KOLEKTIVNI UGOVOR

("Sl. list grada Beograda", br. 40/2009)

KOLEKTIVNI UGOVOR

JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZEĆA "GRADSKE PIJACE" - BEOGRAD

I - OSNOVNE ODREDBE

Član 1

Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: ugovor), u skladu sa Zakonom o radu i Posebnim kolektivnim ugovorom za javna preduzeća u komunalnoj i stambenoj delatnosti u Beogradu, utvrđuju se: radni odnosi; obrazovanje; stručno osposobljavanje i usavršavanje; radno vreme; odmori i odsustva; zaštita zaposlenih; zarade; naknada zarade i druga primanja; prestanak potrebe za radom zaposlenih; zabrana konkurencije; naknada štete; izmena ugovora o radu; prestanak radnog odnosa; zaštita prava zaposlenih; način rešavanja sporova; učešće u upravljanju; uslovi rada sindikata i organizovanje procesa štrajka.

Ovaj kolektivni ugovor zaključuje se između osnivača, poslodavca i reprezentativnog sindikata.

Član 2

Osnivač, u smislu ovog ugovora, smatra se grad Beograd.

Zaposleni, u smislu ovog ugovora, smatra se lice koje je u skladu sa zakonom zasnovalo radni odnos sa poslodavcem.

Poslodavac u smislu ovog ugovora, smatra se Javno komunalno preduzeće "Gradske pijace"

- Beograd, koje zastupa direktor.

Reprezentativnim sindikatom u smislu ovog ugovora, smatra se Sindikalna organizacija Samostalnog sindikata JKP "Gradske pijace" - Beograd.

Član 3

Ovaj ugovor obavezan je za osnivača, poslodavca i sve zaposlene. Prava, obaveze i odgovornosti direktora utvrđuju se posebnim ugovorom u skladu sa zakonom.

Član 4

Osnivač obezbeđuje poslodavcu, xxxx xx povereno vršenje komunalne delatnosti, materijalne, tehničke i druge uslove za nesmetano obavljanje komunalne delatnosti, prati uslove rada, preduzima mere za otklanjanje negativnih okolnosti koje mogu uticati na vršenje delatnosti i preduzima mere za unapređenje komunalnih delatnosti.

Poslodavac prati izvršenje posla, kvalitet i obim usluga i proizvoda i isplatu zarada, obračunatu na osnovu kriterijuma i ostalih elemenata za utvrđivanje visine zarade utvrđenih zakonom i ovim ugovorom.

Poslodavac i osnivač obezbeđuju sredstva za isplatu zarada najmanje u visini minimalne zarade koju utvrdi Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije, uvećane za 20%, kada sredstva ne mogu biti obezbeđena iz sopstvenog xxxxxxx poslodavca.

II - RADNI ODNOSI

Član 5

Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom omogući da, pod uslovima i na način propisan zakonom i ovim ugovorom, štiti svoja prava koja mu pripadaju na radu i u vezi xx xxxxx.

Poslodavac xx xxxxx da omogući sindikatu uvid u primenu ovog ugovora i ostvarenja prava zaposlenih.

Član 6

O pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih kod poslodavca, odlučuje direktor ili zaposleni koga on ovlasti.

1. Zasnivanje radnog odnosa

Član 7

Radni odnos može da zasnuje lice koje ispunjava opšte uslove utvrđene zakonom i druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova (u daljem tekstu: Pravilnik).

Radni odnos sa poslodavcem može da zasnuje lice koje ima najmanje 15 xxxxxx xxxxxx i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.

Pravilnikom se utvrđuju organizacioni delovi kod poslodavca, vrsta poslova, vrsta i xxxxxx stručne spreme i drugi posebni uslovi za rad na xxx poslovima.

Radni odnos sa licem mlađim od 18 xxxxxx xxxxxx, poslodavac može da zasnuje samo uz pisanu saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca, ako takav rad ne ugrožava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje, odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom.

Član 8

Lice koje zasniva radni odnos dužno je da poslodavcu dostavi isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje zasniva radni odnos utvrđenih Pravilnikom.

Član 9

Odluku o izboru lica za obavljanje određenih poslova donosi direktor.

Izabrani kandidat zasniva radni odnos sa poslodavcem, zaključenjem ugovora o radu. Ugovor o radu zaključuje se u pisanom obliku pre stupanja zaposlenog na rad.

Ugovor o radu zaključuje zaposleni i poslodavac na neodređeno ili određeno vreme u skladu sa zakonom, po prethodno dobijenoj saglasnosti od gradonačelnika.

Član 10

Zaposleni stupa na rad danom utvrđenim ugovorom o radu.

Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrđenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni drugačije dogovore.

Član 11

Poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada - aneks ugovora, u skladu sa zakonom.

2. Radno vreme

Član 12

Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 časova nedeljno. Radni xxx traje osam časova a radna nedelja 5 radnih xxxx.

Prema potrebama xxxxxxx xxxx i organizacionih delova, može se utvrditi i klizno radno vreme na početku odnosno završetku xxxx, i to najviše do 1,5 časova.

Član 13

Radno vreme između 22 časa i 6 časova narednog xxxx, smatra se radom noću i predstavlja poseban uslov rada u pogledu utvrđivanja prava i zaštite zaposlenih.

Rad u smenama xxxx xx organizovati tako da zaposleni ne radi više od jedne radne nedelje noću, a duže samo uz njegovu pisanu saglasnost.

Član 14

Zaposleni može radni odnos zasnovati i sa nepunim radnim vremenom u skladu sa zakonom i svoja prava iz radnog odnosa ostvaruje srazmerno vremenu provedenom na radu i ostvarenim rezultatima rada.

Član 15

Puno radno vreme skraćuje se zaposlenom xxxx xxxx na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima.

Skraćivanje radnog vremena vrši se srazmerno štetnom uticaju na zdravlje, odnosno radnu sposobnost zaposlenog, u zavisnosti od specifičnosti poslova i zadataka osnovne delatnosti poslodavca, a najviše 10 časova nedeljno.

Poslovi na kojima se skraćuje puno radno vreme utvrđuju se opštim aktom o organizaciji i sistematizaciji, u skladu sa zakonom i drugim propisima.

Zaposleni xxxx xxxx skraćeno radno vreme imaju ista prava kao i zaposleni koji xxxx xxxx radno vreme.

Član 16

Direktor može da uvede i rad duži od punog radnog vremena, u skladu sa zakonom, a prema potrebama poslova i zadataka.

Rad duži od punog radnog vremena ne može da traje duže od četiri časa dnevno, odnosno osam časova nedeljno, a najduže 240 časova u kalendarskoj godini po zaposlenom.

Član 17

Raspored radnog vremena utvrđuje direktor, u okviru godišnjeg radnog vremena.

Član 18

Direktor, u skladu sa zakonom, može vršiti i preraspodelu radnog vremena posebnim rešenjem, i to:

- kad to zahteva priroda delatnosti radi obezbeđivanja potrebnog obima i kvaliteta usluga;

- u cilju bolje organizacije rada i racionalnijeg korišćenja sredstava rada;

- zbog racionalnog korišćenja radnog vremena u cilju izvršavanja određenih poslova u utvrđenim rokovima.

Član 19

Poslodavac može zaposlenom da uvede preraspodelu radnog vremena, u skladu i pod uslovima utvrđenim zakonom.

3. Odmori i odsustva

a) Odmor u toku dnevnog rada

Član 20

Zaposleni xxxx xxxx puno radno vreme, ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta.

Zaposleni xxxx xxxx duže od 4 a kraće od 6 časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 15 minuta.

Zaposleni xxxx xxxx duže od punog radnog vremena, a najmanje 10 časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada od najmanje 45 minuta.

Odmor u toku rada ne može da se koristi na početku i na kraju radnog vremena. Vreme iz stava 1-3 ovog člana, uračunava se u radno vreme.

Član 21

Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na način kojim se obezbeđuje da se rad ne prekida, ako priroda posla ne dozvoljava prekid xxxx, xxx i ako se radi sa strankama. Odluku o rasporedu korišćenja odmora u toku dnevnog rada, donosi direktor.

b) Dnevni odmor

Član 22

Zaposleni ima pravo na odmor između dva uzastopna xxxxx xxxx u trajanju od najmanje 12

časova neprekidno, ako Zakonom i ovim Ugovorom nije drugačije određeno.

v) Nedeljni odmor

Član 23

Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno, ako je neophodno da radi na xxx svog nedeljnog odmora, xxxx da mu se obezbedi xxxxx xxx odmora u toku naredne nedelje.

g) Godišnji odmor

Član 24

Zaposleni ima pravo na godišnji odmor, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom, od 20 a najviše 35 radnih xxxx po svim osnovama.

Zaposlenom se godišnji odmor u trajanju od 20 radnih xxxx uvećava po osnovu:

a) radnog iskustva;

b) složenosti poslova radnog xxxxx, odnosno doprinosa zaposlenog na radnom mestu;

v) zdravstvenog stanja zaposlenog i članova uže porodice;

g) posebnih i otežanih uslova rada.

Član 25

Dužina godišnjeg odmora zaposlenog uvećava se po osnovu:

1. Radnog iskustva:

- 1 radni xxx za svake navršene 3 godine radnog staža, a najviše

2. Po osnovu složenosti poslova - doprinosa u radu:

- za poslove za koje se zahteva I i II xxxxxx stručne spreme

- za poslove za koje se zahteva III i IV xxxxxx stručne spreme

- za poslove za koje se zahteva V i VI xxxxxx stručne spreme

- za poslove za koje se zahteva VII i VIII xxxxxx stručne spreme

- za poslove sa posebnim odgovornostima i ovlašćenjima

3. Po osnovu uslova rada:

- radnici Sektora pijačnih usluga i Tehničkog servisa

7 radnih xxxx

2 xxxxx xxxx

2 xxxxx xxxx

3 xxxxx xxxx

4 xxxxx xxxx

5 radnih xxxx

2 xxxxx xxxx

4. Zaposlenom invalidu, samohranom roditelju sa detetom do xxxxx xxxxxx starosti, zaposlenoj sa maloletnim detetom, zaposlenom sa dvoje ili više dece do 14 xxxxxx xxxxxx, zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju

U slučaju da se istovremeno stiču dva ili više osnova iz xxxxx 4, onda se godišnji odmor po svim osnovama uvećava za

3 xxxxx xxxx

4 xxxxx xxxx

Član 26

Zaposlenom sa 30 xxxxxx penzijskog staža i 55 xxxxxx xxxxxx i zaposlenoj sa 25 xxxxxx penzijskog staža i 50 xxxxxx xxxxxx, utvrđuje se dužina godišnjeg odmora u trajanju od 30 radnih xxxx.

Zaposlenom xxxx xxxx na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, godišnji odmor ne može trajati duže od 35 radnih xxxx.

Član 27

Zaposlenom se može odobriti korišćenje godišnjeg odmora u dva dela, ukoliko proces rada to dozvoljava, s xxx da prvi deo koristi bez prekida u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. xxxx naredne godine.

Član 28

Raspored korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje direktor prema planu korišćenja godišnjeg odmora za svaku godinu, ako se time ne remeti proces rada poslodavca.

Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora donosi direktor ili lice koje on ovlasti, u pisanoj formi i uručuje ga zaposlenom.

4. Odsustvovanje xx xxxx

Član 29

Direktor xx xxxxx da zaposlenom omogući plaćeno odsustvo u ukupnom trajanju do xxxxx radnih xxxx u kalendarskoj godini, u sledećim slučajevima:

- stupanja u brak

- rođenja deteta

- smrti člana uže porodice /bračni drug, deca, roditelji zaposlenog/

- smrti brata ili sestre zaposlenog

- smrti roditelja, usvojioca, brata ili sestre bračnog druga zaposlenog i smrti xxxx xxxx xxxx u zajedničkom domaćinstvu sa zaposlenim

- teže bolesti člana uže porodice

- selidbe sopstvenog domaćinstva

- polaganja stručnog ispita

- praznovanja krsne slave

- elementarnih nepogoda

- korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti

7 radnih xxxx

7 radnih xxxx

7 radnih xxxx

3 xxxxx xxxx

2 xxxxx xxxx

7 radnih xxxx

4 xxxxx xxxx

7 radnih xxxx

1 radni xxx

5 radnih xxxx

7 radnih xxxx

- učestvovanja na sportskim i radno-proizvodnim takmičenjima

- dobrovoljnog davanja krvi

5 radnih xxxx

2 xxxxx xxxx

Odsustvo u slučaju dobrovoljnog davanja krvi, zaposleni koristi na xxx davanja krvi i narednog xxxx.

Odsustvo za slučaj porođaja supruge zaposlenog, smrti člana uže porodice, rekreativnog odmora i dobrovoljnog davanja krvi, ne uračunava se u ukupan broj radnih xxxx plaćenog odsustva u toku kalendarske godine.

Članovima uže porodice smatraju se: bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj i xxxxx xxxx koja xxxx u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim.

Član 30

Vreme provedeno na plaćenom odsustvu smatra xx xxx vreme provedeno na radu, uz ostvarivanje svih prava i obaveza iz radnog odnosa.

Član 31

Zaposlenom se može odobriti plaćeno odsustvo u trajanju dužem od pet xxxx, a najviše do 30 radnih xxxx x xxxx kalendarske godine u slučaju: polaganja stručnog ispita ili ispita kojim xx xxxxx neposredno xxxx xxxxxx obrazovanja u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni obavlja, izrade doktorske disertacije, učešća u studijskim ili ekspertskim grupama i drugim oblicima stručnog usavršavanja.

Član 32

Zaposlenom se može odobriti neplaćeno odsustvo od pet radnih xxxx x xxxx jedne kalendarske godine u sledećim slučajevima:

- nega člana uže porodice

- nega člana šire porodice

- smrti srodnika, koji nisu navedeni u članu 26.

5 radnih xxxx

3 xxxxx xxxx

2 xxxxx xxxx

- zaposlenom se može izuzetno odobriti neplaćeno odsustvo od 30 radnih xxxx do godinu xxxx x xxxx kalendarske godine, kada direktor oceni da to ne remeti proces rada.

Odluku o neplaćenom odsustvu donosi direktor ili lice koje on ovlasti.

Za vreme neplaćenog odsustva xx xxxx zaposlenom miruju prava iz rada i po osnovu rada, osim ako Zakonom nije drugačije predviđeno.

5. Mirovanje radnog odnosa

Član 33

Zaposlenom miruju prava i obaveze koja se stiču na radu i po osnovu rada, zbog:

- odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka.

Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog

člana ima pravo da se u roku od 15 xxxx od xxxx, odsluženja odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vrati na rad kod Poslodavca.

Prava iz stava 1. i 2. ovog člana ima i bračni drug zaposlenog, koji je upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničko i prosvetno-kulturne saradnje u diplomatsko- konzularna i druga predstavništva.

III - ZAŠTITA NA RADU

Član 34

Poslodavac i zaposleni su dužni da se u procesu rada pridržavaju odredaba Zakona o radu, Xxxxxx o zdravlju i bezbednosti na radu, ovog ugovora i Pravilnika o zdravlju i bezbednosti na radu.

Direktor xx xxxxx da obezbedi propisane uslove zaštite zaposlenih a u postupku primene mera zaštite na radu obavezno je učešće predstavnika sindikata.

Direktor i predstavnik sindikata su dužni da donesu akt o proceni rizika, u skladu sa zakonom.

Za sprovođenje bezbednosti zdravlja na radu odgovorni su: direktor, rukovodioci sektora i ostali zaposleni koji su odgovorni za nadzor i izvršenje poslova.

Član 35

Poslodavac xx xxxxx da u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i opštim aktima obezbedi zaposlenima rad na radnom mestu i radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu.

Zaposleni su dužni da poštuju propise o bezbednosti i zdravlju na radu, kako ne bi ugrozili svoju bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih.

Član 36

Poslodavac se obavezuje da zaposlenima obezbedi lična zaštitna sredstva i opremu, sredstva za ličnu higijenu, osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad, održavanje sredstava za rad u ispravnom stanju i da preduzima potrebne mere zaštite od štetnih uticaja za život i zdravlje zaposlenih.

Poslodavac xx xxxxx da opštim aktom utvrdi radna mesta na kojima postoji opasnost od povređivanja, profesionalnih i drugih oboljenja uz obavezno informisanje sindikata.

Na takvim radnim mestima mogu raditi zaposleni koji, pored opštih, ispunjavaju i posebne uslove iz oblasti zaštite na radu i drugih propisa vezanih za obavljanje delatnosti preduzeća.

Obaveza poslodavca je da osigura sve zaposlene za slučaj smrti ili invaliditeta, a visinu premije osiguranja utvrđuje Upravni odbor poslodavca.

Član 37

Zaposleni su dužni da se obuče za primenu mera zaštite na radu i za pružanje pomoći ostalim zaposlenim, ukoliko im zapreti opasnost po život i zdravlje, da se podvrgavaju redovnim i vanrednim preventivno-zdravstvenim pregledima, da svoje znanje i praktičnu sposobnost u pogledu radne i životne sredine stalno usavršavaju, da obavljanjem svojih poslova sprečavaju zagađivanje radne i životne sredine, da pravilno rukuju sredstvima za rad i da se pridržavaju propisa iz zaštite na radu.

Član 38

Zaposleni je odgovoran ako suprotno nameni koristi sredstva i opremu lične zaštite, nepravilno rukuje njima i ne održava ih u ispravnom stanju i ako odmah ne obavesti odgovornog zaposlenog o kvarovima ili drugim nedostacima koji mogu ugroziti život drugih zaposlenih i bezbednost xxxxxxx xxxx.

Član 39

Zaposleni ima pravo da odbije da radi određene poslove ako mu zbog vršenja tih poslova preti opasnost po život ili zdravlje.

Predsednik sindikalne organizacije ima pravo da se neposredno upozna sa primenjenim merama zaštite na radu i uslovima rada na svakom radnom mestu i da nadležnom organu poslodavca predloži preduzimanje propisanih mera zaštite na radu.

Član 40

U cilju prevencije radne invalidnosti poslodavac će izdvajati sredstva, a najmanje u visini od 0,20% na masu sredstava isplaćenih na ime zarade za svaki mesec, za korišćenje organizovanog rekreativnog odmora, a zaposleni su dužni da isti koriste u skladu sa kriterijumima koje utvrdi Sindikat.

Član 41

Kod poslodavca se formira Odbor za bezbednost i zdravlje na xxxx xxx savetodavno telo, sastavljeno od predstavnika sindikata, direktora i stručnjaka iz oblasti zaštite na radu. Rad odbora obavlja se u skladu sa zakonom i Pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na radu.

Član 42

Aktom o proceni rizika, u skladu sa zakonom, bliže se uređuju bezbednost i zdravlje na radu, uz obavezu da se konkretno utvrde poslovi sa posebnim uslovima rada, lična zaštitna sredstva i oprema za ove poslove gde se opasnosti i štetnosti, koje se pojavljuju u procesu rada, ne mogu otklanjati na drugi način, kao i poslovi za koje je obavezno obezbediti sredstva lične higijene.

IV - ZARADE, NAKNADA ZARADE I DRUGA PRIMANJA

Član 43

Zaposleni imaju pravo na odgovarajuću zaradu u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.

Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca.

Član 44

Zaposleni imaju pravo na odgovarajuću zaradu koja se sastoji iz:

- zarade za obavljen rad i vreme provedeno na radu,

- zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i dr.),

- drugih primanja po osnovu radnog odnosa, ugovorenih Kolektivnim ugovorom, ugovorom o radu i drugim opštim aktima.

Član 45

Xxxxxx xxxx se ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, utvrđuje se na osnovu:

- osnovne zarade,

- dela zarade za radni učinak,

- uvećane zarade.

Član 46

Osnovna zarada zaposlenog utvrđuje se na osnovu:

- vrednosti radnog časa,

- vrednosti - koeficijenta posla,

- vremena provedenog na radu, odnosno mesečnog xxxxx ostvarenih časova rada.

Član 47

Cena radnog časa za zaposlene, za tekući mesec utvrđuje se na osnovu odobrene mase za odgovarajući mesec i vremena provedenog na radu, odnosno mesečnog xxxxx ostvarenih časova. Cena radnog časa ne može biti niža od cene radnog časa koju utvrdi Socijalno ekonomski savet Republike Srbije, uvećane za 20% po osnovu specifičnosti poslova i uslova rada.

Član 48

Xxxx xxxxxx za zaposlene utvrđuje se Programom poslovanja za odgovarajuću godinu, u skladu sa politikom zarada koju utvrdi Vlada Republike Srbije odgovarajućim propisima i na koju saglasnost daje Gradsko xxxx xxxxx Beograda.

Mesečna bruto masa poslodavca utvrđivaće se zaključkom gradonačelnika grada Beograda, u skladu sa odgovarajućom politikom zarada u javnom sektoru.

Član 49

Vrednost posla - koeficijenta utvrđuje se na osnovu složenosti, odgovornosti, uslova rada i stručne spreme koja xx xxxxx za obavljanje određenog posla, polazeći od specifičnosti poslova.

Član 50

Osnovna zarada utvrđuje se u rasponu 1 prema 6, između najnižeg i najvišeg koeficijenta. Osnovna zarada određuje se na osnovu sledećih kriterijuma:

- kvaliteta i blagovremenosti u ispunjavanju radnih zadataka polazeći od

- specifičnosti posla,

- radne discipline,

- odgovornosti xxxxx xxxx i sredstvima rada,

- radnog iskustva,

- stepena stručne spreme,

- osposobljenosti zaposlenog na poslovima koje radi, i drugih kriterijuma od značaja za procenu obima i kvaliteta, odnosno radnog doprinosa zaposlenog, polazeći od specifičnosti osnovne delatnosti Poslodavca.

Član 51

Cena rada utvrđuje xx xxx proizvod vrednosti radnog časa i vrednosti posla koeficijenta, a na osnovu opšteg akta o organizaciji i sistematizaciji radnih xxxxx, raspoređivanju zaposlenih, specifičnosti i složenosti posla i odgovornosti u radu.

Član 52

Xxxx xxxxxx za zaposlene raspodeljuje se po principima i kriterijumima utvrđenim u članu 43, 44, 45, 46, 47, 53, 54, 55, 56, 57, 59 i 61.

Član 53

Zarada zaposlenog može se umanjiti do 20%, odnosno uvećati do 40%, po osnovu složenosti, obima, kvaliteta i uslova rada.

Uvećana zarada - stimulacija zaposlenima može se vršiti, na osnovu kriterijuma utvrđenih posebnim aktom, koji se zaključuje između direktora i sindikata, iz sredstava izdvojenih najviše do 1% od utvrđene mase zarade za tekući mesec.

Član 54

Osnivač se obavezuje da zajedno sa poslodavcem obezbeđuje isplatu zarade za zaposlene u sledećim rokovima:

- akontacija za tekući mesec između 25. i 30. u tekućem mesecu,

- konačan obračun zarade do 15. u narednom mesecu.

Prosečna zarada u preduzeću ostvarena po ovom ugovoru ne može biti niža od ostvarene prosečne zarade zaposlenih u privredi grada Beograda.

1. Uvećana zarada

Član 55

Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, i to za:

1. prekovremeni rad,

2. rad na xxx praznika koji je neradni xxx,

3. noćni rad,

4. dodatak na zaradu po osnovu vremena provedenog na radu - minuli rad.

Član 56

Poslodavac se obavezuje da zaposlenom uveća osnovnu zaradu, i to:

- za prekovremeni rad u koji se ne uračunava radno vreme unapred određeno na osnovu izvršenja godišnje preraspodele vremena za 30%;

- za rad na xxx praznika koji je neradni za 130%;

- za rad noću (između 22 i 6 časova narednog xxxx), ako takav rad nije uračunat pri utvrđivanju vrednosti posla za 35%.

Ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje zarade u smislu stava 1. ovog člana po više osnova, procenat ne može biti niži od zbira procenata uvećanja po svakom od osnova.

Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.

2. Naknada zarade

Član 57

Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja xx xxxx u visini od 100% od prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u xxxx xx nastupila privremena sprečenost, s xxx da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene Zakonom, i to u sledećim slučajevima:

- prekida rada do xxxx xx došlo naredbom nadležnog organa, odnosno ovlašćenog radnika;

- neobezbeđivanja zaštite na radu usled čega bi dalje obavljanje rada prouzrokovalo neposrednu opasnost po život i zdravlje radnika ili drugih lica;

- korišćenja godišnjeg odmora i plaćenog odsustva;

- praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi;

- privremene nesposobnosti za rad, ako je nesposobnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnim oboljenjem;

- davanja krvi, tkiva i drugog dela tela;

- odazivanja pozivu vojnih i drugih organa;

- stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potrebe xxxxxxx xxxx;

- učešća na radno-proizvodnom takmičenju i izložbi inovacija i drugih vidova stvaralaštva;

- prisustvovanja sednici Skupštine grada, njenih tela, sednici organa društvenog xxxxx, organa sindikata i drugih nadležnih organa.

Član 58

Zaposlenom pripada naknada zarade za vreme odsustvovanja sa posla zbog privremene sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću ili povrede xxx xxxx do 30 xxxx, u visini od 70% od prosečne zarade u prethodna tri meseca, pre meseca u xxxx xx nastupila privremena sprečenost uvećana za dodatak dužine vremena provedenog u radnom odnosu.

Član 59

Poslodavac se obavezuje da zaposlenom isplaćuje dodatak na zaradu u iznosu od 0,5% xxxx xxxx utvrđene ovim ugovorom, za svaku godinu radnog staža.

Naknada troškova

Član 60

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova koji ne ulaze u zaradu i to:

- troškove prevoza u javnom saobraćaju radi odlaska na rad i povratka xx xxxx, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju. Pravo na troškove prevoza u javnom saobraćaju ima zaposleni koji xx xxxxx stanovanja do xxxxx obavljanja delatnosti koristi jedan gradski, prigradski i međugradski prevoz kao jedino sredstvo prevoza;

- dnevnicu za službeno putovanje u zemlji u visini od 5% prosečne zarade po zaposlenom u privredi republike, prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog organa za statistiku, s xxx što se putni troškovi priznaju u celini prema priloženom računu, izuzev u hotelu prve kategorije;

- dnevnicu za službeno putovanje u inostranstvu, najmanje u visini utvrđenoj Uredbom o naknadi troškova i otpremnina državnih službenika i nameštenika;

- troškove prevoza sopstvenim putničkim automobilom do iznosa 30% cene jednog litra benzina po pređenom kilometru.

Član 61

Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom obezbedi naknadu troškova koji ulaze u zaradu i to:

- troškove ishrane u toku xxxx x xxxxxx od 250,00 dinara bruto zarade po radnom danu,

- regres zaposlenom za korišćenje godišnjeg odmora u visini 1/12 mesečno od prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u Beogradu za decembar mesec prethodne godine, a zaposleni koji ima pravo na godišnji odmor u trajanju kraćem od 20 radnih xxxx, ili je iskoristio manji xxxx xxxx od punog prava na godišnji odmor, ima pravo na srazmerni iznos regresa.

Druga primanja

Član 62

Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom obezbedi druga primanja koja ne ulaze u zaradu i to:

- otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti, u visini tri zarade koje bi zaposleni ostvario za xxxxx xxxx prethodi mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina, s xxx što tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od dve prosečne zarade po zaposlenom isplaćene kod poslodavca za xxxxx xxxx prethodi mesecu u kojem se vrši isplata otpremnine, odnosno dve prosečne zarade isplaćene u privredi grada, prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike - ako je to za zaposlenog povoljnije;

- troškove porodici u slučaju smrti zaposlenog ili člana uže porodice, u visini troškova pogrebnih usluga prema priloženom računu do visine neoporezovanog iznosa. Članovima uže porodice zaposlenog smatraju se bračni drug i deca zaposlenog;

- naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.

Član 63

Poslodavac može zaposlenima isplatiti i druga primanja i to: zaposlenim ženama povodom 8. xxxxx, deci zaposlenog, do navršene 15. xxxxxx xxxxxx jednokratno povodom Nove godine i Božića.

Odluku o isplati, načinu i visini isplate donosi direktor, na predlog sindikata, u okviru finansijskih i zakonskih mogućnosti. Isplata zaposlenim ženama povodom 8. xxxxx xxxxxxxx se po prethodno dobijenoj preporuci od osnivača.

Član 64

Zaposleni imaju pravo na:

- jubilarnu nagradu povodom godišnjice rada - osnivanja preduzeća u iznosu koji se utvrdi na osnovu prethodno dobijene saglasnosti od gradonačelnika;

- jubilarnu nagradu povodom godišnjice neprekidnog rada zaposlenog u preduzeću, u visini od najmanje jedne prosečne zarade isplaćene kod poslodavca u prethodnom mesecu u odnosu xx xxxxx kada se zaposlenom isplaćuje nagrada. Jubilarna nagrada isplaćuje se u mesecu u kome xx xxxxx pravo.

Pod jubilarnom nagradom rada preduzeća podrazumeva se najmanje 20 xxxxxx postojanja Preduzeća, a posle toga svaka naredna desetogodišnjica rada, uključujući i statusne xxxxxxx xxxxxx nastavlja rad kao pravni sledbenik.

Pravo na jubilarnu nagradu povodom godišnjice neprekidnog rada zaposlenog u preduzeću, zaposleni xxxxx nakon provedenih prvih 10 xxxxxx xxxx, a posle toga svaka peta xxxxxx xxxx kod istog poslodavca. Visina nagrade za svaku narednu petogodišnjicu uvećava se za 1/4 mesečne zarade kod poslodavca u prethodnom mesecu, u odnosu xx xxxxx kada se zaposlenom isplaćuje nagrada, odnosno najviše 2,5 zarade za provedenih 40 xxxxxx xxxx.

Član 65

Zaposleni imaju pravo na isplatu zarada iz dobiti ostvarene po godišnjem računu u visini koju utvrđuje Upravni odbor uz saglasnost osnivača.

Član 66

Zaposleni imaju pravo na dobrovoljno penzijsko osiguranje i kolektivno osiguranje za slučaj bolesti i hirurških intervencija.

U skladu sa finansijskim planom, poslodavac xx xxxxx da na svoj teret, kolektivno osigura zaposlene za slučaj smrti, povrede na radu, smanjenje ili gubitka radne sposobnosti.

Poslodavac može, pored osiguranja iz stava 2. ovog člana, da osigura zaposlene xxxx xxxx na radnim mestima sa posebnim uslovima rada, od povreda na radu i profesionalnih oboljenja.

Član 67

Poslodavac može da zaposlenom isplati u iznosu od najmanje jedne prosečne zarade u privredi grada u mesecu u kome se vrši isplata:

- solidarnu pomoć za slučaj teže bolesti zaposlenog ili člana uže porodice;

- zdravstvene rehabilitacije zaposlenih, nastupanja teže invalidnosti, ublažavanja posledica elementarnih i drugih nepogoda;

- za nabavku lekova za zaposlene ili člana uže porodice, do iznosa troškova prema priloženom računu, o čemu odluku donosi direktor.

Članovima uže porodice zaposlenog smatraju se bračni drug i deca.

3. Minimalna zarada

Član 68

Usled poremećaja poslovanja preduzeća, zaposlenima se može isplaćivati minimalna zarada.

Minimalna zarada za standardni učinak i puno radno vreme, odnosno vreme koje se izjednačava sa punim radnim vremenom za zaposlene u preduzeću uvećava se za 20% po osnovu specifičnosti poslova i uslova rada u odnosu na visinu minimalne zarade utvrđene odlukom Socijalno-ekonomskog saveta.

Poslodavac minimalnu zaradu može isplaćivati na osnovu posebne odluke Upravnog odbora, donete uz mišljenje reprezentativnog sindikata, u periodu ne dužem od šest meseci u toku kalendarske godine.

Prilikom donošenja odluke, poslodavac će zajedno sa reprezentativnim sindikatom, precizirati rokove za isplate razlike između isplaćene minimalne zarade i zarade zaposlenog koju bi ostvario na poslovima na koje je raspoređen.

V - NAKNADA ŠTETE

Član 69

Zaposleni koji na radu, odnosno u vezi xx xxxxx namerno ili iz krajnje nepažnje prouzrokuje štetu poslodavcu, xxxxx xx xx xxxxx nadoknadi u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.

Član 70

Direktor ili lice koje on ovlasti, pokreće postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za prouzrokovanu štetu u roku od xxxx xxxx od xxxx saznanja, odnosno prijema prijave o prouzrokovanoj šteti.

Direktor imenuje komisiju za utvrđivanje činjenica i okolnosti pod kojima xx xxxxx nastala, visinu štete i odgovornost lica za prouzrokovanu štetu.

Visina štete utvrđuje se na osnovu tržišne ili knjigovodstvene vrednosti.

Ako xx xxxxxx štete ne može utvrditi, visina štete utvrdiće se veštačenjem stručnog lica.

Član 71

Na osnovu izveštaja komisije iz člana 70. ovog ugovora, direktor donosi rešenje kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi štetu, ili se zaposleni oslobađa od odgovornosti za naknadu štete.

Rešenjem direktora kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi štetu, određuju xx xxxxx i rok za naknadu štete.

Po prijemu rešenja o naknadi štete, zaposleni daje pismenu izjavu o tome da li prihvata da se naknada štete izvrši obustavom iznosa od njegove zarade.

Ako zaposleni ne prihvata da nadoknadi prouzrokovanu štetu na način iz stava jedan ovog

člana, pokreće xx xxxxxxxx pred nadležnim sudom radi naplate prouzrokovane štete.

Član 72

Ako zaposleni pretrpi štetu na radu i u vezi xx xxxxx, poslodavac xx xxxxx da zaposlenom nadoknadi štetu, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.

O zahtevu za naknadu štete odlučuje direktor.

VI - PRESTANAK RADNOG ODNOSA

Član 73

Radni odnos zaposlenom prestaje na način i pod uslovima predviđenim zakonom.

Član 74

Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi koji se odnose na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to:

- ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;

- ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene ovim ugovorom ili Ugovorom o radu;

- ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca;

- ako zaposleni učini krivično delo na radu u vezi xx xxxxx;

- ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 xxxx od xxxx isteka roka za neplaćeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u smislu zakona;

- ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad;

- ako zaposleni odbije da obavlja poslove na kojima radi ako za to ne postoje opravdani razlozi;

- ako odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u smislu člana 171. stav 1. tač. 1-4. zakona;

- ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanje određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Član 75

Kad se steknu uslovi iz Zakona o radu za otkaz ugovora o radu, zaposleni se u pisanoj formi upozorava na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline ili povrede radne obaveze utvrđene ugovorom o radu.

Zaposleni ima pravo da se u pisanoj formi izjasni o navodima iz upozorenja za otkaz ugovora o radu iz stava 1. ovog člana, u roku od xxxx xxxx od xxxx prijema upozorenja.

Zaposlenom se u upozorenju može, zavisno od vrste razloga za otkaz, dati privremeni rok za izmenu ponašanja, odnosno prestanak činjenja povrede radne obaveze, kako bi izbegao otkaz.

Član 76

Ukoliko zaposleni spori činjenice i okolnosti koje predstavljaju razlog za otkaz ugovora o radu u smislu zakona, direktor će pismeno ovlastiti stručno lice da u hitnom postupku utvrdi sve elemente neophodne za osnovanost davanja otkaza ugovora o radu, u skladu sa zakonom.

Član 77

Pre otkaza ugovora o radu, zatražiće se mišljenje sindikata, xxxx je član zaposleni, koji xx xxxxx da dostavi mišljenje u roku od pet xxxx.

Mišljenje sindikata ne obavezuje poslodavca.

VII - OSTVARIVANJE I ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH

Član 78

O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, odlučuje direktor ili lice koje on ovlasti, u pisanom obliku, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.

Član 79

Ako nastane spor između poslodavca i zaposlenog, poslodavac i zaposleni sporazumno rešavaju sporno pitanje.

Član 80

Ako se poslodavac i zaposleni ne izjasne o predlogu za sporazumno rešavanje spornog pitanja, ovo pitanje rešava arbitar.

Arbitra sporazumno određuju strane u sporu, iz xxxx stručnjaka u oblasti xxxx xx predmet spora.

Rok za pokretanje postupka pred arbitrom je tri xxxx od xxxx dostavljanja rešenja zaposlenom.

Arbitar xx xxxxx da xxxxxx odluku u roku od 10 xxxx od xxxx pokretanja postupka.

Ako arbitar u roku iz prethodnog stava ne xxxxxx odluku, rešenje i otkaz ugovora o radu postaje izvršno.

Odluka pred arbitrom je konačna i obavezuje poslodavca i zaposlenog.

VIII - UČEŠĆE U UPRAVLJANJU

Član 81

Upravni odbor i Nadzorni odbor preduzeća sačinjavaju predstavnici osnivača i zaposlenih kod poslodavca.

Predstavnike zaposlenih imenuje i razrešava u Upravom i Nadzornom odboru osnivač, na predlog zaposlenih. Predstavnici zaposlenih imenuju se u Upravni i Nadzorni odbor preduzeća, koji čine 1/3 članova na osnovu predloga sindikata, a postupak za predlaganje i biranje članova Upravnog i Nadzornog odbora, do okončanja, vodi i za njega odgovara reprezentativni sindikat, u skladu sa Statutom.

Ukoliko je kod poslodavca organizovano više reprezentativnih sindikata, a ne postigne se dogovor da vode zajedničku akciju na predlaganju i biranju članova Upravnog i Nadzornog

odbora, predlozi zaposlenih će se dostavljati direktoru, srazmerno broju članova reprezentativnog sindikata.

Član 82

Reprezentativni sindikat učestvuje u postupku statusnih promena kod poslodavca, a posebno svojinske promene ili ugovaranja koncesija, i ima pravo davanja mišljenja i predloga.

Član 83

Upravni odbor donosi pravilnik o rešavanju stambenih potreba zaposlenih, uz mišljenje reprezentativnog sindikata.

Upravni odbor xx xxxxx da pre donošenja pravilnika o zaštiti o radu, pribavi mišljenje reprezentativnog sindikata.

IX - PRESTANAK POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENIH

Član 84

Ukoliko dođe do prestanka potrebe za radom zaposlenog, zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, poslodavac i sindikat dužni su da zaključe socijalni program i donesu program rešavanja viška zaposlenih, ako se utvrdi da xx xxxx do prestanka za radom zaposlenih na neodređeno vreme i to za najmanje od 10% zaposlenih kod poslodavca.

Član 85

Poslodavac xx xxxxx da ukoliko se ispune uslovi iz člana 84. ugovora, sačini program rešavanja viška zaposlenih u saradnji sa sindikatom i republičkom organizacijom nadležnom za zapošljavanje.

Program sadrži:

- razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih;

- ukupan broj zaposlenih kod poslodavca;

- broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i staž osiguranja zaposlenih i poslove koje obavljaju;

- kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih;

- mere za zapošljavanje u smislu Zakona o radu;

- sredstva za rešavanje socijalno-ekonomskog položaja viška zaposlenih;

- rok u kome će biti otkazan ugovor o radu. Program donosi Upravni odbor.

Kriterijumi za utvrđivanje viška zaposlenih utvrdiće se u skladu sa zakonom i socijalnim programom za zaposlene u javnim preduzećima koji zaključuju gradonačelnik i reprezentativni sindikati komunalaca Beograda.

Izuzetno, zaposlenom koji je u komunalnoj delatnosti proveo više od 20 xxxxxx, bez njegove saglasnosti ne može prestati radni odnos usled tehnološkog unapređenja ili ekonomskih teškoća.

U slučaju smanjenja broja zaposlenih, xxxx xxxxxx utvrđena zaključkom gradonačelnika ne umanjuje se po osnovu smanjenja broja zaposlenih.

Član 86

Upravni odbor, poslodavac i sindikat formiraće zajedničku komisiju za socijalni dijalog. Zadatak ove komisije je:

- izrada socijalnog programa za zaposlene;

- izrada programa racionalizacije broja zaposlenih;

- izrada programa prestruktuiranja i unapređenja poslovanja osnovne delatnosti;

- izrada kriterijuma za dodatno stimulisanje neposrednih izvršilaca u osnovnoj delatnosti.

X - PRAVO NA ŠTRAJK

Član 87

Način organizovanja i sprovođenja štrajka vrši se u skladu sa Zakonom o štrajku.

Član 88

Osnivač svojim aktom utvrđuje minimum xxxxxxx xxxx za vreme trajanja štrajka.

O utvrđenom minimumu xxxxxxx xxxx obaveštavaju se, pored zaposlenih i svi korisnici usluga gradskih pijaca preko sredstava javnog informisanja, imajući u vidu da poslodavac pruža proizvode i usluge koje su nezamenljiv uslov xxxxxx x xxxx.

Član 89

Ukoliko se zbog neobezbeđenja prava iz ovog ugovora, organizuje štrajk, on će se sprovoditi u skladu sa zakonom i zaposlenima koji u njemu učestvuju obezbediće se prava u skladu sa zakonom.

XI - USLOVI ZA RAD SINDIKATA

Član 90

Poslodavac xx xxxxx da, u skladu sa zakonom, zaposlenima omogući sindikalno organizovanje i sprovođenje aktivnosti usmerenih na poboljšanje njihovih uslova rada i ukupnog životnog položaja.

Član 91

Poslodavac je obavezan da sindikatu omogući delovanje u skladu sa njegovom ulogom i zadacima iz Zakona i kolektivnih ugovora, i to:

- da pokreće inicijative, podnosi zahteve i predloge i da zauzima stavove o svim pitanjima od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih i uslove rada;

- da se informiše o pitanjima koja su od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih;

- da se upozna sa materijalima, da prisustvuje sednicama na kojima se razmatraju mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata, odnosno na kojima se odlučuje o pojedinačnim pravima zaposlenih.

Član 92

Poslodavac xx xxxxx:

- da sindikatu obezbedi korišćenje prostorija bez plaćanja naknade i pružanje potrebe stručnih, administrativnih i tehničkih uslova neophodnih za njegov rad;

- da omogući predsedniku reprezentativnog sindikata, na njegov zahtev, da profesionalno obavlja funkciju predsednika, kako bi se sprovodile sve aktivnosti i zadaci u interesu zaposlenih koji proizilaze iz Zakona i ovog ugovora i da za to vreme prima naknadu zarade;

- da predsedniku sindikata - sindikalnom povereniku, obezbedi 60 plaćenih časova mesečno u preduzeću za obavljanje njegove funkcije;

- da predstavnicima sindikata omogući informisanje zaposlenih, isticanjem obaveštenja na određenim mestima, pristupačnim zaposlenima i za to određenim;

- da predstavnici sindikata mogu odsustvovati sa posla radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, kongresima na koje su pozvani;

- da se mišljenja i predlozi reprezentativnog sindikata razmotre pre donošenja odluka od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih i da se u odnosu na njih opredeli;

- da predsednika reprezentativnog sindikata poziva na sednice Upravnog odbora kada se razmatraju inicijative koje uputi određeni sindikat, ili odlučuje o pitanjima koja se odnose na prava i obaveze zaposlenih.

Član 93

Predsednik reprezentativnog sindikata koji profesionalno obavlja svoju dužnost za vreme trajanja mandata, ima pravo na naknadu zarada najmanje u visini zarade koju bi ostvario na poslovima na koje je raspoređen.

Član 94

Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada, ako je to za njega nepovoljnije ili na drugi način dovesti u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu xxxx po prestanku funkcije,

ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, i to: članu Saveta zaposlenih i predstavniku zaposlenih u Upravnom i Nadzornom odboru poslodavca, predsedniku, članovima Odbora i organizacionih delova sindikata osnovanog kod poslodavca, imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku.

Ako predstavnik zaposlenih iz prethodnog stava ne postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i Ugovorom o radu, poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu.

Član 95

Reprezentativni sindikat i drugi sindikati kod poslodavca, dužni su da svoj rad organizuju tako da ne smeta redovnom radu i funkcionisanju poslodavca i da ne remeti propisanu radnu disciplinu.

XII - MIRNO REŠAVANJE SPOROVA

Član 96

Ukoliko nastane spor u postupku zaključivanja, odnosno izmena i dopuna ili primene Kolektivnog ugovora, ostvarivanje prava na sindikalno organizovanje i štrajk, primenjivaće se odredbe Zakona o mirnom rešavanju sporova.

Ukoliko nastane spor povodom otkaza ugovora o ralu i isplate minimalne zarade, primenjivaće se odredbe Zakona o mirnom rešavanju sporova.

Član 97

Sporna pitanja u primeni Kolektivnog ugovora rešava arbitraža.

Arbitraža se formira kada dođe do sporova u primeni ili promeni Kolektivnog ugovora, u roku od 30 xxxx od xxxx nastanka spora u primeni, ili započinjanja promene ovog ugovora.

Arbitraža se sastoji od pet članova, i to: izabranog predstavnika osnivača, poslodavca, reprezentativnog sindikata i dva neutralna člana, koja predlaže osnivač, poslodavac i reprezentativni sindikat, po dogovoru, iz xxxx stručnjaka za oblast xxxx xx predmet spora.

Arbitraža je dužna da u roku od 30 xxxx od xxxx formiranja odluči po predmetu spora.

Član 98

Postupak pred arbitražom može da pokrene svaki učesnik Kolektivnog ugovora.

Odluka arbitraže obavezna je za strane u sporu, potpisnike Kolektivnog ugovora, zamenjuje odgovarajuću odredbu Kolektivnog ugovora zbog koje xx xxxxx do spora.

Učesnik u sporu, ukoliko smatra da je arbitražnom odlukom povređeno pravo zasnovano po zakonu, može pokrenuti spor kod nadležnog suda.

XIII - PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 99

Učesnici ovog ugovora obavezuju se da u okviru svojih ovlašćenja preduzimaju sve potrebne radnje za primenu njegovih odredbi.

Na sva pitanja koja nisu regulisana ovim ugovorom, primenjuju se odredbe zakona i kolektivnih ugovora.

Član 100

Za praćenje primene i tumačenja odredaba ovog kolektivnog ugovora nadležna je komisija koju sačinjavaju po dva predstavnika potpisnika kolektivnog ugovora.

Članovi komisije xxxxxx predsednika i sekretara iz sastava komisije.

Komisija je obavezna da potpisnicima svakih šest meseci dostavlja izveštaj o primeni ovog kolektivnog ugovora.

Zaključci i tumačenja doneti na komisiji, ako su jednoglasni, imaju obavezujuću snagu za sve učesnike u zaključivanju Kolektivnog ugovora kod poslodavca.

Član 101

Ovaj ugovor zaključuje se na tri godine.

Potpisnici su obavezni da pregovore o novom kolektivnom ugovoru započnu najkasnije 60 xxxx pre isticanja roka na koji je ovaj zaključen.

Član 102

U slučaju otkaza, ovaj Ugovor se primenjuje do razrešenja spornih pitanja, a najduže šest meseci, s xxx što su učesnici dužni xx xxxxxxxx pregovaranja započnu najkasnije u roku od 15 xxxx od xxxx donošenja odluke o otkazu.

Član 103

Izmene i dopune ugovora vrše se na način i po postupku na koji je i zaključen.

Član 104

Odluku o koeficijentima radnih xxxxx u JKP "Gradske pijace" - Beograd, donosi poslodavac i reprezentativni sindikat u posebnom dokumentu.

Član 105

Stupanjem na snagu ovog ugovora prestaje da važi Kolektivni ugovor kod poslodavca JKP "Gradske pijace" - Beograd broj 5158 od 13. jula 2007. godine ("Službeni list grada Beograda", broj 25/07).

Član 106

Ovaj kolektivni ugovor stupa na snagu i primenjuje se osmog xxxx od xxxx objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".