REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI
Priština, 7. decembar 2020.godine
Ref. br.:RK 1656/20
u
slučaju br. KI232/19
Podnosilac
Xxxxxxx Xxxxxxxxxx
Zahtev za tumačenje člana 35. xxxxx 8 i 9 Kolektivnog ugovora o obrazovanju na Kosovu
USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO
u sastavu:
Xxxx Xxxx-Xxxxxxx, predsednica
Xxxxxx Xxxxxxx, zamenik predsednika
Xxxxx Xxxxxx, sudija
Xxxxxxx Xxxxxxxxx-Xxxxxxxx, sudija
Xxxxx Xxxx-Xxxxxx, sudija
Xxxxx Xxxxx, sudija
Xxxxxxx Xxxxx, sudija
Xxxxxxx Xxxxxxx-Xxxx, sudija i
Xxxxxx Xxxxxxx, sudija
Podnosilac zahteva
Zahtev je podneo g. Xxxxxxx Xxxxxxxxxx iz Uroševca (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).
Osporena odluka
Podnosilac zahteva ne osporava nijednu konkretnu odluku nekog javnog organa u smislu stava 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava Republike Kosovo.
Predmetna stvar
Predmetna stvar je zahtev podnosioca za tumačenje člana 35, xxxxx 8 i 9 Kolektivnog ugovora o obrazovanju na Kosovu (u daljem tekstu: Kolektivni ugovor), sklopljen između Ministarstva obrazovanja, nauke i tehnologije (u daljem tekstu: MONT) i Ujedinjenog sindikata obrazovanja, nauke i kulture (u daljem tekstu: USONK).
Pravni osnov
Zahtev se zasniva na članu 113 (1) i (7) Ustava, članu 47. [Individualni zahtevi] Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 32 [Podnošenje podnesaka i odgovora] Poslovnika o radu Ustavnog suda (u daljem tekstu: Poslovnik).
Postupak pred Ustavnim xxxxx
Xxxx 16. decembra 2019. godine, podnosilac je podneo zahtev Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).
Xxxx 20. decembra 2019. godine, predsednika je imenovala sudiju Nexhmija Rexhepija za sudiju izvestioca i Xxxx za razmatranje, sastavljeno od sudija: Xxxxx Xxxx-Xxxxxx (predsedavajuća), Bajram Ljatifi i Xxxxx Xxxxx.
Xxxx 23. januara 2020. godine, Sud je obavestio podnosioca o registraciji zahteva.
Xxxx 11. novembra 2020. godine, Xxxx za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno preporučilo Sudu neprihvatljivost zahteva.
Pregled činjenica
Xxxx 18. aprila 2017. godine, MONT i USONK su potpisali Kolektivni ugovor.
Kolektivni ugovor se primenjuje za sve zaposlene u svim javnim i privatnim institucijama pred-univerzitetskog obrazovanja i institucijama visokog obrazovanja na čitavoj teritoriji Republike Kosovo, koje su članice USONK-a.
Navodi podnosioca
Podnosilac zahteva se nije pozvao na povredu neke ustavne odredbe posebno, već navodi “tešku povredu” njegovih ustavnih prava, jer su njegova prva ograničena zbog obaveze da se učlani u USONK.
Podnosilac zahteva navodi: “Učlanjene u Sindikat obrazovanja Kosova se vrši na dobrovoljan način, a ne na obavezujući. Na osnovu formulacije člana 35., xxxxx 8. i 9. postoje tendenciozni elementi obavezivanja nastavnika da se isti učlane i da vrše isplatu članarine, a da onda imaju garantovana prava koja su predviđena navedenim članom”.
Podnosilac zahteva se obraća Sudu sa sledećim zahtevom: “Mojim zahtevom, zahtevam TUMAČENJE i obaveštenje o mojim pravima, konkretnije da li ću da uživam i ja moja prava kao nastavnik, nakon što se penzionišem, pošto mi se nekoliko od prava navedenih u članu 35., xxxxx 8. i 9., ispunjavaju nakon penzionisanja i ostala prava koja su izričito navedena u članu 35., xxxxx 8. i 9”.
Ocena prihvatljivosti zahteva
Sud prvo razmatra da xx xx podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti, propisane Ustavom, dalje navedene Zakonom i Poslovnikom.
U xxx smislu, Sud se poziva na član 113 (1) i (7) Ustava, koji propisuje:
“(1) Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način”.
[...]
(7) Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena xx xxxxxx javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom”.
Sud se poziva na članove 47.1 [Individualni zahtevi] i 48. [Tačnost podneska] Zakona, koji propisuju:
Član 47
[Individualni zahtevi]
“1. Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ”.
Član 48
[Tačnost podneska]
“Podnosilac podneska xx xxxxx da jasno naglasi to koja prava i slobode su mu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori”.
U xxx smislu, Sud se poziva na pravilo 39 (1) (a) [Kriterijum o prihvatljivosti] Poslovnika, koje propisuje:
“(1) Sud može smatrati zahtev prihvatljivim:
(a) ako je zahtev podnela ovlašćena stranka”.
U oceni da li podnosilac zahteva ispunjava ustavne i zakonske uslove za ocenu prihvatljivosti njegovog zahteva, Sud podseća da su na osnovu člana 113. Ustava, pojedinci ovlašćeni da pokrenu postupak pred Sudom ako su njihova osnovna prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav xx xxxxxx „javnih organa“ povređena, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisana zakonom. Isti xxxxx xx takođe propisan u članu 47. Zakona.
U okolnostima ovog slučaja, Xxx primećuje da podnosilac zahteva ne osporava nijedan akt javnog organa, koji je mogao rezultirati povredom njegovih osnovnih prava i xxxxxxx. Xxxxxxx, podnosilac zahteva nije jasno naglasio koja prava i slobode navodi da su povređena nekim aktom javnog organa kao što je propisano u članu 48. Zakona.
Podnosilac zahteva, u stvari, traži tumačenje in abstrakto Kolektivnog ugovora u vezi sa njegovim pravima kao “nastavnika, nakon što se penzionišem” i da li on može da uživa “ostala prava koja su navedena u članu 35., xxxxx 8. i 9” Kolektivnog ugovora.
Međutim, Sud, na osnovu stava 1, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava ima jurisdikciju da odlučuje samo za slučajeve koje je na zakonski način podnela ovlašćena strana.
U xxx smislu, Sud ocenjuje da pojedinci (fizička i pravna lica), u skladu sa članom 113, stav 7 Ustava, nemaju pravo da se direktno obrate Ustavnom sudu i da od njega traže da oceni in abstrakto ustavnost neke zakonske xxxxx ili da pokrenu pred njim hipotetička pitanja tumačenja zakona za koja nisu ovlašćeni na osnovu člana 113, stav 7 Ustava (vidi:, mutatis mutandis, slučajeve Ustavnog suda KI60/17, podnosilac zahteva: KRU “Radoniqi” Đakovica, rešenje o neprihvatljivosti od 24. oktobra 2017. godine, stav 30; KI21/19 podnosilac zahteva: Xxxxxx Xxxx, rešenje o neprihvatljivosti od 27. maja 2019. godine, stav 25).
U xxx smislu, Sud skreće pažnju na svoju konsolidovanu sudsku praksu u vezi sa tumačenjem člana 113. Ustava, koji ističe da fizička ili pravna lica nemaju pravo da osporavaju in abstracto normativne akte opšteg karaktera (vidi: slučajeve Ustavnog suda KI05/17 podnosilac zahteva: Xxxxx Xxxxxxx, rešenje o neprihvatljivosti od 20. novembra 2017. godine; KI102/17 podnosilac zahteva: Xxxxx Xxxxx, rešenje o neprihvatljivosti od 10. januara 2018. godine; KI196/18 podnosilac zahteva: Dardan Bunjaku, rešenje o neprihvatljivosti od 23. aprila 2019. godine i KI113/19 podnosilac zahteva: Islam Qerimi, rešenje o neprihvatljivosti od 9. jula 2020. godine).
Xxxxx, xxxxx sudskoj praksi ovog Suda, Ustav ne predviđa mogućnost da pojedinci mogu da xx xxxx Ustavnom sudu in abstracto o neustavnosti nekog zakona. Pojedinci mogu da podnesu ustavni zahtev u vezi sa postupcima ili propustima javnih organa samo unutar delokruga koji je propisan u članu 113 (1) i (7) Ustava, koji zahteva od podnosilaca da dokažu da su: (1) ovlašćene strane, (2) da su direktno pogođeni konkretnim aktom nekog javnog organa ili propustom javnog organa, i (3) da su iscrpeli sva pravna sredstva propisan zakonom (vidi: KI113/19 podnosilac zahteva: Islam Qerimi, xxxx citiran, stav 29 i reference navedene u xxx slučaju).
Sud ističe da zahtevi koji u suštini pokreću pitanje zakonitosti, kao što je to ovde slučaj, po pravilu, spadaju u nadležnost redovnih sudova. U stvari, nije zadatak Ustavnog suda da se bavi navodom i tumačenjem relevantnog zakona da bi se utvrdilo da li će podnosilac zahteva “da uživa prava kao nastavnik, nakon što se penzioniše, na osnovu relevantnih odredba Kolektivnog ugovora“ (vidi: KI21/19, podnosilac zahteva: Xxxxxx Xxxx, xxxx citiran, stav 26; i takođe vidi: slučaj Ustavnog suda KI27/17, podnosilac zahteva: Maliq Zeqiri, rešenje o neprihvatljivosti od 13. novembra 2017. godine, stav 24).
Sud može da interveniše samo onda kada se navodi o povredi prava zagarantovana Ustavom argumentuju na ustavnim osnovama i kada spadaju u njegovu jurisdikciju xxxx xx propisana u Ustavu, nakon što su ispunjeni svi formalni i proceduralni xxxx razrađeni uslovi propisani Ustavom, Zakonom i Poslovnikom (vidi: KI27/17, podnosilac zahteva: Maliq Zeqiri, xxxx citiran, stav 25).
Stoga, Sud smatra da podnosilac zahteva nije ovlašćena strana da osporava ustavnost Kolektivnog ugovora in abstrakto, a ni da traži njegovo tumačenje, i, shodno tome, njegov zahtev treba da se proglasi neprihvatljivim.
Na osnovu xxxx navedenog, Sud ocenjuje da podnosilac zahteva nije ovlašćena strana i na osnovu člana 113 (1) i (7) Ustava, člana 47.1 Zakona i pravila 39 (1) (a) Poslovnika.
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud, na osnovu člana 113 (1) i (7) Ustava, člana 47.1 Zakona i pravila 39 (1) (a) i 59 (2) Poslovnika, na sednici održanoj xxxx 11. novembra 2020. godine, jednoglasno
ODLUČUJE
DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;
DA DOSTAVI ovu odluku stranama;
DA OBJAVI ovu odluku u Službenom listu u skladu sa članom 20.4 Zakona;
Ova odluka stupa na snagu odmah.
Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog xxxx
Xxxxxx Xxxxxxx Xxxx Xxxx-Xxxxxxx
1