SLU@BENI LIST

ISSN 0350-4727

SLU@BENI LIST

GRADA BEOGRADA

Xxxxxx XLVI Broj 14 31. maj 2003. godine Cena 120 dinara

Na osnovu ~xxxx 131, 132. i 146. Zakona o radu („Slu`be- ni glasnik RS” br. 70/01 i 73/01) i Posebnog kolektivnog ugovora za komunalna preduze}a grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda” br. 29/02, 5/03 i 11/03), sindikalna or- ganizacija JKP BVK, Nezavisni sindikat, generalni xx- xxxxxx i Izvr{ni odbor Skup{tine grada Beograda xxx xxxx{}eni organ osniva~a, 30. maja 2003. godine zakqu~uju

POJEDINAАNI KOLEKTIVNI UGOVOR

JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZE]A ,,BEOGRADSKI VODOVOD I KANALIZACIJA”

á – OSNOVNE ODREDBE

^lan 1.

Ovim pojedina~nim kolektivnim ugovorom (u daqem tekstu: Ugovor) u skladu sa Zakonom o radu, Op{xxx xxxxx- tivnim ugovorom i Posebnim kolektivnim ugovorom za ko- munalna preduze}a grada Beograda (u daqem tekstu: Pose- ban kolektivni ugovor), ure|uje se: zasnivawe radnog odno- sa; radno vreme; odmori i odsustva; za{tita zaposlenih; stru~no usavr{avawe zaposlenih; zabrana konkurencije; vi{ak zaposlenih; cena xxxx, xxxxxx i ostala li~na i dru- ga primawa; naknade na teret poslovnih rashoda; presta- nak radnog odnosa; naknada {tete; uloga i uslovi za rad sindikata; obave{tavawe zaposlenih; va`ewe i otkaz ovog ugovora; prelazne i zavr{ne odredbe; i ostala pitawa od zna~aja za zaposlene.

^lan 2.

Osniva~ u smislu ovog ugovora xx Xxxx{xxxx xxxxx Be- ograda.

Poslodavac u smislu ovog ugovora je Javno komunalno preduze}e ,,Beogradski vodovod i kanalizacija” (u daqem tekstu: preduze}e), koje zastupa generalni direktor.

Reprezentativni sindikat u smislu ovog ugovora je sin- dikalna organizacija zaposlenih u preduze}u i Nezavisni sindikat.

Zaposleni, u smislu ovog ugovora, je lice koje je u skla- du sa zakonom zasnovalo radni odnos sa poslodavcem.

^lan 3.

Ovaj ugovor je obavezan za osniva~a, poslodavca i sve za- poslene u preduze}u.

Ovaj ugovor se primewuje na sve zaposlene osim na ge- neralnog direktora ~ija se prava, obaveze i odgovornosti ure|uju posebnim ugovorom.

^lan 4.

Na prava, obaveze i odgovornosti koje nisu ure|ene ovim ugovorom neposredno se primewuju odredbe zakona, op{teg i posebnog kolektivnog ugovora i drugih op{tih akata preduze}a.

áá – RADNI ODNOSI

^lan 5.

O pojedina~nim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih iz radnog odnosa odlu~uje poslodavac, u skladu sa Zakonom o radu.

Poslodavac mo`e preneti svoja ovla{}ewa, u skladu sa Zakonom o radu, na drugog zaposlenog.

^lan 6.

Poslodavac pored prava i obaveza koje vr{i u skladu sa zakonom odlu~uje i o slede}im pitawima:

– privremenom raspore|ivawu zaposlenog na drugo rad- no mesto, bez wegove saglasnosti, u skladu sa postupkom utvr|enim ovim ugovorom;

– upu}ivawu zaposlenog na pla}eno i nepla}eno odsu- stvo i

– svim drugim pitawima iz oblasti rada i radnih od- nosa, u skladu sa zakonom, op{xxx, posebnim i ovim ugo- vorom.

1. Zasnivawe radnog odnosa

^lan 7.

Radni odnos zasniva se ugovorom o radu, saglasno zakonu. Ugovor o radu zakqu~uju zaposleni i poslodavac.

Ugovorom o radu mo`e da se utvrdi rad na neodre|eno vreme, rad na odre|eno vreme, probni rad i rad sa priprav- nikom.

Zaposleni je du`an da prilikom zasnivawa radnog od- nosa poslodavcu dostavi dokumenta kojima dokazuje da is- puwava uslove za rad.

^lan 8.

Radni odnos mo`e da se zasnuje na neodre|eno ili od- re|eno vreme.

Zaposleni je du`an da obavesti poslodavca, pre zakqu-

~ewa ugovora o radu, o svom zdravstvenom stawu ili drugim okolnostima koje bitno uti~u na obavqawe poslova za koje zasniva radni odnos.

U slu~aju da zaposleni ne postupi u skladu sa stavom 2. ovog ~xxxx, poslodavac mo`e zaposlenom da otka`e ugovor o radu.

^lan 9.

Radni odnos u preduze}u zasniva se sa licem koje ispu- xxxx op{te uslove predvi|ene zakonom i uslove predvi|e- ne Pravilnikom o sistematizaciji poslova i radnih zada- taka.

Pravilnikom o sistematizaciji poslova i radnih zada- taka utvr|uju se: vrsta posla, stru~na sprema i drugi poseb- ni uslovi za rad na xxx poslovima (radna xxxxx xx poseb- nim uslovima, radna mesta na kojima se utvr|uje probni rad i rad sa pripravnikom).

^lan 10.

O potrebi zasnivawa radnog odnosa u preduze}u odlu~u- je generalni direktor u skladu xx xxxx{xxx programom poslovawa za teku}u godinu.

Izuzetno xx xxxxx 1. ovog ~lana generalni direktor mo-

`e odlu~iti o zasnivawu radnog odnosa na odre|eno vreme u slu~ajevima utvr|enim ~lanom 11. ovog ugovora, a najdu`e do tri godine.

^lan 11.

Radni odnos na odre|eno vreme mo`e da se zasnuje:

– kada treba zameniti zaposlenog koji je privremeno odsutan (bolovawe, rad u inostranstvu, obavqawe dr`avne i druge javne funkcije i odslu`ewe vojnog roka);

– kada obavqawe posla po svojoj prirodi traje odre|eno vreme;

– kada se privremeno pove}a obim posla, i

– u svojstvu pripravnika radi osposobqavawa za samo- stalni rad.

^lan 12.

Za poslove na kojima se zahtevaju posebne psihofizi~- ke sposobnosti ili se poslovi obavqaju pod specifi~nim ili ote`anim uslovima rada, i kao takvi su utvr|eni Pra- vilnikom o sistematizaciji poslova i radnih zadataka, vr-

{i se provera psihofizi~kih osobina kandidata.

^lan 13.

Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslo- va i radnih zadataka utvr|uju se radna xxxxx za xxxx xx, xxx poseban uslov za rad, predvi|eno da zaposleni odre|eno vreme provede na probnom radu. Probni rad mo`e da traje najdu`e tri meseca.

Ugovorom o radu utvr|uje se du`ina trajawa, otkaz probnog rada i na~in provere radne i stru~ne sposobno- sti.

Probni rad u smislu stava 1. ovog ~xxxx ne mo`e se utvrditi za pripravnika.

^lan 14.

Radne i stru~ne sposobnosti zaposlenog za vreme prob- nog rada utvr|uje komisija koju imenuje poslodavac.

Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao od- govaraju}e radne i stru~ne sposobnosti prestaje radni od- nos istekom roka odre|enog u ugovoru o radu.

^lan 15.

Na radna xxxxx utvr|xxx Pravilnikom o sistematizaci- ji poslova i radnih zadataka kandidat se prima u radni od- nos u svojstvu pripravnika na neodre|eno ili odre|eno vreme.

Pripravni~ki sta` traje {est meseci, a naknada zara- de iznosi 80% xxxx xxxx radnog xxxxx za koje se osposo- bqava pripravnik.

^lan 16.

Ugovorom o radu utvr|uje se du`ina trajawa priprav- ni~kog sta`a, mogu}nost produ`avawa pripravni~kog sta-

`a i obaveza polagawa stru~nog ispita.

Na kraju pripravni~kog sta`a pripravnik pola`e stru~ni ispit.

Proveru radnih sposobnosti pripravnika vr{i stru~- na komisija, najmawe istog ili vi{eg nivoa iste struke, sastavqena od tri do pet ~lanova koju imenuje direktor.

^lan 17.

utvr|ivawe rezultata rada zaposlenog. ^lanovi komisije moraju imati najmawe isti xxxxxx xxxx~ne spreme odre|ene vrste zanimawa koje ima zaposleni.

Ako komisija iz stava 1. ovog ~xxxx, utvrdi da zaposle- ni nema potrebna znawa i sposobnosti ili ne ostvaruje predvi|ene rezultate rada na odre|enom radnom mestu, za- posleni se raspore|uje na drugo radno mesto koje odgovara wegovom znawu i sposobnostima, a ako takvog radnog xxxxx nema zaposlenom prestaje radni odnos, odnosno otkazuje se ugovor o radu.

Pre dono{ewa odluke, komisija je du`na da dostavi iz- ve{taj sindikatu.

Zaposleni koji nije zadovoqan odlukom komisije iz stava 1. ovog ~xxxx podnosi prigovor generalnom direk- toru.

2. Raspore|ivawe radnika

^lan 18.

Zaposleni mo`e biti raspore|en trajno ili privreme- no na odre|ene poslove.

Zaposleni mo`e u toku rada biti raspore|en na svaki posao koji odgovara wegovoj stru~noj spremi (odre|enoj vr- sti zanimawa, znawu i sposobnostima) u slede}im slu~aje- vima:

– xxxx xx u procesu rada potrebno obezbediti uspe{ni- je i efikasnije obavqawe poslova;

– kada treba obezbediti potpunije xxxx{}ewe radne sposobnosti zaposlenog;

– kada do|e do promene u organizaciji ili tehnologiji rada preduze}a;

– kada prestane potreba za radom zaposlenog na poslu koji xx xxxx|en ugovorom o radu;

– kada se smawi xxxx xxxx u preduze}u;

– kada se otvori novo radno mesto u procesu rada i

– kada zaposleni zahteva raspored na druge poslove, ukoliko se time zadovoqavaju potrebe xxxxxxx xxxx.

^lan 19.

Privremeno raspore|ivawe zaposlenog na poslove za koje se tra`i isti xxxxxx xxxx~ne spreme mo`e da traje najdu`e do {est meseci i to u slu~aju zamene privremeno odsutnog radnika i privremenog pove}awa obima posla.

3. Radno vreme

^lan 20.

Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 ~asova ne- deqno.

Raspored i preraspodela radnog vremena u okviru ~etr- deseto~asovne radne nedeqe, po~etak i zavr{etak radnog vremena i rad du`i od punog radnog vremena (prekovreme- ni rad) utvr|uje poslodavac, u skladu sa Posebnim xxxxx- tivnim ugovorom i zakonom.

Poslodavac je u obavezi da po~etak i kraj radnog vreme- na usaglasi sa aktuelnim tehnolo{xxx procesima u preduze}u.

^lan 21.

Skra}eno radno vreme u trajawu od 37 odnosno 30 ~aso- va u radnoj nedeqi utvr|uje se za poslove sa posebnim uslo- xxxx xxxx iz ~xxxx 83. ovog ugovora.

^lan 22.

Zaposleni ima pravo na odmor u toku dnevnog rada, od- mor izme|u dva uzastopna xxxxx xxxx i nedeqni odmor, u skladu sa zakonom.

^lan 23.

Zaposleni je du`an da najkasnije u roku od tri xxxx od xxxx nastupawa privremene spre~enosti za rad, u smislu

propisa o zdravstvenom osigurawu, o tome dostavi nepo- srednom rukovodiocu potvrdu lekara koja sadr`i i vreme o~ekivane spre~enosti za rad.

U slu~aju te`e bolesti potvrdu iz stava 1. ovog ~xxxx neposrednom rukovodiocu zaposlenog dostavqaju ~lanovi u`e porodice ili xxxxx xxxx xx xxxxxx `ivi u porodi~nom doma}instvu.

Ako zaposleni `ivi xxx, potvrdu iz stava 1. ovog ~xxxx du`an je da dostavi u roku od tri xxxx od xxxx prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.

Ako neposredni rukovodilac ili generalni direktor posumwa u opravdanost razloga za odsustvovawe xx xxxx u smislu stava 1. ovog ~xxxx, mo`e da podnese zahtev nadle-

`nom zdravstvenom organu radi utvr|ivawa zdravstvene sposobnosti zaposlenog u skladu sa zakonom.

Zaposlenom sa 30 xxxxxx penzijskog sta`a i 55 xxxxxx

`ivota i zaposlenoj sa 25 xxxxxx penzijskog sta`a i 50 go- xxxx `ivota utvr|uje se du`xxx xxxx{weg odmora u traja- wu od 30 radnih xxxx. Zaposlenom xxxx xxxx xx xxxx~ito te{xxx, napornim i za zdravqe {tetnim poslovima godi-

{wi odmor ne mo`e trajati du`e od 35 radnih xxxx.

^lan 26.

Raspored xxxx{}xxx xxxx{weg odmora utvr|uje direk- tor prema planu xxxx{}xxx xxxx{wih odmora za xxxxx- darsku godinu, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog i po- trebama xxxxxxx xxxx.

Re{ewe o xxxx{}ewu xxxx{weg odmora donosi direk- tor u pisanoj formi i uru~uje ga zaposlenom preko stru~ne slu`be.

4. Odmori i odsustva

^lan 24.

Zaposleni ima pravo xx xxxx{wi odmor u trajawu od najmawe 18, a najvi{e 35 radnih xxxx. Xxxx{wi odmor za- poslenog se uve}ava po osnovu:

sta`a osigurawa:

1 – tri xxxxx xxxx – za navr{ene tri do {est xxxxxx radnog sta`a,

– pet radnih xxxx – za navr{enih xxxxx do xxxxx xxxxxx radnog sta`a,

– xxxxx radnih xxxx – preko devet godina radnog sta`a;

2 – pet radnih xxxx po osnovu slo`enosti poslova – do- prinosa u radu:

– za poslove za koje se zahteva od á do áâ stepena stru~ne spreme – dva xxxxx xxxx;

– za poslove za koje se zahteva â i âá stepena stru~ne spreme – tri xxxxx xxxx;

– za poslove za koje se zahteva âáá i âááá xxxxxx xxxx~ne spreme – ~etiri xxxxx xxxx;

– za poslove sa posebnim ovla{}ewima i odgovorno- stima – pet radnih xxxx.

3 – tri xxxxx xxxx invalidu rada i vojnom invalidu,

– dva xxxxx xxxx samohranom roditequ sa detetom do xxxxx xxxxxx `ivota, zaposlenoj sa maloletnim dete- xxx i zaposlenom koji u svom doma}instvu izdr`ava dete koje ima smetwe u psihofizi~kom razvoju,

– jedan radni xxx zaposlenom sa dvoje ili vi{e dece do 14 xxxxxx `ivota;

4 – dva do pet radnih xxxx po osnovu uslova rada na predlog neposrednog rukovodioca za zaposlene koji ne rade na poslovima sa skra}enim radnim vremenom;

5 – pet do deset radnih xxxx za zaposlene xxxx xxxx sa skra}enim radnim vremenom i to:

– za zaposlene xxxx xxxx na beneficiranim radnim mestima gde se 12 meseci xxxx xx~una kao 14 i 15 me- seci radnog sta`a – xxxxx radnih xxxx;

– za zaposlene xxxx xxxx na beneficiranim radnim mestima gde se 12 meseci xxxx xx~una kao 16 i 18 me- seci radnog sta`a – deset radnih xxxx;

– za ostale zaposlene xxxx xxxx na poslovima sa skra-

}enim radnim vremenom – pet radnih xxxx.

^lan 25.

Godi{wi odmor mo`e da se koristi u dva dela: prvi deo u trajawu od najmawe dve radne nedeqe, a drugi deo do

30. xxxx naredne godine.

Ukoliko zaposleni u kalendarskoj godini nema godinu xxxx radnog sta`a, ima pravo na dvanaestinu godi{weg od- xxxx za xxxxx xxxx xxxx u kalendarskoj godini.

Zaposleni ne mo`e da se odrekne prava xx xxxx{wi od- mor, niti mu se to pravo mo`e uskratiti.

^lan 27.

Poslodavac je du`an da zaposlenom omogu}i pla}eno odsustvo u trajawu do pet radnih xxxx u kalendarskoj godi- ni, u slede}im slu~ajevima:

1. ro|ewe deteta – pet radnih xxxx;

2. stupawe zaposlenog u brak – pet radnih xxxx;

3. smrti ~lanova u`e porodice (roditeqa ili usvojio- ca, bra~nog druga, deteta ili usvojenika zaposlenog) – pet radnih xxxx;

4. smrt brata ili sestre zaposlenog – tri xxxxx xxxx;

5. smrt roditeqa ili usvojioca, brata ili sestre bra~- nog druga zaposlenog i smrt xxxx xxxx `ive u zajedni~kom doma}instvu sa zaposlenim – dva xxxxx xxxx;

6. te`e bolesti ~xxxx u`e porodice zaposlenog – pet radnih xxxx;

7. za{tita i otklawawe {tetnih posledica u doma}in- stvu, prouzrokovanih elementarnim nepogodama – tri do pet radnih xxxx;

8. selidba sopstvenog doma}instva – ~etiri xxxxx xxxx;

9. polagawe stru~nog ili drugog ispita – jedan do tri xxxxx xxxx po ispitu za prvo polagawe, a ukupno pet rad- nih xxxx;

10. xxxx{}ewe organizovanog rekreativnog odmora u ciqu prevencije radne invalidnosti – pet radnih xxxx;

11. u~estvovawe u takmi~ewima koje organizuju xxxxx- xxxxx organizacije (sportska i radno-proizvodna takmi~e- wa) – tri do pet radnih xxxx, u zavisnosti od udaqenosti xxxxx odr`avawa takmi~ewa;

12. regulisawe prava pred nadle`nim organima – dva xxxxx xxxx;

13. praznovawe krsne slave – jedan radni xxx;

14. dobrovoqno davawe krvi – dva xxxxx xxxx za svako davawe i to na xxx davawa krvi i narednog xxxx.

^lanovima u`e porodice u smislu ovog ~xxxx smatraju se: bra~ni drug, deca, bra}a, sestre, xxxxxxxx, usvojioci, staraoci i xxxx xxxx `ive u zajedni~kom porodi~nom doma-

}instvu sa zaposlenim.

Zaposleni ima pravo na pla}eno odsustvo i u dane dr-

`xxxxx i verskih praznika saglasno zakonu.

Zaposleni ima pravo da koristi u toku kalendarske go- dine pla}eno odsustvo po svakom osnovu iz stava 1. ovog

~xxxx pod uslovom da je podneo uz pismeni zahtev i odgova- raju}u dokumentaciju (dokaz o razlozima za xxxx{}ewe pla-

}enog odsustva). Xxxxxxxx, u slu~aju smrti ~xxxx u`e poro- dice dokaz se mo`e dostaviti u roku od pet xxxx od xxxx za- vr{etka pla}enog odsustva.

Pla}eno odsustvo u slu~xxx xxxx|aja supruge, smrti ~la- na u`e porodice, davawa krvi i xxxx{}xxx organizovanog rekreativnog odmora u ciqu prevencije radne invalidno- sti ne ura~unavaju se u ukupan broj xxxx xxx}enog odsustva u kalendarskoj godini (pet radnih xxxx).

^lan 28.

Vreme provedeno na pla}enom odsustvu smatra xx xxx vreme provedeno na radu u odnosu na ostvarivawe prava i obaveza iz radnog odnosa.

^lan 29.

Zaposlenom se mo`e odobriti pla}eno odsustvo u traja- wu du`em od pet xxxx, a najvi{e do 30 radnih xxxx x xxxx kalendarske godine u slu~aju: polagawa stru~nog ispita ili ispita kojim se sti~e neposredno vi{i xxxxxx obrazo- vawa u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni oba- vqa, izrade doktorske disertacije, u~e{}a u studijskim ili ekspertskim grupama i drugim oblicima stru~nog usa- vr{avawa.

Zaposlenom se mo`e odobriti nepla}eno odsustvo do pet radnih xxxx u svim slu~ajevima iz ~xxxx 27. ovog ugovo- ra, i u slu~ajevima:

– nege ~xxxx u`e porodice – pet radnih xxxx;

– nege ~xxxx porodice koji nije obuhva}en ~lanom 27 – tri xxxxx xxxx;

– smrti srodnika koji nisu navedeni u ~lanu 27 – dva xxxxx xxxx;

– u~e{}a u sportskim i drugim aktivnostima koje nisu u organizaciji sindikata – pet radnih xxxx;

– izvr{xxx xxxxx koji zaposleni xxxx xx~no da obavi

– jedan do pet radnih xxxx.

Odluku o nepla}enom odsustvu iz stava 1. i 2. ovog ~la- na donosi direktor odnosno lice koje on ovlasti.

^lan 30.

Izuzetno zaposlenom se mo`e odobriti nepla}eno od- sustvo od 30 xxxx do godinu xxxx x xxxx kalendarske godi- ne, kada direktor oceni da to ne remeti proces rada.

Odluku o nepla}enom odsustvu iz stava 1. ovog ~xxxx do- nosi generalni direktor odnosno lice koje on ovlasti.

Zaposlenom koji koristi nepla}eno odsustvo miruju prava iz rada i po osnovu rada ako zakonom nije druga~ije predvi|eno.

5. Stru~no usavr{avawe radnika

^lan 31.

Poslodavac je obavezan da u skladu sa promenama zakon- skih i drugih propisa, tehni~ko-tehnolo{xxx unapre|e- wima, potrebama xxxxxxx xxxx i organizacije rada obezbe- di uslove za stru~no osposobqavawe i usavr{avawe zapo- slenih kao i specijalizaciju zaposlenih u zemqi i ino- stranstvu (postdiplomske studije, simpozijum, kurs i semi- nar) i da o tome upozna reprezentativne sindikate.

Poslodavac mo`e da stipendira {kolovawe potrebnih kadrova i {kolovawe dece preminulih zaposlenih ukoliko postoji potreba za zaposlewe kadrova tog profila. Ugovo- rom koji zakqu~uju poslodavac i stipendista reguli{u se me|usobna prava i obaveze. Odluku o stipendirawu zapo- slenog donosi poslodavac.

Upravni odbor preduze}a donosi program stru~nog osposobqavawa i usavr{avawa zaposlenih na predlog di- rektora i uz prethodno pribavqeno mi{qewe reprezenta- tivnog sindikata.

ááá – ZA[TITA ZAPOSLENIH

^lan 32.

Zaposleni ima pravo na bezbednost i za{titu zdravqa na radu, u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i drugim op-

{xxx aktom preduze}a.

Poslodavac je du`an da organizuje rad u preduze}u tako da obezbedi za{titu `ivota i zdravqa zaposlenih u skladu sa zakonom i drugim propisima, ovim ugovorom i drugim op{xxx aktom preduze}a.

^lan 33.

ispuwava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stawa, psihofizi~kih sposobnosti i doba `ivota, u skladu sa zakonom.

^lan 34.

Zaposleni ne mo`e da radi prekovremeno, odnosno no-

}u, ako bi po nalazu nadle`nog organa za ocenu zdravstve- ne sposobnosti, u smislu propisa o zdravstvenom osigura- wu, takav rad mogao xx xxxxx{a wegovo zdravstveno stawe. Zaposleni sa zdravstvenim smetwama, utvr|enim xx xxxxxx xxxxx`nog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne mo`e da obavqa poslove koji bi izazvali pogor{awe wegovog zdravstvenog stawa ili posledice opasne po we-

govu okolinu.

^lan 35.

Zaposleni mla|i od 18 xxxxxx `ivota i zaposlena `e- na ne mogu da rade na poslovima na kojima xx xxxxx`no obavqaju naro~ito te{ki fizi~ki poslovi, radovi pod ze- mqom ili pod vodom, niti na drugim poslovima koji bi mo- gli {tetno i sa pove}anim rizikom da uti~u na wihovo zdravqe i `ivot, s obzirom na wihove psihofizi~ke spo- sobnosti.

Zaposlena `ena mo`e da obavqa poslove iz stava 1. ovog ~xxxx xxxx na osnovu svoje pisane saglasnosti.

Zabrana rada pod zemqom ne odnosi se na `ene koje oba- vqaju rukovode}e poslove.

Zabrawen je prekovremeni rad zaposlenog koji je mla|i od 18 xxxxxx `ivota.

^lan 36.

Zaposlena `ena za vreme posledwih osam nedeqa trud- no}e ne mo`e da radi prekovremeno, odnosno no}u.

Jedan od roditeqa sa detetom do tri godine `ivota mo-

`e da radi prekovremeno, odnosno no}u samo na osnovu svoje pisane saglasnosti.

Samohrani roditeq koji ima dete do xxxxx xxxxxx `i- xxxx ili dete koje je te`ak invalid mo`e da radi preko- vremeno ili no}u, samo na osnovu svoje pisane saglasno- sti.

^lan 37.

Zaposlena `ena ili otac deteta imaju pravo na poro- diqsko odsustvo i odsustvo xx xxxx radi nege deteta, u skladu sa zakonom.

^lan 38.

Jedan od roditeqa deteta xxxx xx neophodna posebna ne- ga zbog visokog stepena psihofizi~ke ometenosti, osim za slu~ajeve predvi|ene propisima o zdravstvenom osigurawu, ima pravo da po isteku porodiqskog odustva i odsustva xx xxxx radi nege deteta, odsustvuje xx xxxx ili da radi sa po- lovinom radnog vremena, najdu`e do navr{enih pet xxxxxx

`ivota deteta.

Za vreme odsustva xx xxxx, u smislu stava 1. ovog ~xxxx, zaposleni ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa propi- sima o dru{tvenoj brizi o deci.

^lan 39.

Jedan od usvojilaca, hraniteq odnosno starateq dete- ta mla|eg od pet xxxxxx `ivota ima pravo da radi nege deteta odsustvuje xx xxxx osam meseci neprekidno od da- na sme{taja deteta u usvojiteqsku, hraniteqsku odnosno starateqsku porodicu, a najdu`e do navr{enih pet godi- na `ivota deteta u skladu sa propisima o dru{tvenoj brizi o deci.

^lan 40.

Roditeq ili starateq, odnosno lice koje se stara o osobi o{te}enoj cerebralnom paralizom, de~jom parali- zom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od mi{i}ne dis-

trofije i ostalih te{kih oboqewa, na osnovu mi{qewa nadle`nog zdravstvenog organa, mo`e na svoj zahtev da ra- di sa skra}enim radnim vremenom, ali ne kra}im od polo- vine punog radnog vremena.

^lan 41.

Pravo iz ~xxxx 38. ovog ugovora ima i jedan od usvoji- laca, hraniteq odnosno starateq deteta, ako je detetu s ob- zirom na stepen psihofizi~ke ometenosti, potrebna po- sebna nega.

^lan 42.

Jedan od roditeqa ima pravo da odusustvuje xx xxxx dok dete ne navr{i tri godine `ivota.

Za vreme odsustvovawa xx xxxx iz xxxxx 1. ovog ~xxxx, prava i obaveze po osnovu rada miruju, ako za pojedina pra- va zakonom, odnosno op{xxx aktom i ovim kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu nije druga~ije odre|eno.

^lan 43.

Za vreme trudno}e, porodiqskog odsustva, odsustva xx xxxx radi nege deteta, kao i odsustva xx xxxx radi posebne nege deteta, poslodavac ne mo`e zaposlenom dati otkaz, osim ako je radni odnos zasnovan na odre|eno vreme ili ako su xx xxxxxx uslovi iz ~xxxx 51, ta~ke 3, 4, 5. i 7. ovog ugovora.

^lan 44.

Pravo iz ~xxxx 38. ovog ugovora ima i usvojilac, hrani- teq odnosno starateq deteta mla|eg od tri godine.

^lan 45.

Zaposlenom invalidu rada, u skladu sa propisima o pen- zijskom i invalidskom osigurawu, poslodavac je du`an da obezbedi obavqawe poslova prema preostaloj radnoj spo- sobnosti.

Direktor mo`e zaposlenom koji odbije da prihvati po- sao, u smislu stava 2. ovog ~xxxx, otkazati ugovor o radu.

áâ – PRESTANAK RADNOG ODNOSA

^lan 46.

Radni odnos prestaje:

1. istekom roka na koji je zasnovan;

2. kad zaposleni navr{i 65 xxxxxx `ivota i najmawe 15 xxxxxx sta`a osigurawa, ako se poslodavac i zaposleni druk~ije ne sporazumeju;

3. sporazumom izme|u zaposlenog i poslodavca;

4. otkazom ugovora o radu xx xxxxxx poslodavca i zapo- slenog;

5. na zahtev roditeqa ili starateqa zaposlenog mla|eg od 18 xxxxxx `ivota;

6. smr}u zaposlenog;

7. u drugim slu~ajevima utvr|enim zakonom.

^lan 47.

Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od wegove voqe i voqe poslodavca:

1. ako je na na~in propisan zakonom utvr|eno da je kod zaposlenog do{lo do gubitka radne sposobnosti – danom dostavqawa pravnosna`nog re{ewa o utvr|ivawu gubitka radne sposobnosti;

2. ako mu je, po odredbama zakona odnosno pravnosna-

`noj odluci suda ili drugog organa, zabraweno da obavqa odre|ene poslove, a ne mo`e da mu se obezbedi obavqawe drugih poslova – danom dostavqawa pravnosna`ne odluke;

3. ako zbog izdr`avawa kazne zatvora xxxx da bude odsu- tan xx xxxx u trajawu du`em od {est meseci – danom stupa- wa na izdr`avawe kazne;

4. ako mu je izre~ena mera bezbednosti, vaspitna ili za{titna mera u trajawu od {est meseci i zbog toga xxxx da bude odsutan xx xxxx – danom po~etka primewivawa te mere;

5. usled ste~aja, likvidacije, odnosno u svim drugim slu~ajevima prestanka rada poslodavca.

^lan 48.

Radni odnos mo`e da prestane na osnovu pisanog spo- razuma poslodavca i zaposlenog.

^lan 49.

Zaposleni ima pravo da poslodavcu otka`e ugovor o radu.

Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavqa poslodavcu u pisanom obliku, najmawe 15 xxxx pre xxxx koji je zaposle- ni naveo xxx xxx prestanka radnog odnosa.

U slu~aju otkaza iz stava 1. ovog ~xxxx, zbog povrede obaveza xx xxxxxx poslodavca utvr|enih zakonom, op{xxx aktom, ovim ugovorom ili ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava po osnovu rada.

^lan 50.

Poslodavac mo`e zaposlenom da otka`e ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na rad- nu sposobnost zaposlenog i potrebe poslodavca, i to:

1. ako je utvr|eno da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada;

2. ako je utvr|eno da zaposleni nema znawa i sposobno- sti za obavqawe poslova na kojima radi;

3. ako zaposleni svojom krivicom ~ini povredu radne obaveze utvr|ene ugovorom o radu;

4. ako ne po{tuje radnu disciplinu;

5. ako zaposleni u~ini krivi~no delo na radu ili u ve- zi xx xxxxx;

6. ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u ro- ku od 15 xxxx od xxxx isteka roka za nepla}eno odsustvo ili mirovawa radnog odnosa u smislu Zakona o radu i ovog kolektivnog ugovora;

7. ako zaposleni zloupotrebi bolovawe;

8. ako usled tehnolo{kih, ekonomskih ili organizaci- onih promena prestane potreba za obavqawem odre|enog posla.

Poslodavac je du`an da pre otkaza ugovora o radu, u slu-

~aju iz stava 1, ta~ka 3. i 4. ovog ~xxxx, zaposlenog pisme- no upozori na postojawe razloga za otkaz ugovora o radu (xxxxxx upozorewe treba da sadr`i: vreme, mesto i kratak opis u~iwene povrede radne obaveze, odnosno nepo{tova- wa radne discipline). Postupak utvr|ivawa povrede radne obaveze zaposlenog utvrdi}e se posebnom odlukom poslo- davca, uz obavezno mi{qewe sindikata ~iji je ~lan.

Otkaz ugovora o radu iz stava 1, ta~ka 8. ovog ~xxxx po- slodavac mo`e dati zaposlenom samo ukoliko ne mo`e da obezbedi obavqawe drugih poslova, odnosno da ga osposo- bi za rad na drugim poslovima.

Zaposlenom koji je u komunalnoj delatnosti proveo vi-

{e od 20 xxxxxx, odnosno u preduze}u vi{e od 15 xxxxxx, bez wegove saglasnosti ne mo`e prestati radni odnos usled tehnolo{kog unapre|ewa, ekonomskih te{ko}a i re- organizacije (restrukturirawa).

Poslodavac ne mo`e u slu~aju otkaza ugovora o radu za- poslenom iz stava 1, ta~ka 8. ovog ~xxxx da zaposli drugo lice na istim poslovima u roku od tri meseca od xxxx pre- xxxxxx radnog odnosa. Ako pre isteka navedenog roka na- stane potreba za obavqawem istih poslova, prednost za za- kqu~ivawe ugovora o radu ima zaposleni xxxx xx prestao radni odnos.

^lan 51.

Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu, u smislu

~xxxx 50. ovog ugovora, ne smatra se:

1. privremena spre~enost za rad usled bolesti, nesre}e na radu ili profesionalnog oboqewa;

2. xxxx{}ewe porodiqskog odsustva, odsustva xx xxxx radi nege deteta i odsustva xx xxxx radi posebne nege xx- xxxx;

3. odslu`ewe ili doslu`ewe vojnog roka;

4. ~lanstvo u politi~koj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroi- spovest, politi~ko ili drugo uverewe ili neko drugo li~- no svojstvo zaposlenog;

5. obra}awe zaposlenog sindikatu ili organima nadle-

`nim za za{titu prava iz radnog odnosa u skladu xx xxxx- nom, op{xxx aktom i ovim ugovorom.

^lan 52.

Poslodavac mo`e da ponudi zaposlenom zakqu~ivawe ugovora o radu pod izmewenim okolnostima.

Poslodavac mo`e da ponudi zakqu~ivawe ugovora o ra- du u smislu stava 1. ovog ~xxxx xxxx iz opravdanih razloga. Zaposlenom koji odbije da zakqu~i ugovor o radu u smi- slu stava 1. ovog ~xxxx, poslodavac mo`e da otka`e ugovor

o radu.

^lan 53.

Otkaz ugovora o radu iz ~xxxx 50, stav 1, ta~ke 1-4, 6. i

7. ovog ugovora, poslodavac mo`e dati zaposlenom u roku od tri meseca od xxxx saznawa za ~iwenice koje su osnov za davawe otkaza, odnosno u roku od {est meseci od xxxx na- stupawa ~iwenica koje su osnov za davawe otkaza.

Otkaz ugovora o radu iz ~xxxx 50, stav 1, ta~ka 5. ovog ugovora, poslodavac mo`e dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti utvr|ene zakonom za krivi~no delo.

Poslodavac je du`an da pre isteka ugovora o xxxx xxxx- slenom, zatra`i mi{qewe sindikata ~iji je zaposleni

~lan.

Sindikat je du`an da dostavi mi{qewe iz stava 3. ovog

~xxxx u roku od pet xxxx.

^lan 54.

Otkaz ugovora o radu daje se u pisanom obliku i obave- zno sadr`i obrazlo`ewe i pouku o pravnom leku.

Akt iz stava 1. ovog ~xxxx je kona~an danom dostavqawa zaposlenom.

^lan 55.

Poslodavac je du`an da izvr{i uplatu svih dospelih za- rada i drugih primawa zaposlenom odmah po prestanku rad- nog odnosa.

^lan 56.

Zaposleni xxxx xx ugovor o radu otkazan zato {to ne ostvaruje potrebne rezultate rada i ako nema potrebna zna- wa i sposobnosti za obavqawe posla na koji je raspore|en, ima pravo na isplatu nov~ane naknade, i to:

1. do dve godine neprekidnog rada kod poslodavca – u visini jedne zarade;

2. od dve do deset xxxxxx neprekidnog rada kod poslo- davca – u visini jedne i po zarade;

3. od deset do dvadeset xxxxxx neprekidnog rada kod po- slodavca – u visini dve zarade;

4. preko dvadeset xxxxxx neprekidnog rada kod poslo- davca – u visini dve i po zarade.

Zaradom u smislu stava 1. ovog ~xxxx smatra xx xxxxxx xxxx xx zaposleni ostvario za xxxxx xxxx prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos u skladu sa zakonom, op{xxx aktom i ovim ugovorom.

^lan 57.

Ako sud xxxxxx pravnosna`nu odluku kojom je utvr|eno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, zaposle- ni ima pravo da xx xxxxx na rad, ako to zahteva.

Pored vra}awa na rad iz stava 1. ovog ~xxxx, poslodavac je du`an da zaposlenom isplati naknadu {tete u visini iz- gubqene zarade i drugih primawa koja mu pripadaju po za- konu, op{tem aktu i ovom ugovoru i uplati doprinose za obavezno socijalno osigurawe.

Naknada {tete iz stava 2. ovog ~xxxx umawuje se za iz- nos xxxxxxx xxxx je zaposleni ostvario po bilo kom xxxx- xx, po prestanku radnog odnosa.

â – VI[AK ZAPOSLENIH

^lan 58.

Poslodavac je u obavezi da, pre otkaza ugovora o radu zbog tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih prome- na odnosno reorganizacije – restrukturirawa preduze}a xxxxxx program re{avawa vi{ka zaposlenih i usaglasi stavove sa reprezentativnim sindikatima.

Program iz stava 1. ovog ~xxxx xxxx`i podatke o zapo- slenima koji predstavqaju vi{ak, poslove koje obavqaju, kvalifikacionu strukturu, godine starosti, mere kojima se stvaraju uslovi za wihovo zapo{qavawe (preme{taj na druge poslove, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, rad kod drugog poslodavca) i rok u kome }e dati otkaz, a do- nosi se u saradwi sa organizacijom nadle`nom za poslove zapo{qavawa, pravo na nov~anu naknadu i druga prava u skladu sa zakonom.

Pored prava utvr|enih stavom 2. ovog ~xxxx poslodavac se obavezuje da isplati zaposlenom otpremninu predvi|enu

~lanom 60. ovog ugovora.

^lan 59.

Poslodavac je du`an da na predlog programa pribavi mi{qewe reprezentativnih sindikata.

Poslodavac je du`an da uzme u obzir mi{qewe i pred- loge sindikata i da ga obavesti o svom stavu u roku koji ne mo`e biti du`i od tri meseca.

^lan 60.

Ukoliko do|e do prestanka potrebe za radom zaposle- nog zbog tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih promena, potpisnici ovog ugovora su du`ni da zakqu~e so- cijalni program.

Potpisnici ovog ugovora utvr|iva}e dogovorom broj za- poslenih za ~ijim xxxxx xx prestala potreba.

Upravni odbor preduze}a formira}e zajedni~xx xxxx- xxxx za socijalni dijalog, sastavqenu od predstavnika po- slodavca – reprezentativnih sindikata.

Zadatak komisije je izrada socijalnog programa za zapo- slene, programa racionalizacije broja zaposlenih, progra- ma prestrukturirawa i unapre|ewa poslovawa osnovne de- latnosti i izrade kriterijuma dodatnog stimulisawa za neposredno izvr{ewe u osnovnoj delatnosti.

^lan 61.

Ako poslodavac nema sopstvenih sredstava ili mu nedo- staju sredstva za obezbe|ivawe prava vi{ka zaposlenih utvr|enih Zakonom o radu, koristi}e se i sredstva osniva-

~a predvi|ena buxetom grada.

âá – ODGOVORNOST, NAKNADA [TETE I UDAQEWE ZAPOSLENOG

^lan 62.

Zaposleni je odgovoran za povrede radne obaveze utvr|e- ne ugovorom o radu.

Postupak utvr|ivawa odgovornosti zaposlenog obuhva- ta: pismenu prijavu, imenovawe komisije za utvr|ivawe

~iweni~nog stawa (jednog ~xxxx imenuju reprezentativni sindikati), postupak utvr|ivawa ~iweni~nog stawa, pisa- ni izve{taj komisije i odluku poslodavca sa obrazlo`e- wem.

Na osnovu odluke poslodavca zaposlenom se mo`e uma- witi zarada u mesecu u xxxx xx utvr|xxx odgovornost do 20% za period od {est meseci.

^lan 63.

Zaposleni je odgovoran za {tetu na radu ili u vezi xx xxxxx, xxxx xx poslodavcu u~inio namerno ili krajwom ne- pa`wom, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.

Ako {tetu prouzrokuje vi{e zaposlenih, svaki zaposle- ni odgovoran je za deo {tete xxxx xx prouzrokovao.

Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog ~xxxx ne mo`e utvrditi deo {tete xxxx xx prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i {tetu nadokna|uju u xxx- xxxxx delovima.

Ako je vi{e zaposlenih prouzrokovalo {tetu krivi~- nim delom sa umi{qajem, za {tetu odgovaraju solidarno.

Postojawe {tete, wenu visinu, okolnosti pod kojima xx xxxxxxx, xx xx {xxxx prouzrokovao i kako se nadokna|uje, utvr|uje poslodavac, u skladu sa op{xxx aktom i ovim ugo- vorom.

^lan 64.

Postupak za utvr|ivawe odgovornosti zaposlenog za

{tetu, pokre}e se re{ewem poslodavca.

Poslodavac je du`an da xxxxxx re{ewe o pokretawu po- xxxxxx za utvr|ivawe odgovornosti u roku od pet xxxx od xxxx prijema prijave o prouzrokovanoj {xxxx poslodavcu ili li~nom saznawu da je {teta prouzrokovana poslodavcu. Prijava iz stava 2. ovog ~xxxx, xxxx~ito sadr`i: ime i prezime zaposlenog koji je {tetu prouzrokovao poslodavcu, vreme, mesto i na~in izvr{ewa {tetne radwe, dokaze koji ukazuju da je zaposleni prouzrokovao {tetu poslodavcu i predlog poslodavcu da pokrene postupak za utvr|ivawe od-

govornosti zaposlenog za {tetu.

^lan 65.

Re{ewe o pokretawu postupka za utvr|ewe odgovorno- sti zaposlenog za {tetu donosi se u pisanom obliku i na- ro~ito sadr`i: ime i prezime zaposlenog, poslove na koje je zaposleni raspore|en, vreme, mesto i na~in izvr{ewa

{tetne radwe i dokaze koji ukazuju da je zaposleni izvr-

{io {tetnu radwu.

Kad se primi re{ewe o pokretawu postupka za utvr-

|ivawe odgovornosti zaposlenog za {tetu, poslodavac zakazuje raspravu i odlu~uje o odgovornosti zaposlenog za {tetu.

^lan 66.

Visina {tete utvr|uje se na osnovu cenovnika ili kwi- govodstvene evidencije vrednosti stvari.

Ako xx xxxxxx {tete ne mo`e utvrditi u ta~nom iznosu, odnosno na osnovu cenovnika ili kwigovodstvene eviden- cije ili bi utvr|ivawe wenog iznosa prouzrokovalo nesra- zmerne tro{kove, visinu naknade {tete utvr|uje posloda- vac u pau{alnom iznosu, procenom {tete ili ve{ta~ewem stru~nog lica.

^lan 67.

Kad utvrdi sve ~iwenice i okolnosti od uticaja na od- govornost zaposlenog, poslodavac donosi re{ewe kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi {tetu ili se osloba|a od odgovornosti.

^lan 68.

Ako poslodavac utvrdi da je zaposleni du`an da nakna- di {tetu, odre|uje na~in kako }e zaposleni {tetu da na- knadi i u kom roku.

Poslodavac mo`e zaposlenog obavezati da {tetu nakna- di u novcu ili, ako je to mogu}e, popravkom ili dovo|ewem o{te}ene stvari u stawe u xxxx xx postojalo pre nastupawa

{tete.

O tome da li pristaje ili ne pristaje da naknadi {te- tu, zaposleni je du`an da dostavi pisanu izjavu.

Ako zaposleni ne pristane da nadoknadi {tetu ili ne nadoknadi {tetu u roku od tri meseca od xxxx davawa izja- ve da pristaje da {tetu nadoknadi, o {xxxx odlu~uje nadle-

`ni sud.

^lan 69.

Zaposleni koji xx x xxxx ili u vezi xx xxxxx, namerno ili krajwom nepa`wom prouzrokovao {xxxx xxx}xx xxxx, a xxxx xx nadoknadio poslodavac, du`an je da poslodavcu na- knadi iznos ispla}ene {tete.

^lan 70.

Poslodavac mo`e, u opravdanim slu~ajevima, delimi~- no osloboditi zaposlenog od naknade {tete koju xx xxxx- zrokovao imaju}i u vidu wegovu materijalnu situaciju, osim ako je {tetu prouzrokovao namerno.

^lan 71.

Ako zaposleni pretrpi povredu ili {tetu na radu ili u vezi xx xxxxx, a da xxxxxx nisu ispuweni uslovi iz ~la- na 77. ovog kolektivnog ugovora, poslodavac je du`an da mu nadoknadi {tetu, u skladu sa zakonom, op{xxx aktom i ovim kolektivnim ugovorom.

Ako se u roku od 30 xxxx od xxxx pretrpqene povrede ili {tete na radu ili u vezi xx xxxxx poslodavac i zapo- sleni ne sporazumeju o naknadi {tete, zaposleni ima pra- vo da naknadu {tete zahteva pred nadle`nim sudom.

^lan 72.

Zaposleni mo`e da bude privremeno udaqen xx xxxx ako je protiv wega pokrenut krivi~ni postupak zbog krivi~nog dela u~iwenog na radu ili u vezi xx xxxxx ili ako je u~i- nio povredu radne obaveze koja ugro`ava imovinu ve}e vrednosti.

^lan 73.

Zaposleni kome xx xxxx|en pritvor udaquje se xx xxxx od prvog xxxx pritvora, dok pritvor traje.

^lan 74.

Za vreme privremenog udaqewa zaposlenog xx xxxx u smislu ~xxxx 72. i 73. ovog ugovora, zaposlenom pripada na- knada zarade u visini jedne ~etvrtine, a ako izdr`ava po- rodicu u visini jedne tre}ine mese~ne zarade xxxx xx ostva- rio za mesec pre privremenog udaqewa.

Naknada zarade za vreme privremenog udaqewa u smislu

~xxxx 73. ovog ugovora, ispla}uje se na teret organa koji je odredio pritvor.

^lan 75.

Udaqewe iz ~xxxx 72. ovog ugovora mo`e da traje najdu-

`e tri meseca, u kom periodu je poslodavac du`an da zapo- slenog vrati na rad ili da mu otka`e ugovor o radu, ako za to postoje opravdani razlozi iz ~xxxx 50, stav 1, ta~ka 3-5. ovog ugovora.

^lan 76.

Zaposlenom za vreme privremenog udaqewa xx xxxx pri- pada razlika izme|u iznosa naknade zarade primqene po osnovu ~xxxx 74. ovog ugovora i punog iznosa zarade ostva- xxxx za xxxxx pre privremenog udaqewa uve}anog za pro- se~ni xxxx xxxxxx zaposlenih kod poslodavca za vreme u ko- me mu pripada naknada, i to:

1) ako krivi~ni postupak protiv wega bude obustavqen pravnosna`nom odlukom, ili ako pravnosna`nom odlukom

bude oslobo|en optu`be, ili je optu`ba protiv wega odbi- jena, ali ne zbog nenadle`nosti;

2) ako zaposlenom ne prestane radni odnos u smislu

~xxxx 50, stav 1, ta~ka 3-5. ovog ugovora.

âáá – ZA[TITA NA RADU

^lan 77.

Poslodavac i zaposleni du`ni su da se u procesu rada pridr`avaju odredaba zakona i drugih propisa iz za{tite na radu.

Zaposleni ima pravo na bezbednost i za{titu zdravqa u skladu sa zakonom.

^lan 78.

Poslodavac je du`an da rad u preduze}u organizuje tako da se obezbedi za{tita `ivota i zdravqa zaposlenih.

Poslodavac se obavezuje:

1. da obezbedi zaposlenima li~na za{titna sredstva i opremu ako se opasnosti i {tetnosti koje se pojavquju u procesu rada ne mogu otkloniti na drugi na~in. Sredstva za za{titu na radu i oprema se obezbe|uju prema specifi- kaciji li~nih za{titnih sredstava i opreme, koja ~ini sa- stavni deo Pravilnika o za{titi na xxxx x xxxx{weg pla- na za{tite na radu;

2. da obezbedi izradu godi{weg plana i programa za-

{tite na radu i potrebna finansijska sredstva;

3. da obezbedi sredstva za svakodnevnu li~nu higijenu zaposlenih, a posebno zaposlenima xxxx xxxx na poslovima pri ~ijem obavqawu dolazi do prqawa, ma{}ewa i sl;

4. da obezbedi osposobqavawe zaposlenih za bezbedan rad, odnosno teoretsku i prakti~nu obuku svakog zaposle- nog na wegovom radnom mestu. Osposobqavawe zaposlenih za bezbedan rad sprovodi se saglasno Zakonu o za{titi na radu i programu koji utvr|uje stru~na slu`ba – Slu`ba za-

{tite na radu;

5. da obezbedi odr`avawe oru|a za rad u ispravnom sta- wu, saglasno op{tem aktu preduze}a;

6. da preduzima potrebne mere za{tite od {tetnih uti- caja za `ivot i zdravqe zaposlenih;

7. da obezbedi posebnu za{titu `ena, roditeqa, omla- dine i invalida u skladu sa Zakonom o za{titi na radu, Za- konom o radu i drugim va`e}im propisima;

8. da u toku kalendarske godine osigura sve zaposlene za slu~aj smrti ili invaliditeta, a visinu premije i xxx- xx uslove osigurawa utvrdi}e Upravni odbor preduze}a;

9. da se pri planirawu izgradwe novih pogona – uvo|e- wa novih procesa proizvodwe, metoda rada, u roku od 30 da- na po izradi plana – programa pribavi mi{qewe ovla{}e- ne institucije o potrebnim merama za{tite od buke, {tet- nih materija, vibracija, drugih {tetnih materija i utica- ja za `ivot i zdravqe zaposlenih.

^lan 79.

Zaposleni se obavezuju:

1. da se obu~e za primenu mera za{tite na radu;

2. da svoje poslove vr{e sa punom pa`wom radi obezbe-

|ewa svog `ivota i zdravqa i ostalih zaposlenih i da pra- vilno rukuju oru|ima za rad;

3. da se pridr`avaju propisanih i nalo`enih mera za-

{tite na radu i da se staraju o sprovo|ewu i unapre|ewu za-

{tite na radu;

4. da se podvrgnu odgovaraju}em alko-testu ukoliko se posumwa da su pod uticajem alkohola;

5. da se obu~e za pru`awe pomo}i ostalim zaposlenima;

6. da namenski koriste li~na za{titna sredstva i opre- mu, da wima pa`qivo rukuju i da ih odr`avaju u ispravnom stawu;

7. da se podvrgavaju redovnim i vanrednim preventivno-

-zdravstvenim pregledima;

8. da stalno usavr{avaju svoje znawe i prakti~nu spo- sobnost u vezi za{tite na radu i za{tite radne i `ivotne sredine i da obavqawem svojih poslova spre~avaju zaga|i- vawe radne i `ivotne sredine.

Zaposleni je odgovoran ako suprotno nameni koristi sredstva i opremu li~ne za{tite, nepravilno rukuje wima i ne odr`ava sredstva u ispravnom stawu, ako odmah ne obavesti odgovornog zaposlenog o kvarovima ili drugim nedostacima koji mogu ugroziti `ivot drugih zaposlenih i bezbednost xxxxxxx xxxx.

^lan 80.

Direktori sektora se obavezuju: da preduzmu mere za obezbe|ewe sigurnosti zaposlenih na radu u saradwi xx xxxx~nom slu`bom; obezbede uslove za obavqawe lekarskih pregleda zaposlenih, za ispitivawe radne sredine i oru|a za rad i postupe po nalogu poslodavca, u vezi sprovo|ewa nalo`enih mera za{tite na radu.

[efovi pogona i slu`bi se obavezuju: da neposredno sprovode propisane i nalo`ene mere na radu u skladu sa zakonom; prate i kontroli{u u okviru svoje organizaci- one jedinice redovno vr{ewe zdravstvenih pregleda za- poslenih, oru|a za rad i uslova rada; da obave{tavaju stru~nu slu`bu o svakoj povredi na radu, o pojavama koje bi xxxxx da ugroze bezbednost zaposlenih i pripremaju naloge za nabavku li~nih za{titnih sredstava i opreme. Poslovo|e i brigadiri se obavezuju da neposredno sprovode propisane i nalo`ene mere za{tite na radu u skladu sa zakonom; obave{tavaju {efa svoje organiza- xxxxx jedinice i stru~nu slu`bu o svakoj povredi na radu i svakodnevno kontroli{u xxxx{}ewe li~nih za-

{titnih sredstava i opreme u svojoj organizacionoj je- dinici.

^lan 81.

Zaposleni ima pravo da odbije da radi poslove ako mu zbog vr{ewa tih poslova preti opasnost po `ivot ili zdravqe i ako mu poslodavac u skladu sa zakonom i ovim ugovorom nije obezbedio odgovaraju}a sredstva za rad i uslove za rad.

^lan 82.

Poslovi sa posebnim uslovima rada su poslovi: na uti- skivawu i regeneraciji u reni bunaru, poslovi tehni~ara za pripremu hemikalija, poslovi zaposlenih na eksploata- xxxx odr`avawa, voza~ specijalnih vozila, poslovi na pra- wu i dezinfekciji hemikalija, poslovi brigadira u pogo- nu tehni~ke delatnosti, xxxxxx~ar za regulaciju mernih instrumenata; poslovi zavariva~a, kova~a, zidara, gra|e- vinskog limara, ma{inbravara zaposlenih na ispitivawu dizalica i sudova pod pritiskom, poslovi xxxxxxx u vodo- vodnoj mre`i, zameni vodomera, poslovi xxxxxxx, xxxxxx- va~x x xxxx}nog radnika i brigadira u vodovodnoj mre`i,

~ita~ vodomera, laborant za uzorke, kanalski radnik, kon- trolor xxxxxx i poslovo|a na poslovima kanalizacione mre`e, gra|evinskih radova i kanalizacione mehanizaci- je, poslovi zidara, rukovaoca energetskim i gra|evinskim ma{inama na gra|evinskim vozilima i poslovima kanal- ske mehanizacije, poslovi elektri~ara, geobu{a~a, rukova- oca sistema za sni`avawe nivoa podzemnih voda, tesara i pomo}nog radnika na istovaru cisterni u kanalizacionoj mre`i, poslovi ma{iniste, pomo}nog radnika na istovaru cisterni u kanalizacionim crpnim stanicama, poslovi elektro i ma{inskog odr`avawa, elektri~ara, brigadira, poslovo|e, tehni~ara, xxxxxx~xxx x xxxx}nog radnika na odr`avawu elektroma{inske opreme, poslovi pera~a kana- lizacionih vozila, radnika na servisu opslu`ivawa vozi- la za kanalizaciju, pomo}nog radnika – podmaziva~a vozi- la za kanalizaciju, rukovaoca specijalnog vozila za ~i{}ewe kolektora i slivnika, kanalo~ista~a za transport kanal- ske sadr`ine, automehani~ara, ma{inbravara, brigadira i poslovo|e i autolakirera na odr`avawu specijalnih vozila,

pera~a vodomera, poslovi ma{iniste i odr`avawa xx xx- niji za ozonizaciju, poslovi prawa talo`nika, bazena i rezervoara.

Zaposleni koji se raspore|uje na radno mesto sa poseb- nim uslovima rada, pored op{tih xxxx da ispuwava i po- sebne uslove iz oblasti za{tite na radu, propisa vezanih za obavqawe delatnosti preduze}a, da je izvr{ilac mu{kog pola, da nije mla|i od 18 xxxxxx.

Poslovi sa posebnim uslovima rada utvr|uju se po {i- frama poslova u Pravilniku o za{titi na radu.

^lan 83.

Predsednici reprezentativnih sindikata imaju pravo da se neposredno upoznaju sa primewenim merama za{tite na radu i uslovima na svakom radnom mestu i da poslodav- cu predlo`e preduzimawe potrebnih mera za{tite na radu u skladu sa zakonom i drugim propisima.

O preduzetim merama po predlogu iz prethodnog stava poslodavac je du`an da obavesti predsednike sindikalnih organizacija u preduze}u u roku od 30 xxxx.

^lan 84.

Poslodavac se obavezuje da obrazuje Xxxxx za za{titu na xxxx xxx savetodavno telo od predstavnika preduze}a i reprezentativnih sindikata.

Odbor za{tite na radu daje predloge za poboq{awe za-

{tite na radu po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev or- ganizacija sindikata, osniva~a, Upravnog odbora preduze-

}a i poslodavca.

âááá – ZARADE I OSTALA LI^NA PRIMAWA

^lan 85.

Zaposleni imaju pravo na odgovaraju}u zaradu u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom (op{xxx, posebnim i pojedina~nim) i ugovorom o radu.

Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti.

Zaposleni obavqa poslove prema pravilniku o sistema- tizaciji kojim se utvr|uje vrsta posla, stu~na sprema i po- sebni uslovi potrebni za rad na xxx poslovima.

Zarada se ispla}uje zaposlenima dva puta mese~no i to:

– akontacija za teku}i mesec izme|u 25. i 30. u teku}em mesecu,

– kona~ni obra~un do 15. u narednom mesecu. Poslodavac je du`an da zaposlenom, prilikom svake is-

plate kona~nog obra~una zarade, dostavi xxxxxx xxxx~un.

^lan 86.

Zarada zaposlenih utvr|uje se na nivou odgovaraju}e, uporedive veli~ine – prose~no ispla}ene zarade po zapo-

slenom u privredi grada u prethodnom mesecu u odnosu xx xxxxx za koji se vr{i obra~un i isplata zarada.

Zaposleni ostvaruju pravo na masu sredstava za isplatu zarada po osnovu:

1. ostvarene zaposlenosti u obra~unskom periodu (bro- ja zaposlenih na osnovu ostvarenih ~asova),

2. prose~no ispla}ene zarade po zaposlenom u privredi grada u prethodnom mesecu i

3. procenta korekcije iskazane u tabeli ~xxxx 85. Po- sebnog kolektivnog ugovora.

U skladu sa prethodno definisanim parametrima utvr-

|uje se cena rada za najjednostavniji rad, koja se primewu- je za obra~un zarada.

Ukoliko se prose~na ciqna zarada zaposlenih u predu- ze}u ispla}uje ispod prose~ne ciqne zarade zaposlenih u privredi grada, uskla|ivawe }e se vr{iti sukcesivno, kontinuirano.

^lan 87.

Xxxx xxxxxx iz prethodnog ~xxxx za narednu godinu utvr|uje se najkasnije do 30. novembra teku}e godine na osnovu utvr|ene metodologije odnosno korelacije zarada u preduze}u i prose~no ostvarene zarade u privredi Beogra- da, a u zavisnosti od ekonomsko-finansijskog polo`aja preduze}a, mogu}nosti osniva~a definisanih na osnovama politike razvoja komunalnih delatnosti.

^lan 88. Zarada zaposlenog sastoji se od:

1. zarade koju zaposleni ostvaruje za obavqeni rad i vreme provedeno na radu,

2. uve}ane zarade,

3. naknade zarade,

4. drugih primawa iz ovog kolektivnog ugovora koja imaju karakter zarade.

^lan 89.

Osnovna zarada koju zaposleni ostvaruje za obavqeni rad i vreme provedeno na radu utvr|uje se na osnovu xxxx xxxx dobijene iz xxxx xxxxxx utvr|ene u ~lanu 86. i koefi- cijenta – vrednosti posla svakog zaposlenog.

^lan 90.

Vrednost posla – koeficijent utvr|uje se na osnovu slo`enosti, odgovornosti, uslova rada i stru~ne spreme koja xx xxxxx za obavqawe odre|enog posla.

Osnovna zarada u preduze}u kreta}e se u rasponu 1:5,84. Koeficijenti za tipi~ne poslove su:

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

poslova

Grupa Opis i tipi~ni poslovi Koeficijent

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1 2 3

á NEKVALIFIKOVANI RADNIK (fizi~ki radnik po~etnik) 1.37

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– xx XXXXXXX NEKVALIFIKOVANIH RADNIKA KOJI SE OBAVQAJU

PO JEDNOSTAVNOM POSTUPKU I SA JEDNOSTAVNIM SREDSTVIMA RADA 1.55–1.65

kafe kuvarica kurir

sprema~ica poslovnih prostorija sprema~ica proizvodnih pogona

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– xxx XXXXXXX POLUKVALIFIKOVANIH RADNIKA 1.70–2.20

pomo}ni poslovi u vodovodu i kanalizaciji kanalski radnik

pomo}ni zanatski poslovi

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– xx XXXXXX SLO@ENI POSLOVI KV RADNIKA 2.15–2.75

razni zanatski poslovi voza~i putni~kih vozila kanalizacioni radnici automehani~ar

voza~i specijalnih vozila rukovaoci gra|evinskih ma{ina ma{inisti

monteri ma{inobravari

radnici na odr`avawu vodovodne mre`e poslovo|e

â SREDWE SLO@ENI I RAZNOVRSNI POSLOVI SREDWE STRU^NE SPREME VEZANI ZA PRIPREMU I PRA]EWE XXXXXXX XXXX UKQU^UJU]I

I ADMINISTRATIVNE POSLOVE 2.15–2.70

administrativni radnik daktilograf

kwigovo|a kontista laborant obezbe|ewe tehni~ar

âá SLO@ENI POSLOVI SREDWE STRU^NE SPREME VKV RADNICI KOJI PODRAZUMEVAJU ODRE\ENI XXXXXX SPECIJALIZACIJE

U PROCESU RADA 2.60–3.10

tehnolog u proizvodwi vode dispe~ar

razni zanatski poslovi automehani~ar

voza~ putni~kog vozila voza~ specijalnih vozila kanalizacioni radnik ma{inista

ma{inbravar

monter – radnik na odr`avawu vodovodne mre`e rukovodilac xxxxxx – odeqewa

poslovo|a – organizator

âáá SLO@ENI SPECIJALIZOVANI POSLOVI VEZANI ZA ORGANIZACIONO, OPERATIVNO I STRU^NO VO\EWE RADNIH PROCESA ZA KOJE JE POTREBNA

VI[A [KOLSKA SPREMA 2.90–3.20

in`xxxx, ekonomista referent

in`xxxx saradnik

referent za{tite od po`ara rukovodilac xxxxxx

{ef pogona i xxxxxx

âááá SLO@ENI POSLOVI VISOKE [KOLSKE SPREME KAO [TO XX XX\EWE

XXXXXXX XXXX, ANALIZE I KONTROLE RUKOVO\EWA PROCESOM RADA 3.50–4.20

diplomirani in`xxxx, ekonomista, pravnik samostalni in`xxxx, ekonomista, pravnik glavni dispe~er

glavni in`xxxx

xX	XXXXXX@XXXXX POSLOVI VISOKE STRU^NE SPREME U PROCESU XXXX XXX I NAJSLO@ENIJI RUKOVODE]I POSLOVI	5.00–8.00
	{ef pogona – slu`be	5.00–5.70
	savetnik	4.54
	direktor sektora	7.00
	poslovi pomo}nika generalnog direktora	7.70
	izvr{ni direktor	8.00

^lan 91.

Osnovna zarada zaposlenog mo`e se uve}ati na osnovu normativa u slu~ajevima kada se radni u~inak mo`e meri- ti na osnovu tehni~kih normativa ili ocene izvr{xxx xxxxx xxxx.

Ocenu rezultata rada zaposlenog vr{i generalni xx- xxxxxx na predlog neposrednog rukovodioca, a uzimaju}i u obzir:

a) obim izvr{enih poslova u odnosu na planirane teku-

}e poslove;

b) kvaliteta izvr{enih poslova u odnosu na standardni kvalitet, odnosno kvalitet koji je uobi~ajen za odgovaraju-

}u vrstu posla;

v) izvr{avawe poslova u odgovaraju}im rokovima;

g) efektivnog xxxx{}xxx xxxxxx vremena i to:

– ako su poslovi iz plana rada zaposlenog izvr{eni, za- poslenom pripada zarada u visini xxxx xxxx utvr|ene ovim ugovorom;

– ako poslovi iz plana zaposlenog nisu u celini izvr-

{eni, zaposlenom se mese~na zarada mo`e umawiti do 20%;

– ako su pored poslova iz plana zaposlenog, izvr{eni i drugi poslovi, kao i po osnovu slo`enosti kvaliteta i uslova rada, zaposlenom se mese~na zarada mo`e uve}ati do 40%;

Po osnovu uslova rada mo`e se uve}ati za:

a) 3% do 6% u slu~aju izlo`enosti buci, pra{ini, pr- qav{tini ili neugodnim mirisima i opasnosti xx xxxxxx ili profesionalnih oboqewa,

b) 3% do 6% u slu~aju te{kih fizi~kih xxxxxx, xxxx na temperaturi ni`oj od minus 10 ili vi{oj od 30 stepeni, rukovawe {tetnim ili otrovnim materijama,

v) 5% do 8% u slu~aju pove}ane opasnosti od povreda na radu ili nesre}nih slu~ajeva.

Za slu~ajeve pod a, b, v, obaveza je rukovodioca da za sva- kog zaposlenog pojedina~no navede koji su to ote`ani uslovi pod kojima xxxx xxx i vreme koje xx x xxxx xxxx pro- xxx xxxx}i pod xxx uslovima.

Po pravilu, alineje 3. i 4. iz stava 2. ovog ~xxxx ne mo- gu se primeniti na zaposlene raspore|ene na poslove od izvr{nog direktora do zakqu~no sa {efom pogona ili slu`be.

^lan 92.

Prose~na zarada utvr|ena po ovom ugovoru ne mo`e bi- ti ni`a od prose~ne zarade utvr|ene u ~lanu 86.

^lan 93.

Zaposleni ima pravo na uve}anu zaradu za:

– prekovremeni rad u koji se ne ura~unava radno vreme unapred odre|eno na osnovu izvr{xxx xxxx{we preraspo- dele radnog vremena – 45%,

– rad na dr`xxxx ili verski xxxxxxx za koji je zakonom predvi|eno da se ne radi – 150%,

– rad no}u (izme|u 22 i 6 ~asova narednog xxxx), ako ta- kav rad nije ura~unat pri utvr|ivawu xxxx xxxx – 45%,

– rad u smenama (sve tri smene) – 5%,

– rad nedeqom – 15%,

– za rad proveden u bunaru – 10%.

1. Naknade i ostala primawa

^lan 94.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini koju bi ostvario da radi za vreme odsustvovawa xx xxxx:

– zbog prekida rada do kojeg je do{lo naredbom nadle-

`nog organa odnosno ovla{}enog radnika;

– za vreme prekida do kojeg je do{lo naredbom nadle-

`nog organa zbog neobezbe|ivawa bezbednosti i za{tite na xxxx xxxx xx xxxxx daqeg obavqawa rada bez ugro`avawa

`ivota i zdravqa zaposlenih i drugih lica, kao i drugim slu~ajevima u skladu sa zakonom;

– na xxx dr`xxxxx i verskog praznika koji je propisan zakonom kao neradni xxx;

– xxxx{weg odmora;

– pla}enog odsustva;

– odazivawa pozivu vojnih i drugih organa;

– davawa krvi, tkiva i drugih delova tela;

– ~ekawe za ostvarivawe jednog od prava po osnovu rada za zaposlene za ~ijim xx xxxxx prestala potreba zbog tehno- lo{kog vi{ka ili unapre|ewa xxxxxxx xxxx;

– stru~nog osposobqavawa i usavr{avawa radi potreba xxxxxxx xxxx;

– u~e{}e na radno-proizvodnim takmi~ewima i drugim vidovima stvarala{tva;

– prisustvovawe sednicama organa uprave i lokalne sa- mouprave, organa upravqawa kod poslodavca ili organa sindikata.

Pod zaradom koju bi zaposleni ostvario da radi podra- zumeva se osnovna xxxxxx xxx i ostala primawa koja ~ine zaradu (topli obrok, regres za godi{wi odmor i minuli rad).

^lan 95.

Zaposleni ima pravo na naknadu za vreme odsustvovawa xx xxxx zbog privremene spre~enosti za rad do 30 xxxx i to:

1. u visini od 75% zarade koji bi ostvario u mesecu u kojem je nastupila privremena spre~enost za rad, koja ne mo`e biti ni`a od minimalne zarade utvr|ene Zakonom o radu, ako je prouzrokovana bole{}u ili povredom xxx xxxx, ako zakonom nije druga~ije regulisano

2. u visini 100 % zarade koju bi ostvario u mesecu u ko- jem je nastupila privremena spre~enost za rad prouzroko- vana povredom na radu ili profesionalnim oboqewem.

Zaposleni je du`an da najkasnije u roku od tri xxxx od nastupawa privremene spre~enosti o tome obavesti poslo- davca.

^lan 96.

Poslodavac je obavezan da zaposlenom ispla}uje minuli rad u visini 0,5% xxxx xxxx utvr|en ovim ugovorom za sva- ku godinu radnog sta`a, s xxx {to se isplata po ovom xxxx- xx ograni~ava na 40 xxxxxx radnog sta`a.

^lan 97.

Zaposleni ima pravo i xx xxxxx primawa koja su u funk- xxxx izvr{xxx xxxxx i to:

1. Mese~nu ishranu u toku rada – u visini od 20% pro- se~ne zarade ispla}ene u privredi republike, prema po- sledwem objavqenom podatku organa nadle`nog za poslove statistike.

2. Regres za xxxx{}ewe godi{weg odmora u visini pro- se~ne mese~ne zarade po zaposlenom u privredi republike, prema posledwem objavqenom podatku organa nadle`nog za poslove statistike, odnosno srazmerni deo regresa za ko- ri{}ewe godi{weg odmora u trajawu kra}em od 18 radnih xxxx.

3. Terenski dodatak u visini od 3% prose~ne mese~ne zarade po zaposlenom u privredi grada prema posledwim objavqenim podacima nadle`nog organa za statistiku, od- nosno najmawe u iznosu koji je po zakonu neoporeziv, a ako nisu obezbe|eni sme{taj i ishrana zaposlenih i naknadu tro{kova sme{taja i ishrane.

4. Tro{kove prevoza za dolazak i povratak sa posla do iznosa cene prevozne karte. Pravo na tro{kove prevoza u javnom sobra}aju ima zaposleni koji xx xxxxx stanovawa do xxxxx obavqawa posla koristi javni gradski prevoz, pri- gradski ili me|ugradski kao jedino sredstvo prevoza.

5. Tro{xxxx dnevnica za slu`xxxx putovawe u zemqi i naknadu za ishranu – u visini do 5% prose~ne mese~ne za- rade u privredi republike prema posledwem objavqenom

podatku organa nadle`nog za poslove statistike, s xxx

{to se putni tro{xxxx priznaju u celini xxxxx xxxxx`e- nom ra~unu, a tro{xxxx no}xxx do iznosa cena hotela A i B kategorije.

Vreme provedeno na slu`benom putu po pojedinom put- nom nalogu mo`e trajati pet radnih xxxx neprekidno.

Zaposleni je du`an da obra~un tro{kova putovawa pod- nese najkasnije u roku od xxxx xxxx od xxxx povratka sa slu`benog puta.

6. Dnevnice za slu`xxxx putovawe u inostranstvo sa- glasno va`e}im propisima, a ne mawe od 75% tog iznosa.

7. Naknadu tro{kova prevoza sopstvenim automobilom po pre|enom kilometru do iznosa 30% cene jednog litra benzina.

^lan 98.

Poslodavac je du`an da zaposlenom isplati:

1. Otpremninu pri prestanku radnog odnosa xxxx xxxx-

{}xxx prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti u visini dve zarade koje bi radnik ostvario za xxxxx xxxx prethodi mesecu u kojem se ispla}uje otpremnina, s xxx {to tako is- pla}ena otpremnina ne mo`e biti ni`a od dve prose~ne zarade po zaposlenom ispla}ene kod poslodavca za xxxxx xxxx prethodi mesecu u kojem se vr{i isplata otpremnine, odnosno dve prose~ne zarade ispla}ene u privredi grada, prema posledwem objavqenom podatku organa nadle`nog za poslove statistike ako je to za zaposlenog povoqnije.

2. Pomo} u slu~aju ro|ewa deteta u visini dve prose~ne zarade u preduze}u.

3. Pomo} u slu~aju smrti zaposlenog i ~lanova u`e po- rodice zaposlenog (bra~ni drug i deca) u visini tro{ko- va pogrebnih usluga prema prose~nim cenama JKP.

4. Pomo} porodici u slu~aju smrti ~xxxx u`e porodice (roditeqi zaposlenog ili staraoci) i penzionera u visi- ni tro{kova pogrebnih usluga xxxxx xxxxx`enim ra~uni- ma, a najvi{e do visine neoporezovanog iznosa.

5. Nagradu kao jubilej ili povodom jubilarne godine rada u preduze}u u visini:

– za 10 xxxxxx neprekidnog rada u preduze}u – dve pro- se~ne zarade u preduze}u u mesecu koji prethodi mesecu u kojem se vr{i isplata;

– za 20 xxxxxx neprekidnog rada u preduze}u – dve pro- se~ne zarade u preduze}u u mesecu koji prethodi mesecu u kojem se vr{i isplata;

– za 30 xxxxxx neprekidnog rada u preduze}u – tri pro- se~ne zarade preduze}a u mesecu koji prethodi mesecu u ko- jem se vr{i isplata;

– za 40 xxxxxx neprekidnog rada u preduze}u – tri pro- se~ne zarade preduze}a u mesecu koji prethodi mesecu u ko- jem se vr{i isplata.

Pod zaradom u smislu ove ta~ke podrazumeva xx xxxxxx bez poreza i doprinosa.

6. Solidarnu pomo} za slu~ajeve te`e bolesti zaposle- nog ili ~lanova wegove u`e porodice, zdravstvene rehabi- litacije, nastupawa invalidnosti, u slu~aju uni{tewa ili o{te}ewa imovine zaposlenog usled elementarnih nepogo- da, u visini od 1 do 3 prose~ne zarade u privredi Beogra- da, a u slu~aju kupovine lekova do visine tro{kova xxxxx xxxxx`enim ra~unima.

Te`e bolesti u smislu ovog ugovora su: akutna tuberku- xxxx, maligna oboqewa, infarkt srca, te{xx xx~xxx obo- qewa – uro|ene sr~ane mane sa dekompenzacijom, sva stawa sa ugra|enim pejsmejkerom ili sr~anim zaliscima, {e}er- na bolest, lupus, sida, te`i operativni zahvati ki~me, eks- tremiteta i vitalnih unutra{wih organa `eluca, xxxxx, pankreasa, tankog i debelog creva itd., apopleksija, plegi- ja, paraliza, distrofija, te`a psihoti~na i psihoneuro- ti~na stawa i bolesti, bronhijalna astma (utvr|ena na

klinici ili drugoj stacioniranoj ustanovi), te{ka insu- ficijencija ventilacije plu}a i te{ka oboqewa oka (ma- ligna oboqewa, glaukom, slepilo).

^lanom u`e porodice u smislu ovog stava smatra se bra~ni drug, deca i roditeqi zaposlenog ili staraoci.

7. Zajam za nabavku ogreva, zimnice, uxbenika do iznosa jedne prose~ne zarade ispla}ene u gradu u mesecu u kojem se kredit ispla}uje, sa rokovima vra}awa koji ne mogu biti du`i od {est meseci.

8. Poslodavac je obavezan da uz isplatu kona~nog mese~- nog obra~una zarade zaposlenih obezbedi sredstva namen- ski za fond za prevenciju radne invalidnosti i rekrea- tivne odmore zaposlenih u iznosu od 0,2% na masu sredsta- va ispla}enih na ime bruto zarada.

Poslodavac mo`e uz prethodno obave{tewe osniva~a vr{iti isplate zaposlenima povodom Nove godine, Bo`i-

}a, 8. xxxxx, jubileja preduze}a i drugim prigodnim prili- kama.

Poslodavac je obavezan da zaposlenima xxxx xxxx na xx- xxxx du`e od punog radnog vremena u toku jednog xxxx (du-

`e od osam sati) obezbedi ishranu na terenu u slede}im hitnim slu~ajevima:

– intervencije na vodovodnoj i kanalizacionoj mre`i i objektima vodovoda i kanalizacije, realizaciji investi- cionih objekata vodovoda i kanalizacije ili donacija.

Poslodavac se obavezuje da radi re{avawa stambenih potreba zaposlenih izdvaja u iznosu od 2% mese~no na ma- su sredstava ispla}enih na ime bruto zarada.

Kona~no izdvajawe sredstava iz prethodnog xxxxx xx{i se na kraju godine raspodelom ukupnog xxxxxxx, a u okviru rezultata poslovawa preduze}a.

Sredstva za re{avawe stambenih potreba zaposlenih koriste se prema Uredbi Vlade Republike Srbije o re{a- vawu stambenih potreba izabranih, postavqenih i zaposle- nih lica kod korisnika sredstava u dr`xxxxx xxxxxxx („Slu`beni glasnik RS” br. 41/02 i 76/02) i Pravilniku o re{avawu stambenih pitawa preduze}a.

^lan 99.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarada u visini 45% od zarade koju bi ostvario da radi za vreme prekida rada do kojeg je do{lo bez krivice zaposlenog, najdu`e 45 radnih xxxx u kalendarskoj godini.

áH – ZABRANA KONKURENCIJE

^lan 100.

Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposle- ni ne mo`e da radi u svoje ime i za svoj ra~un, kao i u ime i za ra~un drugog pravnog ili fizi~kog lica, bez sagla- snosti poslodavca (u daqem tekstu: zabrana konkurencije). Zabrana konkurencije mo`e da se utvrdi samo ako po- stoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne no- va, posebna va`na tehnolo{ka znawa, {irok xxxx poslov- nih partnera ili da do|e do saznawa va`nih poslovnih in-

formacija i tajni.

Zabrana konkurencije va`i za teritoriju grada Beograda, a odnosi se na poslove iz osnovne delatnosti poslodavca. Ako zaposleni prekr{i zabranu konkurencije, posloda-

vac ima pravo da od zaposlenog zahteva naknadu {tete.

^lan 101.

Ugovorom o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovo- re zabranu konkurencije u smislu ~xxxx 100. ovog ugovora i naknadu {tete po prestanku radnog odnosa, u roku koji ne mo`e da bude du`i od dve godine po prestanku radnog od- nosa.

Odluka iz stava 1. ovog ~xxxx ne}e se primewivati, ako poslodavac zaposlenom otka`e ugovor o radu, a za to nije imao opravdanih razloga u smislu ~xxxx 50. ovog ugovora.

H – ZA[TITA PRAVA ZAPOSLENIH

^lan 102.

Zaposleni ima pravo na `albu protiv odluke nadle-

`nih organa utvr|enih op{xxx aktima preduze}a u vezi sa svojim pravima i obavezama iz radnog odnosa i svim xxx- xxx pravima iz ovog ugovora.

Tu`bu iz stava 1. ovog ~xxxx zaposleni podnosi sudu u roku od 15 xxxx od xxxx uru~xxx odluke kojom xx xxxxx|xxx wegovo pravo, odnosno od xxxx xxxx je saznao za povredu prava.

Zaposleni mo`e da tra`i da ga u wegovo ime kod za{ti- te prava zastupa organizacija sindikata ~iji je ~lan.

Organizacije sindikata mogu u slu~aju povrede prava zaposlenih iz ovog ugovora da pokrenu postupak za utvr|i- vawe pravovaqanosti primene wegovih odredbi.

^lan 103.

Poslodavac je obavezan da zaposlenom omogu}i uvid u dokumentaciju, op{ta akta preduze}a i kolektivne ugovore radi za{tite svojih prava na radu i u vezi xx xxxxx.

^lan 104.

Zaposleni ima pravo i du`nost da ostane na xxxx xxx- liko vremena koliko je to utvr|eno ovim ugovorom, a u od- re|enim slu~ajevima prestanka radnog odnosa saglasno za- konu, op{tem i posebnom kolektivnom ugovoru.

Otkazni rok utvr|uje se prema du`ini ukupnog radnog sta`a radnika i iznosi:

1. do deset xxxxxx radnog sta`a – xxxxx xxxx;

2. od deset do dvadeset xxxxxx radnog sta`a – dva me- seca;

3. preko dvadeset xxxxxx radnog sta`a – tri meseca.

Za vreme trajawa otkaznog roka zaposleni ima pravo na pla}eno odsustvovawe xx xxxx radi tra`ewa drugog zapo- slewa u trajawu od 16 ~asova sedmi~no.

^lan 105.

Ako nastane spor izme|u poslodavca i zaposlenog, po- slodavac i zaposleni du`ni su da sporno pitawe re{e spo- razumno.

Predlog za re{avawe spornog pitawa sporazumno mogu podneti i poslodavac i zaposleni u roku od tri xxxx od da- na nastanka spornog pitawa.

Predlog iz stava 2. ovog ~xxxx podnosi se u pisanom ob- liku.

^lan 106.

Ako se poslodavac ili zaposleni ne izjasne o predlogu za sporazumno re{avawe spornog pitawa u roku od tri da- na od xxxx podno{xxx predloga ili ako zaposleni i po- slodavac ne mogu sporno pitawe da re{e sporazumno, mogu da ga iznesu pred arbitra`u.

Arbitra`a ima tri ~xxxx. U sastav arbitra`e ulazi po jedan predstavnik strane u sporu i jedan arbitar kojeg strane u sporu odrede sporazumom iz xxxx xxxx~waka za oblasti xxxx xx predmet spora.

Postupak pred arbitra`om mo`e pokrenuti svaka od strana u sporu. Postupak pred arbitra`om pokre}e se u pi- smenom obliku.

Odluka pred arbitra`om je kona~na i obavezuje poslo- davca i zaposlenog.

Há – U^E[]E U UPRAVQAWU

^lan 107.

Osniva~ imenuje i razre{ava predstavnike zaposlenih u Upravnom i Nadzornom odboru. Predstavnici zaposlenih imenuju se u Upravni i Nadzorni odbor preduze}a, koji ~i-

ne 1/3 ~lanova, na osnovu predloga sindikata, a postupak za predlagawe i birawe ~lanova Upravnog i Nadzornog odbo- ra, do xxxx~awa, vodi i za wega odgovaraju reprezentativ- ni sindikati, u dogovoru sa drugim sindikatima i zaposle- nima, u skladu sa Statutom preduze}a.

Ukoliko je u preduze}u organizovano vi{e reprezenta- tivnih sindikata, a ne postigne se dogovor da vode zajed- ni~ku akciju na predlagawu i birawu ~lanova Upravnog i Nadzornog odbora, predlozi zaposlenih }e se dostavqati generalnom direktoru srazmerno broju ~lanova reprezenta- tivnih sindikata.

^lan 108.

Reprezentativni sindikati u~estvuju u postupku statu- snih promena preduze}a, a posebno svojinske promene ili ugovarawa koncesija preduze}a, i ima pravo davawa mi-

{qewa i predloga.

^lan 109.

Upravni odbor donosi pravilnik o re{avawu stambe- nih potreba zaposlenih uz mi{qewe reprezentativnih sindikata.

Upravni odbor je, pre dono{ewa pravilnika o za{titi na radu, du`an da pribavi mi{qewe reprezentativnih sindikata.

^lan 110.

Poslodavac }e ovla{}enom sindikalnom povereniku ili predstavniku organa sindikata van preduze}a omogu}i- ti da, po zahtevu zaposlenog za za{titu prava, izvr{i uvid u primenu kolektivnih ugovora i ostvarivawa prava zapo- slenog, pod uslovom da zahtev nije re{en u postupku pred organima preduze}a.

Háá – SINDIKALNO ORGANIZOVAWE ZAPOSLENIH, USLOVI ZA RAD SINDIKATA I SARADWA

SA SINDIKATOM

^lan 111.

Poslodavac je du`an da u skladu sa zakonom zaposleni- ma omogu}i sindikalno organizovawe i nesmetano obavqa- we aktivnosti sindikata, u skladu sa wegovom ulogom. U xxx ciqu poslodavac se obavezuje da pru`i osnovne admi- nistrativno-tehni~ke uslove za rad sindikata, xxxx{}ewe poslovnog prostora preduze}a za delatnost sindikata, da obave`e stru~ne slu`be da na zahtev sindikata daju sve in- formacije o zaposlenima koje su od interesa za zaposlene, slobodno informisawe uz obavezu sindikata da isti bude odgovoran za svaku napisanu re~, da blagovremeno infor- mi{e sindikate o nameri rashodovawa osnovnih sredstava i da pru`i stru~nu pomo} sindikatu prilikom u~estvova- wa u pregovorima koji se vode van preduze}a.

^lan 112.

Poslodavac je du`an:

– da sindikatu obezbedi xxxx{}ewe prostorija bez pla-

}awa naknade i pru`awe potrebnih stru~nih, administra- tivnih i tehni~kih usluga neophodnih za wegov rad;

– da omogu}i predsedniku reprezentativnog sindikata da profesionalno obavqa funkciju predsednika, kako bi se sprovodile sve aktivnosti i zadaci, u interesu zaposle- nih i poslodavaca, koji proizilaze iz zakona i kolektiv- nih ugovora i da za to vreme prima naknadu zarade;

– da predsedniku – povereniku reprezentativnog sindi- kata sporazumno obezbedi utvr|en broj pla}enih ~asova me- se~no za obavqawe wegove funkcije, a ako se sporazum ne postigne najmawe 40 pla}enih ~asova mese~no do 200 zapo- slenih, po jedan ~as mese~no vi{e na daqih svakih 100–1.000 ~lanova, i po tri ~asa vi{e na svakih daqih 500

~lanova;

– da sindikalnim poverenicima i predsednicima sindikalnih podru`nica ostalih sindikata u preduze}u sporazumno obezbedi utvr|en broj pla}enih ~asova me- se~no za obavqawe funkcija, a ako se sporazum ne po- stigne, najmawe jednu polovinu od pla}enih ~asova koji se obezbe|uju za predsednika tog sindikata, srazmerno broju ~lanova;

– da predstavnicima sindikata omogu}i informisawe zaposlenih, isticawem obave{tewa na odre|enim mestima, pristupa~nim zaposlenima i za to odre|ena;

– da predstavnici sindikata mogu odsustvovati sa po- sla radi prisustvovawa sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima na koje su po- zvani;

– da se mi{qewa i predlozi reprezentativnih sindi- kata razmotre pre dono{ewa odluka od zna~aja za materi- jalni, ekonomski i socijalni polo`aj zaposlenih, i da se u odnosu na wih opredeli;

– da predsednike reprezentativnih sindikata poziva na sednice Upravnog odbora, kao i predsednike ostalih sin- dikata u preduze}u, kada se razmatraju inicijative upu}ene xx xxxxxx xxxx|enog sindikata ili odlu~uje o pitawima koja se odnose na prava i obaveze zaposlenih (ekonomski polo`aj, stambena problematika, za{tita na radu);

– dobijaju poziv sa materijalima i prisustvuju sednica- ma Upravnog odbora kada su na dnevnom redu mi{qewa, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata (pitawa vezana za ekonomski polo`aj, stambenu problematiku zaposlenih i za{titu na radu) i kada se odlu~uje o pojedina~nim pra- vima zaposlenih.

^lan 113.

Poslodavac je du`an da sindikatima, u ciqu za{tite op{tih i pojedina~nih interesa zaposlenih, omogu}i da:

– pokre}u inicijative, podnose zahteve i predloge i da zauzimaju stavove o svim pitawima od zna~aja za materijal- ni, socijalni polo`aj zaposlenih i uslove rada i da se in- formi{u o ovim pitawima;

– kontroli{u sprovo|ewe i primenu kolektivnih ugo- xxxx i drugih propisa;

– daju inicijative i predloge pri izradi op{tih akata preduze}a kojima se reguli{u prava i obaveze zaposlenih po osnovu rada;

– u~estvuju u postupku utvr|ivawa prestanka potrebe za radom kao i u postupku utvr|ivawa prava tih zaposlenih u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorima;

– u~estvuju u postupku odlu~ivawa o svim pitawima od zna~aja za za{titu standarda zaposlenih.

^lan 114.

Predsednici reprezentativnih sindikata ako profe- sionalno obavqaju svoju funkciju za vreme trajawa xxxxx- xx u xxxxx radnom vremenu imaju za to vreme pravo na zara- du u visini zarade koju bi ostvarili na poslovima na koji- xx xx raspore|eni.

^lan 115.

Poslodavac je saglasan da u dogovoru sa predsednicima organizacija sindikata utvrdi broj sati za rad ~lanova or- gana sindikata.

^lan 116.

Predstavniku sindikata (predsednik sindikata, ~lano- vi odbora, predsednici sindikalnih podru`nica i sindi- kalni poverenici) za vreme obavqawa svoje funkcije ako postupaju u skladu sa zakonom ili kolektivnim ugovorma, ne mo`e se ponuditi ugovor o radu pod izmewenim okolno- stima ako je to za wega nepovoqnije, niti utvrditi presta- nak potrebe za radom ili na drugi na~in dovesti u nepo- voqniji polo`aj zbog sindikalne aktivnosti.

Odredbe st. 1. ovog ~xxxx ne odnose se na predstavnike sindikata koji ne pokazuju potrebna znawa i sposobnosti na poslovima na kojima su raspore|eni ili ne ostvaruju od- govaraju}e rezultate rada.

^lan 117.

Reprezentativni sindikati i ostali sindikati u pre- duze}u du`ni su da svoj rad organizuju tako da ne smeta re- dovnom radu i funkcionisawu preduze}a i da ne remeti propisanu radnu disciplinu.

Hááá – ORGANIZOVAWE [TRAJKA

^lan 118.

[trajk zaposlenih u preduze}u je prekid xxxx xxxx zapo- sleni organizuju radi za{tite svojih profesionalnih i ekonomskih interesa po osnovu rada.

Zaposleni slobodno odlu~uju o svom u~e{}u u {trajku. Odluku o stupawu u {trajk i {trajk upozorewa kod po-

slodavca donosi organ sindikata odre|en op{xxx aktom sindikata ili ve}ina zaposlenih.

Osniva~ svojim aktom utvr|uje minimum xxxxxxx xxxx za vreme trajawa {trajka.

^lan 119.

Odlukom o stupawu u {trajk odre|uju se: zahtevi zapo- slenih, vreme po~etka {trajka, mesto okupqawa u~esnika u

{trajku i {trajka~ki odbor koji zastupa interese zaposle- nih i u wihovo ime vodi {trajk.

Odluka o stupawu u {trajk dostavqa se: generalnom di- rektoru, Upravnom odboru preduze}a, osniva~u i Odboru za pra}ewe i sprovo|ewe ovog kolektivnog ugovora najmawe xxxxx xxxx pre xxxx xxxx|enog za po~etak {trajka, odnosno

~etrdeset osam sati pre po~etka {trajka upozorewa koji mo`e trajati najvi{e jedan sat.

^lan 120.

Poslodavac, osniva~ i {trajka~ki odbor du`ni su da od xxxx najave i za vreme {trajka xxxx{aju da sporazumno re{e xxxxxxx xxxx.

[trajk prestaje sporazumom strana u sporu ili odlukom

{trajka~kog odbora o prestanku {trajka.

[trajka~ki odbor i zaposleni koji u~estvuju u {traj- ku du`ni su da {trajk organizuju i vode tako da se time ne ometa obezbe|ivawe minimuma komunalnih usluga preduze}a.

Pravne posledice za slu~aj neobezbe|ivawa minimuma xxxxxxx xxxx utvr|uju: osniva~, generalni direktor i orga- nizacije sindikata u preduze}u.

Zaposleni koji obavqaju poslove za vreme {trajka, is- puwavaju}i minimum xxxxxxx xxxx, du`ni su da izvr{avaju naloge poslodavca.

^lan 121.

Generalni direktor i osniva~ du`ni su da sa {trajka~- xxx odborom pregovaraju o iznala`ewu zajedni~kih re{e- wa za sporna pitawa. [trajka~ki odbor ovla{}en je da do- nese odluku o odlagawu {trajka ili wegovo ne odr`avawe. U toku roka za ispuwewe zahteva zaposlenih mo`e se orga- nizovati {trajk upozorewa u trajawu od jednog ~asa.

[trajka~ki odbor je du`an da omogu}i izvr{avawe po- slova iz prethodnog stava u skladu sa utvr|enim minimu- mom xxxxxxx xxxx za vreme {trajka.

Háâ – NA^IN RE[AVAWA SPOROVA

^lan 122.

Za pra}ewe, primenu, sporna pitawa i xxxx~ewe odreda- ba ovog ugovora nadle`an je Odbor za pra}ewe i sprovo|e- we koga imenuju potpisnici ovog ugovora.

U Odbor za pra}ewe i sprovo|ewe svaki potpisnik ugo- xxxx imenuje po dva ~xxxx, koji izme|u xxxx xxxxxx predsed- nika.

Odluke donete na Odboru za pra}ewe i sprovo|ewe ima- ju obaveznu snagu za sve u~esnike ovog ugovora, ako xx xxx- noglasne.

^lan 123.

Ukoloko nastane spor u primeni ovog ugovora o spor- nim pitawima re{ava}e Arbitra`no ve}e.

U Arbitra`no ve}e svaki potpisinik ovog ugovora imenuje po dva predstavnika, koji izme|u xxxx xxxxxx pred- sednika.

^lan 124.

Postupak pred Arbitra`nim ve}em pokre}u potpisni- ci ovog ugovora.

Jednoglasna odluka ili zakqu~ak Arbitra`nog ve}a je obavezna za strane u sporu.

U~esnik u sporu ukoliko smatra da je arbitra`nom od- lukom povre|eno pravo zasnovano na zakonu mo`e pokrenu- ti spor kod nadle`nog suda.

Hâ – PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 125.

Zaposleni koji je podneo zahtev za odlazak u penziju ima pravo da ne radi posledwa tri meseca i ima pravo na zara- du xxx xx xxxx.

^lan 133.

Ovaj ugovor stupa na snagu danom zakqu~ivawa, a prime- wuje se narednog xxxx od xxxx objavqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.

Odredbe o zaradama iz ovog ugovora primewiva}e se po-

~ev od 1. xxxx 2003. godine.

Izvr{ni odbor Skup{tine grada Beograda

IO broj 352-1198/03, 30. maja 2003. godine

Predsednik

Xxxxx Xxxxxxxxx}, s. r.

Javno komunalno preduze}e

„Beogradski vodovod i kanalizacija”

Broj 7740/03, 30. maja 2003. godine

Generalni direktor

Xxxxxxxx Xxx{anovi}, s. r.

Savez samostalnih sindikata Sindikalna organizacija

JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”

Broj 104/03, 30. maja 2003. godine

Predsednik

Dragutin @ivoti}, s. r.

^lan 126.

U~esnici ovog ugovora obavezuju se da u okviru svojih ovla{}ewa preduzimaju sve potrebne radwe za primenu we- govih odredbi.

^lan 127.

Nezavisni sindikat radnika

UJKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”

Broj 28/20/03, 30. maja 2003. godine

Predsednik

Xxxxxx Xxxxx}, s. r.

U~esnici u zakqu~ivawu ovog ugovora mogu pred nadle-

`nim sudom da ostvare za{titu prava utvr|enih ovim ugo-

vorom, ukoliko nije do{lo do sporazumnog re{avawa spor- nih pitawa.

^lan 128.

Zakqu~ivawem ovog ugovora prestaje da va`i Pojedi- na~ni kolektivni ugovor JKP ,,Beogradski vodovod i kana- lizacija” br. 9715 zakqu~en 9. decembra 1994. godine.

^lan 129.

Izmene i dopune ovog kolektivnog ugovora vr{e se na na~in i po postupku na koji je zakqu~en.

^lan 130.

Ovaj ugovor zakqu~uje se na neodre|eno vreme.

Potpisnici ovog kolektivnog ugovora mogu sporazumno raskinuti ugovor otkazom jednog od potpisnika.

^lan 131.

U slu~aju otkaza, ovaj ugovor primewuje se do razre-

{ewa spornih pitawa, a najdu`e {est meseci, s xxx {to su u~esnici du`ni xx xxxxxxxx pregovarawa zapo~nu najkasnije u roku od 15 xxxx od xxxx xxxx{xxx odluke o otkazu.

Potpisnici ovog ugovora mogu pokrenuti postupak za- kqu~ivawa novog pojedina~nog kolektivnog ugovora pre- duze}a.

^lan 132.

Ukoliko neka pitawa nisu regulisana ovim kolektiv- nim ugovorom, primewiva}e se Poseban ili Op{ti xxxxx- tivni ugovor.

Na osnovu ~xxxx 131, 132. i 146. Zakona o radu („Slu-

`beni glasnik RS”, br. 70/01 i 73/01), Op{teg kolektivnog ugovora („Slu`beni glasnik RS”, br. 31/01), Posebnog ko- lektivnog ugovora za komunalna preduze}a grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda”, br. 29/02 i 5/03), i ~la- na 18. Statuta JKP „Beogradske elektrane”, Sindikalna organizacija JKP „Beogradske elektrane”, Sindikat JKP

„Beogradske elektrane” – „Nezavisnost”, generalni direk- tor preduze}a i Izvr{ni odbor Skup{tine grada Beogra- da, xxx xxxx{}eni organ osniva~a, 30. maja 2003. godine, za- kqu~uju

POJEDINAАNI KOLEKTIVNI UGOVOR

JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZE]A „BEOGRADSKE ELEKTRANE”

á – OSNOVNE ODREDBE

^lan 1.

Ovim pojedina~nom kolektivnim ugovorom (u daqem tekstu: Ugovor), u skladu sa Zakonom o radu i kolektiv- nim ugovorima, ure|uju se zasnivawe radnog odnosa; ras- pore|ivawe zaposlenih, radno vreme; odmori i odsustva; stru~no usavr{avawe zaposlenih; za{tita zaposlenih; prestanak radnog odnosa; vi{ak zaposlenih; odgovor- nost, naknada {tete i udaqewe zaposlenog; za{tita na radu; zarada, naknade i ostala li~na primawa; u~e{}e u upravqawu; uslovi za rad sindikata; organizovawe pro- cesa {trajka; pregovarawe i zakqu~ivawe kolektivnog ugovora; zavr{ne odredbe.

^lan 2.

Osniva~ u smislu ovog kolektivnog ugovora xx Xxxx-

{xxxx xxxxx Beograda.

Poslodavac u smislu ovog kolektivnog ugovora je Javno komunalno preduze}e „Beogradske elektrane” (u daqem tek- stu: Poslodavac), koga zastupa generalni direktor.

Zaposleni u smislu ovog kolektivnog ugovora je lice, koje je u skladu sa zakonom zasnovalo radni odnos sa poslo- davcem.

^lan 3.

Ovim ugovorom se reguli{u prava, obaveze i odgovorno- sti svih zaposlenih, osim generalnog direktora, ~ija se prava, obaveze i odgovornosti utvr|uju posebnim ugovorom.

^lan 4.

Prava, obaveze i odgovornost zaposlenih koje nisu ure-

|ene ovim ugovorom ure|uju se drugim op{xxx aktima pred- uze}a, uskla|enim sa Zakonom o radu i kolektivnim ugovo- rima.

Na prava, obaveze i odgovornosti koje nisu ure|ene ovim ugovorom, neposredno se primewuju odredbe zakona, kolektivnih ugovora i drugih op{tih akata preduze}a.

áá – RADNI ODNOSI

^lan 5.

O pojedina~nim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih iz radnog odnosa odlu~uje generalni direktor, u skladu sa Zakonom o radu.

Generalni direktor mo`e preneti svoja ovla{}ewa, u skladu sa Zakonom o radu, na drugog zaposlenog.

^lan 6.

Generalni direktor pored prava i obaveza, koje vr{i u skladu sa zakonom, odlu~uje o slede}im pitawima:

– privremenom raspore|ivawu zaposlenog na drugo rad- no mesto, bez wegove saglasnosti, u skladu sa postupkom utvr|enim ovim ugovorom;

– upu}ivawu zaposlenog na pla}eno i nepla}eno odsu- stvo, i

– svim drugim pitawima iz oblasti rada i radnih odno- sa u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorima.

1. Zasnivawe radnog odnosa

^lan 7.

Radni odnos zasniva se ugovorom o radu saglasno zakonu. Ugovor o radu zakqu~uju zaposleni i poslodavac.

Ugovorom o radu mo`e da se utvrdi rad na neodre|eno vreme, rad na odre|eno vreme, probni rad, i rad sa priprav- nikom.

^lan 8.

Radni odnos mo`e da se zasnuje na neodre|eno ili od- re|eno vreme.

Zaposleni je du`an da obavesti poslodavca, pre zakqu-

~ewa ugovora o radu, o svom zdravstvenom stawu i drugim okolnostima koje bitno uti~u na obavqawe poslova za koje zasniva radni odnos ili mogu da ugroze zdravqe i `ivot drugih lica.

U slu~aju da zaposleni ne postupi u skladu sa stavom 2. ovog ~xxxx, poslodavac mo`e zaposlenom da otka`e ugovor o radu.

^lan 9.

Radni odnos kod poslodavca zasniva se sa licem koje ispuwava op{te uslove predvi|ene zakonom i uslove pred- vi|ene Pravilnikom o sistematizaciji poslova i radnih xxxxx.

Pravilnikom o sistematizaciji poslova i radnih xxxxx utvr|uju se: vrsta posla; stru~na sprema i drugi posebni uslovi za rad na xxx poslovima (radna xxxxx xx posebnim uslovima, radna mesta na kojima se utvr|uje probni rad i rad sa pripravnikom).

^lan 10.

O potrebi zasnivawa radnog odnosa u preduze}u odlu~u- je generalni direktor u skladu sa planom poslovawa za te- ku}u godinu.

Izuzetno xx xxxxx 1. ovog ~xxxx, generalni direktor mo`e odlu~iti o zasnivawu radnog odnosa na odre|eno vreme u slu~ajevima utvr|enim ~lanom 11. ovog kolektivnog ugovora, a najdu`e do tri godine.

^lan 11.

Radni odnos na odre|eno vreme mo`e da se zasnuje:

– kada treba zameniti zaposlenog koji je privremeno odsutan (bolovawe, rad u inostranstvu, obavqawe dr`avne i druge javne funkcije i odslu`ewe vojnog roka);

– kada obavqawe posla po svojoj prirodi traje odre|eno vreme;

– kada se privremeno pove}a obim posla.

^lan 12.

Za poslove na kojima se zahtevaju posebne psihofizi~- ke sposobnosti ili se poslovi obavqaju pod specifi~nim ili ote`anim uslovima rada, i kao takva su utvr|ena Pra- vilnikom o sistematizaciji poslova i radnih xxxxx, xx{i se provera psihofizi~kih sposobnosti kandidata.

^lan 13.

Pravilnikom o sistematizaciji poslova i radnih xxxxx utvr|uju se radna xxxxx za xxxx xx, xxx poseban uslov za rad, predvi|eno da zaposleni odre|eno vreme provede na prob- nom radu. Probni rad mo`e da traje najdu`e tri meseca.

Ugovorom o radu utvr|uje se du`ina trajawa, otkaz probnog rada i na~in provere radne i stru~ne sposobno- sti.

Probni rad u smislu stava 1. ovog ~xxxx ne mo`e se utvrditi za pripravnika.

^lan 14.

Radne i stru~ne sposobnosti zaposlenog za vreme prob- nog rada utvr|uje komisija koju imenuje poslodavac.

Zaposlenom, koji za vreme probnog rada nije pokazao od- govaraju}e radne i stru~ne sposobnosti, prestaje radni od- nos istekom roka odre|enog u ugovoru o radu.

^lan 15.

Na radna xxxxx utvr|xxx Pravilnikom o sistematizaci- ji poslova i radnih xxxxx, kandidat se prima u radni od- nos u svojstvu pripravnika na neodre|eno ili odre|eno vreme.

Pripravni~ki sta` za zaposlene sa visokom stru~nom spremom traje 12 meseci, za zaposlene sa vi{om {kolskom spremom devet meseci i za zaposlene sa sredwom stru~nom spremom {est meseci.

Za vreme pripravni~kog sta`a, pripravnik ima pravo na zaradu u iznosu od 80% zarade radnog xxxxx za koje se osposobqava pripravnik.

^lan 16.

Ugovorom o radu, utvr|uje se du`ina trajawa priprav- ni~kog sta`a, mogu}nost produ`avawa pripravni~kog sta-

`a i obaveza polagawa stru~nog ispita.

Na kraju pripravni~kog sta`a, pripravnik pola`e stru~ni ispit pred komisijom za polagawe stru~nog is- pita. Proveru radnih sposobnosti pripravnika vr{i

stru~na komisija, najmawe istog ili vi{eg stepena stru~ne spreme, sastavqena od tri ~xxxx koje imenuje ge- neralni direktor.

^lan 17.

Kad neposredni rukovodilac oceni da zaposleni nema potrebna znawa i sposobnosti ili ne ostvaruje predvi|ene rezultate rada u periodu od najmawe tri, a najdu`e {est meseci, dostavqa poslodavcu zahtev za formirawe xxxxxx- xx za proveru znawa i sposobnosti zaposlenog, odnosno za utvr|ivawe rezultata rada zaposlenog. Komisija se formi- ra od jednakog broja predstavnika poslodavca i reprezen- tativnih sindikata i sindikata ~iji je ~lan zaposleni.

^lanovi komisije moraju imati najmawe isti xxxxxx xxxx~-

ne spreme koje ima zaposleni.

Ako komisija iz stava 1. ovog ~xxxx, utvrdi da zaposle- ni nema potrebna znawa i sposobnosti, ili ne ostvaruje predvi|ene rezultate rada za odre|eno radno mesto, zapo- sleni se raspore|uje na drugo radno mesto koje odgovara wegovom znawu i sposobnostima, a ako takvog radnog xxxxx nema, zaposlenom prestaje radni odnos, odnosno otkazuje se ugovor o radu.

Zaposleni koji nije zadovoqan odlukom komisije iz

stava 1. ovog ~xxxx podnosi prigovor generalnom direktoru.

2. Raspore|ivawe zaposlenih

^lan 18.

Zaposleni mo`e biti raspore|en trajno ili privreme- no na odre|ene poslove.

Zaposleni mo`e u toku rada biti raspore|en na svaki posao koji odgovara wegovoj stru~noj spremi (odre|enoj vr- sti zanimawa, znawu i sposobnostima) u slede}im slu~aje- vima:

– xxxx xx u procesu rada potrebno obezbediti uspe{ni- je i efikasnije obavqawe poslova;

– kada treba obezbediti potpunije xxxx{}ewe stru~ne spreme ili radne sposobnosti zaposlenog;

– kada do|e do promene u organizaciji ili tehnologiji rada preduze}a;

– kada prestane potreba za radom zaposlenog na poslu koji xx xxxx|en ugovorom o radu;

– kada se smawi xxxx xxxx preduze}a;

– kada se otvori novo radno mesto u procesu rada i

– kada zaposleni zahteva raspored na druge poslove, ukoliko se time zadovoqavaju potrebe xxxxxxx xxxx.

^lan 19.

Privremeno raspore|ivawe zaposlenog za koje se tra`i isti xxxxxx xxxx~ne spreme mo`e da traje najdu`e do {est meseci i to u slu~aju zamene privremeno odsutnog radnika, privremenog pove}awa obima posla i zbog organizacionih promena u preduze}u.

3. Radno vreme

^lan 20.

Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 ~asova ne- deqno.

Radni xxx traje osam ~asova a radna nedeqa pet radnih xxxx.

Prema potrebama xxxxxxx xxxx i organizacionih delo- va, mo`e se utvrditi i klizno radno vreme na po~etku, od- nosno zavr{etku radnog xxxx, i to najvi{e do 1,5 ~asova.

Radno vreme izme|u 22 ~asa i {est ~asova narednog da- na smatra se radom no}u i predstavqa poseban uslov rada u pogledu utvr|ivawa prava i za{tite zaposlenih.

^lan 21.

Raspored i preraspodela radnog vremena u okviru ~etr- deseto~asovne radne nedeqe, po~etak, zavr{etak radnog

vremena i rad du`i od punog radnog vremena utvr|uje gene- ralni direktor, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovo- rima.

Poslodavac je u obavezi da po~etak i kraj radnog vreme- na usaglasi sa aktuelnim tehnolo{kom procesima u predu- ze}u.

Preraspodela radnog vremena vr{i}e se tako {to zapo- sleni za jedan ~as rada, du`e od osmo~asovnog radnog vre- mena, dobijaju jedan ~as preraspodele.

Za vreme xxxx{}xxx preraspodele zaposleni ostvaruje i pravo na topli obrok.

Zaposlenima xxxx xxxx prema preraspodeqenom radnom vremenu obra~unava se i ispla}uje zarada u toku godine prema osmo~asovnom radnom vremenu.

4. Odmori i odsustva

^lan 22.

Zaposleni ima pravo na odmor u toku dnevnog rada, od- mor izme|u dva uzastopna xxxxx xxxx i nedeqni odmor, u skladu sa zakonom.

^lan 23.

Zaposleni ima pravo xx xxxx{wi odmor u trajawu od najmawe 18, a najvi{e 35 radnih xxxx. Xxxx{wi odmor za- poslenog se uve}ava:

1. Po osnovu sta`a osigurawa:

– 2 xxxxx xxxx – do 10 xxxxxx radnog sta`a

– 3 xxxxx xxxx – za navr{enih 10 – 20 xxxxxx radnog sta`a

– 5 radnih xxxx – za navr{enih 20 – 30 xxxxxx radnog sta`a

– 7 radnih xxxx – preko 30 xxxxxx radnog sta`a

2. Po osnovu slo`enosti poslova:

– za poslove za koje se zahteva

od á do áâ stepena stru~ne spreme 2 xxxxx xxxx

– za poslove za koje se zahteva

â i âá xxxxxx xxxx~ne spreme 3 xxxxx xxxx

– za poslove za koje se zahteva

âáá i âááá xxxxxx xxxx~ne spreme 4 xxxxx xxxx

– za poslove sa posebnim

ovla{}ewima i odgovornostima 5 radnih xxxx

3. Po osnovu uslova rada:

– svi zaposleni 2 xxxxx xxxx

– za radna xxxxx xx posebnim

uslovima rada do 5 radnih xxxx

4. Po drugom osnovu:

– invalidu rada i vojnom invalidu 3 xxxxx xxxx

– samohranom roditequ sa detetom do xxxxx xxxxxx `ivota, zaposlenom sa dvoje ili vi{e dece do 14 xxxxxx `ivota i zaposlenom koji izdr`ava dete koje ima smetwe

u psihofizi~kom razvoju 2 xxxxx xxxx

– zaposlenoj sa maloletnim detetom 1 radni xxx

– za zaposlene xxxx xxxx na beneficiranim radnim mestima gde se 12 meseci xxxx xx~una

kao 14 i 15 meseci radnog sta`a 7 radnih xxxx;

– zaposleni xxxx xxxx na beneficiranim radnim mestima gde se 12 meseci xxxx xx~una kao

16 i 18 meseci radnog sta`a 10 radnih xxxx;

– za ostale zaposlene xxxx xxxx na poslovima sa skra}enim

radnim vremenom 5 radnih xxxx.

– po osnovu doprinosa na radu

zaposleni mo`e dobiti do 3 xxxxx xxxx

^lan 24.

Godi{wi odmor mo`e da se koristi u dva dela: prvi deo u trajawu od najmawe dve radne nedeqe, a drugi deo do

30. xxxx naredne godine.

Ukoliko zaposleni u kalendarskoj godini nema godinu xxxx radnog sta`a, ima pravo na dvanaestinu godi{weg od- xxxx za xxxxx xxxx xxxx u kalendarskoj godini. Zaposleni ne mo`e da se odrekne prava xx xxxx{wi odmor, niti mu se to pravo mo`e uskratiti.

Zaposlenom sa 30 xxxxxx penzijskog sta`a i 55 xxxxxx

`ivota i zaposlenoj sa 25 xxxxxx penzijskog sta`a i 50 go- xxxx `ivota utvr|uje se du`xxx xxxx{weg odmora u traja- wu od 30 radnih xxxx.

Zaposlenom xxxx xxxx xx xxxx~ito te{xxx, napornim i po zdravqe {tetnim poslovima godi{wi odmor ne mo`e trajati du`e od 35 radnih xxxx.

^lan 25.

Raspored xxxx{}xxx xxxx{weg odmora utvr|uje gene- ralni direktor prema planu xxxx{}xxx xxxx{wih odmora za kalendarsku godinu uz prethodnu konsultaciju zaposle- nog i potrebama xxxxxxx xxxx.

Re{ewe o xxxx{}ewu xxxx{weg odmora donosi gene- ralni direktor u pismenoj formi i uru~uje ga zaposlenom preko stru~ne slu`be.

^lan 26.

Generalni direktor je du`an da zaposlenom omogu}i pla}eno odsustvo najvi{e do pet radnih xxxx u kalendar- skoj godini u slede}im slu~ajevima:

1. ro|xxx xxxxxx 5 radnih xxxx;

2. stupawa u brak 5 radnih xxxx;

3. smrti bra~nog druga, dece

i roditeqa zaposlenog 5 radnih xxxx;

4. smrti brata ili sestre

zaposlenog 3 xxxxx xxxx;

5. smrti usvojioca, brata ili sestre bra~nog druga zaposlenog, smrti roditeqa bra~nog druga

i smrti xxxx xxxx `ive

u zajedni~kom doma}instvu

sa zaposlenim 2 xxxxx xxxx;

6. te`e bolesti ~xxxx

u`e porodice 5 radnih xxxx;

7. selidbe sopstvenog doma}instva 4 xxxxx xxxx;

8. polagawe stru~nog ispita 5 radnih xxxx;

9. praznovawe krsne slave 1 radni xxx:

10. elementarnih nepogoda 3 do 5 radnih xxxx;

11. xxxx{}xxx xxxxxxxxxxxxx rekreativnog odmora u ciqu

prevencije radne invalidnosti 5 radnih xxxx;

12. u~estvovawa na sportskim i radno-proizvodnim takmi~ewima;

stru~nog usavr{avawa 3 do 5 radnih xxxx;

13. dobrovoqnog davawa krvi

– (zaposleni }e odsustvo koristiti na xxx davawa krvi

i prvog narednog xxxx) 2 xxxxx xxxx

Odsustvo u slu~aju ro|ewa deteta, odsustvo zbog stupa- wa u brak, odsustvo za smrt bra~nog druga, dece, rodite- qa, brata i sestre, odsustvo za davawe krvi i odsustvo za rekreativni odmor ne ura~unava se u maksimalni broj radnih xxxx xxx}enog odsustva u toku jedne kalendarske godine.

^lanom u`e porodice smatraju se bra~ni drug, deca, ro- diteqi, bra}a, sestre, usvojioci, staraoci i xxxx xxxx `i- ve u zajedni~kom porodi~nom doma}instvu.

Lica koje `ive u zajedni~kom porodi~nom doma}instvu sa zaposlenim smatraju se srodnici izme|u kojih postoji obaveza izdr`avawa, a `ive u zajedni~kom porodi~nom do- ma}instvu sa zaposlenim.

^lan 27.

Vreme provedeno na pla}enom odsustvu smatra xx xxx vreme provedeno na radu, u odnosu na ostvarivawe prava i obaveze po osnovu rada.

^lan 28.

Zaposlenom se mo`e odobriti pla}eno odsustvo u traja- wu du`em od pet xxxx, a najvi{e do 30 radnih xxxx x xxxx jedne kalendarske godine u slu~aju: polagawa stru~nog is- pita, ispita kojim se sti~e neposredno vi{i xxxxxx xxxx- zovawa u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni oba- vqa, izrade doktorske disertacije, u~e{}a u studijskim ili ekspertskim grupama i drugim oblicima stru~nog usa- vr{avawa i u~e{}a na sportskim i kulturnim manifesta- cijama.

Odluku o pla}enom odsustvu iz stava 1. ovog ~xxxx xxxx- si Upravni odbor na obrazlo`en predlog generalnog di- rektora.

^lan 29.

Zaposlenom se mo`e odobriti nepla}eno odsustvo do pet radnih xxxx x xxxx jedne kalendarske godine u slede-

}im slu~ajevima:

– nege ~xxxx porodice koji nije

obuhva}en ~lanom 26. 5 radnih xxxx;

– smrti srodnika koji nisu

navedeni ~lanom 26. 3 xxxxx xxxx;

– u~e{}a u sportskim i drugim aktivnostima koje nisu

u organizaciji sindikata 5 radnih xxxx;

– izvr{xxx xxxxx koji zaposleni

xxxx xx~no da obavi 1 do 5 radnih xxxx;

Zaposlenom se mo`e izuzetno odobriti nepla}eno odsu- stvo do 30 radnih xxxx x xxxx godine, kada generalni xx- xxxxxx oceni da to ne remeti proces rada.

Odluku o nepla}enom odsustvu donosi generalni xx- xxxxxx.

5. Stru~no usavr{avawe zaposlenih

^lan 30.

Poslodavac je obavezan da u skladu sa promenama zakon- skih i drugih propisa, tehni~ko-tehnolo{xxx unapre|e- wima, potrebama xxxxxxx xxxx i organizacije rada obezbe- di uslove za stru~no osposobqavawe i usavr{avawe zapo- slenih, kao i specijalizaciju zaposlenih u zemqi i ino- stranstvu (postdiplomske studije, simpozijum, savetovawa, seminari i kursevi) i da o tome upozna reprezentativne sindikate.

Poslodavac mo`e da stipendira {kolovawe potrebnih kadrova i {kolovawe dece preminulih zaposlenih, ukoli- ko postoji potreba za zaposlewe kadrova tog profila. Xxx- xxxxx koji zakqu~uju poslodavac i stipendista, reguli{u se me|usobna prava i obaveze. Odluku o stipendirawu zapo- slenog donosi poslodavac.

Upravni odbor preduze}a donosi program stru~nog osposobqavawa i usavr{avawa zaposlenih na predlog ge- neralnog direktora.

^lan 31.

Zaposleni koji iz neopravdanih razloga prekine stru~- no osposobqavawe i usavr{avawe na koje je upu}en, ili se ne vrati na rad u preduze}e po wegovom isteku, du`an je da nadoknadi preduze}u tro{kove u vezi sa wegovim stru~nim osposobqavawem ili usavr{avawem.

ááá – ZA[TITA ZAPOSLENIH

^lan 32.

Zaposleni ima pravo na bezbednost i za{titu zdravqa na radu, u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i drugim op-

{xxx aktom preduze}a.

Generalni direktor je du`an da organizuje rad u pre- duze}u tako da obezbedi za{titu `ivota i zdravqa zaposle- nih u skladu sa zakonom i drugim propisima, ovim ugovo- rom i drugim op{xxx aktom preduze}a.

^lan 33.

Na poslovima na kojima postoji pove}xxx opasnost od povre|ivawa, profesionalnih ili drugih oboqewa, mo`e da radi zaposleni koji pored posebnih uslova utvr|enih Pravilnikom o sistematizaciji poslova i radnih xxxxx ispuwava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stawa, psi- hofizi~kih sposobnosti i doba `ivota, u skladu xx xxxx- nom.

^lan 34.

Zaposleni ne mo`e da radi prekovremeno, odnosno no-

}u, ako bi po nalazu nadle`nog organa za ocenu zdravstve- ne sposobnosti, u smislu propisa o zdravstvenom osigura- wu, takav rad mogao xx xxxxx{a wegovo zdravstveno stawe. Zaposleni sa zdravstvenim smetwama, utvr|enim xx xxxxxx xxxxx`nog zdravstvenog organa, u skladu xx xxxx- nom, ne mo`e da obavqa poslove koji bi izazvali pogor{a- we wegovog zdravstvenog stawa ili posledice opasne po

wegovu okolinu.

^lan 35.

Zaposleni mla|i od 18 xxxxxx `ivota i zaposlena `e- na ne mogu da rade na poslovima na kojima xx xxxxx`no obavqaju naro~ito te{ki fizi~ki poslovi, radovi pod ze- mqom ili u vodi, niti na drugim poslovima koji bi mogli

{tetno ili sa pove}anim rizikom da uti~u na wihovo zdra- vqe i `ivot, s obzirom na wihove psihofizi~ke sposobno- sti.

Zaposlena `ena mo`e da obavqa poslove iz stava 1. ovog ~xxxx xxxx na osnovu svoje pismene saglasnosti.

Zabrane rada pod zemqom ne odnose se na `ene koje oba- vqaju rukovode}e poslove.

Zabrawen je prekovremeni rad zaposlenom koji je mla|i od 18 xxxxxx.

^lan 36.

Zaposlena `ena za vreme posledwih osam nedeqa trud- no}e ne mo`e da radi prekovremeno, odnosno no}u. Jedan od roditeqa sa detetom do tri godine `ivota mo`e da ra- di prekovremeno, odnosno no}u samo na osnovu svoje pisme- ne saglasnosti.

Samohrani roditeq koji ima dete do xxxxx xxxxxx `i- xxxx ili dete koje je te`ak invalid mo`e da radi preko- vremeno ili no}u samo na osnovu svoje pisane saglasnosti.

^lan 37.

Zaposlena `ena ili otac deteta imaju pravo na poro- diqsko odsustvo ili odsustvo xx xxxx radi nege deteta u skladu sa zakonom.

^lan 38.

Jedan od roditeqa deteta xxxx xx neophodna posebna ne- ga zbog te{kog stepena psihofizi~ke ometenosti, osim za slu~ajeve predvi|ene propisima o zdravstvenom osigurawu ima pravo da po isteku porodiqskog odsustva i odsustva xx xxxx radi nege deteta, odsustvuje xx xxxx ili da radi sa po- lovinom radnog vremena najdu`e do navr{enih pet xxxxxx

`ivota deteta.

Za vreme odsustva xx xxxx, u smislu stava 1. ovog ~xxxx, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u skladu sa propi- sima o dru{tvenoj brizi o deci.

^lan 39.

Jedan od roditeqa ima pravo da odsustvuje xx xxxx dok dete ne navr{i tri godine `ivota.

Za vreme odsustvovawa xx xxxx iz xxxxx 1. ovog ~xxxx, prava i obaveze po osnovu rada miruju, ako za pojedina pra- va zakonom, odnosno op{xxx aktom i ovim ugovorom ili ugovorom o radu nije druga~ije odre|eno.

^lan 40.

^lan 41.

Prava iz ~xxxx 37. ovog ugovora ima i usvojilac, hrani- teq, odnosno starateq deteta mla|eg od tri godine.

^lan 42.

Zaposlenom invalidu rada, u skladu sa propisima o pen- zijskom i invalidskom osigurawu, poslodavac je du`an da obezbedi obavqawe poslova prema preostaloj radnoj spo- sobnosti.

Zaposlenom kod xxxx xx, u skladu sa propisima o penzij- skom i invalidskom osigurawu, utvr|eno da postoji opa- snost od nastanka invalidnosti na odre|enim poslovima, poslodavac je du`an da obezbedi obavqawe drugog odgova- raju}eg posla. Poslodavac mo`e zaposlenom koji odbije da prihvati posao, u smislu stava 2. ovog ~xxxx otkazati ugo- vor o radu.

áâ – PRESTANAK RADNOG ODNOSA

^lan 43.

Radni odnos prestaje:

1. istekom roka za koji je zasnovan;

2. kad zaposleni ispuni uslove za prestanak radnog od- nosa po propisima o penzijskom i invalidskom osigurawu;

3. sporazumom izme|u zaposlenog i poslodavca;

4. otkazom ugovora o radu xx xxxxxx poslodavca i zapo- slenog;

5. na zahtev roditeqa ili starateqa zaposlenog mla|eg od 18 xxxxxx `ivota;

6. smr}u zaposlenog;

7. u drugim slu~ajevima utvr|enim zakonom.

^lan 44.

Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od wegove voqe i voqe poslodavca:

1. ako je na na~in propisan zakonom utvr|eno da je kod zaposlenog do{lo do gubitka radne sposobnosti – danom dostavqawa pravosna`nog re{ewa o utvr|ivawu gubitka radne sposobnosti;

2. ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravosna`noj odluci suda ili drugog organa zabraweno da obavqa odre-

|ene poslove, a ne mo`e da mu se obezbedi obavqawe drugih poslova – danom dostavqawa pravosna`ne odluke;

3. ako zbog izdr`avawa kazne zatvora xxxx da bude odsu- tan xx xxxx u trajawu du`em od {est meseci – danom stupa- wa na izdr`avawe kazne;

4. ako mu je izre~ena mera bezbednosti, vaspitna ili za-

{titna mera u trajawu du`em od {est meseci i zbog toga xxxx da bude odsutan xx xxxx;

5. usled ste~aja, likvidacije, odnosno u svim drugim slu~ajevima prestanka rada poslodavca, u skladu xx xxxx- nom.

^lan 45.

Radni odnos mo`e da prestane na osnovu pismenog spo- razuma poslodavca i zaposlenog.

^lan 46.

Zaposleni ima pravo da poslodavcu otka`e ugovor o radu. Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavqa poslodavcu u pisanom obliku, najmawe 15 xxxx pre xxxx koji je zaposle-

ni naveo xxx xxx prestanka radnog odnosa.

U slu~aju otkaza iz stava 1. ovog ~xxxx, zbog povreda obaveza xx xxxxxx poslodavca utvr|enih zakonom, op{xxx aktom, ovim ugovorom ili ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava po osnovu xxxx, xxx u slu~aju da mu je nezakonito prestao radni odnos.

^lan 47.

Poslodavac mo`e zaposlenom da otka`e ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na rad- nu sposobnost zaposlenog, wegovo pona{awe i potrebe po- slodavca, i to:

1. ako je utvr|eno da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada;

2. ako je utvr|eno da zaposleni nema znawa i sposobno- sti za obavqawe poslova na kojima radi;

3. ako zaposleni svojom krivicom ~ini povredu radne obaveze utvr|ene ugovorom o radu;

4. ako ne po{tuje radnu disciplinu, tj. ako je wegovo po- na{awe takvo da ne mo`e da nastavi rad kod poslodavca;

5. ako zaposleni u~ini krivi~no delo na radu ili u ve- zi xx xxxxx;

6. ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u ro- ku od 15 xxxx od xxxx isteka roka za nepla}eno odsustvo ili mirovawa radnog odnosa u smislu Zakona o radu i ovog ugovora;

7. ako zaposleni zloupotrebi bolovawe;

8. ako usled tehnolo{kih, ekonomskih ili organizaci- onih promena prestane potreba za obavqawe odre|enog po- sla.

Poslodavac je du`an da pre otkaza ugovora o radu, u slu-

~aju iz stava 1. ta~ka 3. i 4. ovog ~xxxx, zaposlenog pisme- no upozori na postojawe razloga za otkaz ugovora o radu (pismeno upozorewe treba da sadr`i: vreme, mesto, i kra- tak opis u~iwene povrede radne obaveze, odnosno nepo{to- vawa radne discipline). Povrede radne obaveze zaposle- nog utvrdi}e se posebnom odlukom generalnog direktora, uz obavezno mi{qewe reprezentativnog sindikata i sin- dikata ~iji je zaposleni ~lan.

Otkaz ugovora o radu iz stava 1. ta~ka 8. ovog ~xxxx po- slodavac mo`e dati zaposlenom samo ukoliko ne mo`e da obezbedi obavqawe drugih poslova, odnosno da ga osposo- bi za rad na drugim poslovima.

Zaposlenom koji je u komunalnoj delatnosti proveo vi-

{e od 20 xxxxxx, bez wegove saglasnosti ne mo`e prestati radni odnos usled tehnolo{kog unapre|ewa, ekonomskih te{ko}a i reorganizacije (restrukturirawa) preduze}a.

Poslodavac ne mo`e u slu~aju otkaza ugovora o radu za- poslenom iz stava 1. ta~ka 8. ovog ~xxxx da zaposli drugo lice na istim poslovima u roku od 6 meseca od xxxx pre- xxxxxx radnog odnosa. Ako pre isteka navedenog roka na- stane potreba za obavqawem istih poslova, prednost za za- kqu~ivawe ugovora o radu ima zaposleni xxxx xx prestao radni odnos.

^lan 48.

Poslodavac mo`e otkazati ugovor o radu zaposlenom u slu~aju iz ~xxxx 47. stav 1. ta~ka 1. i 2. po sprovedenom po- stupku utvr|enom u ~lanu 17. ovog ugovora.

Poslodavac mo`e zaposlenom da otka`e ugovor o radu iz ~xxxx 47. stav 1. ta~ka 3. i 4., ako zaposleni svojom kri- vicom u~ini povredu radne obaveze ili ne po{tuje radnu disciplinu i to za:

– davawe xxxx~nih podataka koji su od uticaja za dono-

{ewe odluke nadle`nog organa kod poslodavca;

– neizvr{avawe, nesavesno, neblagovremeno i nemarno izvr{avawe poslova na kojima radi;

– necelishodno i neracionalno xxxx{}ewe sredstava za rad;

– odbijawe naloga za izvr{avawe radnih obaveza;

– xxxx~no evidentirawe i prikazivawe rezultata rada;

– neovla{}ena posluga poverenim sredstvima rada;

– zloupotreba svojstva zaposlenog kod poslodavca u ci- qu obavqawa privatnih poslova kao i obavqawe privatnih poslova u prostorijama poslodavca;

– neopravdano izostajawe sa posla tri uzastopna xxxxx xxxx ili pet radnih xxxx sa prekidima u toku godine;

– dolazak na rad pod uticajem alkohola ili narkotika, odnosno wihova upotreba u toku rada;

– izazivawe nereda i tu~e u poslovnim prostorijama po- slodavca;

– nedoli~no pona{awe prema zaposlenima, rukovodio- cima, strankama i drugim licima anga`ovanim na radu kod poslodavca;

– nepreduzimawe mera za{tite na radu u skladu sa ovim ugovorom i drugim aktima, nepridr`avawe propisa o pro- tivpo`arnoj za{titi utvr|enih zakonom i aktima poslo- davca;

– odavawe poslovne i druge xxxxx utvr|ene odlukom preduze}a u skladu sa zakonom i Statutom;

– nepo{tovawe radne i tehnolo{ke discipline xxxx xx utvr|xxx aktom poslodavca.

^lan 49.

Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu, ne smatra se:

1. privremena spre~enost za rad usled bolesti, nesre}e na radu ili profesionalnog oboqewa;

2. xxxx{}ewe porodiqskog odsustva, odsustva xx xxxx radi nege deteta i odsustva xx xxxx radi posebne nege de- teta;

3. odslu`ewe ili doslu`ewe vojnog roka;

4. ~lanstvo u politi~koj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroi- spovest, politi~ko ili drugo uverewe ili neko drugo li~- no svojstvo zaposlenog;

5. obra}awe zaposlenog sindikatu ili organima nadle-

`nim za za{titu prava iz radnog odnosa u skladu sa zako- nom, op{tim aktom i ovim ugovorom.

^lan 50.

Poslodavac mo`e da ponudi zaposlenom zakqu~ivawe ugovora o radu pod izmewenim uslovima, u smislu ~lana 17. i 18. ovog ugovora.

Poslodavac mo`e da ponudi zakqu~ivawe ugovora o ra- du u smislu stava 1. ovog ~lana samo iz opravdanih razloga. Zaposleni koji odbije da zakqu~i ugovor o radu u smi- slu stava 1. ovog ~lana, poslodavac mo`e da otka`e ugovor

o radu.

^lan 51.

Otkaz ugovora o radu iz ~lana 47. stav 1. ta~ka 1. do 4, 6. i 7. poslodavac mo`e dati zaposlenom u roku od tri mese- ca od dana saznawa za ~iwenice koje su osnov za davawe ot- kaza, odnosno u roku od {est meseci od dana nastupawa ~i- wenica koje su osnov za davawe otkaza.

Otkaz ugovora o radu iz ~lana 47. stav 1. ta~ka 5. ovog ugovora poslodavac mo`e dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti utvr|ene zakonom za krivi~no delo. Poslodavac je du`an da pre otkaza ugovora o radu zapo- slenom zatra`i mi{qewe sindikata ~iji je zaposleni

~lan.

Sindikat je du`an da dostavi mi{qewe iz stava 3. ovog

~lana u roku od pet dana.

^lan 52.

Otkaz ugovora o radu daje se u pisanom obliku i obave- zno sadr`i obrazlo`ewe i pouku o pravnom leku.

Akt iz stava 1. ovog ~lana je kona~an danom dostavqawa zaposlenom.

^lan 53.

Do dana prestanka radnog odnosa poslodavac je du`an da izvr{i uplatu svih dospelih zarada i drugih primawa.

^lan 54.

Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato {to ne ostvaruje potrebne rezultate ili nema potrebna znawa i sposobnosti, ima pravo na isplatu nov~ane naknade, i to:

1. kad ima do dve godine neprekidnog rada kod poslo- davca – u visini jedne zarade;

2. ako ima od dve do 10 godina neprekidnog rada kad po- slodavca – u visini jedne i po zarade;

3. kad ima 10 do 20 godina neprekidnog rada kod poslo- davca – u visini dve zarade;

4. kad ima preko 20 godina neprekidnog rada kod poslo- davca – u visini dve i po zarade.

Zaradom u smislu stava 1. ovog ~lana smatra se zarada koju je zaposleni ostvario u skladu sa zakonom, op{tim ak- tom i ovim ugovorom, za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos.

^lan 55.

Ako sud donese pravosna`nu odluku kojom je utvr|eno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, zaposleni ima pravo da se vrati na rad, ako to zahteva.

Pored vra}awa na rad iz stava 1. ovog ~lana, poslodavac je du`an da zaposlenom isplati naknadu {tete u visini iz- gubqene zarade i drugih primawa koja mu pripadaju po za- konu, op{tem aktu i ovom ugovoru i uplati doprinose za obavezno socijalno i penzijsko osigurawe.

Naknada {tete iz stava 2. ovog ~lana umawuje se za iz- nos prihoda koji je zaposleni ostvario po bilo kom osno- vu, po prestanku radnog odnosa.

â – VI[AK ZAPOSLENIH

^lan 56.

Poslodavac je u obavezi da pre otkaza ugovora o radu zbog tehnolo{kih, ekonomskih, ili organizacionih pro- mena donese program re{avawa vi{ka zaposlenih.

Upravni odbor preduze}a formira}e zajedni~ku komi- siju za socijalni dijalog sastavqenu od predstavnika po- slodavca i reprezentativnog sindikata.

Zadatak komisije je: izrada socijalnog programa za za- poslene u preduze}u, programa racionalizacije broja zapo- slenih, programa prestruktuirawa i unapre|ewa poslova- wa osnovne delatnosti i izrada kriterijuma za dodatno stimulisawe neposrednih izvr{ilaca u osnovnoj delatno- sti, prema kriterijumima koje }e utvrditi Komisija za so- cijalni dijalog za komunalne delatnosti grada Beograd.

Socijalni program iz ovog ~lana sadr`i podatke o za- poslenima koji predstavqaju vi{ak, poslove koje obavqaju, kvalifikacionu strukturu, godine starosti, mere kojima se stvaraju uslovi za wihovo zapo{qavawe, rok u kome }e dati otkaz, a donose se u saradwi sa organizacijom nadle-

`nom za poslove zapo{qavawa i visinu otpremnine koju utvrdi Komisija iz stava 2. ovog ~lana. a koja ne mo`e bi- ti ni`a od iznosa otpremnine za dobrovoqni prestanak radnog odnosa koju utvrdi Komisija za socijalni dijalog za komunalne delatnosti grada Beograd.

Ako zaposleni primenom kriterijuma iz socijalnog programa, ostvaruju jednake ocene, primeni}e se korektiv- ni kriterijumi:

– ocena uspe{nosti zaposlenog u radu koju daje poslo- davac (vi{a iskqu~uje ni`u);

– stru~na sprema (vi{a iskqu~uje ni`u);

– radno iskustvo na tom radnom mestu (du`e iskqu~uje kra}e);

– sta` osigurawa (du`i iskqu~uje kra}i);

– zdravstveno stawe;

– materijalne prilike zaposlenog (lo{ije iskqu~uje boqe);

– i drugi specifi~ni kriterijumi (srodstvo sa drugim zaposlenima, mesto stanovawa u odnosu na radno mesto i dr.

Ovi korektivni kriterijumi primewuju se i u slu~aju otkaza ugovora o radu iz ~lana 47. stav 1. ta~ka 8.

Pored prava utvr|enih socijalnim programom, posloda- vac se obavezuje da isplati zaposlenom i otpremninu pred- vi|enu Zakonom o radu.

^lan 57.

Program re{avawa vi{ka zaposlenih sadr`i predlog mera i to naro~ito: preme{taj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikaci- ja, skra}eno radno vreme i druga prava u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ovim ugovorom.

^lan 58.

U slu~aju otkaza ugovora o radu u smislu ~lana 47. stav 1. ta~ka 8. ovog ugovora, poslodavac je du`an da is- plati otpremninu u visini utvr|enoj socijalnim progra- mom preduze}a.

^lan 59.

Ako poslodavac nema sopstvenih sredstava, ili mu ne- dostaju sredstva za obezbe|ivawe prava vi{ka zaposlenih utvr|enih Zakonom o radu, koristi}e se i sredstva plani- rana u buxetu osniva~a preduze}a.

âá – ODGOVORNOST, NAKNADA [TETE I UDAQEWE ZAPOSLENOG

^lan 60.

Zaposleni je odgovoran za povredu radne obaveze utvr|e- ne ugovorom o radu.

Postupak utvr|ivawa odgovornosti zaposlenog obuhva- ta: pisanu prijavu, na~in utvr|ivawa ~iweni~nog stawa od strane neposrednog rukovodioca zaposlenog, pisanu izjavu zaposlenog, izve{taj stru~ne slu`be o utvr|ivawu ~iwe- ni~nog stawa i odluku generalnog direktora sa obrazlo-

`ewem.

^lan 61.

Zaposleni koji na radu, odnosno u vezi sa radom, namer- no ili iz krajwe nepa`we prouzrokuje {tetu preduze}u, du-

`an je da {tetu nadoknadi u skladu sa zakonom i ovim ugo- vorom.

Ako {tetu prouzrokuje vi{e zaposlenih, svaki zaposle- ni odgovoran je za deo {tete koju je prouzrokovao.

Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog ~lana ne mo`e utvrditi deo {tete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i {tetu nadokna|uju u jed- nakim delovima.

Ako je vi{e zaposlenih prouzrokovalo {tetu krivi~- nim delom sa umi{qajem, za {tetu odgovaraju solidarno.

Postojawe {tete, wenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je {tetu prouzrokovao i kako se nadokna|uje, utvr|uje poslodavac, u skladu sa ovim ugovorom.

^lan 62.

Generalni direktor preduze}a ili zaposleni koga on ovlasti, pokre}e postupak za utvr|ivawe odgovornosti za- poslenog za {tetu, u roku od pet dana od dana prijema pri- jave o prouzrokovanoj {teti, ili li~nog saznawa da je {te- ta prouzrokovana preduze}u i odre|uje komisiju za utvr|i- vawe ~iwenica i okolnosti pod kojim je {teta nastala, vi- sinu {tete i odgovornost lica za prouzrokovanu {tetu.

Jednog ~lana komisije iz stava 1. ovog ~lana predla`u reprezentativni sindikati, ili na zahtev zaposlenog sin- dikat ~iji je on ~lan.

Prijava iz stava 1. ovog ~lana, naro~ito sadr`i: ime i prezime zaposlenog koji je {tetu prouzrokovao poslodavcu, vreme, mesto i na~in izvr{ewa {tetne radwe, dokaze koji ukazuju da je zaposleni prouzrokovao {tetu poslodavcu i predlog poslodavcu da pokrene postupak za utvr|ivawe od- govornosti zaposlenog za {tetu.

^lan 63.

Na osnovu izve{taja komisije iz ~lana 62. generalni direktor ili zaposleni koga on ovlasti, donosi re{ewe kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi {tetu, ili se za- posleni osloba|a od odgovornosti za naknadu {tete.

^lan 64.

Visina {tete utvr|uje se na osnovu cenovnika ili kwi- govodstvene evidencije vrednosti stvari.

Ako se visina {tete ne mo`e utvrditi u ta~nom iznosu, odnosno na osnovu cenovnika ili kwigovodstvene eviden- cije ili bi utvr|ivawe wenog iznosa prouzrokovalo nesra- zmerne tro{kove, visinu naknade {tete utvr|uje posloda- vac u pau{alnom iznosu, procenom {tete ili ve{ta~ewem stru~nog lica.

^lan 65.

Po prijemu re{ewa o naknadi {tete, zaposleni daje pi- smenu izjavu o tome da li prihvata da se naknada {tete iz- vr{i obustavom utvr|enog iznosa od wegove zarade.

Ako zaposleni ne prihvati da naknadi {tetu, pokre}e se postupak pred nadle`nim sudom.

^lan 66.

Ako poslodavac na|e da je zaposleni du`an da naknadi

{tetu, odre|uje na~in kako }e zaposleni {tetu da naknadi i u kom roku.

Poslodavac mo`e zaposlenog obavezati da {tetu nakna- di u novcu ili, ako je mogu}e, popravkom ili dovo|ewem o{te}ene stvari u stawe u kome je postojala pre nastupawa

{tete.

O tome da li pristaje ili ne pristaje da naknadi {te- tu, zaposleni je du`an da da pismenu izjavu.

Ako zaposleni ne pristane da nadoknadi {tetu ili ne nadoknadi {tetu u roku od tri meseca od dana davawa izja- ve da pristaje da {tetu nadoknadi, o {teti odlu~uje nadle-

`ni sud.

^lan 70.

Zaposleni mo`e da bude privremeno udaqen sa rada ako je protiv wega pokrenut krivi~ni postupak zbog krivi~nog dela u~iwenog na radu ili u vezi sa radom ili ako je u~i- nio povredu radne obaveze koja ugro`ava imovinu ve}e vrednosti.

^lan 71.

Zaposleni kome je odre|en pritvor udaquje se sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje.

^lan 72.

Za vreme privremenog udaqewa zaposlenog sa rada u smislu ~lana 69. i 70. ovog ugovora, zaposlenom pripada na- knada zarade u visini jedne ~etvrtine, ako izdr`ava poro- dicu u visini jedne tre}ine mese~ne zarade koju je ostva- rio za mesec pre privremenog udaqewa.

Naknada zarade za vreme privremenog udaqewa u smislu

~lana 70. ovog ugovora, ispla}uje se na teret organa koji je odredio pritvor.

^lan 73.

Udaqewe zaposlenog po osnovu ovog ugovora mo`e da traje najdu`e tri meseca, u kom periodu je poslodavac du-

`an da zaposlenog vrati na rad ili da mu otka`e ugovor o radu, ako za to postoje opravdani razlozi iz ~lana 47. stav

1. ta~ka 3. do 5. ovog ugovora.

^lan 74.

Zaposlenom za vreme privremenog udaqewa sa rada pri- pada razlika izme|u iznosa naknade zarade primqene po osnovu ~lana 71. ovog ugovora i punog iznosa zarade ostva- rene za mesec pre privremenog udaqewa uve}anog za pro- se~ni porast zarada zaposlenih kod poslodavca za vreme u kome mu pripada naknada, i to:

1. ako krivi~ni postupak protiv wega bude obustavqen pravosna`nom odlukom, ili ako pravosna`nom odlukom bude oslobo|en optu`be, ili je optu`ba protiv wega odbi- jena, ali ne zbog nenadle`nosti;

2. ako zaposlenom ne prestane radni odnos u smislu

~lana 47. stav 1. ta~ka 3. do 5. ovog ugovora.

âáá – ZA[TITA NA RADU

^lan 67.

Poslodavac mo`e, u opravdanim slu~ajevima, delimi~- no osloboditi zaposlenog od naknade {tete koju je prou- zrokovao osim ako je {tetu prouzrokovao namerno.

Predlog za osloba|awe od naknade {tete mo`e podneti zaposleni.

Pri dono{ewu odluke o delimi~nom osloba|awu od na- knade {tete, poslodavac }e ceniti rad i pona{awe zapo- slenog, kao i da li bi zaposleni sa nadoknadom {tete bio doveden u te`ak materijalni polo`aj.

^lan 68.

Zaposleni koji je u radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajwom nepa`wom, prouzrokovao {tetu tre}em licu, a koju je naknadio poslodavac, du`an je da poslodavcu nakna- di iznos ispla}ene {tete.

^lan 69.

Ako zaposleni pretrpi povredu ili {tetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je du`an da mu nadoknadi {te- tu, u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ovim ugovorom.

Ako se u roku od 30 dana od dana pretrpqene povrede ili {tete na radu ili u vezi sa radom poslodavac i zapo- sleni ne sporazumeju o naknadi {tete, zaposleni ima pra- vo da naknadu {tete zahteva pred nadle`nim sudom.

^lan 75.

Poslodavac i zaposleni su du`ni da se u procesu rada pridr`avaju odredaba zakona i drugih propisa iz za{tite na radu.

Zaposleni ima pravo na bezbednost i za{titu zdravqa u skladu sa zakonom, Pravilnikom o za{titi na radu i dru- gim aktima poslodavca.

^lan 76.

Poslodavac je du`an da rad organizuje tako da se obez- bedi za{tita `ivota i zdravqa zaposlenih.

Poslodavac se obavezuje:

2. da obezbedi izradu godi{weg plana i programa o za-

{titi na radu i potrebna finansijska sredstva;

3. da obezbedi sredstva za svakodnevnu li~nu higijenu zaposlenih, a posebno zaposlenima koji rade na poslovima pri ~ijem obavqawu dolazi do prqawa, ma{}ewa i sl.;

4. da obezbedi osposobqavawe zaposlenih za bezbedan rad, odnosno teoretsku i prakti~nu obuku svakog zaposle-

nog na wegovom radnom mestu. Osposobqavawe zaposlenih za bezbedan rad sprovodi se saglasno Zakonu o za{titi na radu i programu koji utvr|uje stru~na slu`ba – Slu`ba za-

{tite na radu;

5. da obezbedi odr`avawe oru|a za rad u ispravnom sta- wu, saglasno op{tem aktu preduze}a;

6. da se pri planirawu, izgradwi novih pogona i uvo|e- wa novih procesa proizvodwe, novih metoda rada i sl. pri- bavi mi{qewe reprezentativnih sindikata, u roku od 30 dana po izradi plana i programa, o planiranim, odnosno potrebnim merama za{tite od buke, {tetnih materija, vi- bracija i drugih {tetnih uticaja za `ivot i zdravqe zapo- slenih, uz anga`ovawe stru~ne slu`be preduze}a;

7. da obezbedi posebnu za{titu `ena, omladine i inva- lida u skladu sa Zakonom o za{titi na radu, Zakonom o ra- du i drugim va`e}im propisima;

8. da u toku kalendarske godine osigura sve zaposlene za slu~aj smrti, invaliditeta ili povrede na radu, a visi- nu premije i druge uslove osigurawa utvrdi}e Upravni od- bor preduze}a.

^lan 77.

Zaposleni se obavezuju:

1. da se obu~e za primenu mera za{tite na radu i za pru-

`awe pomo}i ostalim zaposlenima;

2. da svoje poslove vr{e sa punom pa`wom, radi obezbe-

|ewa svog `ivota i zdravqa i ostalih zaposlenih i da pra- vilno rukuju oru|ima za rad;

3. da se pridr`avaju propisanih i nalo`enih mera za-

{tite na radu i da se staraju o sprovo|ewu i unapre|ewu za-

{tite na radu;

4. da se podvrgnu odgovaraju}em alko testu ukoliko se posumwa da su pod uticajem alkoholnog pi}a;

5. da namenski koriste li~na za{titna sredstva i opre- mu, da wima pa`qivo rukuju i da ih odr`avaju u ispravnom stawu;

6. da se podvrgavaju redovnim i vanrednim preventivno-

-zdravstvenim pregledima, koji se obavqaju u skladu sa pro- gramom poslodavca;

7. da stalno usavr{avaju svoje znawe i prakti~nu spo- sobnost u vezi sa za{titom na radu i za{titom radne i `i- votne sredine i obavqawem svojih poslova spre~avaju zaga-

|ivawe radne i `ivotne sredine.

Zaposleni je odgovoran ako suprotno nameni koristi sredstva i opremu li~ne za{tite, nepravilno rukuje wima i ne odr`ava sredstva u ispravnom stawu, ako odmah ne obavesti neposrednog rukovodioca o kvarovima ili dru- gim nedostacima koji mogu ugroziti `ivot drugih zaposle- nih i bezbednost procesa rada.

^lan 78.

Direktori funkcija se obavezuju: da preduzmu mere za obezbe|ewe sigurnosti zaposlenih na radu u saradwi sa stru~nom slu`bom, obezbede uslove za obavqawe lekarskih pregleda zaposlenih, za ispitivawe radne sredine i oru|a za rad i postupe po nalogu poslodavca, u vezi sa sprovo|e- wem nalo`enih mera za{tite na radu.

[efovi sektora i slu`bi se obavezuju: da neposredno sprovode propisane i nalo`ene mere na radu, u skladu sa zakonom, prate i kontroli{u u okviru svoje organizacione jedinice, redovno vr{ewe zdravstvenih pregleda zaposle- nih, oru|a za rad i uslova rada, da obave{tavaju stru~nu slu`bu o svakoj povredi na radu, o pojavama koje bi mogle da ugroze bezbednost zaposlenih i pripremaju naloge za na- bavku li~nih za{titnih sredstava i opreme.

Poslovo|e se obavezuju: da neposredno sprovode propi- sane i nalo`ene mere za{tite na radu u skladu sa zakonom, obave{tavaju {efa svoje organizacione jedinice i stru~- nu slu`bu o svakoj povredi na radu i svakodnevno kontro- li{u kori{}ewe li~nih za{titnih sredstava i opreme u svojoj organizacionoj jedinici.

^lan 79.

^lan 80.

Ovla{}eni predstavnik sindikata ima pravo da se ne- posredno upozna sa primewenim merama za{tite na radu i uslovima na svakom radnom mestu i da poslodavcu predlo-

`i preduzimawe potrebnih mera za{tite na radu u skladu sa zakonom i drugim propisima.

O preduzetim merama po predlogu iz prethodnog stava, poslodavac je du`an da obavesti predsednike sindikata u roku od 30 dana.

^lan 81.

Poslodavac se obavezuje da obrazuje odbor za za{titu na radu kao savetodavno telo od predstavnika preduze}a i re- prezentativnih sindikata.

Odbor za{tite na radu daje predloge za poboq{awe za-

{tite na radu po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev sin- dikata, osniva~a, Upravnog odbora preduze}a i poslodavca.

^lan 82.

U ciqu prevencije radne invalidnosti, poslodavac je obavezan da izdvoji sredstva, a najmawe u visini od 0,2 % na masu sredstava ispla}enih na ime zarade za svaki mesec za kori{}ewe organizovanog rekreativnog odmora u Fond za prevenciju radne invalidnosti i rehabilitaciju zapo- slenih. Zaposleni su du`ni da ta sredstva koriste u skla- du sa kriterijumima koje utvrdi sindikat.

âááá – ZARADA, NAKNADA I OSTALA LI^NA PRIMAWA

^lan 83.

Zaposleni ima pravo na odgovaraju}u zaradu u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorima i ugovorom o radu.

Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca.

Zaposleni obavqa poslove prema Pravilniku o siste- matizaciji poslova i radnih mesta kojim se utvr|uje vrsta posla, stru~na sprema i posebni uslovi potrebni za rad na tim poslovima.

Zarade se ispla}uje zaposlenima dva puta mese~no i to:

– akontacija za teku}i mesec izme|u 25. i 30. u teku}em mesecu;

– kona~ni obra~un zarade do 15. u narednom mesecu. Zarada zaposlenog ispla}uje se samo u gotovom novcu. Poslodavac je du`an da zaposlenom, prilikom svake is-

plate zarade, dostavi pismeni obra~un.

^lan 84.

Zarada zaposlenih utvr|uje se na nivou odgovaraju}e, uporedive veli~ine – prose~no ispla}ene zarade po zapo- slenom u privredi grada u prethodnom mesecu u odnosu na mesec za koji se vr{i obra~un i isplata zarada.

Zaposleni ostvaruju pravo na masu sredstava za isplatu zarada po osnovu:

– ostvarene zaposlenosti u obra~unskom periodu (broja zaposlenih na osnovu ~asova rada),

– prose~no ispla}ene zarade po zaposlenom u privredi grada u prethodnom mesecu i

– procenta korekcije iz ~lana 85. Posebnog kolektiv- nog ugovora.

U skladu sa prethodno definisanim parametrima utvr-

|uje se cena rada za najjednostavniji rad i vrednost radnog

~asa za standardni u~inak, koja se primewuje za obra~un.

Ukoliko se prose~na ciqna zarada zaposlenih u predu- ze}u ispla}uje ispod prose~ne ciqne zarade zaposlenih u privredi grada, uskla|ivawe }e se vr{iti sukcesivno, kontinuirano.

^lan 85.

Masa zarada iz prethodnog ~lana ugovara se najkasnije do 30. novembra teku}e godine za narednu godinu na osnovu sporazumno utvr|ene metodologije, odnosno mehanizma ko- relacije zarada u preduze}ima i prose~no ostvarivane za- rade u privredi Beograda, u zavisnosti od ekonomsko-fi- nansijskog polo`aja preduze}a, mogu}nosti osniva~a de- finisanih na osnovama politike razvoja komunalnih de- latnosti.

^lan 86. Zarada zaposlenog sastoji se iz:

– zarade koju zaposleni ostvaruje za obavqeni rad i vre- me provedeno na radu,

– uve}ane zarade,

– naknade zarade i drugih primawa iz ovog ugovora ko- ja imaju karakter zarade.

^lan 87.

Osnovna zarada koju zaposleni ostvaruje za obavqeni rad i vreme provedeno na radu, utvr|uje se na osnovu cene rada dobijene iz mase zarada utvr|ene u ~lanu 83. i koefi- cijenta vrednosti posla svakog zaposlenog.

^lan 88.

Osnovna zarada kod poslodavca kreta}e se u rasponu 1:6.

^lan 89.

Koeficijent za utvr|ivawe cene rada poslova koji za- posleni obavqa sadr`i sve elemente po osnovu slo`eno- sti poslova, odgovornosti, uslova rada i stru~ne spreme, utvr|enih op{tim aktom o unutra{woj organizaciji i si- stematizaciji poslova.

KOEFICIJENTI ZA TIPI^NA RADNA MESTA SU:

Grupa Stru~na Naziv radnog mesta – posla Koeficijent

poslova sprema slo`enosti

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– á NK 1.38-1.76

higijeni~ar – po~etnik

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– áá NSS 1.38-1.76

kafe kuvarica

fizi~ki radnik u prate}im slu`bama NK zaposleni (u osnovnoj delatnosti)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ááá PK 1.68-2.32

~uvar 4; pomo}ni zaposleni (u prate}im slu`bama) pomo}ni zaposleni (u osnovnoj delatnosti) Tehni~ki sekretar sektora

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– áâ KV 2.04-2.69

telefonista 3; kurir voza~; kontrolor obezbe|ewa 3 bravar 3; zavariva~ 3; monter centralnog grejawa 3

rukovalac centralnog grejawa; bravar 1; zavariva~ 1; monter centralnog grejawa 1

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– â SSS 2.28-2.93

ma{inski tehni~ar 3; hemijski tehni~ar 3; elektrotehni~ar 3; serviser 3; referent 3; kwigovo|a 4; daktilograf 3, sekretar administrator; operater na sistemu 2; vatrogasac 2; ma{inski tehni~ar 1; rukovalac parnih kotlova; gra|evinski tehni~ar 1; referent za TO i CZ 1

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– âá VKV 2.64-3.67

rukovalac mre`e PS i KGI 3; monter centralnog grejawa 3; bravar 3; serviser 3; voza~ 3; automehani~ar 3; referent nabavke 3; referent magacinske slu`be; energeti~ar; termoenergeti~ar; limar izolater 1

stare{ina smene za Novi Beograd; {ef slu`be; poslovo|a termoelektrane-toplane, poslovo|a

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– âáá VŠS 2.80-4.00

ma{inski in`ewer 3; elektroin`ewer 3; referent 3; ekonomista 4; referent za{tite na radu 4; in`ewer za odr`avawe MPO 1;

in`ewer za elektroniku 1; in`ewer za gorionike i preciznu mehaniku 1

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– âááá VSS 3.50-5.10

po~etnici in`eweri; pravnici; ekonomisti

samostalni in`eweri; pravnici; ekonomisti, glavni in`eweri i {efovi slu`bi

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– áH VSS 6.30-8.28

rukovodioci sektora; izvr{ni direktor; pomo}nici direktora funkcija; pomo}nici tehni~kog direktora;

direktori funkcija; savetnici generalnog direktora; direktor pravnih, ekonomskih i op{tih poslova; tehni~ki direktor; pomo}nik generalnog direktora i zamenik generalnog direktora

^lan 90.

Osnovna zarada zaposlenog mo`e se uve}ati i za radni u~inak zaposlenog.

Zarada zaposlenog mo`e biti ve}a ili mawa po osnovu ostvarenog radnog u~inka.

Radni u~inak zaposlenog utvr|uje se na osnovu tehni~- kih normativa, za rezultate rada koji se mogu egzaktno me- riti ili na osnovu ocene rezultata rada.

Ocenu rezultata rada zaposlenog vr{i poslodavac na predlog neposrednog rukovodioca uzimaju}i u obzir:

1. prisutnost na radu i kori{}ewe radnog vremena;

2. obim izvr{enih poslova u odnosu na planirane;

3. kvalitet izvr{enih poslova u odnosu na standardni kvalitet koji je uobi~ajen za odgovaraju}u vrstu poslova;

4. izvr{avawe poslova u odgovaraju}im rokovima.

Po osnovu prisutnosti, obima, kvaliteta i izvr{avawa poslova u predvi|enim rokovima, osnovna zarada za radni u~inak zaposlenog mo`e se uve}ati do 40%, odnosno uma- witi do 20%.

^lan 91.

Prose~na zarada u preduze}u, ostvarena po ovom ugovoru ne mo`e biti ni`a od ostvarene prose~ne zarade zaposle- nih u privredi grada Beograda.

^lan 92.

Zaposleni ima pravo na uve}anu zaradu za:

– prekovremeni rad u koji se ne ura~unava radno vreme unapred odre|eno na osnovu izvr{ewa godi{we preraspo- dele radnog vremena – 45%;

– rad na dr`avni ili verski praznik za koji je zakonom predvi|eno da se ne radi – 150%;

– rad no}u (izme|u 22 i 6 ~asova narednog dana), ako ta- kav rad nije ura~unat pri utvr|ivawu cene rada – 45%;

– rad nedeqom – 15%;

– rad u smeni – 2%.

^lan 93.

Poslodavac se obavezuje da zaposlenom ispla}uje doda- tak na zaradu u iznosu od 0,5 % cene rada utvr|ene ovim ugovorom za svaku godinu radnog sta`a.

Poslodavac je du`an da zaposlenom obezbedi primawa koja su u funkciji izvr{ewa poslova, za mese~nu ishranu u toku rada, za regres za kori{}ewe godi{weg odmora i u drugim slu~ajevima utvr|enim zakonom i ovim ugovorom.

Poslodavac obezbe|uje:

– mese~nu ishranu u toku rada, u visini od 20% od pro- se~ne zarade po zaposlenom u privredi republike, prema posledwem objavqenom podatku Republi~kog zavoda za sta- tistiku;

– regres za kori{}ewe godi{weg odmora – ako zaposle- ni ima pravo na godi{wi odmor u trajawu od najmawe 18 radnih dana, u visini prose~ne mese~ne zarade po zaposle- nom u privredi republike, prema posledwem objavqenom podatku Republi~kog zavoda za statistiku. Ukoliko zapo- sleni ostvari pravo na godi{wi odmor u trajawu kra}em od 18 dana ima pravo na srazmerni deo regresa;

– ostala pove}awa zarade u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.

^lan 94.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini zarade koju bi ostvario da radi, za vreme odsustvovawa sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godi{weg odmora, pla-

}enog odsustva, vojne ve`be i odazivawe na poziv dr`avnog organa.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini zarade koju bi ostvario da radi i u slu~aju: davawa krvi, tkiva i

drugih delova tela; prisustvovawe sednicama organa uprave i lokalne samouprave, organa upravqawa kod po- slodavca, organa sindikata i saveza sindikata u svojstvu

~lana; stru~nog osposobqavawa i usavr{avawa radi po- trebe rada kod poslodavca i u~e{}a u radno-proizvodnim takmi~ewima i izlo`bama inovacija i drugih vidova stvarala{tva.

^lan 95.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsu- stvovawa sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad do 30 dana, i to:

1. u visini od 75% zarade koju bi ostvario u mesecu u kojem je nastupila privremena spre~enost za rad, ako je ona prouzrokovana bole{}u ili povredom van rada,

2. u visini 100% zarade koji bi ostvario u mesecu u ko- jem je nastupila privremena spre~enost za rad, koja ne mo-

`e biti ni`a od minimalne zarade utvr|ene u skladu sa Za- konom o radu, ako je ona prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bole{}u, ako zakonom nije druga~ije odre|eno.

^lan 96.

Zaposleni ima pravo na naknadu tro{kova za dolazak i odlazak sa rada i za vreme provedeno na slu`benom pu- tu u zemqi, u visini utvr|enoj op{tim aktom i ovim ugo- vorom.

Zaposleni ima pravo na naknadu tro{kova:

1. prevoza za dolazak i povratak sa posla do iznosa ce- ne prevozne karte, s tim {to tako utvr|ena naknada ne mo-

`e biti mawa od 50% visine cene prevozne karte;

2. dnevnica za slu`bena putovawa u zemqi – u visini od 5% prose~ne mese~ne zarade u privredi republike, prema posledwem objavqenom podatku Republi~kog zavoda za sta- tistiku.

Tro{kovi prevoza i tro{kovi no}ewa na slu`benom putovawu priznaju se u celini, prema prilo`enom ra~unu, s tim {to se tro{kovi no}ewa priznaju do iznosa cene u hotelu „A” i „B” kategorije.

Zaposleni ima pravo na naknadu tro{kova za vreme pro- vedeno na slu`benom putu u inostranstvu pod uslovima, na na~in i u visini utvr|enoj posebnim propisima.

Naknada tro{kova prevoza i naknadu za ishranu u smi- slu stava 2. ta~ka 1. i 2. ovog ~lana, poslodavac mo`e da ugovori sa licem koje obavqa privremene i povremene po- slove van prostorija poslodavca.

Dnevnica u smislu stava 2. ta~ka 2. ovog ~lana mo`e se isplatiti i licu koje nije u radnom odnosu kod poslodav- ca, a koje je poslodavac anga`ovao radi obavqawa odre|e- nog posla, odnosno vr{ewa funkcije.

Vreme provedeno na slu`benom putu iz stava 2. ta~ka 2. ovog ~lana po jednom putnom nalogu, mo`e trajati pet rad- nih dana neprekidno.

Zaposleni ima pravo na tro{kove prevoza sopstvenim putni~kim automobilom koji su u funkciji izvr{ewa po- slova (do iznosa 30% cene jednog litra benzina po pre|e- nom kilometru), na osnovu posebnog akta generalnog di- rektora.

^lan 97.

Poslodavac je du`an da obezbedi zaposlenom:

1. otpremninu pri odlasku u penziju – u visini dve za- rade koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u ko- jem se ispla}uje otpremnina, s tim {to tako ispla}ena ot- premnina ne mo`e biti ni`a od dve prose~ne zarade po za- poslenom ispla}ene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vr{i isplata otpremnine, odnosno dve prose~ne zarade ispla}ene u privredi grada prema posled- wem objavqenom podatku organa nadle`nog za poslove sta- tistike – ako je to za zaposlenog povoqnije;

2. pomo} porodici u slu~aju smrti zaposlenog, bra~nog druga ili dece (prema kojoj zaposleni ima obavezu izdr`a- vawa) – u visini tro{kova pogrebnih usluga, prema prose~- nim cenama JKP za pogrebne usluge, a najvi{e u visini dve prose~ne zarade po zaposlenom ispla}ene u preduze}u za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vr{i isplata.

3. Solidarnu pomo} za slu~ajeve:

– du`e ili te`e bolesti, zdravstvene rehabilitacije i nastupa te`e invalidnosti zaposlenog i bra~nog druga i dece (prema kojim zaposleni ima obavezu izdr`avawa), do visine neoporezivog iznosa po ~l. 18. Zakona o porezu na dohodak gra|ana;

– uni{tewa ili o{te}ewa imovine usled elementarnih nepogoda, prema zapisniku komisije poslodavca za utvr|i- vawe nastale {tete, ali ne vi{e od deset prose~nih zara- da ispla}enih u preduze}u u mesecu koji prethodi isplati solidarne pomo}i;

– smrti roditeqa, usvojenika i usvojioca zaposlenog, u visini jedne prose~ne zarade po zaposlenom ispla}ene u preduze}u za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vr{i is- plata;

– nabavke lekova za zaposlenog, bra~nog druga i dece (prema kojim zaposleni ima obavezu izdr`avawa), do izno- sa tro{kova prema prilo`enim ra~unima, koji nisu na li- sti Fonda zdravstvenog osigurawa.

4. Jubilarnu nagradu povodom jubilarne godine rada u preduze}u u visini od 1 do 5 prose~nih zarada u preduze}u u mesecu koji prethodi mesecu u kome je zaposleni navr{io jubilarne godine, i to:

za 10 godina rada kod poslodavca – 1 prose~na zarada; za 20 godina rada kod poslodavca – 2 prose~ne zarade; za 30 godina rada kod poslodavca – 3 prose~ne zarade;

(zaposlenoj – 4 prose~ne zarade)

za 35 godina rada kod poslodavca – 4 prose~ne zarade; (zaposlenoj – 5 prose~nih zarada)

za 40 godina rada kod poslodavca – 5 prose~nih zarada. Poslodavac mo`e vr{iti isplate zaposlenima povodom jubileja i drugih prigodnih prilika po prethodnom obave-

{tewu osniva~a.

^lan 98.

U slu~aju smrti zaposlenog poslodavac preuzima obave- zu stipendirawa dece zaposlenog dok su na redovnom {ko- lovawu.

Stipendija se utvr|uje u visini za:

– osnovno obrazovawe – 15%;

– sredwe obrazovawe – 25%;

– vi{e i visoko obrazovawe – 35%

prose~ne zarade ispla}ene u preduze}u u mesecu koji prethodi mesecu za koji se vr{i isplata.

Korisnik stipendije zakqu~uje ugovor sa poslodavcem.

^lan 99.

Poslodavac je du`an da u skladu sa raspolo`ivim sred- stvima isplati zaposlenom zajam za nabavku: zimnice, ogre- va i uxbenika – do iznosa od jedne prose~ne zarade po za- poslenom u privredi grada, prema posledwem objavqenom podatku Republi~kog zavoda za statistiku.

Isplata zajma u teku}em mesecu ne mo`e se vr{iti pre isplate zarade za prethodni mesec.

Vra}awe zajma se vr{i iz zarade zaposlenog najdu`e u

{est mese~nih rata, po~ev od isplate u prvom narednom me- secu u odnosu na mesec u kome je ispla}en zajam.

^lan 100.

Minimalna zarada u preduze}u iznosi 40% od prose~ne zarade u privredi grada Beograda prema posledwem obja- vqenom podatku Republi~kog zavoda za statistiku, uve}ana za 20% po osnovu specifi~nosti poslova i uslova rada.

Poslodavac minimalnu zaradu mo`e ispla}ivati na osnovu posebne odluke Upravnog odbora, donete uz sagla- snost reprezentativnih sindikata u periodu ne du`em od 3 meseca u toku kalendarske godine.

Prilikom dono{ewa odluke poslodavac zajedno sa sin- dikatom precizira rokove isplate razlike izme|u ispla}e- ne minimalne zarade i zarade radnog mesta na koje je zapo- sleni raspore|en.

áH – U^E[]E U UPRAVQAWU

^lan 101.

Predstavnici zaposlenih imenuju se u Upravni i Nad- zorni odbor preduze}a, koji ~ine 1/3 ~lanova na osnovu predloga sindikata u skladu sa Statutom preduze}a.

Postupak za predlagawe i birawe ~lanova Upravnog i Nadzornog odbora do okon~awa vodi i za wega odgovara re- prezentativni sindikat.

^lan 102.

Reprezentativni sindikati u~estvuju u postupku statu- snih promena preduze}a, a posebno svojinske promene ili ugovarawa koncesija preduze}a i imaju pravo davawa mi-

{qewa i predloga.

^lan 103.

Upravni odbor donosi pravilnik o re{avawu stambe- nih potreba zaposlenih uz mi{qewe reprezentativnog sindikata.

Upravni odbor je, pre dono{ewa pravilnika o za{titi na radu, du`an da pribavi mi{qewe reprezentativnog sindikata.

H – USLOVI ZA RAD SINDIKATA

^lan 104.

Poslodavac je du`an da u skladu sa zakonom, zaposleni- ma omogu}i sindikalno organizovawe i sprovo|ewe aktiv- nosti usmerenih na poboq{awe wihovih uslova rada i ukupnog `ivotnog polo`aja.

^lan 105.

Poslodavac je obavezan da sindikatu omogu}i delovawe u skladu sa wegovom ulogom i zadacima iz zakona o kolek- tivnim ugovorima, i to:

– da pokre}e inicijative, podnosi zahteve i predloge i da zauzima stavove o svim pitawima od zna~aja za materi- jalni i socijalni polo`aj zaposlenih i uslove rada;

– da se informi{e o pitawima koja su od zna~aja za ma- terijalni i socijalni polo`aj zaposlenih;

– da se upozna sa materijalima, da prisustvuje sednica- ma na kojima se razmatraju mi{qewa, predlozi, inicijati- ve i zahtevi sindikata, odnosno na kojima se odlu~uje o po- jedina~nim pravima zaposlenih.

^lan 106.

Poslodavac je du`an:

– da sindikatu obezbedi kori{}ewe prostorija bez pla-

}awa naknade i pru`awa potrebnih stru~nih, administra- tivnih i tehni~kih usluga neophodnih za wegov rad;

– da omogu}i predsedniku reprezentativnog sindikata da profesionalno obavqa funkciju predsednika, kako bi se sprovodile sve aktivnosti i zadaci, u interesu zaposle- nih i poslodavca, koji proizlaze iz zakona i kolektivnih ugovora i da za to vreme prima naknadu zarade;

– da predsedniku – povereniku reprezentativnog sindi- kata sporazumno obezbedi utvr|en broj pla}enih ~asova me- se~no za obavqawe wegove funkcije, a ako se sporazum ne postigne najmawe 40 pla}enih ~asova mese~no u preduze}ima do 200 zaposlenih, i po jedan ~as mese~no vi{e na svakih

daqih 100 – 1.000 ~lanova, i po tri ~asa vi{e na svakih da- qih 500 ~lanova;

– da sindikalnim poverenicima i predsednicima sin- dikalnih podru`nica drugih sindikalnih organizacija sporazumno obezbedi utvr|en broj pla}enih ~asova mese~no za obavqawe funkcija, a ako se sporazum ne postigne, naj- mawe jednu polovinu od pla}enih ~asova koji se obezbe|uju za predsednika tog sindikata, srazmerno broju ~lanova;

– da predstavnicima sindikata omogu}i informisawe zaposlenih, isticawem obave{tewa na odre|enim mestima, pristupa~nim zaposlenima i za to odre|enim;

– da predstavnici sindikata mogu odsustvovati sa po- sla radi prisustvovawa sindikalnim sastancima, konfe- rencijama, sednicama i kongresima na koje su pozvani;

– da se mi{qewa i predlozi reprezentativnog sindika- ta razmotri pre dono{ewa odluka od zna~aja za materijal- ni, ekonomski i socijalni polo`aj zaposlenih, i da se u odnosu na wih opredeli;

– da predsednika reprezentativnog sindikata poziva na sednice upravnog odbora, kao i predsednike drugih sindi- kata, kada se razmatraju inicijative koje uputi odre|eni sindikat ili odlu~uje o pitawima koja se odnose na prava i obaveze zaposlenih.

^lan 107.

Predsednik sindikata i ~lanovi odbora, predsednici sindikalnih podru`nica i sindikalni poverenici, ako postupaju u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorima, ne mogu se rasporediti na drugo radno mesto odnosno kod dru- gog poslodavca i ne mo`e se utvrditi prestanak potrebe za wihovim radom ili na drugi na~in dovesti u nepovoqan polo`aj zbog sindikalnih aktivnosti za vreme obavqawa svojih funkcija i u roku od dve godine po prestanku funk- cije.

^lan 108.

Sindikat u preduze}u du`an je da svoj rad organizuje ta- ko da ne ometa redovan rad i funkcionisawe preduze}a i ne remeti propisan red i disciplinu.

Há – ORGANIZOVAWE PROCESA [TRAJKA

^lan 109.

Na~in organizovawa i sprovo|ewa {trajka vr{i se u skladu sa Zakonom o {trajku i Kolektivnim ugovorom.

Osniva~ posebnim aktom utvr|uje minimum procesa ra- da za vreme trajawa {trajka i pravne posledice za slu~aj neobezbe|ivawa minimuma procesa rada.

Ukoliko se zbog neobezbe|ivawa prava iz ovog ugovora i Posebnog kolektivnog ugovora, organizuje {trajk, on }e se sprovoditi u skladu s zakonom, a zaposlenima koji u we- mu u~estvuju obezbedi}e se naknada.

Háá – PREGOVARAWE I ZAKQU^IVAWE KOLEKTIVNOG UGOVORA

^lan 110.

Ovaj ugovor zakqu~uje reprezentativni sindikat, po- slodavac i osniva~ preduze}a, a smatra se zakqu~enim kada ga potpi{u svi u~esnici ovog ugovora.

^lan 111.

Predstavnici reprezentativnog sindikata koji u~e- stvuju u pregovarawu za zakqu~ivawe ovog ugovora, moraju imati ovla{}ewe svog organa.

U postupku pregovarawa radi zakqu~ivawa ovog ugovo- ra, reprezentativni sindikat je du`an da ostvari saradwu sa sindikatom u koji je u~laweno najmawe 10% zaposlenih kod poslodavca, radi izra`avawa interesa zaposlenih ko- ji su u~laweni u taj sindikat.

^lan 112.

Postupak za izmenu i dopunu ovog ugovora pokre}u u~e- snici ugovora.

Postupak za izmenu i dopunu ovog ugovora pokre}e se na osnovu pisanog predloga u~esnika ugovora. Pisani pred- log mora biti obrazlo`en.

U~esnici ovog ugovora du`ni su da u roku od 15 dana razmotre pisani predlog za izmenu i dopunu ovog ugovora i da o predlogu odlu~e.

^lan 113.

Ovaj ugovor obavezuje i zaposlene kod poslodavca koji nisu ~lanovi sindikata, potpisnika ovog ugovora.

^lan 114.

Ovaj ugovor zakqu~en je na neodre|eno vreme.

Va`ewe ovog ugovora mo`e prestati sporazumom u~e- snika, ili otkazom, na na~in utvr|en ovim ugovorom.

Ovaj ugovor prestaje sporazumom, kada pismeni spora- zum o prestanku ovog ugovora potpi{u u~esnici ovog ugo- vora.

Ugovor prestaje otkazom kada jedan od u~esnika ovog ugovora podnese pismeni otkaz drugom u~esniku.

U slu~aju otkaza ovaj ugovor se primewuje najdu`e {est meseci od dana podno{ewa otkaza, ako zakonom nije druk-

~ije odre|eno, s tim {to su u~esnici du`ni da postupak pregovarawa zapo~nu najkasnije u roku od 15 dana od dana podno{ewa otkaza.

Po isteku roka iz stava 5. ovog ~lana, ovaj ugovor pre- staje da va`i, ako se u~esnici ovog ugovora druga~ije ne sporazumeju.

^lan 115.

Ako nastane spor u postupku zakqu~ivawa, odnosno izmena i dopuna ovog ugovora, spor se re{ava mirnim putem.

Sporna pitawa u primeni ugovora re{ava arbitra`a koju obrazuju u~esnici ugovora u roku od 15 dana od nastan- ka spora.

U arbitra`no ve}e svaki potpisnik ovog ugovora ime- nuje po dva predstavnika, koji izme|u sebe biraju predsed- nika.

Odluka arbitra`e o spornom pitawu obavezuje u~esni- ke i donosi se jednoglasno.

^lan 116.

U~esnici u zakqu~ivawu ovog ugovora mogu pred nadle-

`nim sudom da ostvare za{titu prava utvr|enih ovim ugo- vorom.

Hááá – ZAVR[NE ODREDBE

^lan 117.

U~esnici ovog ugovora obavezuju se da u okviru svojih ovla{}ewa preduzimaju sve potrebne radwe za primenu we- govih odredaba.

^lan 118.

Ovaj ugovor stupa na snagu danom zakqu~ivawa i prime- wuje se narednog dana od dana objavqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.

Odredbe o zaradama primewiva}e se po utvr|ivawu koe- ficijenata za svaki posao u skladu sa ~lanom 16. Posebnog kolektivnog ugovora za komunalna preduze}a grada Beogra- da po~ev od obra~una zarada za mesec juni 2003. godine.

^lan 119.

Zakqu~ivawem ovog ugovora prestaje da va`i Pojedi- na~ni kolektivni ugovor JKP „Beogradske elektrane”, broj 19689/94 od 9. decembra 1994. godine.

^lan 120.

Danom stupawa na snagu ovog ugovora, op{ti akti pred- uze}a usaglasi}e se sa odredbama ovog ugovora u roku od 90 dana.

Izvr{ni odbor Skup{tine grada Beograda

IO broj 352-1196/03, 30. maja 2003. godine

Predsednik

Nenad Bogdanovi}, s. r.

Javno komunalno preduze}e

„Beogradske elektrane”

Broj á-9514/03, 30. maja 2003. godine

Generalni direktor

Miodrag Bo`ovi}, s. r.

Savez samostalnih sindikata Sindikalna organizacija JKP „Beogradske elektrane”

Broj 34/2003, 30. maja 2003. godine

Predsednik

Dragan Jeki}, s. r.

Sindikat JKP „Beogradske elektrane”

– „Nezavisnost”

Broj á-9554/03, 30. maja 2003. godine

Predsednik

Danica Miqkovi}, s. r.

Na osnovu ~lana 131, 132. i 146. Zakona o radu („Slu-

`beni glasnik RS” br. 70/01) i ~lana 77. Posebnog kolek- tivnog ugovora za komunalna preduze}a grada Beograda, Sindikalna organizacija JKP „Gradska ~isto}a”, Nezavi- sni sindikat JKP „Gradska ~isto}a”, generalni direktor i Izvr{ni odbor Skup{tine grada – kao ovla{}eni organ osniva~a, 30. maja 2003. godine zakqu~uju

POJEDINAАNI KOLEKTIVNI UGOVOR

JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZE]A

„GRADSKA АISTO]A”

á – OSNOVNE ODREDBE

^lan 1.

Ovim pojedina~nim kolektivnim ugovorom (u daqem tekstu: Ugovor) u skladu sa Zakonom o radu, Op{tim kolek- tivnim ugovorom i Posebnim kolektivnim ugovorom, ure-

|uje se: zasnivawe radnog odnosa; radno vreme; odmori i odsustva; za{tita zaposlenih; stru~no usavr{avawe zapo- slenih; zabrana konkurencije; vi{ak zaposlenih; cena ra- da, zarada i ostala li~na i druga primawa; naknade na te- ret poslovnih rashoda; prestanak radnog odnosa; naknada

{tete; uloga i uslovi za rad sindikata; obave{tavawe za- poslenih; va`ewe i otkaz ugovora.

^lan 2.

Osniva~ u smislu ovog ugovora je Skup{tina grada Be- ograda.

Poslodavac u smislu ovog ugovora je Javno komunalno preduze}e „Gradska ~isto}a” (u daqem tekstu: preduze}e), koga zastupa generalni direktor.

Reprezentativni sindikat u smislu ovog ugovora je sin- dikalna organizacija zaposlenih u preduze}u u koju je u~la- weno najmawe 15% od ukupnog broja zaposlenih.

Zaposleni u smislu ovog ugovora, je lice koje je u skla- du sa zakonom zasnovalo radni odnos sa poslodavcem.

^lan 3.

Ovaj ugovor je obavezan za osniva~a, poslodavca i sve za- poslene u preduze}u.

Izuzetno od prethodnog stava, prava, obaveze i odgovor- nosti generalnog direktora se utvr|uju posebnim ugovo- rom.

^lan 4.

Na prava, obaveze i odgovornosti koje nisu ure|ene ovim ugovorom neposredno se primewuju odredbe zakona i kolektivnog ugovora.

áá – RADNI ODNOS

^lan 5.

O pojedina~nim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih iz radnog odnosa odlu~uje generalni direktor, u skladu sa Zakonom o radu.

Generalni direktor mo`e preneti svoja ovla{}ewa, u skladu sa Zakonom o radu, na drugog zaposlenog.

^lan 6.

Generalni direktor, pored prava i obaveza koje vr{i u skladu sa zakonom, odlu~uje o slede}im pitawima:

– privremenom raspore|ivawu zaposlenog na drugo rad- no mesto, bez wegove saglasnosti, u skladu sa postupkom utvr|enim ovim ugovorom;

– upu}ivawu zaposlenog na pla}eno i nepla}eno odsu- stvo i

– svim drugim pitawima iz oblasti rada i radnih odno- sa, u skladu sa zakonom, Op{tim, Posebnim i ovim ugovo- rom.

1. Zasnivawe radnog odnosa

^lan 7.

Radni odnos zasniva se ugovorom o radu, saglasno za- konu.

Ugovor o radu zakqu~uju zaposleni i generalni direk- tor.

Ugovorom o radu mo`e da se utvrdi rad na neodre|eno vreme, rad na odre|eno vreme, probni rad i rad sa priprav- nikom.

Zaposleni je du`an da prilikom zasnivawa radnog od- nosa poslodavcu dostavi dokumenta kojima dokazuje da is- puwava uslove za rad.

^lan 8.

Radni odnos mo`e da se zasnuje na neodre|eno ili od- re|eno vreme.

Zaposleni je du`an da obavesti poslodavca, pre zakqu-

~ewa ugovora o radu, o svom zdravstvenom stawu ili drugim okolnostima koje bitno uti~u na obavqawe poslova za koje zasniva radni odnos.

U slu~aju da zaposleni ne postupi u skladu sa stavom 2. ovog ~lana, generalni direktor mo`e zaposlenom da otka-

`e ugovor o radu.

^lan 9.

Radni odnos u preduze}u zasniva se sa licem koje ispu- wava op{te uslove predvi|ene zakonom i uslove predvi|e- ne Pravilnikom o sistematizaciji poslova i radnih zada- taka.

Pravilnikom o sistematizaciji poslova i radnih zada- taka utvr|uje se: vrsta posla, stru~na sprema i drugi posebni

uslovi za rad na tim poslovima (radna mesta sa posebnim uslovima, radna mesta na kojima se utvr|uje probni rad i rad sa pripravnikom).

^lan 10.

O potrebni zasnivawa radnog odnosa u preduze}u odlu-

~uje generalni direktor u skladu sa planom poslovawa za teku}u godinu.

Izuzetno od stava 1. ovog ~lana, generalni direktor mo-

`e odlu~iti o zasnivawu radnog odnosa na odre|eno vreme u slu~ajevima utvr|enim ~lanom 11. ovog ugovora, a najdu`e do tri godine.

^lan 11.

Radni odnos na odre|eno vreme mo`e da se zasnuje:

– kada treba zameniti zaposlenog koji je privremeno odsutan (bolovawe, rad u inostranstvu, obavqawe dr`avne i druge javne funkcije i odslu`ewe vojnog roka);

– kada obavqawe posla po svojoj prirodi traje odre|eno vreme;

– kada se privremeno pove}a obim posla i

– u svojstvu pripravnika radi osposobqavawa za samo- stalni rad.

^lan 12.

Za poslove na kojima se zahtevaju posebne psihofizi~- ke sposobnosti ili se poslovi obavqaju pod specifi~nim ili ote`anim uslovima rada, i kao takvi su utvr|eni Pra- vilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova i rad- nih zadataka, vr{i se provera psihofizi~kih sposobnosti kandidata.

^lan 13.

Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslo- va i radnih zadataka utvr|uju se radna mesta za koja je, kao poseban uslov za rad, predvi|eno da zaposleni odre|eno vreme provede na probnom radu. Probni rad mo`e da traje najdu`e tri meseca.

Ugovorom o radu utvr|uje se du`ina trajawa, otkaz probnog rada i na~in provere radne i stru~ne sposob- nosti.

Probni rad u smislu stava 1. ovog ~lana ne mo`e se utvrditi za pripravnika.

^lan 14.

Radne i stru~ne sposobnosti zaposlenog za vreme prob- nog rada utvr|uje komisija koju imenuje generalni direk- tor.

Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao od- govaraju}e radne i stru~ne sposobnosti prestaje radni od- nos istekom roka odre|enog u ugovoru o radu.

^lan 15.

Na radna mesta utvr|ena Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova kandidat se prima u radni odnos u svojstvu pripravnika.

Pripravni~ki sta` traje najmawe {est meseci, a na- knada zarade iznosi 80% cene rada radnog mesta za koje se osposobqava pripravnik.

^lan 16.

Ugovorom o radu utvr|uje se du`ina trajawa priprav- ni~kog sta`a, mogu}nost produ`avawa pripravni~kog sta-

`a i obaveza polagawa stru~nog ispita.

Na kraju pripravni~kog sta`a pripravnik pola`e stru~ni ispit.

Proveru radnih sposobnosti pripravnika vr{i stru~- na komisija, najmawe istog ili vi{eg nivoa iste struke, sastavqena od tri do pet ~lanova.

^lan 17.

Kada neposredni rukovodilac oceni da zaposleni nema potrebna znawa i sposobnosti ili ne ostvaruje predvi|ene rezultate rada u periodu od najmawe tri, a najdu`e {est meseci, dostavqa generalnom direktoru zahtev za formira- we komisije za proveru znawa i sposobnosti zaposlenog, odnosno za utvr|ivawe rezultata rada zaposlenog. ^lanovi komisije moraju imati najmawe isti stepen stru~ne spreme odre|ene vrste zanimawa koje ima zaposleni.

Ako komisija iz stava 1. ovog ~lana, utvrdi da zaposle- ni nema potrebna znawa i sposobnosti ili ne ostvaruje predvi|ene rezultate rada na odre|enom radnom mestu, za- posleni se raspore|uje na drugo radno mesto koje odgovara wegovom znawu i sposobnostima, a ako takvog radnog mesta nema, zaposlenom prestaje radni odnos, odnosno otkazuje se ugovor o radu.

Ako zaposleni nije zadovoqan odlukom komisije iz sta- va 1. ovog ~lana podnosi prigovor generalnom direktoru.

2. Raspore|ivawe zaposlenog

^lan 18.

Zaposleni mo`e biti raspore|en trajno ili privreme- no na odre|ene poslove.

Zaposleni mo`e u toku rada biti raspore|en na svaki posao koji odgovara wegovoj stru~noj spremi, bez wegove saglasnosti, u slede}im slu~ajevima:

– kada je u procesu rada potrebno obezbediti uspe{ni- je i efikasnije obavqawe poslova;

– kada do|e do promene u organizaciji ili tehnologiji rada preduze}a;

– kada prestane potreba za radom zaposlenog na poslu koji je odre|en ugovorom o radu;

– kada se smawi obim rada u preduze}u;

– kada se otvori novo radno mesto u procesu rada i

– kada zaposleni zahteva raspored na druge poslove, ukoliko se time zadovoqavaju potrebe procesa rada.

^lan 19.

Privremeno raspore|ivawe zaposlenog na poslove za koje se tra`i isti stepen stru~ne spreme mo`e da traje najdu`e do {est meseci i to u slu~aju zamene privremeno odsutnog, privremenog pove}awa obima posla i zbog orga- nizacionih promena u preduze}u.

3. Radno vreme

^lan 20.

Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 ~asova nedeqno.

Radni dan traje osam ~asova a radna nedeqa pet radnih dana.

Raspored i preraspodela radnog vremena u okviru ~etr- deseto~asovne radne nedeqe, po~etak i zavr{etak radnog vremena i rad du`i od punog radnog vremena (prekovreme- ni rad) utvr|uje generalni direktor, u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom i zakonom.

Poslodavac je u obavezi da po~etak i kraj radnog vreme- na usaglasi sa tehnolo{kim procesima rada.

^lan 21.

Radno vreme izme|u 22 ~asa i {est ~asova narednog da- na smatra se radom no}u i predstavqa poseban uslov rada u pogledu utvr|ivawa prava i za{tite zaposlenih.

Rad u smenama mora se organizovati tako da zaposleni ne radi vi{e od jedne radne nedeqe no}u, a du`e samo uz wegovu pismenu saglasnost.

^lan 22.

Zaposleni mo`e radni odnos zasnovati i sa nepunim radnim vremenom u skladu sa zakonom, i svoja prava iz rad- nog odnosa ostvaruje srazmerno vremenu provedenom na ra- du i ostvarenim rezultatima rada.

^lan 23.

Puno radno vreme skra}uje se zaposlenom koji radi na naro~ito te{kim, napornim i za zdravqe {tetnim poslo- vima.

Skra}ivawe radnog vremena vr{i se srazmerno {tet- nom uticaju na zdravqe, odnosno radnu sposobnost zaposle- nog, u zavisnosti od specifi~nosti poslova i zadataka osnovne delatnosti poslodavca a najvi{e 10 ~asova nedeqno. Poslovi na kojima se skra}uje puno radno vreme utvr|u-

ju se op{tim aktom o organizaciji i sistematizaciji u skladu sa ugovorom.

Zaposleni koji rade skra}eno radno vreme imaju ista prava kao i zaposleni koji rade puno radno vreme.

^lan 24.

Poslodavac mo`e da uvede i rad du`i od punog radnog vremena, u skladu sa zakonom, a prema potrebama poslova i zadataka.

Rad du`i od punog radnog vremena ne mo`e da traje du-

`e od ~etiri ~asa dnevno, a najdu`e 240 ~asova u kalendar- skoj godini po zaposlenom.

^lan 25.

Raspored radnog vremena utvr|uje direktor poslodavca u okviru godi{weg radnog vremena.

^lan 26.

Direktor poslodavca, u skladu sa zakonom, mo`e vr{i- ti i preraspodelu radnog vremena posebnim re{ewem, i to:

– kad to zahteva priroda delatnosti radi obezbe|ivawa potrebnog obima i kvalitetnog pru`awa usluga,

– u ciqu boqe organizacije rada i racionalnijeg kori-

{}ewa sredstava rada,

– zbog racionalnog kori{}ewa radnog vremena u ciqu izvr{avawa odre|enih poslova u utvr|enim rokovima.

^lan 27.

Zaposleni ima pravo na odmor u toku dnevnog rada, od- mor izme|u dva uzastopna radna dana i nedeqni odmor, u skladu sa zakonom.

^lan 30.

Zaposleni ima pravo na godi{wi odmor u trajawu od najmawe 18 radnih dana.

Godi{wi odmor zaposlenog se uve}ava za:

1. sta`a osigurawa – do 7 radnih dana,

2. slo`enosti poslova doprinosa u radu – do 5 radnih dana, i to:

– za poslove za koje se zahteva od á do áâ stepena stru~- ne spreme – do 2 radna dana

– za poslove za koje se zahteva â ili âá stepen stru~ne spreme – do 3 radna dana

– za poslove za koje se zahteva âáá ili âááá stepen stru~- ne spreme – do 4 radna dana

– za poslove sa posebnim ovla{}ewima i odgovornosti- ma – do 5 radnih dana,

3. po osnovu uslova rada – do 7 radnih dana

4. zaposlenom invalidu, samohranom roditequ sa dete- tom do sedam godina, zaposlenoj sa maloletnim detetom, za- poslenom sa dvoje ili vi{e dece do 14 godina `ivota, za- poslenom koji u svom doma}instvu izdr`ava dete koje ima smetwe u psihofizi~kom razvoju – do 3 radna dana,

– u slu~aju da se istovetno sti~u dva ili vi{e osnova iz ta~ke 4, onda se godi{wi odmor po svim osnovama uve}ava

– za 5 radnih dana,

5. za radna mesta sa posebnim uslovima rada kao i na drugim radnim mestima sa posebnim specifi~nostima u zavisnosti od osnovne delatnosti preduze}a zaposlenom se uve}ava du`ina godi{weg odmora – do 7 radnih dana.

^lan 31.

Zaposlenom sa 30 godina penzijskog sta`a i 55 godina

`ivota i zaposlenoj sa 25 godina penzijskog sta`a i 50 go- dina `ivota utvr|uje se du`ina godi{weg odmora u traja- wu od 30 radnih dana.

Zaposlenom koji radi na naro~ito te{kim, napornim i za zdravqe {tetnim poslovima godi{wi odmor ne mo`e trajati du`e od 35 radnih dana.

^lan 28.

Zaposleni je du`an da najkasnije u roku od tri dana od dana nastupawa privremene spre~enosti za rad, u smislu propisa o zdravstvenom osigurawu, o tome dostavi nepo- srednom rukovodiocu potvrdu lekara koja sadr`i i vreme o~ekivane spre~enosti za rad.

U slu~aju te`e bolesti potvrdu iz stava 1. ovog ~lana neposrednom rukovodiocu zaposlenog dostavqaju ~lanovi u`e porodice ili druga lica sa kojima `ivi u porodi~nom doma}instvu.

Ako zaposleni `ivi sam, potvrdu iz stava 1. ovog ~lana du`an je da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.

Ako neposredni rukovodilac ili generalni direktor posumwa u opravdanost razloga za odsustvovawe sa rada u smislu stava 1. ovog ~lana, mo`e da podnese zahtev nadle-

`nom zdravstvenom organu radi utvr|ivawa zdravstvene sposobnosti zaposlenog u skladu sa zakonom.

4. Odmori i odsustva

^lan 29.

Zaposlenom se godi{wi odmor u trajawu od 18 radnih dana uve}ava na osnovu:

a) sta`a osigurawa,

b) slo`enosti poslova radnog mesta, odnosno doprino- sa zaposlenog na radnom mestu,

v) radne invalidnosti, zdravstvenog stawa zaposlenog ili ~lana u`e porodice,

g) posebnih ote`anih uslova rada.

^lan 32.

Godi{wi odmor mo`e da se koristi u dva dela: prvi deo u trajawu od najmawe dve radne nedeqe, a drugi deo do

30. juna naredne godine.

Ukoliko zaposleni u kalendarskoj godini nema godinu dana radnog sta`a ima pravo na dvanaestinu godi{weg od- mora za mesec dana rada u kalendarskoj godini.

Zaposleni ne mo`e da se odrekne prava na godi{wi od- mor, niti mu se to pravo mo`e uskratiti.

Godi{wi odmor zaposlenog ne mo`e biti du`i od 35 radnih rada u toku kalendarske godine.

^lan 33.

Raspored kori{}ewa godi{weg odmora utvr|uje gene- ralni direktor prema planu kori{}ewa godi{wih odmora za kalendarsku godinu, uz prethodnu konsultaciju zaposle- nog, i potrebama procesa rada.

^lan 34.

Generalni direktor je du`an da zaposlenom omogu}i pla}eno odsustvo u trajawu do pet radnih dana u kalendar- skoj godini, u slede}im slu~ajevima:

– poro|aj supruge – pet radnih dana;

– stupawe zaposlenog u brak – pet radnih dana;

– smrt bra~nog druga ili deteta zaposlenog – pet rad- nih dana;

– smrt roditeqa, brata ili sestre i drugih srodnika koji `ive u zajedni~kom porodi~nom doma}instvu sa zapo- slenim – pet radnih dana;

– te`e bolesti ~lana u`e porodice zaposlenog – pet radnih dana;

– za{tita i otklawawe {tetnih posledica u doma}in- stvu, prouzrokovanih elementarnim nepogodama – tri do pet radnih dana;

– selidba sopstvenog doma}instva – ~etiri radna dana;

– polagawe stru~nog ili drugog ispita – pet radnih da- na po ispitu za prvo polagawe;

– dobrovoqno davawe krvi – dva radna dana za svako da- vawe;

– kori{}ewe organizovanog rekreativnog odmora u ci- qu prevencije radne invalidnosti – pet radnih dana;

– u~estvovawe u takmi~ewima koje organizuju sindikal- ne organizacije – tri do pet radnih dana, u zavisnosti od udaqenosti mesta odr`avawa takmi~ewa;

– regulisawe prava pred nadle`nim organima – dva radna dana.

Odsustvo u slu~aju dobrovoqnog davawa krvi zaposleni koristi na dan davawa krvi i narednog dana.

^lanovima u`e porodice u smislu ovog ~lana smatraju se: bra~ni drug, deca, bra}a, sestre, roditeqi, usvojioci, staraoci i lica koja `ive u zajedni~kom porodi~nom doma-

}instvu sa zaposlenim.

Zaposleni ima pravo na pla}eno odsustvo i u dane dr-

`avnih i verskih praznika saglasno zakonu.

Zaposleni ima pravo da koristi u toku kalendarske go- dine pla}eno odsustvo po svakom osnovu iz stava 1. ovog

~lana pod uslovom da je podnet uz pismeni zahtev i odgova- raju}u dokumentaciju (dokaz o razlozima za kori{}ewe pla-

}enog odsustva). Izuzetno u slu~aju smrti ~lana u`e poro- dice, dokaz se mo`e dostaviti u roku od pet dana od dana zavr{etka pla}enog odsustva.

Pla}eno odsustvo u slu~aju poro|aja supruge, smrti ~la- na u`e porodice, davawa krvi i kori{}ewa organizovanog rekreativnog odmora u ciqu prevencije radne invalidno- sti ne ura~unavaju se u maksimalan broj dana pla}enog od- sustva u kalendarskoj godini (pet radnih dana).

^lan 35.

Vreme provedeno na pla}enom odsustvu smatra se kao vreme provedeno na radu u odnosu na ostvarivawe prava po osnovu rada.

^lan 36.

Zaposlenom se mo`e odobriti nepla}eno odsustvo do pet radnih dana u slu~ajevima:

– nege ~lana porodice koji nije obuhva}en ~lanom 34 – pet radnih dana;

– smrti srodnika koji nisu obuhva}eni ~lanom 34. ta~- ka 3. i 4 – dva radna dana;

– u~e{}a u sportskim i drugim aktivnostima koje nisu u organizaciji sindikata – pet radnih dana;

– izvr{ewa posla koji zaposleni mora li~no da obavi

– jedan do pet radnih dana.

Zaposlenom se mo`e odobriti nepla}eno odsustvo od 30 do 90 radnih dana u toku jedne kalendarske godine, iz li~- nih i porodi~nih razloga, kada generalni direktor proce- ni da to ne remeti proces rada.

Odluku o nepla}enom odsustvu iz stava 1. i 2. ovog

~lana donosi generalni direktor odnosno lice koje on ovlasti.

^lan 37.

Generalni direktor mo`e izuzetno odobriti zaposle- nom nepla}eno odsustvo do jedne godine u slede}im slu~a- jevima: stru~nog usavr{avawa, le~ewa, negovawa te`e obo- lelog deteta, bra~nog druga ili roditeqa.

Nepla}eno odsustvo iz stava 1. ovog ~lana odobrava se pod uslovom da je zaposleni uz zahtev dostavio odgovaraju-

}i dokaz i dobio saglasnost neposrednog rukovodioca.

Zaposlenom koji koristi nepla}eno odsustvo iz stava 1. ovog ~lana, miruju prava i obaveze iz radnog odnosa pod uslovima utvr|enim zakonom.

5. Stru~no usavr{avawe radnika

^lan 38.

Poslodavac je obavezan da u skladu sa promenama za- konskih i drugih propisa, tehni~ko-tehnolo{kim una- pre|ewima, potrebama procesa rada i organizacije rada obezbedi uslove za stru~no osposobqavawe i usavr{ava- we zaposlenih kao i specijalizaciju zaposlenih u ze- mqi i inostranstvu (postdiplomske studije, simpozi- jum, kurs i seminar) i da o tome upozna reprezentativne sindikate.

Poslodavac mo`e da stipendira decu radnika a me|u- sobna prava i obaveze reguli{u se posebnim ugovorom. Od- luku o stipendirawu zaposlenog donosi generalni direk- tor.

Upravni odbor preduze}a donosi program stru~nog osposobqavawa i usavr{avawa zaposlenih na predlog ge- neralnog direktora i uz prethodno pribavqeno mi{qewe reprezentativnih sindikata.

^lan 39.

Zaposleni koji iz neopravdanih razloga prekine stru~- no osposobqavawe ili usavr{avawe na koje je upu}en ili se ne vrati na rad u preduze}e po wegovom isteku, du`an je da nadoknadi preduze}u tro{kove u vezi sa wegovim stru~- nim osposobqavawem ili usavr{avawem.

ááá – ZA[TITA ZAPOSLENIH

^lan 40.

Zaposleni ima pravo na bezbednost i za{titu zdravqa na radu, u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i drugim op-

{tim aktom preduze}a.

Poslodavac je du`an da organizuje rad u preduze}u tako da obezbedi za{titu `ivota i zdravqa zaposlenih u skladu sa zakonom i drugim propisima, ovim ugovorom i drugim op{tim aktom preduze}a.

^lan 41.

Na poslovima na kojima postoji pove}ana opasnost od povre|ivawa, profesionalnih ili drugih oboqewa, mo-

`e da radi zaposleni koji pored posebnih uslova utvr|e- nih Pravilnikom o sistematizaciji poslova i radnih za- dataka ispuwava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stawa, psihofizi~kih sposobnosti i doba `ivota, u skladu sa zakonom.

^lan 42.

Zaposleni ne mo`e da radi prekovremeno, odnosno no-

}u, ako bi po nalazu nadle`nog organa za ocenu zdravstve- ne sposobnosti, u smislu propisa o zdravstvenom osigura- wu, takav rad mogao da pogor{a wegovo zdravstveno stawe. Zaposleni sa zdravstvenim smetwama, utvr|enim od strane nadle`nog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne mo`e da obavqa poslove koji bi izazvali pogor{awe wegovog zdravstvenog stawa ili posledice opasne po we-

govu okolinu.

^lan 43.

Zaposleni mla|i od 18 godina `ivota i zaposlena `e- na ne mogu da rade na poslovima na kojima se prete`no obavqaju naro~ito te{ki fizi~ki poslovi, niti na dru- gim poslovima koji bi mogli {tetno i sa pove}anim rizi- kom da uti~u na wihovo zdravqe i `ivot, s obzirom na wi- hove psihofizi~ke sposobnosti.

Zaposlena `ena mo`e da obavqa poslove iz stava 1. ovog ~lana samo na osnovu svoje pisane saglasnosti.

Zabrawen je prekovremeni rad zaposlenog koji je mla|i od 18 godina `ivota.

^lan 44.

Zaposlena `ena za vreme posledwih osam nedeqa trud- no}e ne mo`e da radi prekovremeno, odnosno no}u.

Jedan od roditeqa sa detetom do tri godine `ivota mo-

`e da radi prekovremeno, odnosno no}u samo na osnovu svoje pisane saglasnosti.

Samohrani roditeq koji ima dete do sedam godina

`ivota ili dete koje je te`ak invalid mo`e da radi pre- kovremeno ili no}u, samo na osnovu svoje pisane sagla- snosti.

^lan 45.

Zaposlena `ena ili otac deteta imaju pravo na poro- diqsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, u skladu sa zakonom.

^lan 46.

Jedan od roditeqa deteta kome je neophodna posebna ne- ga zbog te{kog stepena psihofizi~ke ometenosti, osim za slu~ajeve predvi|ene propisima o zdravstvenom osigurawu, ima pravo da po isteku porodiqskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa po- lovinom radnog vremena, najdu`e do navr{enih pet godina

`ivota deteta.

Za vreme odsustva sa rada, u smislu stava 1. ovog ~lana, zaposleni ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa propi- sima o dru{tvenoj brizi o deci.

^lan 47.

Jedan od usvojilaca, hraniteq odnosno starateq dete- ta mla|eg od pet godina `ivota ima pravo da radi nege deteta odsustvuje sa rada osam meseci neprekidno od da- na sme{taja deteta u usvojiteqsku, hraniteqsku odnosno starateqsku porodicu, a najdu`e do navr{enih pet godi- na `ivota deteta u skladu sa propisima o dru{tvenoj brizi o deci.

^lan 52.

Pravo iz ~lana 45. ovog ugovora ima i usvojilac, hrani- teq odnosno starateq deteta mla|eg od tri godine.

^lan 53.

Zaposlenom invalidu rada, u skladu sa propisima o pen- zijskom i invalidskom osigurawu, poslodavac je du`an da obezbedi obavqawe poslova prema preostaloj radnoj spo- sobnosti.

Zaposlenom kod koga je, u skladu sa propisima o penzij- skom i invalidskom osigurawu, utvr|eno da postoji opa- snost od nastanka invalidnosti na odre|enim poslovima, poslodavac je du`an da obezbedi obavqawe drugog odgova- raju}eg posla.

Poslodavac mo`e zaposlenom koji odbije da prihvati posao, u smislu stava 2. ovog ~lana, otkazati ugovor o radu.

^lan 54.

Zaposleni koji je podneo zahtev za odlazak u penziju ima pravo da ne radi posledwa tri meseca i pravo na zaradu kao da radi.

áâ – PRESTANAK RADNOG ODNOSA

^lan 55.

Radni odnos prestaje:

– istekom roka na koji je zasnovan;

– kad zaposleni navr{i 65 godina `ivota i najmawe 15 godina sta`a osigurawa, ako se poslodavac i zaposleni druk~ije ne sporazumeju;

– sporazumom izme|u zaposlenog i poslodavca;

– otkazom ugovora o radu od strane poslodavca i zapo- slenog;

– na zahtev roditeqa ili starateqa zaposlenog mla|eg od 18 godina `ivota;

– smr}u zaposlenog;

– u drugim slu~ajevima utvr|enim zakonom.

^lan 48.

Roditeq ili starateq, odnosno lice koje se stara o osobi o{te}enoj cerebralnom paralizom, de~jom parali- zom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od mi{i}ne dis- trofije i ostalih te{kih oboqewa, na osnovu mi{qewa nadle`nog zdravstvenog organa, mo`e na svoj zahtev da ra- di sa skra}enim radnim vremenom, ali ne kra}im od polo- vine punog radnog vremena.

^lan 49.

Pravo iz ~lana 46. ovog ugovora ima i jedan od usvoji- laca, hraniteq odnosno starateq deteta, ako je detetu s ob- zirom na stepen psihofizi~ke ometenosti, potrebna po- sebna nega.

^lan 50.

Jedan od roditeqa ima prvo da odsustvuje sa rada dok de- te ne navr{i tri godine `ivota.

Za vreme odsustvovawa sa rada iz stava 1. ovog ~lana, prava i obaveze po osnovu rada miruju, ako za pojedina pra- va zakonom, odnosno op{tim aktom i ovim ugovorom ili ugovorom o radu nije druk~ije odre|eno.

^lan 51.

Za vreme trudno}e, porodiqskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta, kao i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, poslodavac ne mo`e zaposlenom dati otkaz, osim ako je radni odnos zasnovan na odre|eno vreme ili ako su se stekli uslovi iz ~lana 59. ta~ka 3, 4, 5. i 7. ovog ugovora.

^lan 56.

Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od wegove voqe i voqe poslodavca:

– ako je na na~in propisan zakonom utvr|eno da je kod zaposlenog do{lo do gubitka radne sposobnosti – danom dostavqawa pravosna`nog re{ewa o utvr|ivawu gubitka radne sposobnosti;

– ako mu je, po odredbama zakona odnosno pravosna`noj odluci suda ili drugog organa, zabraweno da obavqa odre-

|ene poslove, a ne mo`e da mu se obezbedi obavqawe drugih poslova – danom dostavqawa pravosna`ne odluke;

– ako zbog izdr`avawa kazne zatvora mora da bude odsu- tan sa rada u trajawu du`em od {est meseci – danom stupa- wa na izdr`avawe kazne;

– ako mu je izre~ena mera bezbednosti, vaspitna ili za-

{titna mera u trajawu od {est meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada – danom po~etka primewivawa te mere;

– usled ste~aja, likvidacije, odnosno u svim drugim slu-

~ajevima prestanka rada poslodavca.

^lan 57.

Radni odnos mo`e da prestane na osnovu pisanog spo- razuma poslodavca i zaposlenog.

^lan 58.

Zaposleni ima pravo da poslodavcu otka`e ugovor o radu. Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavqa poslodavcu u pisanoj formi, najmawe 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa, ako zakonom nije

druga~ije regulisano.

U slu~aju otkaza iz stava 1. ovog ~lana, zbog povrede obaveza od strane poslodavca utvr|enih zakonom, op{tim aktom, ovim ugovorom ili ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava po osnovu rada, kao u slu~aju da mu je nezakonito prestao radni odnos.

^lan 59.

Poslodavac mo`e zaposlenom da otka`e ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na rad- nu sposobnost zaposlenog i potrebe poslodavca, i to:

– ako je utvr|eno da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada;

– ako je utvr|eno da zaposleni nema znawa i sposobno- sti za obavqawe poslova na kojima radi;

– ako zaposleni svojom krivicom ~ini povredu radne obaveze utvr|ene ugovorom o radu;

– ako ne po{tuje radnu disciplinu;

– ako zaposleni u~ini krivi~no delo na radu ili u ve- zi sa radom;

– ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u ro- ku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo ili mirovawa radnog odnosa u smislu Zakona o radu i ovog ugovora;

– ako zaposleni zloupotrebi bolovawe;

– ako usled tehnolo{kih, ekonomskih ili organizaci- onih promena prestane potreba za obavqawem odre|enog posla.

Poslodavac je du`an da pre otkaza ugovora o radu, u slu-

~aju iz stava 1. ta~ka 3. i 4. ovog ~lana, zaposlenog u pisa- noj formi upozori na postojawe razloga za otkaz ugovora o radu (pismeno upozorewe treba da sadr`i: vreme, mesto i kratak opis u~iwene povrede radne obaveze, odnosno nepo-

{tovawa radne discipline).

Otkaz ugovora o radu iz stava 1. ta~ka 8. ovog ~lana ge- neralni direktor mo`e dati zaposlenom samo ukoliko ne mo`e da obezbedi obavqawe drugih poslova, odnosno da ga osposobi za rad na drugim poslovima.

Poslodavac ne mo`e u slu~aju otkaza ugovora o radu za- poslenom iz stava 1. ta~ka 8. ovog ~lana da zaposli drugo lice na istim poslovima u roku do tri meseca od dana pre- stanka radnog odnosa. Ako pre isteka navedenog roka na- stane potreba za obavqawem istih poslova, prednost za za- kqu~ivawe ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.

U slu~aju otkaza kojim su povre|ena prava i obaveza za- poslenog od strane poslodavca utvr|ene zakonom, ovim ugo- vorom ili ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava po osnovu rada kao u slu~aju da mu je nezakonito prestao rad- ni odnos.

^lan 60.

Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu, u smislu

~lana 51. ovog ugovora, ne smatra se:

– privremena spre~enost za rad usled bolesti, nesre}e na radu ili profesionalnog oboqewa;

– kori{}ewe porodiqskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege de- teta;

– odslu`ewe ili doslu`ewe vojnog roka;

– ~lanstvo u politi~koj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroi- spovest, politi~ko ili drugo uverewe ili neko drugo li~- no svojstvo zaposlenog;

– obra}awe zaposlenog sindikatu ili organima nadle-

`nim za za{titu prava iz radnog odnosa u skladu sa zako- nom, op{tim aktom i ovim ugovorom.

^lan 61.

Poslodavac mo`e da ponudi zaposlenom zakqu~ivawe ugovora o radu pod izmewenim okolnostima, u slu~aju ras- pore|ivawa zaposlenih i u slu~aju raspore|ivawa invali- da rada.

Poslodavac mo`e da ponudi zakqu~ivawe ugovora o ra- du u smislu stava 1. ovog ~lana samo iz opravdanih razloga. Zaposlenom koji odbije da zakqu~i ugovor o radu u smi- slu stava 1. ovog ~lana, poslodavac mo`e da otka`e ugovor

o radu.

^lan 62.

Otkaz ugovora o radu iz ~lana 59. stav 1. ta~ke 1–4, 6. i

7. ovog ugovora, poslodavac mo`e dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznawa za ~iwenice koje su osnov za davawe otkaza, odnosno u roku od {est meseci od dana na- stupawa ~iwenica koje su osnov za davawe otkaza.

Otkaz ugovora o radu iz ~lana 58. stav 1, ta~ka 5. ovog ugovora, poslodavac mo`e dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti utvr|ene zakonom za krivi~no delo.

Poslodavac je du`an da pre isteka ugovora o radu zapo- slenom, zatra`i mi{qewe sindikata ~iji je zaposleni

~lan.

Sindikat je du`an da dostavi mi{qewe sindikata iz stava 3. ovog ~lana u roku od pet dana.

^lan 63.

Otkaz ugovora o radu daje se u pisanoj formi i obave- zno sadr`i obrazlo`ewe i pouku o pravnom leku.

Akt iz stava 1. ovog ~lana je kona~an danom dostavqawa zaposlenom.

^lan 64.

Do dana prestanka radnog odnosa poslodavac je du`an da izvr{i uplatu pripadaju}ih doprinosa i poreza i is- platu dospelih zarada i drugih primawa.

^lan 65.

Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato {to ne ostvaruje potrebne rezultate rada i ako nema potrebna zna- wa i sposobnosti za obavqawe posla na koji je raspore|en, ima pravo na isplatu nov~ane naknade, i to:

– do deset godina provedenih u radnom odnosu – najma- we u visini dvostrukog iznosa zarade;

– od deset do dvadeset godina provedenih u radnom od- nosu – najmawe u visini trostrukog iznosa zarade;

– od dvadeset do trideset godina provedenih u radnom odnosu – najmawe u visini ~etvorostrukog iznosa zarade;

– preko trideset godina provedenih u radnom odnosu – najmawe u visini petostrukog iznosa zarade.

Zaradom u smislu stava 1. ovog ~lana smatra se zarada koju je zaposleni ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ovim ugovorom.

^lan 66.

Ako sud donese pravosna`nu odluku kojom je utvr|eno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, zaposleni ima pravo da se vrati na rad, ako to zahteva.

Naknada {tete iz stava 2. ovog ~lana umawuje se za iz- nos prihoda koji je zaposleni ostvario po bilo kom osno- vu, po prestanku radnog odnosa.

â – VI[AK ZAPOSLENIH

^lan 67.

Upravni odbor preduze}a formira}e zajedni~ku komi- siju za socijalni dijalog sastavqenu od predstavnika po- slodavca i reprezentativnih sindikata.

Zadatak ove komisije je: izrada socijalnog programa za zaposlene u javnim preduze}ima, programa racionalizaci- je broja zaposlenih, programa prestrukturirawa i unapre-

|ewa poslovawa osnovne delatnosti i izrada kriterijuma za dodatno stimulisawe neposrednih izvr{ilaca u osnov- noj delatnosti.

^lan 68.

Program re{avawa vi{ka zaposlenih sadr`i predlog mera, i to naro~ito: preme{taj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikaci- ja, pravo na nov~anu naknadu i druga prava u skladu sa za- konom, op{tim aktom preduze}a i ovim ugovorom.

^lan 69.

U slu~aju otkaza ugovora o radu, u smislu ~lana 59. ta~- ka 8. ovog ugovora, poslodavac je du`an da isplati otprem- ninu i to:

– do deset godina sta`a osigurawa – dvostruki iznos zarade;

– od deset do dvadeset godina sta`a osigurawa – ~etvo- rostruki iznos zarade;

– od dvadeset do trideset godina sta`a osigurawa – {e- stostruki iznos zarade;

– preko trideset godina sta`a osigurawa – osmostruki iznos zarade.

^lan 70.

Ako poslodavac nema sopstvenih sredstava ili mu nedo- staju sredstva za obezbe|ivawe prava vi{ka zaposlenih utvr|enih Zakonom o radu, koristi}e se sredstva planira- na u buxetu grada.

âá – ODGOVORNOST, NAKNADA [TETE I UDAQEWE ZAPOSLENOG

^lan 71.

Zaposleni je odgovoran za povrede radne obaveze utvr|e- ne ugovorom o radu.

Postupak utvr|ivawa odgovornosti zaposlenog obuhva- ta: prijavu u pisanoj formi, imenovawe komisije za utvr-

|ivawe ~iweni~nog stawa (jednog ~lana imenuju reprezen- tativni sindikati), postupak utvr|ivawa ~iweni~nog sta- wa, pisani izve{taj komisije i odluku generalnog direk- tora sa obrazlo`ewem.

^lan 72.

Zaposleni je odgovoran za {tetu na radu ili u vezi sa radom, koju je poslodavcu u~inio namerno ili krajwom ne- pa`wom, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.

Ako {tetu prouzrokuje vi{e zaposlenih, svaki zaposle- ni odgovoran je za deo {tete koju je prouzrokovao.

Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog ~lana ne mo`e utvrditi deo {tete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i {tetu nadokna|uju u jed- nakim delovima.

Ako je vi{e zaposlenih prouzrokovalo {tetu krivi~- nim delom sa umi{qajem, za {tetu odgovaraju solidarno.

Postojawe {tete, wenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je {tetu prouzrokovao i kako se nadokna|uje, utvr|uje poslodavac, u skladu sa op{tim aktom i ovim ugo- vorom.

^lan 73.

Postupak za utvr|ivawe odgovornosti zaposlenog za

{tetu, pokre}e se re{ewem poslodavca.

Poslodavac je du`an da donese re{ewe o pokretawu po- stupka za utvr|ivawe odgovornosti u roku od pet dana od dana prijema prijave o prouzrokovanoj {teti poslodavcu ili li~nom saznawu da je {teta prouzrokovana poslodavcu.

Prijava iz stava 2. ovog ~lana, naro~ito sadr`i: ime i prezime zaposlenog koji je {tetu prouzrokovao poslodavcu, vreme, mesto i na~in izvr{ewa {tetne radwe, dokaze koji ukazuju da je zaposleni prouzrokovao {tetu poslodavcu i predlog poslodavcu da pokrene postupak za utvr|ivawe od- govornosti zaposlenog za {tetu.

^lan 74.

Re{ewe o pokretawu postupka za utvr|ewe odgovorno- sti zaposlenog za {tetu donosi se u pisanoj formi i po- sebno sadr`i: ime i prezime zaposlenog, poslove na koje je zaposleni raspore|en, vreme, mesto i na~in izvr{ewa

{tetne radwe i dokaze koji ukazuju da je zaposleni izvr-

{io {tetnu radwu.

Kad primi re{ewe o pokretawu postupka za utvr|ivawe odgovornosti zaposlenog za {tetu, poslodavac zakazuje ras- pravu i odlu~uje o odgovornosti zaposlenog za {tetu.

^lan 75.

Visina {tete utvr|uje se na osnovu cenovnika ili kwi- govodstvene evidencije vrednosti stvari.

^lan 76.

Kad utvrdi sve ~iwenice i okolnosti od uticaja na od- govornost zaposlenog, poslodavac donosi re{ewe kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi {tetu ili se osloba|a od odgovornosti.

^lan 77.

Ako poslodavac na|e da je zaposleni du`an da naknadi

{tetu, odre|uje na~in kako }e zaposleni {tetu da naknadi i u kom roku.

Poslodavac mo`e zaposlenog obavezati da {tetu nakna- di u novcu ili, ako je to mogu}e, popravkom ili dovo|ewem o{te}ene stvari u stawe pre nastupawa {tete.

O tome da li pristaje ili ne pristaje da naknadi {te- tu, zaposleni je du`an da dostavi naknadnu izjavu.

Ako zaposleni ne pristane da nadoknadi {tetu ili ne nadoknadi {tetu u roku od tri meseca od dana davawa izja- ve da pristaje da {tetu nadoknadi, o {teti odlu~uje nadle-

`ni sud.

^lan 78.

Zaposleni koji je u radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajwom nepa`wom prouzrokovao {tetu tre}em licu, a koju je nadoknadio poslodavac, du`an je da poslodavcu na- knadi iznos ispla}ene {tete.

^lan 79.

Poslodavac mo`e, u opravdanim slu~ajevima, delimi~- no osloboditi zaposlenog od naknade {tete koju je prou- zrokovao imaju}i u vidu wegovu materijalnu situaciju, osim ako je {tetu prouzrokovao namerno.

^lan 80.

Ako zaposleni pretrpi povredu ili {tetu na radu ili u vezi sa radom, a da pritom nisu ispuweni uslovi iz ~lana 87. ovog ugovora, poslodavac je du`an da mu na- doknadi {tetu, u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ovim ugovorom.

^lan 81.

^lan 82.

Zaposleni kome je odre|en pritvor udaquje se sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje.

^lan 83.

Za vreme privremenog udaqewa zaposlenog sa rada u smislu ~lana 81. i 82. ovog ugovora, zaposlenom pripada na- knada zarade u visini jedne ~etvrtine, a ako izdr`ava po- rodicu u visini jedne tre}ine mese~ne zarade koju je ostva- rio za mesec pre privremenog udaqewa.

Naknada zarade za vreme privremenog udaqewa u smislu

~lana 82. ovog ugovora, ispla}uje se na teret organa koji je odredio pritvor.

^lan 84.

Udaqewe iz ~lana 81. ovog ugovora mo`e da traje najdu-

`e tri meseca, u kom periodu je poslodavac du`an da zapo- slenog vrati na rad ili da mu otka`e ugovor o radu, ako za to postoje opravdani razlozi iz ~lana 59. stav 1 ta~ka 35. ovog ugovora.

^lan 85.

Zaposlenom za vreme privremenog udaqewa sa rada pri- pada razlika izme|u iznosa naknade zarade primqene po osnovu ~lana 83. ovog ugovora i punog iznosa zarade ostva- rene za mesec pre privremenog udaqewa uve}anog za pro- se~ni porast zarada zaposlenih kod poslodavca za vreme u kome mu pripada naknada, i to:

– ako krivi~ni postupak protiv wega bude obustavqen pravnosna`nom odlukom, ili ako pravnosna`nom odlukom bude oslobo|en optu`be, ili je optu`ba protiv wega odbi- jena, ali ne zbog nenadle`nosti;

– ako zaposlenom ne prestane radni odnos u smislu ~la- na 59. stav 1. ta~ka 3–5. ovog ugovora.

âáá – ZA[TITA NA RADU

^lan 86.

Poslodavac i zaposleni su du`ni da se u procesu rada pridr`avaju odredaba zakona i drugih propisa iz za{tite na radu.

Zaposleni ima pravo na bezbednost i za{titu zdravqa u skladu sa zakonom.

^lan 87.

Poslodavac je du`an da rad u preduze}u organizuje tako da se obezbedi za{tita `ivota i zdravqa zaposlenih, i to:

– da obezbedi zaposlenima li~na za{titna sredstva i opremu ako se opasnosti i {tetnosti koje se pojavquju u procesu rada ne mogu otkloniti na drugi na~in. Sredstva za za{titu na radu i oprema se obezbe|uju prema specifi- kaciji li~nih za{titnih sredstava i opreme, koja ~ini sa- stavni deo Pravilnika o za{titi na radu i godi{weg pla- na za{tite na radu.

– da obezbedi izradu godi{weg plana i programa za-

{tite na radu i potrebna finansijska sredstva;

– da obezbedi sredstva za svakodnevnu li~nu higijenu zaposlenih, a posebno zaposlenima koji rade na poslovima pri ~ijem obavqawu dolazi do prqawa, ma{}ewa i sl.;

– da obezbedi osposobqavawe zaposlenih za bezbedan rad, odnosno teoretsku i prakti~nu obuku svakog zaposle- nog na wegovom radnom mestu. Osposobqavawe zaposlenih za bezbedan rad sprovodi se saglasno Zakonu o za{titi na radu i programu koji utvr|uje stru~na slu`ba – Slu`ba za-

{tite na radu;

– da obezbedi odr`avawe oru|a za rad u ispravnom sta- wu, saglasno op{tem aktu preduze}a;

– da preduzima potrebne mere za{tite od {tetnih uti- caja za `ivot i zdravqe zaposlenih;

– da obezbedi posebnu za{titu `ena, roditeqa, omladi- ne i invalida u skladu sa Zakonom o za{titi na radu, Za- konom o radu i drugim va`e}im propisima;

– da u toku teku}e godine osigura sve zaposlene za slu-

~aj smrti ili invaliditeta, a visinu premije i druge uslo- ve utvrdi}e sporazumno sa reprezentativnim sindikatima.

^lan 88.

Zaposleni se obavezuju:

– da svoje poslove vr{e sa punom pa`wom radi obezbe-

|ewa svog `ivota i zdravqa i ostalih zaposlenih;

– da se pridr`avaju propisanih i nalo`enih mera za-

{tite na radu i da se staraju o sprovo|ewu i unapre|ewu za-

{tite na radu;

– da se podvrgnu odgovaraju}em alkotestu ukoliko se po- sumwa da su pod uticajem alkohola;

– da se obu~e za primenu mera za{tite na radu i za pru-

`awe pomo}i ostalim zaposlenim;

– da namenski koriste li~na za{titna sredstva i opre- mu, da wima pa`qivo rukuju i da ih odr`avaju u ispravnom stawu;

– da se podvrgavaju redovnim i vanrednim preventivno- zdravstvenim pregledima;

– da stalno usavr{avaju svoje znawe i prakti~nu sposob- nost u vezi za{tite na radu i za{tite radne i `ivotne sre- dine i obavqawem svojih poslova spre~avaju zaga|ivawe radne i `ivotne sredine.

^lan 89.

Direktori sektora se obavezuju da: preduzmu mere za obezbe|ivawe sigurnosti zaposlenih na radu u saradwi sa stru~nom slu`bom; obezbede uslove za obavqawe lekarskih pregleda zaposlenih, za ispitivawe radne sredine i oru|a za rad i postupe po nalogu poslodavca, u vezi sprovo|ewa nalo`enih mera za{tite na radu.

Upravnici pogona i rukovodioci slu`bi se obavezuju da: neposredno sprovode propisane i nalo`ene mere na radu u skladu sa zakonom; prate i kontroli{u u okviru svoje organizacione jedinice redovno vr{ewe zdravstve- nih pregleda zaposlenih, oru|a za rad i uslova rada; da obave{tavaju stru~nu slu`bu o svakoj povredi na radu, o pojavama koje bi mogle da ugroze bezbednost zaposlenih i pripremaju naloge za nabavku li~nih za{titnih sredsta- va i opreme.

Poslovo|e se obavezuju da neposredno sprovode propi- sane i nalo`ene mere za{tite na radu u skladu sa zakonom; obave{tavaju {efa svoje organizacione jedinice i stru~- nu slu`bu o svakoj povredi na radu i svakodnevno kontro- li{u kori{}ewe li~nih za{titnih sredstava i opreme u svojoj organizacionoj jedinici.

^lan 90.

^lan 91.

O preduzetim merama po predlogu iz prethodnog stava poslodavac je du`an da obavesti predsednike sindikalnih organizacija u preduze}u u roku od 30 dana.

âááá – CENA RADA, ZARADE I OSTALA LI^NA PRIMAWA

^lan 92.

Zaposleni imaju pravo na odgovaraju}u zaradu u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorima (op{tim, posebnim i pojedina~nim) i ugovorom o radu.

Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti.

Zaposleni obavqa poslove prema pravilniku o sistema- tizaciji kojim se utvr|uje vrsta posla, stru~na sprema i po- sebni uslovi potrebni za rad na tim poslovima.

Zarada se ispla}uje zaposlenima dva puta mese~no i to:

– akontacija za teku}i mesec izme|u 25. i 30. u teku}em mesecu

– kona~ni obra~un do 15. u narednom mesecu. Poslodavac je du`an da zaposlenom, prilikom svake is-

plate zarade, dostavi obra~un.

^lan 93. Zarada zaposlenog sastoji se od:

– zarade koju zaposleni ostvaruje za obavqeni rad i vre- me provedeno na radu,

– uve}awa zarade;

– naknade zarade;

– drugih primawa koja imaju karakter zarade.

^lan 94.

Zarada zaposlenih u JKP „Gradska ~isto}a” utvr|uje se na nivou odgovaraju}e, uporedive veli~ine – prose~ne ispla}e- ne zarade po zaposlenom u privredi grada u prethodnom mese- cu u odnosu na mesec za koji se vr{i obra~un isplata zarada.

Zaposleni ostvaruju pravo na masu sredstava za isplatu zarada na osnovu:

1. ostvarene zaposlenosti u obra~unskom periodu (bro- ja zaposlenih na osnovu ~asova rada),

2. prose~no ispla}ene zarade po zaposlenom u privredi grada u prethodnom mesecu, i

3. procenta korekcije iskazanog u tabeli Posebnog ko- lektivnog ugovora za komunalna preduze}a grada Beograda. U skladu sa prethodno definisanim parametrima utvr-

|uje se vrednost radnog ~asa – cena rada za zaposlene u preduze}u.

Ukoliko prose~na ciqna zarada zaposlenih u preduze}u bude ispla}ivana ispod prose~ne ciqne zarade zaposlenih u privredi grada, uskla|ivawe }e se vr{iti sukcesivno i kontinuirano.

^lan 95.

Masa zarada ugovara se najkasnije do 30. novembra teku-

}e godine za narednu godinu na osnovu sporazumno utvr|e- ne metodologije, odnosno mehanizma korelacije zarada u preduze}u i prose~no ostvarene zarade u privredi Beogra- da, u zavisnosti od ekonomsko-finansijskog polo`aja preduze}a, mogu}nosti osniva~a, definisanih na osnovama politike razvoja komunalnih delatnosti.

^lan 96.

Zarada koju zaposleni ostvaruje za obavqeni rad i vre- me provedeno na radu utvr|uje se na osnovu cene rada posla koji zaposleni obavqa i radnog u~inka za puno radno vreme. Cena rada posla koji zaposleni obavqa utvr|uje se na osnovu cene rada za najjednostavniji rad i koeficijenta

posla koji zaposleni obavqa.

Cena rada za najjednostavniji rad ne mo`e da bude utvr-

|ena u ni`em iznosu od cene rada za najjednostavniji rad utvr|ene u smislu Posebnog kolektivnog ugovora za komu- nalne delatnosti.

^lan 97.

Koeficijent – vrednost posla koji zaposleni obavqa utvr|uje se na osnovu slo`enosti, odgovornosti, uslova ra- da i stru~ne spreme koja je uslov za obavqawe odgovaraju-

}eg posla.

Vrednost posla utvr|uje se u rasponu 1:6 i razvrstava se po slede}im grupama:

poslova

Grupa Opis i tipi~ni poslovi Koeficijent

á NK fizi~ki radnik po~etnik 1.00-1.65

radnik na odr`avawu higijene poslovnih prostorija

áá odr`avawe higijene u sama~kom hotelu i pogonima 2.00

kurir vrtlar

radnik na odr`. poslovnog kruga i zelenih povr{ina

ááá komunalni radnik na ~i{}ewu ulica 2.10-2.40

komunalni radnik na prawu ulica komunalni radnik na izno{ewu sme}a

áâ radnik na poslovima obezbe|ewa 2.40-2.70

vodoinstalater áá grupe stolar áá grupe

moler – farbar áá grupe

bravar za instalacije parnog grejawa traktorista – viqu{karista

voza~ putni~kog vozila vodoinstalater á grupe stolar á grupe

moler – farbar á grupe inkasant

rukovalac centralnog grejawa

voza~ specijalnog vozila (transport, auto-podiza~ voza~ gara`e) administrator – daktilograf

1 2 3

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

referent eksploatacije tahografa tehni~ki sekretar administrativni referent referent pogonskog kwigovodstva automehani~ar ááá grupe autoelektri~ar ááá grupe

bravar – limar ááá grupe referent nabavke

referent u~inka i administrativnih poslova administrativno-finansijski referent magacioner magacina goriva i maziva normirac – tehnolog u odr`avawu

glavni poslovo|a poslovo|a mikrorejona

referent finansijskog kwigovodstva referent eksploatacije i servisa vozila

magacioner magacina auto-delova

2.40-2.90

âá referent za pra}ewe LD-a i statistike 2.70-3.30

referent – mehanograf dispe~er

monter centralnog grejawa elektri~ar specijalista automehani~ar áá grupe autoelektri~ar áá grupe bravar – limar áá grupe kontista

voza~ ~istilice

voza~ na utovaru sme}a voza~ autocisterne

voza~ sandu~ara-transportera

referent za obra~un usluga realizacije automehani~ar á grupe

autoelektri~ar á grupe bravar – limar á grupe grupovo|a automehani~ara grupovo|a autoelektri~ara grupovo|a bravara – limara rukovalac bagera bilansista

poslovo|a automehani~ara

poslovo|a bravara – limara

âáá referent za{tite na radu 3.00-3.50

glavni blagajnik

{ef operative pogona glavni dispe~er

{ef plana i koordinacije operative

{ef gra|evinskog odeqewa glavni kontrolor – defektolog

upravnik pogona áâ

– –

âááá samostalni referent dipl.pravnik 3.50-4.00

samostalni referent dipl.prav. i dipl. ek. socijalni radnik

{ef gara`e upravnik âá

samostalni referent dipl. ek. i dipl. in`. samostalni referent dipl. in`.

{ef smene odr`avawa

{ef tehnologije rada rukovodilac slu`be glavni in`ewer sektora

áH pomo}nik direktora operative 4.20-6.00

pomo}nik direktora odr`avawa

direktor sektora operative, odr`avawa, ekonomsko-pravnih poslova pomo}nik generalnog direktora

zamenik generalnog direktora

1. Uve}ana zarada

^lan 98.

Zaposleni ima pravo na uve}anu zaradu za:

– prekovremeni rad u koji se ne ura~unava radno vreme unapred odre|eno na osnovu izvr{ewa godi{we preraspo- dele radnog vremena – 45%;

– rad na dr`avni ili verski praznik za koji je zakonom predvi|eno da se ne radi – 150%;

– rad no}u (izme|u 22 i 6 ~asova narednog dana) ako ta- kav rad nije ura~unat pri utvr|ivawu cene rada – 45%;

– za rad u smeni 5%;

– za rad nedeqom 15%.

2. Ostala primawa

^lan 99.

Zaposleni ima pravo na pove}awe zarade za:

– minuli rad – u visini 0,5% cene rada utvr|ene ovim ugovorom za svaku godinu radnog sta`a, s tim {to se ispla- ta po ovom osnovu ograni~ava na 40 godina radnog sta`a;

– mese~nu ishranu u toku rada – u visini od 20% prose~- ne zarade u privredi Republike Srbije, prema posledwem objavqenom podatku organa nadle`nog za poslove stati- stike;

– regres za kori{}ewe godi{weg odmora u visini pro- se~ne mese~ne zarade po zaposlenom u privredi republike, prema posledwem objavqenom podatku organa nadle`nog za poslove statistike, odnosno srazmerni deo regresa za ko- ri{}ewe godi{weg odmora u trajawu kra}em od 18 radnih dana;

– terenski dodatak u visini od 3% prose~ne mese~ne za- rade po zaposlenom u privredi grada prema posledwem ob- javqenom podatku, a ako nisu obezbe|eni sme{taj i hrana i naknada tro{kova sme{taja i ishrane;

– davawe zaposlenima povodom, Bo`i}a, 8. marta, jubi- leja preduze}a i drugim prigodnim prilikama;

– nagradu kao jubilej ili povodom jubilarne godine ra- da u preduze}u u visini od najmawe jedne prose~ne zarade zaposlenog kod poslodavca u mesecu u kome se jubilarna na- grada ispla}uje.

Isplata jubilarnih i drugih nagrada po osnovu jubile- ja i praznika izvr{i}e se po prethodnom obave{tewu osniva~a.

3. Naknada zarade

^lan 100.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini koju bi ostvario da radi za vreme odsustvovawa sa rada:

– zbog prekida rada do kojeg je do{lo naredbom nadle-

`nog organa odnosno ovla{}enog radnika;

– za vreme prekida do kojeg je do{lo naredbom nadle-

`nog organa zbog neobezbe|ivawa bezbednosti i za{tite na radu koja je uslov daqeg obavqawa rada bez ugro`avawa

`ivota i zdravqa zaposlenih i drugih lica, kao i u drugim slu~ajevima u skladu sa zakonom;

– na dan dr`avnog i verskog praznika koji je propisan zakonom kao neradni dan;

– u vreme godi{weg odmora;

– pla}enog odsustva;

– odazivawa pozivu vojnih i drugih organa;

– davawa krvi, tkiva i drugih delova tela;

– stru~nog osposobqavawa i usavr{avawa radi potreba procesa rada;

– u~e{}e na radno proizvodnim takmi~ewima i drugim vidovima stvarala{tva;

– prisustvovawe sednicama organa uprave i lokalne sa- mouprave, organa upravqawa kod poslodavca ili organa sindikata.

Pod zaradom koju bi zaposleni ostvario da radi podra- zumeva se zarada za obavqeni rad i vreme provedeno na ra- du, uve}awe zarade kao i druga primawa koja ~ine zaradu.

^lan 101.

Zaposleni ima pravo na naknadu za vreme odsustvovawa sa rada zbog privremene spre~enosti za rad do 30 dana i to:

1. u visini od 75% zarade koju bi ostvario u mesecu u kojem je nastupila privremena spre~enost za rad, koja ne mo`e biti ni`a od minimalne zarade utvr|ene Zakonom o radu, ako je prouzrokovana bole{}u ili povredom van rada, ako zakonom nije druga~ije regulisano;

2. u visini 100% zarade koju bi ostvario u mesecu u ko- jem je nastupila privremena spre~enost za rad prouzroko- vana povredom na radu ili profesionalnim oboqewem.

Zaposleni je du`an da najkasnije u roku od tri dana od nastupawa privremene spre~enosti o tome obavesti poslo- davca.

4. Naknada tro{kova

^lan 102.

Zaposleni ima pravo na naknadu tro{kova za:

1. Tro{kove prevoza za dolazak i povratak sa posla do iznosa cene prevozne karte. Pravo na tro{kove prevoza u javnom saobra}aju ima zaposleni koji od mesta stanovawa do mesta obavqawa posla koristi javni gradski prevoz, prigradski ili me|ugradski kao jedino sredstvo prevoza;

2. Tro{kove dnevnica za slu`beno putovawe u zemqi i naknadu za ishranu – u visini do 5% prose~ne mese~ne za- rade u privredi republike prema posledwem objavqenom podatku organa nadle`nog za poslove statistike, s tim

{to se putni tro{kovi priznaju u celini prema prilo`e- nom ra~unu, a tro{kovi no}ewa do iznosa cena hotela A i B kategorije.

Vreme provedeno na slu`benom putu po pojedinom put- nom nalogu mo`e trajati pet radnih dana neprekidno.

Zaposleni je du`an da obra~un tro{kova putovawa pod- nese najkasnije u roku od osam dana od dana povratka sa slu`benog puta.

3. Dnevnicu za slu`beno putovawe u inostranstvu do iz- nosa, pod uslovima i na na~in propisan za savezne organe, a ne mawe od 75% tog iznosa.

^lan 103.

Poslodavac je du`an da zaposlenom isplati:

1. Otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi kori-

{}ewa prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti najmawe u visini iznosa dve zarade koju bi radnik ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se ispla}uje otpremnina, s tim {to tako ispla}ena otpremnina ne mo`e biti ni`a od dve prose~ne zarade po zaposlenom ispla}ene kod poslo- davca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vr{i ispla- ta otpremnine, odnosno dve prose~ne zarade ispla}ene u gradu, prema posledwem objavqenom podatku organa nadle-

`nog za poslove statistike ako je to za zaposlenog povoq- nije.

2. Pomo} porodici u slu~aju smrti zaposlenog u visini tro{kova pogrebnih usluga prema prose~nim cenama JKP

„Pogrebne usluge”.

3. Nagradu kao jubilej ili povodom jubilarne godine rada u preduze}u u visini:

– za 10 godina neprekidnog rada u preduze}u – jedna pro- se~na zarada u preduze}u u mesecu koji prethodi mesecu u kojem se vr{i isplata;

– za 20 godina neprekidnog rada u preduze}u – jedna i po prose~na zarada u preduze}u u mesecu koji prethodi mesecu u kojem se vr{i isplata;

– za 30 godina neprekidnog rada u preduze}u – dve pro- se~ne zarade preduze}a u mesecu koji prethodi mesecu u ko- jem se vr{i isplata;

4. Solidarnu pomo} za slu~ajeve te`e bolesti zaposle- nog ili ~lanova wegove u`e porodice, zdravstvene rehabi- litacije, nastupawa invalidnosti, u slu~aju smrti ~lanova

wegove u`e porodice i u slu~aju nepogoda, kao i pomo}i u slu~aju te{ke materijalne situacije zaposlenog u visini od 1–3 prose~ne zarade u privredi Beograda, a u slu~aju ku- povine lekova i smrti do visine tro{kova prema prilo`e- nim ra~unima.

^lanom u`e porodice u smislu ovog ~lana smatra se bra~ni drug, deca i roditeqi zaposlenog.

Te`e bolesti u smislu ovog kolektivnog ugovora su: akutna tuberkuloza, maligna oboqewa, infarkt srca, te-

{ka sr~ana oboqewa – uro|ene sr~ane mane sa dekompenza- cijom, sva stawa sa ugra|enim pejsmejkerom ili sr~anim za- liscima, {e}erna bolest, lupus, sida, te`i operativni za- hvati ki~me, ekstremiteta i vitalnih unutra{wih organa

`eluca, jetre, pankreasa, tankog i debelog creva itd., apo- pleksija, plegija, paraliza, distrofija, te`a psihoti~na i psihoneuroti~na stawa i bolesti, bronhijalna astma (utvr-

|ena na klinici ili drugoj stacionarnoj ustanovi), te{ka insuficijencija ventilacije plu}a i te{ka oboqewa oka (maligna oboqewa, glaukom, slepilo);

5. zajam za nabavku ogreva, zimnice, uxbenika do iznosa jedne prose~ne zarade ispla}ene u gradu u mesecu u kojem se kredit ispla}uje, sa rokovima vra}awa koji ne mogu biti du`i od {est meseci;

6. poslodavac je obavezan da uz isplatu kona~nog mese~- nog obra~una zarade zaposlenih obezbedi sredstva namen- ski za fond za prevenciju radne invalidnosti i rekrea- tivne odmore zaposlenih u iznosu od 0,2% na masu sredsta- va ispla}enih na ime zarada.

^lan 104.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 45% od zarade koju bi ostvario da radi za vreme prekida rada do kojeg je do{lo bez krivice zaposlenog, najdu`e 45 radnih dana u kalendarskoj godini.

áH – ZABRANA KONKURENCIJE

^lan 105.

Zabrana konkurencije mo`e da se utvrdi samo ako po- stoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne no- va, posebna va`na tehnolo{ka znawa, {irok krug poslov- nih partnera ili da do|e do saznawa va`nih poslovnih in- formacija i tajni.

Zabrana konkurencije va`i za teritoriju grada Beo- grada, a odnosi se na poslove iz osnovne delatnosti po- slodavca.

Ako zaposleni prekr{i zabranu konkurencije, posloda- vac ima pravo da od zaposlenog zahteva naknadu {tete.

^lan 106.

Ugovorom o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovo- re zabranu konkurencije u smislu ~lana 103. ovog ugovora i naknadu {tete po prestanku radnog odnosa, u roku koji ne mo`e da bude du`i od dve godine po prestanku radnog od- nosa.

Odluka iz stava 1. ovog ~lana ne}e se primewivati, ako poslodavac zaposlenom otka`e ugovor o radu, a za to nije imao opravdanih razloga u smislu ~lana 59. ovog ugovora.

H – ZA[TITA PRAVA ZAPOSLENIH

^lan 107.

Zaposleni ima pravo na `albu protiv odluke nadle-

`nih organa utvr|enih op{tim aktima preduze}a u vezi sa svojim pravima i obavezama iz radnog odnosa i svih drugih prava iz ovog ugovora.

@albu iz stava 1. ovog ~lana zaposleni podnosi sudu u ro- ku od 15 dana od dana uru~ewa odluke kojom je povre|eno we- govo pravo, odnosno od dana kada je saznao za povredu prava. Zaposleni mo`e da tra`i da ga u wegovo ime kod za{ti-

te prava zastupa organizacija sindikata ~iji je ~lan.

Organizacije sindikata mogu u slu~aju povrede prava zaposlenih iz ovog ugovora da pokrenu postupak za utvr|i- vawe pravovaqanosti primene wegovih odredaba.

^lan 108.

Poslodavac je obavezan da zaposlenom omogu}i uvid u dokumentaciju, op{ta akta preduze}a i kolektivne ugovore radi za{tite svojih prava na radu i u vezi sa radom.

^lan 109.

Otkazni rok utvr|uje se u skladu sa zakonom i Pojedi- na~nim kolektivnim ugovorom za komunalna preduze}a gra- da Beograda.

^lan 110.

Ako nastane spor izme|u poslodavca i zaposlenog, po- slodavac i zaposleni du`ni su da sporno pitawe re{e spo- razumno.

Predlog za re{avawe spornog pitawa sporazumno mogu podneti i poslodavac i zaposleni u roku od tri dana od da- na nastanka spornog pitawa.

Predlog iz stava 2. ovog ~lana podnosi se u pisanoj formi.

^lan 111.

Ako se poslodavac ili zaposleni ne izjasne o predlogu za sporazumno re{avawe spornog pitawa u roku od tri da- na od dana podno{ewa predloga ili ako zaposleni i po- slodavac ne mogu sporno pitawe da re{e sporazumno, mogu da ga iznesu pred arbitra`u.

Arbitra`a ima tri ~lana. U sastav arbitra`e ulazi po jedan predstavnik strane u sporu i jedan arbitar kojeg strane u sporu odrede sporazumom iz reda stru~waka za oblasti koja je predmet spora.

Postupak pred arbitra`om mo`e pokrenuti svaka od strana u sporu. Postupak pred arbitra`om pokre}e se u pi- sanoj formi.

Odluka pred arbitra`om je kona~na i obavezuje poslo- davca i zaposlenog.

Há – U^E[]E U UPRAVQAWU

^lan 112.

Ukoliko je u preduze}u organizovano vi{e reprezenta- tivnih sindikata, a ne postigne se dogovor da vode zajed- ni~ku akciju na predlagawu i birawu ~lanova Upravnog i Nadzornog odbora, predlozi zaposlenih }e se dostavqati direktoru poslodavca srazmerno broju ~lanova reprezenta- tivnih sindikata.

^lan 113.

Reprezentativni sindikat u~estvuje u postupku statu- snih promena preduze}a, a posebno svojinske promene ili ugovarawa kocnesija preduze}a, i ima pravo davawa mi-

{qewa i predloga.

^lan 114.

U preduze}ima sa preko 50 zaposlenih mo`e da se obra- zuje savet zaposlenih, i to na slede}i na~in:

– u preduze}ima do 1.000 zaposlenih savet zaposlenih broji od tri do pet ~lanova;

– u preduze}ima sa preko 1.000 zaposlenih savet zapo- slenih broji od pet do devet ~lanova.

Predsednik reprezentativnog sindikata po funkciji je ~lan saveta zaposlenih.

U preduze}ima sa preko 1.000 zaposlenih u savet zapo- slenih bira se po jedan ~lan na svakih 500 zaposlenih.

Postupak za predlagawe, izbor i opoziv ~lanova saveta zaposlenih vodi i za wega odgovara reprezentativni sin- dikat, u dogovoru sa drugim sindikatima i zaposlenima.

Savet zaposlenih razmatra pitawa koja se odnose na ostvarivawe prava i obaveza zaposlenih iz rada i po osno- vu rada, bli`e utvr|ena pojedina~nim kolektivnim ugovo- rom.

^lan 115.

Upravni odbor donosi pravilnik o re{avawu stambe- nih potreba zaposlenih, uz mi{qewe reprezentativnog sindikata.

Upravni odbor je, pre dono{ewa pravilnika o za{titi na radu, du`an da pribavi mi{qewe reprezentativnog sindikata.

Háá – SINDIKALNO ORGANIZOVAWE ZAPOSLENIH, USLOVI ZA RAD SINDIKATA I SARADWA

SA SINDIKATOM

^lan 116.

Poslodavac je du`an da u skladu sa zakonom zaposleni- ma omogu}i sindikalno organizovawe i sprovo|ewe aktiv- nosti usmerenih na poboq{awe wihovih uslova rada i ukupnog `ivotnog polo`aja.

^lan 117.

Poslodavac je du`an:

– da sindikatu obezbedi kori{}ewe prostorija bez pla-

}awa naknade i pru`awe potrebnih stru~nih, administra- tivnih i tehni~kih usluga neophodnih za wegov rad;

– da omogu}i predsedniku reprezentativnog sindikata da profesionalno obavqa funkciju predsednika, kako bi se sprovodile sve aktivnosti i zadaci, u interesu zaposle- nih i poslodavca, koji proizilaze iz zakona i kolektivnih ugovora i da za to vreme prima naknadu zarade;

– da predsedniku – povereniku reprezentativnog sindi- kata sporazumno obezbedi utvr|en broj pla}enih ~asova me- se~no za obavqawe wegove funkcije, a ako se sporazum ne postigne najmawe 40 pla}enih ~asova mese~no u preduze}i- ma do 200 zaposlenih, i po jedan ~as mese~no vi{e na sva- kih daqih 100–1.000 ~lanova, i po tri ~asa vi{e na svakih daqih 500 ~lanova;

– da predstavnicima sindikata omogu}i informisawe zaposlenih, isticawem obave{tewa na odre|enim mestima, pristupa~nim zaposlenima i za to odre|enim;

da predstavnici sindikata mogu odsustvovati sa posla radi prisustvovawa sindikalnim sastancima, konferen- cijama, sednicama i kongresima na koje su pozvani;

– da se mi{qewa i predlozi reprezentativnog sindika- ta razmotre pre dono{ewa odluka od zna~aja za materijal- ni, ekonomski i socijalni polo`aj zaposlenih, i da se u odnosu na wih opredeli;

– da predsednika reprezentativnog sindikata poziva na sednice Upravnog odbora, kao i predsednike drugih sindi- kata, kada se razmatraju inicijative koje uputi odre|eni sindikat ili odlu~uje o pitawima koja se odnose na prava i obaveze zaposlenih.

^lan 118.

Poslodavac je du`an da reprezentativnim sindikatima u ciqu za{tite op{tih i pojedina~nih interesa zaposle- nih, omogu}i da:

– kontroli{u sprovo|ewe i primenu kolektivnih ugo- vora i drugih propisa,

– daju inicijative i predloge pri izradi op{tih akata kojima se reguli{u prava i obaveze zaposlenih po osnovu rada;

– u~estvuje u postupku utvr|ivawa prestanka potrebe za radom kao i u postupku utvr|ivawa prava tih zaposlenih u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorima;

– u~estvuju u postupku odlu~ivawa o svim pitawima od zna~aja za za{titu standarda zaposlenih;

– prisustvuju sednicama Upravnog odbora kada su na dnevnom redu pitawa vezana za ekonomski polo`aj, stambe- nu problematiku zaposlenih kao i za{titu na radu.

^lan 119.

Predsednici reprezentativnih sindikata mogu profe- sionalno da obavqaju svoju funkciju za vreme trajawa man- data u punom radnom vremenu i za to vreme imaju pravo na zaradu u visini zarade koju bi ostvarili na poslovima na kojima su raspore|eni.

^lan 120.

Poslodavac je saglasan da u dogovoru sa predsednicima organizacija sindikata utvrdi broj sati za rad ~lanova or- gana sindikalnih organizacija.

^lan 121.

Predstavnik sindikata (predsednik sindikata, pred- sednik i ~lan izvr{nog – glavnog odbora, sekretar i bla- gajnik) za vreme obavqawa svoje funkcije ako postupaju u skladu sa zakonom ili kolektivnim ugovorima ne mo`e bi- ti raspore|en na druge poslove i kod drugog poslodavca niti mu se mo`e utvrditi prestanak potrebe za radom ili se na drugi na~in staviti u nepovoqniji polo`aj.

Odredbe stava 1. ovog ~lana ne odnose se na predstavni- ke sindikata koji ne pokazuju potrebna znawa i sposobno- sti na radnom mestu na koje su raspore|eni ili ne ostvaru- je odgovaraju}e rezultate rada.

Hááá – ORGANIZOVAWE [TRAJKA

^lan 122.

Na~in organizovawa i sprovo|ewa {trajka vr{i se u skladu sa Zakonom o {trajku i Kolektivnim ugovorom.

^lan 123.

Osniva~ svojim aktom utvr|uje minimum procesa rada za vreme trajawa {trajka.

O utvr|enom minimumu procesa rada obave{tavaju se, pored javnih komunalnih preduze}a, svi korisnici preko sredstava javnog informisawa, imaju}i na umu da preduze-

}e pru`a proizvode i usluge koje su nezamenqiv uslov `i- vota i rada.

^lan 124.

Ukoliko se zbog neobezbe|ivawa prava iz ovog kolek- tivnog ugovora i pojedina~nih kolektivnih ugovora, orga- nizuje {trajk, on }e se sprovoditi u skladu sa zakonom a za- poslenima koji u wemu u~estvuju obezbedi}e se naknada.

Háâ – NA^IN RE[AVAWA SPOROVA

^lan 125.

Za pra}ewe, primenu, sporna pitawa i tuma~ewe odreda- ba ovog ugovora nadle`an je Odbor za pra}ewe i sprovo|e- we koga imenuju potpisnici ugovora.

U Odbor za pra}ewe i sprovo|ewe svaki potpisnik ugo- vora imenuje po dva ~lana, koji izme|u sebe biraju predsed- nika.

Odluke donete na Odboru za pra}ewe i sprovo|ewe ima- ju obaveznu snagu za sve u~esnike ovog ugovora, ako su jed- noglasne.

^lan 126.

Ukoliko nastane spor u primeni ovog ugovora o spor- nim pitawima re{ava}e Arbitra`no ve}e.

U Arbitra`no ve}e svaki potpisnik ugovora imenuje po dva predstavnika, koji izme|u sebe biraju predsednika.

^lan 127.

Postupak pred Arbitra`nim ve}em pokre}u potpisni- ci ovog ugovora.

Odluka Arbitra`nog ve}a obavezna je za strane u sporu, potpisnike ugovora i zamewuje odgovaraju}u odredbu ovog ugovora zbog koje je do{lo do spora.

Ukoliko u~esnik u sporu smatra da je arbitra`nom od- lukom povre|eno pravo zasnovano na zakonu mo`e pokrenu- ti spor kod nadle`nog suda.

Hâ – PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 128.

U~esnici ovog ugovora obavezuju se da u okviru svojih ovla{}ewa preduzimaju sve potrebne radwe za primenu we- govih odredbi.

Na sva pitawa koja nisu regulisana ovim kolektivnim ugovorom primewiva}e se odredbe zakona i kolektivnih ugovora.

Odredbe o zaradama, naknadama i drugim naknadama re- gulisane ovim ugovorom primewiva}e se po~ev od obra~una zarade za mesec jun 2003. godine.

Izvr{ni odbor Skup{tine grada Beograda

IO broj 352-1194/03, 30. maja 2003. godine

Predsednik

Nenad Bogdanovi}, s. r.

Javno komunalno preduze}e

„Gradska ~isto}a”

Broj 8143/03, 30. maja 2003. godine

Generalni direktor

Dragan Igwatovi}, s. r.

Savez samostalnih sindikata Sindikalna organizacija JKP „Gradska ~isto}a”

Broj 13/1/03, 30. maja 2003. godine

Predsednik

Dimitrije Smiqkovi}, s. r.

Nezavisni sindikat JKP „Gradska ~isto}a”

Broj /03, 30. maja 2003. godine

Predsednik

Igor Orolicki, s. r.

^lan 129.

U~esnici u zakqu~ivawu ovog ugovora mogu pred nadle-

`nim sudom da ostvare za{titu prava utvr|enih ovim ugo- vorom, ukoliko nije do{lo do sporazumnog re{avawa spor- nih pitawa.

^lan 130.

Ukoliko neka pitawa nisu regulisana ovim ugovorom primewiva}e se Poseban ili Op{ti kolektivni ugovor.

^lan 131.

Izmene i dopune ovog ugovora vr{e se na na~in i po po- stupku na koji je zakqu~en.

^lan 132.

Ovaj ugovor zakqu~uje se na neodre|eno vreme.

Potpisnici ovog ugovora mogu sporazumno raskinuti ugovor otkazom jedne od potpisnica ovog ugovora.

^lan 133.

U slu~aju otkaza, ovaj ugovor se primewuje do razre{e- wa spornih pitawa, a najdu`e {est meseci, s tim {to su u~esnici du`ni da postupak pregovarawa zapo~nu najka- snije u roku od 15 dana od dana dono{ewa odluke o otkazu. Potpisnici ovog ugovora mogu pokrenuti postupak za-

kqu~ivawa novog pojedina~nog kolektivnog ugovora.

^lan 134.

Zakqu~ivawem ovog kolektivnog ugovora prestaje da va-

`i Pojedina~ni kolektivni ugovor od 20. decembra 1994. godine.

^lan 135.

Ovaj ugovor stupa na snagu danom zakqu~ivawa a prime- wuje se narednog dana od dana objavqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.

Na osnovu ~lana 131, 132. i 146. Zakona o radu („Slu-

`beni glasnik RS” br. 70/2001 i 73/2001), Op{teg kolek- tivnog ugovora („Slu`beni glasnik RS”, br. 31/01) i ~la- na 77. Posebnog kolektivnog ugovora za komunalna predu- ze}a grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda” br. 29/2002 i 5/2003), Savez sindikata Srbije – Sindikalna or- ganizacija GSP „Beograd”, kao reprezentativni sindikat u preduze}u, generalni direktor preduze}a i Izvr{ni od- bor Skup{tine grada Beograda, kao ovla{}eni organ osniva~a, 30. maja zakqu~uju

POJEDINAАNI KOLEKTIVNI UGOVOR GRADSKOG SAOBRA]AJNOG PREDUZE]A „BEOGRAD” á – OSNOVNE ODREDBE

^lan 1.

Ovim kolektivnim ugovorom (u daqem tekstu: Ugovor), ure|uju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u GSP-u

„Beograd” (u daqem tekstu: poslodavac), za{tita zaposle- nih na radu, zarade, naknade zarada i druga primawa zapo- slenih, prava sindikata i poslodavca, kao i me|usobni od- nosi osniva~a i poslodavca.

Ovaj ugovor zakqu~uje se izme|u osniva~a, reprezenta- tivne organizacije sindikata i generalnog direktora preduze}a.

^lan 2.

Osniva~em u smislu odredaba ovog ugovora, smatra se Skup{tina grada Beograda.

Zaposlenim u smislu odredaba ovog ugovora smatra se lice koje je u skladu sa zakonom zasnovalo radni odnos sa poslodavcem.

Poslodavac u smislu odredaba ovog ugovora je Gradsko saobra}ajno preduze}e „Beograd”.

Reprezentativnim sindikatom smatra se sindikat koji ispuwava uslove predvi|ene odredbama Zakona o radu.

^lan 3.

Ovaj ugovor se primewuje na sve zaposlene, osim na ge- neralnog direktora, ~ija se prava, obaveze i odgovornosti ure|uju posebnim ugovorom.

áá – RADNI ODNOSI

^lan 4.

Preduze}e je du`no da zaposlenom omogu}i da, pod uslo- vima i na na~in propisan zakonom i kolektivnim ugovori- ma, ostvaruje svoja prava koja mu pripadaju na radu i u vezi sa radom.

^lan 5.

O pojedina~nim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih odlu~uje generalni direktor ili lice koje on ovlasti.

1. Zasnivawe radnog odnosa

^lan 6.

Radni odnos se zasniva pod uslovima i na na~in propi- san zakonom, aktima poslodavca, po pravilu javnim ogla-

{avawem.

^lan 7.

Odluku o potrebi zasnivawa radnog odnosa donosi ge- neralni direktor preduze}a, na osnovu Programa poslova- wa preduze}a, a na predlog direktora pogona – RJ.

^lan 8.

Radni odnos zasniva se zakqu~ivawem ugovora o radu po zakonom propisanim uslovima, u skladu sa odredbama ovog ugovora.

Ugovor o radu zakqu~uju zaposleni i poslodavac na neo- dre|eno ili odre|eno vreme, u skladu sa zakonom.

^lan 9.

Ugovorom o radu ne mogu se utvrditi mawa prava i ne- povoqniji uslovi od prava i uslova predvi|enih zakonom, Posebnim i ovim ugovorom.

2. Stupawe na rad

^lan 10.

Zaposleni stupa na rad danom utvr|enim ugovorom o radu. Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvr|enim ugovo-

rom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos.

^lan 11.

Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupawa na rad.

3. Probni rad

^lan 12.

Ugovorom o radu mo`e da se ugovori probni rad. Probni rad traje tri meseca, kada se radni odnos za-

sniva na neodre|eno vreme i odre|eno vreme du`e od {est meseci, a mesec dana u slu~aju zasnivawa radnog odnosa na odre|eno vreme do {est meseci.

^lan 13.

Obavqawe poslova na probnom radu od strane zaposle- nog prati neposredni organizator procesa rada, kao i dru- go lice koje ima pravo i du`nost organizovawa procesa rada i izdavawa naloga za rad zaposlenom koje je na prob- nom radu.

Svoje mi{qewe o rezultatima probnog rada lice iz stava 1. ovog ~lana dostavqa generalnom direktoru predu- ze}a, odnosno direktoru Pogona – RJ.

^lan 14.

Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao od- govaraju}e radne i stru~ne sposobnosti, prestaje radni od- nos danom isteka roka odre|enog ugovorom o radu.

4. Radni odnos sa pripravnikom

^lan 15.

Pripravni~ki sta` za zaposlene sa visokom stru~nom spremom traje 12 meseci, za zaposlene sa vi{om {kolskom spremom devet, a za zaposlene sa sredwom stru~nom spre- mom {est meseci.

^lan 16.

Radni odnos sa pripravnikom mo`e da se zasnuje na neodre|eno i odre|eno vreme, u skladu sa zakonom, odred- bama ovog ugovora i ugovorom o radu.

Poslodavac mo`e odlu~iti da pripravnik koji je zasno- vao radni odnos na odre|eno vreme, po isteku pripravni~- kog sta`a, ostane u radnom odnosu na neodre|eno vreme.

^lan 17.

Ugovorom o radu utvr|uje se naro~ito: du`ina trajawa pripravni~kog sta`a i obaveza polagawa pripravni~kog ispita.

^lan 18.

Po zavr{enom pripravni~kom sta`u, a radi utvr|ivawa osposobqenosti za samostalan rad, pripravnik je du`an da pola`e pripravni~ki ispit.

Na ispitu iz stava 1. ovog ~lana, pripravnik treba da poka`e koliko je stekao teorijsko i prakti~no znawe po- trebno za vr{ewe poslova za koje se sti~e osposobqenost za samostalan rad.

^lan 19.

Pripravnik koji je polo`io pripravni~ki ispit, ras- pore|uje se na poslove za koje je stekao osposobqenost za samostalan rad.

Ako pripravnik ne podnese prijavu za polagawe pri- pravni~kog ispita, ili je podnese a ne pristupi wegovom polagawu, smatra}e se da ispit nije polo`io.

^lan 20.

Izuzetno, ukoliko u toku trajawa pripravni~kog sta`a neposredni organizator procesa rada ili direktor pogona

– RJ ocene da je pripravnik osposobqen za samostalan rad, pripravnik nije du`an da pola`e pripravni~ki ispit.

ááá – RADNO VREME

^lan 21.

Na poslovima sa posebnim uslovima rada (poslovi sa pove}anim rizikom), radno vreme iznosi 36 ~asova ne- deqno.

^lan 22.

Odluku o skra}enom radnom vremenu, na osnovu stru~ne analize nadle`ne institucije, donosi Upravni odbor preduze}a, u skladu sa zakonom, odredbama ovog ugovora i Pravilnikom o sistematizaciji poslova.

^lan 23.

Odluku o radu du`em od punog radnog vremena donosi generalni direktor, na predlog direktora pogona – RJ.

^lan 24.

Za zaposlene koji rade u smenama, dnevno radno vreme utvr|uje se posebnim rasporedom rada.

Prilikom izrade rasporeda rada mora se voditi ra~una o ravnomernom i pravilnom raspore|ivawu poslova na sve zaposlene.

^lan 25.

Poslodavac mo`e da izvr{i preraspodelu radnog vre- mena u slu~ajevima u skladu sa zakonom.

^lan 26.

Mese~ni i godi{wi fond ~asova zaposlenih kod po- slodavca, sa punim i skra}enim radnim vremenom, utvr|uje se odlukom generalnog direktora, na predlog direktora pogona – RJ, u skladu sa odredbama ovog ugovora.

áâ – ODMORI I ODSUSTVA

1. Godi{wi odmor

^lan 27.

Du`ina godi{weg odmora utvr|uje se tako {to se za- konski minimum od 18 radnih dana uve}ava po osnovu:

1. Sta`a osigurawa

– do 10 godina za 1 radni dan

– od 10–20 godina za 2 radna dana

– od 20–25 godina za 4 radna dana

– od 25–30 godina za 5 radnih dana

– od 30–35 godina za 6 radnih dana

– od 35–40 godina za 7 radnih dana

2. Slo`enosti poslova

– za poslove za koje se zahteva

á – áâ stepen str. spreme za 2 radna dana

– za poslove za koje se zahteva

â – âá stepen str. spreme za 3 radna dana

– za poslove za koje se zahteva

âáá – âááá stepen str. spreme za 4 radna dana

– rukovode}i poslovi od generalnog direktora do nivoa

rukovodioca slu`bi za 5 radnih dana

3. Uslovi rada

– zaposlenima koji rade

na poslovima sa posebnim uslovima rada (poslovi

sa pove}anim rizikom) za 7 radnih dana

– zaposlenima koji rade na poslovima za koje je

uvedeno skra}eno radno vreme za 4 radna dana

– zaposlenima koji obavqaju poslove: blagajnika, prodavca karata i markica, FTO i PPZ, daktilografske i poslove unosa

i obrade podataka u ra~unar za 2 radna dana

4. Zdravstvenog i socijalnog statusa

– roditequ sa detetom

do 7 godina `ivota za 1 radni dan

– invalidu rada i vojnom invalidu, samohranom roditequ sa detetom do 14 godina `ivota i roditequ koji ima 2 i vi{e dece

do 14 godina, za 2 radna dana

– zaposlenom koji u svom doma}instvu izdr`ava dete koje ima smetwe

u psihofizi~kom razvoju za 3 radna dana

^lan 28.

Zaposlenom sa 30 godina penzijskog sta`a i zaposle- noj sa 25 godina penzijskog sta`a i 50 godina `ivota, utvr|uje se du`ina godi{weg odmora u trajawu od 30 rad- nih dana.

^lan 29.

Zaposlenom koji radi na poslovima sa posebnim uslo- vima rada (poslovi sa pove}anim rizikom) iz ~l. 27. ovog ugovora sa 30 godina penzijskog sta`a i zaposlenoj sa 25 godina penzijskog sta`a i 50 godina `ivota, utvr|uje se visina godi{weg odmora u trajawu od 35 radnih dana.

^lan 30.

Raspored kori{}ewa godi{weg odmora utvr|uje direk- tor pogona – RJ prema planu kori{}ewa godi{weg odmora za svaku kalendarsku godinu, ako se time ne remeti proces rada u preduze}u.

2. Odsustvo uz naknadu zarade (pla}eno odsustvo)

^lan 31.

Zaposleni ima pravo na pla}eno odsustvo u trajawu do pet radnih dana u kalendarskoj godini u slu~ajevima:

– stupawa u brak 5 radnih dana

– ro|ewa deteta 5 radnih dana

– smrti bra~nog druga, deteta ili pastorka zaposlenog, smrti roditeqa, o~uha, ma}ehe

ili usvojioca 5 radnih dana

– smrti brata ili sestre zaposlenog 3 radna dana

– smrti roditeqa, usvojioca, brata ili sestre bra~nog druga

zaposlenog 2 radna dana

– te`e bolesti ~lana u`e porodice 5 radnih dana

– selidbe sopstvenog doma}instva 4 radna dana

– polagawe stru~nog ispita 5 radnih dana

– praznovawe krsne slave 1 radni dan

– elementarnih nepogoda 3 do 5 radnih dana

– kori{}ewa organizovanog rekreativnog odmora

– u ciqu prevencije

radne invalidnosti 5 radnih dana

– u~estvovawa na sportskim

i radno-proizvodnim takmi~ewima 3 do 5 radnih dana

– dobrovoqnog davawa krvi 2 radna dana

– rekreativnog oporavka

invalida rada 5 radnih dana.

Odsustvo u slu~aju dobrovoqnog davawa krvi, zaposleni koristi na dan davawa krvi i narednog dana.

Odsustvo za slu~aj poro|aja supruge zaposlenog, odsu- stvo za stupawe u brak, smrti ~lana u`e porodice i dobro- voqnog davawa krvi ne ura~unava se u ukupan broj radnih dana pla}enog odsustva u toku kalendarske godine.

^lanom u`e porodice zaposlenog, u smislu ovog ~lana smatra se: bra~ni drug, deca, pastor~ad, roditeqi, o~uh i ma}eha zaposlenog i lica koja `ive u zajedni~kom porodi~- nom doma}instvu.

Pravo na pla}eno odsustvo zaposleni ostvaruje na osnovu zahteva, uz koji je du`an da podnese dokaz o ispu- wavawu uslova za odobravawe istog (izvod iz mati~ne kwige, potvrdu nadle`nog organa, izve{taj ordiniraju-

}eg lekara i dr.).

Zaposleni koji nije u mogu}nosti da pre kori{}ewa pla}enog odsustva uz zahtev dostavi odgovaraju}i dokaz, u obavezi je da isti dostavi naknadno, u roku od 5 dana od da- na prestanka prava na pla}eno odsustvo.

U slu~aju da ga ne dostavi, ili dostavi dokaz na osnovu koga se oceni da nije imao pravo na pla}eno odsustvo, isto

}e se smatrati neopravdanim odsustvom sa rada.

^lan 32.

Poslodavac, a na predlog direktora pogona – RJ, mo`e uputiti zaposlenog mimo wegove voqe na pla}eno odsustvo u slede}im slu~ajevima:

– kada je privremeno smawen obim posla u preduze}u, odnosno u pojedinim organizacionim celinama preduze}a,

– ako saglasno planu rada i poslovawa preduze}a u od- re|enom periodu nema potrebe za radom pojedinih zaposle- nih, a oni se ne mogu radno anga`ovati na drugim poslo- vima,

– u drugim slu~ajevima prekida rada do kojeg je do{lo bez krivice zaposlenog.

Pla}eno odsustvo iz stava 1. ovog ~lana mo`e trajati najdu`e 45 radnih dana u kalendarskoj godini.

^lan 33.

Zaposlenom se mo`e, izuzetno, odobriti pla}eno odsu- stvo u trajawu du`em od pet radnih dana, a najvi{e do 30 radnih dana u toku kalendarske godine u slu~aju polagawa stru~nog ispita (pravosudni, dr`avni i dr.) ili ispita kojim se sti~e neposredno vi{i stepen obrazovawa u obla- sti u koju spadaju poslovi koje zaposleni obavqa, izrade doktorske disertacije, u~e{}a u studijskim ili ekspert- skim grupama i drugim oblicima stru~nog usavr{avawa.

3. Nepla}eno odsustvo

^lan 34.

Zaposlenom se mo`e odobriti nepla}eno odsustvo u trajawu od pet radnih dana u toku jedne kalendarske godi- ne u slede}im slu~ajevima:

– nege ~lana u`e porodice 5 radnih dana

– nege ~lana {ire porodice 3 radna dana

– smrti srodnika koji nisu

navedeni u ~lanu 31. Ugovora 2 radna dana

Nepla}eno odsustvo odobrava generalni direktor pred- uze}a ili lice koje on ovlasti.

^lan 35.

Generalni direktor mo`e, izuzetno, uz prethodno mi-

{qewe direktora pogona – RJ, odobriti zaposlenom nepla-

}eno odsustvo u trajawu od 30 radnih dana, do jedne godine, u toku kalendarske godine radi stru~nog usavr{avawa, le-

~ewa i negovawa te`e obolelog deteta, bra~nog druga ili roditeqa i drugim slu~ajevima.

â – ZA[TITA NA RADU

^lan 36.

Poslodavac i zaposleni su du`ni da se u procesu rada pridr`avaju odredaba Zakona o radu, Zakona o za{titi na radu, ovog ugovora, Pravilnika i propisa o za{titi na ra- du i organizovawu i sprovo|ewu za{tite na radu.

^lan 37.

Poslodavac se obavezuje da zaposlenima obezbedi li~na za{titna sredstva i opremu, bezbedne uslove rada, sredstva za li~nu higijenu, osposobqavawe zaposlenih za bezbedan rad, upotrebu ispravnih oru|a i ure|aja za rad, odr`avawe i periodi~ni pregled oru|a i ure|aja za rad u pogledu bez- bednog rada, radu u radnoj sredini gde su hemijske i fizi~- ke {tetnosti u dozvoqenim granicama i preduzima druge potrebne mere za{tite od {tetnih uticaja na `ivot i zdra- vqe zaposlenih.

^lan 38.

Zaposleni ima pravo na bezbednost i za{titu zdravqa na radu u skladu sa zakonom.

^lan 39.

U ciqu prevencije radne invalidnosti, poslodavac }e u skladu sa svojim mogu}nostima izdvajati sredstva u visi- ni od 0,15% na masu sredstava ispla}enih na ime zarade za svaki mesec za kori{}ewe organizovanog rekreativnog od- mora, a zaposleni su du`ni da isti koriste u skladu sa kriterijumima koje utvrdi sindikat.

^lan 40.

Poslodavac formira Odbor za za{titu na radu kao sa- vetodavno telo.

Odbor broji {est ~lanova i sastavqen je od predstavni- ka sindikata i poslodavca i stru~waka iz oblasti za{ti- te na radu.

Odbor za{tite na radu obavqa slede}e poslove:

– jednom godi{we analizira stawe za{tite na radu i svoj stav o tome podnosi Upravnom odboru i poslodavcu,

– svakih {est meseci raspravqa o izve{tajima o povre- dama na radu, profesionalnim oboqewima i uslovima ra- da i nadle`nom organu predla`e odgovaraju}e mere.

^lan 41.

Uslovi rada koji uti~u na pove}an rizik za zdravqe qu- di i u kojima postoji pove}ana opasnost od povre|ivawa, nastanka profesionalnih oboqewa i o{te}ewa su:

– rad u saobra}aju,

– rad na otvorenom,

– rad na visini,

– rad u vlazi,

– no}ni rad,

– te`ak fizi~ki rad,

– izlo`enost hemijskim i fizi~kim {tetnostima,

– izlo`enost zra~ewima,

– izlo`enost pra{inama,

– mehani~ke opasnosti,

– upravqawe sredstvima u unutra{wem saobra}aju.

^lan 42.

Posebnim uslovima rada smatraju se naro~ito:

1. uslovi rada u kojima postoji pove}an rizik od povre-

|ivawa, nastanka profesionalnih oboqewa i o{te}ewa;

2. specifi~ni procesi u kojima ne postoji mogu}nost primene pojedinih propisanih mera za{tite na radu;

3. specifi~ni zahtevi poslova koji u ciqu bezbednog rada uslovqavaju posebne zdravstvene, fizi~ke i psihofi- zi~ke sposobnosti zaposlenog za rad.

^lan 43.

Poslovi sa posebnim uslovima rada (poslovi sa pove}a- nim rizikom) kod poslodavca su: voza~ autobusa, voza~ tramvaja, voza~ trolejbusa, farbar, autolakirer, prawe i odma{}ivawe delova, podmaziva~, autolimar, zavariva~ (elektro i autogeno, te{ko prawe vozila), gumar, automeha- ni~ar probnog stola, kalioni~ar, metalobrusa~ na suvom bru{ewu, duva~ kola, metalizer, gra|evinsko-pru`ni rad- nik, elektromonter KM, rukovalac parnih kotlova (na ~vr- sto gorivo), rukovalac gra|evinske mehanizacije, fekali- sta, kova~, autoelektri~ar na akumulatorima, automehani-

~ar na PVP i galvanizer.

^lan 44.

Zaposleni za koga se na periodi~nom pregledu utvrdi da ne ispuwava uslove za rad na poslovima sa posebnim uslovima rada, privremeno se preme{ta na druge odgovara- ju}e poslove.

Privremeni preme{taj zaposlenog iz stava 1. ovog ~la- na traje do dana dostavqawa pravosna`nog re{ewa inva- lidske komisije.

^lan 45.

Zaposlenom se u zavisnosti od vrste posla i mesta rada daju na kori{}ewe slede}a sredstva i oprema li~ne za{tite:

– za za{titu glave: radna kapa (marama), za{titni

{lem, topla kapa, {titnik za glavu,

– za za{titu o~iju i lica: za{titne nao~are, nao~are za varewe, {titnik za lice, za{titna maska,

– za za{titu organa za disawe: respirator, za{titna maska,

– za za{titu ruku: za{titne rukavice – ko`ne, gumene, otporne na rastvara~e, elektroizolacione, azbestne,

– za za{titu nogu: za{titne cipele, gumene ~izme, tople

~izme, elektroizolacione ~izme – kaqa~e, {titnik za ko- lena, borosane,

– za za{titu tela: radno odelo, radni mantil, ki{na i PVC kabanica, grudwak, tople pantalone, ki{na i PVC keceqa, gumirano odelo, bunda, odelo od politeksa.

^lan 46.

Za{tita na radu zaposlenih i pripadaju}a li~na za-

{titna sredstva i oprema zaposlenih, nabavka, kori{}ewe i odr`avawe pripadaju}ih li~nih za{titnih sredstava bli`e se ure|uje op{tim aktom preduze}a.

âá – ZARADE, NAKNADA ZARADA I DRUGA PRIMAWA

^lan 47.

Zaposleni ima pravo na zaradu u skladu sa zakonom, od- redbama Posebnog kolektivnog ugovora za komunalna pred- uze}a grada Beograda i ugovora o radu.

Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti.

Zaposleni obavqa poslove prema odredbama Pravil- nika o sistematizaciji kojim se utvr|uje vrsta posla, stru~na sprema i posebni uslovi potrebni za rad na tim poslovima.

Zarada se ispla}uje zaposlenima dva puta mese~no i to:

– akontacija za teku}i mesec izme|u 25. i 30. u teku}em mesecu

– kona~ni obra~un do 15. u narednom mesecu. Poslodavac je du`an da zaposlenom, prilikom svake is-

plate kona~nog obra~una zarade, dostavi obra~un.

^lan 48. Zarada zaposlenog sastoji se od:

1. zarade koju je zaposleni ostvario za obavqeni rad i vreme provedeno na radu,

2. uve}ane zarade,

3. naknade zarade, i

4. drugih primawa ugovorenih odredbama ovog ugovora, koja imaju karakter zarade.

Zarada za obavqeni rad i vreme ūrovedeno na radu

^lan 49.

Zarada koja se ostvaruje za obavqeni rad i vreme prove- deno na radu utvr|uje se na osnovu:

– osnovne zarade i

– ostvarenih rezultata.

Osnovna zarada zaposlenog utvr|uje se na osnovu:

– vrednosti radnog ~asa

– vrednosti – koeficijenta posla

– mese~nog fonda ostvarenih ~asova.

^lan 50.

Masa zarada za zaposlene utvr|uje se na nivou odgovara- ju}e uporedive veli~ine – prose~no ispla}ene zarade po za- poslenom u privredi grada u prethodnom mesecu u odnosu na mesec za koji se vr{i obra~un i isplata zarada.

Zaposleni ostvaruju pravo na masu sredstava za isplatu zarada na osnovu:

1. ostvarene zaposlenosti u obra~unskom periodu (bro- ja zaposlenih na osnovu ~asova rada),

2. prose~no ispla}ene zarade po zaposlenom u privredi grada u prethodnom mesecu, i

3. procenta korekcije iskazane u tabeli.

Ukoliko prose~na ciqna zarada zaposlenih bude ispla-

}ivana ispod prose~ne ciqne zarade zaposlenih u privredi grada, uskla|ivawe }e se vr{iti sukcesivno, kontinuirano.

^lan 51.

Masa zarada iz prethodnog ~lana ugovara se najkasnije do 30. novembra teku}e godine za narednu godinu na osnovu sporazumno utvr|ene metodologije, odnosno mehanizma ko- relacije zarada u preduze}ima i prose~no ostvarivane za- rade u privredi Beograda a u zavisnosti od ekonomsko-fi- nansijskog polo`aja preduze}a, mogu}nosti osniva~a de- finisanih na osnovama politike razvoja komunalnih de- latnosti.

^lan 52.

Koeficijent – vrednost posla koji zaposleni obavqa, utvr|uje se na osnovu slo`enosti, odgovornosti, uslova ra- da i stru~ne spreme koja je uslov za obavqawe odgovaraju-

}eg posla.

Vrednost posla utvr|uje se u rasponu od 1–6 i razvrsta- va po slede}im grupama i to:

Kvalifikacija Grupa poslova – naziv radnog mesta Koeficijenti

NK		od 1,00 do 2,00
	Radnik na odr`avawu ~isto}e	od 1,60
	Pomo}ni radnik	od 1,85
	Gra\|evinski pru`ni radnik	od 2,00

NSS		od 1,50 do 1,90
	Kurir	od 1,60
	Sprema~ica radionice	od 1,80

PK		od 1,90 do 2,60
	Pomo}ni radnik	od 2,10
	Automehani~ar, bravar	od 2,60
	Radnik fizi~ko tehni~kog obezbe\|ewa	od 2,45
	Gumar (monter)	od 2,60

KV od 3,00 do 3,50

Farbar, molero farbar od 3,00

Staklorezac, stolar, tapetar, zidar od 3,00

Monter koloseka, KV pru`ni radnik, rukovalac kompresora, rukovalac IS od 3,30 Automehani~ar, bravar, elektromehani~ar, autolimar od 3,50

Obra~unski radnik od 3,00

Otpravnik od 3,20

VK		od 3,15 do 4,00
	Magacioner	od 3,15
	Automehani~ar, bravar, elektromehani~ar, autolimar	od 3,80
	Poslovo\|a autoradionice	od 3,95
	Voza~ parkirer	od 3,40
	Voza~ solo autobusa	od 3,80
	Voza~ zglobnog autobusa, voza~ tramvaja, voza~ trolejbusa	od 3,90
	Voza~ multipliciranog tramvaja	od 4,00

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– V[S od 3,15 do 4,00

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– VSS od 4,00 do 5,00

In`eweri, referenti Samostalni in`eweri

Radna mesta za koja se zahteva stru~ni ispit, pravosudni, magistratura i dr`avni ispit Glavni in`ewer

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Rukovodioci, direktori, zamenik generalnog direktora od 5,00 do 6,00

Posebnom odlukom generalnog direktora, utvr|uje se vrednost posla – koeficijenti za sve poslove predvi|ene Pravilnikom o sistematizaciji poslova.

Odluka iz prethodnog stava ovog ~lana done}e se najka- snije u roku od {est meseci od zakqu~ivawa ovog ugovora.

^lan 53.

Osnovna zarada iz ~lana 49. stav 2. ovog ugovora mo-

`e se ugovorom o radu ugovoriti i u ve}em iznosu, a naj- vi{e 20%.

Osnovna zarada u smislu prethodnog stava ugovara se na osnovu slede}ih kriterijuma:

1. kvaliteta i ta~nosti u ispuwavawu radnih zadataka,

2. radne discipline,

3. odgovornosti prema radu i sredstvima za rad,

4. radnog iskustva, a posebno du`ine rada u preduze}u,

5. stepena stru~ne spreme i osposobqenosti zaposlenog za poslove na kojima radi, i

6. drugih kriterijuma od zna~aja za procenu radnog do- prinosa zaposlenog.

^lan 54.

Na svim poslovima prati se i utvr|uje ostvarewe rezul- tata rada, odnosno radni doprinos zaposlenog.

Na osnovu ocene radnog doprinosa, uve}ava se do 40% zarada zaposlenih koji su svojim radom doprineli ve}em i kvalitetnijem obimu rada, ve}oj produktivnosti, kreativ- nosti, o~uvawu i za{titi imovine i za druge poslovne re- zultate, odnosno umawuje do 20% zarada zaposlenih koji u toku rada ne daju potreban doprinos u izvr{avawu radnih zadataka na poslovima na koje su raspore|eni.

Osnovica za obra~un zarade iz prethodnog stava je osnovna zarada iz ~lana 49. stav 2. uve}ana za minuli rad.

Odluku o uve}awu – umawewu zarade zaposlenog donosi direktor pogona – RJ na predlog neposrednog rukovodioca organizacione jedinice, odnosno drugog lica koje ima prava i du`nost organizovawa procesa rada i izdavawa na- loga za rad, na osnovu kriterijuma utvr|enih stavom 2. ovog

~lana.

Spisak stimulisanih i destimulisanih zaposlenih ob- javqiva}e se na oglasnim tablama pogona – RJ.

^lan 55.

Posebno se stimuli{u zaposleni na kontroli putnika koji napla}uju u gotovom doplatnu kartu, odnosno ~ija je opomena za naplatu realizovana u obra~unskom mesecu na

{alteru preduze}a, u iznosu koji se utvr|uje odlukom gene- ralnog direktora ili lica koje on ovlasti.

^lan 56.

Ocenu o radnom doprinosu zamenika generalnog di- rektora, pomo}nika generalnog direktora preduze}a i direktora pogona – radne jedinice, utvr|uje generalni direktor.

Uve}ana zarada

^lan 57.

Zaposleni ima pravo na uve}awe osnovne zarade i to:

– za rad na dan praznika koji je neradni za 150%,

– za rad no}u (izme|u 22 i 6 ~asova narednog dana) ako takav rad nije ura~unat pri utvr|ivawu vrednosti posla za 45%,

– za prekovremeni rad u koji se ne ura~unava radno vre- me unapred odre|eno na osnovu izvr{ewa godi{we prera- spodele vremena za 45%,

– za rad u {ihti za 12%,

– za rad nedeqom 15%,

– za rad u smeni za 3%

– za nemawe udesa u toku meseca (voza~ima autobusa, tro- lejbusa i tramvaja) za 3%.

Ako se istovremeno steknu uslovi za uve}awe zarade u smislu stava 1. ovog ~lana po vi{e osnova, procenat ne mo-

`e biti ni`i od zbira procenata uve}awa po svakom od osnova.

Osnovica za obra~un uve}ane zarade je osnovna zarada iz ~lana 49. stav 2. uve}ana za minuli rad.

Naknada zarada

^lan 58.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini koju bi ostvario da radi za vreme odsustvovawa sa rada:

– zbog prekida rada do kojeg je do{lo naredbom nadle-

`nog organa, odnosno ovla{}enog lica,

– za vreme prekida do kojeg je do{lo naredbom nadle-

`nog organa zbog neobezbe|ivawa bezbednosti i za{tite na radu koja je uslov daqeg obavqawa rada bez ugro`avawa

`ivota i zdravqa zaposlenih i drugih lica, kao i drugim slu~ajevima u skladu sa zakonom,

– na dan dr`avnog i verskog praznika koji je propisan zakonom kao neradni rad,

– godi{weg odmora,

– pla}enog odsustva,

– odazivawa pozivu vojnih i drugih organa,

– privremene nesposobnosti za rad, ako je nesposobnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnim obo- qewem,

– davawem krvi, tkiva i drugog dela tela,

– stru~nog osposobqavawa i usavr{avawa radi potrebe procesa rada,

– u~e{}a na radno-proizvodnom takmi~ewu i izlo`bi inovacija i drugih vidova stvarala{tva,

– prisustvovawe sednicama organa uprave i lokalne sa- mouprave, organa upravqawa kod poslodavca ili organa sindikata.

Naknada zarada iz ovog ~lana, utvr|uje se u visini 100% osnovne zarade iz ~lana 49. stav 2. uve}ana za minuli rad.

^lan 59.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsu- stvovawa sa rada zbog privremene spre~enosti za rad – bo- lovawe do 30 dana u visini od 75% zarade koju bi ostvario u mesecu u kojem je nastupila privremena spre~enost za rad, koja ne mo`e biti ni`a od minimalne zarade utvr|ene Za- konom o radu, ako je prouzrokovana bole{}u ili povredom van rada, ako zakonom nije druga~ije regulisano.

Na~in obra~una naknade zarade iz ovog ~lana, utvrdi}e se op{tim aktom poslodavca.

^lan 60.

Zarada pripravnika iznosi 80% osnovne zarade utvr|e- ne za poslove za koje se pripravnik osposobqava.

^lan 61.

Zaposleni ima pravo na dodatak na zaradu – minuli rad

– u visini 0,5% cene rada utvr|ene ovim ugovorom za svaku godinu radnog sta`a (s tim {to se isplata po ovom osnovu ograni~ava na 40 godina radnog sta`a).

^lan 62.

Zaposleni ima pravo na primawa koja su u funkciji iz- vr{ewa poslova i to:

– tro{kove prevoza u javnom saobra}aju radi odlaska na rad i povratka sa rada, u skladu sa op{tim aktom po- slodavca.

Pravo na tro{kove prevoza u javnom saobra}aju ima za- posleni koji od mesta stanovawa do mesta obavqawa delat- nosti koristi javni prigradski, gradski i me|ugradski prevoz kao jedino sredstvo prevoza,

– tro{kove ishrane u toku rada – u visini od 20% pro- se~ne ispla}ene zarade po zaposlenom u privredi republi- ke, prema posledwem objavqenom podatku,

– regres zaposlenom za kori{}ewe godi{weg odmora u visini prose~ne ispla}ene zarade po zaposlenom u privre- di republike, prema posebno objavqenom podatku nadle-

`nog republi~kog organa za poslove statistike,

– dnevnicu za slu`beno putovawe u zemqi i naknadu za ishranu u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima,

– dnevnicu za slu`beno putovawe u inostranstvo, u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima,

– naknada tro{kova prevoza sopstvenim automobilom u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima,

– terenski dodatak u visini od 3% prose~ne ispla}ene mese~ne zarade po zaposlenom u privredi grada prema po- sledwim objavqenim podacima, odnosno u iznosu koji je po zakonu neoporeziv, a ako nisu obezbe|eni sme{taj i ishra- na priznaju se tro{kovi sme{taja i ishrane po prilo`e- nim ra~unima.

^lan 63.

Poslodavac je du`an da zaposlenom isplati, odnosno obezbedi:

1. Otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi kori-

{}ewa prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti – najmawe u visini iznosa dve zarade koju bi zaposleni ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se ispla}uje otpremni- ma, s tim {to tako ispla}ena otpremnina ne mo`e biti ni-

`a od dve prose~ne zarade po zaposlenom ispla}ene kod po- slodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vr{i is- plata otpremnine, odnosno dve prose~ne zarade ispla}ene u privredi grada, prema posledwem objavqenom podatku or- gana nadle`nog za poslove statistike, ako je to za zaposle- nog povoqnije.

2. Pomo} porodici u slu~aju smrti zaposlenog i ~lana u`e porodice – u visini prose~nih tro{kova pogrebnih usluga prema cenovniku JKP „Pogrebne usluge”.

^lanovi u`e porodice, u smislu stava 1. ta~ka 2. ovog

~lana. su bra~ni drug, deca i roditeqi zaposlenog.

Ukoliko vi{e ~lanova u`e porodice podnese zahtev za pru`awe pomo}i povodom smrti zaposlenog ili ~lana u`e porodice, pomo} se odobrava samo jednom ~lanu.

^lan 64.

Poslodavac mo`e da zaposlenom odobri isplatu soli- darne pomo}i, a u zavisnosti od Programa poslovawa pre- duze}a za teku}u godinu, u slede}im slu~ajevima i pod uslo- vom da se ispune slede}i kriterijumi:

1. Te`e bolesti zaposlenog ili ~lana u`eg porodi~nog doma}instva (bra~ni drug i deca zaposlenog), ako ~lan u`eg porodi~nog doma}instva nije zaposlen ili nema pri- mawa po nekom drugom osnovu i to:

– ugro`enost vitalnih organa,

– oduzetost jednog ili vi{e ekstremiteta,

– kardiovaskularne bolesti:

– popu{tawe srca (CMP dilat. dekomp.),

te{ki poreme}aji ritma (zahtev za pejsmejkerom), sr~ane mane sa hemodinami~kim poreme}ajima, reumatska groznica,

AIM (infarkt),

tromboze dubokih vena (uz zahtev za operaciju), Birgerova bolest,

aneurizme,

arteroskleroza velikih krvnih sudova (sa predlo- gom za operaciju, le~ewe),

embolija plu}a,

nestabilna angina – predinfarktno stawe, maligna hipertenzija;

– slepilo (te{ka slabovidost), gluvo}a (te`i oblik gde je indikovana nabavka slu{nog aparata),

– AIDS,

– TBC (aktivna),

– sarkidoza,

– pneumokonioze,

– te{ke imunodeficijencije,

– endokrine bolesti:

{e}erna bolest sa komplikacijama koje ugro`avaju vitalne organe, ili insulin zavisni oblik {e}er- ne bolesti,

tireotoksi~na kriza, miksedem (koma),

te`i poreme}aji lu~ewa nadbubrega i hipofize,

– te{ki poreme}aji metabolizma hranqivih materija (osim HLP),

– insuficijencija bubrega;

– neuropsihijatrijske bolesti:

ekspanzivni procesi CNS-a (tumori mozga), epilepsija (simptomati~na) koja slabo reaguje na terapije,

apopleksija (mo`dani udar; infarkt ili krvarewe), te{ka arterioskleroza pra}ena demencijom, alchjamerova bolest,

cerebralna paraliza, mi{i}na distrofija, parkinsonizam, oduzetost dela tela, dermatomiozitis, psihoze (mawe od F40);

– bolesti ko`e i veziva:

sistematski lupus eritematoides, progresivna sistematska aklerodermija, psorijaza (pustulozni oblik), generalizovana, pemfigus,

dermatitis buloza (during);

– kosti i zglobovi:

te{ka osteoporoza (sa patolo{kom frakturom), osteomijelitis,

seropozitivni reumatoidni artritis, diskus hernije i koksartroze;

– plu}a:

te{ka astma (uz hospitalizaciju), plu}na embolija;

– svi maligni tumori;

– te{ke bolesti krvi;

– povrede:

frakture lobawe, intrakranijalna krvarewa,

prelomi ki~menih pr{qenova, karlice i u predelu zglobova kuka,

traumatske amputacije,

te{ke opekotine, razjedi i promrzline.

Solidarnu pomo} po osnovu te`e bolesti zaposlenog ili ~lana u`e porodice, poslodavac mo`e da odobri samo ako na osnovu medicinske dokumentacije, koju je du`an da podnese zaposleni, nesporno proizlazi da se radi o bole- sti koja iziskuje ve}e tro{kove u postupku dijagnosticira- wa, odnosno ve}e tro{kove le~ewa ili sanirawa, odnosno odr`avawa zdravstvenog stawa.

2. Zdravstvene rehabilitacije zaposlenog, ako postoji zvani~no mi{qewe nadle`ne zdravstvene ustanove o neop- hodnosti daqeg bawsko-klimatskog le~ewa i oporavka i potvrda – izve{taj da ne postoji mogu}nost pla}awa tro-

{kova le~ewa od strane nadle`nih fondova.

3. Nastupawa te`e invalidnosti, ako je invalidnost nastupila kao posledica povrede na radu ili profesio- nalnog oboqewa, kao i da je povreda izazvala te`e telesno o{te}ewe i znatno umawila radnu sposobnost zaposlenog i zahteva pove}ane tro{kove u funkciji odr`avawa zdrav- stvenih, profesionalnih i radnih sposobnosti.

4. Ubla`avawa posledica elementarnih nepogoda, ako se radnik obratio zahtevom neposredno nakon elementarne nepo- gode (poplava, po`ar, olujni vetar, zemqotres i sl.), a najka- snije sedam dana od dana nastupelog doga|aja, da je zaposleni preduzeo sve neophodne mere u ciqu otklawawa posledica ele- mentarnih nepogoda, da je pomo} neophodna za sanirawe pro- storija neophodnih za `ivot porodice i da postoji izve{taj nadle`ne eksterne komisije za pra}ewe {tete.

5. Pru`awa pomo}i porodici umrlog zaposlenog.

6. Nabavke lekova za zaposlenog ili ~lana u`eg poro- di~nog doma}instva (bra~ni drug i deca zaposlenog), ako je ra~un uredno overen i potpisan da nije stariji od 30 dana, da postoji neophodna lekarska dokumentacija, da se lek ne

mo`e dobiti na lekarski recept i da pojedina~no pakova- we leka ko{ta najmawe 200 dinara i pod uslovom da ~lan u`eg porodi~nog doma}instva nije zaposlen ili nema pri- mawa po nekom drugom osnovu.

Solidarna pomo} odobrava se u visini jedne prose~ne mese~ne zarade ispla}ene u privredi grada, prema posled- wem objavqenom podatku republi~kog organa nadle`nog za poslove statistike, a u slu~aju nabavke lekova sredstva se odobravaju do iznosa tro{kova prema prilo`enom ra~unu. Solidarna pomo} mo`e se odobriti zaposlenom samo jedanput u toku dve godine, i to od momenta ostvarivawa

prava po ovom osnovu.

Odluku o odobravawu solidarne pomo}i donosi gene- ralni direktor.

Zaposleni koji je ostvario solidarnu pomo} neposred- nom isplatom nov~anog iznosa, du`an je da u roku od 30 da- na od dana dobijawa nov~anog iznosa dostavi dokaze da je ispla}ena sredstva iskoristio za svrhu za koju su odobrena (ra~uni, izve{taji zdravstvene ili druge ustanove i dr.).

Ukoliko ne dostavi dokaz ili je utvr|eno da je odobre- na sredstva nenamenski utro{io, du`an je da ispla}eni nov~ani iznos vrati.

^lan 65.

Poslodavac je du`an da zaposlenom isplati nagradu kao jubilej povodom jubilarnih godina rada u preduze}u, u zavisnosti od du`ine radnog sta`a, i to:

– za 10 godina radnog sta`a u visini jedne prose~ne ostvarene zarade kod poslodavca, prema posledwem obja- vqenom podatku organa nadle`nog za poslove statistike,

– za 20 godina radnog sta`a u visini jedne i po prose~- ne ostvarene zarade kod poslodavca, prema posledwem obja- vqenom podatku organa nadle`nog za poslove statistike,

– za 30 godina radnog sta`a u visini dve prose~ne ostvarene zarade kod poslodavca, prema posledwem obja- vqenom podatku organa nadle`nog za poslove statistike,

– za 35 godina radnog sta`a u visini dve prose~ne ostvarene zarade kod poslodavca, prema posledwem obja- vqenom podatku organa nadle`nog za poslove statistike, i

– za 40 godina radnog sta`a u visini dve prose~ne ostvarene zarade kod poslodavca, prema posledwem obja- vqenom podatku organa nadle`nog za poslove statistike,

Kao jubilarna godina rada, smatra se svaka deseta godi- na neprekidnog rada u preduze}u, osim za zaposlene sa 35 godina radnog sta`a u preduze}u.

Zaposleni ne mo`e vi{e puta da ostvari pravo na jubi- larnu nagradu povodom iste jubilarne godine rada u pre- duze}u.

Odluku o isplati jubilarne nagrade donosi generalni direktor ili lice koje on ovlasti.

^lan 66.

Poslodavac mo`e zaposlenom odobriti zajam za nabav- ku ogreva, zimnice i uxbenika do visine jedne prose~ne za- rade ispla}ene kod poslodavca za prethodni mesec, odno- sno u Beogradu, prema posledwem objavqenom podatku repu- bli~kog organa nadle`nog za poslove statistike, pod sle- de}im uslovima:

1. isplata zajma u teku}em mesecu ne mo`e se vr{iti pre isplata zarada za prethodni mesec,

2. vra}awe zajma vr{i se iz zarade zaposlenog najdu`e u

{est mese~nih rata, po~ev od isplate zarade u prvom nared- nom mesecu u odnosu na mesec u kome je ispla}en zajam,

3. novi zajam se ne mo`e dobiti dok se u potpunosti ne vrati ranije odobreni zajam.

^lan 67.

Poslodavac mo`e isplatiti zaposlenima i druga pri- mawa do iznosa jedne prose~ne zarade ispla}ene po zapo- slenom u privredi grada, prema posledwem objavqenom po- datku republi~kog organa nadle`nog za poslove statistike (za tro{kove komunalnih usluga, povodom dana preduze}a, Nove godine, 8. marta i drugih prigodnih prilika).

Isplata sredstava po ovim osnovama izvr{i}e se po prethodnom obave{tewu osniva~a.

^lan 68.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 45% od zarade koju bi ostvario da radi za vreme prekida rada do kojeg je do{lo bez krivice zaposlenog, najdu`e 45 radnih dana u kalendarskoj godini.

^lan 69.

Uslovi i na~in ostvarivawa nagrade po osnovu inova- cije, racionalizacije i drugih vidova stvarala{tva, ure|u- ju se op{tim aktom preduze}a, saglasno programu poslova- wa poslodavca.

^lan 70.

Zaposleni invalidi rada áá kategorije, koji rade polo- vinu radnog vremena, ostvaruju pravo na naknadu saglasno Zakonu o penzijsko-invalidskom osigurawu radnika.

^lan 71.

Zaposleni invalidi rada áá i ááá kategorije, radnici kod kojih je utvr|ena opasnost od nastanka invalidnosti, kao i zaposleni sa izmewenom i umawenom radnom sposob- no{}u za vreme rada na drugom odgovaraju}em poslu, ostva- ruju pravo na naknadu zbog mawe zarade u visini razlike izme|u valorizovane prose~ne mese~ne zarade koju je osigu- ranik ostvario u godini osigurawa koja prethodi godini u kojoj je nastupila invalidnost, odnosno opasnost od na- stanka invalidnosti i prose~ne mese~ne zarade koju on ostvari i na drugom poslu, na koji je posle toga preme{ten. Ako posledwa godina osigurawa iz stava 1. ovog ~lana nije godina koja neposredno prethodi godini u kojoj je na- stala invalidnost, ve} neka ranija godina, zarade iz te go- dine dovode se valorizacijom na nivo zarade u godini ko- ja neposredno prethodi godini u kojoj je nastala invalid-

nost.

Na~in i stopa valorizacije regulisani su u Zakonu o penzijsko-invalidskom osigurawu radnika.

Valorizovana zarada i visina naknade izuzev za zapo- slene sa izmewenom i umawenom radnom sposobno{}u, utvr|uje se re{ewem fonda PIO.

^lan 72.

Naknadu iz prethodnog ~lana invalidi rada áá katego- rije ostvaruju istovremeno sa naknadom iz ~l. 70. ovog ugo- vora.

^lan 73.

Naknade zarade iz ~lana 70. i 71. ispla}uju se radnici- ma na teret fonda PIO na na~in i po postupku predvi|e- nom pozitivnim zakonskim propisima.

^lan 74.

Naknadu zarade iz ~lana 71. za radnike sa izmewenom i umawenom radnom sposobno{}u ispla}uje preduze}e na te- ret svojih sredstava.

Posebnim ugovorom izme|u preduze}a i fonda PIO mo-

`e se regulisati da preduze}e, na teret svojih sredstava ispla}uje naknadu iz prethodnog ~lana, uz obavezu fonda PIO da ispla}eni iznos sredstava refundira preduze}u.

po Zakonu o radu ostvaruje pravo na naknadu zarade, kao i za dane privremene spre~enosti za rad za koje po propisi- ma o zdravstvenoj za{titi ostvaruje naknadu zarade.

âáá – PRESTANAK RADNOG ODNOSA

^lan 77.

Zaposlenom prestaje radni odnos u slu~ajevima predvi-

|enim Zakonom o radu.

^lan 78.

U slu~aju da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, po- slodavac formira komisiju od tri ~lana, koja }e utvrditi rezultate rada zaposlenog.

âááá – PRESTANAK POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENIH

^lan 79.

Ukoliko do|e do prestanka potrebe za radom zaposle- nog, zbog tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih promena, Upravni odbor preduze}a formira}e zajedni~ku komisiju za socijalni dijalog sastavqenu od predstavnika poslodavca i reprezentativnog sindikata.

Zadatak komisije je izrada socijalnog programa za za- poslene u preduze}u, programa racionalizacije broja za- poslenih, programa prestruktuirawa i unapre|ewa po- slovawa osnovne delatnosti i izrada kriterijuma za do- datno stimulisawe neposrednih izvr{ilaca u osnovnoj delatnosti.

^lan 80.

Pri predlagawu i utvr|ivawu zaposlenog za ~ijim je ra- dom prestala potreba, primewiva}e se kriterijumi koje utvr|uje poslodavac, a na osnovu prestanka potrebe za oba- vqawem odre|enih poslova.

Izuzetno, zaposlenom koji je u komunalnim preduze}i- ma grada Beograda proveo vi{e od 20 godina, bez wegove saglasnosti ne mo`e prestati radni odnos usled tehno- lo{kih unapre|ewa, ekonomskih ili organizacionih promena.

^lan 81.

U slu~aju otkaza ugovora o radu, po osnovu tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih promena, poslodavac je du`an, saglasno socijalnom programu, da isplati otprem- ninu, i to:

– do 10 godina provedenih u radnom odnosu – najmawe u visini dvostrukog iznosa zarade,

– od 10 do 20 godine provedenih u radnom odnosu – naj- mawe u visini trostrukog iznosa zarade,

– od 20 do 30 godina provedenih u radnom odnosu – naj- mawe u visini ~etvorostrukog iznosa zarade,

– preko 30 godina provedenih u radnom odnosu – najma- we u visini petostrukog iznosa zarade.

Zaradom u smislu stava 1. ovog ~lana smatra se prose~- na zarada po zaposlenom ispla}ena kod poslodavca za me- sec koji prethodi mesecu u kojem zaposlenom prestaje rad- ni odnos.

^lan 75.

Naknada zarada invalida rada iz ~l. 71. utvr|uje se u to- ku godine kao akontacija, a kona~ni iznos naknada utvr|u- je se po godi{wem obra~unu.

^lan 76.

Naknadu zarade iz ~l. 70. i 71. zaposleni invalid rada ostvaruje za dane provedene na radu, za ostale dane za koje

^lan 82.

Ako poslodavac nema sopstvenih sredstava ili mu nedo- staju sredstva za obezbe|ivawe prava vi{ka zaposlenih utvr|enih Zakonom o radu, koristi}e se sredstva planira- na u buxetu grada.

^lan 83.

Zaposleni kome poslodavac posle isplate otpremnine, u smislu ~l. 81. ovog ugovora, otka`e ugovor o radu zbog

prestanka potrebe za wegovim radom, ostvaruje pravo na nov~anu naknadu i pravo na penzijsko i invalidsko osigu- rawe i zdravstvenu za{titu, u skladu sa propisima o zapo-

{qavawu.

áH – USLOVI ZA RAD SINDIKATA

^lan 84.

Poslodavac je obavezan da sindikatu omogu}i delovawe u skladu sa pozitivnim propisima, a naro~ito:

– da se informi{e, pokre}e inicijative, podnosi zah- teve i predloge i da zauzima stavove o svim pitawima od zna~aja za uslove rada, materijalni i socijalni polo`aj za- poslenih;

– da se upoznaju sa materijalima i pozivaju da prisu- stvuju sednicama na kojima se razmatraju mi{qewa, pred- lozi, inicijative i zahtevi sindikata.

^lan 85.

vqa Pravnoj slu`bi, generalni direktor utvr|uje mese~ni fond pla}enih ~asova predstavnicima sindikalnih orga- nizacija za obavqawe sindikalnih funkcija.

^lan 87.

Predsedniku sindikalne organizacije i ~lanovima od- bora, predsednicima sindikalnih podru`nica i sindi- kalnim poverenicima, ako postupaju u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorima ne mo`e se ponuditi ugovor pod izmewenim uslovima ako je to za wega nepovoqnije, ili na drugi na~in dovesti u nepovoqniji polo`aj zbog sindi- kalne aktivnosti za vreme obavqawa svojih funkcija.

^lan 88.

Reprezentativni sindikat i drugi sindikati u preduze-

}u du`ni su da svoj rad organizuju tako da ne smeta redov- nom radu i funkcionisawu preduze}a i da ne remeti pro- pisanu radnu disciplinu.

H – PRAVA I DU@NOSTI U [TRAJKU

Poslodavac je du`an:

– da sindikatu obezbedi kori{}ewe prostorija bez pla-

}awa naknade;

– da sindikatu obezbedi, bez pla}awa naknade, pru`awe potrebne stru~ne, administrativne i tehni~ke usluge neo- phodne za wihov rad;

– da predstavnicima sindikata omogu}i informisawe zaposlenih, isticawem obave{tewa na mestima koja su za to odre|ena i koja su pristupa~na zaposlenim;

– da se mi{qewa i predlozi reprezentativnog sindika- ta razmotre pre dono{ewa odluke od zna~aja za materijal- ni, ekonomski i socijalni polo`aj zaposlenih i da se u odnosu na wih opredeli;

– da predstavnicima sindikata omogu}i odsustvovawa sa posla radi prisustvovawa sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima na koje su po- zvani;

– da predstavnicima reprezentativnog sindikata omo- gu}i odsustvovawa sa posla radi prisustvovawa seminari- ma na koje su pozvani.

^lan 86.

Poslodavac je du`an da obezbedi:

– predsedniku reprezentativnog sindikata omogu}i da profesionalno obavqa funkciju predsednika, kako bi se sprovodile sve aktivnosti i zadaci u interesu zaposlenih i poslodavca, koji proizlaze iz zakona i kolektivnih ugo- vora i da za to vreme prima naknadu zarade poslova koje je obavqao;

– predsednicima drugih organizacija sindikata pla}e- ne ~asove saglasno Op{tem kolektivnom ugovoru, a u zavi- snosti od broja ~lanova te organizacije;

– sindikalnim poverenicima, odnosno predsednici- ma sindikalnih podru`nica za obavqawe wihove funk- cije pla}ene ~asove u visini jedne polovine mese~nog fonda ~asova predvi|enog za predsednika reprezentativ- nog sindikata, odnosno drugih organizacija sindikata u preduze}u.

Predsednici organizacija sindikata u preduze}u du-

`ni su da obaveste generalnog direktora o izboru sindi- kalnih poverenika, odnosno predsednika sindikalnih po- dru`nica (ime i prezime, pogon – RJ, poslove koje obavqa i dr.) da bi ostvarili pravo po ovom kolektivnom ugovoru. Sindikalni poverenici, odnosno predsednici sindi- kalnih podru`nica, koje broje mawe od 20 ~lanova organi- zacije sindikata, ne ostvaruju pravo na pla}ene ~asove sa-

glasno odredbama ovog ugovora.

Na osnovu izve{taja Slu`be obra~una i raspodele o broju ~lanstva organizacije sindikata u preduze}u, koji se svakih {est meseci (po~etkom ili sredinom godine) dosta-

^lan 89.

Na~in organizovawa i sprovo|ewa {trajka vr{i se u skladu sa Zakonom o {trajku i ovim ugovorom.

^lan 90.

Generalni direktor odre|uje zaposlene koji su du`ni da rade za vreme {trajka, radi obezbe|ewa minimuma pro- cesa rada, s tim da to ne mogu biti zaposleni koji su iza- brani u {trajka~ki odbor.

Zaposleni koji obavqaju poslove za vreme {trajka, is- puwavaju}i minimum procesa rada, du`ni su da izvr{avaju naloge poslodavca.

^lan 91.

Na~in obezbe|ewa minimuma procesa rada utvr|uje ge- neralni direktor preduze}a re{ewem, o neposrednoj sa- radwi sa predsednikom {trajka~kog odbora.

Re{ewe iz stava jedan ovog ~lana sadr`i poslove koji

}e se obavqati u vreme {trajka, kako bi se obezbedilo bez- bedno i uredno odvijawe prevoza putnika u gradskom sao- bra}aju kojim se ostvaruje utvr|eni minimum procesa rada, kao i na~in rada na tim poslovima.

Op{tim aktom generalnog direktora iz stava jedan ovog ~lana utvr|uju se uslovi rada i organizacija rada sa- obra}aja, kao i obavqawe drugih poslova vezanih za orga- nizovawe bezbednog i urednog odvijawa saobra}aja i rada preduze}a u celini.

^lan 92.

Odredbe ovog ugovora i Zakona o {trajku primewuju se i na {trajk upozorewa.

Há – U^E[]E U UPRAVQAWU

^lan 93.

Predstavnike zaposlenih imenuje i razre{ava u Uprav- nom i Nadzornom odboru osniva~.

Predstavnici zaposlenih imenuju se u Upravni i Nad- zorni odbor preduze}a koji ~ine 1/3 ~lanova, saglasno od- redbama Statuta.

Postupak za predlagawe i birawe ~lanova Upravnog i Nadzornog odbora, do okon~awa, vodi i za wega odgovara reprezentativni sindikat.

Ukoliko je u preduze}u organizovano vi{e reprezenta- tivnih sindikata, a ne postigne se dogovor da vode zajed- ni~ku akciju na predlagawu i birawu ~lanova Upravnog i Nadzornog odbora, u smislu odredaba Statuta, generalni direktor }e na osnovu tih predloga predlo`iti osniva~u da za ~lana Upravnog, odnosno Nadzornog odbora bude iza-

bran zaposleni – ~lan reprezentativnog sindikata koji ima najve}i procenat ~lanova u odnosu na broj zaposlenih u preduze}u.

^lan 94.

Reprezentativni sindikat u~estvuje u postupku statu- snih promena preduze}a, a posebno svojinske promene ili ugovarawa koncesija preduze}a, i ima pravo davawa mi-

{qewa i predloga.

^lan 95.

U preduze}u mo`e da se obrazuje savet zaposlenih koji broji devet ~lanova.

Predsednik reprezentativnog sindikata po funkciji je ~lan saveta zaposlenih.

Postupak za predlagawe, izbor i opoziv ~lanova saveta zaposlenih vodi i za wega odgovara reprezentativni sin- dikat, u dogovoru sa drugim sindikatima i zaposlenima.

Savet zaposlenih razmatra pitawa koja se odnose na ostvarivawe prava i obaveza zaposlenih iz rada i po osno- vu rada.

^lan 96.

Upravni odbor, pre dono{ewa akta o re{avawu stambe- nih potreba zaposlenih i akta o za{titi na radu, pribavqa mi{qewe reprezentativnog sindikata.

^lan 97.

Háá – RE[AVAWE SPOROVA U PRIMENI KOLEKTIVNOG UGOVORA

^lan 98.

Sporovi koji nastanu u primeni ovog ugovora re{avaju se pred arbitra`om.

^lan 99.

U~esnici u zakqu~ewu ovog ugovora }e, u roku od 15 dana od dana nastanka spora u primeni kolektivnog ugo- vora, obrazovati arbitra`u ~iji je zadatak da nastali spor re{i.

^lan 100.

Arbitra`a se obrazuje za svaki nastali spor. Arbitra`a ima neparan broj ~lanova.

U arbitra`u svaki potpisnik ugovora imenuje po jed- nog predstavnika a dva arbitra sporazumno predla`u osniva~, generalni direktor preduze}a, reprezentativ- ni sindikat iz reda stru~waka za oblast koja je predmet spora.

^lanovi arbitra`e iz svojih redova biraju predsed- nika.

^lan 101.

Arbitra`a donosi odluku o spornom pitawu u roku od 15 dana od dana obrazovawa arbitra`e.

Arbitra`a donosi odluku ve}inom glasova svih ~la- nova.

Odluka arbitra`e obavezuje u~esnike u zakqu~ivawu kolektivnog ugovora.

^lan 102.

Ukoliko se spor ne re{i pred arbitra`om, sporno pi- tawe re{ava}e se pred nadle`nim sudom.

Hááá – PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 103.

U~esnici ugovora saglasni su da u okviru svojih ovla-

{}ewa deluju u ciqu obezbe|ivawa uslova za primenu odre- daba ovog ugovora.

Na pitawa koja nisu ure|ena ovim ugovorom neposredno se primewuju odredbe Zakona o radu, Op{teg kolektivnog ugovora i Posebnog kolektivnog ugovora za komunalna preduze}a grada Beograda.

Stupawem na snagu ovog ugovora done}e se nova odluka, odnosno sporazum o utvr|ivawu mese~nog fonda pla}enih

~asova za obavqawe sindikalne funkcije.

^lan 104.

Ovaj ugovor zakqu~uje se na neodre|eno vreme, a smatra se zakqu~enim kada ga potpi{u ovla{}eni predstavnici svih u~esnika.

^lan 105.

Va`ewe ovog ugovora mo`e prestati sporazumom svih u~esnika ili otkazom svakog od u~esnika u zakqu~ewu ugo- vora.

Otkaz ugovora se ostalim u~esnicima dostavqa u pi- sanoj formi sa detaqnim obrazlo`ewem razloga za otkaz. U slu~aju otkaza u~esnici su du`ni da u roku od 10 da-

na od dana podno{ewa zahteva otpo~nu postupak pregovara- wa radi re{avawa spornog pitawa.

Ovaj kolektivni ugovor, u slu~aju otkaza, primewuje se do re{ewa spornog pitawa, a najdu`e {est meseci od pod- no{ewa otkaza.

^lan 106.

Izmene i dopune ovog ugovora mo`e tra`iti svaki u~e- snik pisanim putem. U zahtevu se navode razlozi zbog kojih se tra`e wegove izmene i dopune.

Najkasnije u roku od 30 dana od dana dostavqawa zahte- va u~esnici su du`ni da zajedni~ki razmotre zahteve za iz- mene i dopune ovog ugovora i da odlu~e o zahtevu.

^lan 107.

U~esnici ovog kolektivnog ugovora obrazova}e poseb- no telo za pra}ewe wegove primene koje je sa~iweno od po dva predstavnika potpisnika ovog ugovora.

^lan 108.

Ovaj ugovor stupa na snagu danom zakqu~ivawa a prime- wuje se narednog dana od dana objavqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”, a odredbe o zaradama primewiva}e se po~ev od obra~una zarada za mesec juni 2003. godine.

^lan 109.

U roku od {est meseci od dana stupawa na snagu ovog ugovora, Pravilnikom o sistematizaciji poslova utvrdi}e se poslovi sa posebnim uslovima rada (poslovi sa pove}a- nim rizikom).

^lan 110.

Zaposleni koji sada ostvaruju pravo na skra}eno radno vreme po osnovu smenskog rada, rada no}u i dr. nastavqaju sa radom pod istim uslovima.

^lan 111.

Odbor za za{titu na radu nastavqa sa radom do obrazo- vawa novog, saglasno odredbama ovog ugovora.

^lan 112.

Stupawem na snagu ovog ugovora prestaje da va`i Poje- dina~ni kolektivni ugovor za GSP „Beograd” broj 12430

od 6. decembra 1994. godine; Aneks 1 Pojedina~nog kolek- tivnog ugovora za GSP „Beograd” broj 190 od 10. januara 2000. godine; Aneks 2 Pojedina~nog kolektivnog ugovora za GSP „Beograd” broj 3244 od 28. februara 2002. godine.

Izvr{ni odbor Skup{tine grada Beograda

IO broj 352-1202/03, 30. maja 2003. godine

Predsednik

Nenad Bogdanovi}, s. r.

Gradsko saobra}ajno preduze}e „Beograd”

Broj 4780/03, 30. maja 2003. godine

Generalni direktor

Milan No`ini}, s. r.

Savez sindikata Srbije Sindikalna organizacija GSP „Beograd”

Broj 28/03, 30. maja 2003. godine

Predsednik

Spasoje Pejovi}, s. r.

Na osnovu ~lana 146. Zakona o radu („Slu`beni glasnik RS” broj 70/2001 i 73/2001) i ~lana 77. Posebnog kolektiv- nog ugovora za komunalna preduze}a grada Beograda („Slu-

`beni list grada Beograda” broj 29/02, 5/03 i 11/03), Savez samostalnih sindikata Beograda – Sindikalna organiza- cija JKP „Zelenilo – Beograd” (u daqem tekstu: Sindikal- na organizacija), generalni direktor i Izvr{ni odbor Skup{tine grada Beograda, kao ovla{}eni organ osniva~a (u daqem tekstu: osniva~) 30. maja 2003. godine zakqu~uju

POJEDINAАNI KOLEKTIVNI UGOVOR

JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZE]A

„ZELENILO – BEOGRAD”

á – OSNOVNE ODREDBE

^lan 1.

Ovim pojedina~nim kolektivnim ugovorom (u daqem tek- stu: Ugovor) ure|uju se prava, obaveze i odgovornosti iz obla- sti rada i radnih odnosa zaposlenih u JKP „Zelenilo – Beo- grad” (u daqem tekstu: poslodavac) za{tita zaposlenih, zara- de i ostale naknade zaposlenih, prava sindikata, obaveze po- slodavca u obezbe|ivawu i ostvarivawu prava zaposlenih po osnovu rada i me|usobni odnosi potpisnika ovog ugovora.

^lan 2.

Na prava, obaveze i odgovornosti koja nisu ure|ena ovim ugovorom neposredno se primewuju odredbe zakona, Op{teg kolektivnog ugovora i Posebnog kolektivnog ugo- vora.

^lan 3.

Ovaj ugovor primewuje se na sve zaposlene, osim na gene- ralnog direktora, ~ija se prava, obaveze i odgovornosti ure-

|uju posebnim ugovorom koji zakqu~uju generalni direktor i Upravni odbor.

áá – RADNI ODNOS

1. Zasnivawe radnog odnosa

^lan 4.

Radni odnos mo`e da zasnuje lice koje ispuwava op{te uslove utvr|ene zakonom i op{tim aktom preduze}a o orga- nizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka u preduze}u.

Zaposleni zasniva radni odnos zakqu~ivawem ugovora o radu.

Ugovorom o radu ne mogu se utvrditi mawa prava i uslo- vi utvr|eni zakonom i ovim ugovorom.

2. Probni rad

^lan 5.

Na radno mesto za koje je ugovorom o radu to predvi|e- no, zaposleni se prima na probni rad najdu`e tri meseca.

Probni rad, u smislu stava 1. ovog ~lana, ne mo`e se utvrditi za pripravnika.

Probni rad se prema stru~noj spremi utvr|uje u trajawu od:

– za radna mesta za koja se tra`i

visoka stru~na sprema – âáá stepen 3 meseca

– za radna mesta za koja se tra`i vi{a i sredwa stru~na sprema âá, â

i áâ stepen 2 meseca

– za ostala radna mesta 1 mesec Za vreme probnog rada zaposleni i poslodavac mogu da

otka`u ugovor o radu sa otkaznim rokom od pet radnih dana.

Probni rad prati i ocewuje posebna komisija sasta- vqena od lica koja imaju najmawe isti stepen stru~ne spre- me odre|ene vrste zanimawa, kao i zaposleni koji je na probnom radu.

3. Pripravnici

^lan 6.

Na radna mesta utvr|ena op{tim akom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta zaposleni se mo`e primiti u radni odnos u svojstvu pripravnika.

Pripravni~ki sta` za zaposlene sa visokom stru~nom spremom traje 12 meseci, a sa vi{om i sredwom stru~nom spremom {est meseci.

Pripravnik pola`e stru~ni ispit pred komisijom za polagawe stru~nog ispita ukoliko ugovorom o radu nije druga~ije odre|eno.

Komisiju za polagawe stru~nog ispita pripravnika obrazuje generalni direktor preduze}a, a sastavqena je od najmawe tri ~lana odgovaraju}e {kolske spreme i struke, u odnosu na pripravnika koji pola`e priprav- ni~ki ispit.

4. Radno vreme

^lan 7.

Radno vreme zaposlenih iznosi 40 ~asova nedeqno.

Radni dan traje osam ~asova, a radna nedeqa traje pet radnih dana.

Prema potrebama procesa rada i organizacionih de- lova mo`e se utvrditi i klizno radno vreme na po~etku odnosno zavr{etku radnog vremena, i to najvi{e do 1,5

~asova.

^lan 8.

Radno vreme izme|u 22 ~asa i 6 ~asova narednog dana smatra se radom no}u i predstavqa poseban uslov rada u po- gledu utvr|ivawa prava i za{tite zaposlenih.

Zaposleni mo`e da radi no}u du`e od jedne nedeqe uz wegovu pisanu saglasnost.

^lan 9.

Zaposleni mo`e radni odnos zasnovati i sa nepunim radnim vremenom na neodre|eno vreme i odre|eno vreme u skladu sa zakonom, a svoja prava iz radnog odnosa ostvaru- je srazmerno vremenu provedenom na radu i ostvarenim re- zultatima rada.

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom mo`e za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod dru- gog poslodavca.

^lan 10.

Puno radno vreme mo`e se skratiti zaposlenom koji ra- di na naro~ito te{kim, napornim i za zdravqe {tetnim poslovima, i to:

– za rad sa hemijskim sredstvima za za{titu biqa,

– za rad sa hemijskim sredstvima za za{titu biqa na ka- tegorijama javnih zelenih povr{ina (parkovi, skverovi, blokovsko zelenilo, park {ume),

– za rad sa hemijskim sredstvima na odr`avawu fonta- na i javnih ~esama,

– za rad na ~i{}ewu kanalizacione mre`e na komunal- nim objektima,

– za rad u drvoredu sa upotrebom hidrauli~ne tehni~ke platforme do 12 metara visine i za voza~e specijalnih ma-

{ina,

– za rad sa hemijskim sredstvima za za{titu biqa u dr- voredima u kategorijama linearnog zelenila, u drvoredu sa upotrebom hidrauli~ne tehni~ke platforme vi{e od 12 me- tara visine,

– u slu~aju izvo|ewa radova na terenu na naro~ito ni- skim ili visokim temperaturama.

^lan 11.

Skra}ivawe radnog vremena vr{i se srazmerno {tet- nom uticaju na zdravqe, odnosno radnu sposobnost zaposle- nog, u zavisnosti od specifi~nosti poslova i zadataka osnovne delatnosti preduze}a, a najvi{e 10 ~asova nedeq- no, a na osnovu stru~ne analize.

Zaposleni koji radi skra}eno radno vreme ima sva pra- va kao da radi sa punim radnim vremenom.

^lan 12.

Na zahtev poslodavca zaposleni je obavezan da radi du-

`e od punog radnog vremena u slu~aju vi{e sile, iznenad- nog pove}awa obima posla i u drugim slu~ajevima kada je neophodno da se u odre|enom roku zavr{i posao koji nije planiran.

Preduze}e mo`e da uvede i rad du`i od punog radnog vremena, u skladu sa zakonom, a prema potrebama poslova i zadataka.

Rad du`i od punog radnog vremena ne mo`e da traje du-

`e od ~etiri ~asa dnevno, a najvi{e 240 ~asova u kalendar- skoj godini.

Zabrawen je prekovremeni rad zaposlenog koji je mla|i od 18 godina.

^lan 13.

Raspored radnog vremena utvr|uje generalni direktor preduze}a.

^lan 14.

Generalni direktor preduze}a u skladu sa zakonom, mo-

`e vr{iti i preraspodelu radnog vremena posebnim re{e- wem, i to;

– kad to zahteva priroda delatnosti radi obezbe|ewa potrebnog obima i kvaliteta usluga,

– organizacije rada i boqeg kori{}ewa sredstava rada,

– zbog racionalnog kori{}ewa radnog vremena,

– izvr{ewe odre|enog posla u odre|enim rokovima.

Preraspodela radnog vremena na osnovu stava 1. mora se izvr{iti tako da ukupno radno vreme zaposlenog u toku ka- lendarske godine u proseku ne bude du`e od punog radnog vremena.

^lan 15.

Preduze}e mo`e zaposlenom kojem se vr{i preraspode- la radnog vremena, odnosno koji u kalendarskoj godini u odre|enom periodu radi du`e, a u drugom kra}e, da odredi da na drugi na~in i u drugom periodu koristi dnevni i ne- deqni odmor, pod uslovom da mu se dnevni i nedeqni od- mor obezbedi u obimu utvr|enom zakonom, ali u periodu ko- ji ne mo`e da bude du`i od 30 dana.

Za vreme rada na poslovima iz stava 1. ovog ~lana zapo- sleni ima pravo na odmor izme|u dva radna dana u trajawu od najmawe 10 ~asova neprekidno.

Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vre- mena za koji se vr{i preraspodela, ima pravo da mu se ~a- sovi rada du`i od punog radnog vremena prera~unaju u pu- no radno vreme i priznaju u sta` ili da mu se ra~unaju kao

~asovi rada du`i od punog radnog vremena.

5. Odmori i odsustva

A. Oдmор у ǔоnу рaдa

^lan 16.

Zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajawu od 30 minuta, s tim da se ne mo`e koristiti na po~etku ili kraju radnog vremena.

Zaposleni koji rade du`e od ~etiri sata, a kra}e od

{est ~asova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u traja- wu od 15 minuta.

^lan 17.

Preduze}e je du`no da zaposlenom obezbedi odmor izme-

|u dva uzastopna radna dana u trajawu od najmawe 12 ~asova neprekidno, osim ako se radi o sezonskim poslovima, kada taj odmor mo`e da bude i 10 ~asova.

Preduze}e je obavezno da zaposlenom obezbedi nedeqni odmor u trajawu od najmawe 24 ~asa neprekidno.

Б. Fодuuau одmор

^lan 18.

Zaposleni ima pravo na godi{wi odmor od najmawe 18 dana.

Zaposlenom se godi{wi odmor u trajawu od 18 radnih dana uve}ava po osnovu:

a) sta`a osigurawa,

b) doprinosa zaposlenog na radnom mestu, odnosno slo-

`enosti poslova radnog mesta,

v) invalidnosti – zdravstvenog stawa zaposlenog ili

~lana u`e porodice,

g) posebnih ote`anih uslova rada.

Pod radnim sta`om smatraju se godine provedene na radu. Pod zdravstvenim stawem zaposlenog ili ~lana u`e poro- dice smatraju se invalidi rada áá i ááá kategorije i zaposle- ni koji imaju re{ewe Komisije PIO za rad na lak{em rad- nom mestu, izdr`avano dete koje ima smetwe u psihofizi~-

kom razvoju, samohrani roditeq ili roditeq sa vi{e dece.

Pod posebnim uslovima rada smatra se te`ina poslova i uticaj rada i radne okoline na zdravqe zaposlenog.

^lan 19.

Ako u kalendarskoj godini zaposleni nema godinu dana rada, ili ima prekid radnog odnosa du`i od pet radnih da- na sti~e pravo na godi{wi odmor posle {est meseci ne- prekidnog rada.

Preduze}e je du`no da zaposlenom koji u kalendarskoj go- dini ima godinu dana rada obezbedi kori{}ewe godi{weg odmora u trajawu od 18 radnih dana uve}anog po osnovu:

1. sta`a osigurawa – za svakih 5 godina sta`a po 1 dan

2. doprinosa u radu, odnosno slo`enosti poslova rad- nog mesta do 5 radnih dana i to:

– za poslove za koje se zahteva

á – áâ stepen stru~ne spreme 2 radna dana

– za poslove za koje se zahteva

â i âá stepen stru~ne spreme 3 radna dana

– za poslove za koje se zahteva

âáá i âááá stepen stru~ne spreme 4 radna dana

– za poslove sa posebnim

ovla{}ewima i odgovornostima 3 radna dana

3. zaposlenom invalidu, samohranom roditequ sa detetom do 7 godina, zaposlenoj sa maloletnim detetom, zaposlenom sa dvoje ili vi{e dece do 14 godina `ivota, zaposlenom koji u svom doma}instvu izdr`ava dete koje ima smetwe

u psihofizi~kom razvoju 3 radna dana U slu~aju da se istovremeno sti~u

dva ili vi{e osnova iz ta~ke 3. onda se godi{wi odmor po svim

osnovama uve}ava za 5 radnih dana

4. za radna mesta sa posebnim uslovima rada, kao i na drugim radnim mestima sa posebnim specifi~nostima u zavisnosti od osnovne delatnosti preduze}a zaposlenom uve}ava se du`ina

godi{weg odmora za 7 radnih dana

^lan 20.

Zaposlenom sa 30 godina penzijskog sta`a i 55 godina

`ivota i zaposlenoj sa 25 godina penzijskog sta`a i 50 go- dina `ivota utvr|uje se du`ina godi{weg odmora u traja- wu od najmawe 30 radnih dana.

Zaposlenom godi{wi odmor po svim osnovama ne mo`e trajati du`e od 35 radnih dana.

^lan 21.

Zaposlenom se mo`e odobriti kori{}ewe godi{weg odmora u dva dela, ukoliko proces rada to dozvoqava, s tim da prvi deo koristi bez prekida u trajawu od najmawe 10 radnih dana u toku kalendarske godine, a drugi deo najka- snije do 30 juna naredne godine.

^lan 22.

Raspored kori{}ewa godi{weg odmora utvr|uje gene- ralni direktor uz prethodnu konsultaciju zaposlenog, pre- ma planu kori{}ewa godi{weg odmora za teku}u godinu, ako se time ne remeti proces rada preduze}a.

Re{ewe o kori{}ewu godi{weg odmora donosi gene- ralni direktor u pisanoj formi i isto uru~uje se radniku najkasnije 15 dana pre datuma odre|enog za po~etak kori-

{}ewa godi{weg odmora.

â – ODSUSTVOVAWE SA RADA

^lan 23.

Generalni direktor preduze}a du`an je da zaposlenom omogu}i odsustvo u trajawu do pet radnih dana u kalendar- skoj godini po svim osnovama u slede}im slu~ajevima:

– stupawa u brak 5 radnih dana

– ro|ewa deteta 5 radnih dana

– smrti ~lana u`e porodice (bra~ni

drug, deca, roditeqi zaposlenog) 5 radnih dana

– smrti brata ili sestre zaposlenog 3 radna dana

– smrti roditeqa, usvojioca brata ili sestre, bra~nog druga zaposlenog i smrti lica koji `ive u zajedni~kom

doma}instvu sa zaposlenim 2 radna dana

– nege ~lana u`e porodice 5 radnih dana

– selidbe sopstvenog doma}instva 4 radna dana

– polagawa stru~nog ispita 5 radnih dana

– praznovawa krsne slave 1 radni dan

– elementarnih nepogoda 5 radnih dana

– kori{}ewa organizovanog rekreativnog odmora u ciqu

prevencije radne invalidnosti 5 radnih dana

– u~estvovawa na sportskim

i radno-proizvodnim takmi~ewima 5 radnih dana

– dobrovoqnog davawa krvi 2 radna dana

Odsustvo u slu~aju dobrovoqnog davawa krvi zaposleni koristi na dan davawa krvi i narednog dana.

Odsustvo za slu~aj poro|aja, smrti ~lana u`e porodice, rekreativnog odmora, dobrovoqnog davawa krvi ne ura~u- nava se u ukupan broj radnih dana pla}enog odsustva u toku kalendarske godine.

^lan 24.

Vreme provedeno na pla}enom odsustvu smatra se kao vreme provedeno na radu.

^lan 25.

Zaposlenom se mo`e odobriti odsustvo bez naknade za- rade u slede}im slu~ajevima:

– nege ~lana u`e porodice 5 radnih dana

– nege ~lana {ire porodice 3 radna dana

– smrti srodnika, koji nisu

navedeni u ~l. 23 2 radna dana

^lan 26.

Ukoliko postoje potrebe preduze}a za stru~nim usavr-

{avawem zaposlenih, generalni direktor mo`e odobriti pla}eno odsustvo do 30 radnih dana u toku jedne kalendar- ske godine ukoliko to zahteva vrsta posla i ako ne remeti proces rada.

^lan 27.

Kada to omogu}i organizacija procesa rada na zahtev za- poslenog mo`e se odobriti nepla}eno odsustvo do jedne godine.

Odluku o odsustvu iz stava 1. ovog ~lana donosi gene- ralni direktor ili lice koje on ovlasti.

1. Otkaz ugovora o radu od strane poslodavca

^lan 28.

Generalni direktor preduze}a mo`e zaposlenom otka- zati ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom u~ini povredu radne obaveze utvr|ene zakonom i u slede}im slu-

~ajevima:

1. neizvr{ewe, nesavesno, neblagovremeno i nemarno izvr{ewe radnih obaveza i du`nosti;

2. odbijawe naloga direktora ili neposrednog rukovo- dioca za izvr{ewe odre|enog radnog zadatka;

3. dolazak na rad u pijanom stawu ili upotreba alkoho- la za vreme rada;

4. neopravdano i uzastopno izostajawe sa rada dva rad- na dana;

5. prekora~ewe slu`benih ovla{}ewa u radu;

6. nezakonito raspolagawe sredstvima;

7. necelishodno i neodgovorno kori{}ewe sredstava i opreme;

8. zloupotreba polo`aja i prekora~ewa datog ovla-

{}ewa;

9. odavawe poslovne, slu`bene ili druge tajne utvr|ene posebnim aktom direktora;

10. povreda propisa o za{titi na radu i preuzimawa mera radi za{tite na radu, sredstava rada i `ivotne sre- dine;

11. ometawe drugog radnika u procesu rada;

12. nano{ewe materijalne {tete preduze}u ili zaposle- nima;

13. raspolagawe sredstvima preduze}a i anga`ovawe za- poslenih radi obavqawa privatnih poslova u radno vreme odnosno bez pismene saglasnosti;

14. kr{ewe odredbi o zabrani konkurencije;

15. nedoli~no pona{awe prema ostalim zaposlenima (sva|a, uvreda, kleveta i dr.);

16. kra|a, bez obzira na vrednost.

Postupak utvr|ivawa povrede radne obaveze zaposlenom utvr|uje se posebnom odlukom poslodavca.

^lan 29.

Zaposleni mo`e da bude privremeno udaqen sa rada ako je protiv wega pokrenut krivi~ni postupak zbog krivi~nog dela u~iwenog na radu ili ako je u~inio povredu radne obaveze koja ugro`ava imovinu preduze}a u visini najmawe tri prose~ne zarade u preduze}u, za prethodna tri meseca.

ááá – ZA[TITA NA RADU

^lan 30.

Preduze}e i zaposleni du`ni su da se u procesu rada pridr`avaju odredaba Zakona o za{titi na radu i ovog ugo- vora u organizovawu i sprovo|ewu za{tite na radu.

^lan 31.

Poslodavac se obavezuje da zaposlenima obezbedi li~na za{titna sredstva i opremu, sredstva za li~nu higijenu, osposobqavawe zaposlenih za bezbedan rad, odr`avawe oru|a za rad u ispravnom stawu i preduzima potrebne mere za{tite od {tetnih uticaja za `ivot i zdravqe zaposlenih, polaze}i od specifi~nosti preduze}a.

Op{tim aktom na osnovu ve{ta~ewa nadle`ne ustanove utvrdi}e se radna mesta na kojima postoji opasnost od po- vre|ivawa, profesionalnih i drugih oboqewa, uz mi{qe- we reprezentativnog sindikata.

Na takvim radnim mestima mogu raditi zaposleni koji pored op{tih ispuwavaju i posebne uslove iz oblasti za-

{tite na radu i drugih propisa vezanih za obavqawe delat- nosti preduze}a.

Obaveza preduze}a je da osigura sve zaposlene za slu~aj smrti ili invaliditeta, a visinu premije osigurawa utvr-

|uje Upravni odbor preduze}a, uz prethodno pribavqeno mi{qewe reprezentativnog sindikata preduze}a.

^lan 32.

Zaposleni su du`ni da se obu~e za primenu mera za{ti- te na radu i za pru`awe pomo}i ostalim zaposlenima, uko- liko im zapreti opasnost po `ivot i zdravqe; da se pod- vrgnu redovnim i vanrednim preventivnim zdravstvenim pregledima; da svoje znawe i prakti~nu sposobnost u po- gledu radne i `ivotne sredine stalno usavr{avaju; da oba- vqawem svojih poslova spre~avaju zaga|ivawe radne i `i- votne sredine; da pravilno rukuju oru|ima za rad i da se pridr`avaju propisa o za{titi na radu.

^lan 33.

Zaposleni je odgovoran: ako suprotno nameni koristi sredstva i opremu li~ne za{tite, nepravilno rukuje wima i ne odr`ava ih u ispravnom stawu i ako odmah ne obave- sti odgovornog zaposlenog o kvarovima ili drugim nedo- stacima koji mogu ugroziti `ivot drugih zaposlenih i bez- bednost procesa rada.

^lan 34.

Zaposleni ima pravo da odbije da radi odre|ene poslo- ve ako mu zbog vr{ewa tih poslova preti opasnost po zdra- vqe ili `ivot, u skladu sa zakonom.

Predsednik reprezentativnog sindikata ima pravo da se neposredno upozna sa primewenim merama za{tite na radu u uslovima rada na svakom radnom mestu i da nadle-

`nom organu preduze}a predlo`i preduzimawe propisanih mera za{tite na radu.

^lan 35.

U ciqu prevencije radne invalidnosti preduze}e }e u skladu sa svojim mogu}nostima izdvajati sredstva za kori-

{}ewe organizovanog rekreativnog odmora, najmawe u vi- sini 0,15% na masu sredstava ispla}enih na ime zarade za svaki mesec kori{}ewa organizovanog rekreativnog odmo- ra, a zaposleni su du`ni da isti koriste u skladu sa kri- terijumima koje utvrdi sindikalna organizacija.

^lan 36.

Za{tita `ena, omladine i invalida u preduze}u ostva- ruje se u skladu sa zakonom.

^lan 37.

Posebnim op{tim aktom bli`e se ure|uje za{tita na radu zaposlenih uz obavezu da se konkretno utvrde poslovi sa posebnim uslovima rada, li~na za{titna sredstva i oprema za ove poslove gde se opasnost i {tetnost, koje se pojavquju u procesu rada, ne mogu otkloniti na drugi na-

~in, kao i poslovi za koje je obavezno obezbediti sredstva li~ne higijene.

áâ – ZARADA, NAKNADE ZARADE I DRUGA PRIMAWA

^lan 38.

Zaposleni ima pravo na odgovaraju}u zaradu, koja se utvr|uje u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.

Zaradu u smislu stavke 1. ovog ~lana, ~ini zarada:

– koju zaposleni ostvari za obavqeni rad i vreme pro- vedeno na radu,

– uve}ana zarada,

– naknade zarada ugovorenih ovim ugovorom i

– druga primawa.

Zarada se utvr|uje na osnovu vrednosti posla koji zapo- sleni obavqa na radnom mestu.

Zaposleni imaju pravo na odgovaraju}u zaradu u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.

Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti ili rad iste vrednosti koji ostvaruje u preduze}u.

^lan 39.

Zarada koja se ostvaruje za obavqeni rad i vreme prove- deno na radu utvr|uje se na osnovu:

– osnovne zarade i

– ostvarenih rezultata.

Osnovna zarada zaposlenog se utvr|uje na osnovu:

– vrednosti radnog ~asa,

– vrednosti – koeficijenata posla i

– mese~nog fonda ostvarenih ~asova rada.

^lan 40.

Zarada za zaposlene u javnim preduze}ima komunalno stambene delatnosti Beograda kojima je osniva~ Skup{ti- na grada, utvr|uje se na nivou odgovaraju}e, uporedive veli-

~ine prose~no ispla}ene zarade po zaposlenim u privredi grada u prethodnom mesecu u odnosu na mesec za koji se vr-

{i isplata zarada.

Zaposleni ostvaruju pravo na masu sredstava za isplatu zarada na osnovu:

1. ostvarene zaposlenosti u obra~unskom periodu (bro- ja zaposlenih na osnovu ~asova rada),

2. prose~no ispla}ene zarade po zaposlenim u privredi grada u prethodnom mesecu,

3. procenta korelacije iskazanog u tabeli.

U skladu sa prethodno definisanim parametrima utvr-

|uje se vrednost radnog ~asa za standardni u~inak u predu- ze}u.

Ukoliko prose~na ciqna zarada zaposlenih u preduze}u bude ispla}ivana ispod prose~ne ciqne zarade zaposlenih u privredi grada, uskla|ivawe }e se vr{iti sukcesivno, kontinuirano.

^lan 41.

Masa zarada iz prethodnog ~lana ugovara se najkasnije do 30. novembra teku}e godine za narednu godinu na osnovu sporazumno utvr|ene metodologije, odnosno mehanizma ko- relacije zarada u preduze}u i prose~no ostvarivane zarade u privredi Beograda, a u zavisnosti od ekonomsko-finan- sijskog polo`aja preduze}a, mogu}nosti osniva~a defini- sanih na osnovama politike razvoja komunalnih delatnosti.

^lan 42.

Vrednost posla utvr|uje se na osnovu slo`enosti, odgo- vornosti, uslova rada i stru~ne spreme, koja je uslov za obavqawe odre|enog posla, polaze}i od specifi~nosti po- slova preduze}a.

Osnovna zarada kreta}e se u rasponu 1 prema 6.

^lan 43.

Osnovna zarada iz ~lana 39. ovog ugovora mo`e se ugo- vorom o radu ugovoriti i u ve}em iznosu, u skladu i na osnovu sporazuma.

Osnovna zarada iz ~lana 39. ugovara se na osnovu slede-

}ih kriterijuma:

– kvaliteta i ta~nosti u ispuwavawu radnih zadataka polaze}i od specifi~nosti poslova,

– radne discipline,

– odgovornosti prema radu i sredstvima rada,

– radnog iskustva, a posebno du`ine rada u preduze}u,

– stepena stru~ne spreme i osposobqenosti zaposlenog za poslove na kojima radi i

– drugih kriterijuma od zna~aja za procenu obima i kva- liteta, odnosno radnog doprinosa zaposlenog polaze}i od specifi~nosti osnovne delatnosti svakog preduze}a.

^lan 44.

Zarada zaposlenih mo`e se umawiti do 20%, odnosno uve}ati do 40% po osnovu slo`enosti, obima, kvaliteta i uslova rada.

Kriterijumi za umawewe zarada su: nezadovoqavaju}i kvalitet rada, stru~nost u radu, odnos prema sredstvima rada i radna disciplina zaposlenih.

Doprinos zaposlenih za uve}awe zarade utvr|uje se na osnovu kriterijuma:

– kvalitet rada, {to podrazumeva izuzetno kvalitetan rad, bez gre{ke i {karta,

– stru~nost u radu, {to podrazumeva posedovawe izuzet- no visokog stru~nog znawa, {to omogu}ava sigurna i kva- litetna re{ewa u obavqawu radnih zadataka,

– kreativnost i zainteresovanost za rad, podrazumeva da se dobrim idejama i kvalitetnim re{ewima doprinosi realizaciji zadataka,

– odnos prema radu podrazumeva da zaposleni pored re- dovnih zadataka prihvata i radi dodatne poslove i da je po- uzdan za svaki neophodan posao,

– odnos prema sredstvima rada podrazumeva da zaposle- ni izuzetno vodi ra~una o sredstvima rada o utro{ku mate- rijala i energije,

– radna disciplina podrazumeva da je zaposleni redo- van na poslu, da pokazuje izuzetnu a`urnost, u potpunosti se pridr`ava propisanih rokova, spreman je uvek da osta- ne po potrebi i posle radnog vremena, anga`ovan je i za- interesovan.

Na osnovu predloga neposrednih rukovodilaca, direk- tor sektora utvr|uje kona~an predlog za umawewe odnosno uve}awe zarade za prethodni mesec.

Odluku o umawewu odnosno uve}awu zarade donosi gene- ralni direktor.

^lan 45.

Nagrada meseca dodequje se najboqim zaposlenim za do- prinos u radu za prethodni mesec.

Nagrada meseca dodequje se za do 1% zaposlenih u izno- su od 40% od cene radnog mesta zaposlenog.

Elementi za ocenu rada zaposlenih su i kriterijumi za dodelu nagrade meseca.

Odluku o nagradi meseca donosi generalni direktor.

^lan 46.

Godi{wa nagrada dodequje se najboqim zaposlenim za doprinos u radu u prethodnoj godini.

Godi{wa nagrada dodequje se za do 1% zaposlenih, a iznosi od 1–3 prose~ne zarade preduze}a u posledwa tri meseca.

Elementi – kriterijumi za ocenu rada zaposlenih su i kriterijumi za dodelu godi{we nagrade.

Odluku o godi{woj nagradi donosi generalni di- rektor.

^lan 47.

Radi zna~ajnog, vanrednog doprinosa u pove}awu ukup- nog prihoda i uspe{nog poslovawa preduze}a, generalni direktor mo`e doneti odluku o izuzetnom uve}awu zarade – nagrade. Iznos izuzetne nagrade generalni direktor odre-

|uje na osnovu doprinosa zaposlenog.

^lan 48.

Cena radnog mesta utvr|uje se kao proizvod vrednosti radnog ~asa i vrednosti posla, a na osnovu Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta u preduze}u, raspore|ivawu zaposlenih, stru~nosti i slo`enosti posla i odgovorno- sti u radu.

Individualni koeficijenti slo`enosti poslova, od- govornosti, stru~nosti i uslova rada za radna mesta u Pra- vilniku o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u preduze}u utvr|ena su u Pregledu grupa poslova sa koefi- cijentom radnih mesta, koja je sastavni deo ovog ugovora.

^lan 49.

Osniva~ se obavezuje da zajedno sa poslodavcem obezbe-

|uje isplatu zarade za zaposlene u preduze}u u slede}im ro- kovima:

– akontacija za teku}i mesec izme|u 25. i 30. u teku}em mesecu.

– kona~an obra~un zarade do 15. u narednom mesecu.

Prose~na zarada u preduze}u ostvarena po ovom ugovoru ne mo`e biti ni`a od ostvarene prose~ne zarade zaposle- nih u privredi grada Beograda.

1. Uve}ana zarada

^lan 50.

Zaposleni ima pravo na uve}anu zaradu, i to za:

– prekovremeni rad,

– rad na dan praznika koji je neradan dan,

– no}ni rad i

– rad u smeni.

^lan 51.

Preduze}e se obavezuje da zaposlenom uve}a osnovnu za- radu, i to:

– za rad na dan praznika koje je neradni za 150%,

– za rad no}u (izme|u 22 i 6 ~asova narednog dana) ako takav rad nije ura~unat pri utvr|ivawu vrednosti posla za 45%,

– za prekovremeni rad u koji se ne ura~unava radno vre- me unapred odre|eno na osnovu izvr{ewa godi{we prera- spodele vremena za 45%,

– za rad u smeni 5%,

– za rad nedeqom 15%.

Ako se istovremeno steknu uslovi za uve}awe zarade u smislu stava 1. ovog ~lana po vi{e osnova, procenat ne mo-

`e biti ni`i od zbira procenata uve}awa po svakom od osnova.

^lan 52.

Zarada radnika po osnovu posebnih uslova rada uve}ava se za efektivne ~asove rada provedene na slede}im poslo- vima:

a) za 5% i to:

– za rad u drvoredu na visini do tri metra,

– za sve radove na razdelnim trakama;

b) za 10% i to:

– rad sa hemijskim sredstvima za za{titu biqa (parko- vi, skverovi, blokovsko zelenilo, park – {ume, i dr. i na poslovima kopirawa),

– u drvoredu sa upotrebom HTP do 12 metara i za voza~e specijalnih ma{ina,

– rad sa hemijskim sredstvima na odr`avawu fontana i javnih ~esama,

– rad na ~i{}ewu kanalizacione mre`e na komunalnim objektima;

v) za 15%, i to:

– rad sa hemijskim sredstvima za za{titu biqa u drvo- redima i ostalim kategorijama linearnog zelenila, u dr- voredu sa upotrebom HTP vi{e od 12 metara.

2. Naknade i druga primawa

^lan 53.

Preduze}e je du`no da zaposlenom obezbedi naknadu za- rade za vreme odsustvovawa sa rada u visini od 100% pro- se~ne zarade radnika u mesecu u kome odsustvuje, i to u sle- de}im slu~ajevima:

– prekida rada do koga je do{lo naredbom nadle`nog organa odnosno ovla{}enog radnika,

– neobezbe|ivawa za{tite na radu usled ~ega bi daqe obavqawe rada prouzrokovalo neposrednu opasnost po `i- vot i zdravqe radnika ili drugih lica,

– kori{}ewa godi{weg odmora i pla}enog odsustva,

– praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi,

– privremene nesposobnosti za rad ako je nesposobnost prouzrokovana povredom na radu i profesionalnim oboqe- wem,

– davawa krvi, tkiva i drugog dela tela,

– odazivawa pozivu vojnih i drugih organa,

– stru~nog osposobqavawa i usavr{avawa radi potrebe procesa rada,

– u~e{}a na radno-proizvodnom takmi~ewu i izlo`bi inovacija i drugih vidova stvarala{tva,

– prisustvovawa sednicama Skup{tine grada, wenih te- la, organa dru{tvenih fondova ili organa sindikata i Saveza sindikata u svojstvu ~lana.

^lan 54.

Zaposlenom pripada naknada zarade za vreme odsustvo- vawa sa posla zbog privremene spre~enosti za rad prouzro- kovanom bole{}u ili povredom van rada u visini od 75% od zarade koju je ostvario u mesecu u kome je nastupila spre~enost uve}ana za dodatak po osnovu du`ine vremena provedenog u radnom odnosu.

^lan 55.

Zaposleni ima pravo i na druga primawa i to za:

1. vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad),

2. ishranu u toku rada,

3. tro{kove boravka na terenu (terenski dodatak),

4. regres za kori{}ewe godi{weg odmora i

5. druga primawa u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom.

^lan 56.

Preduze}e se obavezuje da zaposlenom ispla}uje dodatak na zaradu u iznosu od 0,5% cene radnog mesta utvr|ene ovim ugovorom za svaku godinu radnog sta`a.

^lan 57.

Preduze}e je du`no da zaposlenom obezbedi primawa koja su u funkciji izvr{ewa poslova, i to:

– Tro{kove prevoza u javnom saobra}aju radi odlaska na rad i povratka sa rada do visine cene prevoza karte s tim

{to tako utvr|ena naknada ne mo`e biti mawa od 50% od visine cene prevozne karte. Pravo na tro{kove prevoza u

javnom saobra}aju ima zaposleni koji od mesta stanovawa do mesta obavqawa delatnosti koristi javni prigradski, gradski i me|ugradski prevoz kao jedino sredstvo prevoza.

– Tro{kove ishrane u toku rada u visini od 20% pro- se~ne ispla}ene mese~ne zarade po zaposlenom u privredi republike, prema posledwem objavqenom podatku republi~- kog organa nadle`nog za poslove statistike, ili do visi- ne neoporezivog iznosa prema zvani~nim podacima nadle-

`nog organa ako je to povoqnije za zaposlene.

– Regres zaposlenom za kori{}ewe godi{weg odmora u visini prose~ne ispla}ene zarade po zaposlenom u privre- di republike, prema posledwem objavqenom podatku nadle-

`nog republi~kog organa za poslove statistike.

– Dnevnicu za slu`beno putovawe u zemqi u visini od 5% prose~ne neto zarade po zaposlenom u privredi repu- blike prema posledwem objavqenom podatku nadle`nog or- gana za statistiku, s tim {to se putni tro{kovi priznaju u celini prema prilo`enom ra~unu, a tro{kovi no}ewa do iznosa cene u hotelu „A” i „B” kategorije.

– Dnevnicu za slu`beno putovawe u inostranstvo do iz- nosa pod uslovima i na na~in propisan za savezne organe, a ne mawe od 75% tog iznosa.

– Tro{kove rada na terenu (terenski dodatak), u visi- ni od 3% prose~ne mese~ne zarade po zaposlenom u privre- di grada prema posledwem objavqenom podatku nadle`nog organa za statistiku, odnosno najmawe u iznosu koji je po zakonu neoporeziv, a ako nisu obezbe|eni sme{taj i ishra- na zaposlenih i naknadu tro{kova sme{taja i ishrane.

– Tro{kove prevoza sopstvenim putni~kim automobi- lom po pre|enom kilometru do iznosa 30% cene jednog li- tra benzina.

^lan 58.

Preduze}e je du`no da zaposlenom obezbedi pravo i is- plati:

– otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi kori-

{}ewa prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti u visini od

~etiri zarade koju bi zaposleni ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se ispla}uje otpremnina, s tim

{to tako ispla}ena otpremnina ne mo`e biti ni`a od ~e- tiri prose~ne zarade po zaposlenom ispla}ene kod poslo- davca, za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vr{i ispla- ta otpremnine, odnosno ~etiri prose~ne zarade ispla}ene u gradu Beogradu, prema posledwem objavqenom podatku or- gana nadle`nog za poslove statistike, ako je to za zaposle- nog povoqnije,

– pomo} porodici u slu~aju smrti zaposlenog i ~lana u`e porodice (bra~ni drug i deca) u visini tro{kova po- grebnih usluga prema prose~nim cenama JKP,

– nagradu povodom jubilarne godine preduze}a u visini koju odredi UO,

– nagradu povodom jubilarne godine zaposlenog u pred- uze}u kojima se smatraju 10, 15, 20, 25, 30, 35 i 40 godina ra- da u preduze}u i to:

– za 10 godina rada 2 prose~ne zarade,

– za 15 godina rada 2,5 prose~ne zarade,

– za 20 godina rada 3 prose~ne zarade,

– za 25 godina rada 3,5 prose~ne zarade,

– za 30 godina rada 4 prose~ne zarade,

– za 35 godina rada 4,5 prose~ne zarade,

– za 40 godina rada 5 prose~nih zarada

poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se is- pla}uje nagrada.

Isplata jubilarnih i drugih nagrada izvr{i}e se po prethodnom obave{tewu osniva~a.

^lan 59.

U skladu sa finansijskim mogu}nostima preduze}a, a prema odluci o kriterijumima i visini koju odredi gene- ralni direktor, preduze}e mo`e da obezbedi pravo i is- plati:

– solidarnu pomo} za slu~ajeve te`e bolesti zaposle- nog ili ~lana u`e porodice, zdravstvene rehabilitacije zaposlenog, nastupawa te`e invalidnosti, ubla`avawa po- sledica elementarnih nepogoda, pru`awa pomo}i porodi- ci umrlog zaposlenog, nabavke lekova za zaposlene ili

~lana u`e porodice, tro{kove operacija i stipendirawe dece umrlih zaposlenih;

– zajam za nabavku ogreva, zimnice, uxbenika, sa rokom vra}awa koji ne mo`e biti du`i od {est meseci.

^lanovima u`e porodice smatraju se bra~ni drug i deca. Solidarna pomo} dodequje se i u slu~aju smrti rodite-

qa zaposlenog.

3. Minimalna zarada

^lan 60.

Usled poreme}aja poslovawa poslodavca zaposlenom se mo`e ispla}ivati minimalna zarada.

Minimalna zarada za standardni u~inak i puno radno vreme za zaposlene u preduze}u iznosi 40% prose~ne zara- de u privredi republike, prema posledwem objavqenom po- datku republi~kog organa nadle`nog za poslove statisti- ke, uve}an za 20% po osnovu specifi~nosti poslova i uslo- va rada.

^lan 64.

Izuzetno, zaposlenom koji je u komunalnoj delatnosti proveo vi{e od 20 godina, bez wegove saglasnosti ne mo`e prestati radni odnos usled tehnolo{kog unapre|ewa ili ekonomskih te{ko}a.

^lan 65.

U slu~aju otkaza ugovora o radu preduze}e je du`no da isplati zaposlenom otpremninu u visini od:

– do 10 godina provedenih u radnom odnosu od najmawe tri iznosa zarade

– od 10 do 20 godina provedenih u radnom odnosu od naj- mawe ~etiri iznosa zarade

– od 20 do 30 godina provedenih u radnom odnosu od naj- mawe pet iznosa zarade

– preko 30 godina provedenih u radnom odnosu od najma- we {est iznosa zarade,

koji je zaposleni ostvario za mesec koji prethodi mese- cu u kome mu prestaje radni odnos.

1. Zabrana konkurencije

^lan 66.

^lan 61.

Preduze}e minimalnu zaradu mo`e ispla}ivati na osnovu posebne odluke Upravnog odbora donete uz sagla- snost reprezentativnog sindikata u periodu ne du`em od

{est meseci u toku kalendarske godine.

Prilikom dono{ewa odluke poslodavac zajedno sa re- prezentativnim sindikatom precizira rokove isplate raz- like izme|u ispla}ene minimalne zarade i zarade zaposle- nog koju bi ostvario na poslovima na koje je raspore|en.

â – PRESTANAK POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENIH

^lan 62.

Ukoliko preduze}e namerava da otka`e ugovor o radu za vi{e od 10% od ukupnog broja zaposlenih u toku kalendar- ske godine zbog tehnolo{kih, ekonomskih ili organizaci- onih promena, potpisnici ovog ugovora du`ni su da zakqu-

~e socijalni program i donesu program re{avawa vi{ka zaposlenih.

Program iz stava 1. ovog ~lana treba da sadr`i broj i strukturu radnika, kriterijume, predlog mera odnosno ak- tivnosti koje }e se preduzeti u ciqu re{avawa polo`aja i prava zaposlenih za ~ijim je radom prestala potreba, u skladu sa zakonom.

^lan 63.

Upravni odbor preduze}a formira}e zajedni~ku komi- siju za socijalni dijalog sastavqenu od predstavnika po- slodavca i reprezentativnog sindikata.

Zadatak ove komisije je: izrada socijalnog programa za zaposlene u preduze}u; programa racionalizacije broja za- poslenih; programa prestrukturirawa i unapre|ewa po- slovawa osnovne delatnosti i izrada kriterijuma za do- datno stimulisawe neposrednih izvr{ilaca u osnovnoj delatnosti.

Utvr|ivawe predloga zaposlenih za ~ijim radom presta- je potreba vr{i komisija od {est ~lanova koju na paritet- nom principu imenuje Upravni odbor i sindikalna orga- nizacija, a na osnovu kriterijuma datih u Programu re{a- vawa vi{ka zaposlenih.

Komisija je du`na da utvrdi predlog zaposlenih za ~ijim je radom prestala potreba na osnovu kriterijuma, merila i postupka utvr|enih u Programu re{avawa vi{ka zaposlenih. Kona~na rang-lista koja sadr`i spisak zaposlenih ko- jima je utvr|en prestanak potrebe za radom u preduze}u, mo- ra biti dostupna svim zaposlenim (istaknuta na oglasnoj

tabli) i utvr|uje je generalni direktor.

Zaposleni ne mo`e da radi u svoje ime i za svoj ra~un,

na teritoriji Republike Srbije u ime i za ra~un drugog pravnog ili fizi~kog lica bez saglasnosti preduze}a, po- slove iz delatnosti preduze}a.

Ako zaposleni prekr{i zabranu konkurencije, du`an je da nadoknadi {tetu preduze}u.

2. Naknada {tete

^lan 67.

Zaposleni koji na radu, odnosno u vezi sa radom namer- no ili iz krajwe nepa`we prouzrokuje {tetu preduze}u du-

`an je da nastalu {tetu i nadoknadi.

Zaposleni je odgovoran za nastalu materijalnu {tetu koju je svojim radom ili propu{tawem da uradi pri~inio preduze}u namerno ili iz krajwe nepa`we.

^lan 68.

Postojawe {tete, okolnosti pod kojima je nastala, ko je prouzrokovao, wenu visinu kao i na~in kako }e se nadok- naditi utvr|uje komisija za utvr|ivawe {tete.

^lanove komisije iz stava 1. ovog ~lana imenuje gene- ralni direktor preduze}a, na vreme od dve godine.

Komisija ima predsednika i dva ~lana i isti broj zame- nika.

Komisija radi u punom sastavu, a odlu~uje ve}inom gla- sova.

^lan 69.

U opravdanim slu~ajevima kada bi pla}awem {tete po- rodica zaposlenog bila dovedena u te{ku materijalnu si- tuaciju, a na predlog organizacije sindikata ~iji je zapo- sleni ~lan, komisija mo`e da predlo`i organu upravqawa da donese odluku kojom bi se zaposleni u celini ili deli- mi~no oslobodio obaveze pla}awa {tete.

Za {tetu koju je namerno pri~inio, zaposleni se ne mo-

`e osloboditi od obaveze nadokna|ivawa {tete.

3. U~e{}e u upravqawu

^lan 70.

Predstavnike zaposlenih u Upravni i Nadzorni odbor imenuje i razre{ava osniva~ na predlog zaposlenih. Pred- stavnici zaposlenih imenuju se u UO i NO koji ~ine 1/3

~lanova, na osnovu predloga sindikata, a postupak za pred- lagawe i birawe ~lanova UO i NO, do okon~awa, vodi i za wega odgovora reprezentativni sindikat u dogovoru sa drugim sindikatima i zaposlenima, u skladu sa Statutom preduze}a. Ukoliko je u preduze}u organizovano vi{e repre-

zentativnih sindikata a ne postigne se dogovor da vode za- jedni~ku akciju na predlagawu i birawu ~lanova UO i NO, predlozi zaposlenih }e se dostavqati generalnom direkto- ru srazmerno broju ~lanova reprezentativnog sindikata.

^lan 71.

Reprezentativni sindikat u~estvuje, daje mi{qewe i predloge u postupku statusnih promena u preduze}u, a poseb- no svojinske promene ili ugovarawa koncesije preduze}a.

^lan 72.

Upravni odbor je du`an da pre dono{ewa pravilnika o re{avawu stambenih potreba zaposlenih i pravilnika o za{titi na radu, pribavi mi{qewe reprezentativnog sin- dikata.

Direktor i Upravni odbor preduze}a u toku godine in- formi{u zaposlene i reprezentativni sindikat preduze}a o:

– kretawu i promenama zarada,

– rezultatima poslovawa,

– za{titi na radu i merama za poboq{awe uslova rada,

– realizaciji plana preduze}a i wegovom uticaju na ekonomski i socijalni polo`aj zaposlenih kao i svom radu,

– raspodeli dobiti,

– statusnim promenama ili promeni oblika preduze}a.

âá – USLOVI ZA RAD SINDIKATA

^lan 73.

Poslodavac je du`an da u skladu sa zakonom zaposleni- ma omogu}i sindikalno organizovawe i sprovo|ewe aktiv- nosti usmerenih na za{titu prava i unapre|ewa profesi- onalnih i ekonomskih interesa wegovih ~lanova.

^lan 74.

Poslodavac je obavezan da sindikatu omogu}i delovawe u skladu sa wegovom ulogom i zadacima propisanim zako- nom i ovim ugovorom, i to:

– da pokre}e inicijative, podnosi zahteve, predloge i da zauzima stavove o svim pitawima,

– da se mi{qewa i predlozi reprezentativnog sindika- ta razmotre pre dono{ewa odluka od zna~aja za materijal- ni, ekonomski i socijalni polo`aj zaposlenih,

– da se sindikat informi{e o pitawima koja su od zna-

~aja za materijalni i socijalni polo`aj zaposlenih,

– da se po potrebi poziva da prisustvuje sednicama na kojima se razmatraju mi{qewa, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata, odnosno na kojima se odlu~uje o pojedi- nim pravima zaposlenih i drugih sindikata,

– da predsednika reprezentativnog sindikata poziva na sednice UO kao i predsednike drugih sindikata, kada se razmatraju inicijative upu}ene od strane odre|enog sindi- kata i odlu~uje o pitawima koja se odnose na prava i oba- veze zaposlenih.

^lan 75.

Preduze}e je u obavezi:

– da bez pla}awa nadoknade obezbedi sindikatu kori-

{}ewe prostorija, pru`a potrebne stru~ne, administra- tivne i tehni~ke usluge neophodne za wegov rad,

– da omogu}i predsedniku reprezentativnog sindikata da profesionalno obavqa funkciju predsednika,

– da obezbedi utvr|en broj pla}enih ~asova rada mese~- no za obavqawe wegove funkcije, a ako se sporazum ne po- stigne, 40 pla}enih ~asova rada mese~no ako reprezenta- tivni sindikat ima preko 200 ~lanova i po jedan ~as mese~- no na daqih svakih 100 do 1000 ~lanova, i po tri ~asa vi-

{e na svakih daqih 500,

– da sindikalnim organizacijama i predsednicima dru- gih sindikalnih organizacija sporazumno obezbedi broj pla}enih ~asova mese~no,

– da omogu}i predstavnicima sindikata odsustvovawe sa rada zbog prisustva sindikalnim sastancima na koje su pozvani i

– da omogu}i predstavnicima sindikata da isti~u odgo- varaju}a obave{tewa na oglasnim tablama preduze}a.

^lan 76

Predsednik reprezentativnog sindikata koji obavqa svoju du`nost profesionalno za vreme trajawa mandata ima pravo na naknadu zarade u visini zarade koju bi ostva- rio na poslovima na koje je raspore|en u skladu sa Pravil- nikom o organizaciji rada i sistematizaciji radnih mesta i ista se mo`e uve}ati u skladu sa pravilima o radu repre- zentativnog sindikata i sredstvima sindikata.

^lan 77.

Predsednik sindikata i ~lanovi odbora, predsednici sindikalnih podru`nica i sindikalni poverenici sindi- kata ne mogu se dovesti u nepovoqniji polo`aj zbog svoje sindikalne aktivnosti, ako postupaju u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.

^lan 78.

Sindikati su du`ni da svoj rad organizuju tako da se time ne remeti normalno funkcionisawe preduze}a i da to ne naru{ava redovan proces rada u preduze}u.

âáá – ORGANIZOVAWE PROCESA ŠTRAJKA

^lan 79.

Na~in organizovawa i sprovo|ewa {trajka vr{i se u skladu sa Zakonom o {trajku i ovim ugovorom.

^lan 80.

Osniva~ utvr|uje minimum procesa rada za vreme traja- wa {trajka.

^lan 81.

O minimumu procesa rada za vreme trajawa {trajka oba- ve{tava}e se svi korisnici usluga preduze}a putem sred- stava javnog informisawa.

^lan 82.

Ukoliko se zbog neostvarivawa prava zaposlenih iz ovog ugovora organizuje {trajk, isti }e biti sproveden u skladu sa zakonom, a zaposlenima koji u wemu u~estvuju obezbedi}e se naknada zarade.

âááá – PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 83.

Ovaj ugovor zakqu~en je kada ga potpi{u ovla{}eni predstavnici svih u~esnika.

^lan 84.

Za pra}ewe, primenu, sporna pitawa i tuma~ewe ovog ugovora nadle`na je komisija koju imenuju potpisnici ovog ugovora.

U zajedni~ku komisiju imenuju se po dva predstavnika potpisnika ugovora koji izme|u sebe biraju predsednika.

Zakqu~ci Komisije imaju obavezuju}u snagu za sve u~e- snike ovog ugovora ako su jednoglasni.

^lan 85.

Na sva pitawa koja nisu regulisana ovim ugovorom ne- posredno se primewuju odredbe Zakona o radu, Op{teg i Posebnog kolektivnog ugovora, kojima se propisuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih.

^lan 86.

Ovaj ugovor zakqu~uje se na neodre|eno vreme.

Potpisnici mogu raskinuti ovaj ugovor sporazumno ili otkazom samo jedne ugovorene strane.

U slu~aju otkaza ovaj ugovor se primewuje do razre{ewa spornih pitawa a najdu`e {est meseci, s tim {to su u~e- snici du`ni da postupak pregovarawa radi razre{ewa spornih pitawa zapo~nu u roku od 10 dana.

Potpisnici ugovora mogu pokrenuti postupak zakqu~i- vawa novih, ukoliko se za to steknu zakonski uslovi.

^lan 87.

Izmene i dopune ovog ugovora vr{e se po postupku po kojem je zakqu~en ovaj ugovor.

^lan 88.

Ovaj ugovor stupa na snagu danom zakqu~ewa, a prime- wuje se narednog dana od dana objavqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.

Odredbe o zaradama iz ovog ugovora primewiva}e se po-

~ev od obra~una zarada za mesec jun 2003. godine.

^lan 89.

Zakqu~ivawem ovog ugovora prestaje da va`i Pojedi- na~ni kolektivni ugovor JKP „Zelenilo – Beograd” br. 3705/1 od 6. decembra 1994. godine.

PREGLED GRUPA POSLOVA SA KOEFICIJENTOM RADNIH MESTA

Grupa Vrsta poslova Naziv radnog mesta Broj radnog mesta Koeficijent poslova slo`enosti

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1 2 3 4 5

á NEKVALIFIKOVAN RADNIK fizi~ki radnik – po~etnik 1,65

áá	POSLOVI NEKVALIFIKOVANOG	fizi~ki radnik	35, 70, 87, 104, 121	2,00
	RADNIKA KOJI SE OBAVQAJU	fizi~ki radnik pera~	154
	PO JEDNOSTAVNOM POSTUPKU	kafe kuvarica	257
	I SA JEDNOSTAVNIM	sprema~ica	255
	SREDSTVIMA RADA	sobarica – sprema~ica	260

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

radnik u WC-u 36 2,10

ááá	POSLOVI POLUKVALIFIKOVANOG vrtlar á,	34, 66, 101
	RADNIKA zidar á	62	2,35

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

~uvar 53 2,35

áâ	SREDWE SLO@ENI POSLOVI	kurir	254	2,50
	KV RADNIKA	~uvar – portir – telefonista	252
–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– tesar áá 69				–––––––––
bravar áá			80
stolar áá			77
lo`a~ – ~uvar			111
lo`a~			103
moler rukovalac lakih gra\|evinskih ma{ina			45 125	2,60
mehani~ar á			142
voza~ traktora			127,133
motomehani~ar á			148
vrtlar áá			33,65,100
zidar áá			61
radnik u prodaji			114
–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– autobravar 145				––––––––– 2,65
autolimar áá			144
––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– â SREDWE SLO@ENI I RAZNOVRSNI stolar ááá 76
	POSLOVI SREDWE STRU^NE	bravar ááá	79
	SPREME (SSS – áâ)	vodoinstalater ááá	82
		zidar	60,85
		tesar ááá	68
		armira~ ááá	86
		vrtlar ááá	32,64,9
		mehani~ar áá	141
		ma{inista postrojewa	84	2,70
		vodoinstalater	43
		elektri~ar	44
		gumar	151
		serviser	152
		autoelektri~ar áá	150
		motomehani~ar áá	147
		metalostrugar	153

–––

– –––

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

evidenti~ar u RJ radnik na umno`avawu	21,55
i kopirawu	179, 258	2,85
daktilograf áá	251
~uvar parkova	29
–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– stolar áâ 75
bravar áâ	78
zidar áâ	59
tesar áâ	67
voza~	128, 134
lugar	28
vrtlar áâ	31, 63, 98	2,90
referent pisarnice	248
referent arhive	249
administrativni referent	192
tehni~ki crta~	178
sekretarica	247

– –––

operater 230

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

daktilograf á			250
domar			256	2,90
autolimar ááá			143
––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– âá SLO@ENI POSLOVI SREDWE mehani~ar ááá 140
	STRU^NE SPREME (SSS/ áâ)	poslovo\|a	26,58
	I POSLOVI SA VKV	poslovo\|a objekta	97,109,113
	SPECIJALIZACIJOM(VKV/â)	VKV vrtlar	30
		poslovo\|a – lo`a~	102,11	3,00
		poslovo\|a stolarske radionice	73
		poslovo\|a bravarske radionice	74
		autoelektri~ar ááá	149
		motomehani~ar ááá	146
		elektri~ar ááá	81
––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– referent za materijalnu evidenciju 138
referent za finansijsku evidenciju referent za komunalne poslove i kontrolu			200 202
tehni~ar za obradu dokumentacije			95	3,05
referent za stru~nu dokumentaciju			51
tehni~ar za analizu rada sektora			119

– –––

–––

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

referent za bezbednost saobra}aja,

registraciju i osigurawe	120
referent za organe upravqawa	238
referent za kadrovske poslove	239
hidrotehni~ar	42
referent za tehni~ke
i nauti~ke poslove	201
referent za protivpo`. za{titu
i kontrolu	246	3,10
referent za obra~un radova
i tehni~ku dokumentaciju	175
tehni~ar u proizvodwi	98,108
tehni~ar u radnoj jedinici	20,54
tehni~ar za obradu
dokumentacije sektora	90
referent za plan i analizu	207
referent platnog prometa	214
referent za obra~un zarada	228
referent naknada	229
referent likvidature	212
referent za obra~un poreza	220
komercijalni referent	191
tehni~ar za vodovod i kanalizaciju	176	3,10
tehni~ar	177
referent za pra}ewe
realizacije i fakturisawe	186
referent za komercijalno
finansijske poslove	199

referent za dru{tveni standard 240

magacioner 193

blagajnik 215

kontrolor drvoreda 27

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

rukovalac – voza~ te{kih

gra\|evinskih ma{ina rukovalac – voza~ sa specijalnom	124
nadgradwom	126,132
referent za gorivo i mazivo	118
geometar	174	3,15
mehani~ar áá – defektator referent za o{te}ewa i terenska snimawa	139 17
kontista	219, 223, 224, 225, 226
KV voza~	129
–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– rukovodilac baze 83
organizator áá na podru~ju		66
organizator áá u pogonu		72, 123, 131
organizator áá		137
organizator áá za op{te poslove		244
rukovodilac gradili{ta áá		57	3,30
organizator áá likvidature		211
organizator áá platnog prometa		213
organizator obra~una zarada kontrolor eksploatacije transportnih sredstava i ma{ina		227 117

– –––

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

bilansista 218 3,35

âáá SLO@ENI SPECIJALIZOVANI samostalni komercijalni referent 190

POSLOVI (V[S/âá) samostalni referent

za obra~un poreza 217

samostalni referent

za za{titu na radu 245

samostalni referent za obra~un

tro{kova i u~inaka 222 3,45

socijalni radnik 237

samostalni referent za

tehni~ke poslove 198

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

upravnik stambenog centra 259 3,60

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

organizator á za poslove

obezbe|ewa 242 3,75

âááá	NAJSLO@ENIJI POSLOVI	in`ewer u radnoj jedinici	19,53
	STRU^NOG VO\EWA PROCESA	samostalni referent
	RADA, PRIPREME STRU^NOG	za za{titu biqa	40
	PREDLOGA, ANALIZE, KONTROLE	samostalni referent
	I UNAPRE\EWA PROCESA	za stru~nu i tehni~ku
	RUKOVO\EWA	dokumentaciju	50
		samostalni referent
		za biodekoraciju	94
		samostalni referent
		za dendroproizvodwu	107
		samostalni referent
		za izdavawe saglasnosti	171	4,30
		samostalni referent
		za geodetske poslove	173
		samostalni referent
		za valorizaciju cena	185
		samostalni referent
		za spoqnu trgovinu	189
		samostalni referent
		za finansijske poslove i takse	195
		samostalni referent za normativne
		poslove, stambena pitawa i
		disciplinske postupke	235
		tehnolog u proizvodwi	93, 106

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

vi{i referent za kontrolu

osnovne delatnosti	7
vi{i referent za ekonomsko-
-finansijsku kontrolu	8
vi{i referent za kontrolu
saobra}aja i mehanizacije	9
vi{i referent za programe	14
vi{i referent za o{te}ewa
i uzurpacije	15	4,50
vi{i referent za obradu prijava
i inspekcijskih naloga	16
vi{i referent objekata
zakonom za{ti}ene prirode	39
vi{i referent za unapre\|ewe
tehnologije delatnosti	158
vi{i referent za mehanizaciju
i opremu	159
vi{i referent za gra\|evinske objekte	160
vi{i referent za informacione
sisteme	161
vi{i referent za izdavawe
saglasnosti	170
vi{i referent za analizu cena
i izradu ponuda	182
vi{i referent za obradu ponuda
i ugovarawe radova ozelewavawa	183
vi{i referent za obradu ponuda
i ugovarawe gra\|evinskih i
zanatskih radova	184
vi{i referent za plan i analizu	209
projektant za hortikulturu	167
projektant za arhitekturu	168	4,50
menaxer marketinga	204
planer	169
novinar – urednik	205
vi{i referent za poslove
ugovarawa i i zastupawa	233
vi{i referent
za imovinsko-pravne poslove	234
organizator á savskog pristani{ta	196

organizator á be`anijskog zimovnika 197

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

odgovorni projektant za arhitekturu 163

odgovorni projektant za hortikulturu	165
rukovodilac gradili{ta á	56
rukovodilac podru~ja Stari grad	22, 92, 105
rukovodilac podru~ja
drvoreda Ta{majdan	23
organizator á za za{titu biqa	38
organizator á za geodetske poslove	172	4,75
rukovodilac sekcije	24
organizator á nabavke	188
organizator á za plan i analize	208
organizator á razvoja	157
organizator á finansijskog
ra~unovodstva	213
organizator á upravqa~kog
ra~unovodstva	221
organizator á pravnih poslova	232
organizator á kadrovskih poslova	236
odgovorni projektant
za vodovod i kanalizaciju	164
odgovorni planer	166
organizator á	136
organizator á komercijalne pripreme	181
organizator á prodaje	187	4,75

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

tehni~ki koordinator 12, 49 4,95

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

vode}i projektant 162

rukovodilac pogona 71,112 5,05

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

rukovodilac slu`be 6, 13, 38, 42, 47, 203, 241

poslovni sekretar 5

rukovodilac radne jedinice 18, 52, 91,194 5,15

rukovodilac pogona 122, 130, 13

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

glavni in`ewer	11, 48, 89, 116
rukovodilac radne jedinice
za finansijsko-
-ra~unovodstvene poslove	204	5,30
rukovodilac radne jedinice
za pravne i kadrovske poslove	231
rukovodilac radne jedinice Biro
za razvoj i projektovawe	156
rukovodilac radne jedinice

za komercijalne poslove 180

áH NAJSLO@ENIJI POSLOVI

VISOKE STRU^NE SPREME direktor sektora 10,47,88,115,155,206 6,15

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

savetnik 4 6,25

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

pomo}nik generalnog direktora 3 6,35

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

zamenik generalnog direktora 2 6,45

Izvr{ni odbor Skup{tine grada Beograda

IO broj 352-1197/03, 30. maja 2003. godine

Predsednik

Nenad Bogdanovi}, s. r.

Javno komunalno preduze}e

„Zelenilo – Beograd”

Broj 3237/1/03, 30. maja 2003. godine

Generalni direktor

Goran Gnus, s. r.

Savez samostalnih sindikata Sindikalna organizacija JKP „Zelenilo – Beograd”

Broj 3237/2/03, 30. maja 2003. godine

Predsednik

Radica Jankovi}, s. r.

Na osnovu ~lana 135, 145. i 146. Zakona o radu („Slu-

`beni glasnik RS”, br. 70/2001 i 73/ 2001) i ~lana 77. Po- sebnog kolektivnog ugovora za komunalna preduze}a grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda”, br. 29/02, 5/03 i 11/03), direktor JKP „Pogrebne usluge”, Savez samostal- nih sindikata JKP „Pogrebne usluge”, Nezavisni sindi- kat radnika – Sindikalna organizacija JKP „Pogrebne usluge”, Sindikat radnika Nezavisnost JKP „Pogrebne usluge” i Izvr{ni odbor Skup{tine grada, kao ovla{}e- ni organ osniva~a, 30. maja 2003. godine zakqu~uju

POJEDINAАNI KOLEKTIVNI UGOVOR

JKP „POGREBNE USLUGE”

á – OP[TE ODREDBE

usluge”, Ruzveltova br. 50 (u daqem tekstu: poslodavac), u obezbe|ivawu i ostvarivawu prava zaposlenih na radu i po osnovu rada, kao i me|usobni odnosi u zakqu~ivawu kolek- tivnog ugovora.

Osniva~em u smislu ovog ugovora smatra se grad Beo- grad.

^lan 2.

Osniva~ obezbe|uje poslodavcu materijalne, tehni~ke i druge uslove za nesmetano obavqawe pogrebnih usluga, pra- ti uslove rada, preduzima mere za otklawawe negativnih okolnosti koje mogu uticati na vr{ewe delatnosti i pre- duzima mere na unapre|ewu komunalne delatnosti.

Osniva~ i poslodavac zajedni~ki obezbe|uju nedostaju-

}a sredstva za isplatu zarada, obra~unatih na osnovu najni-

`e cene rada kada se sredstva ne mogu obezbediti iz sop- stvenog prihoda.

^lan 1.

Pojedina~nim kolektivnim ugovorom JKP „Pogrebne usluge” (u daqem tekstu: ugovor) ure|uju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa zaposlenih u JKP „Pogrebne

^lan 3.

Odredbe Posebnog kolektivnog ugovora za komunalna preduze}a grada Beograda moraju se obavezno preuzeti u ovaj pojedina~ni kolektivni ugovor i imaju snagu obave- znosti za osniva~a, poslodavca i sve zaposlene u preduze}u.

^lan 4.

Zaposleni ostvaruje osnovna prava, obaveze i odgovor- nosti iz ~lana 9. do ~lana 11. Zakona o radu u skladu sa tim zakonom, Posebnim kolektivnim ugovorom, ovim kolektiv- nim ugovorom i ugovorom o radu.

Ovaj ugovor se zakqu~uje na neodre|eno vreme i pri- mewuje se na sve zaposlene, osim direktora preduze}a ~i- ja se prava, obaveze i odgovornosti ure|uju posebnim ugo- vorom.

^lan 5.

O pojedina~nim pravima, obavezama i odgovornostima iz radnih odnosa odlu~uje direktor ili zaposleni koga on ovlasti.

Zaposlenom se u pisanom obliku dostavqa svako re{e- we o ostvarivawu pojedina~nih prava, obaveza i odgovor- nosti sa obrazlo`ewem i poukom o pravnom leku.

^lan 6.

Ovim ugovorom ne mogu se utvrditi mawa prava i nepo- voqniji uslovi rada od prava i uslova utvr|enih zakonom i Posebnim kolektivnim ugovorom.

Odredbe zakona o radu, Posebnog kolektivnog ugovora i drugih va`e}ih propisa neposredno se primewuju u slu-

~ajevima koji nisu regulisani ovim ugovorom.

^lan 7.

Pored prava utvr|enih va`e}im propisima zaposleni ima prava i na druge oblike za{tite u skladu sa ovim ugo- vorom.

áá – ZASNIVAWE RADNOG ODNOSA

1. Uslovi za zasnivawe radnog odnosa

^lan 8.

Radni odnos sa poslodavcem mo`e da zasnuje lice ko- je ima op{tu zdravstvenu sposobnost, najmawe 15 godina

`ivota i da ispuwava druge uslove za rad na odre|enim poslovima, utvr|ene odgovaraju}im pravilnikom o siste- matizaciji poslova (u daqem tekstu: op{ti akti poslo- davca).

Pravilnikom o sistematizaciji poslova poslodavca iz stava 1. ovog ~lana utvr|uje se vrsta posla, stru~na sprema i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima.

Radni odnos sa licem mla|im od 18 godina `ivota mo-

`e da se zasnuje samo uz pisanu saglasnost roditeqa ili staraoca, ako takav rad ne ugro`ava wegovo zdravqe, moral i obrazovawe, odnosno ako takav rad nije zabrawen zako- nom.

Invalidna lica zasnivaju radni odnos sa poslodavcem pod uslovima i na na~in utvr|en Zakonom o radu, ako po- sebnim zakonom nije druga~ije odre|eno.

^lan 9.

Zaposleni je du`an da obavesti poslodavca, pre zakqu-

~ivawa ugovora o radu, o svom zdravstvenom stawu ili dru- gim okolnostima koje bitno uti~u na obavqawe poslova za koje zasniva radni odnos ili mogu da ugroze `ivot i zdra- vqe drugog lica.

Poslodavac ne sme da uslovqava zasnivawe radnog od- nosa testom trudno}e.

U slu~aju da zaposleni ne postupi u skladu sa stavom 1. ovog ~lana, poslodavac mo`e zaposlenom da otka`e ugovor o radu.

Strani dr`avqani ili lica bez dr`avqanstva mogu da zasnuju radni odnos sa poslodavcem pod uslovima utvr|e- nim Zakonom o radu i posebnim zakonom.

2. Ugovor o radu

^lan 10.

Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.

Ugovor o radu zakqu~uje zaposleni i poslodavac. Zaposleni je du`an da, prilikom zasnivawa radnog od-

nosa, poslodavcu dostavi dokumenta kojima se dokazuje is- puwenost uslova za rad.

^lan 11.

Ugovor o radu mo`e da se zakqu~i na neodre|eno i od- re|eno vreme.

Ugovor o radu u kome nije utvr|eno vreme na koje se za- kqu~uje, smatra se ugovorom o radu na neodre|eno vreme.

^lan 12.

Ugovor o radu zakqu~uje se pre stupawa zaposlenog na rad u pisanom obliku.

Ugovor o radu smatra se zakqu~enim kada ga potpi{u poslodavac i lice koje zasniva radni odnos sa poslodav- cem.

Poslodavac je du`an da lice sa kojim je zasnovao radni odnos prijavi organizaciji obaveznog socijalnog osigura- wa u skladu sa zakonom.

Ako poslodavac sa zaposlenim ne zakqu~i ugovor o ra- du u skladu sa stavom 1. ovog ~lana, smatra se da je zaposle- ni zasnovao radni odnos na neodre|eno vreme danom stupa- wa na rad.

^lan 13.

Ugovor o radu sadr`i:

1. naziv i sedi{te poslodavca;

2. ime i prezime zaposlenog, mesto prebivali{ta odno- sno boravi{te zaposlenog;

3. stru~nu spremu i zanimawe zaposlenog;

4. vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavqa;

5. mesto rada;

6. vreme trajawa ugovora o radu na odre|eno vreme;

7. dan po~etka rada;

8. zaradu, rokove za isplatu zarade i drugih primawa na koja zaposleni ima pravo;

9. vreme trajawa dnevnog i nedeqnog radnog vremena. Ugovorom o radu mogu da se ugovore i druga prava i oba-

veze.

Na prava i obaveze koji nisu utvr|eni ugovorom o radu, primewuju se odgovaraju}e odredbe zakona, op{teg akta, ovog ugovora i drugog op{teg akta poslodavca.

Zaposleni kod poslodavca du`ni su da po usvajawu ovog ugovora zakqu~e nove ugovore o radu u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i op{tim aktom poslodavca.

Potrebu za zasnivawe radnog odnosa sa novim zaposle- nim kod poslodavca utvr|uje direktor, u skladu sa progra- mom. Slobodne poslove i uslove za rad na tim poslovima, poslodavac je du`an da prijavi nadle`noj organizaciji za zapo{qavawe, u skladu sa zakonom.

Poslodavac mo`e slobodne poslove da oglasi u sred- stvima javnog informisawa neposredno ili da to poveri nadle`noj organizaciji za zapo{qavawe.

Direktor mo`e zaposlenog rasporediti na svaki posao koji odgovara stru~noj spremi i radnoj sposobnosti ste~e- noj radom zaposlenog, u skladu sa op{tim aktom poslodav- ca, ovim ugovorom i zakonom.

Direktor mo`e zaposlenog privremeno rasporediti na poslove, u slu~aju zamene odsutnog radnika, vi{e sile i potrebe posla najvi{e za period od 30 radnih dana nepre- kidno.

Zaposleni koji je privremeno raspore|en mo`e izabra- ti da zadr`i zaradu svojih poslova ili poslova na koje je privremeno raspore|en.

3. Stupawe na rad

^lan 14.

Zaposleni stupa na rad danom utvr|enim ugovorom o radu.

Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvr|enim ugovo- rom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je spre~en da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni druga~ije dogovore.

^lan 15.

Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupawa na rad.

4. Probni rad

^lan 16.

Ugovorom o radu mo`e da se ugovori probni rad.

Pravilnikom o sistematizaciji poslova poslodavca utvr|uju se poslovi na kojima se utvr|uje probni rad. Prob- ni rad ne mo`e se ugovoriti sa pripravnikom. Probni rad mo`e najdu`e da traje tri meseca po postupku predvi|enim op{tim aktom poslodavca.

Za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otka`u ugovor o radu u roku koji iznosi najmawe pet rad- nih dana.

5. Radni odnos na odre|eno vreme

^lan 17.

Radni odnos na odre|eno vreme poslodavac mo`e da za- snuje za obavqawe odre|enih poslova samo za period koji neprekidno ili sa prekidima traje najdu`e tri godine.

Radni odnos na odre|eno vreme zasniva se pod uslovima i na na~in predvi|en za zasnivawe radnog odnosa na neod- re|eno vreme.

^lan 18.

Radni odnos na odre|eno vreme poslodavac mo`e da za- snuje:

1. kada treba zameniti zaposlenog koji je privremeno odsutan (bolovawe, rad u inostranstvu, obavqawe dr`avne i druge javne funkcije, odslu`ewe vojnog roka i dr.);

2. kada obavqawe odre|enog posla po svojoj prirodi traje odre|eno vreme;

3. kada se privremeno pove}a obim posla;

4. u svojstvu pripravnika radi osposobqavawa za samo- stalni rad.

Pod prekidom rada iz ~lana 17. ne smatra se prekid ra- da kra}i od 30 radnih dana.

Radni odnos na odre|eno vreme, radi zamene privreme- no odsutnog zaposlenog, mo`e se zasnivati do povratka od- sutnog zaposlenog.

Radni odnos zasnovan na odre|eno vreme postaje radni odnos na neodre|eno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmawe pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovao radni odnos.

^lan 19.

Zaposleni koji je zasnovao radni odnos na odre|eno vreme, ima sva prava, obaveze i odgovornosti kao i zaposle- ni koji je zasnovao radni odnos na neodre|eno vreme.

6. Radni odnos za obavqawe poslova sa posebnim uslovima rada

^lan 20.

Poslodavac mo`e da zakqu~i ugovor o radu za poslove za koje su propisani posebni uslovi rada, samo ako zapo- sleni ispuwava uslove za rad na tim poslovima.

Op{tim aktom poslodavca utvr|uju se poslovi na koji- ma se obavqaju poslovi sa posebnim uslovima rada.

Zaposleni mo`e da radi na poslovima iz stava 1. ovog

~lana samo na osnovu prethodno utvr|ene zdravstvene spo- sobnosti za rad na tim poslovima od strane nadle`ne zdravstvene ustanove.

7. Radni odnos sa nepunim radnim vremenom

^lan 21.

Radni odnos mo`e da se zasnuje i za rad sa nepunim rad- nim vremenom na neodre|eno ili odre|eno vreme.

Op{tim aktom iz ~lana 8. ovog ugovora, utvr|uju se po- slovi sa nepunim radnim vremenom.

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo na obavezno socijalno osigurawe i sva prava iz rad- nog odnosa, srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava nije zakonom, op{tim aktom ili ovim ugovorom druga~ije odre|eno.

^lan 22.

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod poslodavca mo`e za ostatak radnog vremena da zasnuje rad- ni odnos kod drugog poslodavca i na taj na~in ostvari pu- no radno vreme.

^lan 23.

Radni odnos mo`e da se zasnuje za obavqawe poslova van prostorija poslodavca u skladu sa zakonom i op{tim aktom.

8. Pripravnici

^lan 24.

Poslodavac mo`e da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za za- nimawe za koje je to lice steklo odre|enu {kolsku spremu, ako je to kao uslov, za rad na odre|enim poslovima, utvr|e- no op{tim aktom poslodavca.

Op{tim aktom iz stava 1. ovog ~lana utvr|uju se poslo- vi na kojima se zasniva radni odnos sa pripravnikom.

Pripravni~ki sta` traje najdu`e godinu dana, ako za- konom nije druga~ije odre|eno.

Za vreme pripravni~kog sta`a, pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava na osnovu radnog odnosa, u skla- du sa zakonom, op{tim aktom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.

^lan 25.

Radni odnos sa pripravnikom mo`e da se zasnuje na neodre|eno i odre|eno vreme, pod uslovima i na na~in utvr|en zakonom, ovim ugovorom i op{tim aktom poslo- davca.

Poslodavac mo`e odlu~iti da pripravnik, koji je za- snovao radni odnos na odre|eno vreme, po isteku pri- pravni~kog sta`a ostane u radnom odnosu na neodre|eno vreme.

Za vreme trajawa pripravni~kog sta`a, pripravnik ima pravo, obaveze i odgovornosti kao i drugi zaposleni kod poslodavca.

^lan 26.

Ugovorom o radu utvr|uje se naro~ito du`ina trajawa pripravni~kog sta`a, mogu}nost produ`avawa priprav- ni~kog sta`a i obaveza polagawa stru~nog ispita.

Ugovorom o radu iz stava 1. ovog ~lana mo`e da se utvr- di da pripravnik nije du`an da pola`e stru~ni ispit, ako je u toku osposobqavawa za samostalan rad, po oceni poslo- davca, osposobqen za samostalan rad.

^lan 27.

Pripravni~ki sta` traje godinu dana za pripravnike sa visokom stru~nom spremom, odnosno âáá stepenom stru~- ne spreme, {est meseci za pripravnike sa vi{om stru~nom spremom, odnosno âá stepenom stru~ne spreme i tri mese- ca za pripravnike sa sredwom stru~nom spremom, odnosno áâ stepenom stru~ne spreme.

Pripravni~ki sta`, utvr|en u smislu stava 1. ovog ~la- na produ`ava se za vreme koje je pripravnik, u skladu sa za- konom, op{tim aktom i ovim ugovorom, bio odsutan sa ra- da, ako je odsustvo trajalo du`e od 30 dana.

^lan 28.

Po zasnivawu radnog odnosa, poslodavac je du`an da upozna pripravnika sa poslovima na kojima treba da radi. Pripravnik je du`an da postupa po uputstvima poslo- davca i da se pridr`ava zakona, op{teg akta, ovog ugovora

i drugog op{teg akta poslodavca i ugovora o radu.

^lan 29.

Po zavr{enom pripravni~kom sta`u, a radi utvr|ivawa sposobnosti za samostalan rad, pripravnik je du`an da po- la`e stru~ni ispit.

Na stru~nom ispitu pripravnik treba da poka`e koli- ko je ovladao teorijskim i prakti~nim znawem potrebnim za vr{ewe poslova za koje sti~e osposobqenost za samosta- lan rad.

^lan 30.

Stru~ni ispit pola`e se pred posebnom komisijom od tri ~lana koju imenuje direktor.

^lanovi komisije moraju da imaju najmawe isti stepen stru~ne spreme odre|ene vrste zanimawa kao i pripravnik koji pola`e stru~ni ispit.

Najmawe mesec dana pre isteka pripravni~kog sta`a, pripravnik je du`an da podnese prijavu za polagawe stru~- nog ispita.

Prijava za polagawe stru~nog ispita podnosi se direk- toru koji utvr|uje datum polagawa stru~nog ispita.

^lan 31.

Na osnovu rezultata pokazanih na stru~nom ispitu, ko- misija donosi ocenu „polo`io” ili „nije polo`io”.

O polagawu stru~nog ispita, poslodavac izdaje uverewe u roku od pet dana od dana kada je pripravnik polo`io stru~ni ispit.

Uverewe sadr`i: naziv poslova za koje se pripravnik stru~no osposobqavao za samostalan rad, datum kada je pri- pravnik polagao stru~ni ispit, uspeh na stru~nom ispitu i potpis direktora.

^lan 32.

Pripravnik koji je polo`io stru~ni ispit, raspore|u- je se na poslove za koje je stekao osposobqenost za samosta- lan rad.

Ako pripravnik ne podnese prijavu za polagawe stru~- nog ispita ili je podnese a ne pristupi wegovom polaga- wu, smatra se da ispit nije polo`io.

Pripravniku koji ne polo`i stru~ni ispit, prestaje radni odnos sa poslodavcem, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.

ááá – RADNO VREME

1. Puno radno vreme

^lan 33.

Puno radno vreme iznosi 40 ~asova nedeqno, ako Zako- nom o radu i ovim ugovorom nije druga~ije odre|eno.

Puno radno vreme za zaposlenog mla|eg od 18 godina

`ivota ne mo`e da se utvrdi u trajawu du`em od 35 ~asova nedeqno.

2. Skra}eno radno vreme

^lan 34.

Zaposleni koji radi na naro~ito te{kim, napornim i za zdravqe {tetnim poslovima, utvr|enim zakonom, op-

{tim aktom, ovim ugovorom i drugim op{tim aktom poslo- davca, na kojima pored primene odgovaraju}ih mera za{ti- te na radu, sredstava i opreme li~ne za{tite, postoji po- ve}ano {tetno dejstvo na zdravqe zaposlenog, skra}uje se puno radno vreme, srazmerno {tetnom dejstvu uslova rada na zdravqe i radnu sposobnost zaposlenog, a najvi{e 10 ~a- sova nedeqno (poslovi sa pove}anim rizikom).

Op{tim aktom iz ~lana 8. ovog ugovora, utvr|uju se po- slovi sa skra}enim radnim vremenom.

Skra}eno radno vreme iz stava 1. ovog ~lana, utvr|uje se na osnovu stru~ne analize sa~iwene od strane ovla{}ene organizacije, u skladu sa zakonom.

Zaposleni koji radi skra}eno radno vreme, u smislu stava 1. ovog ~lana, ima sva prava kao da radi sa punim rad- nim vremenom.

3. Prekovremeni rad

^lan 35.

Na zahtev direktora, zaposleni je obavezan da radi du-

`e od punog radnog vremena u slu~aju vi{e sile, iznenad- nog pove}awa obima posla i u drugim slu~ajevima kada je neophodno da se u odre|enom roku zavr{i posao koji nije planiran (u daqem tekstu: prekovremeni rad).

Zaposleni ne mo`e da radi prekovremeno du`e od

~etiri ~asa dnevno, a najvi{e 240 ~asova u kalendarskoj go- dini.

4. Raspored radnog vremena

^lan 36.

Radna nedeqa traje pet radnih dana.

Raspored radnog vremena u okviru radne nedeqe utvr|u- je direktor.

Radni dan, po pravilu, traje osam ~asova.

^lan 37.

Izuzetno od ~lana 36. ovog ugovora, ako se kod poslodav- ca rad na pojedinim poslovima bude obavqao u smenama, no-

}u ili ako to bude zahtevala priroda posla i organizacija rada, direktor mo`e radnu nedequ organizovati i na dru- gi na~in, odnosno u smenama.

Direktor je du`an da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni radnog vremena, najmawe sedam dana pre po~et- ka rada.

5. Preraspodela radnog vremena

^lan 38.

Direktor mo`e da izvr{i preraspodelu radnog vreme- na kada to u pojedinim organizacionim delovima poslo- davca bude zahtevala priroda delatnosti, organizacija ra- da, boqe kori{}ewe sredstava rada, racionalnije kori-

{}ewe radnog vremena i izvr{ewe odre|enog posla u utvr-

|enim rokovima.

U slu~ajevima iz stava 1. ovog ~lana, preraspodela rad- nog vremena vr{i se tako da ukupno radno vreme zaposle- nog u toku kalendarske godine u proseku ne bude du`e od punog radnog vremena.

^lan 39.

U slu~aju preraspodele radnog vremena, radno vreme u toku nedeqe ne mo`e biti du`e od 60 ~asova.

Preraspodela radnog vremena iz ~lana 38. ovog ugovora, ne smatra se prekovremenim radom.

^lan 40.

Na poslovima na kojima je uvedeno skra}eno radno vre- me ne mo`e se vr{iti preraspodela radnog vremena.

^lan 41.

Zaposlenom koji u odre|enom periodu u toku kalendar- ske godine radi du`e, a u drugom kra}e od punog radnog vremena, u smislu ovog ugovora, kori{}ewe dnevnog i ne- deqnog odmora mo`e se odrediti na drugi na~in i u dru- gom periodu, pod uslovom da mu se dnevni i nedeqni odmor obezbedi u obimu utvr|enom zakonom, u periodu koji ne mo-

`e biti du`i od 30 dana.

Za vreme rada na poslovima iz stava 1. ovog ~lana, zapo- sleni ima pravo na odmor izme|u dva radna dana u trajawu najmawe 10 ~asova neprekidno.

^lan 42.

Zabrawena je preraspodela radnog vremena zaposlenom koji je mla|i od 18 godina `ivota.

Poslodavac mo`e da izvr{i preraspodelu radnog vre- mena zaposlenoj `eni za vreme trudno}e i zaposlenom ro- ditequ sa detetom mla|im od tri godine `ivota ili sa de- tetom sa te`im stepenom psihofizi~ke ometenosti, samo uz pismenu saglasnost zaposlenog.

^lan 43.

Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vr{i preraspodela radnog vremena ima pravo da mu se ~asovi prekovremenog rada prera~u- naju u puno radno vreme i priznaju u penzijski sta` ili da mu se ra~unaju kao ~asovi rada du`i od punog radnog vremena.

6. No}ni rad

^lan 44.

Rad koji se obavqa u vremenu od 22 ~asa do 6 ~asova na- rednog dana smatra se radom no}u.

Ako je rad organizovan u smenama, mora se obezbediti izmena smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno vi{e od jedne radne nedeqe no}u.

Zaposleni mo`e da radi no}u du`e od jedne radne nede- qe, uz wegovu pismenu saglasnost.

áâ – ODMORI I ODSUSTVA

1. Odmor u toku dnevnog rada

^lan 45.

Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na od- mor u toku dnevnog rada u trajawu od 30 minuta.

Zaposleni koji radi du`e od ~etiri, a kra}e od {est ~a- sova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajawu od 15 minuta.

Odmor u toku rada ne mo`e se koristiti na po~etku i na kraju radnog vremena.

Vreme iz stava 1. i 2. ovog ~lana ura~unava se u radno vreme.

^lan 46.

Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na na~in kojim se obezbe|uje da se rad ne prekida, ako priroda rada ne do- zvoqava prekid rada, kao kada se radi sa strankama.

Odluku o rasporedu kori{}ewa odmora u toku dnevnog rada donosi direktor.

2. Dnevni odmor

^lan 47.

Zaposleni ima pravo na odmor izme|u dva uzastopna rad- na dana u trajawu od najmawe 12 ~asova neprekidno, ako Za- konom o radu i ovim kolektivnim ugovorom nije druga~ije odre|eno.

3. Nedeqni odmor

^lan 48.

Zaposleni ima pravo na nedeqni odmor u trajawu od najmawe 24 ~asa neprekidno, a ako je neophodno da radi na dan svog nedeqnog odmora, mora da mu se obezbedi jedan dan odmora u toku naredne nedeqe.

4. Godi{wi odmor

Cǔuyaae ūpaвa ua īoдuuau oдmop

^lan 49.

Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa du`i od pet radnih dana, sti~e pra- vo da koristi godi{wi odmor posle {est meseci nepre- kidnog rada.

Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene spre~enosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osigu- rawu i odsustva sa rada uz naknadu zarade.

Zaposleni ne mo`e da se odrekne prava na godi{wi od- mor, niti mu se to pravo mo`e uskratiti.

Ду*uua īoдuuaeī oдmopa

^lan 50.

Za svaku kalendarsku godinu zaposleni ima pravo na go- di{wi odmor u trajawu utvr|enom ovim ugovorom, a najma- we 18 radnih dana.

^lan 51.

Zaposleni imaju pravo na godi{wi odmor u skladu sa zakonom, Posebnim kolektivnim ugovorom i ovim ugovo- rom od najmawe 18 a najvi{e 35 radnih dana po svim osno- vama.

Zaposlenom se godi{wi odmor u trajawu od 18 radnih dana uve}ava po osnovu:

– sta`a osigurawa,

– slo`enosti poslova radnih mesta, odnosno doprino- sa zaposlenih na radnom mestu,

– radne invalidnosti, zdravstvenog stawa zaposlenog ili ~lana u`e porodice,

– posebnih ote`anih uslova rada.

^lan 52.

Du`ina godi{weg odmora zaposlenog uve}ava se po osnovu:

1. Sta`a osigurawa – za svaku punu godinu radnog sta`a:

– do 5 godina radnog sta`a 3 radna dana,

– od 5 do 10 godina radnog sta`a 4 radna dana,

– od 10 do 20 godina radnog sta`a 5 radnih dana,

– od 20 do 30 godina radnog sta`a 6 radnih dana,

– preko 30 godina radnog sta`a 7 radnih dana.

2. Slo`enosti poslova – doprinosa u radu, i to:

– za poslove za koje se zahteva od

á do áâ stepena stru~ne spreme 2 radna dana,

– za poslove za koje se zahteva od

â do âá stepena stru~ne spreme 3 radna dana,

– za poslove za koje se zahteva od

âáá do âááá stepena stru~ne spreme 4 radna dana,

– za poslove sa posebnim

ovla{}ewima i odgovornostima 5 radnih dana.

3. Po osnovu uslova rada:

– rad u ote`anim uslovima, i to:

transportni radnik 5 radnih dana, zaposleni u Krematorijumu 5 radnih dana, referent Servisnog centra 5 radnih dana, voza~ 5 radnih dana,

zaposleni na demonta`i i monta`i

objekata (spomenika) 5 radnih dana,

higijeni~ar u kapeli 5 radnih dana.

4. Zaposlenom invalidu, samohranom roditequ sa detetom do 7 godina, zaposlenoj sa maloletnim detetom, zaposlenom sa dvoje dece do 14 godina

`ivota, zaposlenom koji u svom doma}instvu izdr`ava dete koje ima

smetwe u psihofizi~kom razvoju 3 radna dana.

U slu~aju da se istovetno sti~u dva ili vi{e uslova iz ta~ke 4. ovog ~lana onda se godi{wi odmor po svim

osnovama uve}ava za 5 radnih dana.

5. Radna mesta sa posebnim uslovima rada i posebnim specifi~nostima:

– sprema~ umrlih 7 radnih dana,

– grobar 7 radnih dana.

^lan 53.

Zaposlenom sa 30 godina penzijskog sta`a i 55 godina

`ivota i zaposlenoj sa 25 godina penzijskog sta`a i 50 go- dina `ivota utvr|uje se du`ina godi{weg odmora u traja- wu od 30 radnih dana.

Zaposlenom koji radi na naro~ito te{kim, napornim i za zdravqe {tetnim poslovima godi{wi odmor ne mo`e trajati du`e od 35 radnih dana.

^lan 54.

Raspored kori{}ewa godi{wih odmora utvr|uje direk- tor prema planu kori{}ewa godi{wih odmora za svaku go- dinu, ako se time ne remeti proces rada poslodavca.

^lan 55.

Pri utvr|ivawu du`ine godi{weg odmora radna nede- qa ra~una se kao pet radnih dana.

Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, od- sustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena spre~enost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osigurawu, ne ra~unaju se u dane godi{weg odmora.

Ako je zaposleni za vreme kori{}ewa godi{weg odmo- ra privremeno nesposoban za rad u smislu propisa o zdrav- stvenom osigurawu, ima pravo da po isteku bolovawa na- stavi kori{}ewe godi{weg odmora.

Cpazmepuu дeo īoдuuaeī oдmopa

^lan 56.

Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godi{weg odmora (srazmerni deo) za mesec dana rada u kalendarskoj godini:

– ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos nema {est meseci neprekidnog rada,

– ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo na godi-

{wi odmor zbog prekida radnog odnosa u smislu ~lana 49. ovog ugovora.

Kopuukeae īoдuuaeī oдmopa у дenoвuma

^lan 57.

Godi{wi odmor mo`e da se koristi u dva dela.

Ako zaposleni koristi godi{wi odmor u delovima, pr- vi deo koristi u trajawu od najmawe 10 radnih dana u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna na- redne godine.

Pacūopeд nopuukeaa īoдuuaeī oдmopa

^lan 58.

U zavisnosti od potrebe posla, direktor preduze}a od- lu~uje o vremenu kori{}ewa godi{weg odmora, uz prethod- nu konsultaciju zaposlenog.

Re{ewe o kori{}ewu godi{weg odmora zaposlenom se dostavqa 15 dana pre datuma odre|enog za po~etak kori-

{}ewa godi{weg odmora.

Direktor mo`e da izmeni vreme odre|eno za kori{}e- we godi{weg odmora, ako to zahtevaju potrebe posla.

Hanuaдa zapaдe

^lan 59.

Za vreme kori{}ewa godi{weg odmora zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini zarade koju bi ostvario za mesec u kojem koristi godi{wi odmor.

5. Odsustvovawe sa rada

^lan 60.

Direktor poslodavca du`an je da zaposlenom omogu}i pla}eno odsustvo u trajawu do pet radnih dana u kalendar- skoj godini u slede}im slu~ajevima:

– stupawa u brak 5 radnih dana,

– ro|ewa deteta 5 radnih dana,

– smrti ~lana u`e porodice (bra~ni

drug, deca, roditeqi zaposlenog) 5 radnih dana,

– smrti brata ili sestre zaposlenog 3 radna dana,

– smrti roditeqa, usvojioca, brata ili sestre bra~nog druga zaposlenog i smrti lica koja `ive u zajedni~kom

doma}instvu sa zaposlenim 2 radna dana,

– te`e bolesti ~lana u`e porodice 5 radnih dana,

– selidbe sopstvenog doma}instva 4 radna dana,

– polagawa stru~nog ispita 5 radnih dana,

– praznovawe krsne slave 1 radni dan,

– elementarnih nepogoda 3–5 radnih dana,

– kori{}ewa organizovanog rekreativnog odmora u ciqu

prevencije radne invalidnosti 5 radnih dana

– u~estvovawa na sportskim

i radno-proizvodnim takmi~ewima 3–5 radnih dana,

– dobrovoqnog davawa krvi 2 radna dana.

Odsustvo u slu~aju dobrovoqnog davawa krvi zaposleni koristi na dan davawa krvi i narednog dana.

Odsustvo za slu~aj poro|aja supruge zaposlenog, smrti

~lana u`e porodice, rekreativnog odmora i dobrovoqnog davawa krvi ne ura~unava se u ukupan broj radnih dana pla-

}enog odsustva u toku kalendarske godine.

Zaposleni ima pravo na pla}eno odsustvo i u dane dr-

`avnih i verskih praznika u skladu sa zakonom.

^lan 61.

Vreme provedeno na pla}enom odsustvu smatra se kao vreme provedeno na radu, uz ostvarivawe svih prava i oba- veza iz radnog odnosa.

^lan 62.

Zaposlenom se mo`e odobriti pla}eno odsustvo, ako to ne remeti proces rada, u trajawu du`em od pet dana, a naj- vi{e do 30 radnih dana u toku kalendarske godine u slu~a- ju: polagawa stru~nog ispita ili ispita kojim se sti~e ne- posredno vi{i stepen obrazovawa u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni obavqa, izrade doktorske diserta- cije, u~e{}a u studijskim ili ekspertskim grupama i dru- gim oblicima stru~nog usavr{avawa.

^lan 63.

Zaposlenom se mo`e odobriti nepla}eno odsustvo od pet radnih dana u toku kalendarske godine u slede}im slu-

~ajevima:

– nege ~lana u`e porodice 5 radnih dana,

– nege ~lana {ire porodice 3 radna dana,

– smrti srodnika koji nisu navedeni

u ~lanu 60. 2 radna dana.

Zaposlenom se mo`e izuzetno odobriti nepla}eno odsu- stvo od 30 radnih dana do godinu dana u toku kalendarske godine kada direktor poslodavca oceni da to ne remeti proces rada.

Odluku o nepla}enom odsustvu donosi direktor ili za- posleni koga on ovlasti.

Za vreme nepla}enog odsustvovawa sa rada zaposlenom miruju prava rada, po osnovu rada, osim ako zakonom nije druga~ije predvi|eno.

6. Mirovawe radnog odnosa

^lan 64.

Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se sti~u na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje zakonom i op{tim aktom nije druga~ije odre|eno, ako odsustvuje sa rada zbog:

1. odlaska na odslu`ewe vojnog roka, odnosno doslu`e- wa vojnog roka,

2. upu}ivawa na rad u inostranstvo od strane poslodav- ca ili u okviru me|unarodno-tehni~ke ili prosvetno-kul- turne saradwe, u diplomatska, konzularna i dr. predstav- ni{tva,

3. izbora odnosno imenovawa na funkciju u dr`avnim organima, politi~koj ili sindikalnoj organizaciji ili drugu javnu funkciju ~ije vr{ewe zahteva da privremeno prestane sa radom kod poslodavca,

4. izdr`avawa kazne zatvora, odnosno izre~ene mere bezbednosti, vaspitne ili za{titne mere, u trajawu od

{est meseci.

Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog

~lana ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odslu`ewa odnosno doslu`ewa vojnog roka, prestanka rada u ino- stranstvu, prestanka funkcije, povratka sa izdr`avawa ka- zne zatvora odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili za-

{titne mere, vrati na rad kod poslodavca.

Ukoliko se zaposleni ne vrati na rad u roku iz pret- hodnog stava poslodavac zaposlenom mo`e otkazati ugovor o radu.

Prava iz stava 1. i 2. ovog ~lana ima i bra~ni drug za- poslenog koji je upu}en na rad u inostranstvo u okviru me-

|unarodno-tehni~ke ili prosvetno-kulturne saradwe, u di- plomatska, konzularna i druga predstavni{tva.

7. Za{tita na radu

^lan 65.

Poslodavac i zaposleni du`ni su da se u procesu rada pridr`avaju odredaba Zakona o radu, Zakona o za{titi na radu i ovog ugovora u organizovawu i sprovo|ewu za{tite na radu.

^lan 66.

Direktor poslodavca obavezuje se da zaposlenima obezbedi li~na za{titna sredstva i opremu, sredstva za li~nu higijenu, osposobqavawe zaposlenih za bezbedan rad, odr`avawe oru|a za rad u ispravnom stawu i da preduzima potrebne mere za{tite od {tetnih uticaja za

`ivot i zdravqe zaposlenih, polaze}i od specifi~no- sti poslodavca.

Poslodavac je du`an da op{tim aktom utvrdi radna me- sta na kojima postoji opasnost od povre|ivawa, profesio- nalnih i drugih oboqewa, uz saglasnost sindikata.

Na takvim radnim mestima mogu raditi zaposleni koji pored op{tih ispuwavaju i posebne uslove iz oblasti za-

{tite na radu i drugih propisa vezanih za obavqawe delat- nosti poslodavca.

Obaveza poslodavca je da osigura sve zaposlene za slu-

~aj smrti ili invaliditeta, a visinu premije osigurawa utvr|uje Upravni odbor poslodavca.

^lan 67.

Poslodavac je du`an da zaposlene obu~i za primenu me- ra za{tite na radu i za pru`awe pomo}i ostalim zaposle- nima, ukoliko im zapreti opasnost po `ivot i zdravqe, da se podvrgavaju redovnim i vanrednim preventivno-zdrav- stvenim pregledima, da svoje znawe i prakti~nu sposob- nost u pogledu radne i `ivotne sredine stalno usavr{ava- ju, da obavqawem svojih poslova spre~avaju zaga|ivawe rad- ne i `ivotne sredine, da pravilno rukuju oru|ima za rad i da se pridr`avaju propisa o za{titi na radu.

^lan 68.

Zaposleni je odgovoran ako suprotno nameni koristi sredstva i opremu li~ne za{tite, nepravilno rukuje wima i ne odr`ava ih u ispravnom stawu i ako odmah ne obave- sti odgovornog zaposlenog o kvarovima ili drugim nedo- stacima koji mogu ugroziti `ivot drugih zaposlenih i bez- bednost procesa rada.

^lan 69.

U ciqu prevencije radne invalidnosti, poslodavac }e u skladu sa svojim mogu}nostima izdvajati sredstva, a naj- mawe u visini od 0,15% na masu sredstava ispla}enih na ime zarade za svaki mesec za kori{}ewe organizovanog re- kreativnog odmora, a zaposleni su du`ni da ga koriste u skladu sa kriterijumima koje utvrdi sindikat ~iji su ~la- novi.

Зauǔuǔa *eua u omnaдuue

^lan 70.

Zaposleni mla|i od 18 godina `ivota i zaposlena `e- na ne mogu da rade na poslovima na kojima se prete`no obavqaju naro~ito te{ki fizi~ki poslovi koji bi mogli

{tetno i sa pove}anim rizikom da uti~u na wihovo zdra- vqe i `ivot, s obzirom na wihove psihofizi~ke sposob- nosti.

Zaposlena `ena mo`e da obavqa poslove iz stava 1. ovog ~lana samo na osnovu svoje pisane saglasnosti.

Zabrawen je prekovremeni rad zaposlenog koji je mla|i od 18 godina `ivota.

Зauǔuǔa maǔepuucǔвa

^lan 71.

Zaposlena `ena za vreme posledwih osam nedeqa trud- no}e ne mo`e da radi prekovremeno, odnosno no}u.

Jedan roditeq sa detetom do tri godine `ivota mo`e da radi prekovremeno, odnosno no}u samo na osnovu wego- ve pismene saglasnosti.

Samohrani roditeq koji ima dete do sedam godina

`ivota ili dete koje je te`ak invalid, mo`e da radi pre- kovremeno ili no}u samo na osnovu svoje pismene sagla- snosti.

Mopoдuacno oдcуcǔвo u oдcуcǔвo ca paдa paдu ueīe дeǔeǔa

^lan 72.

Zaposlena `ena ima pravo na porodiqsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u trajawu od 365 dana.

Zaposlena `ena mo`e da otpo~ne porodiqsko odsustvo na osnovu nalaza nadle`nog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena odre|enog za poro|aj.

Porodiqsko odsustvo traje do navr{ena tri meseca od dana poro|aja.

Zaposlena `ena, po isteku porodiqskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpo~iwawa porodiqskog odsustva.

Otac deteta mo`e da koristi prava iz stava 1. ovog ~la- na u slu~aju kada majka napusti dete, ako umre ili je iz dru- gih razloga spre~ena da koristi ta prava (izdr`avawe ka- zne zatvora, te`a bolest).

Otac deteta mo`e da koristi pravo iz stava 4. ovog

~lana.

Pravo iz stava 5. ovog ~lana ima otac deteta i kada maj- ka nije u radnom odnosu.

Za vreme porodiqskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena `ena, odnosno otac deteta ima pra- vo na naknadu zarade u skladu sa zakonom.

^lan 73.

Ako zaposlena `ena rodi mrtvo dete ili ako joj dete umre pre isteka porodiqskog odsustva, ima pravo da kori- sti porodiqsko odsustvo iz ~lana 72. ovog ugovora.

Oдcуcǔвo paди ūoceбue ueīe дeǔeǔa иnи дpуīe ocoбe

^lan 74.

Jedan od roditeqa deteta kome je neophodna posebna ne- ga zbog te{kog stepena psihofizi~ke ometenosti, osim za slu~ajeve predvi|ene propisima o zdravstvenom osigurawu, ima pravo da, po isteku porodiqskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili radi sa polo- vinom punog radnog vremena, najdu`e do navr{enih pet go- dina `ivota deteta.

Pravo u smislu stava 1. ovog ~lana utvr|uje nadle`ni organ za ocenu stepena psihofizi~ke ometenosti deteta, u skladu sa propisima o dru{tvenoj brizi o deci.

Za vreme odsustvovawa sa rada, u smislu stava 1. ovog

~lana, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u skladu sa propisima o dru{tvenoj brizi o deci.

Za vreme rada sa polovinom punog radnog vremena, u smislu stava 1. ovog ~lana, zaposleni ima pravo na zaradu u skladu sa op{tim aktom i ovim ugovorom a za drugu polo- vinu radnog vremena naknadu zarade u skladu sa propisima o dru{tvenoj brizi o deci.

^lan 75.

Jedan od usvojilaca, hraniteq, odnosno starateq deteta mla|eg od pet godina ima pravo da radi nege deteta odsu- stvuje sa rada osam meseci neprekidno od dana sme{taja de- teta u usvojiteqsku odnosno starateqsku porodicu, a najdu-

`e do navr{enih pet godina `ivota deteta.

Ako je sme{taj u usvojiteqsku, hraniteqsku, odnosno starateqsku porodicu iz stava 1. ovog ~lana nastupio pre navr{ena tri meseca `ivota deteta, jedan od usvojilaca, hraniteq odnosno starateq deteta ima pravo da radi nege deteta odsustvuje sa rada do navr{enih 11 meseci deteta.

Za vreme odsustva sa rada radi nege deteta usvojilac, hraniteq, odnosno starateq ima pravo na naknadu zarade u skladu sa propisima o dru{tvenoj brizi o deci.

^lan 76.

Roditeq ili starateq odnosno lice koje se stara o oso- bi o{te}enoj cerebralnom paralizom, de~ijom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od mi{i}ne distrofi- je i ostalih te{kih oboqewa, na osnovu mi{qewa nadle-

`nog zdravstvenog organa, mo`e na svoj zahtev da radi sa skra}enim radnim vremenom ali ne kra}im od polovine pu- nog radnog vremena.

Zaposleni koji radi sa skra}enim radnim vremenom u smislu stava 1. ovog ~lana ima pravo na odgovaraju}u zara- du, srazmerno vremenu provedenom na radu, u skladu sa op-

{tim aktom i zakonom.

^lan 77.

Pravo iz ~lana 76. ovog ugovora ima i jedan od usvoji- laca, hraniteq, odnosno starateq deteta, ako je detetu, s obzirom na stepen psihofizi~ke ometenosti, potrebna po- sebna nega.

^lan 78.

Jedan od roditeqa ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navr{i tri godine.

Za vreme odsustvovawa sa rada iz stava 1. ovog ~lana prava i obaveze po osnovu rada miruju, ako za pojedina pra- va zakonom odnosno op{tim aktom i ovim ugovorom ili ugovorom o radu nije druga~ije odre|eno.

Зaбpaua oǔnaza

^lan 79.

^lan 80.

Pravo iz ovog ugovora ima i usvojilac, hraniteq odno- sno starateq deteta mla|eg od tri godine.

Зauǔиǔa иuвanидa

^lan 81.

Zaposlenom invalidu rada, u skladu sa propisima o pen- zijskom i invalidskom osigurawu, poslodavac je du`an da obezbedi obavqawe poslova prema preostaloj radnoj spo- sobnosti.

Zaposlenom kod koga je u skladu sa propisima o penzij- skom i invalidskom osigurawu utvr|eno da postoji opa- snost od nastanka invalidnosti na odre|enim poslovima, poslodavac je du`an da obezbedi obavqawe drugog odgova- raju}eg posla.

^lan 82.

Poslodavac mo`e zaposlenom koji odbije da prihvati po- sao u smislu ~lana 81. ovog ugovora da otka`e ugovor o radu.

Oбaвeuǔeae o ūpивpemeuoj cūpeueuocǔи za paд

^lan 83.

Zaposleni je du`an da najkasnije u roku od tri dana od dana nastupawa privremene spre~enosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osigurawu o tome dostavi poslo- davcu potvrdu lekara koja sadr`i i vreme o~ekivawa spre-

~enosti za rad.

U slu~aju te`e bolesti, potvrdu iz stava 1. ovog ~lana umesto zaposlenog poslodavcu dostavqaju ~lanovi u`e po- rodice ili druga lica sa kojima `ivi u porodi~nom doma-

}instvu.

Ako zaposleni `ivi sam, potvrdu iz stava 1. ovog ~lana du`an je da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.

Ako poslodavac posumwa u opravdanost razloga za odsu- stvovawe sa rada u smislu stava 1. ovog ~lana mo`e da pod- nese zahtev nadle`nom zdravstvenom organu radi utvr|iva- wa zdravstvene sposobnosti zaposlenog u skladu sa zako- nom.

â – ZABRANA KONKURENCIJE

^lan 84.

Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zapo- sleni ne mo`e da radi u svoje ime i za svoj ra~un, kao i u ime i za ra~un drugog pravnog ili fizi~kog lica, bez

saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu (u daqem tekstu: zabrana konkurencije).

Zabrana konkurencije va`i za teritoriju grada Beogra- da, a odnosi se na poslove iz delatnosti poslodavca, u skladu sa Zakonom o radu.

Ako zaposleni prekr{i zabranu konkurencije, posloda- vac ima pravo od zaposlenog da zahteva naknadu {tete.

^lan 85.

Ugovorom o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovo- re zabranu konkurencije u smislu ~lana 84. ovog kolektiv- nog ugovora i naknadu {tete po prestanku radnog odnosa, u roku koji ne mo`e da bude du`i od dve godine po prestan- ku radnog odnosa.

Odluka stava 1. ovog ~lana ne}e se primewivati ako po- slodavac zaposlenom otka`e ugovor o radu, a za to nije imao opravdani razlog u smislu ovog ugovora.

âá – NAKNADA [TETE

^lan 86.

Zaposleni je odgovoran za {tetu koju na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajwom nepa`wom prouzrokuje po- slodavcu u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.

Ako {tetu prouzrokuje vi{e zaposlenih, svaki zaposle- ni odgovoran je za deo {tete koju je prouzrokovao.

Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog ~lana ne mo`e utvrditi deo {tete koju je prouzrokovao smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i {tetu nadokna|uju u jed- nakim delovima.

Ako je vi{e zaposlenih prouzrokovalo {tetu krivi~- nim delom sa umi{qajem, za {tetu odgovaraju solidarno.

Postojawe {tete, wenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je {tetu prouzrokovao i kako se nadokna|uje, utvr|uje poslodavac a u skladu sa op{tim aktom i ovim ugo- vorom.

^lan 87.

Postupak za utvr|ivawe odgovornosti zaposlenog za

{tetu, pokre}e se re{ewem poslodavca.

Prijava iz stava 2. ovog ~lana, naro~ito sadr`i: ime i prezime zaposlenog koji je {tetu prouzrokovao poslodavcu, vreme, mesto i na~in izvr{ewa {tetne radwe, dokaze koji ukazuju da je zaposleni prouzrokovao {tetu poslodavcu i predlog poslodavca da pokrene postupak za utvr|ivawe od- govornosti zaposlenog za {tetu.

^lan 88.

Re{ewe o pokretawu postupka za utvr|ivawe odgovorno- sti zaposlenog za {tetu podnosi se u pisanom obliku i na- ro~ito sadr`i: ime i prezime zaposlenog, poslove na koje je zaposleni raspore|en, vreme, mesto i na~in izvr{ewa

{tetne radwe i dokaze koji ukazuju da je zaposleni izvr-

{io {tetnu radwu.

Kad primi re{ewe o pokretawu postupka za utvr|ivawe odgovornosti zaposlenog za {tetu, direktor zakazuje ras- pravu i odlu~uje o odgovornosti zaposlenog za {tetu.

^lan 89.

Visina {tete utvr|uje se na osnovu cenovnika ili kwi- govodstvene evidencije vrednosti stvari.

^lan 90.

Ako poslodavac na|e da je zaposleni du`an da nadokna- di {tetu, odre|uje na~in kako }e zaposleni {tetu da nadok- nadi i u kom roku.

Poslodavac mo`e zaposlenog obavezati da {tetu nadok- nadi u novcu ili ako je to mogu}e popravkom ili dovo|e- wem o{te}ene stvari u stawe u kome je postojalo pre nastu- pawa {tete.

O tome da li pristaje ili ne pristaje da nadoknadi

{tetu, zaposleni je du`an da da pisanu izjavu.

Ako zaposleni ne pristane da nadoknadi {tetu ili u roku od tri meseca od dana davawa izjave da pristaje da

{tetu nadoknadi, ne nadoknadi {tetu, o {teti odlu~uje nadle`ni sud.

^lan 91.

Poslodavac mo`e u opravdanim slu~ajevima delimi~no osloboditi zaposlenog od naknade {tete koju je prouzroko- vao, osim ako je {tetu prouzrokovao namerno.

Predlog za osloba|awe od naknade {tete mo`e podneti zaposleni.

Pri dono{ewu odluke o delimi~nom osloba|awu od na- knade {tete, poslodavac }e ceniti rad i pona{awe zapo- slenog, kao i da li bi zaposleni sa nadoknadom {tete bio doveden u te`ak materijalni polo`aj.

^lan 92.

Zaposleni koji je u radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajwom nepa`wom prouzrokovao {tetu tre}em licu, a koju je nadoknadio poslodavac, du`an je da poslodavcu na- doknadi iznos ispla}ene {tete.

^lan 93.

Ako zaposleni pretrpi povredu ili {tetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je du`an da mu nadoknadi {te- tu, u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ovim ugovorom.

Ako se u roku od 30 dana od dana pretrpqene povrede ili {tete na radu ili u vezi sa radom, poslodavac i zapo- sleni ne sporazumeju o naknadi {tete, zaposleni ima pra- vo da naknadu {tete zahteva pred nadle`nim sudom.

âáá – PRESTANAK RADNOG ODNOSA

^lan 94.

Radni odnos prestaje:

1. istekom roka za koji je zasnovan,

2. kad zaposleni navr{i 65 godina `ivota i najmawe 15 godina sta`a osigurawa, ako se poslodavac i zaposleni druga~ije ne sporazumeju,

3. sporazumom izme|u zaposlenog i poslodavca,

4. otkazom ugovora o radu od strane poslodavca i zapo- slenog,

5. na zahtev roditeqa ili starateqa zaposlenog mla|eg od 18 godina,

6. smr}u zaposlenog,

7. u drugim slu~ajevima utvr|enim zakonom.

^lan 95.

Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od wegove voqe i voqe poslodavca:

1. ako je na na~in propisan zakonom utvr|eno da je kod zaposlenog do{lo do gubitka radne sposobnosti – danom dostavqawa pravosna`nog re{ewa o utvr|ivawu gubitka radne sposobnosti,

2. ako mu je po odredbama zakona, odnosno pravosna`noj odluci suda ili drugog organa zabraweno da obavqa odre-

|ene poslove, a ne mo`e da mu se obezbedi obavqawe drugih poslova – danom dostavqawa pravosna`ne odluke,

3. ako zbog izdr`avawa kazne zatvora mora da bude odsu- tan sa rada u trajawu du`em od {est meseci – danom stupa- wa na izdr`avawe kazne,

4. ako mu je izre~ena mera bezbednosti, vaspitna ili za-

{titna mera u trajawu du`em od {est meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada – danom po~etka primewiva- wa te mere,

5. usled ste~aja, likvidacije, odnosno u svim drugim slu~ajevima prestanka rada poslodavca, u skladu sa zako- nom.

1. Sporazumni prestanak radnog odnosa

^lan 96.

Radni odnos mo`e da prestane na osnovu pismenog spo- razuma poslodavca i zaposlenog.

2. Otkaz od strane zaposlenog

^lan 97.

Zaposleni ima pravo da poslodavcu otka`e ugovor o radu.

Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavqa poslodavcu u pisanom obliku, najmawe 15 dana pre dana koji je zaposle- ni naveo kao dan prestanka radnog odnosa.

U slu~aju otkaza iz stava 1. ovog ~lana zbog povrede oba- veze od strane poslodavca utvr|enih zakonom, op{tim ak- tom, ovim ugovorom ili ugovorom o radu, zaposleni ima pravo po osnovu rada, kao u slu~aju da mu je nezakonito pre- stao radni odnos.

3. Otkaz od strane poslodavca

^lan 98.

Poslodavac mo`e zaposlenom da otka`e ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, wegovo pona{awe i potrebe poslo- davca, i to:

1. ako je utvr|eno da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada,

2. ako je utvr|eno da zaposleni nema znawa i sposobno- sti za obavqawe poslova na kojima radi,

3. ako zaposleni svojom krivicom u~ini povredu radne obaveze utvr|ene ugovorom o radu,

4. ako ne po{tuje radnu disciplinu, odnosno ako je we- govo pona{awe tako da ne mo`e da nastavi rad kod poslo- davca,

5. ako zaposleni u~ini krivi~no delo na radu ili u ve- zi sa radom,

6. ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u ro- ku od 15 dana od dana isteka roka za nepla}eno odsustvo ili mirovawa radnog odnosa u smislu Zakona o radu i ovog ugovora,

7. ako zaposleni zloupotrebi bolovawe,

8. ako usled tehnolo{kih, ekonomskih ili organizaci- onih promena prestane potreba za obavqawe odre|enog po- sla.

Poslodavac je du`an da pre otkaza ugovora o radu, u slu-

~aju iz stava 1. ta~ka 3. i 4. ovog ~lana, zaposlenog pisme- no upozori na postojawe razloga za otkaz ugovora o radu.

Otkaz ugovora o radu iz stava 1. ta~ka 8. ovog ~lana, po- slodavac mo`e dati zaposlenom samo ako ne mo`e da mu obezbedi obavqawe drugih poslova, odnosno da ga osposo- bi za rad na drugim poslovima.

Poslodavac ne mo`e, u slu~aju otkaza ugovora o radu za- poslenom iz stava 1. ta~ka 8. ovog ~lana, na istim poslovi- ma da zaposli drugo lice u roku od tri meseca od dana pre- stanka radnog odnosa.

Ako pre isteka roka iz stava 5. ovog ~lana nastane po- treba za obavqawe istih poslova, prednost za zakqu~ivawe ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos. Neposredni rukovodilac, na osnovu rada zaposlenog u prethodnom periodu, utvr|uje da zaposleni ne ostvaruje re- zultate rada utvr|ene potrebama posla odnosno delokrugom rada iz op{teg akta poslodavca i da zaposleni nema po-

trebna znawa i sposobnosti za obavqawe poslova na koji- ma radi shodno ~lanu 98. stav 1. i stav 2, opravdan razlog zbog koga mu poslodavac mo`e otkazati ugovor o radu.

Na predlog neposrednog rukovodioca iz prethodnog stava, direktor donosi odluku o prestanku radnog odnosa kod poslodavca u skladu sa ovim ugovorom i zakonom.

^lan 99.

Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu, u smislu

~lana 98. ovog kolektivnog ugovora, ne smatra se:

1. privremena spre~enost za rad usled bolesti, nesre}e na radu ili profesionalnog oboqewa,

2. kori{}ewa porodiqskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege de- teta,

3. odslu`ewe ili doslu`ewe vojnog roka,

4. ~lanstva u politi~koj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroi- spovest, politi~ko ili drugo uverewe ili neko drugo li~- no svojstvo zaposlenog,

5. obra}awe zaposlenog sindikatu ili organima nadle-

`nim za za{titu prava iz radnog odnosa u skladu sa zako- nom, op{tim aktom i ovim ugovorom.

^lan 100.

Poslodavac mo`e da ponudi zaposlenom zakqu~ivawe ugovora o radu pod izmewenim okolnostima.

Poslodavac mo`e da ponudi zakqu~ivawe ugovora o ra- du u smislu stava 1. ovog ~lana samo iz opravdanih razloga, koje utvr|uje direktor, a na osnovu potreba posla.

Zaposlenom koji odbije da zakqu~i ugovor o radu u smi- slu stava 1. ovog ~lana, poslodavac mo`e da otka`e ugovor o radu.

4. Postupak u slu~aju otkaza

^lan 101.

Otkaz ugovora o radu iz ~lana 98. poslodavac mo`e da- ti zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznawa ~iwe- nice koje su osnov za davawe otkaza, odnosno u roku od {est meseci od dana nastupawa ~iwenica koje su osnov za dava- we otkaza.

Otkaz ugovora o radu iz ~lana 98. ovog ugovora, poslo- davac mo`e dati zaposlenom najkasnije do isteka roka za- starelosti utvr|ene zakonom za krivi~no delo.

Poslodavac je du`an da, pre isteka ugovora o radu zapo- slenom, zatra`i mi{qewe sindikata ~iji je ~lan.

Sindikat je du`an da dostavi mi{qewe sindikata iz stava 3. ovog ~lana u roku od pet dana.

^lan 102.

Otkaz ugovora o radu daje se u pisanom obliku i obave- zno sadr`i obrazlo`ewe i pouku o pravnom leku.

Akt iz stava 1. ovog ~lana je kona~an danom dostavqawa zaposlenom.

^lan 103.

Do dana prestanka radnog odnosa poslodavac je du`an da izvr{i isplatu svih dospelih zarada i drugih primawa zaposlenog.

^lan 104.

Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato {to ne ostvaruje potrebne rezultate ili nema potrebna znawa i sposobnosti, ima pravo na isplatu nov~ane naknade, i to:

1. kad ima do 2 godine neprekidnog rada kod poslodav- ca – u visini jedne zarade,

2. ako ima od 2 do 10 godina neprekidnog rada kod po- slodavca – u visini jedne i po zarade,

3. kad ima od 10 do 20 godina neprekidnog rada kod po- slodavca – u visini dve zarade,

4. kad ima preko 20 godina neprekidnog rada kod poslo- davca – u visini dve i po zarade.

Zaradom u smislu stava 1. ovog ~lana smatra se zarada koju je zaposleni ostvario u skladu sa zakonom, op{tim ak- tom i ovim ugovorom.

5. Nezakoniti otkaz

^lan 105.

Ako sud donese pravosna`nu odluku kojom je utvr|eno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, zaposleni ima pravo da se vrati na rad, ako to zahteva.

Pored vra}awa na rad iz stava 1. ovog ~lana, poslodavac je du`an da zaposlenom isplati naknadu {tete u visini iz- gubqene zarade i drugih primawa koja mu pripadaju po za- konu, op{tem aktu, ovim ugovorom i ugovorom o radu i uplati doprinos za obavezno socijalno osigurawe.

Naknada {tete iz stava 2. ovog ~lana umawuje se za iz- nos prihoda koji je zaposleni ostvario po bilo kom osno- vu, po prestanku radnog odnosa.

6. Udaqewe zaposlenog sa rada

^lan 106.

^lan 107.

Zaposleni kome je odre|en pritvor udaquje se sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje.

^lan 108.

Za vreme privremenog udaqewa zaposlenog sa rada u smislu ~lana 106. ovog ugovora, zaposlenom pripada nakna- da zarade u visini jedne ~etvrtine, a ako izdr`ava porodi- cu u visini jedne tre}ine mese~ne zarade koju je ostvario za mesec pre privremenog udaqewa.

Naknada zarade za vreme privremenog udaqewa u smislu ovog ~lana, ispla}uje se na teret organa koji je odredio pritvor.

^lan 109.

Udaqewe iz ~lana 106. ovog ugovora mo`e da traje naj- du`e tri meseca u kojem periodu je poslodavac du`an da za- poslenog vrati na rad ili da mu otka`e ugovor o radu, ako za to postoje opravdani razlozi iz ~lana 98. ovog ugovora.

^lan 110.

Zaposlenom za vreme privremenog udaqewa sa rada pri- pada razlika izme|u iznosa naknade zarade primqene po osnovu ~lana 108. ovog ugovora i punog iznosa zarade ostva- rene za mesec pre privremenog udaqewa uve}anog za pro- se~ni porast zarade zaposlenih kod poslodavca za vreme u kome mu pripada naknada, i to:

1. ako krivi~ni postupak protiv wega bude obustavqen pravosna`nom odlukom, ili ako pravosna`nom odlukom bude oslobo|en optu`be, ili je optu`ba protiv wega odbi- jena, ali ne zbog nenadle`nosti.

2. ako zaposlenom ne prestane radni odnos u smislu

~lana 109. ovog ugovora.

7. Vi{ak zaposlenih

^lan 111.

Upravni odbor preduze}a formira}e zajedni~ku komi- siju za socijalni dijalog sastavqenu od predstavnika po- slodavca i reprezentativnog sindikata.

Zadatak ove komisije je: izrada socijalnog programa za zaposlene u preduze}u; programa racionalizacije broja za-

poslenih; programa prestrukturirawa i unapre|ewa po- slovawa osnovne delatnosti i izrada kriterijuma za do- datno stimulisawe neposrednih izvr{ilaca u osnovnoj delatnosti.

Upravni odbor preduze}a formira}e zajedni~ku komi- siju za socijalni dijalog sastavqenu od predstavnika po- slodavca i reprezentativnih sindikata koja }e raditi u sa- stavu zajedni~ke komisije Izvr{nog odbora Skup{tine grada.

Program iz stava 1. ovog ~lana sadr`i podatke o zapo- slenima koji predstavqaju vi{ak, poslove koje obavqaju, kvalifikacionu strukturu, godine starosti, mere kojima se stvaraju uslovi za wihovo zapo{qavawe i rok u kome }e dati otkaz, a donose se u saradwi sa organizacijom nadle-

`nom za poslove zapo{qavawa.

^lan 112.

Zaposlenom koji je u komunalnoj delatnosti proveo na radu vi{e od 20 punih godina, bez wegove saglasnosti ne mo`e prestati radni odnos usled tehnolo{kih unapre|ewa ili ekonomskih te{ko}a.

^lan 113.

Program re{avawa vi{ka zaposlenih sadr`i predlog mera, i to naro~ito: preme{taj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikaciju ili dokvalifikaci- ju, skra}eno radno vreme i druga prava u skladu sa zakonom, op{tim aktom i ovim kolektivnim ugovorom.

^lan 114.

U slu~aju otkaza ugovora o radu u smislu ~lana 111. ovog ugovora, poslodavac je du`an da isplati otpremninu u vi- sini utvr|enoj ovim ugovorom i to:

1. do 10 godina sta`a osigurawa – u visini dvostrukog iznosa zarade,

2. od 10 do 20 godina sta`a osigurawa – u visini tro- strukog iznosa zarade,

3. od 20 do 30 godina sta`a osigurawa – u visini ~etvo- rostrukog iznosa zarade,

4. preko 30 godina sta`a osigurawa – u visini peto- strukog iznosa zarade.

Zaradom u smislu stava 1. ovog ~lana smatra se zarada koju bi zaposleni ostvario u skladu sa op{tim aktom i ovim ugovorom za mesec koji prethodi mesecu u kome mu pre- staje radni odnos.

^lan 115.

Ako poslodavac nema sopstvenih sredstava, ili mu ne- dostaju sredstva za obezbe|ivawe prava vi{ka zaposlenih utvr|enih Zakonom o radu, koristi}e se i sredstva koja za tu namenu obezbedi iz buxeta osniva~, u skladu sa zakonom ili drugim aktom.

^lan 116.

Zaposleni kome poslodavac posle isplate otpremnine u smislu ~lana 111. ovog ugovora otka`e ugovor o radu zbog prestanka potrebe za wegovim radom, ostvaruje pravo na nov~anu naknadu i pravo na penzijsko i invalidsko osigu- rawe i zdravstvenu za{titu, u skladu sa propisima o zapo-

{qavawu.

âááá – OSTVARIVAWE I ZA[TITA PRAVA ZAPOSLENIH

^lan 117.

O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog od- nosa odlu~uje direktor ili zaposleni koga direktor ovlasti.

O izboru, odnosno postavqawu direktora i razre{ewu, odnosno prestanku radnog odnosa direktora odlu~uje Upravni odbor poslodavca.

Ovla{}ewe iz stava 1. ovog ~lana daje se u pisanom ob- liku.

Zaposlenom se u pismenom obliku dostavqa svako re{e- we o ostvarivawu prava, obaveza i odgovornosti, sa obra- zlo`ewem i poukom o pravnom leku.

1. Za{tita pojedinih prava

^lan 118.

Ako nastane spor izme|u poslodavca i zaposlenog, po- slodavac i zaposleni du`ni su da sporno pitawe re{e spo- razumno.

Predlog za re{avawe spornog pitawa sporazumno mogu podneti i poslodavac i zaposleni u roku od tri dana od da- na nastanka spornog pitawa.

Predlog iz stava 2. ovog ~lana podnosi se u pismenom obliku.

Lice sa kojim je zakqu~en ugovor u smislu stava 1. ovog

~lana ima pravo na osigurawe za slu~aj povrede na radu i profesionalnog oboqewa.

Obveznik uplate doprinosa iz stava 2. ovog ~lana je po- slodavac.

2. Ugovor o delu

^lan 124.

Poslodavac mo`e, sa odre|enim licem da zakqu~i ugo- vor o delu radi obavqawa poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku odre|ene stvari ili samostalno izvr{ewe odre|e- nog fizi~kog ili intelektualnog rada.

H – ZARADA, NAKNADA ZARADA I DRUGA PRIMAWA

^lan 119.

Ako se poslodavac ili zaposleni ne izjasne o predlogu za re{avawe spornog pitawa sporazumno u roku od tri da- na od dana podno{ewa predloga ili ako zaposleni i po- slodavac ne mogu sporno pitawe da re{e sporazumno, spor- no pitawe mogu da iznesu pred arbitra`u.

Arbitra`a ima tri ~lana. U sastav arbitra`e ulazi po jedan predstavnik strane u sporu i jedan arbitar koga stra- ne u sporu odrede sporazumno iz reda stru~waka za oblast koja je predmet spora.

Postupak pred arbitra`om mo`e pokrenuti svaka stra- na u sporu. Postupak pred arbitra`om pokre}e se u pisme- nom obliku.

Odluka pred arbitra`om je kona~na i obavezuje poslo- davca i zaposlenog.

^lan 120.

Protiv odluke kojom je povre|eno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni ili sindikat ako ga zaposleni ovlasti, mo`e da pokrene spor pred nadle`nim sudom.

Rok za pokretawe spora je 15 dana od dana dostavqawa odluke, odnosno saznawa za povredu.

Spor iz stava 1. ovog ~lana pravosna`no se okon~ava pred nadle`nim sudom u roku od {est meseci od dana po- kretawa spora.

2. Rokovi zastarelosti potra`ivawa iz radnog odnosa

^lan 121.

Sva nov~ana potra`ivawa iz radnog odnosa smatraju se obro~nim davawem i zastarevaju u roku od tri godine od da- na nastanka obaveze.

áH – POSEBNE ODREDBE

1. Privremeni i povremeni poslovi

1. Zarada

^lan 125.

Zaposleni ima pravo na odgovaraju}u zaradu koja se utvr|uje u skladu sa zakonom, Posebnim kolektivnim ugovo- rom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.

^lan 126.

Zaposleni ima pravo na odgovaraju}u zaradu koja se sa- stoji iz:

– zarade koja se ostvaruje za obavqeni rad i vreme pro- vedeno na radu,

– uve}ane zarade,

– drugih primawa ugovorenih u ovom ugovoru.

Zarada se utvr|uje na osnovu vrednosti posla koji zapo- sleni obavqa na radnom mestu.

Zaposleni ima pravo na odgovaraju}u zaradu u skladu sa zakonom, Posebnim kolektivnim ugovorom i ovim ugovo- rom.

Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca.

^lan 127.

Zarada koja se ostvaruje za obavqeni rad i vreme prove- deno na radu utvr|uje se na osnovu:

– osnovne zarade,

– ostvarenih rezultata.

Osnovna zarada zaposlenog utvr|uje se na osnovu:

– vrednosti radnog ~asa,

– vrednosti – koeficijenta posla,

– mese~nog fonda ostvarenih ~asova rada.

^lan 128.

Zarada se ispla}uje samo u novcu ako zakonom nije dru- ga~ije odre|eno.

^lan 122.

Poslodavac mo`e, za obavqawe poslova iz delatnosti poslodavca koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju du-

`e od 180 radnih dana u kalendarskoj godini, sa odre|enim licem da zakqu~i ugovor o obavqawu privremenih i povre- menih poslova.

Lice sa kojim je zakqu~en ugovor iz stava 1. ovog ~lana ima pravo na penzijsko i invalidsko i zdravstveno osigu- rawe, u skladu sa zakonom.

Obveznik uplate doprinosa iz stava 2. ovog ~lana je po- slodavac.

^lan 123.

Poslodavac mo`e za obavqawe privremenih i povreme- nih poslova iz ~lana 122. ovog ugovora, da zakqu~i ugovor sa licem koje je ~lan omladinske ili studentske zadruge.

^lan 129.

Zarada za zaposlene kod poslodavca utvr|uje se na nivou prose~ne ispla}ene zarade po zaposlenom u privredi grada u prethodnom mesecu u odnosu na mesec za koji se vr{i ob- ra~un i isplata zarada, a u skladu sa zakonom, Posebnim kolektivnim ugovorom i ovim ugovorom.

^lan 130.

Zaposleni ostvaruju pravo na masu sredstava za isplatu zarada na osnovu:

1. ostvarene zaposlenosti u obra~unskom periodu (bro- ja zaposlenih na osnovu ~asova rada),

2. prose~no ispla}ene zarade po zaposlenom u privredi grada u prethodnom mesecu,

3. procenta korekcije iskazanih u Posebnom kolektiv- nom ugovoru.

^lan 131.

U skladu sa definisanim parametrima iz prethodnog

~lana ovog ugovora utvr|uje se vrednost radnog ~asa za standardni u~inak kod poslodavca pri svakom obra~unu za- rada u skladu sa op{tim aktom i pozitivnim propisima.

^lan 132.

Ukoliko prose~na ciqna zarada zaposlenih kod poslo- davca bude ispla}ivana ispod prose~ne ciqne zarade zapo- slenih u privredi grada, uskla|ivawe }e se vr{iti sukce- sivno, kontinuirano, u skladu sa ovim ugovorom.

^lan 133.

Masa zarada ugovara se najkasnije do 30. novembra teku-

}e godine za narednu godinu, na osnovu sporazumno utvr|e- ne metodologije osniva~a i poslodavca, odnosno mehani- zma korelacije zarada kod poslodavca i prose~no ostvare- ne zarade u privredi grada Beograda, u zavisnosti od eko- nomsko-finansijskog polo`aja poslodavca, mogu}nosti osniva~a definisanih na osnovama politike razvoja komu- nalnih delatnosti.

^lan 134.

Vrednost posla utvr|uje se na osnovu slo`enosti, odgo- vornosti, uslova rada i stru~ne spreme koja je uslov za oba- vqawe odre|enog posla polaze}i od specifi~nosti poslo- va poslodavca.

Osnovna zarada kod poslodavca kreta}e se u rasponu 1:6. Vrednost svakog posla iz op{teg akta utvr|ena je u ~la-

nu 152. ovog ugovora.

^lan 135.

Osnovna zarada mo`e se ugovorom o radu ugovoriti i u ve}em iznosu u skladu i na osnovu sporazuma.

Osnovna zarada ugovara se na osnovu slede}ih kriteri- juma:

– kvaliteta i ta~nosti u ispuwavawu radnih zadataka polaze}i od specifi~nosti poslova,

– radne discipline,

– odgovornosti prema radu i sredstvima rada,

– radnog iskustva, a posebno du`ine rada u preduze}u,

– stepen stru~ne spreme i osposobqenosti zaposlenog za poslove na kojima radi i

– drugih kriterijuma od zna~aja za procenu obima i kva- liteta, odnosno radnog doprinosa zaposlenog polaze}i od specifi~nosti osnovne delatnosti svakog preduze}a.

^lan 136.

Masa zarada poslodavca, kad se delatnost ne finansi- ra iz buxeta, ve} se sredstva u celosti obezbe|uju iz sop- stvenog prihoda, uve}ava se do 20% na predlog poslodavca i po dobijawu saglasnosti od Izvr{nog odbora Skup{ti- ne grada.

^lan 137.

Zarada zaposlenih mo`e se umawiti do 20%, odnosno uve}ati do 40% po osnovu slo`enosti, obima, kvaliteta i uslova rada, a na osnovu kriterijuma koji utvr|uje direktor poslodavca svojom odlukom i uru~ewem pojedina~nog re{e- wa svakom zaposlenom.

^lan 138.

Cena radnog mesta utvr|uje se kao proizvod vrednosti radnog ~asa i vrednosti posla, u zavisnosti od delatnosti poslodavca, a na osnovu op{teg akta poslodavca, raspore-

|ivawu zaposlenih, specifi~nosti i slo`enosti posla i odgovornosti u radu.

^lan 139.

Osniva~ se obavezuje da zajedno sa poslodavcem obezbe-

|uje isplatu zarade za zaposlene kod poslodavca u slede}im rokovima:

– akontacija za teku}i mesec – izme|u 25. i 30. u teku}em mesecu,

– kona~an obra~un zarada – do 15. u narednom mesecu. Prose~na zarada kod poslodavca ostvarena po ovom ugo-

voru ne mo`e biti ni`a od ostvarene prose~ne zarade za- poslenih u privredi grada Beograda.

Uвekaua zapaдa

^lan 140.

Zaposleni ima pravo na uve}anu zaradu i to za:

1. prekovremeni rad,

2. rad na dan praznika koji je neradni dan,

3. no}ni rad,

4. rad u smeni ili eventualno {ihti.

^lan 141.

Poslodavac se obavezuje da zaposlenom uve}a osnovnu zaradu, i to:

– za rad na dan praznika koji je neradni – za 150%,

– za rad no}u (izme|u 22,00 ~asa i 06,00 ~asova narednog dana), ako takav rad nije ura~unat pri utvr|ivawu vredno- sti posla – za 45%,

– za prekovremeni rad u koji se ne ura~unava radno vre- me unapred odre|eno, na osnovu izvr{ewa godi{we prera- spodele vremena – za 45%,

– za rad u smeni – za 2,5%,

– za rad nedeqom – za 15%,

– ako postoji rad u {ihti – za 2%.

Ako se istovremeno steknu uslovi za uve}awe zarade u smislu stava 1. ovog ~lana po vi{e osnova, procenat ne mo-

`e biti ni`i od zbira procenata uve}awa po svakom od osnova.

^lan 142.

Poslodavac je du`an da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovawa sa rada u visini od 100% pro- se~ne zarade radnika, u mesecu u kome odsustvuje, i to u sle- de}im slu~ajevima:

– prekida rada do koga je do{lo naredbom nadle`nog organa, odnosno ovla{}enog radnika,

– neobezbe|ivawa za{tite na radu usled ~ega bi daqe obavqawe rada prouzrokovalo neposrednu opasnost po `i- vot i zdravqe radnika i drugih lica,

– kori{}ewe godi{weg odmora i pla}enog odsustva,

– praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi,

– privremene nesposobnosti za rad, ako je nesposobnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnim obo- qewem,

– davawe krvi, tkiva i drugog dela tela,

– odazivawu poziva vojnih i drugih organa,

– stru~nog osposobqavawa i usavr{avawa radi potrebe procesa rada,

– u~e{}a na radno-proizvodnom takmi~ewu i sajmu, iz- lo`bi inovacija i drugih vidova stvarala{tva,

– prisustvovawa sednicama Skup{tine grada i wenih tela, upravnih odbora drugih preduze}a i organa sindika- ta u preduze}u i van preduze}a.

^lan 143.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsu- stvovawa sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad do 30 dana i to:

1. U visini 75% od zarade koju je ostvario u mesecu u kome je nastupila spre~enost, uve}ana za dodatak po osno- vu du`ine vremena provedenog u radnom odnosu. Ova na- knada zarade ne mo`e biti ni`a od minimalne zarade, utvr|ene u skladu sa zakonom, ako je ona prouzrokovana bo- le{}u ili povredom van rada, ako zakonom nije druga~ije odre|eno.

2. U visini 100% zarade koju bi ostvario zaposleni u mesecu u kojem je nastupila privremena spre~enost za rad , koja ne mo`e biti ni`a od minimalne zarade utvr|ene u skladu sa zakonom, ako je ona prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bole{}u, ako zakonom nije dru- ga~ije odre|eno.

^lan 144.

Poslodavac se obavezuje da zaposlenom ispla}uje doda- tak na zaradu u iznosu od 0,5% cene rada, utvr|ene ovim ugovorom, za svaku punu godinu radnog sta`a.

^lan 145.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini od 45% zarade koju bi ostvario da radi za vreme prekida rada do kojeg je do{lo bez krivice zaposlenog, a najdu`e 45 radnih dana u kalendarskoj godini, u skladu sa zakonom.

^lan 146.

Zaposleni ima pravo na druga primawa i to za:

1. vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad),

2. ishranu u toku rada,

3. tro{kove boravka na terenu (terenski dodatak),

4. regres za kori{}ewe godi{weg odmora,

5. druga primawa u skladu sa ovim ugovorom.

^lan 147.

Poslodavac je du`an da zaposlenom obezbedi primawa koja su u funkciji izvr{ewa poslova i to:

– tro{kove prevoza u javnom saobra}aju radi odlaska na rad i povratka sa rada, do visine cene prevozne karte, s tim {to tako utvr|ena naknada ne mo`e biti mawa od 50% od visine cene prevozne karte. Pravo na tro{kove prevoza u javnom saobra}aju ima zaposleni koji od mesta stanovawa do mesta obavqawa delatnosti koristi javni, prigradski, gradski i me|ugradski prevoz kao jedino sredstvo prevoza;

– tro{kove ishrane u toku rada u visini od 20% prose~- ne ispla}ene mese~ne zarade po zaposlenom u privredi re- publike, prema posledwem podatku republi~kog organa nadle`nog za poslove statistike, ili do visine neopore- zovanog iznosa prema zvani~nim podacima nadle`nog or- gana ako je to povoqnije za zaposlene;

– regres zaposlenom za kori{}ewe godi{weg odmora u visini prose~ne ispla}ene zarade po zaposlenom u privre- di republike, prema posebno objavqenom podatku nadle-

`nog republi~kog organa za poslove statistike;

– dnevnicu za slu`beno putovawe u zemqi u visini od 5% prose~ne neto zarade po zaposlenom u privredi repu- blike prema posledwem objavqenom podatku nadle`nog or- gana za statistiku, s tim {to se putni tro{kovi priznaju u celosti prema prilo`enom ra~unu, a tro{kovi no}ewa do iznosa cene u hotelu „A” ili „B” kategorije;

– dnevnicu za slu`beno putovawe u inostranstvo do iz- nosa, pod uslovima i na na~in propisan za savezne organe, a ne mawe od 75% tog iznosa;

– tro{kove rada na terenu (terenski dodatak) u visini od 3% prose~ne mese~ne zarade po zaposlenom u privredi grada prema posledwim objavqenim podacima nadle`nog organa za statistiku, odnosno najmawe u iznosu koji je po zakonu neoporeziv, a ako nisu obezbe|eni sme{taj i ishra- na zaposlenih i naknadu tro{kova sme{taja i ishrane;

– tro{kove prevoza sopstvenim putni~kim automobilom po pre|enom kilometru do iznosa 30% cene jednog litra benzina.

^lan 148.

Poslodavac je du`an da zaposlenom obezbedi pravo i isplati:

– otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi kori-

{}ewa prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa

po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti, najmawe u visini iznosa dve zarade koju bi radnik ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se ispla}uje otpremnina, s tim {to tako ispla}ena otpremnina ne mo`e biti ni`a od dve prose~ne zarade po zaposlenom ispla}ene kod poslo- davca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vr{i ispla- ta otpremnine, odnosno dve prose~ne zarade ispla}ene u privredi grada, prema posledwem objavqenom podatku or- gana nadle`nog za poslove statistike – ako je to za zapo- slenog povoqnije;

– pomo} porodici u slu~aju smrti zaposlenog i ~lana

u`e porodice u visini tro{kova pogrebnih usluga prema prose~nim cenama JKP;

– nagradu kao jubilej ili povodom jubilarne godine ra- da u preduze}u u visini od jedne prose~ne zarade zaposle- nog kod poslodavca u mesecu u kome se jubilarna nagrada ispla}uje.

Isplata jubilarnih i drugih nagrada, izvr{i}e se po prethodnom obave{tewu osniva~a.

Poslodavac mo`e zaposlenom da obezbedi pravo i is- plati:

– solidarnu pomo} za slu~ajeve te`e bolesti zaposle- nog ili ~lanova u`e porodice, zdravstvene rehabilitaci- je zaposlenog, nastupawa te`e invalidnosti, ubla`avawa posledica elementarnih nepogoda, pru`awa pomo}i poro- dici umrlog zaposlenog, nabavke lekova za zaposlene ili

~lana u`e porodice u iznosu od najmawe jedne prose~ne za- rade u privredi grada u mesecu u kome se vr{i isplata a u slu~aju smrti i nabavke lekova do iznosa tro{kova prema prilo`enom ra~unu,

– zajam za nabavku ogreva, zimnice, uxbenika do iznosa jedne prose~ne zarade ispla}ene u privredi Grada u mese- cu u kome se kredit ispla}uje, sa rokom vra}awa koji ne mo-

`e biti du`i od {est meseci.

^lanovima u`e porodice zaposlenog smatraju se bra~- ni drug, deca, bra}a, sestre, roditeqi, staraoci i lica ko- ja `ive u zajedni~kom doma}instvu.

Pravo iz ovog ~lana mogu ostvariti zaposleni, ako bra-

}a i sestre `ive u zajedni~kom doma}instvu.

Ako su dva ili vi{e zaposlena kod poslodavca u rod- binskoj vezi i ostvaruju pravo iz ovog ~lana, samo jednom zaposlenom se mo`e isplatiti predvi|ena naknada.

Mиuиmanua zapaдa

^lan 149.

Usled poreme}aja kod poslovawa poslodavca zaposle- nom se mo`e ispla}ivati minimalna zarada.

Minimalna zarada za standardni u~inak i puno radno vreme za zaposlene kod poslodavca iznosi 40% od prose~- ne zarade u privredi republike, prema posledwem objavqe- nom podatku republi~kog organa nadle`nog za poslove sta- tistike, uve}an za 20% po osnovu specifi~nosti poslova i uslova rada.

^lan 150.

Poslodavac minimalnu zaradu mo`e ispla}ivati na osnovu posebne odluke Upravnog odbora poslodavca donete uz saglasnost reprezentativnih sindikata u periodu ne du-

`em od {est meseci u toku kalendarske godine.

Prilikom dono{ewa odluke poslodavac zajedno sa sin- dikatima precizira rokove isplate razlike izme|u ispla-

}ene minimalne zarade i zarade zaposlenog koju bi ostva- rio na poslovima na koje je raspore|en.

^lan 151.

Potpisnici ovog ugovora saglasni su da se posebnim sporazumom izme|u reprezentativnih sindikata i direkto- ra preduze}a, utvrdi vrednost svakog posla prema op{tem aktu o sistematizaciji poslova, a na osnovu kriterijuma iz ovog ~lana.

PREGLED GRUPE POSLOVA I KOEFICIJENTI

Grupa Vrsta posla Vrednost posla

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– á grupa NEKVALIFIKOVANI RADNIK 1,00-1,55

– fizi~ki radnik po~etnik

– higijeni~ar

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– áá grupa JEDNOSTAVNI POSLOVI 1,70-1,85

– kafe kuvarica

– kurir

– higijeni~ar u kapeli

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ááá grupa POSLOVI POLUKVALIFIKOVANOG RADNIKA 1,90-2,30

– daktilograf

– radnik na odr`avawu grobqa

– fizi~ki radnik na monta`i

– pera~ vozila

– telefonista – portir

– ~uvar – vatrogasac

– ~uvar – vatrogasac u kapeli

– kapelxija

– radnik u krematorijumu

– transportni radnik

– radnik u magacinu kamena

– terenski kontrolor

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– áâ grupa SREDWE SLO@ENI KV POSLOVI 2,30-2,80

– vrtlar – rasadni~ar

– referent {tamparije

– zidar – monter

– kamenorezac – monter

– kamenorezac – radnik na pantografu

– kamenorezac – vode}i majstor

– predradnik transportnih radnika

– sprema~ umrlih

– grobar

– prodavac pogrebne opreme, venaca i cve}a

– automehani~ar

– autoelektri~ar

– odr`avalac ma{ina i alata

– predradnik {tamparije

– rukovalac bagera

– radnik odr`avawa PTT ure|aja

– radnik odr`avawa grejnih sistema

– radnik na odr`avawu vodovoda

– predradnik grobara

– predradnik odr`avawa

– predradnik monta`e i demonta`e

– voza~ specijalnog vozila

– predradnik grobara i odr`avawa

– magacioner dorade pogrebne opreme

– voza~

– voza~ u kapeli

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– â grupa POSLOVI SREDWE STRU^NE SPREME 2,30-2,80

– referent po{te i arhive

– referent dru{tvenog standarda

– pomo}nik magacionera pogrebne opreme

– referent za kadrovske poslove

– sanitarni tehni~ar

– referent organa upravqawa

– sekretar direktora preduze}a

– referent servisnog centra

– referent gradske kapele

– referent nabavke cve}a

– referent obrade finansijskih dokumenata

– fakturista – kalkulant

– zamenik magacionera osnovnih sredstava, rezervnih delova i materijala

– operater – administrator

– referent za AOP

– kontrolor – likvidator servisnog centra

– zamenik poslovo|e prodavnice

– referent saobra}ajno-tehni~ke kontrole

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– âá grupa VKV POSLOVI SA SPECIJALIZACIJOM 2,70-2,90

– rukovalac pe}ima za kremirawe

– referent za odr`avawe elektroinstalacija

– predradnik sprema~a umrlih

– magacioner osnovnih sredstava, rezervnih delova i materijala

– magacioner pogrebne opreme

– magacioner kamena i gra|evinskog materijala

– poslovo|a prodavnice 2, 8, 5

– poslovo|a prodavnice 4, 4A, 6

– poslovo|a prodavnice 1, 9

– zamenik poslovo|e gra|evinsko-kamenoreza~. rad. Novo grobqe

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– âáá grupa POSLOVI ORGANIZACIONOG, OPERATIVNOG, STRU^NOG VO\EWA POSLOVA

I POSLOVI RUKOVO\EWA ORG. DELOVIMA PROCESA RADA 2,70-3,70

– glavni blagajnik

– likvidator finansijske dokumentacije

– tehni~ar – projektant

– referent investicionih radova

– poslovo|a gra|evinsko-kamenoreza~ke radwe

– poslovo|a grobqa

– glavni kwigovo|a – kontista

– poslovo|a gra|evinsko-kamenoreza~kih radwi

– referent za analizu i nadzor

– poslovo|a krematorijuma

– organizator rada transporta

– organizator rada mehani~arske radionice

– referent nabavke

– stru~ni saradnik za{tite na radu

– stru~ni saradnik za obezbe|ewe

– organizator rada grobqa

– organizator rada odr`avawa

– stru~ni saradnik za kadrovske poslove

– stru~ni saradnik za poslove hortikulture

– zamenik rukovodioca servisnog centra

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– âááá grupa POSLOVI âáá STEPENA STRU^NE SPREME ZA UNAPRE\EWE PROCESA RADA 3,60-4,50

– istori~ar umetnosti

– {ef kwigovodstva

– ekonomista plana i raspodele

– stru~ni saradnik sistem in`ewer

– nadzorni organ hortikulturnih radova

– pravni savetnik

– glavni projektant

– rukovodilac gra|evinsko-kamenoreza~ke rad.

– samostalni ekonomista plana, analize i ras.

– nadzorni organ investicionih radova

– rukovodilac grobqa

– rukovodilac servisnog centra

– rukovodilac informacionog centra

– rukovodilac pravnih i personalnih poslova

– rukovodilac poslova za{tite

– rukovodilac transporta

– rukovodilac finansijske slu`be

– rukovodilac komercijalne slu`be

– rukovodilac RJ „Kapela”

– rukovodilac razvojne slu`be

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– áH grupa POSLOVI âáá STEPENA STRU^NE SPREME ZA UNAPRE\IVAWE

PROCESA RADA I RUKOVO\EWA 5,20-5,80

– savetnik direktora

– pomo}nik direktora

– zamenik direktora

^lan 152.

Poslodavac mo`e samo uz pristanak zaposlenog ili na osnovu pravosna`ne odluke suda, potra`ivawe prema zapo- slenom naplatiti obustavqawem od zarade.

Na osnovu pravosna`ne odluke suda poslodavac mo`e zaposlenom da odbije od zarade najvi{e do 1/3 zarade, od- nosno naknade zarade, ako zakonom nije druga~ije odre|eno.

Há – U^E[]E U UPRAVQAWU

^lan 153.

U~e{}e u upravqawu zaposlenih i sindikata kod po- slodavca reguli{u se op{tim aktima i Posebnim kolek- tivnim ugovorom.

Predstavnike zaposlenih imenuje i razre{ava u Uprav- nom i Nadzornom odboru osniva~ na predlog zaposlenih. Predstavnici zaposlenih imenuju se u Upravni i Nadzor- ni odbor preduze}a, koji ~ine 1/3 ~lanova, na osnovu pred- loga sindikata, a postupak za predlagawe i birawe ~lanova upravnog i nadzornog odbora, do okon~awa, vodi i za wega odgovara reprezentativni sindikat, u dogovoru sa drugim sindikatima i zaposlenima u skladu sa statutom preduze}a. Ukoliko je u preduze}u organizovano vi{e reprezenta- tivnih sindikata, a ne postigne se dogovor da vode zajed- ni~ku akciju na predlagawu i birawu ~lanova upravnog i nadzornog odbora, predlozi zaposlenih }e se dostavqati direktoru poslodavca srazmerno broju ~lanova reprezenta-

tivnih sindikata.

Kriterijume i na~in predlagawa u upravni i nadzorni od- bor utvrdi}e se sporazumom izme|u direktora i reprezentativ- nih sindikata u skladu sa ovim ugovorom i Posebnim kolek- tivnim ugovorom.

^lan 154.

Reprezentativni sindikati u~estvuju u postupku statu- snih promena preduze}a, a posebno svojinskih promena ili ugovarawa koncesije preduze}a i imaju pravo davawa mi-

{qewa i predloga.

^lan 155.

Upravni odbor donosi pravilnik o re{avawu stambe- nih potreba zaposlenih uz mi{qewe reprezentativnih sindikata, osim kada pravila o re{avawu stambenih pita- wa zaposlenih donose svojim aktima organi na nivou gra- da ili republike.

Upravni odbor je du`an da pre dono{ewa pravilnika o za{titi na radu pribavi mi{qewe reprezentativnih sin- dikata, u ostavqenom roku.

Háá – USLOVI ZA RAD SINDIKATA

^lan 156.

Poslodavac je du`an da u skladu sa zakonom zaposlenima omogu}i sindikalno organizovawe i sprovo|ewe aktivnosti usmerenih na poboq{awe wihovih uslova rada i ukupnog `i- votnog polo`aja.

^lan 157.

Poslodavac je obavezan da sindikatu omogu}i delovawe u skladu sa wegovom ulogom i zadacima iz zakona i Pojedi- na~nog kolektivnog ugovora i to:

– da pokre}e inicijative, podnosi zahteve i predloge i da zauzima stavove o svim pitawima od zna~aja za materi- jalni i socijalni polo`aj zaposlenih i uslove rada,

– da se informi{e o pitawima koja su od zna~aja za ma- terijalni i socijalni polo`aj zaposlenih,

^lan 158.

Poslodavac je du`an:

– da sindikatu obezbedi kori{}ewe prostorija bez pla-

}awa naknade i pru`awe potrebnih stru~nih, administra-

tivnih i tehni~kih usluga neophodnih za wegov rad, a pre- ma tehni~kim mogu}nostima poslodavca,

– da omogu}i predsedniku reprezentativnog sindikata da profesionalno obavqa funkciju predsednika, kako bi se sprovodile sve aktivnosti i zadaci, u interesu zaposle- nih i poslodavca, koji proizilaze iz zakona i kolektivnih ugovora i da za to vreme prima naknadu zarade,

– da predsedniku reprezentativnog sindikata, na osno- vu posebnog sporazuma, obezbedi utvr|en broj pla}enih ~a- sova mese~no, za obavqawe wegove funkcije, u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom i zakonom.

Sporazum iz prethodnog stava potpisuju reprezentativ- ni sindikat i direktor poslodavca.

– da sindikalnim poverenicima obezbedi, na osnovu posebnog sporazuma, utvr|en broj ~asova mese~no, za oba- vqawe funkcije u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovo- rom i zakonom,

– da predstavnicima sindikata omogu}i informisawe zaposlenih, isticawem obave{tewa na odre|enim mestima pristupa~nim zaposlenima i za to odre|enim,

– da predstavnici sindikata mogu odsustvovati sa po- sla radi prisustvovawa sindikalnim sastancima, konfe- rencijama, sednicama i kongresima na koje su pozvani,

– da se mi{qewa i predlozi reprezentativnog sindika- ta razmotre pre dono{ewa odluka od zna~aja za materijal- ni, ekonomski i socijalni polo`aj zaposlenih i da se u odnosu na wih opredeli,

– da predstavnika reprezentativnog sindikata poziva na sednice Upravnog odbora, kao i predstavnike drugih sindikata, kada se razmatraju inicijative koje uputi odre-

|eni sindikat ili odlu~uje o pitawima koja se odnose na prava i obaveze zaposlenih.

^lan 159.

Predsedniku sindikalne organizacije i ~lanovima od- bora, predsednicima sindikalnih podru`nica i sindi- kalnim poverenicima, ako postupaju u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorima, ne mo`e se ponuditi ugovor pod izmewenim uslovima ako je to za wega nepovoqnije, ili na drugi na~in dovesti u nepovoqniji polo`aj zbog sindi- kalne aktivnosti za vreme obavqawa svojih funkcija.

^lan 160.

Reprezentativni sindikat i drugi sindikati u preduze-

}u du`ni su da svoj rad organizuju tako da ne smeta redov- nom radu i funkcionisawu preduze}a i da ne remeti pro- pisanu radnu disciplinu.

Hááá – ORGANIZOVAWE PROCESA [TRAJKA

^lan 161.

Na~in organizovawa i sprovo|ewa {trajka vr{i se u skladu sa Zakonom o {trajku i ovim ugovorom.

Osniva~ svojim aktom utvr|uje minimum procesa rada za vreme trajawa {trajka.

O utvr|enom minimumu procesa rada obave{tavaju se, pored poslodavca, svi korisnici preko sredstava javnog informisawa, imaju}i na umu da poslodavac pru`a proiz- vode i usluge koje su nezamenqiv uslov `ivota i rada.

Ukoliko se zbog neobezbe|ivawa prava iz ovog ugovora i Posebnog kolektivnog ugovora, organizuje {trajk, on }e se sprovoditi u skladu sa zakonom a zaposlenima koji u we- mu u~estvuju obezbedi}e se naknada.

^lan 162.

Direktor poslodavca odre|uje zaposlene koji su du`ni da rade za vreme {trajka, radi obezbe|ewa minimuma pro- cesa rada, s tim da to ne mogu biti zaposleni koji su iza- brani u {trajka~ki odbor.

Zaposleni koji obavqaju poslove za vreme {trajka, is- puwavaju}i minimum procesa rada, du`ni su da izvr{avaju naloge poslodavca.

^lan 163.

Na~in obezbe|ivawa minimuma procesa rada utvr|uje direktor poslodavca re{ewem o neposrednoj saradwi sa predsednikom {trajka~kog odbora.

Re{ewe iz stava 1. ovog ~lana sadr`i poslove koji }e se obavqati u vreme {trajka, kako bi se obezbedilo bezbed- no i uredno sahrawivawe umrlih, na grobqima u sastavu poslodavca, kojim se ostvaruje utvr|eni minimum procesa rada, kao i na~in rada na tim poslovima.

Aktom direktora poslodavca iz stava 1. ovog ~lana utvr|uju se uslovi rada i organizacija sahrawivawa na svim gradskim grobqima u sastavu poslodavca, kao i oba- vqawe drugih poslova vezanih za organizovawe, bezbedno i uredno odvijawe poslova i rada preduze}a u celini.

^lan 164.

Odredbe ovog ugovora i Zakona o {trajku primewuju se i na {trajk upozorewa.

Háâ – KOLEKTIVNI UGOVOR

^lan 165.

Pojedina~ni kolektivni ugovor poslodavca zakqu~uje se na neodre|eno vreme u pismenom obliku.

^lan 168.

Reprezentativnim sindikatom za zakqu~ewe ovog ugovo- ra kod poslodavca smatra se sindikat u koji je u~laweno najmawe 15% zaposlenih kod poslodavca.

Reprezentativnost sindikata utvr|uje se:

– upisom u registar u skladu sa zakonom i drugim pro- pisima,

– prema broju ~lanova na osnovu pristupnica.

^lan 169.

Ovaj ugovor obavezuje i zaposlene kod poslodavca koji nisu ~lanovi sindikata potpisnika ovog ugovora.

^lan 170.

Potpisnici ovog ugovora mogu raskinuti sporazumno ovaj ugovor otkazom i ugovorom samo jedne ugovorne strane. U slu~aju otkaza ovaj ugovor primewuje se do razre{ewa spornih pitawa, a najdu`e {est meseci s tim {to su u~e- snici du`ni da postupak pregovarawa o razre{ewu spor-

nih pitawa zapo~nu u roku od 10 dana.

Potpisnici ovog ugovora mogu pokrenuti postupak za- kqu~ivawa novih, ukoliko se za to steknu zakonski uslovi.

^lan 171.

Izmene i dopune ovog ugovora vr{e se na na~in i po po- stupku na koji je i zakqu~en.

^lan 172.

Na sva pitawa koja nisu regulisana ovim ugovorom ne- posredno se primewuju odredbe zakona, Posebnog kolek- tivnog ugovora i drugih pravnih propisa kojima se propi- suju obaveze, odgovornosti i prava zaposlenih, zaposlenih kod poslodavca.

^lan 173.

Kada u zakqu~ewu ovog ugovora u~estvuje vi{e reprezen- tativnih sindikata obrazuje se odbor za pregovore.

^lanove odbora (po dva ~lana) odre|uju reprezentativ- ni sindikati.

^lan 174.

Ako nastane spor u postupku zakqu~ivawa odnosno iz- mena i dopuna ovog ugovora, spor se re{ava mirnim putem.

^lan 175.

Ako nastane spor u primeni ovog ugovora, u~esnici spora podnose zahtev za pokretawe postupka pred arbitra-

`om koju obrazuju u~esnici u zakqu~ivawu ovog ugovora, u roku od 15 dana od dana nastanka spora.

Arbitra`a ima tri ~lana, po jednog predstavnika u~e- snika u sporu i jednog arbitra koga u~esnici u sporu odre- de sporazumno.

Arbitra`a donosi odluku o spornom pitawu u roku od 15 dana od dana obrazovawa.

Odluka arbitra`e o spornom pitawu obavezuje u~e- snike.

^lan 176.

Ako u~esnici u zakqu~ivawu ovog ugovora ne postignu saglasnost za zakqu~ewe ugovora u odre|enom roku koji utvr|uje poslodavac, prava, obaveze i odgovornosti ure|uju se Pravilnikom o radu ili ugovorom o radu, u skladu sa Za- konom o radu i drugim pozitivnim propisima.

Pravilnik o radu donosi direktor poslodavca.

Hâ – PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 177.

Ovaj ugovor se smatra zakqu~enim kada ga potpi{u di- rektor poslodavca, osniva~ i reprezentativni sindikati.

^lan 178.

Ovaj ugovor stupa na snagu danom zakqu~ivawa a prime- wuje se narednog dana od dana objavqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.

Odredbe o zaradama iz ovog ugovora primeni}e se po~ev od obra~una zarada za mesec juni 2003. godine

^lan 179.

Danom stupawa na snagu ovog ugovora prestaje da va`i Pojedina~ni kolektivni ugovor poslodavca broj 1913 od

29. septembra 1994. godine.

Izvr{ni odbor Skup{tine grada Beograda

IO broj 352-1199/03, 30. maja 2003. godine

Predsednik

Nenad Bogdanovi}, s. r.

Javno komunalno preduze}e

„Pogrebne usluge”

Broj 1540/03, 30. maja 2003. godine

Generalni direktor

Bogdan Šarenga}a, s. r.

Savez samostalnih sindikata JKP „Pogrebne usluge”

Broj 1545/03, 30. maja 2003. godine

Predsednik

Gordana Rankovi}, s. r.

Nezavisni sindikat radnika Sindikalna organizacija JKP „Pogrebne usluge”

Broj 1547/03, 30. maja 2003. godine

Predsednik

Milorad Bosni}, s. r.

Sindikat radnika nezavisnost JKP „Pogrebne usluge”

Broj 1546/03, 30. maja 2003. godine

Predsednik

Milan Nikoli}, s. r.

Na osnovu ~lana 131, 132, 135, 145. i 146. Zakona o radu (,,Slu`beni glasnik RS”, br. 70/01 i 73/01), Posebnog ko- lektivnog ugovora za komunalne delatnosti Srbije (Slu`beni glasnik RS” br. 43/2001/, Posebnog kolektiv- nog ugovora za komunalna preduze}a grada Beograda (Slu`beni list grada Beograda” br. 29/02, 5/03 i 11/03), Sindikalna organizacija Samostalnog sindikata JKP

„Gradske pijace” Beograd, direktor preduze}a i Izvr{ni odbor Skup{tine grada kao ovla{}eni organ osniva~a, 30. maja 2003. godine zakqu~uju

POJEDINAАNI KOLEKTIVNI UGOVOR

JKP „GRADSKE PIJACE” BEOGRAD

á – OSNOVNE ODREDBE

^lan 1.

Pojedina~nim kolektivnim ugovorom (u daqem tekstu Ugovor), u skladu sa zakonom, op{tim i posebnim kolek- tivnim ugovorom utvr|uju se: prava, obaveze i odgovornosti radnika u Javnom komunalnom preuze}u „Gradske pijace” (u daqem tekstu: poslodavac), za{tita radnika na radu, zara- de i ostale naknade, prava sindikata i poslodavca, me|u- sobni odnosi osniva~a i poslodavca i dr. pitawa.

^lan 2.

Prava radnika koja se ure|uju ovim ugovorom ne mogu biti mawa od prava radnika utvr|enih Zakonom o radu, Op-

{tim, Posebnim kolektivnim ugovorom.

^lan 3.

Ovaj kolektivni ugovor je, obavezan za sve radnika pre- duze}a, osim za direktora ~ija se prava, obaveze i odgovor- nosti utvr|uju posebnim Ugovorom koji zakqu~uje direktor i Upravni odbor.

áá – ZARADA

^lan 4.

Zaposleni imaju pravo na odgovaraju}u zaradu koja se sa- stoji iz:

– zarade koja se ostvaruje za obavqeni rad i vreme pro- vedeno na radu,

– uve}ane zarade,

– naknade zarade, i

– drugih primawa ugovorenih u Kolektivnom ugovoru. Zarada se utvr|uje na osnovu vrednosti posla koji zapo-

sleni obavqa na radnom mestu.

Zaposleni imaju pravo na odgovaraju}u zaradu u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom.

Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca.

^lan 5.

Zarada koja se ostvaruje za obavqeni rad i vreme prove- deno na radu utvr|uje se na osnovu:

– osnovne zarade i

– ostvarenih rezultata.

Osnovna zarada zaposlenog utvr|uje se na osnovu:

– vrednosti radnoga ~asa,

– vrednosti – koeficijenta posla i

– mese~nog fonda ostvarenih ~asova rada.

^lan 6.

Zarada radnika utvr|uje se na nivou odgovaraju}e, upo- redive veli~ine – prose~no ispla}ene zarade po zaposle- nom u privredni grada u prethodnom mesecu u odnosu na me- sec za koji se vr{i obra~un i isplata zarada.

Zaposleni ostvaruju pravo na masu sredstava za isplatu zarada na osnovu:

1. ostvarene zaposlenosti u obra~unskom periodu (bro- ja zaposlenih na osnovu ~asova rada),

2. prose~no ispla}ene zarade po zaposlenom u privredi grada u prethodnom mesecu i

3. procenta korekcije iskazanih u tabeli iz ~lana 85. Posebnog kolektivnog ugovora za komunalna preduze}a grada Beograda.

U skladu sa prethodno definisanim parametrima, utvr-

|uje se vrednost radnog ~asa za standardni u~inak u svakom preduze}u.

Ukoliko prose~na ciqna zarada zaposlenih u preduze}u bude ispla}ivana ispod prose~ne ciqne zarade zaposlenih u privredi grada, uskla|ivawe }e se vr{iti sukcesivno, kontinuirano.

^lan 7.

Masa zarada iz prethodnog ~lana ugovara se najkasnije do 30. novembra teku}e godine za narednu godinu na osnovu sporazumno utvr|ene metodologije, odnosno mehanizma ko- rekcije zarada u preduze}u i prose~no ostvarene zarade u privredi Beograda, u zavisnosti od ekonomsko-finansij- skog polo`aja preduze}a.

^lan 8.

Vrednost posla utvr|uje se na osnovu slo`enosti, odgo- vornosti, uslova rada i stru~ne spreme koja je uslov za oba- vqawe odre|enog posla, polaze}i od specifi~nosti poslo- va svakog preduze}a.

Vrednost posla iz stava 1. ovog ~lana utvr|uje se ovim ugovorom.

Osnovna zarada utvr|uje se u rasponu od 1 prema 6.

^lan 9.

Osnovna zarada iz ~lana 5. ovog ugovora mo`e se ugovo- rom o radu ugovoriti i u ve}em iznosu.

Osnovna zarada iz ~lana 5. ugovara se na osnovu slede-

}ih kriterijuma:

– kvaliteta i ta~nosti i ispuwavawu radnih zadataka polaze}i od specifi~nosti poslova,

– radne discipline,

– odgovornosti prema radu i sredstvima rada,

– radnog iskustva, a posebno du`ine rada u preduze}u,

– stepena stru~ne spreme i osposobqenosti zaposlenog za poslove na kojima radi i

– drugih kriterijuma od zna~aja za procenu obima i kva- liteta, odnosno radnog doprinosa zaposlenog polaze}i od specifi~nosti osnovne delatnosti svakog preduze}a.

Ako je op{tim aktom poslodavca o sistematizaciji po- slova i radnih mesta predvi|ena alternativna stru~na sprema za vr{ewe odre|enih poslova pri utvr|ivawu osnovne zarade za to radno mesto polazi se od osnovne za- rade, za ve}i stepen stru~nosti.

^lan 10.

S obzirom na to da se delatnost preduze}a ne finansi- ra iz buxeta grada ve} se sredstva u celosti obezbe|uju iz sopstvenih prihoda, to se masa zarada iz ~lana 6. ovog ugov- ora uve}ava do 20% na predlog poslodavca a po dobijawu saglasnosti od Izvr{nog odbora Skup{tine grada.

^lan 11.

Zarada zaposlenih mo`e se umawiti do 20%, odnosno uve}ati do 40% po osnovu slo`enosti, obima, kvaliteta i uslova rada.

^lan 12.

Cena radnog mesta utvr|uje se kao proizvod vrednosti radnog ~asa i utvr|enog koeficijenta koji ~ini sastavni deo ovog ugovora, u zavisnosti od osnovne delatnosti pred- uze}a, i to na osnovu op{teg akta o organizaciji i siste- matizaciji radnih mesta, raspore|ivawu zaposlenih, spe- cifi~nosti i slo`enosti posla i odgovornosti u radu.

^lan 13.

Osniva~ se obavezuje da zajedno sa poslodavcem obezbe-

|uje isplatu zarade za zaposlene u slede}im rokovima:

– akontacija za teku}i mesec izme|u 25. i 30. u teku}em mesecu,

– kona~an obra~un zarade do 15. u narednom mesecu.

Prose~na zarada u preduze}u ostvarena po ovom ugovoru ne mo`e biti ni`a od ostvarene prose~ne zarade zaposle- nih u privredi grada Beograda.

1. Uve}ana zarada

^lan 14.

Zaposleni ima pravo na uve}anu zaradu, i to za:

1. prekovremeni rad,

2. rad na dan praznika koji je neradni dan,

3. no}ni rad.

^lan 15.

Poslodavac se obavezuje da zaposlenom uve}a osnovnu zaradu, i to:

– za rad na dan praznika koji je neradni za 150%,

– za rad no}u (izme|u 22 i {est ~asova narednog dana) ako takav rad nije ura~unat pri utvr|ivawu vrednosti po- sla za 45%,

– za prekovremeni rad u koji se ne ura~unava radno vre- me unapred odre|eno na osnovu izvr{ewa godi{we prera- spodele vremena za 45%,

– za rad nedeqom.

Ako se istovremeno steku uslovi za uve}awe zarade u smislu stava 1. ovog ~lana po vi{e osnova, procenat ne mo-

`e biti ni`i od zbira procenata uve}awa po svakom od osnova.

2. Naknade i druga primawa

^lan 16.

Poslodavac je du`an da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovawa sa rada u visini 100% pro- se~ne zarade radnika u mesecu u kome odsustvuje, i to u sle- de}im slu~ajevima:

– prekida rada do koga je do{lo naredbom nadle`nog organa, odnosno ovla{}enog radnika,

– neobezbe|ivawa za{tite na radu usled ~ega bi daqe obavqawe rada prouzrokovalo neposrednu opasnost po `i- vot i zdravqe radnika ili drugih lica,

– kori{}ewa godi{weg odmora i pla}enog odsustva,

– praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi,

– privremene nesposobnosti za rad ako je nesposobnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnim obo- qewem,

– davawa krvi, tkiva i drugog dela tela,

– odazivawa pozivu vojnih i drugih organa,

– stru~nog osposobqavawa i usavr{avawa radi potrebe procesa rada,

– u~e{}a na radno-proizvodnom takmi~ewu i izlo`bi inovacija i drugih vidova stvarala{tva,

– prisustovawa sednici Skup{tine grada, wenih tela, sednici organa dru{tvenog fonda ili organa sindikata i Saveza sindikata u svojstvu ~lana.

^lan 17.

Radniku pripada naknada zarade za vreme odsustvovawa sa posla zbog privremene spre~enosti za rad prouzrokova- ne bole{}u ili povrede van rada u visini od 80% od zara- de koju je ostvario u mesecu u kome je nastupila spre~enost, uve}ana za dodatak po osnovu du`ine vremena provedenog u radnom odnosu.

^lan 18.

Zaposleni ima pravo i na druga primawa, i to za:

1. vreme provedeno u radnom odnosu – minuli rad,

2. ishranu u toku rada,

3. tro{kove boravka na terenu (terenski dodatak),

4. regres za kori{}ewe godi{weg odmora i

5. druga primawa u skladu sa kolektivnim ugovorima.

^lan 19.

Poslodavac se obavezuje da zaposlenom ispla}uje doda- tak na zaradu u iznosu od 0,5% cene rada utvr|ene ovim ko- lektivnim ugovorom za svaku godinu radnog sta`a.

^lan 20.

Poslodavac je du`an da zaposlenom obezbedi primawa koja su u funkciji izvr{ewa poslova i to:

– tro{kove prevoza u javnom saobra}aju radi odlaska na rad i povratka sa rada, do visine cene prevozne karte, s tim {to tako utvr|ena naknada ne mo`e biti mawa od 50% od visine cene prevozne karte. Pravo na tro{kove prevoza u javnom saobra}aju ima zaposleni koji od mesta stanovawa do mesta obavqawa delatnosti koristi javni prigradski, gradski i me|ugradski prevoz kao jedino sredstvo prevoza;

– regres zaposlenom za kori{}ewe godi{weg odmora u visini prose~ne ispla}ene zarade po zaposlenom u privre- di republike, prema posebno objavqenom podatku nadle-

`nog republi~kog organa za poslove statistike;

– tro{kove na ime naknade za ishranu za vreme slu`be- nog putovawa u zemqi u visini od 5% prose~ne neto zara- de po zaposlenom u privredi Republike prema posledwem objavqenom podatku nadle`nog organa za statistiku, s tim

{to se putni tro{kovi priznaju u celosti prema prilo`e- nom ra~unu, a tro{kovi no}ewa do iznosa cene u hotelu

„A” i „B” kategorije;

– tro{kove na ime naknade za ishranu za vreme slu`be- nog putovawa u inostranstvo do iznosa, pod uslovima i na na~in propisan za savezne organe, a ne mawe od 75% tog iz- nosa;

– tro{kove prevoza sopstvenim putni~kim automobilom po pre|enom kilometru do iznosa 30% cene jednog litra benzina.

^lan 21.

Poslodavac je du`an da zaposlenom obezbedi pravo i isplati:

– otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi kori-

{}ewa prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti, u visini trostrukog iznosa zarade koju bi radnik ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se ispla}uje otpremnina s tim

{to tako ispla}ena otpremnina ne mo`e biti ni`a od dve prose~ne zarade po zaposlenom ispla}ene u preduze}u za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vr{i isplata ot- premnine, odnosno dve prose~ne zarade ispla}ene u pri- vredi grada, prema posledwem objavqenom podatku organa nadle`nog za poslove statistike – ako je to za zaposlenog povoqnije;

– pomo} porodici u slu~aju smrti zaposlenog ili ~lana u`e porodice u visini tro{kova pogrebnih usluga prema prilo`enom ra~unu do visine neoporezovanog iznosa;

– nagradu kao jubilej povodom krsne slave preduze}a i dana pijaca u visini dve prose~ne zarade zaposlenih is- pla}ene za prethodni mesec u odnosu na mesec u kome se is- pla}uje, o ~emu odluku donosi direktor preduze}a, uz pret- hodno obave{tewe osniva~a;

– nagradu povodom jubilarne godine rada u preduze}u u visini od dve do pet prose~nih zarada zaposlenog ispla}e-

nih za prethodni mesec u odnosu na mesec u kome se ispla-

}uje o ~emu odluku donosi direktor i to:

– za 10 godina rada 2 prose~ne neto zarade poslodavca, ispla}ene za prethodni mesec u odnosu na mesec u kome se ispla}uju,

– za 15 godina rada 2,5 prose~ne neto zarade poslodav- ca, ispla}ene za prethodni mesec u odnosu na mesec u kome se ispla}uju,

– za 20 godina rada 3,5 prose~ne neto zarade poslodav- ca, ispla}ene za prethodni mesec u odnosu na mesec u kome se ispla}uje,

– za 25 godina 4 prose~ne neto zarade poslodavca, is- pla}ene za prethodni mesec u odnosu na mesec u kome se is- pla}uje,

– za 30, 35 i 40 godina rada 5 prose~nih neto zarade po- slodavca, ispla}ene za prethodni mesec u odnosu na mesec u kome se ispla}uje.

Isplatu zarade radnicima iz o~ekivane dobiti (13 plata).

Isplata zarade iz dobiti po osnovu o~ekivanih rezul- tata poslovawa mo`e se vr{iti zakqu~no sa 31. decembrom teku}e godine.

Isplata zarade radnicima iz o~ekivane dobiti ispla-

}uje se u visini prose~ne zarade po radniku koja se utvr|u- je na bazi efektivnog radnog vremena radnika, bez nakna- de za bolovawe (radni doprinos), koji je ostvaren u godi- ni za koju se vr{i isplata za period 1. januar – 30. novem- bar teku}e godine, o ~emu odluku donosi Upravni odbor uz saglasnost osniva~a.

^lan 22.

Poslodavac je du`an da zaposlenom obezbedi pravo i isplati:

– solidarnu pomo} za slu~aj te`e bolesti zaposlenog ili ~lana u`e porodice, zdravstvene rehabilitacije zapo- slenih, nastupawa te`e invalidnosti, ubla`avawa posle- dica elementarnih nepogoda, pru`awe pomo}i porodici umrlog zaposlenog, nabavke lekova za zaposlene ili ~lana u`e porodice u iznosu od 2 – 5 prose~nih neto zarada u privredni grada u mesecu u kome se vr{i isplata a prema podacima koje objavquje nadle`ni organ za statistiku, a u slu~aju nabavke lekova do iznosa tro{kova prema prilo`e- nom ra~unu, o ~emu odluku donosi direktor;

– zajam za nabavku ogreva, zimnice, uxbenika do iznosa jedne prose~ne zarade ispla}ene u gradu u mesecu u kome se kredit ispla}uje, sa rokom vra}awa koji ne mo`e biti du-

`i od {est meseci.

^lanovima u`e porodice zaposlenog smatraju se bra~- ni drug, deca, roditeqi, staraoci i lica koja `ive u zajed- ni~kom doma}instvu.

3. Minimalna zarada

^lan 23.

Usled poreme}aja poslovawa preduze}a zaposlenima se mo`e ispla}ivati minimalna zarada.

Minimalna zarada za standardni u~inak i puno radno vreme za zaposlene iznosi 40% od prose~ne zarade u pri- vredi republike, prema posledwem objavqenom podatku re- publi~kog organa nadle`nog za poslove statistike, uve}an za 20% po osnovu specifi~nosti poslova i uslova rada.

ááá – RADNI ODNOSI

^lan 24.

Preduze}e je du`no da radniku omogu}i da pod uslovi- ma i na na~in propisan zakonom i ovim ugovorom, {titi svoja prava koja mu pripadaju na radu i u vezi sa radom. Preduze}e je du`no da po zahtevu radnika za za{titu prava omogu}i sindikatu preduze}a ili van preduze}a uvid u primenu ovog ugovora i ostvarewa prava radnika.

^lan 25.

O pojedina~nim pravima, obavezama i odgovornostima radnika u preduze}u odlu~uje direktor ili zaposleni koga on pisano ovlasti.

1. Zasnivawe radnog odnosa

^lan 26.

Radni odnos mo`e da zasnuje lice koje ispuwava op{te uslove utvr|ene zakonom i posebne uslove utvr|ene Pravil- nikom o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka u preduze}u.

Zaposleni zasniva radni odnos zakqu~ewem ugovora o radu.

Ugovor o radu mo`e da se zakqu~i na neodre|eno ili odre|eno vreme.

Ugovorom o radu utvr|uju se me|usobna prava, obaveze i odgovornosti zaposlenog u skladu sa zakonom, Kolektiv- nim ugovorom i op{tim aktima preduze}a.

Ugovorom o radu ne mogu se utvr|ivati mawa prava i ne- povoqniji uslovi od prava i uslova predvi|enih zakonom, Kolektivnim ugovorom i ovim ugovorom.

^lan 27.

Preduze}e mo`e da ponudi zaposlenom zakqu~ewe ugo- vora o radu pod izmewenim uslovima.

Preduze}e mo`e da ponudi zaposlenom zakqu~ewe ugo- vora o radu iz stava 1. ovog ~lana ukoliko postoji u proce- su rada potreba za uspe{nije i efikasnije obavqawe po- slova i zadataka a koji odgovaraju stru~noj spremi, znawu i sposobnostima zaposlenog.

^lan 28.

U slu~aju zakqu~ewa ugovora o radu pod izmewenim uslovima, radnik sa vi{e od 30 godina radnog sta`a i rad- nica sa vi{e od 25 godina radnog sta`a ima pravo na cenu rada radnog mesta koje je obavqao pre zakqu~ewa ugovora o radu pod izmewenim uslovima ako je to za zaposlenog po- voqnije.

2. Radno vreme

^lan 29.

Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 ~asova ne- deqno.

Radni dan traje osam ~asova a radna nedeqa pet radnih dana.

Prema potrebama procesa rada i organizacionih delo- va mo`e se utvrditi i klizno radno vreme na po~etku odno- sno zavr{etku dana, i to najvi{e do 1,5 ~asova.

^lan 30.

Rado vreme izme|u 22 ~asa i {est ~asova narednog dana smatra se radom no}u i predstavqa poseban uslov rada u po- gledu utvr|ivawa prava i za{tite zaposlenih.

Rad u smenama mora se organizovati tako da zaposleni ne radi vi{e od jedne radne nedeqe no}u, a du`e samo uz wegovu pisanu saglasnost.

^lan 31.

Zaposleni mo`e radni odnos zasnovati i sa nepunim radnim vremenom u skladu sa zakonom, i svoja prava iz rad- nog odnosa ostvaruje srazmerno vremenu provedenom na ra- du i ostvarenim rezultatima rada.

^lan 32.

Puno radno vreme skra}uje se zaposlenom koji radi na naro~ito te{kim napornim i za zdravqe {tetnim po- slovima.

Skra}ivawe radnog vremena vr{i se srazmerno {tet- nom uticaju na zdravqe, odnosno radnu sposobnost zaposle-

nog, u zavisnosti od specifi~nosti poslova i zadataka osnovne delatnosti poslodavca a najvi{e 10 ~asova ne- deqno.

Poslovi na kojima se skra}uje puno radno vreme utvr|u- je se op{tim aktom o organizaciji i sistematizaciji u skladu sa Kolektivnim ugovorom.

Zaposleni koji rade skra}eno radno vreme imaju ista prava kao i zaposleni koji rade puno radno vreme.

^lan 33.

Direktor mo`e da uvede i rad du`i od punog radnog vremena, u skladu sa zakonom, a prema potrebama poslova i zadataka.

Rad du`i od punog radnog vremena ne mo`e da traje du-

`e od ~etiri ~asa dnevno, a najdu`e 240 ~asova u kalendar- skoj godini po zaposlenom.

^lan 34.

Raspored radnog vremena utvr|uje direktor preduze}a u okviru godi{weg radnog vremena.

^lan 35.

Direktor preduze}a, u skladu sa zakonom, mo`e vr{iti i preraspodelu radnog vremena posebnim re{ewem, i to:

– kad to zahteva priroda delatnosti radi obezbe|ivawa potrebnog obima i kvaliteta usluga,

– u ciqu boqe organizacije rada i racionalnijeg kori-

{}ewa sredstava rada,

– zbog racionalnog kori{}ewa radnog vremena u ciqu izvr{avawa odre|enih poslova u utvr|enim rokovima.

^lan 36.

Poslodavac mo`e zaposlenom da uvede preraspodelu radnog vremena u skladu i pod uslovima utvr|enim zako- nom.

3. Odmori i odsustva

a) Foдuuau oдmoр

^lan 37.

Zaposleni ima pravo na godi{wi odmor u skladu sa za- konom i ovim ugovorom od 18 a najvi{e 35 radnih dana po svim osnovama.

Zaposlenom se godi{wi odmor u trajawu od 18 radnih dana uve}ava po osnovu:

a) sta`a osigurawa,

b) slo`enosti poslova radnog mesta, odnosno doprino- sa zaposlenog na radnom mestu,

v) zdravstvenog stawa zaposlenog i ~lanova u`e poro- dice,

g) posebnih i ote`anih uslova rada.

^lan 38.

Du`ina godi{weg odmora zaposlenog uve}ava se po osnovu:

1. Sta`a osigurawa:

– 1 radni dan za svake navr{ene

3 godine radnog sta`a a najvi{e 7 radnih dana.

2. Slo`enost poslova – doprinos u radu:

– za poslove za koje se zahteva

á i áá stepen stru~ne spreme 2 radna dana,

– za poslove za koje se zahteva

ááá i áâ stepen stru~ne spreme 3 radna dana,

– za poslove za koje se zahteva

â i âá stepen stru~ne spreme 4 radna dana,

– za poslove za koje se zahteva

âáá i âááá stepen stru~ne spreme 5 radnih dana,

– za poslove sa posebnim

odgovornostima i ovla{}ewima 5 radnih dana.

3. Po osnovu uslova rada:

– Radnici Sektora pija~nih usluga

i Tehni~kog servisa 2 radna dana.

4. Zaposlenom invalidu, samohranom roditequ sa detetom do sedam godina, zaposlenoj sa maloletnim detetom, zaposlenom sa dvoje ili vi{e dece

do 14 godina `ivota, zaposlenom koji u svom doma}instvu izdr`ava dete koje ima smetwe

u psihofizi~kom razvoju 3 radna dana.

U slu~aju da se istovremeno sti~u dva ili vi{e osnova iz ta~ke 4 onda se godi{wi odmor

po svim osnovama uve}ava za 5 radnih dana.

^lan 39.

Zaposlenom sa 30 godina penzijskog sta`a i 55 godina

`ivota i zaposlenoj sa 25 godina penzijskog sta`a i 50 go- dina `ivota utvr|uje se du`ina godi{weg odmora u traja- wu od 30 radnih dana.

Zaposlenom koji radi na naro~ito te{kim napornim i za zdravqe {tetnim poslovima godi{wi odmor ne mo`e trajati du`e od 35 radnih dana.

^lan 40.

Zaposlenom se mo`e odobriti kori{}ewe godi{weg odmora u dva dela ukoliko proces rada to dozvoqava, s tim da prvi deo koristi bez prekida u trajawu od najmawe 10 radnih dana u toku kalendarske godine, a drugi deo najka- snije do 30. juna naredne godine.

^lan 41.

Raspored kori{}ewa godi{weg odmora utvr|uje di- rektor preduze}a prema planu kori{}ewa godi{weg od- mora za svaku godinu, ako se time ne remeti proces rada poslodavca.

Re{ewe o kori{}ewu godi{weg odmora donosi direk- tor preduze}a ili lice koje on ovlasti u pisanoj formi i uru~uje ga radniku.

б) Oдcуcǔвoвaae ca рaдa

^lan 42.

Poslodavac je du`an da zaposlenom omogu}i pla}eno odsustvo u trajawu do pet radnih dana u kalendarskoj godi- ni u slede}im slu~ajevima:

– stupawa u brak 5 radnih dana,

– ro|ewa deteta 5 radnih dana,

– smrti ~lana u`e porodice (bra~ni

drug, deca, roditeqi zaposlenog) 5 radnih dana,

– smrti brata ili sestre zaposlenog 3 radna dana,

– smrti roditeqa, usvojioca, brata ili sestre bra~nog druga zaposlenog i smrti lica koje `ive u zajedni~kom

doma}instvu sa zaposlenim 2 radna dana,

– te`e bolesti ~lana u`e porodice 5 radnih dana,

– selidbe sopstvenog doma}instva 4 radna dana,

– polagawa stru~nog ispita 5 radnih dana,

– praznovawe krsne slave 1 radni dan,

– elementarnih nepogoda 5 radnih dana,

– kori{}ewa organizovanog rekreativnog odmora u ciqu

prevencije radne invalidnosti 5 radnih dana,

– u~estvovawa na sportskim i

radno-proizvodnim takmi~ewima 3 radna dana,

– dobrovoqnog davawa krvi 2 radna dana.

Odsustvo u slu~aju dobrovoqnog davawa krvi zaposleni koristi na dan davawa krvi i narednog dana.

Odsustvo za slu~aj poro|aja supruge zaposlenog, smrti

~lana u`e porodice, rekreativnog odmora i dobrovoqnog davawa krvi ne ura~unava se u ukupan broj radnih dana pla-

}enog odsustva u toku kalendarske godine.

^lan 43.

Vreme provedeno na pla}enom odsustvu smatra se kao vreme provedeno na radu, uz ostvarivawe svih prava i oba- veza iz radnog odnosa.

^lan 44.

Zaposlenom se mo`e odobriti pla}eno odsustvo u traja- wu du`em od pet dana, a najvi{e do 30 radnih dana u toku kalendarske godine u slu~aju: polagawa stru~nog ispita ili ispita kojim se sti~e neposredno vi{i stepen obrazo- vawa u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni oba- vqa, izrade doktorske disertacije, u~e{}a u studijskim ili ekspertskim grupama i drugim oblicima stru~nog usa- vr{avawa.

^lan 45.

Zaposlenom se mo`e odobriti nepla}eno odsustvo od pet radnih dana u toku jedne kalendarske godine u slede-

}im slu~ajevima:

– nege ~lana u`e porodice 5 radnih dana,

– nege ~lana {ire porodice 3 radna dana,

– smrti srodnika, koji nisu navedeni

u ~lanu 45. 2 radna dana.

Zaposlenom se mo`e izuzetno odobriti nepla}eno odsu- stvo od 30 radnih dana do godinu dana u toku kalendarske godine kada direktor preduze}a oceni da to ne remeti pro- ces rada.

Odluku o nepla}enom odsustvu donosi direktor poslo- davca ili lice koje on ovlasti.

Za vreme nepla}enog odsustva sa rada zaposlenom miru- ju prava iz rada i po osnovu rada, osim ako zakonom nije druga~ije predvi|eno.

4. Za{tita na radu

^lan 46.

Direktor i zaposleni du`ni su da se u procesu rada pridr`avaju odredaba Zakona o za{titi na radu i ovog ugo- vora u organizovawu i sprovo|ewu za{tite na radu.

^lan 47.

Poslodavac se obavezuje da zaposlenima obezbedi li~na za{titna sredstva i opremu, sredstva za li~nu hi- gijenu, osposobqavawe zaposlenih za bezbedan rad, odr-

`avawe oru|a za rad u ispravnom stawu i da preduzima potrebne mere za{tite od {tetnih uticaja za `ivot i zdravqe zaposlenih, polaze}i od specifi~nosti svakog preduze}a.

Poslodavac je du`an da op{tim aktom utvrdi radna me- sta na kojima postoji opasnost od povre|ivawa, profesio- nalnih i drugih oboqewa, uz saglasnost sindikata.

Na takvim radnim mestima mogu raditi zaposleni koji pored op{tih ispuwavaju i posebne uslove iz oblasti za-

{tite na radu i drugih propisa vezanih za obavqawe delat- nosti preduze}a.

Obaveza poslodavca je da osigura sve zaposlene za slu-

~aj smrti ili invaliditeta, a visinu premije osigurawa utvr|uje upravni odbor preduze}a.

^lan 48.

Zaposleni su du`ni da se obu~e za primenu mera za{ti- te na radu i za pru`awe pomo}i ostalim zaposlenim, uko- liko im zapreti opasnost po `ivot i zdravqe, da se podvr- gavaju redovnim i vanrednim preventivno-zdravstvenim

pregledima, da svoje znawe i prakti~nu sposobnost u po- gledu radne i `ivotne sredine stalno usavr{avaju, da oba- vqawem svojih poslova spre~avaju zaga|ivawe radne i `i- votne sredine, da pravilno rukuju oru|ima za rad i da se pridr`avaju propisa i za{tite na radu.

^lan 49.

Radnik je odgovoran ako suprotno nameni koristi sred- stva i opremu li~ne za{tite, nepravilno rukuje wima i ne odr`ava ih u ispravnom stawu i ako odmah ne obavesti od- govornog zaposlenog o kvarovima ili drugim nedostacima koji mogu ugroziti `ivot drugih zaposlenih i bezbednost procesa rada.

^lan 50.

Radnik ima pravo da odbije da radi odre|ene poslove ako mu zbog vr{ewa tih poslova preti opasnost po `ivot ili zdravqe.

Predsednik sindikalne organizacije ima pravo da se neposredno upozna sa primewenim merama za{tite na radu i uslovima rada na svakom radnom mestu i da nadle`nom organu poslodavca predlo`i preduzimawe propisanih me- ra za{tite na radu.

^lan 51.

U ciqu prevencije radne invalidnosti preduze}e }e iz- dvajati sredstva, a najmawe u visini od 0,3% na masu sred- stava ispla}enih na ime zarade za svaki mesec za kori{}e- we organizovanog rekreativnog odmora, a zaposleni su du-

`ni da ga koriste u skladu sa kriterijumima koje utvrdi sindikat ~iji su ~lanovi.

^lan 52.

U preduze}u se formira odbor za za{titu na radu kao savetodavno telo, sastavqeno od predstavnika sindikata, direktora i stru~waka iz oblasti za{tite na radu.

Rad odbora obavqa se saglasno zakonu, odnosno Pravil- niku o za{titi na radu.

^lan 53.

Posebnim op{tima aktom bli`e se ure|uje za{tita na radu radnika uz obavezu da se konkretno utvrde poslovi sa posebnim uslovima rada, li~na za{titna sredstva i opre- ma za ove poslove gde se opasnosti i {tetnosti, koje se po- javquju u procesu rada, ne mogu otklawati na drugi na~in, kao i poslovi za koje je obavezno obezbediti sredstva li~- ne higijene.

áâ – NAKNADA [TETE

^lan 54.

Radnik koji na radu, odnosno u vezi sa radom namerno ili iz krajwe nepa`we prouzrokuje {tetu poslodavcu, du-

`an je da {tetu nadoknadi u skladu sa zakonom i ovim ugo- vorom.

^lan 55.

Direktor preduze}a ili lice koje on pisanim putem ovlasti pokre}e postupak za utvr|ivawe odgovornosti rad- nika za prouzrokovanu {tetu u roku od osam dana od dana saznawa, odnosno prijema prijave o prouzrokovanoj {teti. Direktor imenuje komisiju za utvr|ivawe ~iwenica i okolnosti pod kojima je {teta nastala, visinu {tete i od-

govornost lica za prouzrokovanu {tetu.

Na osnovu izve{taja komisije iz stava dva ovog ~lana, direktor preduze}a donosi re{ewe kojim se radnik obave- zuje da naknadi {tetu ili se radnik osloba|a odgovorno- sti za naknadu {tete.

Re{ewem direktora kojim se radnik obavezuje da nakna- di {tetu odre|uju se na~in i rok za naknadu {tete.

^lan 56.

Po prijemu re{ewa o naknadi {tete radnik daje pisa- nu izjavu o tome da li prihvata da se naknada {tete izvr-

{i obustavom iznosa od wegove zarade.

Ako radnik ne prihvata da nadoknadi prouzrokovanu

{tetu na na~in iz stava jedan ovog ~lana, pokre}e se postu- pak pred nadle`nim sudom radi naplate prouzrokovane

{tete.

^lan 57.

Ako radnik pretrpi {tetu na radu i u vezi sa radom, po- slodavac je du`an da radniku nadoknadi {tetu u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.

O zahtevu za naknadu {tete odlu~uje direktor preduze}a.

â – PRAVO RADNIKA U SLU^AJU OTKAZA UGOVORA O RADU

^lan 58.

Kad se steknu uslovi iz Zakona o radu za otkaz ugovora o radu, radnik se u pisanoj formi upozorava na postojawe razloga za otkaz ugovora o radu zbog nepo{tovawa radne discipline ili povrede radne obaveze utvr|ene ugovorom o radu.

Radnik ima pravo da se u pisanoj formi izjasni o navo- dima iz upozorewa za otkaz ugovora o radu, iz stava jedan ovog ~lana, u roku od osam dana od dana prijema upozorewa.

^lan 59.

Ukoliko radnik spori ~iwenice i okolnosti koje predstavqaju razlog za otkaz ugovora o radu u smislu zakona, direktor }e pisano ovlastiti stru~no lice da u hitnom postupku utvrdi sve elemente neophodne za osnova- nost davawa otkaza ugovora o radu u skladu sa zakonom.

âá – U^E[]E U UPRAVQAWU

^lan 60.

Upravni odbor i Nadzorni odbor preduze}a sa~iwavaju predstavnici osniva~a i radnika preduze}a.

Ukoliko je u preduze}u organizovano vi{e reprezenta- tivnih sindikata, a ne postigne se dogovor da vode zajed- ni~ku akciju na predlagawu i birawu ~lanova Upravnog i Nadzornog odbora, predlozi zaposlenih }e se dostavqati direktoru preduze}a srazmerno broju ~lanova reprezen- tativnog sindikata.

^lan 61.

Reprezentativni sindikat u~estvuje u postupku statu- snih promena preduze}a, a posebno svojinske promene ili ugovarawa koncesija preduze}a, i ima pravo davawa mi-

{qewa i predloga.

^lan 62.

U preduze}u mo`e da se obrazuje savet zaposlenih. Savet zaposlenih broji tri ~lana.

Predsednik reprezentativnog sindikata po funkciji je ~lan saveta.

Postupak za predlagawe, izbor i poziv ~lanova saveta zaposlenih, vodi i za wega odgovara reprezentativni sin- dikat.

Savet zaposlenih razmatra pitawa koja se odnose na ostvarivawa prava i obaveze zaposlenih iz rada i po osno- vu rada, i druga pitawa u skladu sa zakonom.

^lan 63.

Upravni odbor preduze}a donosi pravilnik o re{ava- wu stambenih potreba zaposlenih, uz mi{qewe reprezenta- tivnog sindikata.

Upravni odbor je du`an da pre dono{ewa pravilnika o za{titi o radu pribavi mi{qewe reprezentativnog sindikata.

1. Prestanak potrebe za radom zaposlenih

^lan 64.

Ukoliko do|e do prestanka potrebe za radom zaposle- nog, zbog tehnolo{kih, ekonomskih ili organizacionih promena, potpisnici ugovora du`ni su da zakqu~e socijal- ni program i donesu program re{avawa vi{ka zaposlenih. Potpisnici ugovora utvr|iva}e dogovorom broj zapo-

slenih za ~ijim je radom prestala potreba.

^lan 65.

Pri predlagawu i utvr|ivawu broja zaposlenih za ~ijim je radom prestala potreba primewiva}e se kriterijumi iz kolektivnih ugovora, i to posebno u slu~aju kada zaposle- ni ostvaruju jednake rezultate u radu na istim poslovima.

Izuzetno, zaposlenom koji je u komunalnoj delatnosti proveo vi{e od 20 godina, bez wegove saglasnosti ne mo`e prestati radni odnos usled tehnolo{kog unapre|ewa ili ekonomskih te{ko}a.

^lan 66.

Upravni odbor preduze}a formira}e zajedni~ku komi- siju za socijalni dijalog sastavqenu od predstavnika po- slodavca i reprezentativnih sindikata.

Zadatak ove komisije je: izrada socijalnog programa za zaposlene u javnim preduze}ima, programa racionalizaci- je broja zaposlenih, programa prestrukturirawa i unapre-

|ewa poslovawa osnovne delatnosti i izrada kriterijuma za dodatno stimulisawe neposrednih izvr{ilaca u osnov- noj delatnosti.

2. Na~in re{avawa sporova

^lan 67.

Arbitra`a se formira kada do|e do sporova u primeni ili promeni Kolektivnog ugovora, u roku od 30 dana od da- na nastanka spora u primeni ili zapo~iwawa promene ovog ugovora.

Arbitra`a se sastoji od sedam ~lanova, i to: izabranog predstavnika, osniva~a, preduze}a, reprezentativnog sin- dikata, sindikata komunalaca i dva neutralna ~lana, koja predlo`e osniva~, poslodavac i reprezentativni sindi- kat, po dogovoru iz reda stru~waka za oblast koja je pred- met spora.

Arbitra`a je du`na da u roku od 30 dana od dana for- mirawa odlu~i o predmetu spora.

^lan 68.

Postupak pred arbitra`nim ve}em pokre}u potpisnici ovog kolektivnog ugovora.

Odluka arbitra`nog ve}a obavezna je za strane u sporu, potpisnike Pojedina~nog kolektivnog ugovora i zamewuje odgovaraju}u odredbu Kolektivnog ugovora zbog koje je do-

{lo do spora.

U~esnik u sporu, ukoliko smatra da je arbitra`nom od- lukom povre|eno pravo zasnovano po zakonu, mo`e pokrenu- ti spor kod nadle`nog suda.

âáá – USLOVI ZA RAD SINDIKATA

^lan 69.

Poslodavac je du`an da u skladu sa zakonom zaposleni- ma omogu}i sindikalno organizovawe i sprovo|ewe aktiv- nosti usmerenih na poboq{awe wihovih uslova rada i ukupnog `ivotnog polo`aja.

^lan 70.

Poslodavac je obavezan da sindikatu omogu}i delovawe u skladu sa wegovom ulogom i zadacima iz zakona i kolek- tivnih ugovora, i to:

– da pokre}e inicijative, podnosi zahteve i predloge i da zauzima stavove o svim pitawima od zna~aja za materi- jalni i socijalni polo`aj zaposlenih i uslove rada,

– da se informi{e o pitawima koja su od zna~aja za ma- terijalni o socijalni polo`aj zaposlenih,

^lan 71.

Poslodavac je du`an:

– da sindikatu obezbedi kori{}ewe prostorija bez pla-

}awa naknade i pru`awe potrebe stru~nih, administrativ- nih i tehni~kih uslova neophodnih za wegov rad,

– da omogu}i predsedniku reprezentativnog sindikata, na wegov zahtev, da profesionalno obavqa funkciju pred- sednika, kako bi se sprovodile sve aktivnosti i zadaci u interesu zaposlenih koji proizilaze iz zakona i Kolek- tivnog ugovora i da za to vreme prima naknadu zarade,

– da predsedniku sindikata – sindikalnom povereniku obezbedi 60 pla}enih ~asova mese~no u preduze}u za oba- vqawe wegove funkcije,

– da predstavnicima sindikata omogu}i informisawe zaposlenih, isticawem obave{tewa na odre|enim mestima, pristupa~nim zaposlenima i za to odre|enim,

– da predstavnici sindikata mogu odsustvovati sa po- sla radi prisustvovawa sindikalnim sastancima, konfe- rencijama, kongresima na koje su pozvani,

– da se mi{qewa i predlozi reprezentativnog sindika- ta razmotre pre dono{ewe odluka od zna~aja za materijal- ni, ekonomski i socijalni polo`aj zaposlenih, i da se u odnosu na wih opredeli,

– da predsednika reprezentativnog sindikata poziva na sednice Upravnog odbora kada se razmatraju inicijative koje uputi odre|eni sindikat ili odlu~uje o pitawima ko- ja se odnose na prava i obaveze zaposlenih.

^lan 72.

Predsednik reprezentativnog sindikata koji profesi- onalno obavqa svoju du`nost za vreme trajawa mandata ima pravo na naknadu zarada najmawe u visini zarade koju bi ostvario na poslovima na koje je raspore|en.

^lan 73.

Predsedniku sindikalne organizacije i ~lanovima Odbora, ako postupaju u skladu sa zakonom i ovim ugovo- rom, ne mo`e se ponuditi ugovor pod izmewenim uslovi- ma, ako je to za wega nepovoqnije, ili na drugi na~in do- vesti u nepovoqniji polo`aj zbog sindikalne aktivnosti za vreme obavqawa svojih funkcija.

^lan 74.

Reprezentativni sindikat i drugi sindikati u pre- duze}u du`ni su da svoj rad organizuju tako da ne smeta re- dovnom radu i funkcionisawu preduze}a i da ne remeti propisanu radnu disciplinu.

âááá – ORGANIZOVAWE PROCESA [TRAJKA

^lan 75.

Na~in organizovawa i sprovo|ewa {trajka vr{i se u skladu sa Zakonom o {trajku i Kolektivnim ugovorom.

^lan 76.

Osniva~ svojim aktom utvr|uje minimum procesa rada za vreme trajawa {trajka.

O utvr|enom minimumu procesa rada obave{tavaju se, pored zaposlenih i svi korisnici usluga „Gradskih pija- ca” preko sredstava javnog informisawa, imaju}i na umu da poslodavac pru`a proizvode i usluge koje su nezamen- qiv uslov `ivota i rada.

^lan 77.

Ukoliko se zbog neobezbe|ewa prava iz ovog ugovora, organizuje {trajk, on }e se sprovoditi u skladu sa zakonom a zaposlenima koji u wemu u~estvuju obezbedi}e se naknada.

áH – PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 78.

U~esnici ovog ugovora obavezuju se da u okviru svojih ovla{}ewa preduzimaju sve potrebne radwe za primenu we- govih odredaba.

Na sva pitawa koja nisu regulisana ovim ugovorom, primewuju se odredbe zakona i kolektivnih ugovora.

^lan 79.

Za pra}ewe primene, sporna pitawa i tuma~ewa odreda- ba ovog kolektivnog ugovora nadle`na je komisija koju imenuje Izvr{ni odbor Skup{tine grada, a sa~iwavaju je po dva predstavnika potpisnika Kolektivnog ugovora.

^lanovi komisije biraju predsednika i sekretara iz sastava komisije.

Komisija je obavezna da potpisnicima svakih {est me- seci dostavqa izve{taj o primeni ovog kolektivnog ugovora. Zakqu~ci i tuma~ewa doneti na komisiji, ako su jedno- glasni, imaju obavezuju}u snagu za sve u~esnike u zakqu~i-

vawu ovog kolektivnog ugovora.

^lan 80.

Ovaj ugovor zakqu~uje se na neodre|eno vreme. Potpi- snici ovog ugovora mogu raskinuti sporazumno ugovor.

^lan 81.

U slu~aju otkaza, ovaj ugovor se primewuje do razre{e- wa spornih pitawa, a najdu`e {est meseci s tim {to su u~esnici du`ni da postupak pregovarawa zapo~nu najka- snije u roku od od 15 dana od dana dono{ewa odluke o ot- kazu.

^lan 82.

Izmene i dopune Ugovora vr{e se na na~in i po postupku na koji je i zakqu~en.

^lan 83.

Sastavni deo ovog ugovora je va`e}i pregled grupe po- slova sa koeficijentima radnih mesta JKP „Gradske pija- ce” Beograd.

^lan 84.

Ovaj kolektivni ugovor stupa na snagu danom zakqu~i- vawa a primewuje se narednog dana od dana objavqivawa u

„Slu`benom listu grada Beograda”.

Odredbe o zaradama, iz ovog ugovora, primewiva}e se po~ev od obra~una zarada za mesec juni 2003. godine.

^lan 85.

Stupawem na snagu ovog ugovora prestaje da va`i Poje- dina~ni kolektivni ugovor br. 4303/2 od 5. decembra 1994. godine.

PREGLED

SISTEMATIZOVANIH POSLOVA I RADNIH ZADATAKA U JKP „GRADSKE PIJACE”

– BEOGRAD SA KOEFICIJENTIMA

Redni Naziv poslova i radnih zadataka Stepen stru~ne Koeficijent broj spreme

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 1 2 3 4

1 savetnik direktora preduze}a	âáá	6
2 sekretarica direktora preduze}a	áâ/dak.á kl	2,6
3 voza~ direktora preduze}a	ááá/voz. „D” ili „C” kategorije
ili automeh. 2,3 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––
á. SEKTOR ZA PRAVNE, KADROV. I OP[TE POSLOVE rukovodilac sektora âáá		6
a) Slu`ba za pravne i kadrovske poslove
1 {ef slu`be	âáá	5
2 samostalni pravni referent	âáá	4
3 pravni referent	âáá	3,8
4 sekretar Upravnog odbora	âá/áâ	2,9
5 referent za radne odnose	âá/áâ	2,9
6 referent za informisawe	âá/ áâ	2,7
7 referent za marketing âá/áâ 2,7 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––
b. Slu`ba za op{te poslove 1 {ef slu`be	âáá/âá	4,8
2 referent za op{te poslove	âá/áâ	2,7
3 ref. za administr. i arhivske poslove	áâ/ dak.á kl.	2,4
4 daktilograf – organizator	áâ/dak. á kl	2,4
5 daktilograf	áâ/dak. á kl.	2,2
6 portir	áâ/ááá	1,9
7 kurir	ááá/áá	1,9
8 kafe kuvarice	áá	2,0
9 higijeni~ar áá 1,9 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––
áá. SEKTOR ZA FINANSIJ. KWIGOVODSTV. POSLOVE rukovodilac sektora âáá/âá		6,00
a) Slu`ba finansijskih poslova
1 {ef slu`be	âáá/âá	5,0
2 likvidator	áâ	2,6
3 blagajnik	áâ	2,5
4 referent za obra~.zarada	áâ	2,5
5	voza~ ááá/voz. „C” ili „D” kat 2,1 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– b) Slu`ba kwigovodstvenih poslova
1 {ef slu`be	âá/áâ	5,0
2 bilansista	âá/áâ	2,9
3 referent kontista	áâ	2,7
4 referent kwigovo\|a – operater áâ 2,5 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––
v) Slu`ba za plan i analizu 1 {ef slu`be	âáá/âá	5,0
2 sam. referent za plan i analizu	âáá/âá	3,8
3 referent za plan i analizu	âá	2,9
4 sam. admin. baze pod. i ra~unar. mre`e	âáá/âá	4,0
5 admin. baze podataka i ra~unarske mre`e	âá/áâ	3,0
6	referent operater áâ 2,9 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– g) Slu`ba za javne nabavke
1 {ef slu`be	âá/áâ	4,80
2 samostalni referent za javne nabavke	âáá/âá	4,0
3 referent za javne nabavke	áâ	2,6
4 magacioner áâ 2,6 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––
ááá. SEKTOR ZA PIJA^NE USLUGE 1 rukovodilac sektora	âáá/âá	6,0
2 zamenik rukovodioca sektora âáá/âá 5,5 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––
a) Slu`ba naplate 1 {ef slu`be	âá/áâ	4,5
2 poslovo\|a „Pijace kvanta{ka”	âáá/âá	4,2
3 poslov. pijace „OTC” – N. Beograd	âáá/âá	3,4
4 poslovo\|a TC „Depo”	âá/áâ	2,8
5 poslovo\|a pij. „Miqakovac – robna pijaca”	âá/áâ	2,90
6 zamenik poslov. „Pijace kvanta{ka”	âá/áâ	3,20

POSLOVI OD ZAJEDNI^KOG INTERESA ZA PREDUZE]E

–

7	zamenik posl.pijace „Miqakovac – robna pijaca”	âá/áâ	2,70
8	zamenik poslov.pijace „OTC” – N. Beograd	âá/áâ	2,80
9	poslovo\|a pijace á. kategorije	âá/áâ	3,40
10	zamenik poslovo\|e pij. á. kategorije	âá/áâ	2,80
11	poslovo\|a pijace áá. kategorije	âá/áâ	2,80
12	zamenik poslovo\|e pijace áá. kategorije	âá/áâ	2,60
13	poslovo\|a pijace ááá. kategorije	âá/áâ	2,60
14	poslovo\|a objekta „B” Pijaca kvanta{ka	áâ	2,70
15	referent naplate	áâ	2,50
16	re`iser – blagajnik	áâ	2,40
17	redar	áâ/ááá	1,90
18	portir	áâ/ááá	1,90
19	domar	ááá	2,10
20	telefonist –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––	áâ/ááá ––––––––––––––––––––––––––––––––––––	2,00 –––––––––
	b) Slu`ba odr`avawa higijene {ef slu`be	âá/áâ	4,20
	voza~ teretnog vozila	ááá/voz. „C” ili „D” kat	2,20
	voza~ komunalnog vozila – transport sme}a	ááá/voz „C” ili „D” kat	2,30
higijeni~ar áá 1,70 ––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––
1	áâ. SEKTOR INVESTICIJA I RAZVOJA rukovodilac sektora –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––	âáá ––––––––––––––––––––––––––––––––––––	6,00 –––––––––
1	Slu`ba za investicije i razvoj {ef slu`be	âáá	5,00
2	samostalni ref. za razvoj i investicije	âáá	4,00
3	samostalni projektant	âáá	4,00
4	ref. za invest. i razvoj âá/áâ 3,00 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Tehni~ki servis
1 {ef Tehni~kog servisa		âá/áâ	4,80
2 poslovo\|a Tehni~kog servisa		âá/áâ	3,00
3 vodoinstalater		â/âKâ	2,50
4 vodoinstalater		ááá	2,30
5 bravar		â/ááá	2,50
6 bravar		ááá	2,30
7 zidar		ááá	2,30
8 elektri~ar á		â/âKâ	2,50
9 elektri~ar		ááá	2,30
10 moler		ááá	2,30
11 voza~ teretnog vozila		ááá./voz. „D” ili „C” kat	2,20
12 pomo}ni radnik –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––		áá ––––––––––––––––––––––––––––––––––––	1,90 –––––––––
SLU@BA POSLOVNOG PROSTORA 1 {ef slu`be		âáá/âá	5,00
2 samostalni ref. za fakturis. naplate zakupa		âáá/âá	4,00
3 referent za fakturisawe naplate zakupa		âáá/âá	3,80

–

4 referent za administrativne poslove áâ 2,40

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

SLU@BA UNUTRA[WE KONTROLE

1 {ef slu`be	âáá/âá	5,00
2 samostalni kontrolor	âáá/âá	4,00
3 kontrolor	áâ	3,50

Izvr{ni odbor Skup{tine grada Beograda

IO broj 352-1195/03, 30. maja 2003. godine

Predsednik

Nenad Bogdanovi}, s. r.

Javno komunalno preduze}e

„Gradske pijace”

Broj 3672/03, 30. maja 2003. godine

Generalni direktor

Gordana Matija{evi}, s. r.

Sindikalna organizacija Samostalnog sindikata JKP „Gradske pijace”

Broj 10/2/03, 30. maja 2003. godine

Predsednik

Bo`idar @ivanovi}, s. r.

Na osnovu ~lana 131, 132, 135. i ~lana 145. stav 1. Zako- na o radu („Slu`beni glasnik RS” br. 70/2001 i 73/2001), Posebnog kolektivnog ugovora za komunalna preduze}a grada Beograda (,,Slu`beni list grada Beograda” 29/02, 5/03 i 11/03) i ~lana 54. Statuta JKP „Infostan” br. 3583/1 od 28. decembra 1998. godine Savez sindikata Srbi- je – Sindikalna organizacija JKP „Infostan”, direktor preduze}a JKP „Infostan” i Izvr{ni odbor Skup{tine grada Beograda kao ovla{}eni organ osniva~a, 30. maja 2003. godine zakqu~uju

POJEDINAАNI KOLEKTIVNI UGOVOR

JKP „INFOSTAN”

á – OSNOVNE ODREDBE

^lan 1.

Ovim kolektivnim ugovrom, u skladu sa zakonom, Op-

{tim kolektivnim ugovorom, Posebnim kolektivnim ugo- vorom za komunalna preduze}a u komunalno-stambenoj de- latnosti kojima je osniva~ grad Beograd ure|uju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u JKP „Infostan” (u daqem tekstu: zaposleni), prava, obaveze i du`nost Javnog komunalnog preduze}a „Infostan” (u daqem tekstu: poslo- davac) iz oblasti rada i radnih odnosa, zarade i ostale na- knade zaposlenih, za{tita zaposlenih na radu, prava sin- dikata i poslodavca, kao i wihovi me|usobni odnosi, kao i me|usobni odnosi osniva~a i poslodavca.

^lan 2.

Ovaj kolektivni ugovor je obavezan za sve zaposlene u preduze}u, bez obzira na to da li su zasnovali radni odnos na odre|eno ili neodre|eno vreme, izuzev za direktora ~i- ja se prava, obaveze i odgovornosti utvr|uju posebnim ugo- vorom.

áá – RADNI ODNOS

1. Zasnivawe radnog odnosa

^lan 3.

Radnik mo`e da zasnuje radni odnos na odre|eno i neo- dre|eno vreme.

^lan 4.

Odluku o potrebi za zasnivawem radnog odnosa i broju lica sa kojima }e zasnovati radni odnos donosi direktor preduze}a. Svoje ovla{}ewe direktor preduze}a mo`e da prenese na svakog zaposlenog.

^lan 5.

Direktor preduze}a je du`an da potrebu za zasnivawem radnog odnosa sa novim radnicima zajedno sa uslovima ra- da prijavi organizaciji nadle`noj za poslove zapo{qava- wa, koja istu objavquje u skladu sa zakonom.

Ukoliko postoji potreba za zasnivawem radnog odnosa, a nema kandidata koji ispuwavaju predvi|ene uslove za konkretno radno mesto, direktor preduze}a mo`e da javno oglasi slobodno radno mesto u sredstvima javnog infor- misawa.

^lan 6.

Radni odnos mo`e da zasnuje lice koje ima najmawe 15 godina `ivota (odnosno 18 godina za zaposlene koji oba- vqaju te`ak fizi~ki posao), op{tu zdravstvenu sposobnost i ispuwava uslove koji su predvi|eni za odre|eno radno mesto.

Lice starije od 15 a mla|e od 18 godina mo`e da zasnu- je radni odnos samo uz saglasnost roditeqa ili starateqa, ukoliko takav rad ne ugro`ava wegovo zdravqe, moral i obrazovawe i ukoliko takav rad nije zabrawen zakonom.

^lan 7.

Zaposleni je du`an da obavesti direktora preduze}a pre zakqu~ewa ugovora o radu o svom zdravstvenom stawu ili drugim okolnostima koje bitno uti~u na obavqawe po- slova za koje zasniva radni odnos ili mogu da ugroze `i- vot i zdravqe drugih lica.

U slu~aju da zaposleni ne postupi u skladu sa stavom 1. ovog ~lana, poslodavac mo`e zaposlenom da otka`e ugovor o radu.

^lan 8.

Poslodavac ne sme da uslovqava zasnivawe radnog od- nosa testom trudno}e.

2. Ugovor o radu

^lan 9. Ugovor o radu je akt kojim se:

1. zasniva radni odnos,

2. ure|uju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa. Ugovor o radu zakqu~uju zaposleni i direktor preduze-

}a u pisanoj formi, pre stupawa zaposlenog na rad.

Zaposleni je du`an da prilikom zasnivawa radnog od- nosa dostavi dokumenta kojima se dokazuje ispuwenost uslova za rad.

Ako direktor preduze}a sa zaposlenim ne zakqu~i ugo- vor o radu, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodre|eno vreme danom stupawa na rad.

Zaposleni je du`an da prilikom zasnivawa radnog od- nosa direktoru preduze}a dostavi dokumenta kojima doka- zuje da ispuwava predvi|ene uslove za rad.

^lan 10.

Ugovor o radu mo`e da se zakqu~i na:

1. odre|eno ili

2. neodre|eno vreme.

Ugovor o radu u kome nije utvr|eno vreme na koje se za- kqu~uje, smatra se ugovorom o radu na neodre|eno vreme.

Ugovor o radu zakqu~uje se pre stupawa zaposlenog na rad u pisanom obliku.

Ugovor o radu smatra se zakqu~enim kada ga potpi{u direktor i lice koje zasniva radni odnos sa poslodavcem.

^lan 11. Ugovor o radu mora da sadr`i:

1. naziv i sedi{te poslodavca;

2. ime i prezime zaposlenog, mesto prebivali{ta odno- sno boravi{ta zaposlenog;

3. stru~nu spremu i zanimawe zaposlenog;

4. vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavqa;

5. mesto rada;

6. vreme trajawa ugovora o radu na odre|eno vreme;

7. vreme trajawa pripravni~kog sta`a i druge uslove za rad sa pripravnikom (ako se radni odnos zasniva sa pri- pravnikom);

8. dan po~etka rada;

9. probni rad (ako je predvi|en);

10. zaradu, rokove za isplatu zarade i druga primawa na koje zaposleni ima pravo;

11. odmori i odsustva, godi{wi odmor, pla}eno odsu- stvo, nepla}eno odsustvo;

12. radno vreme zaposlenog (puno ili nepuno radno vre- me, po~etak i zavr{etak, raspored radnog vremena ako se rad izvodi u smenama, preraspodela radnog vremena);

13. raspore|ivawe zaposlenog;

14. zabranu konkurencije;

15. nakanadu {tete;

16. povrede radnih obaveza (prethodno upozorewe);

17. za{titu na radu;

18. prava u slu~aju progla{ewa vi{kom zaposlenih.

Direktor preduze}a }e sa svim zaposlenima zakqu~iti ugovore o radu kojima }e naknadno utvrditi razloge za usmeno upozorewe pred otkaz ugovora o radu, kao i razloge otkaza ugovora o radu.

Na prava i obaveze koji nisu utvr|eni ugovorom o radu primewuju se odgovaraju}e odredbe zakona i ovog ugovora.

O pojedina~nim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u preduze}u odlu~uje direktor preduze}a ili za- posleni na koga direktor prenese ovla{}ewe.

^lan 12.

Zaposleni stupa na rad danom utvr|enim ugovorom o radu. Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvr|enim ugovo- rom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je spre~en da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se direktor preduze}a i zaposleni druga~ije sporazu- meju (sporazum treba da bude sa~iwen u pisanom obliku i treba da sadr`i novi datum kada je zaposleni du`an da stu-

pi na rad).

^lan 13.

Zaposleni ne mo`e da ostvaruje prava i obaveze iz rad- nog odnosa bez obzira na to {to je zakqu~en ugovor o radu, pre nego {to stupi na rad.

3. Probni rad

^lan 14.

Probni rad utvr|uje se ugovorom o radu i mo`e da traje najdu`e tri meseca.

Direktor preduze}a prilikom dono{ewa odluke o po- trebi zasnivawa radnog odnosa sa novim zaposlenim odlu-

~i}e da li }e se zaposleni primiti na probni rad radi provere wegove radne sposobnosti i koliko }e isti trajati. U slu~aju zasnivawa radnog odnosa putem javnog ogla-

{avawa probni rad kao uslov zasnivawa radnog odnosa mo- ra biti nagla{en u oglasu.

Za vreme probnog rada direktor preduze}a i zaposleni mogu da otka`u ugovor o radu sa otkaznim rokom koji izno- si najmawe 10 radnih dana.

Probni rad u smislu ovog ~lana ne mo`e se utvrditi za pripravnika.

Probni rad zaposlenog prati i ocewuje neposredni ru- kovodilac, o ~emu je du`an da sa~ini izve{taj koji dosta- vqa direktoru preduze}a.

Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao od- govaraju}e radne i stru~ne sposobnosti, prestaje radni od- nos danom isteka roka odre|enog ugovorom o radu.

4. Radni odnos na odre|eno vreme

^lan 15.

Radni odnos na odre|eno vreme, poslodavac mo`e da za- snuje za obavqawe odre|enih poslova samo za period koji neprekidno ili sa prekidima traje najdu`e tri godine.

Radni odnos na odre|eno vreme zasniva se pod uslovima i na na~in predvi|en za zasnivawe radnog odnosa na neod- re|eno vreme.

Pod prekidom rada iz stava 1. ovog ~lana ne smatra se prekid kra}i od 30 radnih dana.

Radni odnos na odre|eno vreme poslodavac mo`e da za- snuje:

1. kad treba zameniti zaposlenog koji je privremeno od- sutan (bolovawe, rad u inostranstvu, obavqawe dr`avne i druge javne funkcije, odslu`ewa vojnog roka i dr.);

2. kada obavqawe odre|enog posla po svojoj prirodi traje odre|eno vreme;

3. kada se privremeno pove}a obim rada;

4. u svojstvu pripravnika radi osposobqavawa za samo- stalan rad.

Zaposleni koji je zasnovao radni odnos na odre|eno vreme zasniva radni odnos na neodre|eno vreme ako zapo- slenom koga zamewuje prestane radni odnos ili kada pret- hodno pove}ani obim rada postane trajan.

Zaposlenom koji je zasnovao radni odnos na odre|eno vreme prestaje radni odnos danom izvr{ewa posla, odno- sno povratkom odsutnog zaposlenog.

^lan 16.

Ugovorom o radu utvr|uje se vreme za koje se zasniva radni odnos na odre|eno vreme.

Ukoliko direktor preduze}a zaposlenom ne dostavi ot- kaz ugovora o radu onog dana kada istekom ugovorenog ro- ka zaposlenom prestaje radni odnos, a zaposleni nastavi da radi pet radnih dana po isteku roka, radni odnos zasno- van na odre|eno vreme postaje radni odnos zasnovan na neodre|eno vreme.

5. Radni odnos za obavqawe poslova sa pove}anim rizikom

^lan 17.

U slu~aju postojawa potrebe za obavqawem poslova sa pove}anim rizikom (poslovi sa posebnim uslovima rada), direktor preduze}a mo`e da zasnuje radni odnos samo sa licem koje ispuwava uslove za rad na tim poslovima.

Pre zasnivawa radnog odnosa, zaposleni mora da ima mi{qewe nadle`nog zdravstvenog organa o tome da pose- duje zdravstvenu sposobnost za rad na poslovima sa poseb- nim uslovima rada.

6. Radni odnos sa nepunim radnim vremenom

^lan 18.

Radni odnos sa nepunim radnim vremenom mo`e da se zasnuje na:

1. neodre|eno ili

2. odre|eno vreme.

Zavisno od potrebe za obavqawem odre|enih poslova, direktor preduze}a }e odlu~iti da li }e zakqu~iti sa za- poslenim ugovor o radu sa nepunim radnim vremenom.

Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu (zaradu, naknadu za- rade, odmor u toku dnevnog rada, godi{wi odmor).

Zaposleni koji radi nepuno radno vreme mo`e da radi kod vi{e poslodavaca i da na taj na~in ostvari puno rad- no vreme.

7. Pripravnici

^lan 19.

Na radna mesta utvr|ena pravilnikom o organizaciji i pravilnikom i sistematizaciji radnih mesta, zaposleni se prima u radni odnos u svojstvu pripravnika na neodre|eno vreme ili odre|eno vreme.

^lan 20.

Direktor preduze}a mo`e da zasnuje radni odnos sa li- cem koje prvi put zasniva radni odnos u svojstvu priprav- nika za zanimawe za koje je to lice steklo odre|enu {kol- sku spremu, ako je to kao uslov za rad na odre|enim poslo- vima utvr|eno zakonom ili aktom poslodavca.

Pripravni~ki sta` mo`e da traje najdu`e godinu dana, ako zakonom nije druga~ije odre|eno.

Ugovorom o radu utvr|uju se uslovi pod kojima priprav- nik zasniva radni odnos.

^lan 21.

Za vreme pripravni~kog sta`a, pripravnik se stru~no osposobqava prakti~nim radom za samostalni rad.

U toku trajawa pripravni~kog sta`a, pripravnik je du-

`an da obavi stru~nu obuku i nakon toga pola`e priprav- ni~ki ispit pred komisijom za polagawe stru~nog ispita. Najmawe mesec dana pre isteka pripravni~kog sta`a, pripravnik je du`an da podnese prijavu za polagawe stru~-

nog ispita.

Prijava se podnosi poslodavcu koji utvr|uje datum po- lagawa stru~nog ispita.

Komisiju za polagawe pripravni~kog stru~nog ispita pripravnika obrazuje direktor preduze}a ili ovla{}eni radnik, a sastavqena je od tri ~lana.

^lanovi komisije moraju imati najmawe isti stepen stru~ne spreme kao i pripravnik, a jedan ~lan mora biti i iste struke.

Na osnovu rezultata pokazanih na stru~nom ispitu po- slodavac, tj. komisija donosi ocenu „polo`io” ili „nije polo`io”.

O polagawu stru~nog ispita poslodavac izdaje uverewe u roku od pet dana od dana kada je polo`io stru~ni ispit. Uverewe sadr`i: naziv poslova za koje se pripravnik stru~no osposobqava za samostalan rad, datum polagawa

ispita, ocenu komisije i potpis poslodavca.

U slu~aju da pripravnik ne polo`i pripravni~ki is- pit, radni odnos mu prestaje.

Zarada pripravnika za vreme pripravni~kog sta`a iz- nosi 80% zarade za poslove za koje se pripravnik osposo- bqava.

8. Volonterski rad

^lan 22.

Preduze}e mo`e da primi pripravnika na stru~no osposobqavawe bez zasnivawa radnog odnosa (volonterski rad), na na~in predvi|en ~lanom 4. i 5. ovog kolektivnog ugovora.

Odluku o potrebi prijema lica na volonterski rad do- nosi direktor preduze}a.

Prava i obaveze lica na volonterskom radu za vreme vo- lonterskog rada ure|uju se ugovorom o volonterskom radu koji potpisuje direktor preduze}a i lice na volonterskom radu.

Lice na volonterskom radu za vreme rada ima pravo na osigurawe za slu~aj povrede na radu i invaliditeta.

9. Zakqu~ivawe ugovora o radu pod izmewenim uslovima

^lan 23.

Direktor preduze}a mo`e sa zaposlenim da zakqu~i ugovor o radu pod izmewenim uslovima kada postoji potre- ba da zaposleni radi na drugim poslovima koji odgovaraju wegovoj stru~noj spremi, odre|enoj vrsti zanimawa, znawu i sposobnosti, i to samo iz opravdanih razloga, a naro~i- to u slu~ajevima:

1. kad je u procesu rada potrebno obezbediti uspe{nije ili efikasnije obavqawe poslova odre|enog radnog mesta;

2. radi potpunijeg kori{}ewa stru~ne spreme, odnosno radne sposobnosti radnika;

3. kad do|e do trajne promene u organizaciji i tehnolo- giji rada;

4. kad prestane potreba za radom radnika na odre|enom radnom mestu;

5. kad se trajno smawi obim rada u preduze}u;

6. usled izmene organizacije i statusnih promena kod poslodavca koje podrazumevaju uvo|ewe novih delatnosti ili novo pru`awe usluga;

7. u slu~aju prekvalifikacije ili dokvalifikacije za- poslenog.

Ukoliko zaposleni odbije da zakqu~i sa direktorom preduze}a ugovor o radu pod izmewenim okolnostima, di- rektor preduze}a mo`e da otka`e ugovor o radu.

^lan 24.

Zaposleni mo`e privremeno da radi na poslovima za koje se tra`i ni`i stepen stru~ne spreme u izuzetnim okolnostima, a naro~ito u slu~aju vi{e sile (po`ar, ze- mqotres, poplava i sl.) koja je nastala ili neposredno predstoji, iznenadnog kvara na sredstvima rada, materija- lu i sl.; prekida rada na radnom mestu na kome zaposleni obavqa rad; zamene iznanadno odsutnog radnika; radi po- mo}i radnicima u izvr{avawu poslova radnih mesta kada je to neophodno zbog izvr{ewa rokova utvr|enih propisi- ma, ugovorom ili aktom nadle`nog organa preduze}a ili nadle`nog organa grada; u slu~aju primene mere bezbedno- sti, vaspitne ili za{titne mere.

Privremeni rad na poslovima iz stava 1. ovog ~lana traje dok traju izuzetne okolnosti, a u slu~aju zamene izne- nadno odsutnog radnika najdu`e 30 radnih dana.

Zaposlenom koji je privremeno raspore|en na druge po- slove za ~ije se obavqawe tra`i ni`i stepen stru~ne spre- me od one koju on ima, pripada pravo na razliku u zaradi do visine zarade koju bi ostvario na radnom mestu sa kojeg je raspore|en.

U slu~aju da zaposleni odbije da obavqa poslove po is- teku roka iz ~l. 2. ovog stava, odbijawe poslova se ne sma- tra povredom radne obaveze.

^lan 25.

Odluku o radu na drugim poslovima zaposlenog kao i radu pod izmewenim okolnostima (uslovima), donosi di- rektor preduze}a.

^lan 26.

Zaposleni koji zakqu~i ugovor pod izmewenim okolno- stima shodno ~lanu 23. dobija koeficijent radnog mesta na koje se preme{ta.

Zaposleni koji pored svojih poslova iz ugovora o radu ili op{teg akta kojim se utvr|uje vrsta posla, stru~na sprema i drugi posebni uslovi za rad na poslovima na ko- jima zaposleni radi obavqa i druge poslove ima pravo po- red prava na zaradu za obavqawe svojih poslova i na uve}a- we zarade za obavqawe tih drugih poslova.

10. Obrazovawe i stru~no usavr{avawe zaposlenih

^lan 27.

Zaposleni preduze}a, zavisno od potrebe procesa rada, mogu se uputiti na razne oblike obrazovawa uz rad.

Zaposleni preduze}a imaju pravo i obavezu da se stalno usavr{avaju za radne sposobnosti u skladu sa potrebama preduze}a, odnosno potrebama procesa rada.

Potreba preduze}a za stru~nim usavr{avawem zaposle- nog utvr|uje se programom stru~nog usavr{avawa i osposo- bqavawa zaposlenog koji donosi direktor preduze}a.

^lan 28. Zaposleni se mo`e uputiti na:

1. {kolovawe radi sticawa odgovaraju}eg ili vi{eg stepena stru~ne spreme,

2. stru~no osposobqavawe (polagawe stru~nog ispita),

3. stru~no usavr{avawe (seminar, simpozijum, kurs, postdiplomske studije i dr.).

Odluku o upu}ivawu zaposlenog u skladu sa stavom 1. ovog ~lana donosi direktor preduze}a ili zaposleni koga on ovlasti.

^lan 29.

U slu~aju da predstoje promene procesa rada, tehni~ko-

-tehnolo{kog unapre|ewa ili promene u organizaciji ra- da preduze}a, blagovremeno }e se organizovati stru~no osposobqavawe i usavr{avawe radnika i isti }e biti ob- uhva}eni programom iz ~lana 27. ovog ugovora.

Zaposlenom ne mo`e prestati radni odnos, ne mo`e bi- ti progla{en vi{kom, niti mo`e biti raspore|en na po- slove za koje se tra`i ni`i stepen stru~ne spreme ako ni- su ispuweni uslovi iz stava 1. ovog ~lana.

ááá – RADNO VREME

^lan 30.

Radno vreme zaposlenog iznosi 40 ~asova nedeqno (pu- no radno vreme).

Puno radno vreme za zaposlenog mla|eg od 18 godina ne mo`e da bude du`e od 35 ~asova nedeqno i izjedna~ava se sa punim radnim vremenom od 40 ~asova nedeqno.

1. Skra}eno radno vreme

^lan 31.

Sa punim radnim vremenom izjedna~eno je i skra}eno radno vreme zaposlenog koji vr{i poslove odre|enog rad- nog mesta zbog umawewa radne i zdravstvene sposobnosti.

Zaposleni koji radi na naro~ito te{kim, napornim i za zdravqe {tetnim poslovima utvr|enim zakonom ili op-

{tim aktom poslodavca, na kojima pored primene odgova- raju}ih mera za{tite na radu, sredstava i opreme li~ne za-

{tite, postoji pove}ano {tetno dejstvo na zdravqe zapo- slenog, skra}uje se puno radno vreme srazmerno {tetnom dejstvu uslova rada na zdravqe i radnu sposobnost zaposle- nog, a najvi{e 10 ~asova nedeqno (poslovi sa pove}anim rizikom).

Skra}eno radno vreme iz stava 1. ovog ~lana utvr|uje se na osnovu stru~ne analize sa~iwene od strane ovla{}ene organizacije, u skladu sa zakonom.

Zaposleni koji radi skra}eno radno vreme u smislu sta- va 1. ovog ~lana ima sva prava kao da radi sa punim radnim vremenom.

2. Prekovremeni rad

^lan 32.

Zaposleni je du`an da radi du`e od punog radnog vre- mena na zahtev direktora preduze}a u slu~aju:

1. vi{e sile (zemqotres, poplava, po`ar, su{a, eksplo- zija, epidemija),

2. iznenadnog pove}awa obima posla,

3. kada je neophodno da se u odre|enom roku zavr{i po- sao koji nije planiran.

Zaposleni mo`e da radi prekovremeno najdu`e ~etiri

~asa dnevno, a najvi{e 240 ~asova u kalendarskoj godini.

^lan 33.

Odluku o prekovremenom radu donosi direktor preduze-

}a u pisanom obliku.

Zaposleni ima pravo na uve}anu zaradu za rad du`i od punog radnog vremena.

Rad du`i od punog radnog vremena u smislu ovog ~lana mo`e trajati dok traju okolnosti zbog kojih je uveden.

3. Raspored radnog vremena

^lan 34.

Raspored radnog vremena u okviru ukupnog godi{weg fonda radnog vremena za kalendarsku godinu utvr|uje di- rektor preduze}a.

Utvr|ivawe rasporeda radnog vremena zna~i regulisawe:

– rasporeda dnevnog jednokratnog ili dvokratnog rad- nog vremena,

– po~etak radnog vremena (jednokratnog ili dvokratnog),

– zavr{etak radnog vremena (jednokratnog ili dvokratnog). Pri utvr|ivawu rasporeda radnog vremena, mora se vo-

diti ra~una da se obezbedi:

– {to potpunije i racionalnije kori{}ewe sredstava rada,

– {to efikasnije i produktivnije kori{}ewe rada za- poslenih,

– uskla|enost zajedni~kog rada zaposlenih u pojedinim delovima procesa rada koji su mu|usobno povezani radi ostvarivawa zajedni~kih interesa.

^lan 35.

Radna nedeqa traje pet radnih dana. Radni dan po pravilu traje osam ~asova.

Izuzetno od prethodnog stava direktor preduze}a mo`e radnu nedequ da organizuje na drugi na~in kada potreba posla i organizacija rada zahteva uvo|ewe smenskog rada i rada no}u.

Zaposleni se mora obavestiti o rasporedu i promeni radnog vremena, najmawe sedam dana pre po~etka rada.

Izuzetno, direktor preduze}a, kod koga se rad obavqa u smenama, no}u ili kada priroda posla i organizacija rada to zahteva, radnu nedequ mo`e da organizuje na drugi na~in. Direktor preduze}a je du`an da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni radnog vremena, najmawe sedam dana

pre po~etka rada po novom rasporedu radnog vremena.

4. Preraspodela radnog vremena

^lan 36.

Poslodavac mo`e da izvr{i preraspodelu radnog vre- mena kada to zahteva:

– priroda delatnosti,

– organizacija rada,

– boqe kori{}ewe sredstava rada,

– racionalnije kori{}ewe radnog vremena,

– izvr{ewe odre|enih poslova u utvr|enim rokovima.

Period za koji se vr{i preraspodela radnog vremena utvr|uje se odlukom direktora. Ukoliko se odnosi na sve zaposlene, re{ewe treba ista}i na oglasnoj tabli.

Me|utim, ukoliko se preraspodela radnog vrmena odno- si samo na pojedine zaposlene, onda poslodavac donosi po- jedina~na re{ewa koja se dostavqaju svakom zaposlenom pojedina~no.

Preraspodela radnog vremena vr{i se tako da ukupno rad- no vreme zaposlenog u toku kalendarske godine ne bude du`e od punog radnog vremena.

^lan 37.

U slu~aju preraspodele radnog vremena, radno vreme u toku nedeqe ne mo`e da bude du`e od 60 ({ezdeset ~asova).

Preraspodela radnog vremena iz ~lana 36. ovog ugovora ne smatra se prekovremenim radom.

^lan 38.

Na poslovima na kojima je uvedeno skra}eno radno vreme, u skladu sa ~lanom 32. zakona ne mo`e se vr{iti preraspode- la radnog vremena.

^lan 39.

Zaposlenom koji u odre|enom periodu u toku kalendar- ske godine radi du`e, a u drugom kra}e od punog radnog vremena, u smislu ~lana 41. zakona, kori{}ewe dnevnog i nedeqnog odmora mo`e se odrediti na drugi na~in i u dru- gom periodu, pod uslovom da mu se dnevni i nedeqni odmor obezbedi u obimu utvr|enom zakonom, u periodu koji ne mo-

`e da bude du`i od 30 dana.

Za vreme rada na poslovima iz stava 1. ovog ~lana, zapo- sleni ima pravo na odmor izme|u dva radna dana u trajawu najmawe 10 ~asova neprekidno.

^lan 40.

Zabrawena je preraspodela radnog vremena zaposlenom koji je mla|i od 18 godina.

Direktor preduze}a mo`e da izvr{i preraspodelu radnog vremena zaposlenoj `eni za vreme trudno}e i zaposlenom ro- ditequ sa detetom mla|im od tri godine ili detetom sa te-

`im stepenom psihofizi~ke ometenosti, samo uz pisanu sa- glasnost zaposlenog.

^lan 41.

Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vre- mena za koje se vr{i preraspodela radnog vremena ima pra- vo da mu se ~asovi prekovremenog rada prera~unavaju u pu- no radno vreme i priznaju u penzijski sta` ili da mu se ra-

~unaju kao ~asovi rada du`eg od punog radnog vremena.

^lan 42.

Zaposlenom koji je radio u smislu ~lana 36. ovog ugovo- ra isplata zarade mo`e se izvr{iti na dva na~ina:

– da se zaposlenom isplati zarada za sve vreme koje je fakti~ki radio, odnosno i za vreme za koje se vr{i prera- spodela radnog vremena, ili

– da se zaposlenom isplati zarada samo za pun fond ~a- sova, u svakom periodu – koji radi kra}e i du`e od punog radnog vremena.

5. No}ni rad

^lan 43.

Rad koji se obavqa u vremenu od 22 ~asa do {est ~asova narednog dana smatra se radom no}u.

Ako je rad organizovan u smenama, mora se obezbediti izmena smena tako da zaposleni ne radi neprekidno vi{e od jedne radne nedeqe no}u.

Zaposelni mo`e da radi no}u du`e od jedne radne nede- qe, uz wegovu pismenu saglasnost.

áâ – ODMORI I ODSUSTVA

^lan 44.

Zaposleni koji radi puno radno vreme kao i zaposleni koji radi skra}eno radno vreme na poslovima sa posebnim uslovima rada i lica mla|a od 18 godina, imaju pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajawu od 30 minuta.

Zaposleni koji radi du`e od ~etiri a kra}e od {est ~a- sova dnevno, ima pravo na odmor u trajawu od 15 minuta.

Odmor u toku dnevnog rada ne mo`e da se koristi na po-

~etku i na kraju radnog vremena.

Vreme odmora iz stava 1. i 2. ovog ~lana ura~unava se u radno vreme.

^lan 45.

Odluku o rasporedu kori{}ewa dnevnog odmora u toku dnevnog rada donosi direktor preduze}a.

Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na na~in kojim se obezbe|uje da se rad ne prekida, ako priroda posla ne do- zvoqava prekid rada, kao i ako se radi sa strankama.

^lan 46.

Zaposleni ima pravo na odmor izme|u dva uzastopna rad- na dana u trajawu od 12 ~asova neprekidno.

^lan 47.

Zaposleni ima pravo na nedeqni odmor u trajawu od najmawe 24 ~asa neprekidno, a ako je neophodno da radi na dan svog nedeqnog odmora neposredni organizator proce- sa rada mora da mu obezbedi jedan dan odmora u toku nared- ne nedeqe.

1. Godi{wi odmor

^lan 48.

Zaposleni se ne mo`e odre}i svog prava na godi{wi odmor, niti mu se to pravo mo`e uskratiti.

Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa du`i od pet radnih dana, sti~e pra- vo da koristi godi{wi odmor posle {est meseci nepre- kidnog rada.

Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene spre~enosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osigu- rawu i odsustva sa rada uz naknadu zarade (bolovawe, pla-

}eno odsustvo, porodiqsko odsustvo i nega deteta i sl.).

^lan 49.

Zaposleni ima pravo na godi{wi odmor za svaku kalen- darsku godinu od najmawe 18 radnih rada.

Zaposlenom se godi{wi odmor u trajawu od 18 radnih dana uve}ava po osnovu:

1) sta`a osigurawa do 7 radnih dana, i to:

– od 3 do 5 godina 1 radni dan

– od 5 do 10 godina 2 radna dana

– od 11 do 15 godina 3 radna dana

– od 16 do 20 godina 4 radna dana

– od 21 do 25 godina 5 radnih dana

– od 26 do 29 godina 6 radnih dana

– od 30 i vi{e 7 radnih dana

2) slo`enosti poslova – doprinosa u radu do 5 radnih dana i to:

– za poslove za koje se zahteva od

á do áâ stepena stru~ne spreme 2 radna dana

– za poslove za koje se zahteva

â i âá stepen stru~ne spreme 3 radna dana

– za poslove za koje se zahteva

âáá i âááá stepen stru~ne spreme 4 radna dana

– za poslove sa posebnim

ovla{}ewima i odgovornostima 5 radnih dana

3) po osnovu uslova rada (rad na terenu, rad sa strankama na {alteru,

operateri, rad za terminalom) 3 radna dana

4) zaposlenom invalidu, samohranom roditequ sa detetom do 7 godina, zaposlenoj sa maloletnim detetom, zaposlenom sa dvoje ili vi{e dece do 14 godina `ivota, zaposlenom koji u svom doma}instvu

izdr`ava dete koje ima smetwe

u psihofizi~kom razvoju 3 radna dana

U slu~aju da se istovetno sti~u dva ili vi{e osnova iz ta~ke 4, onda se godi{wi odmor po svim osnovama uve}ava za pet radnih dana.

Zaposlenom sa 30 godina penzijskog sta`a i zaposlenoj sa 25 godina penzijskog sta`a i 50 godina `ivota utvr|uje se du`ina godi{weg odmora u trajawu od 30 dana.

Zaposlenom koji radi na naro~ito te{kim, napornim i za zdravqe {tetnim poslovima godi{wi odmor ne mo`e trajati du`e od 35 radnih dana, kao i zaposleni mla|i od 18 godina `ivota, odnosno 30 radnih dana za kategorije radnika koji rade skra}eno radno vreme.

^lan 50.

Pri utvr|ivawu du`ine godi{weg odmora, radna nede- qa ra~una se pet radnih dana.

Praznici koji su neradni dani, odsustvo sa rada uz na- knadu zarade i privremena spre~enost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osigurawu, ne ura~unavaju se u dane godi{weg odmora.

Ako je zaposleni privremeno nesposoban za rad za vre- me kori{}ewa godi{weg odmora u smislu propisa o zdrav- stvenom osigurawu, ima pravo da po isteku bolovawa na- stavi kori{}ewe godi{weg odmora.

^lan 51.

Zaposleni ima pravo na jednu dvanaestinu godi{weg odmora (srazmerni deo) za mesec dana rada u kalendarskoj godini:

– ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos nema {est meseci neprekidnog rada,

– ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo na godi-

{wi odmor zbog prekida radnog odnosa du`eg od pet rad- nih dana u smislu ~lana 49. ovog ugovora.

^lan 52.

Zaposleni koji tokom godine odlazi u penziju ima pra- vo na pun godi{wi odmor.

^lan 53.

Godi{wi odmor mo`e da se koristi u dva dela.

Ako zaposleni koristi godi{wi odmor u delovima, pr- vi deo koristi u trajawu od najmawe dve radne nedeqe u to- ku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.

^lan 54.

Direktor preduze}a je du`an da dostavi zaposlenom re-

{ewe o kori{}ewu godi{weg odmora u pisanom obliku, najkasnije pet dana pre datuma odre|enog za po~etak kori-

{}ewa godi{weg odmora.

Poslodavac mo`e da izmeni vreme odre|eno za kori-

{}ewe godi{weg odmora ako to zahtevaju potrebe posla.

^lan 55.

Za vreme kori{}ewa godi{weg odmora zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini zarade koju bi ostvario za mesec u kojem koristi godi{wi odmor.

^lan 56.

Ako krivicom direktora preduze}a zaposleni ne kori- sti godi{wi odmor, zaposleni ima pravo na naknadu {te- te u visini naknade zarade koju bi ostvario da je koristio godi{wi odmor.

2. Odsustvo uz naknadu zarade (pla}eno odsustvo)

^lan 57.

Direktor je du`an da zaposlenom omogu}i pla}eno od- sustvo u trajawu do pet radnih dana u kalendarskoj godini u slede}im slu~ajevima:

– stupawe u brak 5 radnih dana;

– ro|ewe deteta 5 radnih dana;

– te`e bolesti ~lana u`e porodice 5 dana;

– smrti ~lana u`e porodice (bra~ni drug, deca, rodite- qi zaposlenog) 5 radnih dana;

– smrti brata ili sestre zaposlenog 3 radna dana;

– smrti roditeqa, usvojioca, brata ili sestre bra~nog druga zaposlenog i smrti lica koja `ive u zajedni~kom do- ma}instvu sa zaposlenim 2 radna dana;

– dobrovoqnog davawa krvi 2 radna dana;

– selidbe sopstvenog doma}instva 4 radna dana;

– za{tite i otklawawa {tetnih posledica u doma}in- stvu prouzrokovanih elementarnom nepogodom 5 radnih dana;

– polagawa stru~nog ili drugog ispita 5 radnih dana;

– u~estvovawa na sportskim i radno-proizvodnim tak- mi~ewima 5 radnih dana;

– kori{}ewe organizovanog rekreativnog odmora u ci- qu prevencije radnih sposobnosti 5 radnih dana;

– praznovawe krsne slave 1 radni dan.

Odsustvo u slu~aju dobrovqnog davawa krvi zaposleni koristi na dan davawa krvi i narednog dana.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini zarade koju bi ostvario kao da radi za vreme odsustvovawa sa rada na dan praznika, odnosno verskog praznika koji je neradni dan.

^lanovima u`e porodice smatraju se bra~ni drug, deca, bra}a i sestre i roditeqi, usvojenici, staraoci i lica ko- ja `ive u zajedni~kom porodi~nom doma}instvu.

Odsustvo za slu~aj poro|aja supruge zaposlenog, smrti

~lana u`e porodice, rekreativnog odmora i dobrovoqnog davawa krvi ne ura~unava se u ukupan broj radnih dana pla-

}enog odsustva u toku kalendarske godine.

^lan 58.

Vreme provedeno na pla}enom odsustvu smatra se kao vreme provedeno na radu u odnosu na ostvarivawe prava i obaveza po osnovu rada.

3. Nepla}eno odsustvo

^lan 59.

Direktor preduze}a mo`e zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (nepla}eno odsustvo), do pet radnih dana u toku jedne kalendarske godine u slede}im slu~ajevima:

– nega ~lana u`e porodice;

– nege ~lana {ire porodice 3 radna dana;

– smrt srodnika koji nisu obuhva}eni ~lanom 57. ovog ugovora 3 radna dana;

– obavqawe privatnih poslova zaposlenog 2 radna dana. Zaposlenom se mo`e izuzetno odobriti nepla}eno odsu- stvo od 30 radnih dana do godinu dana u toku kalendarske godine kada direktor preduze}a odredi da to ne remeti

proces rada.

Odluku o nepla}enom odsustvu donosi direktor predu- ze}a ili lice koje on ovlasti.

Za vreme nepla}enog odsustva sa rada, zaposlenom miru- ju prava iz rada i po osnovu rada, osim ako zakonom nije dr- ga~ije predvi|eno.

^lan 60.

Direktor preduze}a mo`e izuzetno uz saglasnost Upravnog odbora odobriti zaposlenom nepla}eno odsustvo u trajawu od {est meseci do jedne godine radi stru~nog usavr{avawa i le~ewa i u drugim opravdanim slu~ajevima. Za vreme odsustvovawa sa rada iz stava 1. ovog ~lana za-

poslenom miruju sva prava i obaveze.

Direktor preduze}a mo`e odlukom o upu}ivawu zaposle- nog na nepla}eno odsustvo predvideti da }e mu za vreme trajawa nepla}enog odsustva upla}ivati produ`eno osigu- rawe i time mu obezbediti kontinuitet u sta`u osigurawa.

4. Mirovawe radnog odnosa

^lan 61.

Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se sti~u na radu i po osnovu rada, ako odsustvuje sa rada i to zbog:

1. odlaska na odslu`ewe, odnosno doslu`ewe vojnog roka;

2. upu}ivawa na rad u inostranstvo u okviru me|unarod- no-tehni~ke saradwe ili prosvetno-kulturne saradwe, u diplomatska, konzularna i druga predstavni{tva;

3. izbora, odnosno imenovawa na funkciju u dr`avnom organu, politi~koj ili sindikalnoj organizaciji ili dru- gu javnu funkciju ~ije vr{ewe zahteva da privremeno pre- stane da radi kod poslodavca;

4. izdr`avawe kazne zatvora, odnosno izre~ene mere bezbednosti, vaspitne ili za{titne mere, u trajawu do 6 meseci (ako zaposleni mora da bude odsutan sa rada du`e od {est meseci – prestaje mu radni odnos).

Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog

~lana (ta~ka 1, 2, 3, 4), du`an je da se u roku od 15 dana od dana isteka roka za koji mu miruje radni odnos vrati na rad. Ukoliko se ne vrati na rad u tom roku, prestaje mu rad- ni odnos.

â – ZA[TITA ZAPOSLENIH

^lan 62.

Zaposleni ima pravo na bezbednost i za{titu zdravqa na radu, u skladu sa Zakonom o radu, Zakonom o za{titi na radu, op{tim aktom, ovim ugovorom i drugim op{tim aktom poslodavca.

Poslodavac je du`an da organizuje rad kojim se obezbe-

|uje za{tita `ivota i zdravqa zaposlenih u skladu sa zako- nom i Pravilnikom o za{titi na radu.

Poslodavac je du`an da sindikatu, potpisniku ovog ugovora, dostavi Pravilnik o za{titi na radu.

^lan 63.

Poslodavac se obavezuje da zaposlenima obezbedi li~na za{titna sredstva i opremu, sredstva za li~nu higijenu, osposobqavawe radnika za bezbedan rad, odr`avawe oru|a za rad u ispravnom stawu i preduzima potrebne mere za-

{tite od {tetnih uticaja na `ivot i zdravqe zaposlenih. Obavezu poslodavca da osigura sve zaposlene za slu~aj smrti ili invaliditeta u visini premije osigurawa utvr-

|uje Upravni odbor poslodavca.

U ciqu prevencije radne invalidnosti poslodavac }e u skladu sa svojim mogu}nostima izdvajati sredstva, a najma- we u visini od 0,15% na masu sredstava ispla}enih na ime zarade za svaki mesec za kori{}ewe organizovanog rekre- ativnog odmora, a zaposleni su du`ni da ga koriste u skla- du sa kriterijumima koje utvrdi sindikat ~iji su ~lanovi.

^lan 64.

Zaposleni su du`ni da se obu~e za primenu mera za{ti- te na radu i za pru`awe pomo}i ostalim zaposlenima uko-

liko im zapreti opasnost po `ivot i zdravqe, da se podvr- gavaju redovnim i vanrednim preventivno zdravstvenim pregledima, svoje znawe i prakti~nu sposobnost u pogledu radne i `ivotne sredine stalno usavr{avaju, obavqawem svojih poslova spre~avaju zaga|ivawe radne i `ivotne sre- dine, pravilno rukuju oru|ima za rad i da se pridr`avaju propisa o za{titi na radu.

^lan 65.

Zaposleni je odgovoran ako suprotno nameni koristi sredstva i opremu li~ne za{tite, nepravilno rukuje wima i ne odr`ava ih u ispravnom stawu i ako odmah ne obave- sti odgovornog rukovodioca o kvarovima ili drugim nedo- stacima koji mogu ugroziti `ivot zaposlenih i bezbednost procesa rada.

Zaposleni je obavezan da se podvrgne prethodnom peri- odi~nom i kontrolnom lekarskom pregledu u ciqu utvr|i- vawa radne i zdravstvene sposobnosti.

^lan 66.

Zaposleni ne mo`e da radi prekovremeno, odnosno no-

}u, ukoliko bi po nalazu nadle`nog organa za ocenu zdrav- stvene sposobnosti takav rad mogao da pogor{a wegovo zdravstveno stawe ili izazove posledice opasne po wegovu okolinu.

^lan 67.

Na poslovima na kojima postoji pove}ana opasnost od povre|ivawa, profesionalnih ili drugih oboqewa, mo`e da radi samo zaposleni koji pored posebnih poslova utvr-

|enih ~lanom 7. ovog ugovora ispuwava i uslove za rad u po- gledu zdravstvenog stawa, psihofizi~kih sposobnosti i doba `ivota, u skladu sa zakonom.

Zaposleni mo`e da odbije da radi ako ne postoje uslo- vi bezbednosti rada, za{tite `ivota i zdravqa ili zaga|e- wa radne i `ivotne sredine, odnosno ako wemu ili drugim zaposlenim neposredno preti opasnost po `ivot i zdra- vqe.

U slu~aju iz stava 2. ovog ~xxxx zaposleni ne ~ini po- vredu radne obaveze zbog koje se mo`e otkazati ugovor o radu.

2. Porodiqsko odsustvo i odsustvo xx xxxx radi nege deteta, majke ili oca deteta

^lan 71.

Zaposlena `ena ima pravo na porodiqsko odsustvo i odsustvo xx xxxx radi nege deteta u trajawu od 365 xxxx.

Zaposlena `ena mo`e da otpo~ne porodiqsko odsu- stvo na osnovu nalaza nadle`nog zdravstvenog organa najranije 45 xxxx, a obavezno 28 xxxx pre vremena odre|e- nog za poro|aj.

Porodiqsko odsustvo traje do navr{ena tri meseca od xxxx xxxx|aja.

Po isteku porodiqskog odsustva, zaposlena `ena ima pravo na odsustvo xx xxxx radi nege deteta do isteka 365 xxxx od xxxx otpo~iwawa porodiqskog odsustva.

^lan 72.

Otac deteta mo`e da koristi pravo na porodiqsko od- sustvo i odsustvo xx xxxx radi nege deteta u trajawu od 365 xxxx, i to:

– kad xxxxx xxxx,

– kad xxxxx napusti dete,

– kad xx xxxxx iz drugih opravdanih razloga spre~ena da koristi svoja prava (izdr`avawe kazne zatvora, te`e bolesti),

– kad xxxxx nije u radnom odnosu.

Otac mo`e da ostvari ova prava pod uslovom da pru`i dokaze da xx xxxxx spre~xxx da xx xxxxx o detetu.

Xxxxx i otac mogu, ukoliko se tako dogovore, da neizme- ni~no koriste pravo odsustva xx xxxx radi nege deteta u okviru dozvoqenog vremena od zavr{etka porodiqskog od- sustva do 365 xxxx.

Za vreme porodiqskog odsustva i odsustva xx xxxx radi nege deteta zaposlena `ena, odnosno otac deteta ima pra- vo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.

^lan 73.

Ako zaposlena `xxx xxxx mrtvo dete ili ako joj dete xxxx pre isteka porodiqskog odsustva, ima pravo da xxxx- sti porodiqsko odsustvo iz ~xxxx 75. stav 3. ovog ugovora.

1. Za{tita `ena i omladine

^lan 68.

Zaposleni mla|i od 18 xxxxxx `ivota i zaposlena `e- na ne mogu da rade na poslovima na kojima xx xxxxx`no obavqaju:

– naro~ito te{ki fizi~ki poslovi,

– poslovi pod zemqom ili vodom,

– poslovi koji bi mogli {tetno sa pove}anim rizikom da uti~u na wihovo zdravqe i `ivot.

Zaposlena `ena mo`e da obavqa poslove iz stava 1. ovog ~xxxx xxxx na osnovu svoje pisane saglasnosti.

Zabrana rada pod zemqom ne odnosi se na `ene koje oba- vqaju rukovode}e poslove.

Prekovremeni rad zaposlenog mla|eg od 18 xxxxxx `i- xxxx xx zabrawen.

^lan 69.

Preduze}e mo`e da formira odbor za za{titu na xxxx xxx savetodavno telo, sastavqeno od predstavnika sindi- kata, poslodavca i stru~waka iz oblasti za{tite na radu.

^lan 70.

Zaposlena `ena za vreme posledwih osam nedeqa trud- no}e ne mo`e da radi prekovremeno, odnosno no}u.

Jedan od roditeqa sa detetom do tri godine `ivota kao i samohrani roditeq koji ima dete do xxxxx xxxxxx

`ivota ili dete koje je te`ak invalid, mo`e da radi pre- kovremeno, odnosno no}u, samo na osnovu svoje xxxxxx xx- glasnosti.

3. Odsustvo radi posebne nege deteta ili druge osobe

^lan 74.

Jedan od roditeqa deteta xxxx xx neophodna posebna ne- ga zbog te{kog stepena psihofizi~ke ometenosti, osim za slu~ajeve predvi|ene propisima o zdravstvenom osigurawu, ima pravo da, po isteku porodiqskog odsustva i odsustva xx xxxx radi nege deteta, odsustvuje xx xxxx ili da radi sa po- lovinom radnog vreme, najdu`e do navr{enih pet xxxxxx

`ivota deteta.

Pravo u smislu stava 1. ovog ~xxxx utvr|uje organ nad- le`an za ocenu stepena psihofizi~ke ometenosti deteta, u skladu sa propisima o dru{tvenoj brizi o deci.

Za vreme odsustvovawa xx xxxx, u xxxxx xxxxx 1. ovog ~la- na, zaposleni ima prava na naknadu zarade, u skladu sa pro- pisima o dru{tvenoj brizi o deci.

Za vreme xxxx xx polovinom punog radnog vremena, u smislu stava 1. ovog ~xxxx zaposleni ima pravo na zaradu u skladu sa op{xxx aktom ili ugovorom o radu, a za drugu po- lovinu punog radnog vremena naknadu zarade, u skladu sa propisima o dru{tvenoj brizi o deci.

^lan 75.

Jedan od usvojilaca, hraniteq odnosno starateq deteta mla|eg od pet xxxxxx xxx pravo da, radi nege deteta, odsu- stvuje xx xxxx 8 meseci neprekidno od xxxx sme{xxxx dete- ta u usvojiteqsku hraniteqsku odnosno starateqsku poro- dicu a najdu`e do navr{enih pet xxxxxx deteta.

Ako je sme{taj u usvojiteqsku hraniteqsku odnosno starateqsku porodicu iz stava 1. ovog ~xxxx nastupio pre

navr{ena tri meseca `ivota deteta, jedan od usvojilaca hraniteq ili starateq deteta ima pravo da radi nege deteta odsustvuje xx xxxx do navr{enih 11 meseci `ivota deteta.

Za vreme odsustva xx xxxx radi nege degeta usvojilac hraniteq odnosno starateq ima pravo na naknadu zarade u skladu sa propisima o dru{tvenoj brizi o deci.

^lan 76.

Pravo iz ~xxxx 77. ovog ugovora ima jedan od usvojila- ca, hraniteq odnosno starateq deteta ako je detetu, s obzi- rom na stepen psihofizi~ke ometenosti, potrebna posebna nega.

4. Zabrana otkaza

^lan 77.

Za vreme trudno}e, porodiqskog odsustva, odsustva xx xxxx radi nege deteta kao i odsustva xx xxxx radi posebne nege deteta, poslodavac ne mo`e zaposlenom dati otkaz, osim ako je radni odnos zasnovan na odre|eno vreme ili ako su xx xxxxxx uslovi iz ~xxxx 101. ta~ka 3. do 5. i ta~ka

7. Zakona o radu.

5. Za{tita invalida

^lan 78.

Zaposlenom invalidu rada, u skladu sa propisima o pen- zijskom i invalidskom osigurawu, poslodavac je du`an da obezbedi obavqawe poslova prema preostaloj radnoj spo- sobnosti.

Zaposlenom kod xxxx xx u skladu sa propisima o penzij- skom i invalidskom osigurawu utvr|eno da postoji opa- snost od nastanka invalidnosti na odre|enim poslovima, poslodavac je du`an da obezbedi obavqawe drugog odgova- raju}eg posla.

^lan 79.

Poslodavac mo`e zaposlenom koji odbije da prihvati posao u smislu ~xxxx 80. ovog ugovora da otka`e ugovor o radu.

âá – OBAVE[TEWE O PRIVREMENOJ SPRE^ENOSTI ZA RAD

^lan 80.

Zaposleni je du`an da najmawe u roku od tri xxxx od na- stupawa privremene spre~enosti za rad dostavi direktoru preduze}a potvrdu lekara da je bolestan. Potvrda treba da sadr`i i vreme o~ekivane spre~enosti za rad.

Ukoliko je zaposleni te`e bolestan, potvrdu iz stava 1. ovog ~xxxx umesto zaposlenog poslodavcu dostavqaju ~la- novi u`e porodice ili xxxxx xxxx xx xxxxxx `ivi u poro- di~nom doma}instvu.

Ako zaposleni `ivi xxx, potvrdu iz stava 1. ovog ~xxxx du`an je da dostavi u roku od tri xxxx od xxxx prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.

Ukoliko poslodavac posumwa u opravdanost razloga za odsustvovawe xx xxxx u smislu stava 1. ovog ~xxxx, mo`e da podnese zahtev nadle`nom zdravstvenom organu radi utvr-

|ivawa zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa za- konom.

âáá – ZARADE, NAKNADE XXXXXX X XXXXX PRIMAWA

^lan 81.

Zaposleni ima pravo na odgovaraju}u zaradu koja se utvr|uje u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.

Poslodavac prati izvr{ewe posla, kvalitet i obim usluga i proizvoda i obezbe|uje sredstva za isplatu zarada, obra~unatih na osnovu najni`e xxxx xxxx i ostalih eleme- nata za utvr|ivawe visine zarade.

Osniva~ i poslodavci zajedni~ki obezbe|uju nedostaju-

}a sredstva za isplatu zarada, obra~unatih na osnovu najni-

`e xxxx xxxx kada se sredstva ne mogu obezbediti iz sop- stvenog xxxxxxx.

Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca.

Zaradu u smislu stava 1. ovog ~xxxx ~ini zarada xxxx xx zaposleni ostvario za obavqeni rad i vreme provedeno na radu, uve}xxx xxxxxx, naknada zarade i druga primawa osim naknade tro{kova iz ~xxxx 90. i drugih primawa iz ~xxxx

97. ovog ugovora.

Xxxxxx zaposlenog vr{i}e se dva puta, i to:

– akontacija za teku}i mesec izme|u 20. i 25. u teku}em mesecu,

– kona~ni obra~un zarade do 15. u narednom mesecu. Zarada zaposlenom ispla}uje se samo u gotovom novcu. Poslodavac je du`an da zaposlenom prilikom svake is-

plate zarade dostavi xxxxxx xxxx~un.

1. Elementi za odre|ivawe zarade i na~in utvr|ivawa zarade

^lan 82.

Zaposleni imaju pravo na odgovaraju}u zaradu koja se sa- stoji iz:

– zarade koja se ostvaruje za obavqeni rad i vreme pro- vedeno na radu,

– uve}ane zarade,

– naknade zarade,

– drugih primawa ugovorenih u Kolektivnom ugovoru.

^lan 83.

Xxxxxx xxxx se ostvaruju za obavqeni rad i vreme prove- xxxx xx radu utvr|uje se na osnovu:

– osnovne zarade,

– ostvarenih rezultata rada.

Osnovna zarada zaposlenog utvr|uje se na osnovu:

– vrednosti radnog ~asa,

– vrednosti – koeficijenta posla,

– mese~nog xxxxx ostvarenih ~asova rada.

^lan 84.

Zarada za zaposlene utvr|uje se na osnovu odgovaraju}e uporedive veli~ine – prose~no ispla}ene zarade po zapo- slenom u privredi grada u prethodnom mesecu u odnosu xx xxxxx za koji se vr{i obra~un i isplata zarada.

Zaposleni ostvaruju pravo na masu sredstava za isplatu zarada na osnovu:

1. ostvarene zaposlenosti u obra~unskom periodu (broj zaposlenih na osnovu ~asova rada),

2. prose~no ispla}ene zarade po zaposlenom u privredi grada u prethodnom mesecu,

3. procenta korekcije iskazanog u tabeli iz ~xxxx 85. Posebnog kolektivnog ugovora za komunalna preduze}a grada Beograda.

U skladu sa prethodno definisanim parametrima, ovim ugovorom utvr|uje se vrednost radnog ~asa za standardni u~inak u preduze}u.

^lan 85.

Xxxx xxxxxx iz prethodnog ~xxxx ugovara se najkasnije do 30. novembra teku}e godine za narednu godinu na osnovu sporazumno utvr|ene metodologije, odnosno mehanizma ko- rekcije zarada u preduze}ima i prose~no ostvarene zarade u privredi Beograda, u zavisnosti od ekonomsko-finansij- xxxx polo`aja preduze}a, mogu}nosti osniva~a definisa- nih na osnovama politike razvoja komunalnih delatnosti.

^lan 86

Vrednost posla utvr|uje se na osnovu slo`enosti, odgo- vornosti uslova rada i stru~ne spreme koja xx xxxxx za oba- vqawe odre|enog posla.

Pregled koeficijenata za pojedine xxxxx poslova sa- stavni xx xxx ovog kolektivnog ugovora.

Osnovna zarada u preduze}u kre}e se u rasponu: 1 prema 6.

^lan 87.

Osnovna zarada se ugovara na osnovu slede}ih kriterijuma:

– kvaliteta i ta~nosti u ispuwavawu radnih zadataka,

– radne discipline,

– odgovornosti xxxxx xxxx i sredstvima rada,

– radnog iskustva, a posebno du`ine rada u preduze}u,

– stepena stru~ne spreme i osposobqenosti zaposlenog za poslove na kojima radi.

2. Kriterijumi za isplatu zarade

^lan 88.

Zarada zaposlenih se mo`e umawiti do 20% odnosno uve}ati do 40% po osnovu slo`enosti, obima, kvaliteta, kvantiteta i uslova rada.

Pod kvalitetom rada se podrazumeva:

– slo`enost rada,

– odgovornost u radu,

– uslovi rada.

Slo`enost rada utvr|uje se u zavisnosti od: vrste i slo-

`enosti poslova, slo`enosti predmeta rada, organizacije rada, tehnologije rada, potrebnog znawa i radnog iskustva. Odgovornost u radu utvr|uje se u zavisnosti od: sigur- nosti zaposlenih i korisnika, samostalnosti u izvr{ava- wu poslova, odgovornosti za organizaciju, koordinaciju i

normalno odvijawe xxxxxxx xxxx.

Uslovi rada utvr|uju se u zavisnosti od: poja~anih psi- hofizi~kih xxxxxx u obavqawu poslova, opasnosti od na- stanka profesionalnih oboqewa, opasnosti od povreda i nesre}nih slu~ajeva.

Pod kvantitetom rada podrazumeva se obim poslova ko- ji se mo`e izvr{iti xxxx{}ewem punog radnog vremena uz prose~an psihofizi~ki napor a uz optimalno xxxx{}ewe sredstava rada i objektivnu potro{wu sredstava, materija- la, energije i sl.

Utvr|ivawe obima xxxx xx{i se na osnovu iskustvenih, tehni~kih i drugih normi, a gde to nije mogu}e, xxxx xxxx se meri procenom ili utvr|ivawem rokova za izvr{ewe od- re|enih planiranih zadataka.

Cena radnog xxxxx utvr|uje xx xxx proizvod vrednosti radnog ~asa i vrednosti posla, i to na osnovu op{teg akta o organizaciji i sistematizaciji radnih xxxxx, raspore|i- vawu zaposlenih, specifi~nosti i slo`enosti posla i od- govornosti u radu.

^lan 89.

Umawewe zarade se mo`e izvr{iti:

– za mawi obim izvr{enog posla (tj. ako zaposleni ne izvr{ava svoje predvi|ene i planirane obaveze u nalo`e- noj meri, do 10%,

– za lo{iji kvalitet izvr{enog posla (tj. ako propusti ili lo{ije izvr{i svoje zadatke i poslove iz opisa radnog xxxxx) do 20%.

Uve}awe zarade zaposlenom se mo`e izvr{iti:

– po osnovu slo`enosti izvr{enog posla – do 10%,

– po osnovu obima izvr{enog posla – do 10%,

– po osnovu kvaliteta izvr{nog posla – do 10%,

– po osnovu uslova rada izvr{enog posla – do 10%.

Umawewe, odnosno uve}awe zarade mo`e se izvr{iti po razli~itim osnovima kumulativno (umawewe do 20%, a uve}awe do 40%) ili samo po pojedinim osnovama.

Odluku o visini umawewa odnosno uve}awa zarade do- nosi direktor preduze}a na osnovu pisanog predloga nepo- srednog rukovodioca.

3. Ostala primawa

^lan 90.

Direktor preduze}a je du`an da zaposlenom isplati uve}awe zarade za minuli rad, za mese~nu ishranu u toku rada,

za regres za xxxx{}ewe godi{weg odmora i za boravak i rad na terenu i u drugim slu~ajevima utvr|enim Op{xxx aktom i ovim kolektivnim ugovorom.

Zaposleni ima pravo na pove}awe zarade za:

1. minuli rad – u visini od 0,5% od xxxx xxxx za svaku godinu radnog sta`a,

2. mese~nu ishranu u toku xxxx x xxxxxx od 20% od pro- se~ne mese~ne zarade po zaposlenom u privredi republike prema posledwem objavqenom podatku republi~kog organa nadle`nog za poslove statistike,

3. regres za xxxx{}ewe godi{weg odmora – ako zapo- sleni ima pravo xx xxxx{wi odmor u trajawu od najmawe 18 radnih xxxx – u visini prose~ne mese~ne zarade po za- poslenom u privredi republike, prema posledwem objavqe- nom podatku republi~kog organa nadle`nog za poslove sta- tistike, a srazmeran deo regresa za xxxx{}ewe godi{weg odmora u trajawu kra}em od 18 radnih xxxx,

4. tro{kove boravka i rada na terenu (terenski dodatak) u visini od 3% prose~ne mese~ne zarade po zaposlenom u privredi republike prema posledwem objavqenom podatku republi~kog organa nadle`nog za poslove statistike,

5. tro{kove prevoza sopstvenim putni~xxx automobi- lom po pre|enom kilometru do iznosa 30% cene jednog li- tra benzina.

^lan 91.

Poslodavac se obavezuje da zaposlenom uve}a osnovnu zaradu i to za:

1. prekovremeni rad 45%,

2. rad na xxx praznika koji je neradni xxx 150%,

3. rad no}u (izme|u 22 i 6 ~asova narednog xxxx) 45%,

4. za rad u smeni 3% ukoliko to pove}awe nije u{lo u koeficijent radnog xxxxx,

5. za rad nedeqom 15%.

Ako su se istovremeno stekli uslovi po vi{e osnova utvr|enih u stavu 1. ta~ka 1. do 4. ovog ~xxxx, procenat uve-

}awa ne mo`e biti ni`i od zbira procenata uve}awa po svakom osnovu.

4. Minimalna zarada

^lan 92.

Usled poreme}aja poslovawa poslodavca, zaposlenom se mo`e ispla}ivati minimalna zarada.

Minimalna zarada za standardni u~inak i puno radno vreme iznosi 40% od prose~ne zarade u privredi Republi- ke prema posledwem objavqenom podatku republi~kog orga- xx xxxxx`nog za poslove statistike, uve}an za 20% po osnovu specifi~nosti poslova i uslova rada.

Isplatu minimalne zarade poslodavac vr{i na osnovu posebne odluke Upravnog odbora donete uz saglasnost od- bora Samostalnog sindikata JKP ,,Infostan” i to najdu-

`e {est meseci u toku kalendarske godine.

Prilikom dono{ewa odluke poslodavac zajedno sa sin- dikatom precizira rokove isplate razlike izme|u ispla}e- ne minimalne zarade i zarade zaposlenog koju bi ostvario na poslovima na koje je raspore|en.

5. Naknada zarade

^lan 93.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsu- stvovawa xx xxxx u visini od 100% zarade koju bi ostvario da radi ako zakonom nije predvi|en drugi osnov za nakna- du u slu~aju:

– prekida rada do xxxx xx do{lo naredbom nadle`nog organa odnosno ovla{}enog radnika,

– neobezbe|ivawa za{tite na radu usled ~ega bi daqe obavqawe rada prouzrokovalo neposrednu opasnost po `i- vot i zdravqe radnika ili drugih lica,

– xxxx{}xxx xxxx{weg odmora i pla}enog odsustva,

– dr`xxxxx xxxxxxxx za koji je zakonom propisan da se ne xxxx xxx i verskog praznika koji zaposleni praznuje,

Document Metadata

Table of Contents

SLU@BENI LIST

Document Metadata