrši radnje neophodne za ispunjenje obaveze, ako je poveriocu ta okolnost pri zakljuĉenju ugovora bila poznata ili morala biti poznata.

Mesto ispunjenja novĉanih obaveza

Ĉlan 320

(1) Novĉane obaveze ispunjavaju se u mestu u kome poverilac ima sedište odnosno prebivalište, a u nedostatku prebivališta, boravište.

(2) Ako se plaćanje vrši virmanom, novĉane obaveze se ispunjavaju u sedištu organizacije kod koje se vode poverioĉeva novĉana sredstva.

(3) Ako je poverilac promenio mesto u xxxx xx imao svoje sedište, odnosno prebivalište u vreme kad je obaveza nastala te su zbog toga povećani troškovi ispunjenja to povećanje pada na teret poverioca.

VIII. PRIZNANICA

Pretpostavke u vezi sa priznanicom

Ĉlan 321

(1) Ko ispuni obavezu potpuno ili delimiĉno, ima pravo zahtevati da mu poverilac o tome izda priznanicu o svom trošku.

(2) Dužnik koji je novĉanu obavezu isplatio preko banke ili pošte, može zahtevati da mu poverilac izda priznanicu samo ako za to ima opravdan razlog.

(3) Ako je izdata priznanica da je potpuno isplaćena glavnica, pretpostavlja se da su isplaćene i xxxxxx i sudski i drugi troškovi, ako ih xx xxxx.

(4) Isto tako, ako dužnik povremenih davanja, kao što su zakupnine, i drugih potraživanja koja se povremeno obraĉunavaju, kao što su xxx xxxx nastaju utroškom elektriĉne energije, ili vode, ili upotrebom telefona, ima priznanicu da je isplatio docnije dospelo potraživanje pretpostavlja se da je isplatio i xxx xxxx su ranije dospela.

Odbijanje izdavanja priznanice

Ĉlan 322

Ako poverilac odbije da izda priznanicu, dužnik može položiti kod suda predmet svoje obaveze.

IX. VRAĆANJE OBVEZNICA Ĉlan 323

(1) Kad potpuno ispuni svoju obavezu, dužnik može, pored priznanice, zahtevati od poverioca da mu vrati obveznicu.

(2) Kad poverilac ne može xx xxxxx obveznicu, dužnik ima pravo zahtevati da mu poverilac izda javno overenu ispravu da je obaveza prestala.

(3) Ako je dužniku vraćena obveznica, pretpostavlja se da je obaveza potpuno ispunjena.

(4) Dužnik koji je ispunio obavezu samo delimiĉno, ima pravo zahtevati da se to ispunjenje zabeleži na obveznici.

Odsek 2. DOCNJA

I. DOCNJA DUŽNIKA

Kad dužnik dolazi u docnju

Ĉlan 324

(1) Dužnik dolazi u docnju kad ne ispuni obavezu u roku odreĊenom za ispunjenje.

(2) Ako rok za ispunjenje nije odreĊen, dužnik dolazi u docnju kad ga poverilac pozove da ispuni obavezu, usmeno ili pismeno, vansudskom opomenom ili zapoĉinjanjem nekog postupka xxxx xx svrha da se postigne ispunjenje obaveze.

II. DOCNJA POVERIOCA

Kad poverilac dolazi u docnju

Ĉlan 325

(1) Poverilac dolazi u docnju ako bez osnovanog razloga odbije da primi ispunjenje ili ga svojim ponašanjem spreĉi.

(2) Xxxxxxxxx dolazi u docnju i kad xx xxxxxxx da primi ispunjenje dužnikove istovremene obaveze, ali ne nudi ispunjenje svoje dospele obaveze.

(3) Poverilac ne dolazi u docnju ako dokaže da u vreme ponude ispunjenja, ili u vreme odreĊeno za ispunjenje, dužnik nije bio u mogućnosti da svoju obavezu ispuni.

Dejstva poverioĉeve docnje

Ĉlan 326

(1) Dolaskom poverioca u docnju prestaje docnja dužnika, i na poverioca prelazi rizik sluĉajne propasti ili oštećenja stvari.

(2) Od xxxx poverioĉeve docnje prestaje teći kamata.

(3) Poverilac u donjci xxxxx xx naknaditi dužniku štetu nastalu usled docnje za koju odgovara, kao i troškove oko daljeg ĉuvanja stvari.

Odsek 3.

POLAGANJE I PRODAJA DUGOVANE STVARI

Polaganje kod suda

Ĉlan 327

(1) Kad je poverilac u docnji, ili je nepoznat, ili kad je neizvesno xx xx poverilac ili gde se nalazi, ili kad je poverilac poslovno nesposoban a nema zastupnika, može dužnik položiti dugovanu stvar kod suda za poverioca.

(2) Isto pravo imaju i xxxxx xxxx koja su pravno zainteresovana da obaveza bude ispunjena.

(3) O izvršenom polaganju dužnik xx xxxxx izvestiti poverioca ako zna za njega i za njegovo boravište.

Kod kog xxxx xx vrši polaganje

Ĉlan 328

(1) Polaganje se vrši kod stvarno nadležnog suda u mestu ispunjenja, osim ako razlozi ekonomiĉnosti ili priroda posla zahtevaju da se polaganje izvrši u mestu gde se stvar nalazi.

(2) Svaki drugi stvarno nadležni sud xxxx xxxxxxx stvar u depozit, a dužnik xx xxxxx dati naknadu poveriocu ako je ovaj polaganjem kod drugog suda pretrpeo štetu.

Predaja na ĉuvanje drugom licu

Ĉlan 329

(1) Kad je predmet obaveze neka stvar koja se ne može ĉuvati u sudskom depozitu, dužnik može zahtevati xx xxxx da odredi lice kome će predati stvar da xx xxxx o trošku i za raĉun poverioca.

(2) U sluĉaju obaveze iz ugovora u privredi, predaja takve stvari javnom skladištu na ĉuvanje za raĉun poverioca proizvodi dejstvo polaganja kod suda.

(3) O izvršenoj predaji na ĉuvanje dužnik xx xxxxx obavestiti poverioca.

Uzimanje položene stvari natrag

Ĉlan 330

(1) Dužnik može uzeti natrag položenu stvar.

(2) O uzimanju stvari dužnik xx xxxxx obavestiti poverioca.

(3) Pravo dužnika da uzme položenu stvar prestaje kad dužnik izjavi sudu da se odriĉe tog prava, kad poverilac izjavi da prima položenu stvar, kao i kad bude utvrĊeno pravnosnažnom odlukom da polaganje ispunjava uslove urednog ispunjenja.

Dejstvo polaganja

Ĉlan 331

(1) Polaganjem dugovane stvari dužnik se oslobaĊa obaveze u ĉasu kad je izvršio polaganje.

(2) Ako je dužnik bio u docnji, njegova docnja prestaje.

(3) Od ĉasa xxxx xx stvar položena, rizik sluĉajne propasti ili oštećenja stvari prelazi na poverioca.

(4) Od xxxx polaganja prestaje teći kamata.

(5) Ako dužnik uzme natrag položenu stvar, smatraće xx xxx da nije bilo polaganja, a njegovi sadužnici i jemci ostaju u obavezi.

Troškovi polaganja

Ĉlan 332

Troškove punovažnog i neopozvanog polaganja snosi poverilac ukoliko prelaze troškove ispunjenja koje xx xxxxx snositi dužnik.

Prodaja umesto polaganja stvari

Ĉlan 333

(1) Ako je stvar nepodesna za ĉuvanje, ili ako su za njeno ĉuvanje ili za njeno održavanje potrebni troškovi nesrazmerni sa njenom vrednošću, dužnik xx xxxx prodati na javnoj prodaji u mestu odreĊenom za ispunjenje, ili nekom drugom mestu ako je to u interesu poverioca, a postignuti iznos, po odbitku troškova prodaje, položiti kod suda tog xxxxx.

(2) Ako stvar ima tekuću cenu, ili ako je male vrednosti u poreĊenju sa troškovima javne prodaje, dužnik xx xxxx prodati iz slobodne ruke.

(3) Ako je stvar takva da može brzo propasti ili se pokvariti, dužnik xx xxxxx prodati je bez odlaganja na najpogodniji naĉin.

(4) U svakom sluĉaju, dužnik xx xxxxx obavestiti poverioca o nameravanoj prodaji kad god je to moguće, a po izvršenoj prodaji, o postignutoj ceni i njenom polaganju kod suda.

Predavanje stvari poveriocu

Ĉlan 334

Sud će predati poveriocu položenu stvar pod uslovima koje je dužnik postavio.

Prodaja radi pokrića troškova ĉuvanja

Ĉlan 335

(1) Ako troškovi ĉuvanja ne budu isplaćeni u razumnom roku, sud će, na traženje ĉuvara, narediti da se stvar proda i odrediti naĉin prodaje.

(2) Od iznosa dobijenog prodajom odbiće se troškovi prodaje i troškovi ĉuvanja, a ostatak položiti kod suda za poverioca.

ODELJAK 3.

OSTALI NAĈINI PRESTANKA OBAVEZA

Odsek 1.

PREBIJANJE (KOMPENZACIJA)

Opšti uslovi

Ĉlan 336

Dužnik može prebiti potraživanje koje ima prema poveriocu sa onim što ovaj potražuje od njega, ako oba potraživanja xxxxx xx novac ili druge zamenljive stvari istog roda i iste kakvoće i ako su oba dospela.

Izjava o prebijanju

Ĉlan 337

(1) Prebijanje ne nastaje ĉim se steknu uslovi za to, nego je potrebno da jedna strana izjavi drugoj da vrši prebijanje.

(2) Posle izjave o prebijanju smatra se da je prebijanje nastalo onog ĉasa kad su xx xxxxxx uslovi za

to.

Odsustvo uzajamnosti

Ĉlan 338

(1) Dužnik ne može izvršiti prebijanje onoga što duguje poveriocu sa onim što poverilac duguje njegovom jemcu.

(2) Ali jemac može izvršiti prebijanje dužnikove obaveze prema poveriocu sa dužnikovim potraživanjem od poverioca.

(3) Ko xx xxx svoju stvar u zalogu za tuĊu obavezu, može zahtevati od poverioca da mu vrati založenu stvar kad se ispune uslovi za prestanak te obaveze prebijanjem, kao i kad poverilac propusti svojom krivicom da izvrši prebijanje.

Zastarelo potraživanje

Ĉlan 339

(1) Dug se može prebiti sa zastarelim potraživanjem samo ako xxx xxx nije bilo zastarelo u ĉasu kad su xx xxxxxx uslovi za prebijanje.

(2) Ako su uslovi za prebijanje nastali pošto je jedno od potraživanja zastarelo, prebijanje ne nastaje ako je dužnik zastarelog potraživanja istakao prigovor zastarelosti.

Prebijanje sa ustupljenim potraživanjem

Ĉlan 340

(1) Dužnik ustupljenog potraživanja može prebiti prijemniku ona svoja potraživanja xxxx xx do obaveštenja o ustupanju mogao prebiti ustupiocu.

(2) On mu može prebiti i ona svoja potraživanja od ustupioca xxxx xx stekao pre obaveštenja o ustupanju, a xxxx rok za ispunjenje nije bio dospeo u ĉasu xxxx xx obavešten o ustupanju, ali samo ako taj rok pada pre roka za ispunjenje ustupljenog potraživanja ili u isto vreme.

(3) Dužnik koji je bez rezerve izjavio prijemniku da pristaje na ustupanje ne može mu više prebiti nikakvo svoje potraživanje od ustupioca.

(4) Ako je ustupljeno potraživanje upisano u javne knjige, dužnik može izvršiti prebijanje prijemniku samo ako je njegovo potraživanje upisano kod ustupljenog potraživanja ili ako je prijemnik izvešten prilikom ustupanja o postojanju tog potraživanja.

Sluĉajevi kad je prebijanje iskljuĉeno

Ĉlan 341

Ne može prestati prebijanjem:

1) potraživanje koje se ne može zapleniti;

2) potraživanje stvari ili vrednosti stvari koje su dužniku bile date na ĉuvanje, ili na posudu, ili koje je dužnik uzeo bespravno, ili ih bespravno zadržao;

3) potraživanje nastalo namernim prouzrokovanjem štete;

4) potraživanje naknade štete priĉinjene oštećenjem zdravlja ili prouzrokovanjem smrti;

5) potraživanje koje potiĉe iz zakonske obaveze izdržavanja.

Zabrana na potraživanju druge strane

Ĉlan 342

Dužnik ne može vršiti prebijanje ako je njegovo potraživanje dospelo tek pošto je neko treći stavio zabranu na poverioĉevo potraživanje prema njemu.

Uraĉunavanje prebijanjem

Ĉlan 343

Kad izmeĊu dva lica postoji više obaveza koje mogu prestati prebijanjem, prebijanje se vrši po pravilima koja xxxx za uraĉunavanje ispunjenja.

Odsek 2.

OTPUŠTANJE DUGA

saglasi.

Sporazum

Ĉlan 344

(1) Obaveza prestaje kad poverilac izjavi dužniku xx xxxx tražiti njeno ispunjene i dužnik se sa xxx

(2) Za punovažnost ovog sporazuma nije potrebno da bude zakljuĉen u formi u kojoj je zakljuĉen posao iz xxxx xx obaveza nastala.

Odricanje od sredstava obezbeĊenja

Ĉlan 345

Vraćanje zaloge i odricanje od drugih sredstava kojima xx xxxx obezbeĊeno ispunjenje obaveze, ne znaĉi poverioĉevo odricanje od prava da traži njeno ispunjenje.

Otpuštanje duga jemcu

Ĉlan 346

(1) Otpuštanje duga jemcu ne oslobaĊa glavnog dužnika, a otpuštanje duga glavnom dužniku oslobaĊa jemca.

(2) Kad ima više jemaca, pa poverilac oslobodi jednog od njih, ostali ostaju u obavezi, ali se njihova obaveza smanjuje za deo koji otpada na osloboĊenog jemca.

Opšte otpuštanje dugova

Ĉlan 347

Opšte otpuštanje dugova gasi sva poverioĉeva potraživanja prema dužniku, izuzev onih za koja poverilac nije znao da postoje u ĉasu kad je otpuštanje izvršeno.

Odsek 3.

PRENOV (NOVACIJA)

Uslovi

Ĉlan 348

(1) Obaveza prestaje ako se poverilac i dužnik saglase da postojeću obavezu zamene novom i ako nova obaveza ima razliĉit predmet ili razliĉit pravni osnov.

(2) Sporazum poverioca i dužnika kojim se menja ili dodaje odredba o roku, o mestu, ili o naĉinu ispunjenja, zatim naknadni sporazum o kamati, ugovornoj kazni, obezbeĊenju ispunjenja ili o kojoj drugoj sporednoj odredbi, kao i sporazum o izdavanju nove isprave o dugu, ne smatraju se prenovom.

(3) Izdavanje menice ili ĉeka zbog neke ranije obaveze ne smatra se prenovom, izuzev kad je to ugovoreno.

Volja da se izvrši prenov

Ĉlan 349

Prenov se ne pretpostavlja, te ako strane nisu izrazile nameru da ugase postojeću obavezu kad su stvarale novu, ranija obaveza ne prestaje, već postoji i dalje pored nove.

Dejstva prenova

Ĉlan 350

(1) Ugovorom o prenovu ranija obaveza prestaje, i nova nastaje.

(2) Sa ranijom obavezom prestaju i xxxxxx i jemstvo, izuzev ako je sa jemcem ili zalogodavcem drukĉije ugovoreno.

(3) Isto važi i za ostala sporedna prava koja su bila vezana za raniju obavezu.

Nedostatak ranije obaveze

Ĉlan 351

(1) Xxxxxx je bez dejstva ako je ranija obaveza bila ništava ili već ugašena.

(2) Ako je ranija obaveza bila samo rušljiva, prenov je punovažan ako je dužnik znao za nedostatak ranije obaveze.

Dejstvo poništenja

Ĉlan 352

Kad je ugovor o prenovu poništen smatra se da nije ni bilo prenova i da ranija obaveza nije ni prestala postojati.

Odsek 4.

SJEDINJENJE (KONFUZIJA)

Ĉlan 353

(1) Obaveza prestaje sjedinjenjem kad jedno isto lice postane i poverilac i dužnik.

(2) Kad jemac postane poverilac, obaveza glavnog dužnika ne prestaje.

(3) Obaveza upisana u javnoj knjizi prestaje sjedinjenjem tek kad se izvrši upis brisanja.

Odsek 5.

NEMOGUĆNOST ISPUNJENJA

Prestanak obaveze zbog nemogućnosti ispunjenja

Ĉlan 354

(1) Obaveza prestaje kad njeno ispunjenje postane nemoguće usled okolnosti zbog kojih dužnik ne odgovara.

(2) Dužnik treba da dokaže okolnosti koje iskljuĉuju njegovu odgovornost.

Kad su predmet obaveze stvari odreĊene po rodu

Ĉlan 355

(1) Ako su predmet obaveze stvari odreĊene po rodu, obaveza ne prestaje ĉak i kad sve što dužnik ima od takvih stvari propadne usled okolnosti za koje on ne odgovara.

(2) Xxx, kad su predmet obaveza stvari odreĊene po rodu koje se imaju uzeti iz odreĊene mase tih stvari, obaveza prestaje kad propadne cela ta masa.

Ustupanje prava prema trećem odgovornom za nemogućnost ispunjenja

Ĉlan 356

Dužnik odreĊene stvari koji je osloboĊen svoje obaveze usled nemogućnosti ispunjenja xxxxx xx ustupiti poveriocu pravo koje bi imao prema trećem licu zbog nastale nemogućnosti.

Odsek 6.

PROTEK VREMENA, OTKAZ

Rok u trajnom dugovinskom odnosu

Ĉlan 357

Trajni dugovinski odnos sa odreĊenim rokom trajanja prestaje kad rok istekne, izuzev kad je ugovoreno ili zakonom odreĊeno da se posle isteka roka dugovinski odnos produžava za neodreĊeno vreme ako ne bude blagovremeno otkazan.

Otkaz trajnog dugovinskog odnosa

Ĉlan 358

(1) Ako vreme trajanja dugovinskog odnosa nije odreĊeno, svaka strana može ga prekinuti otkazom.

(2) Otkaz xxxx biti dostavljen drugoj strani.

(3) Otkaz se može dati u svako doba, samo ne u nevreme.

(4) Otkazni dugovinski odnos prestaje kada istekne otkazni rok odreĊen ugovorom, a ako takav rok nije odreĊen ugovorom, odnos prestaje po isteku roka odreĊenog zakonom ili obiĉajem, odnosno istekom primerenog roka.

(5) Strane mogu ugovoriti da će njihov dugovinski odnos prestati samim dostavljanjem otkaza, ako za odreĊeni sluĉaj zakon ne nareĊuje što drugo.

(6) Poverilac ima pravo da zahteva od dužnika ono što je dospelo pre nego što je obaveza prestala protekom roka ili otkazom.

Odsek 7. SMRT

Ĉlan 359

Smrću dužnika ili poverioca prestaje obaveza samo ako xx xxxxxxx s obzirom na liĉne osobine koje od ugovornih strana ili liĉne sposobnosti dužnika.

ODELJAK 4.

ZASTARELOST

Odsek 1.

OPŠTE ODREDBE

Opšte pravilo

Ĉlan 360

(1) Zastarelošću prestaje pravo zahtevati ispunjenje obaveze.

(2) Zastarelost nastupa kad protekne zakonom odreĊeno vreme u xxxx xx poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze.

(3) Sud se ne može obazirati na zastarelost ako se dužnik nije na nju pozvao.

Kad zastarelost poĉinje teći

Ĉlan 361

(1) Zastarelost poĉinje teći prvog xxxx posle xxxx kad je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, ako zakonom za pojedine sluĉajeve nije što drugo propisano.

(2) Ako se obaveza sastoji u tome da se nešto ne uĉini, da se propusti ili trpi, zastarelost poĉinje teći prvog xxxx posle xxxx kad je dužnik postupio protivno obavezi.

Nastupanje zastarelosti

Ĉlan 362

Zastarelost nastupa kad istekne poslednji xxx zakonom odreĊenog vremena.

Uraĉunavanje vremena prethodnika

Ĉlan 363

U vreme zastarelosti raĉuna se i vreme koje je proteklo u korist dužnikovih prethodnika.

Zabrana xxxxxxx xxxx zastarelosti

Ĉlan 364

(1) Pravnim poslom ne može se odrediti duže ili kraće vreme zastarelosti od onog vremena koje je odreĊeno zakonom.

(2) Pravnim poslom ne može se odrediti da zastarelost neće teći za neko vreme.

Odricanje od zastarelosti

Ĉlan 365

Dužnik se ne može odreći zastarelosti pre nego što protekne vreme odreĊeno za zastarelost.

Pismeno priznanje i obezbeĊenje zastarele obaveze

Ĉlan 366

(1) Pismeno priznanje zastarele obaveze smatra xx xxx odricanje od zastarelosti.

(2) Isto dejstvo ima davanje zaloge ili kog drugog obezbeĊenja za zastarelo potraživanje.

Dejstvo ispunjenja zastarele obaveze

Ĉlan 367

Ako dužnik ispuni zastarelu obavezu, nema pravo zahtevati da mu xx xxxxx ono što xx xxx, ĉak i ako nije znao da je obaveza zastarela.

Poverilac ĉije je potraživanje obezbeĊeno

Ĉlan 368

(1) Kad protekne vreme zastarelosti, poverilac ĉije je potraživanje obezbeĊeno zalogom ili hipotekom može se namiriti samo iz opterećene stvari, ako je drži u rukama ili ako je njegovo pravo upisano u javnoj knjizi.

(2) MeĊutim, zastarela potraživanja kamata i drugih povremenih davanja ne mogu se namiriti ni iz opterećene stvari.

Sporedna potraživanja

Ĉlan 369

Kad zastari glavno potraživanje, zastarela su i sporedna potraživanja, kao što su potraživanja kamata, plodova, troškova, ugovorne kazne.

Kad se ne primenjuju pravila o zastarelosti

Ĉlan 370

Pravila o zastarelosti ne primenjuju se u sluĉajevima kad su u zakonu odreĊeni rokovi u xxxxxx xxxxx da se podigne tužba ili da se izvrši odreĊena radnja pod pretnjom gubitka prava.

Odsek 2.

VREME POTREBNO ZA ZASTARELOST

Opšti rok zastarelosti

Ĉlan 371

Potraživanja zastarevaju za deset xxxxxx, ako zakonom nije odreĊen neki drugi rok zastarelosti.

Povremena potraživanja

Ĉlan 372

(1) Potraživanja povremenih davanja koja dospevaju godišnje ili u kraćim odreĊenim razmacima vremena (povremena potraživanja), pa bilo da se radi o sporednim povremenim potraživanjima, kao što je potraživanje kamata, bilo da se radi o takvim povremenim potraživanjima u kojima se iscrpljuje samo pravo, kao što je potraživanje izdržavanja, zastarevaju za tri godine od dospelosti svakog pojedinog davanja.

(2) Isto važi za anuitete kojima se u jednakim unapred odreĊenim povremenim iznosima otplaćuju glavnica i xxxxxx, xxx ne važi za otplate u obrocima i druga delimiĉna ispunjenja.

Zastarelost samog prava

Ĉlan 373

(1) Samo pravo iz koga proistiĉu povremena potraživanja zastareva za pet xxxxxx, raĉunajući od dospelosti najstarijeg neispunjenog potraživanja posle koga dužnik nije vršio davanja.

(2) Kad zastari pravo iz koga proistiĉu povremena potraživanja, poverilac gubi pravo ne samo da zahteva buduća povremena davanja, nego i povremena davanja koja su dospela pre ove zastarelosti.

(3) Ne može zastariti pravo na izdržavanje odreĊeno zakonom.

MeĊusobna potraživanja iz ugovora o prometu robe i usluga

Ĉlan 374

(1) MeĊusobna potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga kao i potraživanja naknade za izdatke uĉinjene u vezi s xxx ugovorima, zastarevaju za tri godine.

(2) Zastarevanje teĉe odvojeno za svaku isporuku robe, izvršeni rad ili uslugu.

Potraživanje zakupnine

Ĉlan 375

Potraživanje zakupnine, bilo da je odreĊeno da se plaća povremeno, bilo u jednom ukupnom iznosu, zastareva za tri godine.

Potraživanje naknade štete

Ĉlan 376

(1) Potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kad je oštećenik doznao za štetu i za lice koje xx xxxxx uĉinilo.

(2) U svakom sluĉaju ovo potraživanje zastareva za pet xxxxxx xx kad xx xxxxx nastala.

(3) Potraživanje naknade štete nastale povredom ugovorne obaveze zastareva za vreme odreĊeno za zastarelost te obaveze.

Potraživanje naknade štete prouzrokovane kriviĉnim delom

Ĉlan 377

(1) Kad xx xxxxx prouzrokovana kriviĉnim delom, a za kriviĉno gonjenje je predviĊen duži rok zastarelosti, zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme odreĊeno za zastarelost kriviĉnog gonjenja.

(2) Prekid zastarevanja kriviĉnog gonjenja povlaĉi za sobom i prekid zastarevanja zahteva za naknadu štete.

(3) Isto važi i za zastoj zastarevanja.

Jednogodišnji rok zastarelosti

Ĉlan 378

(1) Xxxxxxxxxxx za jednu godinu:

1) potraživanje naknade za isporuĉenu elektriĉnu i toplotnu energiju, plin, vodu, za dimniĉarske usluge i za održavanje ĉistoće, kad je isporuka odnosno usluga izvršena za potrebe domaćinstva;

2) potraživanje radio-stanice i radio-televizijske stanice za upotrebu radio-prijemnika i televizijskog prijemnika;

3) potraživanje pošte, telegrafa i telefona za upotrebu telefona i poštanskih pregradaka, xxx x xxxxx njihova potraživanja koja se naplaćuju u tromeseĉnim ili kraćim rokovima;

4) potraživanje pretplate na povremene publikacije, raĉunajući od isteka vremena za koje je publikacija naruĉena.

(2) Zastarevanje teĉe iako su isporuke ili usluge produžene.

Potraživanja utvrĊena pred sudom ili drugim nadležnim organima

Ĉlan 379

(1) Sva potraživanja koja su utvrĊena pravnosnažnom sudskom odlukom ili odlukom drugog nadležnog organa, ili poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, zastarevaju za deset xxxxxx, pa i ona za koja zakon inaĉe predviĊa kraći rok zastarelosti.

(2) MeĊutim, sva povremena potraživanja koja proistiĉu iz takvih odluka ili poravnanja i dospevaju ubuduće, zastarevaju u roku predviĊenom za zastarelost povremenih potraživanja.

Rokovi zastarelosti kod ugovora o osiguranju

Ĉlan 380

(1) Potraživanja ugovaraĉa osiguranja, odnosno trećeg lica iz ugovora o osiguranju života zastarevaju za pet, a iz ostalih ugovora o osiguranju za tri godine, raĉunajući od prvog xxxx posle proteka kalendarske godine u kojoj je potraživanje nastalo.

(2) Ako zainteresovano lice dokaže da do xxxx odreĊenog u prethodnom stavu nije znalo da se osigurani sluĉaj dogodio, zastarevanje poĉinje od xxxx kad je za to saznalo, s xxx da u svakom sluĉaju potraživanje zastareva kod osiguranja života za deset, a kod ostalih za pet xxxxxx xx xxxx odreĊenog u prethodnom stavu.

(3) Potraživanja osiguravaĉa iz ugovora o osiguranju zastarevaju za tri godine.

(4) Kad u sluĉaju osiguranja od odgovornosti trećeg, oštećeno lice zahteva naknadu od osiguranika, ili je dobije od njega, zastarevanje osiguranikovog zahteva prema osiguravaĉu poĉinje od xxxx xxxx je oštećeno lice tražilo sudskim putem naknadu od osiguranika, odnosno kad ga je osiguranik obeštetio.

(5) Neposredan zahtev trećeg oštećenog lica prema osiguravaĉu zastareva za isto vreme za koje zastareva njegov zahtev prema osiguraniku odgovornom za štetu.

(6) Zastarevanje potraživanja koje pripada osiguravaĉu prema trećem licu odgovornom za nastupanje osiguranog sluĉaja poĉinje teći kad i zastarevanje potraživanja osiguranika prema xxx xxxx i navršava se u istom roku.

Odsek 3.

ZASTOJ ZASTAREVANJA

Potraživanja izmeĊu odreĊenih lica

Ĉlan 381

Zastarevanje ne teĉe:

1) izmeĊu braĉnih drugova;

2) izmeĊu roditelja i dece dok traje roditeljsko pravo;

3) izmeĊu štićenika i njegovog staraoca, kao i organa starateljstva, za vreme trajanja starateljstva i dok ne budu položeni raĉuni;

4) izmeĊu dva xxxx xxxx xxxx u vanbraĉnoj zajednici, dok ta zajednica postoji.

Potraživanja odreĊenih lica

Ĉlan 382

Zastarevanje ne teĉe:

1) za vreme mobilizacije, u sluĉaju neposredne ratne opasnosti ili rata u pogledu potraživanja lica na vojnoj dužnosti;

2) u pogledu potraživanja koja imaju lica zaposlena u tuĊem domaćinstvu prema poslodavcu ili Ĉlanovima njegove porodice koji zajedno sa njima žive, sve dok taj radni odnos traje.

Nesavladive prepreke

Ĉlan 383

Zastarevanje ne teĉe za sve vreme za koje poveriocu nije bilo moguće zbog nesavladivih prepreka da sudskim putem zahteva ispunjenje obaveze.

Uticaj uzroka zastoja zastarevanja

Ĉlan 384

(1) Ako zastarevanje nije moglo poĉeti da teĉe zbog nekog zakonskog uzroka, ono poĉinje teći kad taj uzrok prestane.

(2) Ako je zastarevanje poĉelo teći pre nego što je nastao uzrok koji je zaustavio njegov xxxxx tok, ono nastavlja da teĉe kad prestane taj uzrok, a vreme koje je isteklo pre zaustavljanja raĉuna se u zakonom odreĊeni rok za zastarelost.

Potraživanja prema poslovno nesposobnim licima i njihova potraživanja

Ĉlan 385

(1) Zastarevanje teĉe i prema maloletniku i drugom poslovno nesposobnom licu, bez obzira na to da li imaju zakonskog zastupnika ili ne.

(2) MeĊutim, zastarelost potraživanja maloletnika koji nema zastupnika i drugog poslovno nesposobnog lica bez zastupnika, ne može nastupiti dok ne protekne dve godine od kad su postala potpuno poslovno sposobna, ili od kad su dobila zastupnika.

(3) Ako je za zastarelost nekog potraživanja odreĊeno vreme kraće od dve godine, a poverilac je maloletnik koji nema zastupnika ili neko drugo poslovno nesposobno lice bez zastupnika, zastarevanje tog potraživanja poĉinje teći od kad je poverilac postao poslovno sposoban, ili od kad je dobio zastupnika.

Potraživanja prema licu na odsluženju vojnog roka

Ĉlan 386

Zastarelost prema licu koje se nalazi na odsluženju vojnog roka ili na vojnoj vežbi ne može nastupiti dok ne proteknu tri meseca od odsluženja vojnog roka ili prestanka vojne vežbe.

Odsek 4.

PREKID ZASTAREVANJA

Priznanje duga

Ĉlan 387

(1) Zastarevanje se prekida kada dužnik prizna dug.

(2) Priznanje duga može se uĉiniti ne samo izjavom poveriocu, nego i na posredan naĉin, kao što su davanje otplate, plaćanje xxxxxx, davanje obezbeĊenja.

Podizanje tužbe

Ĉlan 388

Zastarevanje se prekida podizanjem tužbe i svakom drugom poveriĉevom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom, u cilju utvrĊivanja, obezbeĊenja ili ostvarenja potraživanja.

Odustanak, odbacivanje ili odbijanje tužbe

Ĉlan 389

(1) Prekid zastarevanja izvršen podizanjem tužbe ili kojom drugom poverioĉevom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom u cilju utvrĊivanja, obezbeĊenja ili ostvarenja potraživanja, smatra se da nije nastupio ako poverilac odustane od tužbe ili radnje xxxx xx preduzeo.

(2) Isto tako, smatra se da nije bilo prekida ako poverioĉeva tužba ili zahtev bude odbaĉen ili odbijen, ili ako izdejstvovana ili preduzeta mera izvršenja ili obezbeĊenja bude poništena.

Odbacivanje tužbe zbog nenadležnosti

Ĉlan 390

(1) Ako je tužba protiv dužnika odbaĉena zbog nenadležnosti suda ili kog drugog uzroka koji se ne xxxx suštine stvari, pa poverilac podigne ponovo tužbu u roku od tri meseca od xxxx pravnosnažnosti odluke o odbacivanju tužbe, smatra se da je zastarevanje prekinuto prvom tužbom.

(2) Isto vredi i za pozivanje u zaštitu, i za isticanje prebijanja potraživanja u sporu, kao i u sluĉaju kad je sud ili drugi organ uputio dužniku da svoje prijavljeno potraživanje ostvaruje u parniĉnom postupku.

ispuni.

Pozivanje dužnika

Ĉlan 391

Za prekid zastarevanja nije dovoljno da poverilac pozove dužnika pismeno ili usmeno da obavezu

Rok zastarelosti u sluĉaju prekida

Ĉlan 392

(1) Posle prekida zastarevanje poĉinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne raĉuna se u zakonom odreĊeni rok za zastarelost.

(2) Zastarevanje prekinuto priznanjem xx xxxxxx dužnika poĉinje teći iznova od priznanja.

(3) Kad je prekid zastarevanja nastao podizanjem tužbe ili pozivanjem u zaštitu, ili isticanjem prebijanja potraživanja u sporu, odnosno prijavljivanjem potraživanja u nekom drugom postupku, zastarevanje poĉinje teći iznova od xxxx kad xx xxxx okonĉan ili svršen na neki drugi naĉin.

(4) Kad je prekid zastarevanja nastao prijavom potraživanja u steĉajnom postupku, zastarevanje poĉinje teći iznova od xxxx okonĉanja ovog postupka.

(5) Isto važi i kad je prekid zastarevanja nastao zahtevom prinudnog izvršenja ili obezbeĊenja.

(6) Zastarevanje koje poĉinje teći iznova posle prekida, navršava se kad protekne onoliko vremena koliko je zakonom odreĊeno za zastarevanje koje je prekinuto.

Zastarelost u sluĉaju prenova

Ĉlan 393

Ako je prekid nastao priznanjem duga xx xxxxxx dužnika, a poverilac i dužnik su se sporazumeli da izmene osnov ili predmet obaveze, novo potraživanje zastareva za vreme koje je odreĊeno za njegovu zastarelost.

Glava V

RAZNE VRSTE OBAVEZA

ODELJAK 1.

NOVĈANE OBAVEZE

Odsek 1.

OPŠTE ODREDBE

Naĉelo monetarnog nominalizma

Ĉlan 394

Kad obaveza ima za predmet svotu novca, dužnik xx xxxxx isplatiti onaj broj novĉanih jedinica na koji obaveza glasi, izuzev kad zakon odreĊuje što drugo.

Valuta obaveze

Ĉlan 395

Ako novĉana obaveza glasi na plaćanje u nekoj stranoj valuti ili zlatu, njeno ispunjenje se može zahtevati u domaćem novcu prema kursu koji važi u trenutku ispunjenja obaveze.

Ĉlan 396 (Brisano)

Klizna xxxxx

Ĉlan 397

U ugovorima u kojima se jedna strana obavezuje da izradi i isporuĉi odreĊene predmete dozvoljeno je ugovoriti da će cena zavisiti od cena materijala i xx xxxx, xxx i drugih elemenata koji utiĉu na visinu troškova proizvodnje, u odreĊeno vreme na odreĊenom tržištu.

Plaćanje pre roka

Ĉlan 398

(1) Dužnik novĉane obaveze xxxx xx ispuniti pre roka.

(2) Ništava je odredba ugovora kojom se dužnik odriĉe ovog prava.

(3) U sluĉaju ispunjenja novĉane obaveze pre roka, dužnik ima pravo da od iznosa duga odbije iznos xxxxxx za vreme od xxxx isplate do dospelosti obaveze, samo ako je na to ovlašćen ugovorom ili to proizlazi iz obiĉaja.

Odsek 2.

UGOVORNA KAMATA

Xxxxx ugovorne xxxxxx

Ĉlan 399

(1) Xxxxx ugovorne xxxxxx izmeĊu fiziĉkih lica ne može biti veća od kamatne stope koja se u mestu ispunjenja plaća na štedne uloge po viĊenju.

(2) U pogledu najviše ugovorene kamatne stope izmeĊu pravnih lica primenjuju se odredbe posebnog zakona.

(3) Ako xx xxxxxx ugovorena, ali nije odreĊena njena xxxxx ni vreme dospevanja, izmeĊu fiziĉkih lica važi kamatna xxxxx koja se u mestu ispunjenja plaća na štedne uloge po viĊenju, a izmeĊu pravnih lica važi kamatna xxxxx xxxx banka ili druga bankarska organizacija plaća, odnosno ugovara za takvu ili sliĉnu vrstu posla i dospeva po isteku godine, ako za odreĊeni sluĉaj nije predviĊeno što drugo.

(4) Ako je ugovorena veća kamata od dozvoljene, primeniće se najveća dozvoljena xxxxx xxxxxx.

Kamata na kamatu

Ĉlan 400

(1) Ništava je odredba ugovora kojom se predviĊa da će na kamatu, kada dospe za isplatu, poĉeti teći kamata, ako ne bude isplaćena.

(2) Xxx se može unapred ugovoriti da će xx xxxxx xxxxxx povećati ako dužnik ne isplati dospele xxxxxx xx vreme.

(3) Odredbe prethodnih stavova ne odnose se na kreditno poslovanje banaka i drugih bankarskih organizacija.

Ĉlan 401 (Brisan)

Kamata u nenovĉanim obavezama

Ĉlan 402

Odredbe ovog zakona o ugovornoj kamati shodno xxxx i za ostale obaveze koje imaju za predmet stvari odreĊene po rodu.

ODELJAK 2.

OBAVEZE XX XXXX PREDMETA

Odsek 1.

ALTERNATIVNE ODREDBE

Pravo izbora

Ĉlan 403

Ako neka obaveza ima dva ili više predmeta, xxx xx dužnik xxxxx dati samo jedan da bi se oslobodio obaveze, pravo izbora, ako nije što drugo ugovoreno, pripada dužniku i obaveza prestaje kad on bude predao predmet koji je izabrao.

Neopozivost i dejstvo izvršenog izbora

Ĉlan 404

(1) Izbor je izvršen kad strana kojoj pripada pravo izbora obavesti drugu stranu o tome šta je izabrala, i od tog ĉasa izbor se više ne može menjati.

(2) Izvršenjem izbora smatra se da je obaveza od poĉetka bila jednostavna i da je njen predmet od poĉetka bila izabrana stvar.

Trajanje prava izbora

Ĉlan 405

(1) Dužnik ima pravo izbora sve dok u postupku prinudnog izvršenja jedna od dugovanih stvari ne bude potpuno ili delimiĉno predata poveriocu po njegovom izboru.

(2) Ako pravo izbora pripada poveriocu, a on se ne izjasni o izboru u roku odreĊenom za ispunjenje, dužnik ga može pozvati da izvrši izbor i za to mu odrediti primeren rok, posle ĉijeg isteka pravo izbora prelazi na dužnika.

Izbor poveren trećem licu

Ĉlan 406

Ako izbor treba da izvrši neko treće lice, a ono to ne uĉini, svaka strana može zahtevati da izbor izvrši sud.

Ograniĉenje na preostali predmet

Ĉlan 407

Ako xx xxxxx predmet obaveze postao nemoguć usled nekog dogaĊaja za koji ne odgovara ni jedna strana, obaveza se ograniĉava na preostali predmet.

Ograniĉenje u sluĉaju odgovornosti jedne strane

Ĉlan 408

(1) Kad xx xxxxx predmet obaveze postao nemoguć usled dogaĊaja za koji je odgovoran dužnik, obaveza se ograniĉava na preostali predmet u sluĉaju da pravo izbora pripada njemu, a ako pravo izbora pripada poveriocu, on može po svom izboru tražiti preostali predmet ili naknadu štete.

(2) Kad xx xxxxx predmet obaveze postao nemoguć usled dogaĊaja za koji je odgovoran poverilac, dužnikova obaveza prestaje, ali u sluĉaju da njemu pripada pravo izbora, on može tražiti naknadu štete i izvršiti svoju obavezu preostalim predmetom, a ako pravo izbora ima poverilac, on može dati naknadu štete i tražiti preostali predmet.

Odsek 2.

FAKULTATIVNE OBAVEZE I FAKULTATIVNA POTRAŽIVANJA

I. FAKULTATIVNE OBAVEZE

Ovlašćenje dužnika u fakultativnoj obavezi

Ĉlan 409

Dužnik ĉija obaveza ima jedan predmet, ali mu je dopušteno da se oslobodi svoje obaveze dajući neki drugi odreĊeni predmet, može se koristiti xxx mogućnošću sve dok poverilac u postupku prinudnog izvršenja ne dobije potpuno ili delimiĉno predmet obaveze.

Ovlašćenja poverioca u fakultativnoj obavezi

Ĉlan 410

(1) Poverilac u fakultativnoj obavezi može zahtevati od dužnika samo predmet obaveze, ali ne i drugi predmet, kojim dužnik, ako hoće, može takoĊe ispuniti svoju obavezu.

(2) Kad predmet obaveze postane nemoguć usled dogaĊaja za koji dužnik odgovara, poverilac može tražiti samo naknadu štete, ali se dužnik može osloboditi obaveze dajući predmet koji je ovlašćen dati umesto dugovanog predmeta.

II. FAKULTATIVNA POTRAŽIVANJA Ĉlan 411

(1) Kad je ugovorom ili zakonom predviĊeno da poverilac može umesto dugovanog predmeta zahtevati od dužnika neki drugi odreĊeni predmet, dužnik xx xxxxx predati mu taj predmet ako poverilac to zahteva.

(2) U ostalom, za ovakva fakultativna potraživanja xxxx xxxxx nameri ugovaraĉa i prema prilikama posla odgovarajuća pravila o fakultativnim i o alternativnim obavezama.

ODELJAK 3.

OBAVEZE XX XXXX DUŽNIKA ILI POVERILACA

Odsek 1.

DELJIVE OBAVEZE

Deljenje obaveze i potraživanja

Ĉlan 412

(1) Obaveza je deljiva ako se ono što se duguje može podeliti i ispuniti u delovima koji imaju ista svojstva kao i ceo predmet, i ako xxx xxx podelom ne gubi ništa od svoje vrednosti, inaĉe obaveza je nedeljiva.

(2) Kad u nekoj deljivoj obavezi ima više dužnika, obaveza se deli meĊu njima na jednake delove, ako nije odreĊena drukĉija podela, i svaki od njih odgovara za svoj deo obaveze.

(3) Kad u nekoj deljivoj obavezi ima više poverilaca, potraživanje se deli meĊu njima na jednake delove, ako nije što drugo odreĊeno, i svaki poverilac može zahtevati samo svoj deo potraživanja.

Pretpostavka solidarnosti

Ĉlan 413

Kad ima više dužnika u nekoj deljivoj obavezi nastaloj ugovorom u privredi, oni odgovaraju poveriocu solidarno, osim ako su ugovaraĉi izriĉno otklonili solidarnu odgovornost.

Odsek 2.

SOLIDARNE OBAVEZE

I. SOLIDARNOST DUŽNIKA

Sadržina solidarnosti dužnika

Ĉlan 414

(1) Svaki dužnik solidarne obaveze odgovara poveriocu za celu obavezu i poverilac može zahtevati njeno ispunjenje xx xxxx xxxx sve dok ne bude potpuno ispunjena, ali kad jedan dužnik ispuni obavezu, ona prestaje i svi se dužnici oslobaĊaju.

(2) Od više solidarnih dužnika, svaki može dugovati sa drugim rokom ispunjenja, pod drugim uslovima i uopšte sa razliĉitim odstupanjima.

Prebijanje

Ĉlan 415

(1) Svaki solidarni dužnik može se pozvati na prebijanje koje je izvršio njegov sadužnik.

(2) Solidarni dužnik može potraživanje svog sadužnika prema poveriocu prebiti sa poverioĉevim potraživanjem, ali samo za onoliko koliko iznosi xxx xxxx tog sadužnika u solidarnoj obavezi.

Otpuštanje duga

Ĉlan 416

(1) Otpuštanje duga izvršeno sporazumno sa jednim solidarnim dužnikom oslobaĊa obaveze i ostale dužnike.

(2) Xxx, ako je otpuštanje imalo za svrhu da oslobodi obaveze samo dužnika s xxxxx xx izvršeno, solidarna obaveza smanjuje se za deo koji prema meĊusobnim odnosima dužnika pada na njega, a ostali dužnici odgovaraju solidarno za ostatak obaveze.

Prenov

Ĉlan 417

(1) Prenovom koji je poverilac izvršio sa jednim solidarnim dužnikom oslobaĊaju se i ostali dužnici.

(2) Xxx, ako su poverilac i dužnik prenov ograniĉili na deo obaveze koji dolazi na ovoga, obaveza ostalih ne prestaje, nego se samo smanjuje za xxx xxx.

Poravnanje

Ĉlan 418

Poravnanje koje je zakljuĉio jedan od solidarnih dužnika sa poveriocem nema dejstva prema ostalim dužnicima, ali ovi imaju pravo da prihvate to poravnanje, ako ono nije ograniĉeno na dužnika sa xxxxx xx zakljuĉeno.

Sjedinjenje

Ĉlan 419

Kad se u jednom licu sjedini svojstvo poverioca i svojstvo dužnika iste solidarne obaveze, obaveza ostalih dužnika smanjuje se za iznos dela koji na njega pada.

Docnja poverioca

Ĉlan 420

Kad poverilac doĊe u docnju prema jednom solidarnom dužniku, on je u docnji i prema ostalim solidarnim dužnicima.

Docnja jednog dužnika i priznanje duga

Ĉlan 421

(1) Docnja jednog solidarnog dužnika nema dejstvo prema ostalim dužnicima.

(2) Isto važi i za priznanje duga koje bi izvršio jedan od solidarnih dužnika.

Zastoj i prekid zastarevanja i odricanje od zastarelosti

Ĉlan 422

(1) Ako zastarevanje ne teĉe ili je prekinuto prema jednom dužniku, ono teĉe za ostale solidarne dužnike i može se navršiti, ali dužnik prema kome obaveza nije zastarela i koji xx xxxxx da je ispuni ima pravo zahtevati od ostalih dužnika prema xxxxxx xx obaveza zastarela da mu naknade svaki svoj deo obaveze.

(2) Odricanje od navršene zastarelosti nema dejstva prema ostalim dužnicima.

Pravo ispunioca na naknadu

Ĉlan 423

(1) Dužnik koji je ispunio obavezu ima pravo zahtevati od svakog sadužnika da mu naknadi deo obaveza koji pada na njega.

(2) Pri tome nije od uticaja okolnost što je poverilac nekog od sadužnika oslobodio duga ili mu je dug smanjio.

(3) Deo koji pada na dužnika xx xxxx ne može da se dobije naknada deli se srazmerno na sve dužnike.

Podela na jednake delove i izuzetak

Ĉlan 424

(1) Ako nije što drugo ugovoreno ili inaĉe ne proizlazi iz pravnih odnosa uĉesnika u poslu, na svakog dužnika dolazi jednak deo.

(2) Xxx, ako je solidarna obaveza zakljuĉena u iskljuĉivom interesu jednog solidarnog dužnika, on xx xxxxx naknaditi ceo iznos obaveze sadužniku koji je namirio poverioca.

II. SOLIDARNOST POVERILACA

Solidarnost se ne pretpostavlja

Ĉlan 425

Kad na poverilaĉkoj strani ima više lica, ona su solidarna samo kad je solidarnost ugovorena ili zakonom odreĊena.

Sadržina solidarnosti

Ĉlan 426

(1) Svaki solidarni poverilac ima pravo zahtevati od dužnika ispunjenje cele obaveze, ali kad jedan od njih bude namiren, obaveza prestaje i prema ostalim poveriocima.

(2) Dužnik može ispuniti obavezu poveriocu xxxx xxx izabere, sve dok neki poverilac ne zatraži ispunjenje.

Prebijanje

Ĉlan 427

(1) Dužnik može izvršiti prebijanje svoje obaveze sa potraživanjem koje ima prema poveriocu koji mu zahteva ispunjenje.

(2) Prebijanje sa potraživanjem koje ima prema nekom drugom poveriocu, dužnik može izvršiti samo do visine dela solidarnog potraživanja koje pripada xxx poveriocu.

Otpuštanje duga i prenov

Ĉlan 428

Otpuštanjem duga i prenovom izmeĊu dužnika i jednog poverioca smanjuje se solidarna obaveza za onoliko koliko iznosi deo tog potraživanja poverioca.

Poravnanje

Ĉlan 429

Poravnanje koje je zakljuĉio jedan od solidarnih poverilaca sa dužnikom nema dejstva prema ostalim poveriocima, ali ovi imaju pravo da prihvate to poravnanje, izuzev kad se ono odnosi samo na deo poverioca sa xxxxx xx zakljuĉeno.

Sjedinjenje

Ĉlan 430

Kad se u licu jednog solidarnog poverioca sjedini i svojstvo dužnika, svaki od ostalih solidarnih poverilaca može od njega zahtevati samo svoj deo potraživanja.

Docnja

Ĉlan 431

(1) Kad dužnik doĊe u docnju prema jednom solidarnom poveriocu, on je u docnji i prema ostalim poveriocima.

(2) Docnja jednog solidarnog poverioca dejstvuje i prema ostalim poveriocima.

Priznanje duga

Ĉlan 432

Priznanje duga uĉinjeno jednom poveriocu koristi svim poveriocima.

Zastarelost

Ĉlan 433

(1) Ako jedan poverilac prekine zastarevanje, ili ako prema njemu ne teĉe zastarevanje, to ne koristi ostalim poveriocima i prema njima zastarevanje teĉe i dalje.

(2) Odricanje od zastarelosti izvršeno prema jednom poveriocu koristi i ostalim poveriocima.

Odnosi izmeĊu poverilaca posle ispunjenja

Ĉlan 434

(1) Svaki solidarni poverilac ima pravo zahtevati od poverioca koji je primio ispunjenje od dužnika da mu preda deo koji mu pripada.

(2) Ako iz odnosa meĊu poveriocima ne proistiĉe što drugo, svakom solidarnom poveriocu pripada jednak deo.

Odsek 3.

NEDELJIVE OBAVEZE

Ĉlan 435

(1) Za nedeljive obaveze u kojima ima više dužnika shodno se primenjuju propisi o solidarnim obavezama.

(2) Kad u nedeljivoj obavezi ima više poverilaca meĊu kojima nije ni ugovorena ni zakonom odreĊena solidarnost, jedan poverilac može zahtevati da dužnik ispuni njemu samo ako je ovlašćen od ostalih poverilaca da primi ispunjenje, a inaĉe svaki poverilac može zahtevati od dužnika da obavezu ispuni svim poveriocima zajedno, ili da je položi sudu.

GLAVA VI

PROMENA POVERIOCA ILI DUŽNIKA

ODELJAK 1.

USTUPANJA POTRAŽIVANJA UGOVOROM (CESIJA)

Odsek 1.

OPŠTE ODREDBE

Koja se potraživanja mogu preneti ugovorom

Ĉlan 436

(1) Poverilac može ugovorom zakljuĉenim sa trećim preneti na ovoga svoje potraživanje, izuzev onog xxxx xx xxxxxx zabranjen zakonom ili koje je vezano za liĉnost poverioca, ili koje se po svojoj prirodi protivi prenošenju na drugoga.

(2) Ugovor o ustupanju nema dejstvo prema dužniku, ako su on i poverilac ugovorili da ovaj neće moći preneti potraživanje na drugoga ili da ga neće moći preneti bez dužnikovog pristanka.

Sporedna prava

Ĉlan 437

(1) Sa potraživanjem prelaze na prijemnika sporedna prava, kao što su pravo prvenstvene naplate, hipoteka, xxxxxx, prava iz ugovora sa jemcem, prava na kamatu, ugovornu kaznu i sl.

(2) Ipak, ustupilac može predati založenu stvar prijemniku samo ako zalogodavac pristane na to, inaĉe ona ostaje kod ustupioca da xx xxxx za raĉun prijemnika.

(3) Pretpostavlja se da su dospele, a neisplaćene xxxxxx ustupljene sa glavnim potraživanjem.

Obaveštavanje dužnika

Ĉlan 438

(1) Za prenos potraživanja nije potreban pristanak dužnika, xxx xx ustupilac xxxxx obavestiti dužnika o izvršenom ustupanju.

(2) Ispunjenje izvršeno ustupiocu pre obaveštenja o ustupanju punovažno je i oslobaĊa dužnika obaveze, ali samo ako nije znao za ustupanje, inaĉe obaveza ostaje i on xx xxxxx da je ispuni prijemniku.

Višestruko ustupanje

Ĉlan 439

Ako je poverilac ustupio isto potraživanje raznim licima, potraživanje pripada prijemniku o xxxx xx ustupilac prvo obavestio dužnika, odnosno koji se prvi javio dužniku.

Odsek 2.

ODNOS PRIJEMNIKA I DUŽNIKA

Ĉlan 440

(1) Prijemnik ima prema dužniku ista prava xxxx xx ustupilac imao prema dužniku do ustupanja.

(2) Dužnik može istaći prijemniku pored prigovora koje ima prema njemu i one prigovore koje je mogao istaći ustupiocu do ĉasa kad je saznao za ustupanje.

Odsek 3.

ODNOS USTUPIOCA I PRIJEMNIKA

Predaja i isprava o dugu

Ĉlan 441

(1) Ustupilac xx xxxxx predati prijemniku obveznicu ili drugu ispravu o dugu, ako ih ima, xxx x xxxxx dokaze o ustupljenom potraživanju i sporednim pravima.

(2) Ako je ustupilac preneo na prijemnika samo jedan deo potraživanja, on xx xxxxx predati mu overen prepis obveznice ili koje druge isprave kojom se dokazuje postojanje ustupljenog potraživanja.

(3) On xx xxxxx izdati mu, na njegov zahtev, overenu potvrdu o ustupanju.

Odgovornost za postojanje potraživanja

Ĉlan 442

Kad je ustupanje izvršeno ugovorom sa naknadom, ustupilac odgovara za postojanje potraživanja u ĉasu kad je izvršeno ustupanje.

Odgovornost za naplativost

Ĉlan 443

(1) Ustupilac odgovara za naplativost ustupljenog potraživanja ako je to bilo ugovoreno, ali samo do visine onoga što je primio od prijemnika, kao i za naplativost kamata, troškova oko ustupanja i troškova postupka protiv dužnika.

(2) Veća odgovornost savesnog ustupioca ne može se ugovoriti.

Odsek 4.

POSEBNI SLUĈAJEVI USTUPANJA POTRAŽIVNJA

Ustupanje umesto ispunjenja ili radi naplaćivanja

Ĉlan 444

(1) Kad dužnik umesto ispunjenja svoje obaveze ustupi poveriocu svoje potraživanje, ili jedan njegov deo, zakljuĉenjem ugovora o ustupanju dužnikova obaveza se gasi do iznosa ustupljenog potraživanja.

(2) Xxx, kad dužnik ustupi svome poveriocu svoje potraživanje samo radi naplaćivanja, njegova se obaveza gasi, odnosno smanjuje tek kad poverilac naplati ustupljeno potraživanje.

(3) U oba sluĉaja prijemnik xx xxxxx predati ustupiocu sve što je naplatio preko iznosa svog potraživanja prema ustupiocu.

(4) U sluĉaju ustupanja radi naplaćivanja dužnik ustupljenog potraživanja može ispuniti svoju obavezu i prema ustupiocu, ĉak i kad je obavešten o ustupanju.

Ustupanje radi obezbeĊenja

Ĉlan 445

Xxxx xx ustupanje izvršeno radi obezbeĊenja prijemnikovog potraživanja prema ustupiocu, prijemnik xx xxxxx da xx xxxxx sa pažnjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaćina o naplati ustupljenog potraživanja i da po izvršenoj naplati, pošto zadrži koliko je potrebno za namirenje sopstvenog potraživanja prema ustupiocu, ovome preda višak.

ODELJAK 2.

PROMENA DUŽNIKA

Odsek 1.

PREUZIMANJE DUGA

I. OPŠTE ODREDBE

Ugovor o preuzimanju duga

Ĉlan 446

(1) Preuzimanje duga vrši se ugovorom izmeĊu dužnika i preuzimaoca, na koji je pristao poverilac.

(2) O zakljuĉenom ugovoru može poverioca izvestiti svaki od njih, i svakome od njih može poverilac saopštiti svoj pristanak na preuzimanje duga.

(3) Pretpostavlja se da je poverilac dao svoj pristanak ako je bez ograde primio neko ispunjenje od preuzimaoca, koje je ovaj uĉinio u svoje ime.

(4) Ugovaraĉi, kao i svaki od njih posebno, mogu pozvati poverioca da se u odreĊenom roku izjasni da li pristaje na preuzimanje duga, pa ako se poverilac u odreĊenom roku ne izjasni smatra se da nije dao svoj pristanak.

(5) Ugovor o preuzimanju duga ima dejstva ugovora o preuzimanju ispunjenja za vreme dok poverilac ne bude dao svoj pristanak na ugovor o preuzimanju duga, kao i ako on odbije da d pristanak.

Sluĉaj kad je dug obezbeĊen hipotekom

Ĉlan 447

(1) Kad je prilikom otuĊenja neke nepokretnosti na kojoj postoji hipoteka ugovoreno izmeĊu pribavioca i otuĊioca da će pribavilac preuzeti dug prema xxxxxxxxxxxx poveriocu, smatra se da je hipotekarni poverilac dao pristanak na ugovor o preuzimanju duga ako ga na pismeni poziv otuĊioca nije odbio u roku od tri meseca od prijema poziva.

(2) U pismenom pozivu poveriocu xx xxxx skrenuti pažnja na ovu posledicu, inaĉe će se smatrati kao da poziv nije upućen.

II. DEJSTVA UGOVORA O PREUZIMANJU DUGA

Promena dužnika

Ĉlan 448

(1) Preuzimanjem duga preuzimalac stupa na mesto preĊašnjeg dužnika, a ovaj se oslobaĊa obaveze.

(2) Xxx, ako je u vreme poverioĉevog pristanka na ugovor o preuzimanju duga preuzimalac bio prezadužen, a poverilac to nije znao niti xx xxxxx znati, preĊašnji dužnik ne oslobaĊa se obaveze, a ugovor o preuzimanju duga ima dejstvo ugovora o pristupanju dugu.

(3) IzmeĊu preuzimaoca i poverioca postoji ista obaveza koja xx xxxxx postojala izmeĊu preĊašnjeg dužnika i poverioca.

Sporedna prava

Ĉlan 449

(1) Sporedna prava koja su dotle postojala uz potraživanje ostaju i dalje, ali jemstva, kao i zaloge, koje su dala xxxxx xxxx prestaju ako jemci i zalogodavci ne pristaju da odgovaraju i za novog dužnika.

(2) Ako nije što drugo ugovoreno, preuzimalac ne odgovara za nenaplaćene xxxxxx koje su dospele do preuzimanja.

Prigovori

Ĉlan 450

(1) Preuzimalac može istaći poveriocu sve prigovore koji proistiĉu iz pravnog odnosa izmeĊu preĊašnjeg dužnika i poverioca, iz koga potiĉe preuzeti dug, kao i prigovore koje preuzimalac ima prema poveriocu.

(2) Preuzimalac ne može istaći poveriocu prigovore koji potiĉu iz njegovog pravnog odnosa sa preĊašnjim dužnikom, a koji odnos je bio osnov preuzimanja.

Odsek 2.

PRISTUPANJE DUGU

Ugovor o pristupanju dugu

Ĉlan 451

Ugovorom izmeĊu poverioca i trećeg, kojim se ovaj obavezuje poveriocu da će ispuniti njegovo potraživanje od dužnika, treći stupa u obavezu pored dužnika.

Pristupanje dugu u sluĉaju primanja neke imovinske celine

Ĉlan 452

(1) Lice na koje preĊe na osnovu ugovora neka imovinska celina fiziĉkog ili pravnog lica, ili jedan deo te celine, odgovara za dugove koji se odnose na tu celinu, odnosno na njen deo, pored dotadašnjeg imaoca i solidarno s njim, ali samo do vrednosti njene aktive.

(2) Nema pravnog dejstva prema poveriocima odredba ugovora kojom bi se iskljuĉivala ili ograniĉavala odgovornost utvrĊena u prethodnom stavu.

Odsek 3.

Preuzimanje ispunjenja

Ĉlan 453

(1) Preuzimanje ispunjenja se vrši ugovorom izmeĊu dužnika i nekog trećeg kojim se ovaj obavezuje prema dužniku da ispuni njegovu obavezu prema njegovom poveriocu.

(2) On odgovara dužniku ako blagovremeno ne ispuni obavezu poveriocu, te ovaj zatraži ispunjenje od dužnika.

(3) Xxx on ne preuzima dug, xxxx xxxxxxxx dugu i poverilac nema nikakvo pravo prema njemu.

Deo drugi UGOVORI

Glava VII PRODAJA

ODELJAK 1.

OPŠTE ODREDBE

Pojam

Ĉlan 454

(1) Ugovorom o prodaji obavezuje se prodavac da prenese na kupca pravo svojine na prodatu stvar i da mu je u tu svrhu preda, a kupac se obavezuje xx xxxxx cenu u novcu i preuzme stvar.

(2) Prodavac nekog drugog prava obavezuje se da kupcu pribavi prodato pravo, a kad vršenje tog prava zahteva državinu stvari, da mu i preda stvar.

Forma prodaje nepokretnosti

Ĉlan 455

Ugovor o prodaji nepokretnih stvari xxxx biti zakljuĉen u pismenoj formi, pod pretnjom ništavosti.

Rizik

Ĉlan 456

(1) Do predaje stvari kupcu rizik sluĉajne propasti ili oštećenja stvari snosi prodavac, a sa predajom stvari rizik prelazi na kupca.

(2) Rizik ne prelazi na kupca ako je on zbog nekog nedostatka predate stvari raskinuo ugovor ili tražio zamenu stvari.

Prelaz rizika u sluĉaju kupĉeve docnje

Ĉlan 457

(1) Ako predaja stvari nije izvršena zbog kupĉeve docnje, rizik prelazi na kupca u ĉasu kad je došao u docnju.

(2) Kad su predmet ugovora stvari odreĊene po rodu, rizik prelazi na kupca u docnji ako je prodavac izdvojio stvari oĉigledno namenjene za izvršenje predaje i o tome odaslao obaveštenje kupcu.

(3) Xxx, kad su stvari odreĊene po rodu takve prirode da prodavac ne može da izdvoji jedan njihov deo, dovoljno je da je prodavac izvršio sve radnje koje su potrebne da bi kupac mogao preuzeti stvari i da xx x xxxx odaslao obaveštenje kupcu.

ODELJAK 2.

SASTOJCI UGOVORA O PRODAJI

Odsek 1. STVAR

Opšte pravilo

Ĉlan 458

(1) Stvar o kojoj je ugovor xxxx biti u prometu, te je ništav ugovor o prodaji stvari koja xx xxx xxxxxxx.

(2) Za prodaju stvari xxxx je promet ograniĉen xxxx posebni propisi.

(3) Prodaja se može odnositi i na buduću stvar.

Kad je stvar propala pre ugovora

Ĉlan 459

(1) Ugovor o prodaji nema pravno dejstvo, ako xx x xxxx njegovog zakljuĉenja stvar o kojoj je ugovor bila propala.

(2) Ako xx x xxxx zakljuĉenja ugovora stvar bila samo delimiĉno propala, kupac može raskinuti ugovor ili ostati pri njemu uz srazmerno sniženje cene.

(3) Xxx xx ugovor ostati na snazi i kupac će imati samo pravo na sniženje cene ako delimiĉna propast ne smeta postizanju svrhe ugovora, ili ako za odreĊenu stvar postoji takav obiĉaj u pravnom prometu.

Prodaja tuĊe stvari

Ĉlan 460

Prodaja tuĊe stvari obavezuje ugovaraĉe, ali kupac koji nije znao ili nije morao znati da je stvar tuĊa, može, ako se usled toga ne može ostvariti cilj ugovora, raskinuti ugovor i tražiti naknadu štete.

Prodaja spornog prava

Ĉlan 461

(1) Sporno pravo može biti predmet ugovora o prodaji.

(2) Xxx xx ništav ugovor kojim bi advokat ili koji drugi nalogoprimac kupio sporno pravo ĉije mu je ostvarivanje povereno, ili ugovorio za sebe uĉešće u podeli iznosa dosuĊenog njegovom nalogodavcu.

Odsek 2. CENA

Kad cena nije odreĊena

Ĉlan 462

(1) Ako ugovorom o prodaji cena nije odreĊena, a ni ugovor ne sadrži dovoljno podataka pomoću kojih bi se ona mogla odrediti, ugovor nema pravno dejstvo.

(2) Kad ugovorom o prodaji u privredi cena nije odreĊena, niti u njemu ima dovoljno podataka pomoću kojih bi se ona mogla odrediti, kupac xx xxxxx platiti cenu xxxx xx prodavac redovno naplaćivao u vreme zakljuĉenja ugovora, a u nedostatku ove razumnu cenu.

(3) Pod razumnom cenom smatra se tekuća cena u vreme zakljuĉenja ugovora, a ako se ona ne može utvrditi onda cena koju utvrĊuje sud prema okolnostima sluĉaja.

Propisana cena

Ĉlan 463

Kad je ugovorena veća cena od one xxxx xx za odreĊenu vrstu stvari propisao nadležni organ, kupac duguje samo iznos propisane cene, a ako je već isplatio ugovorenu cenu, ima pravo zahtevati da mu xx xxxxx razlika.

Kad je ugovorena tekuća cena

Ĉlan 464

(1) Kad je ugovorena tekuća cena, kupac duguje cenu utvrĊenu zvaniĉnom evidencijom na tržištu xxxxx prodavca u vreme kad je trebalo da usledi ispunjenje.

(2) Ako takve evidencije nema, tekuća cena se odreĊuje na osnovu elemenata pomoću kojih se prema obiĉajima tržišta utvrĊuje cena.

Kad je odreĊivanje cene povereno trećem

Ĉlan 465

Ako treće lice xxxx xx povereno odreĊivanje xxxx xxxx ili ne može da je odredi, a ugovaraĉi se ne slože naknadno o odreĊivanju cene niti ugovor raskinu, smatraće se da je ugovorena razumna cena.

Kad je odreĊivanje cene ostavljeno jednom ugovaraĉu

Ĉlan 466

Odredba ugovora kojim se odreĊivanje cene ostavlja na volju jednom ugovaraĉu smatra xx xxx da nije ni ugovorena i tada kupac duguje cenu kao u sluĉaju kad cena nije odreĊena.

ODELJAK 3.

OBAVEZE PRODAVCA

Odsek 1.

PREDAJA STVARI

I. O PREDAJI UOPŠTE

Vreme i mesto predaje

Ĉlan 467

(1) Prodavac xx xxxxx predati stvar kupcu u vreme i na mestu predviĊenom ugovorom.

(2) Prodavac je izvršio obavezu predaje kupcu, po pravilu, kad mu stvar uruĉi ili preda ispravu kojom se stvar može preuzeti.

Predmet predaje

Ĉlan 468

(1) Ako nije što drugo ugovoreno ili ne proizlazi iz prirode posla, prodavac xx xxxxx predati stvar kupcu u ispravnom stanju, zajedno sa njenim pripacima.

(2) Plodovi i druge koristi od stvari pripadaju kupcu od xxxx kad je prodavac bio xxxxx da mu xx

xxxxx.

Kad je ugovorena predaja u toku izvesnog perioda vremena

Ĉlan 469

Kad je ugovoreno da predaja stvari bude izvršena u toku izvesnog perioda vremena, a nije odreĊeno xxxx xx strana imati pravo da odredi datum predaje u granicama tog perioda, to pravo pripada prodavcu, osim kad iz okolnosti sluĉaja proizlazi da je odreĊivanje datuma predaje ostavljeno kupcu.

Kad datum predaje nije odreĊen

Ĉlan 470

Kad datum predaje stvari kupcu nije odreĊen, prodavac xx xxxxx izvršiti predaju u razumnom roku posle zakljuĉenja ugovora, s obzirom na prirodu stvari i na ostale okolnosti.

Kad mesto predaje nije odreĊeno ugovorom

Ĉlan 471

(1) Kad mesto predaje nije odreĊeno ugovorom, predaja stvari vrši se u mestu u xxxx xx prodavac u ĉasu zakljuĉenja ugovora imao svoje prebivalište ili, u nedostatku ovoga, svoje boravište, a ako je prodavac zakljuĉio ugovor u vršenju svoje redovne privredne delatnosti, onda u mestu njegovog sedišta.

(2) Xxx, ako xx x xxxx zakljuĉenja ugovora ugovaraĉima bilo poznato gde se stvar nalazi, odnosno gde treba da bude izraĊena, predaja se vrši u xxx mestu.

Predaja prevoziocu

Ĉlan 472

U sluĉaju kad je prema ugovoru potrebno da se izvrši prevoz stvari, a ugovorom nije odreĊeno mesto ispunjenja, predaja je izvršena uruĉenjem stvari prevoziocu ili licu koje organizuje otpremu.

Organizovanje prevoza

Ĉlan 473

Ako je prodavac xxxxx poslati stvar kupcu, xxxx zakljuĉiti na uobiĉajen naĉin i pod uobiĉajenim uslovima ugovore potrebne za izvršenje prevoza do odreĊenog xxxxx.

Troškovi

Ĉlan 474

Troškove predaje, kao i one koji joj prethode, snosi prodavac, a troškove odnošenja stvari i sve ostale troškove posle predaje snosi kupac, ako nije što drugo ugovoreno.

II. ISTOVREMENO IZVRŠENJE PREDAJE STVARI I ISPLATE CENE

Odlaganje predaje do isplate cene

Ĉlan 475

Ako nije što drugo ugovoreno ili uobiĉajeno, prodavac nije xxxxx predati stvar ako mu kupac ne isplati cenu istovremeno, ili nije spreman da to istovremeno uĉini, ali kupac nije xxxxx isplatiti cenu pre nego što je imao mogućnost da pregleda stvar.

Odlaganje predaje u sluĉaju prevoza stvari

Ĉlan 476

(1) Kad se predaja stvari ostvaruje uruĉenjem prevoziocu, prodavac može odložiti odašiljanje stvari do isplate cene, ili poslati stvar tako da zadrži pravo da raspolaže njom za vreme prevoza.

(2) Ako je zadržao pravo da raspolaže stvarju za vreme prevoza, prodavac može zahtevati da stvar ne bude predata kupcu u mestu opredeljenja dok ne isplati cenu, a kupac nije xxxxx isplatiti cenu pre nego što je imao mogućnost da pregleda stvar.

(3) MeĊutim, kad ugovor predviĊa plaćanje uz predaju odgovarajuće isprave, kupac nema pravo da odbije isplatu cene zbog toga što nije imao mogućnosti da pregleda stvar.

Spreĉavanje izruĉenja otposlate stvari

Ĉlan 477

(1) Ako se posle odašiljanja stvari kupcu pokaže da su njegove materijalne prilike takve da se osnovano može posumnjati da će on moći isplatiti cenu, prodavac može spreĉiti izruĉenje stvari kupcu ĉak i kad ovaj već ima u rukama ispravu koja ga ovlašćuje da zahteva izruĉenje stvari.

(2) MeĊutim, prodavac ne može spreĉiti izruĉenje ako ga zahteva neko treće lice koje je uredan imalac isprave koja ga ovlašćuje da zahteva izruĉenje stvari, osim ako isprava sadrži rezerve u pogledu dejstva prenosa, ili ako prodavac dokaže da je imalac isprave kad xx xx pribavljao postupio svesno na štetu prodavca.

Odsek 2.

ODGOVORNOST ZA MATERIJALNE NEDOSTATKE

I. O MATERIJALNIM NEDOSTACIMA UOPŠTE

Materijalni nedostaci za koje prodavac odgovara

Ĉlan 478

(1) Prodavac odgovara za materijalne nedostatke stvari koje je xxx xxxxx u ĉasu prelaza rizika na kupca, bez obzira na to da li mu je to bilo poznato.

(2) Prodavac odgovara i za one materijalne nedostatke koji se pojave posle prelaza rizika na kupca ako su posledica uzroka koji je postojao pre toga.

(3) Neznatan materijalni nedostatak ne uzima se u obzir.

Kad postoje materijalni nedostaci

Ĉlan 479

Nedostatak postoji:

1) ako stvar nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu ili za promet;

2) ako stvar nema potrebna svojstva za naroĉitu upotrebu za xxxx xx kupac nabavlja, a koja xx xxxx poznata prodavcu, ili mu xx xxxxxx biti poznata;

3) ako stvar nema svojstva i odlike koje su izriĉito ili prećutno ugovorene, odnosno propisane;

4) kad je prodavac predao stvar koja nije saobrazna uzorku ili modelu, osim ako su uzorak ili model pokazani samo radi obaveštenja.

Nedostaci za koje prodavac ne odgovara

Ĉlan 480

(1) Prodavac ne odgovara za nedostatke iz taĉ. 1) i 3) prethodnog Ĉlana, ako su u ĉasu zakljuĉenja ugovora bili poznati kupcu ili mu nisu mogli ostati nepoznati.

(2) Smatra se da nisu mogli ostati nepoznati kupcu oni nedostaci koje bi brižljivo lice sa proseĉnim znanjem i iskustvom lica istog zanimanja i struke kao kupac moglo xxxx opaziti pri uobiĉajenom pregledu stvari.

(3) Xxx, prodavac odgovara i za nedostatke koje je kupac mogao xxxx opaziti, ako je izjavio da stvar nema nikakve nedostatke ili da stvar ima odreĊena svojstva ili odlike.

Pregled stvari i vidljivi nedostaci

Ĉlan 481

(1) Kupac xx xxxxx da primljenu stvar na uobiĉajeni naĉin pregleda ili je da na pregled, ĉim je to prema redovnom toku stvari moguće, i da o vidljivim nedostacima obavesti prodavca u roku od xxxx xxxx, a kod ugovora u privredi bez odlaganja, inaĉe gubi pravo koje mu po xxx osnovu pripada.

(2) Kad je pregled izvršen u prisustvu obeju strana, kupac xx xxxxx svoje primedbe zbog vidljivih nedostataka saopštiti prodavcu odmah, inaĉe gubi pravo koje mu po xxx osnovu pripada.

(3) Ako je kupac otpremio stvar dalje bez pretovara, a prodavcu je pri zakljuĉenju ugovora bila poznata ili morala biti poznata mogućnost takve dalje otpreme, pregled stvari može biti odložen do njenog prispeća u novo mesto opredeljenja, i u xxx sluĉaju kupac xx xxxxx da prodavca obavesti o nedostacima ĉim je po redovnom toku stvari mogao za njih doznati od svojih klijenata.

Skriveni nedostaci

Ĉlan 482

(1) Kad se posle prijema stvari xx xxxxxx kupca pokaže da stvar ima neki nedostatak koji se nije mogao otkriti uobiĉajenim pregledom prilikom preuzimanja stvari (skriveni nedostatak), kupac xx xxxxx, pod pretnjom gubitka prava, da o xxx nedostatku obavesti prodavca u roku od xxxx xxxx raĉunajući od xxxx kad je nedostatak otkrio, a kod ugovora u privredi bez odlaganja.

(2) Prodavac ne odgovara za nedostatke koji se pokažu pošto protekne šest meseci od predaje stvari, izuzev kad je ugovorom odreĊen duži rok.

Rokovi u sluĉaju opravke, zamene i sl.

Ĉlan 483

Kad je zbog nekog nedostatka došlo do opravke stvari, isporuke druge stvari, zamene delova i sliĉno, rokovi iz prethodna dva Ĉlana poĉinju teći od predaje opravljene stvari, predaje druge stvari, izvršene zamene delova i sliĉno.

Obaveštenje o nedostatku

Ĉlan 484

(1) U obaveštenju o nedostatku stvari kupac xx xxxxx xxxxx opisati nedostatak i pozvati prodavca da pregleda stvar.

(2) Ako obaveštenje o nedostatku koje je kupac blagovremeno poslao prodavcu preporuĉenim pismom, telegramom ili na neki drugi pouzdan naĉin zadocni ili uopšte ne stigne prodavcu, smatra se da je kupac izvršio svoju obavezu da obavesti prodavca.

Znaĉaj ĉinjenice da je prodavac znao za nedostatak

Ĉlan 485

Kupac ne gubi pravo da se pozove na neki nedostatak i kad nije izvršio svoju obavezu da stvar pregleda bez odlaganja, ili obavezu da u odreĊenom roku obavesti prodavca o postojanju nedostatka, kao i kad se nedostatak pokazao tek po proteku šest meseci od predaje stvari, ako je taj nedostatak bio poznat prodavcu ili mu nije mogao ostati nepoznat.

Ugovorno ograniĉenje ili iskljuĉenje prodavĉeve odgovornosti za materijalne nedostatke

Ĉlan 486

(1) Ugovaraĉi mogu ograniĉiti ili sasvim iskljuĉiti prodavĉevu odgovornost za materijalne nedostatke stvari.

(2) Odredba ugovora o ograniĉenju ili iskljuĉenju odgovornosti za nedostatke stvari ništava je ako je nedostatak bio poznat prodavcu, a on o njemu nije obavestio kupca, kao i kad je prodavac nametnuo tu odredbu koristeći svoj poseban monopolski položaj.

(3) Kupac koji se odrekao prava da raskine ugovor zbog nedostatka stvari zadržava ostala prava zbog tih nedostataka.

Prinudna javna prodaja

Ĉlan 487

Imalac xxxx xx stvar prodata na prinudnoj javnoj prodaji ne odgovara za nedostatke stvari.

II. PRAVA KUPCA

Ispunjenje, sniženje cene, raskid ugovora, naknada štete

Ĉlan 488

(1) Kupac koji je blagovremeno i uredno obavestio prodavca o nedostatku može:

1) zahtevati od prodavca da nedostatak ukloni ili da mu preda drugu stvar bez nedostatka (ispunjenje ugovora);

2) zahtevati sniženje cene;

3) izjaviti da raskida ugovor;

(2) U svakom od ovih sluĉajeva kupac ima pravo i na naknadu štete.

(3) Pored toga, i nezavisno od toga, prodavac odgovara kupcu i za štetu xxxx xx ovaj zbog nedostatka stvari pretrpeo na drugim svojim dobrima, i to prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu.

Neispunjenje ugovora u razumnom roku

Ĉlan 489

Ako kupac ne dobije zahtevano ispunjenje ugovora u razumnom roku, zadržava pravo da raskine ugovor ili da snizi cenu.

Kad kupac može raskinuti ugovor

Ĉlan 490

(1) Kupac može raskinuti ugovor samo ako je prethodno ostavio prodavcu naknadni primereni rok za ispunjenje ugovora.

(2) Kupac može raskinuti ugovor i bez ostavljanja naknadnog roka ako mu je prodavac posle obaveštenja o nedostacima saopštio xx xxxx ispuniti ugovor ili ako iz okolnosti konkretnog sluĉaja oĉigledno proizlazi da prodavac neće moći ispuniti ugovor ni u naknadnom roku.

Neispunjenje ugovora u naknadnom roku

Ĉlan 491

Ako prodavac u naknadnom roku ne ispuni ugovor, on se raskida po samom zakonu, ali ga kupac može održati ako bez odlaganja izjavi prodavcu da ugovor održava na snazi.

Delimiĉni nedostaci

Ĉlan 492

(1) Kad samo deo predate stvari ima nedostatke ili kad xx xxxxxx samo deo stvari, odnosno manja koliĉina od ugovorene, kupac može raskinuti ugovor u smislu prethodnih Ĉlanova samo u pogledu dela koji ima nedostatke, ili samo u pogledu dela ili koliĉine koji nedostaju.

(2) Kupac može raskinuti ceo ugovor samo ako ugovorena koliĉina ili predata stvar ĉini celinu, ili ako kupac inaĉe ima opravdan interes da primi ugovorenu stvar ili koliĉinu u celini.

Kad je prodavac dao kupcu veću koliĉinu

Ĉlan 493

(1) Ugovorom o prodaji u privredi, kad je prodavac stvari odreĊenih po rodu dao kupcu veću koliĉinu nego što je ugovoreno, a kupac u razumnom roku ne izjavi da višak odbija, smatra se da je primio i xxx xxxxx, te xx xxxxx platiti ga po istoj ceni.

(2) Ako kupac odbije da primi višak, prodavac xx xxxxx naknaditi kupcu štetu.

Kad je odreĊena jedna cena za više stvari

Ĉlan 494

(1) Kad je jednim ugovorom i za jednu cenu prodato više stvari ili jedna skupina stvari, pa samo neke od njih imaju nedostatke, kupac može raskinuti ugovor samo u pogledu tih stvari, a ne i ostalih.

(2) MeĊutim, ako one ĉine jednu celinu tako da bi njihovo razdvajanje bilo štetno, kupac može raskinuti ceo ugovor, ili ako on ipak izjavi da raskida ugovor samo u pogledu stvari sa nedostatkom, prodavac sa svoje strane može raskinuti ugovor i u pogledu ostalih stvari.

Gubljenje prava da se raskine ugovor zbog nedostatka

Ĉlan 495

(1) Kupac gubi pravo da raskine ugovor zbog nedostatka stvari kad mu je nemoguće xx xxxxx stvar ili da xx xxxxx u stanju u kome xx xx primio.

(2) Ipak, kupac može raskinuti ugovor zbog nekog nedostatka stvari ako je stvar potpuno ili delimiĉno propala ili oštećena usled nedostatka koji opravdava raskidanje ugovora, ili usled nekog dogaĊaja koji ne potiĉe od njega ni od nekog lica za koje on odgovara.

(3) Isto vredi ako je stvar potpuno ili delimiĉno propala ili oštećena usled obaveze kupca da pregleda stvar, ili ako je kupac pre nego što je otkriven nedostatak potrošio ili izmenio jedan deo stvari u toku njene redovne upotrebe, kao i ako je oštećenje ili izmena bez znaĉaja.

Oĉuvanje ostalih prava

Ĉlan 496

Kupac koji je zbog nemogućnosti xx xxxxx stvar ili da xx xxxxx u stanju u xxxx xx primio izgubio pravo da raskine ugovor, zadržava ostala prava koja mu daje zakon zbog postojanja nekog nedostatka.

Dejstva raskida zbog nedostatka

Ĉlan 497

(1) Raskid ugovora zbog nedostatka stvari proizvodi ista dejstva kao i raskid dvostranih ugovora zbog neispunjenja.

(2) Kupac duguje prodavcu naknadu za korist od stvari i kad mu je nemoguće da xx xxxxx celu ili njen jedan deo, a ugovor je ipak raskinut.

Sniženje cene

Ĉlan 498

Sniženje cene se vrši prema odnosu izmeĊu vrednosti stvari bez nedostatka i vrednosti stvari sa nedostatkom, u vreme zakljuĉenja ugovora.

Postupno otkrivanje nedostataka

Ĉlan 499

Kupac koji je postigao sniženje cene zbog postojanja nekog nedostatka može raskinuti ugovor ili zahtevati novo sniženje cene ako se naknadno otkrije neki drugi nedostatak.

Gubitak prava

Ĉlan 500

(1) Prava kupca koji je blagovremeno obavestio prodavca o postojanju nedostatka xxxx xx po isteku jedne godine, raĉunajući od xxxx odašiljanja obaveštenja prodavcu, izuzev ako je prodavĉevom prevarom kupac bio spreĉen da ih upotrebi.

(2) MeĊutim, kupac koji je blagovremeno obavestio prodavca o postojanju nedostatka može posle proteka ovog roka, ako xxx nije isplatio cenu, istaći svoj zahtev da se cena snizi ili da mu se naknadi šteta kao prigovor protiv prodavĉevog zahteva da mu se isplati cena.

III. GARANCIJA ZA ISPRAVNO FUNKCIONISANJE PRODATE STVARI

Odgovornost prodavca i proizvoĊaĉa

Ĉlan 501

(1) Kad je prodavac neke mašine, motora, kakvog aparata, ili drugih sliĉnih stvari koje spadaju u takozvanu tehniĉku robu predao kupcu garantni list kojim proizvoĊaĉ garantuje ispravno funkcionisanje stvari u toku odreĊenog vremena, raĉunajući od njene predaje kupcu, kupac može, ako stvar ne funkcioniše ispravno, zahtevati kako od prodavca tako i od proizvoĊaĉa da stvar opravi u razumnom roku ili ako to ne uĉini da mu umesto nje preda stvar koja funkcioniše ispravno.

(2) Ovim pravilima ne dira se u pravila o odgovornosti prodavca za nedostatke stvari.

Traženje opravke ili zamene

Ĉlan 502

(1) Kupac može zbog neispravnog funkcionisanja zahtevati od prodavca, odnosno od proizvoĊaĉa opravku ili zamenu stvari u toku garantnog roka, bez obzira na to kad se nedostatak u funkcionisanju pojavio.

(2) On ima pravo na naknadu štete koju je pretrpeo usled toga što je bio lišen upotrebe stvari od trenutka traženja opravke ili zamene do njihovog izvršenja.

stvari.

Produženje garantnog roka

Ĉlan 503

(1) U sluĉaju manje opravke, garantni rok se produžava onoliko koliko je kupac bio lišen upotrebe

(2) MeĊutim, kad je zbog neispravnog funkcionisanja izvršena zamena stvari ili njena bitna opravka,

garantni rok poĉinje teći ponovo od zamene, odnosno od vraćanja opravljene stvari.

(3) Ako je zamenjen ili bitno opravljen samo neki deo stvari, garantni rok poĉinje teći ponovo samo za taj deo.

Raskidanje ugovora i sniženje cene

Ĉlan 504

Ako prodavac ne izvrši u razumnom roku opravku ili zamenu stvari, kupac može raskinuti ugovor ili sniziti cenu i zahtevati naknadu štete.

Troškovi i rizik

Ĉlan 505

(1) Prodavac, odnosno proizvoĊaĉ je dužan da o svom trošku prenese stvar do mesta gde treba da se opravi, odnosno zameni, kao i da popravljenu, odnosno zamenjenu stvar vrati natrag kupcu.

(2) Za to vreme prodavac, odnosno proizvoĊaĉ snosi rizik za propast ili oštećenje stvari.

Odgovornost kooperanata

Ĉlan 506

Kad je u izradi pojedinih delova stvari ili u izvršenju pojedinih radnji uĉestvovalo više samostalnih proizvoĊaĉa, njihova odgovornost prema finalnom proizvoĊaĉu za neispravno funkcionisanje stvari koje potiĉe od tih delova ili od tih radnji prestaje kad prestane odgovornost finalnog proizvoĊaĉa prema kupcu stvari.

Gubitak prava

Ĉlan 507

Prava kupca prema proizvoĊaĉu po osnovu garantnog lista gase se po isteku jedne godine raĉunajući od dana kad je tražio od njega opravku ili zamenu stvari.

Odsek 3.

ODGOVORNOST ZA PRAVNE NEDOSTATKE (ZAŠTITA OD EVIKCIJE)

Pravni nedostaci

Ĉlan 508

(1) Prodavac odgovara ako na prodatoj stvari postoji neko pravo trećeg koje iskljuĉuje, umanjuje ili ograniĉava kupĉevo pravo, a o ĉijem postojanju kupac nije obavešten, niti je pristao da uzme stvar opterećenu tim pravom.

(2) Prodavac nekog drugog prava garantuje da ono postoji i da nema pravnih smetnji za njegovo ostvarenje.

Obaveštavanje prodavca

Ĉlan 509

Kad se pokaže da treće lice polaže neko pravo na stvar, kupac je dužan obavestiti prodavca o tome, izuzev kad je to prodavcu već poznato, i pozvati ga da u razumnom roku oslobodi stvar od prava ili pretenzije trećeg ili, kad su predmet ugovora stvari odreĊene po rodu, da mu isporuĉi drugu stvar bez pravnog nedostatka.

Sankcije pravnih nedostataka

Ĉlan 510

(1) Ako prodavac ne postupi po zahtevu kupca, u sluĉaju oduzimanja stvari od kupca ugovor se raskida po samom zakonu, a u sluĉaju umanjenja ili ograniĉenja kupĉevog prava, kupac može po svom izboru raskinuti ugovor ili zahtevati srazmerno sniženje cene.

(2) Ako prodavac ne udovolji kupĉevom zahtevu da u razumnom roku oslobodi stvar od prava ili pretenzija trećeg, kupac može raskinuti ugovor ako se zbog toga njegova svrha ne može ostvariti.

(3) U svakom sluĉaju kupac ima pravo na naknadu pretrpljene štete.

(4) MeĊutim, ako je kupac u ĉasu zakljuĉenja ugovora znao za mogućnost da mu stvar bude oduzeta, ili da njegovo pravo bude smanjeno ili ograniĉeno, nema pravo na naknadu štete ako se ta mogućnost ostvari, ali ima pravo zahtevati vraćanje, odnosno sniženje cene.

Kad kupac ne obavesti prodavca

Ĉlan 511

Kupac koji se, ne obaveštavajući prodavca, upustio u spor sa trećim i spor izgubio, može se ipak pozvati na prodavĉevu odgovornost za pravne nedostatke, izuzev ako prodavac dokaže da je on raspolagao sredstvima da se odbije zahtev trećeg lica.

Kad je pravo trećeg oĉigledno osnovano

Ĉlan 512

(1) Kupac ima pravo pozvati se na prodavĉevu odgovornost za pravne nedostatke i kad je bez obaveštenja prodavca i bez spora priznao oĉigledno osnovano pravo trećeg.

(2) Ako je kupac isplatio trećem izvesnu svotu novca da bi odustao od svog oĉiglednog prava, prodavac se može osloboditi svoje odgovornosti ako naknadi kupcu isplaćenu svotu i pretrpljenu štetu.

Ugovorno ograniĉenje ili iskljuĉenje prodavĉeve odgovornosti

Ĉlan 513

(1) Odgovornost prodavca za pravne nedostatke može se ugovorom ograniĉiti ili sasvim iskljuĉiti.

(2) Ali, ako je u vreme zakljuĉenja ugovora prodavcu bio poznat ili mu nije mogao ostati nepoznat neki nedostatak u njegovom pravu, odredba ugovora o ograniĉenju ili o iskljuĉenju odgovornosti za pravne nedostatke je ništava.

Ograniĉenja javno-pravne prirode

Ĉlan 514

Prodavac odgovara i za posebna ograniĉenja javno-pravne prirode koja kupcu nisu bila poznata, ako je on za njih znao ili je znao da se mogu oĉekivati, a nije ih kupcu saopštio.

Gubitak prava

Ĉlan 515

(1) Pravo kupca po osnovu pravnih nedostataka gasi se istekom godine dana od saznanja za postojanje prava trećeg.

(2) Ali, ako je treće lice pre isteka toga roka pokrenulo spor, a kupac pozvao prodavca da se u spor umeša, pravo kupca se gasi tek istekom šest meseci po pravnosnažno okonĉanom sporu.

ODELJAK 4.

OBAVEZE KUPCA

Odsek 1.

ISPLATA CENE

Vreme i mesto isplate

Ĉlan 516

(1) Kupac je dužan platiti cenu u vreme i na mestu odreĊenom u ugovoru.

(2) U nedostatku ugovorne odredbe ili drukĉijih obiĉaja, plaćanje se vrši u ĉasu i u mestu u kome se vrši predaja stvari.

(3) Ako se cena ne mora platiti u ĉasu predaje, plaćanje se vrši u prebivalištu, odnosno sedištu prodavca.

Kamata u sluĉaju prodaje na kredit

Ĉlan 517

Ako stvar prodata na kredit daje plodove ili kakve druge koristi, kupac duguje kamatu od kad mu je stvar predata bez obzira na to da li je dospela obaveza za isplatu cene.

Isplata cene u sluĉaju uzastopnih isporuka

Ĉlan 518

(1) U sluĉaju uzastopnih isporuka kupac je dužan isplatiti cenu za svaku isporuku u ĉasu njenog preuzimanja, izuzev ako je što drugo ugovoreno ili proizlazi iz okolnosti posla.

(2) Ako je u ugovoru sa uzastopnim isporukama kupac dao prodavcu predujam, prve isporuke naplaćuju se iz predujma, ako nije što drugo ugovoreno.

Odsek 2

Preuzimanje stvari

Ĉlan 519

(1) Preuzimanje stvari se sastoji u preduzimanju potrebnih radnji da bi predaja bila moguća, kao i u odnošenju stvari.

(2) Ako kupac bez opravdanog razloga odbije da preuzme stvar ĉija mu je predaja ponuĊena na ugovoren ili uobiĉajen naĉin i na vreme, prodavac može, ako ima osnovanog razloga da posumnja da kupac neće isplatiti cenu, izjaviti da raskida ugovor.

ODELJAK 5.

OBAVEZA ĈUVANJA STVARI ZA RAĈUN SAUGOVARAĈA

Sluĉajevi obaveze ĉuvanja

Ĉlan 520

(1) Kad je zbog kupĉeve docnje rizik prešao na kupca pre predaje stvari, prodavac je dužan ĉuvati stvar sa pažnjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaćina i u tom cilju preduzeti potrebne mere.

(2) Isto važi i za kupca kad mu je stvar uruĉena, a on hoće da je vrati prodavcu, bilo što je raskinuo ugovor, bilo što je zahtevao drugu stvar umesto nje.

(3) I u jednom i u drugom sluĉaju ugovaraĉ koji je dužan preduzeti mere za oĉuvanje stvari ima pravo na naknadu troškova potrebnih radi oĉuvanja stvari.

Kad kupac neće da primi stvar koja mu je upućena

Ĉlan 521

Kupac koji neće da primi stvar koja mu je upućena u mesto opredeljenja i tamo stavljena na raspolaganje, dužan je da je preuzme za raĉun prodavca, ako ovaj nije prisutan u mestu opredeljenja niti tamo ima nekog koji bi je za njega preuzeo, a pod uslovom da je to moguće bez isplate cene i bez većih nezgoda ili preteranih troškova.

Prava strane dužne da ĉuva stvar

Ĉlan 522

Ugovorna strana koja je prema prethodnim odredbama dužna preduzeti mere za ĉuvanje stvari može je, pod uslovima i sa posledicama navedenim u odredbama ovog zakona o polaganju kod suda i prodaji dugovane stvari, položiti kod suda, predati na ĉuvanje nekom drugom ili prodati je za raĉun druge strane.

ODELJAK 6.

NAKNADA ŠTETE U SLUĈAJU RASKIDA PRODAJE

Opšte pravilo

Ĉlan 523

Kad je prodaja raskinuta zbog povrede ugovora od strane jednog ugovaraĉa, druga strana ima pravo na naknadu štete koju zbog toga trpi, prema opštim pravilima o naknadi štete nastale povredom ugovora.

Kad stvar ima tekuću cenu

Ĉlan 524

(1) Kad je prodaja raskinuta zbog povrede ugovora od strane jednog ugovaraĉa, a stvar ima tekuću cenu, druga strana može zahtevati razliku izmeĊu cene odreĊene ugovorom i tekuće cene na dan raskida ugovora na tržištu mesta u kome je posao obavljen.

(2) Ako na tržištu mesta u kome je posao obavljen nema tekuće cene, za izraĉunavanje visine naknade uzima se u raĉun tekuća cena tržišta koje bi ga moglo zameniti u datom sluĉaju, kojoj treba dodati razliku u troškovima prevoza.

Kad je izvršena prodaja ili kupovina radi pokrića

Ĉlan 525

(1) Kad je predmet prodaje izvesna koliĉina stvari odreĊenih po rodu, pa jedna strana ne izvrši svoju obavezu na vreme, druga strana može izvršiti prodaju radi pokrića, odnosno kupovinu radi pokrića, i zahtevati razliku izmeĊu cene odreĊene ugovorom i cene prodaje, odnosno kupovine radi pokrića.

(2) Prodaja, odnosno kupovina radi pokrića mora biti izvršena u razumnom roku i na razuman naĉin.

(3) O nameravanoj prodaji, odnosno kupovini poverilac je dužan obavestiti dužnika.

Naknada ostale štete

Ĉlan 526

Pored prava na naknadu štete prema pravilima iz prethodnih Ĉlanova, ugovoru verna strana ima pravo i na naknadu veće štete, ukoliko ju je pretrpela.

ODELJAK 7.

SLUĈAJEVI PRODAJE SA NAROĈITIM POGODBAMA

Odsek 1.

PRODAJA SA PRAVOM PREĈE KUPOVINE

Pojam

Ĉlan 527

Ugovornom odredbom o pravu preĉe kupovine obavezuje se kupac da izvesti prodavca o nameravanoj prodaji stvari odreĊenom licu, kao i o uslovima te prodaje, i da mu ponudi da on stvar kupi za istu cenu.

Rokovi za vršenje prava i za isplatu cene

Ĉlan 528

(1) Prodavac je dužan obavestiti kupca na pouzdan naĉin o svojoj odluci da se koristi pravom preĉe kupovine u roku od mesec dana, raĉunajući od dana kad ga je kupac obavestio o nameravanoj prodaji trećem licu.

(2) Istovremeno sa izjavom da on kupuje stvar, prodavac je dužan isplatiti cenu dogovorenu sa trećim licem, ili je položiti kod suda.

(3) Ako je u ugovoru sa trećim predviĊen rok za isplatu cene, prodavac se može koristiti tim rokom samo ako pruži dovoljno obezbeĊenje.

Mogućnost nasleĊivanja i otuĊenja

Ĉlan 529

Pravo preĉe kupovine pokretnih stvari ne može se ni otuĊiti ni naslediti, ukoliko zakonom nije drukĉije odreĊeno.

U sluĉaju prinudne javne prodaje

Ĉlan 530

(1) U sluĉaju prinudne javne prodaje prodavac se ne može pozivati na svoje pravo preĉe kupovine.

(2) Ali, prodavac ĉije je pravo preĉe kupovine bilo upisano u javnoj knjizi može zahtevati poništenje javne prodaje, ako nije bio posebno pozvan da joj prisustvuje.

Trajanje prava preĉe kupovine

Ĉlan 531

(1) Pravo preĉe kupovine prestaje posle pet godina od zakljuĉenja ugovora, ako nije ugovoreno da će ono prestati ranije.

(2) Ugovoren duži rok svodi se na rok od pet godina.

Kad je izvršen prenos svojine bez obaveštavanja prodavca

Ĉlan 532

(1) Ako je kupac prodao stvar i preneo svojinu na trećeg ne obaveštavajući prodavca, i ako je trećem bilo poznato ili mu nije moglo ostati nepoznato da prodavac ima pravo preĉe kupovine, prodavac može, u roku od šest meseci raĉunajući od dana kad je saznao za ovaj prenos, zahtevati da se prenos poništi i da se stvar njemu ustupi pod istim uslovima.

(2) Ako je kupac netaĉno obavestio prodavca o uslovima prodaje trećem, i ako je trećem to bilo poznato ili mu nije moglo ostati nepoznato, ovaj rok od šest meseci poĉinje teći od dana kad je prodavac saznao za taĉne uslove ugovora.

(3) Pravo preĉe kupovine prestaje u svakom sluĉaju po proteku pet godina od prenosa svojine stvari na trećeg.

Zakonsko pravo preĉe kupovine

Ĉlan 533

(1) Za odreĊena lica pravo preĉe kupovine može biti ustanovljeno zakonom.

(2) Trajanje zakonskog prava preĉe kupovine nije ograniĉeno.

(3) Lica koja po samom zakonu imaju pravo preĉe kupovine moraju biti obaveštena pismeno o nameravanoj prodaji i o njenim uslovima, inaĉe imaju pravo zahtevati poništenje prodaje.

(4) Pravila o prodaji sa pravom preĉe kupovine shodno se primenjuju i na zakonsko pravo preĉe kupovine.

Odsek 2.

KUPOVINA NA PROBU

Pojam

Ĉlan 534

(1) Kad je ugovoreno da kupac uzima stvar pod uslovom da je isproba da bi utvrdio da li odgovara njegovim željama, dužan je o tome da li ostaje pri ugovoru obavestiti prodavca u roku utvrĊenom ugovorom ili obiĉajem, a ako takvog nema, onda u primerenom roku koji mu bude odredio prodavac, inaĉe se smatra da je odustao od ugovora.

(2) Ako je stvar predata kupcu da bi je isprobao do odreĊenog roka, a on je ne vrati bez odlaganja po isteku roka ili ne izjavi prodavcu da odustaje od ugovora, smatra se da je ostao pri ugovoru.

Objektivna proba

Ĉlan 535

Kad je proba ugovorena da bi se utvrdilo da li stvar ima odreĊeno svojstvo ili da li je podobna za odreĊenu upotrebu, opstanak ugovora ne zavisi od kupĉevog nahoĊenja, već od toga da li ova zaista ima ta svojstva, odnosno da li je podobna za odreĊenu upotrebu.

Rizik

Ĉlan 536

Rizik sluĉajne propasti ili oštećenja stvari predate kupcu radi probe snosi prodavac do kupĉeve izjave da ostaje pri ugovoru, odnosno do isteka roka kada je kupac bio dužan vratiti stvar prodavcu.

Kupovina po pregledu odnosno sa rezervom probanja

Ĉlan 537

Odredbe o kupovini na probu shodno se primenjuju na kupovinu po pregledu i na kupovinu sa rezervom probanja.

Odsek 3.

PRODAJA PO UZORKU ILI MODELU

Ĉlan 538

(1) U sluĉaju prodaje po uzorku ili modelu kod ugovora u privredi ako stvar koju je prodavac predao kupcu nije saobrazna uzorku ili modelu, prodavac odgovara po propisima o odgovornosti prodavca za materijalne nedostatke stvari, a u drugim sluĉajevima po propisima o odgovornosti za neispunjenje obaveze.

(2) Prodavac ne odgovara za nedostatak saobraznosti ako je uzorak, odnosno model podneo kupcu samo radi obaveštenja i približnog odreĊivanja osobine stvari, bez obećanja saobraznosti.

Odsek 4.

PRODAJA SA SPECIFIKACIJOM

Ĉlan 539

(1) Ako je ugovorom zadržano pravo za kupca da docnije odredi oblik, meru ili koje druge pojedinosti stvari, a kupac ne izvrši ovu specifikaciju do ugovorenog datuma, ili do proteka razumnog roka raĉunajući od prodavĉevog traženja da to uĉini, prodavac može izjaviti da raskida ugovor ili obaviti specifikaciju prema onome što mu je poznato o kupĉevim potrebama.

(2) Ako sam prodavac obavi specifikaciju, dužan je obavestiti kupca o njenim pojedinostima i odrediti mu razuman rok da sam izvrši drukĉiju specifikaciju.

(3) Ako kupac ne iskoristi ovu mogućnost, obavezna je specifikacija koju je izvršio prodavac.

Odsek 5.

PRODAJA SA ZADRŽAVANJEM PRAVA SVOJINE

Uslovi

Ĉlan 540

(1) Prodavac odreĊene pokretne stvari može posebnom odredbom ugovora zadržati pravo svojine i posle predaje stvari kupcu, sve dok kupac ne isplati cenu u potpunosti.

(2) Zadržavanje prava svojine ima dejstva prema kupĉevim poveriocima samo ako je uĉinjeno u obliku javno overene isprave, pre kupĉevog steĉaja ili pre plenidbe stvari.

(3) Na pokretnim stvarima o kojima se vode posebne javne knjige može se zadržati pravo svojine samo ako je to predviĊeno propisima o ureĊenju i voĊenju tih knjiga.

(4) (Brisan)

Rizik

Ĉlan 541

Rizik sluĉajne propasti ili oštećenja stvari snosi kupac od ĉasa kad mu je stvar predata.

Odsek 6.

PRODAJA SA OBROĈNIM OTPLATAMA CENE

Pojam

Ĉlan 542

(1) Ugovorom o prodaji pokretne stvari sa obroĉnim otplatama cene obavezuje se prodavac da preda kupcu odreĊenu pokretnu stvar pre nego što mu cena bude potpuno isplaćena, a kupac se obavezuje da isplati njenu cenu u obrocima, u odreĊenim vremenskim razmacima.

(2) Odredbe ovog odseka o prodaji sa obroĉnim otplatama cene primenjuju se samo ako je kupac fiziĉko lice.

Forma ugovora

Ĉlan 543

Ugovor o prodaji sa obroĉnim otplatama cene mora biti sastavljen u pismenoj formi.

Bitni sastojci ugovora

Ĉlan 544

(1) Pored stvari i njene cene u prodaji za gotovo, u ispravi o ugovoru moraju pod pretnjom ništavosti biti navedeni: ukupan iznos svih obroĉnih otplata, raĉunajući i onu koja je izvršena u ĉasu zakljuĉenja ugovora, iznos pojedinih otplata, njihov broj i njihovi rokovi.

(2) Isprava o ugovoru mora pod pretnjom ništavosti sadržati odredbu da kupac može odustati od ugovora ako to pismeno saopšti prodavcu u roku od tri dana od potpisivanja isprave i da se ovog prava kupac ne može odreći unapred.

Pravo kupca da isplati cenu odjednom

Ĉlan 545

(1) Kupac može uvek isplatiti odjednom ostatak dužne cene.

(2) Taj ostatak se isplaćuje ĉist, bez ugovornih kamata i bez troškova.

(3) Ništava je suprotna odredba ugovora.

Raskidanje ugovora i zahtev potpune isplate cene

Ĉlan 546

(1) Prodavac može raskinuti ugovor ako kupac doĊe u docnju sa poĉetnom otplatom.

(2) Posle isplate poĉetne otplate prodavac može raskinuti ugovor ako kupac doĊe u docnju s najmanje dve uzastopne otplate, koje predstavljaju najmanje osminu cene.

(3) Izuzetno, prodavac može raskinuti ugovor kad kupac doĊe u docnju sa isplatom samo jedne otplate, ako za isplatu cene nije predviĊeno više od ĉetiri otplate.

(4) U sluĉajevima predviĊenim u st. 2 i 3 ovog Ĉlana prodavac može, umesto da raskine ugovor, zahtevati od kupca isplatu celog ostatka cene, ali je pre toga zahteva dužan ostaviti kupcu naknadni rok od petnaest dana.

Sudsko produženje rokova otplate

Ĉlan 547

Na traženje kupca sud može, kad to okolnosti sluĉaja opravdavaju, produžiti rokove za isplatu zadocnelih otplata, ako kupac da obezbeĊenje da će izvršiti svoje obaveze, i ako usled toga prodavac ne trpi štetu.

Ništavost ugovorne kazne

Ĉlan 548

Ništava je odredba ugovora o ugovornoj kazni za sluĉaj raskida ugovora, kao i za sluĉaj da kupac doĊe u docnju sa isplatom nekog obroka cene.

Raskid ugovora

Ĉlan 549

(1) U sluĉaju raskida ugovora prodavac je dužan vratiti kupcu primljene otplate sa zakonskom kamatom od dana kada ih je primio i naknaditi mu nužne troškove koje je uĉinio za stvar.

(2) Sa svoje strane kupac je dužan vratiti prodavcu stvar u stanju u kome je bila kad mu je bila predata i dati mu naknadu za njeno upotrebljavanje do raskida ugovora.

Primena pravila o prodaji sa obroĉnim otplatama cene

Ĉlan 550

(1) Pravila o prodaji sa obroĉnim otplatama cene važe i u sluĉaju drugih pogodbi koje imaju istu suštinu, kao što je, na primer ugovor o zakupu sa odredbom da će stvar koja je data u zakup preći u svojinu zakupca ako bude plaćao zakupninu za odreĊeno vreme.

(2) Ona će se primenjivati i u sluĉaju zajma datog kupcu i namenjenog za kupovinu odreĊenih stvari ako su se zajmodavac i prodavac sporazumeli da kupac za stvar koju mu je prodavac prodao otplaćuje zajmodavcu cenu u obrocima, prema ugovoru zakljuĉenom izmeĊu kupca i prodavca.

Ništavost odredbi nepovoljnih za kupca

Ĉlan 551

Ništave su odredbe ugovora o prodaji sa obroĉnim otplatama cene, koje bi bile nepovoljnije za kupca od odredbi ove glave, osim odredbi o zadržavanju prava svojine.

Glava VIII RAZMENA

Pojam

Ĉlan 552

(1) Ugovorom o razmeni svaki ugovaraĉ se obavezuje prema svom saugovaraĉu da prenese na njega svojinu neke stvari i da mu je u tu svrhu preda.

(2) Predmet razmene mogu biti i druga prenosiva prava.

Dejstva ugovora o razmeni

Ĉlan 553

Iz ugovora o razmeni nastaju za svakog ugovaraĉa obaveze i prava koje iz ugovora o prodaji nastaju za prodavca.

Glava IX PRODAJNI NALOG

Pojam

Ĉlan 554

(1) Ugovorom o prodajnom nalogu obavezuje se nalogoprimac da odreĊenu pokretnu stvar koju mu je predao nalogodavac proda za odreĊenu cenu u odreĊenom roku ili da je u tom roku vrati nalogodavcu.

(2) Prodajni nalog ne može se opozvati.

Rizik za propast i oštećenje stvari

Ĉlan 555

Stvar predata nalogoprimcu ostaje nalogodavĉeva i on snosi rizik njene sluĉajne propasti ili oštećenja, ali ne može raspolagati njom dok mu ne bude vraćena.

Kad se smatra da je nalogoprimac kupio stvar

Ĉlan 556

(1) Ako nalogoprimac ne proda stvar i ne preda odreĊenu cenu nalogodavcu do odreĊenog roka niti je vrati u tom roku, smatra se da je on stvar kupio.

(2) Ali, njegovi poverioci ne mogu zapleniti stvar dok on ne isplati cenu nalogodavcu.

Glava X ZAJAM

ODELJAK 1.

OPŠTE ODREDBE

Pojam

Ĉlan 557

Ugovorom o zajmu obavezuje se zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu odreĊenu koliĉinu novca ili kojih drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu koliĉinu novca, odnosno istu koliĉinu stvari iste vrste i istog kvaliteta.

Kamata

Ĉlan 558

(1) Zajmoprimac se može obavezati da uz glavnicu duguje i kamatu.

(2) U ugovorima u privredi zajmoprimac duguje kamatu i ako ona nije ugovorena.

ODELJAK 2.

OBAVEZE ZAJMODAVCA

Predaja obećanih stvari

Ĉlan 559

(1) Zajmodavac je dužan predati odreĊene stvari u ugovoreno vreme, a ako rok za predaju nije odreĊen, onda kad to zajmoprimac zatraži.

(2) Pravo zajmoprimca da traži predaju odreĊenih stvari zastareva za tri meseca od dolaska zajmodavca u docnju, a u svakom sluĉaju za godinu dana od zakljuĉenja ugovora.

Loše materijalne prilike zajmoprimca

Ĉlan 560

(1) Ako se pokaže da su materijalne prilike zajmoprimca takve da je neizvesno da li će on biti u stanju da vrati zajam, zajmodavac može odbiti da izvrši svoju obavezu predaje obećanih stvari, ako u vreme zakljuĉenja ugovora nije to znao, kao i ako se pogoršanje zajmoprimĉevih materijalnih prilika dogodilo posle zakljuĉenja ugovora.

(2) Ali, on je dužan da izvrši svoju obavezu ako mu zajmoprimac ili ko drugi za njega pruži dovoljno obezbeĊenje.

Šteta zbog nedostataka pozajmljenih stvari

Ĉlan 561

(1) Zajmodavac je dužan naknaditi zajmoprimcu štetu koja bi mu bila prouzrokovana zbog materijalnih nedostataka pozajmljenih stvari.

(2) Ali, ako je zajam bez naknade, dužan je naknaditi štetu samo ako su mu nedostaci stvari bili poznati ili mu nisu mogli ostati nepoznati, a on o njima nije obavestio zajmoprimca.

ODELJAK 3.

OBAVEZE ZAJMOPRIMCA

Rok vraćanja zajma

Ĉlan 562

(1) Zajmoprimac je dužan vratiti u ugovorenom roku istu koliĉinu stvari, iste vrste i kvaliteta.

(2) Ako ugovaraĉi nisu odredili rok za vraćanje zajma, niti se on može odrediti iz okolnosti zajma, zajmoprimac je dužan vratiti zajam po isteku primerenog roka koji ne može biti kraći od dva meseca raĉunajući od zajmodavĉevog traženja da mu se zajam vrati.

Izbor prilikom vraćanja zajma

Ĉlan 563

(1) Ako u zajam nije dat novac, a ugovoreno je da će zajmoprimac vratiti zajam u novcu, zajmoprimac je ipak ovlašćen da po svom izboru vrati pozajmljene stvari ili iznos novca koji odgovara vrednosti tih stvari u vreme i u mestu koji su ugovorom odreĊeni za vraćanje.

(2) Isto važi i u sluĉaju kad nije moguće vratiti istu koliĉinu stvari, iste vrste i istog kvaliteta.

Odustajanje od ugovora

Ĉlan 564

Zajmoprimac može odustati od ugovora pre nego što mu zajmodavac preda odreĊene stvari, ali ako bi zbog toga bilo kakve štete za zajmodavca, dužan je naknaditi je.

Vraćanje zajma pre roka

Ĉlan 565

Zajmoprimac može vratiti zajam i pre roka odreĊenog za vraćanje, ali je dužan obavestiti zajmodavca unapred o svojoj nameri i naknaditi mu štetu.

ODELJAK 4.

NAMENSKI ZAJAM

Ĉlan 566

Ako je ugovorom odreĊena svrha u koju zajmoprimac može upotrebiti pozajmljeni novac, pa ga on upotrebi u neku drugu svrhu, zajmodavac može izjaviti da raskida ugovor.

Glava XI ZAKUP

ODELJAK 1.

OPŠTE ODREDBE

Pojam

Ĉlan 567

(1) Ugovorom o zakupu obavezuje se zakupodavac da preda odreĊenu stvar zakupcu na upotrebu, a ovaj se obavezuje da mu za to plaća odreĊenu zakupninu.

(2) Upotreba obuhvata i uživanje stvari (pribiranje plodova), ako nije drukĉije ugovoreno ili uobiĉajeno.

Primena posebnih propisa

Ĉlan 568

Odredbe ove glave neće se primenjivati na zakupe ureĊene posebnim propisima.

ODELJAK 2.

OBAVEZE ZAKUPODAVCA

Predaja stvari

Ĉlan 569

(1) Zakupodavac je dužan predati zakupcu zakupljenu stvar u ispravnom stanju, zajedno sa njenim pripacima.

(2) Stvar je u ispravnom stanju ako je u stanju odreĊenom ugovorom, a u nedostatku ugovora, u stanju da može poslužiti za upotrebu radi koje je ugovor zakljuĉen.

Održavanje stvari

Ĉlan 570

(1) Zakupodavac je dužan održavati stvar u ispravnom stanju za vreme trajanja zakupa i radi toga vršiti potrebne opravke na njoj.

(2) On je dužan naknaditi zakupcu troškove koje je ovaj uĉinio za održavanje stvari, a koje bi on sam bio dužan uĉiniti.

(3) Troškovi sitnih opravki izazvanih redovnom upotrebom stvari, kao i troškovi same upotrebe, padaju na teret zakupca.

(4) O upotrebi opravke zakupac je dužan obavestiti zakupodavca.

Raskid ugovora i sniženje zakupnine zbog opravki

Ĉlan 571

(1) Ako potrebne opravke zakupljene stvari ometaju njenu upotrebu u znatnoj meri i za duže vreme, zakupac može raskinuti ugovor.

(2) On ima pravo na sniženje zakupnine srazmerno ograniĉenju upotrebe stvari zbog tih opravki.

Izmene na zakupljenoj stvari

Ĉlan 572

(1) Zakupodavac ne može bez pristanka zakupca ĉiniti izmene na zakupljenoj stvari za vreme trajanja zakupa, ukoliko bi to ometalo upotrebu stvari.

(2) Ako bi izmenama stvari bila smanjena u izvesnoj meri zakupĉeva upotreba stvari, smanjiće se i zakupnina u odgovarajućoj srazmeri.

Odgovornost za materijalne nedostatke

Ĉlan 573

(1) Zakupodavac odgovara zakupcu za sve nedostatke zakupljene stvari koji smetaju njenoj ugovorenoj ili redovnoj upotrebi, bez obzira na to da li je znao za njih ili ne, kao i za nedostatke svojstava ili odlika predviĊenih izriĉno ili prećutno ugovorom.

(2) Ne uzimaju se u obzir nedostaci koji su manjeg znaĉaja.

Nedostaci za koje zakupodavac ne odgovara

Ĉlan 574

(1) Zakupodavac ne odgovara za nedostatke zakupljene stvari koji su u ĉasu zakljuĉenja ugovora bili poznati zakupcu ili nisu mogli ostati nepoznati.

(2) Ali, zakupodavac odgovara za nedostatak zakupljene stvari koji je zakupcu usled krajnje nepažnje ostao nepoznat, ako je on znao za taj nedostatak i namerno propustio da o njemu obavesti zakupca.

Proširenje odgovornosti za materijalne nedostatke

Ĉlan 575

Zakupodavac odgovara za sve nedostatke zakupljene stvari, ako je tvrdio da ona nema nikakvih nedostataka.

Ugovorno iskljuĉenje ili ograniĉenje odgovornosti

Ĉlan 576

(1) Odgovornost za materijalne nedostatke zakupljene stvari može biti ugovorom iskljuĉena ili ograniĉena.

(2) Odredba ugovora kojom se ova odgovornost iskljuĉuje ili ograniĉava ništava je ako je zakupodavac znao za nedostatke i namerno propustio da o njima obavesti zakupca ili ako je nedostatak takav da onemogućuje upotrebu zakupljene stvari, kao i kad je zakupodavac nametnuo tu odredbu koristeći svoj monopolski položaj.

Obaveštavanje zakupodavca o nedostacima i opasnostima

Ĉlan 577

(1) Zakupac je dužan obavestiti zakupodavca bez nepotrebnog odlaganja o svakom nedostatku zakupljene stvari koji bi se pokazao u toku zakupa, osim ako zakupodavac zna za nedostatak.

(2) On je isto tako dužan obavestiti zakupodavca o svakoj nepredviĊenoj opasnosti koja bi u toku zakupa zapretila zakupljenoj stvari, da bi mogao preduzeti potrebne mere.

(3) Zakupac koji ne obavesti zakupodavca o pojavljenom nedostatku ili o nastaloj opasnosti, za koje ovaj nije znao, gubi pravo na naknadu štete koju bi pretrpeo zbog postojanja nedostatka ili nastale opasnosti za zakupljenu stvar, a dužan je naknaditi štetu koju bi zakupodavac pretrpeo zbog toga.

Prava zakupca kad stvar ima neki nedostatak

Ĉlan 578

(1) Ako u ĉasu predaje zakupljena stvar ima neki nedostatak koji se ne može otkloniti, zakupac može, po svom izboru, raskinuti ugovor ili zahtevati sniženje zakupnine.

(2) Kad stvar ima neki nedostatak koji se može otkloniti bez većih nezgoda za zakupca, a predaja stvari u odreĊenom roku nije bila bitni sastojak ugovora, zakupac može zahtevati od zakupodavca ili otklanjanje nedostatka u primerenom roku ili sniženje zakupnine.

(3) Ako zakupodavac ne otkloni nedostatak u naknadnom primerenom roku koji mu je zakupac odredio, zakupac može raskinuti ugovor ili zahtevati sniženje zakupnine.

(4) U svakom sluĉaju zakupac ima pravo na naknadu štete.

Kad nedostatak nastane u toku zakupa i kad stvar nema ugovoreno ili uobiĉajeno svojstvo

Ĉlan 579

(1) Odredbe prethodnog Ĉlana primenjuju se i u sluĉaju kad u toku zakupa nastane neki nedostatak na zakupljenoj stvari.

(2) One se primenjuju i u sluĉajevima kad zakupljena stvar nema neko svojstvo koje po ugovoru ili obiĉaju treba da ima ili kad to svojstvo izgubi u toku zakupa.

Odgovornost zakupodavca za pravne nedostatke

Ĉlan 580

(1) Kad neko treći pretenduje da na zakupljenoj stvari ili na nekom njenom delu vrši neko pravo i obrati se svojim zahtevom zakupcu, kao i ako samovlasno oduzme stvar od zakupca, ovaj je dužan obavestiti o tome zakupodavca, izuzev kad to ovaj već zna, inaĉe će odgovarati za štetu.

(2) Ako se utvrdi da trećem pripada neko pravo koje sasvim iskljuĉuje pravo zakupca na upotrebu stvari, ugovor o zakupu se raskida po samom zakonu, a zakupodavac je dužan naknaditi zakupcu štetu.

(3) U sluĉaju kad se pravom trećeg samo ograniĉava zakupĉevo pravo, ovaj može, po svom izboru, raskinuti ugovor ili zahtevati sniženje zakupnine, i u svakom sluĉaju naknadu štete.

ODELJAK 3.

OBAVEZE ZAKUPCA

Upotreba stvari prema ugovoru

Ĉlan 581

(1) Zakupac je dužan upotrebljavati stvar kao dobar privrednik, odnosno dobar domaćin.

(2) On je može upotrebljavati samo onako kako je odreĊeno ugovorom ili namenom stvari.

(3) On odgovara za štetu koja nastane upotrebom zakupljene stvari protivno ugovoru ili njenoj nameni, bez obzira na to da li je stvar upotrebljavao on, ili neko lice koje radi po njegovom nalogu, podzakupac ili koje drugo lice kome je on omogućio da upotrebljava stvar.

Otkaz zbog upotrebe protivno ugovoru

Ĉlan 582

Ako zakupac i posle opomene zakupodavca upotrebljava stvar protivno ugovoru ili njenoj nameni ili zapušta njeno održavanje, te postoji opasnost znatne štete za zakupodavca, ovaj može otkazati ugovor bez davanja otkaznog roka.

Plaćanje zakupnine

Ĉlan 583

(1) Zakupac je dužan plaćati zakupninu u rokovima odreĊenim ugovorom ili zakonom, a u nedostatku ugovora i zakona, kako je uobiĉajeno u mestu gde je stvar predata zakupcu.

(2) Ako nije drukĉije ugovoreno ili u mestu predaje stvari uobiĉajeno, zakupnina se plaća polugodišnje kad je stvar data u zakup za jednu ili više godina, a ako je data za kraće vreme, po isteku tog vremena.

Otkaz zbog neplaćanja zakupnine

Ĉlan 584

(1) Zakupodavac može otkazati ugovor o zakupu ako zakupac ne plati zakupninu ni u roku od 15 dana pošto ga je zakupodavac pozvao na plaćanje.

(2) Ali će ugovor ostati na snazi ako zakupac isplati iznos dužne zakupnine pre nego što mu otkaz bude saopšten.

Vraćanje zakupljene stvari

Ĉlan 585

(1) Zakupac je dužan ĉuvati zakupljenu stvar i po prestanku zakupa vratiti je neoštećenu.

(2) Stvar se vraća u mestu u kome je bila predata.

(3) Zakupac ne odgovara za istrošenost stvari koja nastaje njenom redovnom upotrebom, kao ni za oštećenja koja potiĉu od njene dotrajalosti.

(4) Ako je za vreme zakupa izvršio kakve promene na stvari, dužan je vratiti je u stanje u kome je bila kad mu je predata u zakup.

(5) On može odneti dodatke koje je uĉinio na stvari ako se mogu odvojiti bez njenog oštećenja, ali ih zakupodavac može zadržati ako mu naknadi njihovu vrednost u vreme vraćanja.

ODELJAK 4.

PODZAKUP

Kad se stvari mogu dati u podzakup

Ĉlan 586

(1) Ukoliko nije drukĉije ugovoreno, zakupac može zakupljenu stvar dati u zakup drugome (podzakup) ili mu je po kom drugom osnovu predati na upotrebu, ali samo ako se time ne nanosi šteta zakupodavcu.

(2) Zakupac jemĉi zakupodavcu da će podzakupac upotrebljavati stvar prema ugovoru o zakupu.

Kad zakupodavac može odbiti dozvolu

Ĉlan 587

Kad je za davanje zakupljene stvari u podzakup potrebna dozvola zakupodavca, ovaj je može odbiti samo iz opravdanih razloga.

Otkaz zbog nedozvoljenog podzakupa

Ĉlan 588

Zakupodavac može otkazati ugovor o zakupu ako je zakupljena stvar data u podzakup bez njegove dozvole, kad je ova prema zakonu ili prema ugovoru potrebna.

Neposredni zahtev zakupodavca

Ĉlan 589

Zakupodavac može, radi naplate svojih potraživanja od zakupca nastalih iz zakupa, zahtevati neposredno od podzakupca isplatu iznosa koje ovaj duguje zakupcu po osnovu podzakupa.

Prestanak podzakupa po samom zakonu

Ĉlan 590

Podzakup prestaje u svakom sluĉaju kada prestane zakup.

ODELJAK 5.

OTUĐENJE ZAKUPLJENE STVARI

OtuĊenje posle predaje u zakup

Ĉlan 591

(1) U sluĉaju otuĊenja stvari koja je pre toga predata nekom drugom u zakup pribavilac stvari stupa na mesto zakupodavca te posle toga prava i obaveze iz zakupa nastaju izmeĊu njega i zakupca.

(2) Pribavilac ne može zahtevati od zakupca da mu preda stvar pre proteka vremena za koje je zakup ugovoren, a ako trajanje zakupa nije odreĊeno ni ugovorom ni zakonom, onda pre isteka otkaznog roka.

(3) Za pribavioĉeve obaveze iz zakupa prema zakupcu odgovara prenosilac kao solidarni jemac.

Pravo na zakupninu

Ĉlan 592

(1) Ako nije što drugo ugovoreno, pribavilac stvari predate u zakup ima pravo na zakupninu poĉev od prvog narednog roka posle pribavljanja stvari, a ako je prenosilac primio tu zakupninu unapred, dužan je da mu je ustupi.

(2) Od ĉasa kad je obavešten o otuĊenju zakupljene stvari zakupac može isplatiti zakupninu samo pribaviocu.

OtuĊenje zakupljene stvari pre predaje zakupcu

Ĉlan 593

(1) Kad je stvar o kojoj je zakljuĉen ugovor o zakupu predata pribaviocu, a ne zakupcu, pribavilac stupa na mesto zakupodavca i preuzima njegove obaveze prema zakupcu ako je u momentu zakljuĉenja ugovora o otuĊenju znao za postojanje ugovora o zakupu.

(2) Pribavilac koji u momentu zakljuĉenja ugovora o otuĊenju nije znao za postojanje ugovora o zakupu, nije dužan predati stvar zakupcu, a zakupac može samo tražiti naknadu štete od zakupodavca.

(3) Za pribavioĉeve obaveze iz zakupa prema zakupcu odgovara prenosilac kao solidarni jemac.

Otkaz ugovora zbog otuĊenja stvari

Ĉlan 594

Kad usled otuĊenja zakupljene stvari prava i obaveze zakupodavca preĊu na pribavioca, zakupac može otkazati ugovor u svakom sluĉaju, poštujući zakonske otkazne rokove.

ODELJAK 6.

PRESTANAK ZAKUPA

Protek odreĊenog vremena

Ĉlan 595

(1) Ugovor o zakupu zakljuĉen za odreĊeno vreme prestaje samim protekom vremena za koje je zakljuĉen.

(2) Isto važi i u sluĉajevima kad je, u nedostatku volje ugovaraĉa, trajanje zakupa odreĊeno zakonom.

Prećutno obnavljanje zakupa

Ĉlan 596

(1) Kad po proteku vremena za koje je ugovor o zakupu bio zakljuĉen, zakupac produži da upotrebljava stvar, a zakupodavac se tome ne protivi, smatra se da je zakljuĉen nov ugovor o zakupu neodreĊenog trajanja, pod istim uslovima kao i prethodni.

(2) ObezbeĊenja koja su treća lica dala za prvi zakup prestaju protekom vremena za koje je bio zakljuĉen.

Otkaz

Ĉlan 597

(1) Ugovor o zakupu ĉije trajanje nije odreĊeno niti se može odrediti iz okolnosti ili mesnih obiĉaja prestaje otkazom koji svaka strana može dati drugoj, poštujući odreĊeni otkazni rok.

(2) Ako dužina otkaznog roka nije odreĊena ugovorom ili zakonom ili mesnim obiĉajima, ona iznosi osam dana, s tim da otkaz ne može biti dat u nevreme.

(3) Ako su zakupljene stvari opasne po zdravlje, zakupac može otkazati ugovor bez davanja otkaznog roka, ĉak i ako je u ĉasu zakljuĉenja ugovora to znao.

(4) Zakupac se ne može odreći prava iz stava 3 ovog Ĉlana.

Propast stvari usled više sile

Ĉlan 598

(1) Zakup prestaje ako zakupljena stvar bude uništena nekim sluĉajem više sile.

(2) Ako zakupljena stvar bude delimiĉno uništena ili samo oštećena, zakupac može raskinuti ugovor ili ostati i dalje u zakupu i zahtevati odgovarajuće sniženje zakupnine.

Smrt

Ĉlan 599

U sluĉaju smrti zakupca ili zakupodavca zakup se nastavlja sa njegovim naslednicima ako nije drukĉije ugovoreno.

Glava XII UGOVOR O DELU

ODELJAK 1.

OPŠTE ODREDBE

Pojam

Ĉlan 600

Ugovorom o delu poslenik (preduzimaĉ, izvoĊaĉ radova) obavezuje se da obavi odreĊeni posao, kao što je izrada ili opravka neke stvari ili izvršenje nekog fiziĉkog ili intelektualnog rada i sl, a naruĉilac se obavezuje da mu za to plati naknadu.

Odnos sa ugovorom o prodaji

Ĉlan 601

(1) Ugovor kojim se jedna strana obavezuje da izradi odreĊenu pokretnu stvar od svog materijala smatra se u sumnji kao ugovor o prodaji.

(2) Ali ugovor ostaje ugovor o delu ako se naruĉilac obavezao dati bitan deo materijala potreban za izradu stvari.

(3) U svakom sluĉaju ugovor se smatra ugovorom o delu ako su ugovaraĉi imali u vidu naroĉito poslenikov rad.

Kvalitet poslenikovog materijala

Ĉlan 602

(1) Kad je ugovoreno da poslenik izradi stvar od svog materijala, a nije odreĊen kvalitet, poslenik je dužan dati materijal srednjeg kvaliteta.

(2) On odgovara naruĉiocu za kvalitet upotrebljenog materijala isto kao prodavac.

ODELJAK 2.

NADZOR

Ĉlan 603

Naruĉilac ima pravo da vrši nadzor nad obavljanjem posla i daje uputstva kad to odgovara prirodi posla, a poslenik je dužan da mu to omogući.

ODELJAK 3.

ZAKLJUĈIVANJE UGOVORA NADMETANJEM

Poziv na nadmetanje o ceni radova

Ĉlan 604

(1) Poziv upućen odreĊenom ili neodreĊenom broju lica na nadmetanje za izvršenje odreĊenih radova, pod odreĊenim uslovima i uz odreĊene garancije, obavezuje pozivaoca da zakljuĉi ugovor o tim radovima sa onim koji ponudi najnižu cenu, izuzev ako je tu obavezu iskljuĉio u pozivu na nadmetanje.

(2) U sluĉaju iskljuĉenja obaveze da se zakljuĉi ugovor, poziv na nadmetanje smatra se kao poziv zainteresovanima da oni naprave ponude ugovora pod objavljenim uslovima.

Poziv na nadmetanje za umetniĉko ili tehniĉko rešenje nameravanih radova

Ĉlan 605

Poziv upućen odreĊenom ili neodreĊenom broju lica na nadmetanje za umetniĉko ili tehniĉko rešenje nameravanih radova obavezuje pozivaoca da pod uslovima sadržanim u pozivu na nadmetanje zakljuĉi ugovor sa uĉesnikom u nadmetanju ĉije rešenje prihvati komisija ĉiji je sastav unapred objavljen, izuzev ako je tu obavezu iskljuĉio u pozivu na nadmetanje.

ODELJAK 4.

OBAVEZE POSLENIKA

Nedostaci materijala

Ĉlan 606

(1) Poslenik je dužan skrenuti pažnju naruĉiocu na nedostatke materijala koji mu je naruĉilac predao, a koje je primetio ili je morao primetiti, inaĉe će odgovarati za štetu.

(2) Ako je naruĉilac zahtevao da se stvar izradi od materijala na ĉije mu je nedostatke poslenik ukazao, poslenik je dužan postupiti po njegovom zahtevu, izuzev ako je oĉigledno da materijal nije podoban

za naruĉeno delo ili ako bi izrada od zahtevanog materijala mogla naneti štetu ugledu poslenika, u kom sluĉaju poslenik može raskinuti ugovor.

(3) Poslenik je dužan upozoriti naruĉioca na nedostatke u njegovom nalogu, kao i na druge okolnosti za koje je znao ili je morao znati, koje mogu biti od znaĉaja za naruĉeno delo ili za njegovo izvršenje na vreme, inaĉe će odgovarati za štetu.

Obaveza da izvrši delo

Ĉlan 607

(1) Poslenik je dužan izvršiti delo kako je ugovoreno i po pravilima posla.

(2) On je dužan izvršiti ga za odreĊeno vreme, a ako ono nije odreĊeno, onda za vreme koje je razumno potrebno za takve poslove.

(3) On ne odgovara za zadocnjenje nastalo zbog toga što mu naruĉilac nije predao materijal na vreme, ili zbog toga što je tražio izmene, ili što mu nije isplatio dužan predujam i uopšte za zadocnjenje nastalo ponašanjem naruĉioca.

Raskidanje ugovora zbog odstupanja od ugovorenih uslova

Ĉlan 608

(1) Ako se u toku izvršenja dela pokaže da se poslenik ne drži uslova ugovora i uopšte da ne radi kako treba, te da će izvršeno delo imati nedostatke, naruĉilac može upozoriti poslenika na to i odrediti mu primeren rok da svoj rad saobrazi svojim obavezama.

(2) Ako do isteka tog roka poslenik ne postupi po zahtevu naruĉioca, ovaj može raskinuti ugovor i zahtevati naknadu štete.

Raskidanje ugovora pre isteka roka

Ĉlan 609

(1) Ako je rok bitan sastojak ugovora, a poslenik je u tolikom zakašnjenju sa zapoĉinjanjem ili završavanjem posla da je oĉigledno da ga neće završiti u roku, naruĉilac može raskinuti ugovor i zahtevati naknadu štete.

(2) On to pravo ima i kad rok nije bitan sastojak ugovora, ako zbog takvog zakašnjenja naruĉilac oĉigledno ne bi imao interesa za ispunjenje ugovora.

liĉno.

Poveravanje izvršenja posla trećem

Ĉlan 610

(1) Ukoliko iz ugovora ili prirode posla ne proizlazi što drugo, poslenik nije dužan da posao obavi

(2) Poslenik i dalje odgovara naruĉiocu za izvršenje posla i kad posao ne obavi liĉno.

Odgovornost za saradnike

Ĉlan 611

Poslenik odgovara za lica koja su po njegovom nalogu radila na poslu koji je preuzeo da izvrši, kao da ga je sam izvršio.

Neposredan zahtev saradnika poslenika od naruĉioca

Ĉlan 612

Za naplatu svojih potraživanja od poslenika njegovi saradnici mogu se obratiti neposredno naruĉiocu i zahtevati od njega da im isplati ta potraživanja na teret svote koju u tom ĉasu duguje posleniku, ako su ta potraživanja priznata.

Predaja izraĊene stvari naruĉiocu

Ĉlan 613

(1) Poslenik je dužan predati naruĉiocu izraĊenu ili opravljenu stvar.

(2) Poslenik se oslobaĊa ove obaveze ako stvar koju je izradio ili opravio propadne iz uzroka za koji on ne odgovara.

ODELJAK 5.

ODGOVORNOST ZA NEDOSTATKE

Pregledanje izvršenog dela i obaveštavanje poslenika

Ĉlan 614

(1) Naruĉilac je dužan pregledati izvršeno delo ĉim je to po redovnom toku stvari moguće i o naĊenim nedostacima bez odlaganja obavestiti poslenika.

(2) Ako naruĉilac na poziv poslenika da pregleda i primi izvršeni rad to ne uradi bez opravdanog razloga, smatra se da je rad primljen.

(3) Posle pregleda i primanja izvršenog rada poslenik više ne odgovara za nedostatke koji su se mogli opaziti obiĉnim pregledom, izuzev ako je znao za njih, a nije ih pokazao naruĉiocu.

Skriveni nedostaci

Ĉlan 615

(1) Ako se docnije pokaže neki nedostatak koji se nije mogao otkriti obiĉnim pregledom, naruĉilac se ipak može pozvati na njega, pod uslovom da o njemu obavesti poslenika što pre, a najduže u roku od mesec dana od njegovog otkrivanja.

(2) Istekom dve godine od prijema obavljenog posla, naruĉilac se više ne može pozvati na nedostatke.

Prestanak prava

Ĉlan 616

(1) Naruĉilac koji je poslenika na vreme obavestio o nedostacima izvršenog posla ne može svoje pravo ostvariti sudskim putem po isteku godine dana od uĉinjenog obaveštenja.

(2) Ali i po isteku tog roka naruĉilac može, ako je o nedostacima blagovremeno obavestio poslenika, prigovorom protiv poslenikovog zahteva za isplatu naknada istaći svoje pravo na sniženje naknada i na naknadu štete.

Kad poslenik gubi pravo da se pozove na prethodne Ĉlanove

Ĉlan 617

Poslenik se ne može pozvati na neku odredbu prethodnih Ĉlanova kad se nedostatak odnosi na ĉinjenice koje su mu bile poznate, ili mu nisu mogle ostati nepoznate, a nije ih saopštio naruĉiocu.

Pravo zahtevati uklanjanje nedostataka

Ĉlan 618

(1) Naruĉilac koji je uredno obavestio poslenika da izvršeni rad ima neki nedostatak može zahtevati od njega da nedostatak ukloni i za to mu odrediti primeren rok.

(2) On ima pravo i na naknadu štete koju trpi zbog toga.

(3) Ako uklanjanje nedostatka zahteva preterane troškove, poslenik može odbiti da ga izvrši, ali u tom sluĉaju naruĉiocu pripada, po njegovom izboru, pravo na sniženje naknade ili raskid ugovora, kao i pravo na naknadu štete.

Raskidanje ugovora u posebnom sluĉaju

Ĉlan 619

Kad obavljeni posao ima takav nedostatak koji ga ĉini neupotrebljivim ili je obavljen u suprotnosti sa izriĉitim uslovima ugovora, naruĉilac može, ne tražeći prethodno otklanjanje nedostatka, raskinuti ugovor i zahtevati naknadu štete.

Pravo naruĉioca u sluĉaju drugih nedostataka izvršenog posla

Ĉlan 620

(1) Kad izvršeni posao ima nedostatak zbog koga delo nije neupotrebljivo, odnosno kad posao nije izvršen u suprotnosti sa izriĉitim uslovima ugovora, naruĉilac je dužan dopustiti posleniku da nedostatak otkloni.

(2) Naruĉilac može odrediti posleniku primeren rok za otklanjanje nedostatka.

(3) Ako poslenik ne otkloni nedostatak do isteka tog roka, naruĉilac može, po svom izboru, izvršiti otklanjanje nedostatka na raĉun poslenika, ili sniziti naknadu, ili raskinuti ugovor.

(4) Kad se radi o neznatnom nedostatku, naruĉilac se ne može koristiti pravom na raskid ugovora.

(5) U svakom sluĉaju on ima pravo i na naknadu štete.

Sniženje naknade

Ĉlan 621

Sniženje naknade vrši se u razmeru izmeĊu vrednosti izvršenog rada bez nedostatka u vreme zakljuĉenja ugovora i vrednosti koju bi imao u to vreme izvršeni rad sa nedostatkom.

ODELJAK 6.

OBAVEZE NARUĈIOCA

Obaveza da primi rad

Ĉlan 622

Naruĉilac je dužan primiti rad izvršen prema odredbama ugovora i pravilima posla.

OdreĊivanje i isplata naknade

Ĉlan 623

(1) Naknada se odreĊuje ugovorom, ako nije odreĊena obaveznom tarifom ili kojim drugim obaveznim aktom.

(2) Ako naknada nije odreĊena, utvrdiće je sud prema vrednosti rada, prema normalno potrebnom vremenu za takav posao, kao i prema uobiĉajenoj naknadi za tu vrstu rada.

(3) Naruĉilac nije dužan isplatiti naknadu pre nego što je pregledao izvršeni rad i odobrio ga, izuzev ako je drukĉije ugovoreno.

(4) Isto važi ako je ugovoreno izvršenje i predaja rada u delovima.

Proraĉun sa izriĉitim jemstvom

Ĉlan 624

(1) Ako je naknada ugovorena na osnovu proraĉuna sa izriĉitim jemstvom poslenika za njegovu taĉnost, on ne može da zahteva povećanje naknade ĉak i ako je u posao uložio više rada i ako je izvršenje posla zahtevalo veće troškove nego što je bilo predviĊeno.

(2) Ovim se ne iskljuĉuje primena pravila o raskidanju i izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti.

(3) Ako je naknada ugovorena na osnovu proraĉuna bez izriĉitog jemstva poslenika za njegovu taĉnost, pa se u toku rada prekoraĉenje proraĉuna pokaže neizbežnim, poslenik mora o tome bez odlaganja obavestiti naruĉioca, inaĉe gubi svako potraživanje zbog povećanih troškova.

ODELJAK 7.

RIZIK

Kad je poslenik dao materijal

Ĉlan 625

(1) U sluĉaju kad je poslenik dao materijal za izradu stvari a stvar bude oštećena ili propadne iz ma kog uzroka pre predaje naruĉiocu, rizik snosi poslenik, te nema pravo na naknadu za dati materijal, kao ni na naknadu za svoj rad.

(2) Ako je naruĉilac pregledao izvršeni rad i odobrio ga, smatra se da mu je stvar predata, a da je kod poslenika ostala na ĉuvanju.

(3) Ako je naruĉilac pao u docnju zbog neprimanja ponuĊene stvari, rizik sluĉajne propasti ili oštećenja stvari prelazi na njega.

Kad je naruĉilac dao materijal

Ĉlan 626

(1) Rizik sluĉajne propasti ili oštećenja stvari snosi naruĉilac ako je on dao materijal za izradu.

(2) U tom sluĉaju, poslenik ima pravo na naknadu samo ako je stvar propala ili bila oštećena posle dolaska naruĉioca u docnju, ili ako se naruĉilac nije odazvao njegovom urednom pozivu da stvar pregleda.

Rizik u sluĉaju predaje po delovima

Ĉlan 627

Ako je ugovoreno da će naruĉilac vršiti pregled i prijem pojedinih delova kako budu izraĊeni, poslenik ima pravo na naknadu za izradu delova koje je naruĉilac pregledao i odobrio, ĉak i ako bi oni posle toga propali kod njega bez njegove krivice.

Odeljak 8.

PRAVO ZALOGE

Ĉlan 628

Radi obezbeĊenja naplate potraživanja naknade za rad i naknade za utrošeni materijal, kao i ostalih potraživanja po osnovu ugovora o delu, poslenik ima pravo zaloge na stvarima koje je napravio ili opravio, kao i na ostalim predmetima koje mu je predao naruĉilac u vezi sa njegovim radom, sve dok ih drži i ne prestane dragovoljno da ih drži.

ODELJAK 9.

PRESTANAK UGOVORA

Raskid ugovora voljom naruĉioca

Ĉlan 629

Sve dok naruĉeni posao nije dovršen naruĉilac može raskinuti ugovor kad god hoće, ali je u tom sluĉaju dužan isplatiti posleniku ugovorenu naknadu, umanjenu za iznos troškova koje ovaj nije uĉinio, a koje bi bio dužan uĉiniti da ugovor nije raskinut, kao i za iznos zarade koju je ostvario na drugoj strani ili koju je namerno propustio da ostvari.

Glava XIII UGOVOR O GRAĐENJU

ODELJAK 1.

OPŠTE ODREDBE

Pojam

Ĉlan 630

(1) Ugovor o graĊenju je ugovor o delu kojim se izvoĊaĉ obavezuje da prema odreĊenom projektu sagradi u ugovorenom roku odreĊenu graĊevinu na odreĊenom zemljištu, ili da na takvom zemljištu, odnosno na već postojećem objektu izvrši kakve druge graĊevinske radove, a naruĉilac se obavezuje da mu za to isplati odreĊenu cenu.

(2) Ugovor o graĊenju mora biti zakljuĉen u pismenoj formi.

GraĊevina

Ĉlan 631

Pod "graĊevinom", u smislu ove glave, podrzumevaju se zgrade, brane, mostovi, tuneli, vodovodi, kanalizacije, putevi, železniĉke pruge, bunari i ostali graĊevinski objekti ĉija izrada zahteva veće i složenije radove.

Nadzor nad radovima i kontrola kvaliteta materijala

Ĉlan 632

IzvoĊaĉ je dužan omogućiti naruĉiocu stalan nadzor nad radovima i kontrolu koliĉine i kvaliteta upotrebljenog materijala.

Odstupanje od projekta

Ĉlan 633

(1) Za svako odstupanje od projekta graĊenja, odnosno ugovorenih radova, izvoĊaĉ mora imati pismenu saglasnost naruĉioca.

(2) On ne može zahtevati povećanje ugovorene cene za radove koje je izvršio bez takve saglasnosti.

Hitni nepredviĊeni radovi

Ĉlan 634

(1) NepredviĊene radove izvoĊaĉ može izvesti i bez prethodne saglasnosti naruĉioca ako zbog njihove hitnosti nije bio u mogućnosti da pribavi tu saglasnost.

(2) NepredviĊeni radovi su oni ĉije je preduzimanje bilo nužno zbog osiguranja stabilnosti objekta ili radi spreĉavanja nastanka štete, a izazvani su neoĉekivanom težom prirodom zemljišta, neoĉekivanom pojavom vode ili drugim vanrednim i neoĉekivanim dogaĊajima.

(3) IzvoĊaĉ je dužan bez odlaganja izvestiti naruĉioca o ovim pojavama i preduzetim merama.

(4) IzvoĊaĉ ima pravo na praviĉnu naknadu za nepredviĊene radove koji su morali biti obavljeni.

(5) Naruĉilac može raskinuti ugovor ako bi usled ovih radova ugovorena cena morala biti znatno povećana, o ĉemu je dužan bez odlaganja obavestiti izvoĊaĉa.

(6) U sluĉaju raskidanja ugovora, naruĉilac je dužan isplatiti izvoĊaĉu odgovarajući deo cene za već izvršene radove, kao i praviĉnu naknadu za uĉinjene neophodne troškove.

Cena radova

Ĉlan 635

Cena radova se može odrediti po jedinici mere ugovorenih radova (jediniĉna cena) ili u ukupnom iznosu za ceo objekat (ukupno ugovorena cena).

Izmena cene

Ĉlan 636

(1) Ako ugovorom u pogledu izmene cene nije predviĊeno što drugo, izvoĊaĉ koji je svoju obavezu ispunio u predviĊenom roku može zahtevati povećanje cene radova ako su se u vremenu izmeĊu zakljuĉenja ugovora i njegovog ispunjenja povećale cene elemenata na osnovu kojih je odreĊena cena radova, tako da bi trebalo da ta cena bude veća za više od dva procenta.

(2) U sluĉaju da izvoĊaĉ svojom krivicom nije izveo radove u roku predviĊenom ugovorom, on može zahtevati povećanje cene radova ako su se u vremenu izmeĊu zakljuĉenja ugovora i dana kad je prema ugovoru trebalo da radovi budu završeni povećale cene elemenata na osnovu kojih je odreĊena cena radova, tako da bi trebalo da ona, prema novim cenama tih elemenata, bude veća za više od pet procenata.

(3) U sluĉajevima iz prethodnih stavova izvoĊaĉ može zahtevati samo razliku u ceni radova koja prelazi dva, odnosno pet procenata.

(4) IzvoĊaĉ se ne može pozivati na povećanje cena elemenata na osnovu kojih je odreĊena cena radova, ako je do povećanja cene došlo nakon njegovog dolaska u docnju.

Odredbe o nepromenljivosti cena

Ĉlan 637

(1) Ako je ugovoreno da se cena radova neće menjati u sluĉaju da se posle zakljuĉenja ugovora povećaju cene elemenata na osnovu kojih je ona odreĊena, izvoĊaĉ može, i pored ovakve odredbe ugovora, zahtevati izmenu cene radova ako su se cene elemenata povećale u tolikoj meri da bi trebalo da cena radova bude veća za više od deset procenata.

(2) Ali, i u ovom sluĉaju izvoĊaĉ može zahtevati samo razliku u ceni koja prelazi deset procenata, osim ako je do povećanja cene elemenata došlo posle njegovog dolaska u docnju.

Raskid ugovora zbog povećane cene

Ĉlan 638

(1) Ako bi u sluĉajevima iz prethodnih Ĉlanova ugovorena cena morala biti znatno povećana, naruĉilac može raskinuti ugovor.

(2) U sluĉaju raskida ugovora naruĉilac je dužan isplatiti izvoĊaĉu odgovarajući deo ugovorene cene za dotle izvršene radove, kao i praviĉnu naknadu za uĉinjene neophodne troškove.

Pravo naruĉioca da traži sniženje ugovorene cene

Ĉlan 639

(1) Ako su se u vreme izmeĊu zakljuĉenja ugovora i ispunjenja obaveze izvoĊaĉa cene elemenata na osnovu kojih je odreĊena cena radova snizile za više od dva procenta, a radovi su izvršeni u ugovorenom roku, naruĉilac ima pravo da traži odgovarajuće sniženje ugovorene cene radova iznad tog procenta.

(2) Ako je ugovorena nepromenljivost cene radova, a oni su izvršeni u ugovorenom roku, naruĉilac ima pravo na sniženje ugovorene cene, u sluĉaju da su se cene elemenata na osnovu kojih je odreĊena cena smanjile za toliko da bi cena bila niža za više od deset procenata, i to za razliku u ceni preko deset procenata.

(3) U sluĉaju docnje izvoĊaĉa radova naruĉilac ima pravo na srazmerno sniženje cene radova za svako sniženje cene elemenata na osnovu kojih je cena radova odreĊena.

ODELJAK 2.

UGOVOR O GRAĐENJU SA POSEBNOM ODREDBOM

Ĉlan 640

(1) Ako ugovor o graĊenju sadrži odredbu "kljuĉ u ruke" ili neku drugu sliĉnu odredbu izvoĊaĉ se samostalno obavezuje da izvrši skupa sve radove potrebne za izgradnju i upotrebu odreĊenog celovitog objekta.

(2) U tom sluĉaju ugovorena cena obuhvata i vrednost svih nepredviĊenih radova i viškova radova, a iskljuĉuje uticaj manjkova radova na ugovorenu cenu.

(3) Ako u ugovoru "kljuĉ u ruke" uĉestvuje kao ugovorna strana više izvoĊaĉa, njihova odgovornost prema naruĉiocu je solidarna.

ODELJAK 3.

ODGOVORNOST ZA NEDOSTATKE

Primena pravila ugovora o delu

Ĉlan 641

Ukoliko u ovoj glavi nije drukĉije odreĊeno, za odgovornost za nedostatke graĊevine primenjuju se odgovarajuće odredbe ugovora o delu.

Prelazak prava iz odgovornosti za nedostatke

Ĉlan 642

Prava naruĉioca prema izvoĊaĉu zbog nedostatka graĊevine prelaze i na sve docnije sticaoce graĊevine ili njenog dela ali s tim da docnijim sticaocima ne teĉe novi rok za obaveštenje i tužbu, već im se uraĉunava rok prethodnika.

Posebna prava nosioca stanarskog prava

Ĉlan 643

Nosilac stanarskog prava na stan u društvenoj svojini ima pravo da zahteva od izvoĊaĉa otklanjanje nedostataka u granicama njegove odgovornosti za nedostatke graĊevine prema naruĉiocu.

ODELJAK 4.

ODGOVORNOST IZVOĐAĈA I PROJEKTANTA ZA SOLIDNOST GRAĐEVINE

U ĉemu se sastoji

Ĉlan 644

(1) IzvoĊaĉ odgovara za nedostatke u izradi graĊevine koji se tiĉu njene solidnosti, ukoliko bi se ti nedostaci pokazali za vreme od deset godina od predaje i prijema radova.

(2) IzvoĊaĉ odgovara i za nedostatke zemljišta na kome je podignuta graĊevina, koji bi se pokazali za vreme od deset godina od predaje i prijema radova, osim ako je specijalizovana organizacija dala struĉno

mišljenje da je zemljište podobno za graĊenje, a u toku graĊenja se nisu pojavile okolnosti koje dovode u sumnju osnovanost struĉnog mišljenja.

(3) Isto važi i za projektanta ako nedostatak graĊevine potiĉe od nekog nedostatka u planu.

(4) Oni su odgovorni prema odredbama prethodnih stavova ne samo naruĉiocu, nego i svakom drugom sticaocu graĊevine.

(5) Ova njihova odgovornost ne može se ugovorom ni iskljuĉiti ni ograniĉiti.

Dužnost obaveštavanja i gubitak prava

Ĉlan 645

(1) Naruĉilac ili drugi sticalac dužan je o nedostacima obavestiti izvoĊaĉa i projektanta u roku od šest meseci od kad je nedostatak ustanovio, inaĉe gubi pravo da se pozove na njega.

(2) Pravo naruĉioca ili drugog sticaoca prema izvoĊaĉu, odnosno projektantu po osnovu njihove odgovornosti za nedostatke prestaje za godinu dana raĉunajući od dana kad je naruĉilac, odnosno sticalac obavestio projektanta, odnosno izvoĊaĉa o nedostatku.

Smanjenje i iskljuĉenje odgovornosti

Ĉlan 646

(1) IzvoĊaĉ se ne oslobaĊa odgovornosti ako je šteta nastala zbog toga što je pri izvoĊenju odreĊenih radova postupao po zahtevima naruĉioca.

(2) Ali, ako je pre izvršenja odreĊenog rada po zahtevu naruĉioca upozorio ovog na opasnost od štete, njegova odgovornost se smanjuje, a prema okolnostima konkretnog sluĉaja može se i iskljuĉiti.

Regresi

Ĉlan 647

(1) Kad su za štetu odgovorni izvoĊaĉ i projektant, odgovornost svakog od njih odreĊuje se prema veliĉini njegove krivice.

(2) Projektant koji je izradio projekat graĊevine i kome je poveren nadzor nad izvršenjem planiranih radova odgovara i za nedostatke u izvršenim radovima nastale krivicom izvoĊaĉa ako ih je mogao opaziti normalnim i razumnim nadgledanjem radova, ali ima pravo zahtevati od izvoĊaĉa odgovarajuću naknadu.

(3) IzvoĊaĉ koji je naknadio štetu nastalu usled nedostataka u izvršenim radovima ima pravo zahtevati naknadu od projektanta u meri u kojoj nedostaci u izvršenim radovima potiĉu od nedostataka u projektu.

(4) Kad je za nedostatak odgovorno lice kome je izvoĊaĉ poverio obavljanje jednog dela posla, izvoĊaĉ, ako hoće da od njega zahteva naknadu, mora da ga obavesti o postojanju nedostatka u roku od dva meseca, raĉunajući od dana kad je on sam obavešten od naruĉioca o istom nedostatku.

Glava XIV PREVOZ

ODELJAK 1.

OPŠTE ODREDBE

Pojam

Ĉlan 648

(1) Ugovorom o prevozu obavezuje se prevozilac da preveze na odreĊeno mesto neko lice ili neku stvar, a putnik, odnosno pošiljalac se obavezuje da mu za to isplati odreĊenu naknadu.

(2) Kao prevozilac, u smislu ovog zakona, smatra se kako lice koje se bavi prevozom kao svojim redovnim poslovanjem, tako i svako drugo lice koje se ugovorom obaveže da izvrši prevoz uz naknadu.

Obaveze prevozioca u linijskom prevozu

Ĉlan 649

(1) Prevozilac koji obavlja prevoz na odreĊenoj liniji (linijski prevoz) dužan je da redovno i uredno održava objavljenu liniju.

(2) On je dužan da primi na prevoz svako lice i svaku stvar koji ispunjavaju uslove odreĊene u objavljenim opštim uslovima.

(3) Ako redovna prevozna sredstva prevozioca nisu dovoljna za izvršenje svih zahtevanih prevoza, prvenstvo imaju lica ili stvari za koje je to posebnim propisima predviĊeno, a dalje prvenstvo se odreĊuje prema redu zahteva, s tim da se izmeĊu istovremenih zahteva prvenstvo odreĊuje prema većoj dužini prevoza.

Odustanak od ugovora

Ĉlan 650

(1) Pošiljalac, odnosno putnik može odustati od ugovora pre nego što poĉne njegovo izvršenje, ali je dužan naknaditi štetu koju bi prevozilac pretrpeo usled toga.

(2) Kad prevozilac sa zapoĉinjanjem prevoza kasni toliko da druga strana više nema interesa za ugovoreni prevoz, ili kad prevozilac neće ili ne može da izvrši ugovoreni prevoz, druga strana može odustati od ugovora i tražiti da se vrati plaćena naknada za prevoz.

Visina naknade za prevoz

Ĉlan 651

(1) Ako je visina naknade za prevoz odreĊena tarifom ili kojim drugim objavljenim obaveznim aktom ne može se ugovoriti veća naknada.

(2) Ako iznos naknade za prevoz nije odreĊen tarifom ili kojim drugim objavljenim obaveznim aktom, a ni ugovorom prevozilac ima pravo na uobiĉajenu naknadu za tu vrstu prevoza.

(3) U ostalom, shodno se primenjuju odredbe o naknadi sadržane u glavi ovog zakona o ugovoru o

delu.

Ograniĉenje primene odredbi ove glave

Ĉlan 652

Odredbe ove glave primenjuju se na sve vrste prevoza, ako zakonom za pojedine vrste nije drukĉije odreĊeno.

ODELJAK 2.

UGOVOR O PREVOZU STVARI

Odsek 1

OPŠTE ODREDBE

Predaja stvari

Ĉlan 653

Prevozilac je dužan da stvar koju je primio u cilju prevoza preda na odreĊenom mestu pošiljaocu ili odreĊenom licu (primaocu).

O ĉemu pošiljalac treba da obavesti prevozioca

Ĉlan 654

(1) Pošiljalac je dužan obavestiti prevozioca o vrsti pošiljke i o njenoj sadržini i koliĉini, i saopštiti mu kuda pošiljka treba da bude prevezena, ime i adresu primaoca pošiljke, svoje ime i svoju adresu, kao i sve drugo što je potrebno da bi prevozilac mogao ispuniti svoje obaveze bez odlaganja i smetnji.

(2) Kad se u pošiljci nalaze dragocenosti, hartije od vrednosti ili druge skupocene stvari, pošiljalac je dužan obavestiti o tome prevozioca u ĉasu njihove predaje na prevoz i saopštiti mu njihovu vrednost.

(3) Kad se radi o prevozu opasne stvari ili stvari za koju su potrebni posebni uslovi prevoza, pošiljalac je dužan da o tome obavesti prevozioca na vreme tako da bi on mogao preduzeti odgovarajuće posebne mere.

(4) Ako pošiljalac ne da prevoziocu podatke iz st. 1 i 3 ovog Ĉlana ili mu ih da pogrešno, odgovara za štetu koja bi usled toga nastala.

Tovarni list

Ĉlan 655