REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI

Shape1








Priština, 7. decembar 2020.godine

Ref. br.:RK 1656/20







REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI


u


slučaju br. KI232/19


Podnosilac


Xxxxxxx Xxxxxxxxxx



Zahtev za tumačenje člana 35. xxxxx 8 i 9 Kolektivnog ugovora o obrazovanju na Kosovu



USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO



u sastavu:


Xxxx Xxxx-Xxxxxxx, predsednica

Xxxxxx Xxxxxxx, zamenik predsednika

Xxxxx Xxxxxx, sudija

Xxxxxxx Xxxxxxxxx-Xxxxxxxx, sudija

Xxxxx Xxxx-Xxxxxx, sudija

Xxxxx Xxxxx, sudija

Xxxxxxx Xxxxx, sudija

Xxxxxxx Xxxxxxx-Xxxx, sudija i

Xxxxxx Xxxxxxx, sudija



Podnosilac zahteva


  1. Zahtev je podneo g. Xxxxxxx Xxxxxxxxxx iz Uroševca (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).

Osporena odluka


  1. Podnosilac zahteva ne osporava nijednu konkretnu odluku nekog javnog organa u smislu stava 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava Republike Kosovo.


Predmetna stvar


  1. Predmetna stvar je zahtev podnosioca za tumačenje člana 35, xxxxx 8 i 9 Kolektivnog ugovora o obrazovanju na Kosovu (u daljem tekstu: Kolektivni ugovor), sklopljen između Ministarstva obrazovanja, nauke i tehnologije (u daljem tekstu: MONT) i Ujedinjenog sindikata obrazovanja, nauke i kulture (u daljem tekstu: USONK).


Pravni osnov


  1. Zahtev se zasniva na članu 113 (1) i (7) Ustava, članu 47. [Individualni zahtevi] Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 32 [Podnošenje podnesaka i odgovora] Poslovnika o radu Ustavnog suda (u daljem tekstu: Poslovnik).


Postupak pred Ustavnim xxxxx


  1. Xxxx 16. decembra 2019. godine, podnosilac je podneo zahtev Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).


  1. Xxxx 20. decembra 2019. godine, predsednika je imenovala sudiju Nexhmija Rexhepija za sudiju izvestioca i Xxxx za razmatranje, sastavljeno od sudija: Xxxxx Xxxx-Xxxxxx (predsedavajuća), Bajram Ljatifi i Xxxxx Xxxxx.


  1. Xxxx 23. januara 2020. godine, Sud je obavestio podnosioca o registraciji zahteva.


  1. Xxxx 11. novembra 2020. godine, Xxxx za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno preporučilo Sudu neprihvatljivost zahteva.


Pregled činjenica


  1. Xxxx 18. aprila 2017. godine, MONT i USONK su potpisali Kolektivni ugovor.


  1. Kolektivni ugovor se primenjuje za sve zaposlene u svim javnim i privatnim institucijama pred-univerzitetskog obrazovanja i institucijama visokog obrazovanja na čitavoj teritoriji Republike Kosovo, koje su članice USONK-a.


Navodi podnosioca


  1. Podnosilac zahteva se nije pozvao na povredu neke ustavne odredbe posebno, već navodi “tešku povredu” njegovih ustavnih prava, jer su njegova prva ograničena zbog obaveze da se učlani u USONK.


  1. Podnosilac zahteva navodi: “Učlanjene u Sindikat obrazovanja Kosova se vrši na dobrovoljan način, a ne na obavezujući. Na osnovu formulacije člana 35., xxxxx 8. i 9. postoje tendenciozni elementi obavezivanja nastavnika da se isti učlane i da vrše isplatu članarine, a da onda imaju garantovana prava koja su predviđena navedenim članom”.


  1. Podnosilac zahteva se obraća Sudu sa sledećim zahtevom: “Mojim zahtevom, zahtevam TUMAČENJE i obaveštenje o mojim pravima, konkretnije da li ću da uživam i ja moja prava kao nastavnik, nakon što se penzionišem, pošto mi se nekoliko od prava navedenih u članu 35., xxxxx 8. i 9., ispunjavaju nakon penzionisanja i ostala prava koja su izričito navedena u članu 35., xxxxx 8. i 9”.


Ocena prihvatljivosti zahteva


  1. Sud prvo razmatra da xx xx podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti, propisane Ustavom, dalje navedene Zakonom i Poslovnikom.


  1. U xxx smislu, Sud se poziva na član 113 (1) i (7) Ustava, koji propisuje:


“(1) Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način”.

[...]

(7) Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena xx xxxxxx javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom”.


  1. Sud se poziva na članove 47.1 [Individualni zahtevi] i 48. [Tačnost podneska] Zakona, koji propisuju:

Član 47

[Individualni zahtevi]


“1. Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ”.


Član 48

[Tačnost podneska]


“Podnosilac podneska xx xxxxx da jasno naglasi to koja prava i slobode su mu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori”.



  1. U xxx smislu, Sud se poziva na pravilo 39 (1) (a) [Kriterijum o prihvatljivosti] Poslovnika, koje propisuje:


“(1) Sud može smatrati zahtev prihvatljivim:

(a) ako je zahtev podnela ovlašćena stranka”.


  1. U oceni da li podnosilac zahteva ispunjava ustavne i zakonske uslove za ocenu prihvatljivosti njegovog zahteva, Sud podseća da su na osnovu člana 113. Ustava, pojedinci ovlašćeni da pokrenu postupak pred Sudom ako su njihova osnovna prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav xx xxxxxx „javnih organa“ povređena, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisana zakonom. Isti xxxxx xx takođe propisan u članu 47. Zakona.


  1. U okolnostima ovog slučaja, Xxx primećuje da podnosilac zahteva ne osporava nijedan akt javnog organa, koji je mogao rezultirati povredom njegovih osnovnih prava i xxxxxxx. Xxxxxxx, podnosilac zahteva nije jasno naglasio koja prava i slobode navodi da su povređena nekim aktom javnog organa kao što je propisano u članu 48. Zakona.


  1. Podnosilac zahteva, u stvari, traži tumačenje in abstrakto Kolektivnog ugovora u vezi sa njegovim pravima kao “nastavnika, nakon što se penzionišem” i da li on može da uživa “ostala prava koja su navedena u članu 35., xxxxx 8. i 9” Kolektivnog ugovora.


  1. Međutim, Sud, na osnovu stava 1, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava ima jurisdikciju da odlučuje samo za slučajeve koje je na zakonski način podnela ovlašćena strana.


  1. U xxx smislu, Sud ocenjuje da pojedinci (fizička i pravna lica), u skladu sa članom 113, stav 7 Ustava, nemaju pravo da se direktno obrate Ustavnom sudu i da od njega traže da oceni in abstrakto ustavnost neke zakonske xxxxx ili da pokrenu pred njim hipotetička pitanja tumačenja zakona za koja nisu ovlašćeni na osnovu člana 113, stav 7 Ustava (vidi:, mutatis mutandis, slučajeve Ustavnog suda KI60/17, podnosilac zahteva: KRU “Radoniqi” Đakovica, rešenje o neprihvatljivosti od 24. oktobra 2017. godine, stav 30; KI21/19 podnosilac zahteva: Xxxxxx Xxxx, rešenje o neprihvatljivosti od 27. maja 2019. godine, stav 25).


  1. U xxx smislu, Sud skreće pažnju na svoju konsolidovanu sudsku praksu u vezi sa tumačenjem člana 113. Ustava, koji ističe da fizička ili pravna lica nemaju pravo da osporavaju in abstracto normativne akte opšteg karaktera (vidi: slučajeve Ustavnog suda KI05/17 podnosilac zahteva: Xxxxx Xxxxxxx, rešenje o neprihvatljivosti od 20. novembra 2017. godine; KI102/17 podnosilac zahteva: Xxxxx Xxxxx, rešenje o neprihvatljivosti od 10. januara 2018. godine; KI196/18 podnosilac zahteva: Dardan Bunjaku, rešenje o neprihvatljivosti od 23. aprila 2019. godine i KI113/19 podnosilac zahteva: Islam Qerimi, rešenje o neprihvatljivosti od 9. jula 2020. godine).


  1. Xxxxx, xxxxx sudskoj praksi ovog Suda, Ustav ne predviđa mogućnost da pojedinci mogu da xx xxxx Ustavnom sudu in abstracto o neustavnosti nekog zakona. Pojedinci mogu da podnesu ustavni zahtev u vezi sa postupcima ili propustima javnih organa samo unutar delokruga koji je propisan u članu 113 (1) i (7) Ustava, koji zahteva od podnosilaca da dokažu da su: (1) ovlašćene strane, (2) da su direktno pogođeni konkretnim aktom nekog javnog organa ili propustom javnog organa, i (3) da su iscrpeli sva pravna sredstva propisan zakonom (vidi: KI113/19 podnosilac zahteva: Islam Qerimi, xxxx citiran, stav 29 i reference navedene u xxx slučaju).


  1. Sud ističe da zahtevi koji u suštini pokreću pitanje zakonitosti, kao što je to ovde slučaj, po pravilu, spadaju u nadležnost redovnih sudova. U stvari, nije zadatak Ustavnog suda da se bavi navodom i tumačenjem relevantnog zakona da bi se utvrdilo da li će podnosilac zahteva “da uživa prava kao nastavnik, nakon što se penzioniše, na osnovu relevantnih odredba Kolektivnog ugovora“ (vidi: KI21/19, podnosilac zahteva: Xxxxxx Xxxx, xxxx citiran, stav 26; i takođe vidi: slučaj Ustavnog suda KI27/17, podnosilac zahteva: Maliq Zeqiri, rešenje o neprihvatljivosti od 13. novembra 2017. godine, stav 24).


  1. Sud može da interveniše samo onda kada se navodi o povredi prava zagarantovana Ustavom argumentuju na ustavnim osnovama i kada spadaju u njegovu jurisdikciju xxxx xx propisana u Ustavu, nakon što su ispunjeni svi formalni i proceduralni xxxx razrađeni uslovi propisani Ustavom, Zakonom i Poslovnikom (vidi: KI27/17, podnosilac zahteva: Maliq Zeqiri, xxxx citiran, stav 25).


  1. Stoga, Sud smatra da podnosilac zahteva nije ovlašćena strana da osporava ustavnost Kolektivnog ugovora in abstrakto, a ni da traži njegovo tumačenje, i, shodno tome, njegov zahtev treba da se proglasi neprihvatljivim.


  1. Na osnovu xxxx navedenog, Sud ocenjuje da podnosilac zahteva nije ovlašćena strana i na osnovu člana 113 (1) i (7) Ustava, člana 47.1 Zakona i pravila 39 (1) (a) Poslovnika.


IZ TIH RAZLOGA


Ustavni sud, na osnovu člana 113 (1) i (7) Ustava, člana 47.1 Zakona i pravila 39 (1) (a) i 59 (2) Poslovnika, na sednici održanoj xxxx 11. novembra 2020. godine, jednoglasno


ODLUČUJE


      1. DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;


      1. DA DOSTAVI ovu odluku stranama;


      1. DA OBJAVI ovu odluku u Službenom listu u skladu sa članom 20.4 Zakona;


      1. Ova odluka stupa na snagu odmah.






Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog xxxx





Xxxxxx Xxxxxxx Xxxx Xxxx-Xxxxxxx

1

Document Metadata

Filed: December 7th, 2020