POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR

POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR

ZA SOCIJALNU ZAŠTITU U REPUBLICI SRBIJI

- "Službeni glasnik RS", broj 11/2015 -

Ovaj poseban kolektivni ugovor ▇▇ ▇▇▇▇▇ na osnovu člana 246. st. 1. i 2.

Zakona o radu, a stupio je na snagu 31. januara 2015. godine.

I. UVODNE ODREDBE

Član 1.

Ovim posebnim kolektivnim ugovorom za socijalnu zaštitu u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Ugovor), u skladu sa zakonom i ratifikovanim meĊunarodnim konvencijama, ureĊuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i po osnovu rada zaposlenih u ustanovama socijalne zaštite, meĊusobni odnosi uĉesnika ovog Ugovora, postupak izmena i dopuna ovog ugovora i druga pitanja od znaĉaja za zaposlene i poslodavca.

Član 2.

Ugovor se neposredno primenjuje u ustanovama socijalne zaštite ▇▇▇▇ je osnivaĉ Republika Srbija, autonomna pokrajina i lokalna samouprava.

Poslodavac u smislu ovog ugovora jeste ustanova socijalne zaštite (u daljem tekstu: ustanova).

II. POSLOVI SA POVEĆANIM RIZIKOM

Član 3.

Zaposlenom koji obavlja odreĊene poslove na radnom mestu sa povećanim rizikom može da se skrati radno vreme i pri tome ima prava iz radnog odnosa ▇▇▇ ▇▇ ▇▇▇▇ ▇▇ ▇▇▇▇▇ radnim vremenom.

Član 4.

Poslodavac ▇▇ ▇▇▇▇▇ da zaposlenom na radnom mestu sa povećanim rizikom pre poĉetka rada obezbedi prethodni lekarski pregled, kao i periodiĉni lekarski pregled u toku rada.

Ako se u postupku periodiĉnog lekarskog pregleda utvrdi da zaposleni ne ispunjava posebne zdravstvene uslove za obavljanje poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom, poslodavac može da ga premesti na druge poslove koji odgovaraju njegovim zdravstvenim sposobnostima.

Član 5.

Na osnovu izvršene procene rizika i struĉne analize, za radno mesto sa povećanim rizikom, može da ▇▇ ▇▇▇ preventivna mera za bezbedan i zdrav rad utvrdi skraćeno radno vreme, dodatne jednokratne ▇▇▇▇▇ ▇▇▇ i ▇▇▇▇▇ mere

Član 6.

Radno vreme zaposlenog, u skladu sa zakonom, skraćuje se srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, u skladu sa izvršenom procenom rizika i struĉnom analizom službe medicine rada.

Dužina radnog vremena za ▇▇▇▇▇ poslova, ukoliko se ▇▇ ▇▇▇▇▇ poslova obavljaju na radnim mestima koja su utvrĊena ▇▇▇ ▇▇▇▇▇ ▇▇▇▇▇ ▇▇ povećanim rizikom, utvrĊuje se na osnovu sledećih smernica:

1) I grupa poslova - od 35 ĉasova nedeljno, i to:

(1) stalni neposredni rad sa duševnim bolesnicima;

(2) stalni neposredni rad sa licima teže i teško ometenim u mentalnom razvoju i licima obolelima od autizma.

2) II grupa - od 36 ĉasova nedeljno, i to:

(1) stalni neposredni rad sa licima umereno ometenim u mentalnom razvoju;

(2) stalni neposredni rad sa decom sa poremećajima u društvenom ponašanju u zavodima za vaspitanje dece i omladine;

(3) stalni neposredni rad sa starim licima koja imaju psihiĉke smetnje, kao i sa nepokretnim i polupokretnim licima, smeštenim u stacionarima ustanova za smeštaj starih;

(4) stalni neposredni rad na prihvatu i zbrinjavanju ▇▇▇▇ ▇▇▇▇ ▇▇ ▇▇▇▇ u skitnji (prihvatilištima);

(5) stalni neposredni rad na prihvatu i zbrinjavanju lica u ustanovi za telesno-invalidna lica sa oĉuvanim mentalnim sposobnostima, u ustanovi za slepa lica.

3) III grupa - od 37,5 ĉasova nedeljno, i to:

(1) neposredan rad na otkrivanju, dijagnostici, tretmanu i praćenju korisnika socijalne zaštite u centrima za socijalni rad i ustanovama socijalne zaštite;

(2) stalni neposredni rad sa decom bez roditeljskog staranja u domovima za smeštaj dece.

4) IV grupa poslova - od 38 ĉasova nedeljno, i to:

(1) stalni rad u kotlarnicama (ložionica na ĉvrsto gorivo) i rad u perionici;

(2) stalni rad noću (od 22,00-6,00 ĉasova narednog ▇▇▇▇) - noćni ĉuvar.

Skraćeno radno vreme iz stava 2. ovog ĉlana, ne može biti kraće od 30 sati nedeljno.

Skraćeno radno vreme iz st. 2. i 3. ovog ĉlana, smatra se radom sa punim radnim vremenom.

Kada se na radnom mestu pojave nove opasnosti ili štetnosti, odnosno doĊe do promene nivoa rizika u procesu rada, u postupku izmene ili dopune akta o proceni rizika, poslodavac

može da, nakon izvršene struĉne analize, kao preventivnu meru za bezbedan i zdrav rad utvrdi skraćeno radno vreme.

Član 7.

Zaposleni koji obavljaju poslove na radnom mestu sa povećanim rizikom, zaposleni sa invaliditetom ili telesnim oštećenjem, profesionalno oboleli, kao i zaposleni koji obavljaju poslove na kojima u skladu sa aktom o proceni rizika postoji mogućnost profesionalnog oboljenja, imaju pravo na korišćenje odmora za prevenciju radne invalidnosti, rehabilitaciju i preventivnu rekreaciju u banjskim i klimatskim leĉilištima, u skladu sa nalazom službe medicine rada.

Zaposleni ▇▇▇▇ ▇▇▇▇ na radnom mestu sa povećanim rizikom ▇▇▇ ▇ ▇▇▇▇▇ prava u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.

Opštim aktom poslodavca regulisaće ▇▇ ▇▇▇▇▇ ostvarivanja prava iz stava 1. ovog ĉlana.

Član 8.

Zaposleni koji je profesionalno oboleo ne može trpeti nikakvu štetu niti snositi bilo kakve troškove zbog toga što je profesionalno oboleo.

Poslodavac ▇▇ ▇▇▇▇▇ da profesionalno obolelom zaposlenom obezbedi radno mesto prema radnoj sposobnosti, u skladu sa zakonom.

Član 9.

Poslodavac ▇▇ ▇▇▇▇▇ da zaposlenom sa invaliditetom obezbedi uslove za rad na poslovima i u radnoj okolini prema radnoj sposobnosti, u skladu sa zakonom.

Pripravnici Član 10.

Ugovor o radu na neodreĊeno ili odreĊeno vreme može se zakljuĉiti sa pripravnikom radi osposobljavanja za samostalni rad, u skladu sa zakonom.

Za vreme pripravniĉkog staža pripravnik ima pravo na plate u visini do 80% od osnovne plate za navedene poslove kao i sva druga prava iz radnog odnosa.

III. OBRAZOVANJE I STRUČNO USAVRŠAVANJE ZAPOSLENIH

1. Obrazovanje zaposlenih Član 11.

Poslodavac može, u skladu sa opštim aktom ustanove, uputiti zaposlenog na dodatno obrazovanje u skladu sa zakonom i to:

1) ako ima potrebe za dodatnim obrazovanjem zaposlenog;

2) ako premeštaj zaposlenog na drugi odgovarajući posao, zbog potrebe procesa i organizacije rada, zahteva dodatna znanja i veštine za obavljanje ovih poslova.

Zaposleni i poslodavac zakljuĉuju ugovor o finansiranju obrazovanja, kojim se regulišu meĊusobna prava i obaveze u vezi obrazovanja zaposlenog, odnosno obaveze nakon okonĉanog obrazovanja u skladu sa zakonom.

2. Stručno osposobljavanje i usavršavanje Član 12.

Poslodavac ▇▇ ▇▇▇▇▇ da u skladu sa zakonom struĉnom radniku i struĉnom saradniku, odnosno drugom zaposlenom obezbedi uslove za propisima utvrĊeno struĉno osposobljavanje i usavršavanje, koje podrazumeva sticanje znanja i veština, kroz akreditovane programe obuke za rad na odgovarajućim poslovima u socijalnoj zaštiti i druge oblike struĉnog usavršavanja u skladu sa propisima.

Zaposleni i poslodavac zakljuĉuju ugovor o struĉnom osposobljavanju i usavršavanju iz stava

1. ovog ĉlana, kojim se regulišu meĊusobna prava i obaveze u vezi struĉnog osposobljavanja i usavršavanja, odnosno obaveze nakon okonĉanog struĉnog osposobljavanja i usavršavanja.

Troškove osposobljavanja i struĉnog usavršavanja za sve zaposlene, za potrebe poslodavca u skladu sa Planom koji donosi resorni ministar, snosi poslodavac.

Član 13.

Kontinuirana edukacija se sprovodi radi održavanja i unapreĊivanja profesionalnih kompetencija i kvaliteta struĉnog ▇▇▇▇, ▇▇▇ i napredovanje, sticanje i obnavljanja licence, u skladu za zakonom kojim se ureĊuje socijalna zaštita.

Edukacija iz stava 1. ovog ĉlana podrazumeva:

1) pohaĊanje akreditovanih programa obuke,

2) uĉešće na struĉnim i nauĉnim skupovima,

3) uĉešće na seminarima, kursevima i drugim programima edukacije.

Član 14.

Poslodavac upućuje zaposlenog na struĉno usavršavanje prema Planu usavršavanja (u daljem tekstu Plan), u skladu sa delatnošću ustanove, koji predlaže direktor poslodavca u skladu sa odobrenim godišnjim programom rada.

Plan koji se odnosi na struĉne radnike i struĉne saradnike donosi se u skladu sa Planom razvoja kadrova u socijalnoj zaštiti, koji donosi ministar nadležan za socijalnu zaštitu.

Plan koji se odnosi na druge zaposlene kod poslodavca, donosi se u skladu sa potrebama poslodavca radi unapreĊenja kvaliteta rada u ustanovi.

Rukovodioci organizacionih jedinica ustanove dužni su da direktoru ustanove dostave predlog Plana do ▇▇▇▇▇ ▇▇▇▇ tekuće godine za narednu godinu, vodeći raĉuna o nivou

obrazovanja zaposlenih, oblasti za koje je zaposlenom izdata dozvola za samostalni rad (licenca), kao i poslovima koje obavljaju struĉni radnici, struĉni saradnici i drugi zaposleni.

Plan iz stava 1. ovog ĉlana donosi upravni odbor ustanove prilikom usvajanja godišnjeg programa rada ustanove i stavlja zaposlenima na uvid.

Član 15.

Poslodavac svojom odlukom odobrava struĉnim radnicima i drugim zaposlenima koji u skladu sa zakonom imaju obavezu sticanja i obnavljanja licence pohaĊanje akreditovanog programa obuke odnosno kontinuirane edukacije, radi obnavljanja dozvole za samostalni rad (licence).

Član 16.

Poslodavac ▇▇ ▇▇▇▇▇ da svim zaposlenima koji imaju obavezu sticanja i obnove licence, obezbedi blagovremeno i pod istim uslovima pravo na kontinuiranu edukaciju u smislu ĉlana

14. Ugovora.

U sluĉaju da zaposleni prekine obrazovanje, struĉno osposobljavanje ili usavršavanje ▇▇▇▇▇ ▇▇ da poslodavcu nadoknadi sve troškove, osim ako je do prekida došlo usled opravdanih razloga.

Član 17.

Zaposleni koga poslodavac uputi na struĉno osposobljavanje i usavršavanje radi potreba ▇▇▇▇▇▇▇ ▇▇▇▇ ima pravo na naknadu troškova: upisa semestra, polaganja ispita i nabavku udžbenika, u skladu sa opštim aktom kod poslodavca

Član 18.

Zaposleni sa odgovarajućom licencom, kome poslodavac nije blagovremeno ispunio obaveze iz plana poslodavca u pogledu struĉnog osposobljavanja i usavršavanja u skladu sa Planom i zakonom ne može snositi posledice.

IV. RADNO VREME

1. Nepuno radno vreme Član 19.

Poslodavac ▇▇ ▇▇▇▇▇ da u roku od 30 ▇▇▇▇ pre ukazane potrebe zaposlene obavesti o dostupnosti poslova sa punim i nepunim radnim vremenom oglašavanjem obaveštenja na oglasnoj tabli ustanove.

Poslodavac ▇▇ ▇▇▇▇▇ da pre objavljivanja obaveštenja upozna sindikat i razmotri njegovo mišljenje o opravdanosti poslova sa nepunim radnim vremenom.

2. Pripravnost i rad po pozivu Član 20.

Radi obezbeĊivanja dostupnosti usluga korisnicima ili obezbeĊivanja pružanja usluga neodložnih intervencija, ustanova uvodi pripravnost i rad po pozivu.

Trudnici, majci sa detetom do tri godine života, samohranom roditelju deteta do ▇▇▇▇▇ ▇▇▇▇▇▇ ili deteta koje je invalidno lice ili lice umereno do teško ometeno u razvoju može se odrediti pripravnost i rad po pozivu samo uz njegovu pismenu saglasnost.

Član 21.

Pripravnost je poseban oblik rada van radnog vremena kod kojeg zaposleni ne ▇▇▇▇ biti prisutan u ustanovi, ▇▇▇ ▇▇▇▇ biti stalno dostupan radi izvršenja neodložne intervencije.

Plan pripravnosti i odluku o uvoĊenju i obimu pripravnosti donosi direktor.

Zaposleni koji je u pripravnosti ▇▇▇▇ da obavesti neposrednog rukovodioca o broju službenog telefona na ▇▇▇▇ ▇▇▇▇ biti pozvan.

Zaposleni ▇▇ ▇▇▇▇ javiti odmah na posao radi izvršenja neodložne intervencije.

Na pripravnost i rad po pozivu primenjuju se odredbe zakona kojim se ureĊuje socijalna zaštita i ovog kolektivnog ugovora.

Član 22.

Poslodavac vodi evidenciju o prekovremenim ▇▇▇▇▇▇.

Član 23.

Zaposleni za svaki sat koji po nalogu pretpostavljenog radi duže od punog radnog vremena (prekovremeni rad) ima pravo na sat i po slobodno.

Rad duži od punog radnog vremena meseĉno se preraĉunava u slobodne sate, koje zaposleni ▇▇▇▇ da iskoristi u toku narednog meseca. Zaposlenom kome zbog prirode poslova radnog ▇▇▇▇▇ ne bude omogućeno da u toku narednog meseca iskoristi slobodne sate, za svaki sat prekovremenog rada isplatiće se vrednost sata osnovne plate zaposlenog uvećano za 26%.

Pravo na dodatak za prekovremeni rad utvrĊuje se rešenjem poslodavca koje u obrazloženju ▇▇▇▇ da sadrži razloge zbog kojih zaposleni ne može da iskoristi slobodne sate.

Član 24.

Za vreme provedeno u pripravnosti, kad zaposleni ne radi, ima pravo na uvećanu platu u skladu sa zakonom.

Pripravnost radnim danom traje do 16 sati, a subotom, nedeljom i praznikom do 24 sata.

Sati za vreme pripravnosti i rada po pozivu za isti vremenski period se meĊusobno iskljuĉuju.

V. ODMORI I ODSUSTVA

1. Odmor u toku dnevnog rada Član 25.

Zaposleni ima pravo na odmor u toku dnevnog rada, dnevni odmor i nedeljni odmor u skladu sa zakonom o radu.

2. Godišnji odmor Član 26.

Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.

Dužina godišnjeg odmora utvrĊuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih ▇▇▇▇ uvećava po osnovu:

1) radnog iskustva:

- za svake tri godine rada u radnom odnosu - ▇▇▇▇▇ ▇▇▇;

- zaposlenom sa preko 30 ▇▇▇▇▇▇ provedenih u radnom odnosu ili sa preko 55 ▇▇▇▇▇▇ ▇▇▇▇▇▇ i zaposlenoj sa preko 25 ▇▇▇▇▇▇ provedenih u radnom odnosu ili sa preko 50 ▇▇▇▇▇▇ ▇▇▇▇▇▇ - za 3 ▇▇▇▇▇ ▇▇▇▇;

2) struĉne spreme, složenosti poslova i odgovornosti:

- najmanje jedan a najviše tri ▇▇▇▇▇ ▇▇▇▇;

3) uslova rada:

- za rad na poslovima iz ĉlana 3. ovog ugovora - do 10 radnih ▇▇▇▇ u skladu sa aktom o proceni rizika,

4) doprinosa na radu na predlog neposrednog rukovodioca za:

- izuzetne rezultate rada - do pet radnih ▇▇▇▇;

5) socijalnog i zdravstvenog statusa zaposlenog:

- invalidu rada - za tri ▇▇▇▇▇ ▇▇▇▇,

- roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju sa detetom do 14 ▇▇▇▇▇▇ ▇▇▇▇▇▇ bez obzira na broj dece - za dva ▇▇▇▇▇ ▇▇▇▇,

- samohranom roditelju sa detetom do 14 ▇▇▇▇▇▇ ▇▇▇▇▇▇ - za tri ▇▇▇▇▇ ▇▇▇▇,

- zaposlenom koji boluje od profesionalne bolesti - za pet radnih ▇▇▇▇,

- zaposlenom koji boluje od hroniĉne bolesti koja zahteva neprekidno leĉenje duže od 20 ▇▇▇▇ godišnje - za pet radnih ▇▇▇▇,

- zaposlenom koji ima dete sa teškim fiziĉkim i mentalnim oštećenjima - za ▇▇▇▇▇ radnih ▇▇▇▇;

6) kontakta sa korisnicima:

- zaposlenom koji je u neposrednom kontaktu sa strankama odnosno korisnicima kao i zaposlenom ▇▇▇▇ ▇▇▇▇ u smenama, noću, subotom i nedeljom, a ne ostvaruju prava na uvećani ▇▇▇▇ ▇▇▇▇ godišnjeg odmora po osnovu skraćenog radnog vremena - za tri ▇▇▇▇▇ ▇▇▇▇.

Samohranim roditeljem u smislu Ugovora smatra se roditelj ▇▇▇▇ ▇▇▇▇ sa najmanje jednim detetom, nije u braĉnoj ili vanbraĉnoj zajednici, i koji nema pomoći u izdržavanju deteta ▇▇ ▇▇▇▇▇▇ drugog braĉnog druga ili je ta pomoć niža od 50% minimalne zarade u Republici utvrĊene u skladu sa zakonom.

Doprinos na radu utvrĊuje se opštim aktom poslodavca.

Godišnji odmor po svim osnovama iz stava 1. ovog ĉlana ne može trajati duže od 35 radnih ▇▇▇▇.

Izuzetno ▇▇ ▇▇▇▇▇ 5. ovog ĉlana, zaposleni ▇▇▇▇ ▇▇▇▇ skraćeno radno vreme i zaposleni iz stava 1. ▇▇▇▇▇ 1) alineja 2. imaju pravo na korišćenje godišnjeg odmora u trajanju do 40 radnih ▇▇▇▇.

Član 27.

Poslodavac ▇▇ ▇▇▇▇▇ da na poĉetku godine, a najkasnije do 31. ▇▇▇▇▇ saĉini plan korišćenja godišnjih odmora zaposlenih na osnovu zahteva koji su zaposleni dužni da dostave do 15. ▇▇▇▇▇ ▇▇▇▇▇▇ godine.

Rukovodioci organizacionih jedinica su dužni da blagovremeno saĉine predlog plana korišćenja godišnjeg odmora zaposlenih grupisan prema poslovima.

Opštim aktom poslodavca utvrĊuju se kriterijumi na osnovu kojih se utvrĊuje pravo prvenstvenog korišćenja godišnjeg odmora.

Opštim aktom poslodavca se može utvrditi pravo na kolektivni godišnji odmor.

Član 28.

Godišnji odmor ĉije je korišćenje zapoĉeto, može se prekinuti samo uz pismenu saglasnost zaposlenog.

VI. PLAĆENO ODSUSTVO

Član 29.

Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u toku kalendarske godine, u sledećim sluĉajevima:

1) sklapanja braka - pet radnih ▇▇▇▇;

2) sklapanje braka deteta - tri ▇▇▇▇▇ ▇▇▇▇ po detetu;

3) roĊenje deteta - pet radnih ▇▇▇▇;

4) poroĊaja drugog ĉlana uže porodice - jedan radni ▇▇▇;

5) usvajanja deteta - pet radnih ▇▇▇▇;

6) teže bolesti ĉlana uže porodice - ▇▇▇▇▇ radnih ▇▇▇▇;

7) selidbe - dva ▇▇▇▇▇ ▇▇▇▇;

8) zaštite i otklanjanja štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih elementarnom nepogodom ili drugom nesrećom - pet radnih ▇▇▇▇;

9) uĉestvovanja na takmiĉenjima i susretima koje organizuje sindikat - pet radnih ▇▇▇▇;

10) prisustvovanja sednicama i seminarima državnih organa, organa uprave i lokalne samouprave, organa komore, organa upravljanja u ustanovi, organa sindikata u svojstvu ĉlana i susretima radnika socijalne delatnosti;

11) radi upućivanja na preventivno-rekreativne odmore - ▇▇▇▇▇ ▇▇▇▇

12) u drugim sluĉajevima utvrĊenim kolektivnim ugovorom kod poslodavca.

Plaćeno odsustvo u svim sluĉajevima iz stava 1. ovog ĉlana ne može trajati duže od 10 radnih ▇▇▇▇.

Zaposleni ▇▇▇▇ ▇▇ poslodavac uputio na dodatno obrazovanje, ima pravo na plaćeno odsustvo srazmerno broju ispita predviĊenih nastavnim planom za tu godinu i to:

- jedan radni ▇▇▇ za svaki ispit;

Pored odsustva iz st. 1. i 2. ovog ĉlana zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo ▇▇▇:

1) zbog smrti ĉlana uže porodice - pet radnih ▇▇▇▇;

2) za svaki sluĉaj dobrovoljnog davanja krvi - dva uzastopna ▇▇▇▇, raĉunajući i ▇▇▇ davanja krvi.

Članovima uže porodice u smislu ovog ĉlana smatraju se: braĉni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojenik, usvojilac i staratelj.

Zaposleni ▇▇▇▇ ▇▇ poslodavac uputio na pohaĊanje programa obuke odnosno kontinuirane edukacije ima pravo na plaćeno odsustvo za sve vreme trajanja programa, odnosno za vreme neophodno za dolazak u mesto u kome se sprovodi program obuke odnosno kontinuirane edukacije i povratak u mesto rada.

VII. NEPLAĆENO ODSUSTVO

Član 30.

Poslodavac ▇▇ ▇▇▇▇▇ da zaposlenom omogući odsustvo ▇▇ ▇▇▇▇ bez naknade plate (neplaćeno odsustvo) u sluĉaju smrti srodnika koji nisu navedeni u ĉlanu 29. Ugovora u trajanju do 2 ▇▇▇▇▇ ▇▇▇▇.

Poslodavac ▇▇ ▇▇▇▇▇ da zaposlenom, na liĉni zahtev, omogući neplaćeno odsustvo do pet radnih ▇▇▇▇ i u drugim sluĉajevima utvrĊenim opštim aktom poslodavca.

Član 31.

Poslodavac može na zahtev zaposlenog, da zaposlenom omogući korišćenje neplaćenog odsustva i u dužem trajanju pod uslovima utvrĊenim opštim aktom poslodavca, naroĉito zbog:

1) oporavka, putovanja radi leĉenja zaposlenog koje nije obuhvaćeno kao pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja;

2) uĉestvovanja na kulturnim i sportskim priredbama u svojstvu izvoĊaĉa, struĉnim kongresima i konferencijama;

3) radi nege teže obolelog ĉlana porodice u trajanju do 25 radnih ▇▇▇▇,

4) drugih razloga liĉne prirode.

Neplaćeno odsustvo iz stava 1. ovog ĉlana može se odobriti najviše jedanput u toku kalendarske godine.

Član 32.

Pismeni zahtev za neplaćeno odsustvo zaposleni podnosi neposrednom rukovodiocu najmanje ▇▇▇▇▇ ▇▇▇▇ pre datuma korišćenja odsustva, izuzev u sluĉajevima bolesti ili smrti ĉlana uže ili šire porodice.

Članovima uže porodice smatraju se lica iz ĉlana 29. Ugovora.

Saglasnost na neplaćeno odsustvo daje neposredni rukovodilac, a odobrava rešenjem direktor ustanove, ako se odobrenim neplaćenim odsustvom ne ugrožava proces i organizacija rada.

Član 33.

Zaposleni se može vratiti na rad kod poslodavca i ranije sa odobrenog neplaćenog odsustva.

VIII. BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

1. Prava i obaveze Član 34.

Opštim aktom u skladu sa zakonom i ovim ugovorom, ureĊuju se prava, obaveze i odgovornosti poslodavca i zaposlenih u vezi sa bezbednošću i zdravlju na radu.

Član 35.

Poslodavac ▇▇ ▇▇▇▇▇ da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlja na radu, kao i da za primenu mera bezbednosti i zdravlja na radu obezbedi potrebna finansijska sredstva.

Poslodavac ▇▇ ▇▇▇▇▇ da obezbedi da oprema za rad bude prilagoĊena zaposlenom, a radna okolina, sredstva za rad i sredstva i oprema za liĉnu zaštitu zaposlenog na radu budu blagovremeno i adekvatno obezbeĊena.

Član 36.

Poslodavac ▇▇ ▇▇▇▇▇ da izvrši osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad.

Za vreme osposobljavanja iz stava 1. ovog ĉlana zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo. Troškove osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad snosi poslodavac.

Troškove procene radne sposobnosti zaposlenih u ustanovi, radi utvrĊivanja mogućnosti održanja zaposlenja, odnosno radnog angažovanja snosi poslodavac.

Član 37.

U sluĉaju kada zaposlenom preti neposredna opasnost po život ili zdravlje, zaposleni ima pravo da preduzme odgovarajuće mere u skladu sa svojim znanjem i tehniĉkim sredstvima koja mu stoje na raspolaganju, kao i da napusti radno mesto, odnosno radnu okolinu.

Zaposleni nije odgovoran za štetu koju prouzrokuje poslodavcu, ▇▇▇▇ ▇▇▇▇ povredu radne obaveze u sluĉaju iz stava 1. ovog ĉlana.

Član 38.

Poslodavac ▇▇ ▇▇▇▇▇ da ▇▇▇▇▇▇ akt o proceni rizika za sva radna ▇▇▇▇▇ u radnoj okolini, kao i da utvrdi naĉin i mere za njihovo otklanjanje.

Akt o proceni ▇▇▇▇▇▇ ▇▇▇▇ biti zasnovan na detaljnom sagledavanju svih tehnoloških i radnih procesa i svih poslova koje obavlja zaposleni i drugih uslova rada na radnom mestu, sredstava i opreme za liĉnu zaštitu zaposlenih, prepoznavanju i utvrĊivanju svih opasnosti i štetnosti.

Akt o proceni rizika naroĉito ▇▇▇▇ biti zasnovan na rezultatima prethodnih ispitivanja - merenja: radne okoline, opreme i oruĊa za rad, ispitivanja opasnosti (mehaniĉkih u vezi sa

karakteristikama radnog ▇▇▇▇▇ i korišćenjem elektriĉne energije) i štetnosti koje nastaju ili se pojavljuju u procesu rada (hemijskih, fiziĉkih, bioloških, mikroklimatskih u pogledu osvetljenosti ili klimatskih), štetnosti koje proistiĉu iz psihiĉkih i psihofiziĉkih ▇▇▇▇▇▇, štetnosti koje su vezane za tehnološki proces i organizaciju rada i drugih štetnosti u radnom procesu pri obavljanju poslova i radnih zadataka odreĊenih pravilnikom, izvršenim ▇▇ ▇▇▇▇▇▇ pravnih lica sa licencom u skladu sa propisima.

2. Poslovi sa povećanim rizikom Član 39.

Zaposleni može obavljati poslove sa povećanim rizikom ako ispunjava sledeće uslove:

1) da ima propisanu struĉnu spremu;

2) da ispunjava posebne zdravstvene uslove za rad na poslovima sa povećanim rizikom;

3) da je prethodno osposobljen za bezbedan i zdrav rad;

4) da nije mlaĊi od 18 ▇▇▇▇▇▇;

5) da nije invalid rada.

Član 40.

Zaposlena žena za vreme trudnoće i ▇▇▇▇▇ ▇▇ detetom do tri godine, ne može da radi na poslovima sa povećanim rizikom bez njenog pristanka.

Poslodavac ne može zaposlenu ženu rasporediti da obavlja poslove sa povećanim rizikom koji bi mogli da joj ugroze ostvarivanje materinstva.

Član 41.

Zaposleni koji obavljaju poslove sa povećanim rizikom, zaposleni sa invaliditetom ili telesnim oštećenjem, profesionalno oboleli, kao i zaposleni koji obavljaju poslove na kojima u skladu sa aktom o proceni rizika postoji mogućnost profesionalnog oboljenja, imaju pravo na korišćenje odmora za prevenciju radne invalidnosti, rehabilitaciju i preventivnu rekreaciju u banjskim i klimatskim leĉilištima prema uputstvu medicine rada.

Opštim aktom se utvrĊuje naĉin ostvarivanja prava iz stava 1. ovog ĉlana.

3. Predstavnik zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu Član 42.

Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu najmanje jednog predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu.

Broj predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca i naĉin njihovog izbora utvrĊuje se opštim aktom.

Predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca može da predloži reprezentativni sindikat, a ako ima više reprezentativnih sindikata, predstavnika predlažu

reprezentativni sindikati sporazumno odnosno sindikat sa većim brojem ĉlanova sindikalne organizacije.

Član 43.

Mandat predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca traje ĉetiri godine.

Pre isteka perioda na koji je izabran, predstavniku zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca mandat može da prestane zbog:

- prestanka radnog odnosa

- podnošenja ostavke

- izglasavanja nepoverenja ▇▇ ▇▇▇▇▇▇ ▇▇▇▇▇▇ koji ga je predložio.

U sluĉaju iz stava 2. ovog ĉlana izbor novog predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu sprovodi se najkasnije u roku od 30 ▇▇▇▇ od prestanka mandata prethodnog predstavnika.

Član 44.

Poslodavac ▇▇ ▇▇▇▇▇ da predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu informiše najmanje jednom u šest meseci o svim podacima koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu.

Član 45.

O uoĉenim nepravilnostima u primeni propisa o bezbednosti i zdravlju na radu, predstavnik zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu neposredno obaveštava:

1) direktora;

2) lice za poslove bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca;

3) rukovodioca dela ▇▇▇▇▇▇▇ ▇▇▇▇;

4) Odbor za bezbednost i zdravlje na radu;

5) odbor reprezentativnog sindikata.

Član 46.

Predstavnik zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu ima pravo na plaćeno odsustvo ▇▇ ▇▇▇▇, radi obavljanja aktivnosti vezanih za bezbednost i zdravlje na radu i pravo na plaćeno odsustvo za sve vreme provedeno na sednicama Odbora za bezbednost i zdravlje na radu, kao i za vreme prisustvovanja inspekcijskom nadzoru, u skladu sa kolektivnim ugovorom kod poslodavca.

Predstavnik zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu, za vreme plaćenog odsustva iz stava 1. ovog ĉlana, ima pravo na naknadu zarade u visini proseĉno ostvarene zarade u prethodnih 12 meseci.

Predstavnik zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu, pre korišćenja plaćenih ĉasova za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, ▇▇▇▇▇ ▇▇ da blagovremeno o tome obavesti neposrednog rukovodioca.

Član 47.

Predstavnik zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu za vreme obavljanja funkcije i po prestanku funkcije uživa zaštitu shodno ĉlanu 188. Zakona o radu ako postupa u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom i opštim aktima poslodavca.

Član 48.

Predstavnik zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu ▇▇▇▇▇ ▇▇ da reprezentativne sindikate informiše o svom radu najmanje jednom u šest meseci, odnosno na svaki njihov zahtev.

3. Odbor za bezbednost i zdravlje na radu Član 49.

Članovi odbora za bezbednost i zdravlje na radu su:

1) predstavnici zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu;

2) predstavnici koje imenuje direktor.

Broj i sastav odbora za bezbednost i zdravlje na radu ureĊuje se kolektivnim ugovorom kod poslodavca, pri ĉemu broj predstavnika zaposlenih ▇▇▇▇ da bude najmanje za jednog veći od broja predstavnika poslodavca, raĉunajući i lice odreĊeno ▇▇ ▇▇▇▇▇▇ poslodavca za poslove bezbednosti i zdravlja na radu.

Inicijativu za formiranje odbora za bezbednost i zdravlje na radu mogu da podnesu i poslodavac, reprezentativni sindikati i zaposleni.

Poslodavac ▇▇ ▇▇▇▇▇ da omogući da se, najkasnije u roku 15 ▇▇▇▇ od ▇▇▇▇ pokretanja inicijative iz stava 3. ovog ĉlana, obrazuje odbor za bezbednost i zdravlje na radu i poĉne ▇▇ ▇▇▇▇▇.

Član 50.

Mandat ĉlanova odbora za bezbednost i zdravlje na radu traje ĉetiri godine.

Direktor, odnosno reprezentativni sindikat može predložiti drugog ĉlana odbora za bezbednost i zdravlje na radu - predstavnika poslodavca, odnosno reprezentativnog sindikata, ukoliko ne izvršava aktivnosti predstavnika zaposlenih na naĉin propisan Poslovnikom o radu.

Predsednika odbora za bezbednost i zdravlje na ▇▇▇▇ ▇▇▇▇▇▇ ĉlanovi odbora većinom glasova.

Predsednik odbora za bezbednost i zdravlje na radu odreĊuje se u skladu sa Poslovnikom o ▇▇▇▇ ▇▇▇▇ donosi Odbor za bezbednost i zdravlje na radu.

Poslovnikom o radu ▇▇▇▇▇ za bezbednost i zdravlje na ▇▇▇▇ ▇▇▇▇▇ ureĊuje naĉin svoga rada.

Član 51.

Članovi ▇▇▇▇▇▇ za bezbednost i zdravlje na radu prilikom obavljanja aktivnosti vezanih za bezbednost i zdravlje na radu imaju pravo da:

1) budu informisani o rezultatima procene rizika;

2) ostvaruju uvid u sve akte koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;

3) daju predloge i uĉestvuju u razmatranju svih pitanja koja se odnose na sprovoĊenje bezbednosti i zdravlja na radu;

4) zahtevaju od poslodavca informacije o svim podacima koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;

5) razmatraju izveštaj poslodavca o stanju bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih, kao i o sprovedenim merama;

6) zahtevaju od poslodavca da preduzme odgovarajuće mere za otklanjanje ili smanjenje ▇▇▇▇▇▇ ▇▇▇▇ ugrožava bezbednost i zdravlje zaposlenih;

7) zahtevaju vršenje inspekcijskog nadzora ako smatraju da nisu sprovedene odgovarajuće mere bezbednosti i zdravlja na radu;

8) upoznaju se sa nalozima i predlozima ili preduzetim merama inspekcije rada;

9) razmatraju izveštaje o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi ▇▇ ▇▇▇▇▇ i o preduzetim merama za bezbednost i zdravlje na radu ▇▇ ▇▇▇▇▇▇ poslodavca;

10) razmatraju izveštaj poslodavca o preduzetim merama za spreĉavanje neposredne opasnosti po život i zdravlje;

11) razmatraju i daju sugestije na deo kolektivnog ugovora kod poslodavca u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u toku pregovora za zakljuĉivanje i daje inicijativu za izmene i dopune kolektivnog ugovora u ovoj oblasti;

12) razmatraju nacrte i predloge svih akata poslodavca u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i daju odgovarajuće mišljenje u sugestije;

13) razmatraju i druga pitanja u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom i opštim aktima poslodavca u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Član 52.

Poslodavac može da odboru za bezbednost i zdravlje na radu obezbedi potrebne prostorne i administrativno-tehniĉke uslove za nesmetan rad, kao i struĉnu podršku, u skladu sa tehniĉko-prostornim i finansijskim mogućnostima.

Poslodavac i reprezentativni sindikat sporazumno utvrĊuju tehniĉke i druge uslove za rad Odbora za bezbednost i zdravlje na radu.

Član 53.

Odbor za bezbednost i zdravlje na radu ▇▇▇▇▇ ▇▇ da poslodavcu i reprezentativnim sindikatima podnosi šestomeseĉni izveštaj o svome radu.

Poslodavac i reprezentativni sindikati dužni su da razmotre stavove i mišljenja ▇▇▇▇▇▇ za bezbednost i zdravlje na radu i da ga o svom stavu obaveste.

Član 54.

Članovi odbora za bezbednost i zdravlje na radu imaju pravo da prisustvuju seminarima i savetovanjima radi edukacije za obavljanje svojih funkcija najmanje jednom godišnje.

Troškove iz stava 1. ovog ĉlana snosi poslodavac.

5. Osiguranje zaposlenih Član 55.

Poslodavac ▇▇ ▇▇▇▇▇ da, na svoj teret, osigura zaposlene za sluĉaj smrti, povrede na radu, profesionalne bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti.

Poslodavac može da, pored osiguranja iz stava 1. ovog ĉlana, osigura zaposlene ▇▇▇▇ ▇▇▇▇ na radnim mestima sa povećanim rizikom, u uvećanom iznosu, utvrĊenom kolektivnim ugovorom kod poslodavca, od povreda na radu i profesionalnih oboljenja.

Uĉesnici ovog ugovora sporazumom utvrĊuju naĉin realizacije osiguranja iz st. 1. i 2. ovog ĉlana.

6. Zaštita omladine Član 56.

Zaposleni mlaĊi od 18 ▇▇▇▇▇▇, zaposleni izmeĊu navršenih 18 i 21 godine života imaju pravo na zaštitu omladine u skladu sa zakonom.

IX. PLATA, NAKNADA PLATE I DRUGA PRIMANJA

1. Elementi za utvrĎivanje plate Član 57.

Plata zaposlenog se utvrĊuje u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.

2. Visina osnovice Član 58.

Uĉesnici Ugovora mogu da pregovaraju o visini osnovice za obraĉun i isplatu plata svake godine u postupku donošenja predloga budžeta Republike Srbije.

Uĉesnici Ugovora u postupku pregovaranja mogu da razmatraju mogućnost i potrebu korekcije koeficijenata.

Član 59.

Ugovorne strane su saglasne da pristupe pregovaranju o korekciji osnovice za obraĉun plata pre isteka roka na koji je ugovorena ako doĊe do bitne promene okolnosti na osnovu kojih je utvrĊena osnovica za obraĉun plata.

Inicijativu za pregovore pokreće sindikat.

Uĉesnici ▇▇▇▇▇▇▇ se obavezuju da pregovore zapoĉnu u roku od deset ▇▇▇▇ od ▇▇▇▇ pokretanja inicijative, te da pregovori budu završeni u roku od 30 ▇▇▇▇ od ▇▇▇▇ pokretanja inicijative.

3. Dodatak na platu Član 60.

Zaposleni ima pravo na dodatak na platu za:

1) vreme provedenog u radnom odnosu (za minuli rad) - 0,4% od osnovice za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu u ustanovama socijalne zaštite

2) za rad na dane državnog i verskog praznika koji je neradni ▇▇▇ - 110% od osnovice;

3) za rad noću (izmeĊu 22,00-06,00 ĉasova narednog ▇▇▇▇), ako takav rad nije vrednovan pri utvrĊivanju osnovne zarade - 26% od osnovice

4) za prekovremeni rad (rad duži od punog radnog vremena) - 26% od osnovice;

5) za vreme provedeno u pripravnosti u skladu sa zakonom- za svaki sat pripravnosti u visini od 10% od vrednosti radnog sata osnovne zarade.

Ako zaposleni bude pozvan da radi za vreme pripravnosti, ima pravo na dodatak na platu za sate prekovremenog rada.

Ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova utvrĊenih u stavu 1. ovog ĉlana, procenat uvećane plate ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja, osim ako ovim kolektivnim ugovorom nije drugaĉije odreĊeno.

Osnovicu za obraĉun dodataka na platu ĉini osnovna plata utvrĊena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Član 61.

Ustanove socijalne zaštite i pružaoci usluga socijalne zaštite, uz prethodno pribavljanju saglasnost osnivaĉa, mogu obavljati i drugu vrstu delatnosti saglasno osnovnoj delatnosti i raspolagati prihodima, u skladu sa zakonom.

Sredstva iz stava 1. ovog ĉlana mogu se koristiti za unapreĊenja kvaliteta rada ustanove i njenih korisnika, a radi zadovoljenja dodatnih potreba korisnika kao i poboljšanja materijalnog i socijalnog položaja zaposlenih i to ako zaposleni: zbog potreba korisnika pored poslova na ▇▇▇▇▇▇ ▇▇ angažovan, radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog ▇▇▇▇▇; vrši dužnost neposrednog staratelja korisnika; pored svojih poslova obavlja i poslove privremeno odsutnog zaposlenog.

Raspodela sredstava iz stava 2. ovog ĉlana vršiće se na osnovu odluke poslodavca, u skladu sa opštim aktom, najviše u visini od 25% meseĉno od proseĉne bruto zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republiĉkog organa nadležnog za poslove statistike.

4. Isplata plate Član 62.

Plata se može isplaćivati u dva dela, s ▇▇▇ da se drugi deo plate isplati najkasnije do 20. u narednom mesecu za protekli mesec.

5. Naknada plate Član 63.

Zaposleni ima pravo na naknadu plate, u visini proseĉne plate zaposlenog u prethodnih 12 meseci, u sledećim sluĉajevima:

1) korišćenja godišnjeg odmora;

2) korišćenja plaćenog odsustva, vojne vežbe, na poziv državnog organa i dr.;

3) odsustva ▇▇ ▇▇▇▇ na ▇▇▇ praznika koji je neradni ▇▇▇ u skladu sa zakonom;

4) struĉnog osposobljavanja i usavršavanja kada to zahteva potreba ▇▇▇▇▇▇▇ ▇▇▇▇.

6. Naknada troškova Član 64.

Poslodavac ▇▇ ▇▇▇▇▇ da zaposlenom nadoknadi troškove, i to:

1) za dolazak i odlazak ▇▇ ▇▇▇▇ (▇▇▇▇▇▇▇ rad i rad po pozivu) u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz;

2) za vreme provedeno na službenom putu u zemlji;

3) za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu, pod uslovima i na naĉin utvrĊen odgovarajućim propisima koji se primenjuju na državne organe.

Naknada troškova iz stava 1. ▇▇▇▇▇ 2) ovog ĉlana isplaćuje se zaposlenom u visini od 5% proseĉne meseĉne zarade po zaposlenom u republici, prema poslednjem objavljenom podatku republiĉkog organa nadležnog za poslove statistike, troškove noćenja prema priloženom raĉunu osim u hotelu sa pet zvezdica, s ▇▇▇ što se putni troškovi prevoza priznaju u celini prema priloženom raĉunu.

Zaposleni ima pravo na naknadu prevoza za dolazak na rad i povratak ▇▇ ▇▇▇▇ u visini pune cene karte u javnom gradskom, prigradskom ili meĊugradskom saobraćaju, za prevoznika koji je zaposlenom vremenski najpogodniji za dolazak na rad ili odlazak ▇▇ ▇▇▇▇, odnosno do visine troškova prevoza ako nema mogućnosti da se obezbedi javni prevoz.

U cenu prevozne karte ulaze i troškovi pripadajuće staniĉne usluge.

Član 65.

Ukoliko poslodavac uputi zaposlenog na službeni put, a nema obezbeĊen javni prevoz da zaposleni može u toku utvrĊenog radnog vremena otići i vratiti se sa službenog puta, poslodavac ▇▇ ▇▇▇▇▇ da obezbedi naknadu troškova korišćenja sopstvenog automobila u službene svrhe u visini od 30% cene jednog litra pogonskog goriva.

7. Druga primanja Član 66.

Poslodavac ▇▇ ▇▇▇▇▇ zaposlenom da isplati:

1) otpremninu pri odlasku u penziju najmanje u visini iznosa tri poslednje isplaćene proseĉne plate zaposlenog, s ▇▇▇ što tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od tri poslednje isplaćene proseĉne plate po zaposlenom kod poslodavca, odnosno tri proseĉne zarade po zaposlenom isplaćene u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republiĉkog organa nadležnog za poslove statistike, ako je to za zaposlenog povoljnije;

2) naknadu troškova pogrebnih usluga u sluĉaju smrti ĉlana uže porodice, a ĉlanovima uže porodice u sluĉaju smrti zaposlenog, u visini troškova pogrebnih usluga;

3) naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja u skladu sa ovim ugovorom, odnosno opštim aktom poslodavca.

Kao troškovi pogrebnih usluga se smatraju uobiĉajeni pogrebni troškovi, utvrĊeni opštim aktom poslodavca, a koji ne mogu da budu viši od iznosa tih troškova utvrĊenih u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Članom uže porodice u smislu ovog ĉlana smatraju se braĉni drug i deca zaposlenog.

Član 67.

Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu u iznosu od:

1) 50% proseĉne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republiĉkog organa nadležnog za statistiku - za 10 ▇▇▇▇▇▇ ▇▇▇▇ provedenih u radnom odnosu u ustanovi socijalne zaštite;

2) jedne proseĉne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republiĉkog organa nadležnog za statistiku - za 20 ▇▇▇▇▇▇ ▇▇▇▇ provedenih u radnom odnosu u ustanovi socijalne zaštite;

3) jedne i po proseĉne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republiĉkog organa nadležnog za statistiku - za 30 ▇▇▇▇▇▇ ▇▇▇▇ provedenih u radnom odnosu; u ustanovi socijalne zaštite.

Isplata jubilarne nagrade dospeva u roku od 30 ▇▇▇▇ od ▇▇▇▇ ▇▇▇▇ je zaposleni stekao pravo u skladu sa stavom 1. ovog ĉlana.

Član 68.

Poslodavac može zaposlenom da isplati solidarnu pomoć u sluĉaju:

1) duže ili teže bolesti zaposlenog ili ĉlana njegove uže porodice;

2) nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili ĉlana njegove uže porodice;

3) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog;

4) nastanka invalidnosti zaposlenog kod poslodavca;

5) nabavke lekova za zaposlenog ili ĉlana uže porodice;

6) pomoć samohranom roditelju sa detetom do 14 ▇▇▇▇▇▇ ▇▇▇▇▇▇;

Članom uže porodice iz stava 1. ovog ĉlana smatra se: braĉni i vanbraĉni drug, dete roĊeno u braku i van braka, pastorak, usvojenik i ▇▇▇▇▇ ▇▇▇▇ ▇▇▇▇▇ ▇▇▇▇▇▇ zaposleni ima zakonsku obavezu izdržavanja.

Dužom bolešću u smislu stava 1. ovog ĉlana smatra se bolest koja traje duže od 3 meseca neprekidno. Težom bolešću smatra se bolest koja ▇▇ ▇▇▇ takva tretirana propisima iz zdravstvenog osiguranja.

U sluĉajevima utvrĊenim u stavu 1. taĉ. 2), 3) i 5) ovog ĉlana, pomoć u toku godine priznaje se ako zaposlenom nije omogućeno ostvarivanje ovog prava na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Visina pomoći u toku godine, u sluĉajevima utvrĊenim u stavu 1. taĉ. 1)-5) ovog ĉlana priznaje se na osnovu uredne dokumentacije u vrednosti neoporezovanog iznosa predviĊena Zakonom o porezu na dohodak graĊana.

U sluĉajevima iz stava 1. ▇▇▇▇▇ 6) visina pomoći u toku kalendarske godine može biti do visine jedne proseĉne zarade u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republiĉkog organa za statistiku.

Član 69.

Zaposlenima se može isplatiti novogodišnji poklon iz ▇▇▇▇▇▇▇ ustanove iz ĉlana 61. ovog ugovora.

Deci zaposlenih do 10 ▇▇▇▇▇▇ starosti pripada pravo na prigodan poklon za Novu Godinu u skladu sa odlukom Poslodavca, a uz prethodno pribavljeno mišljenje sindikata, do neoporezivog iznosa.

Član 70.

Poslodavac može iz ▇▇▇▇▇▇▇ ustanove iz ĉlana 61. ovog ugovora da:

- uplati premiju zaposlenom za dobrovoljno penzijsko osiguranje,

- uplati premiju zaposlenom za kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za sluĉaj težih bolesti i hirurških intervencija,

- obezbedi prigodan poklon zaposlenim ženama povodom 8. ▇▇▇▇▇.

Član 71.

Poslodavac može iz ▇▇▇▇▇▇▇ ustanove iz ĉlana 61. ovog ugovora, zaposlenom odobriti zajam za nabavku ogreva, zimnice i udžbenika.

Zajam iz stava 1. ovog ĉlana poslodavac može da odobri pod sledećim uslovima:

1) iznos odobrenog zajma ne može biti veći od jedne proseĉne meseĉne zarade po zaposlenom u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republiĉkog organa nadležnog za poslove statistike;

2) isplata zajma u tekućem mesecu ne može se vršiti pre isplate zarade za prethodni mesec;

3) povraćaj zajma vrši se iz zarade zaposlenog najduže u šest meseĉnih rata, poĉev od isplate zarade u prvom narednom mesecu, u odnosu ▇▇ ▇▇▇▇▇ u kojem je isplaćen zajam;

4) zajam se ponovo ne može odobriti dok se u potpunosti ne vrati raniji zajam.

Inicijativu za dobijanje zajma daje reprezentativni sindikat u ustanovi, a poslodavac ▇▇ ▇▇▇▇▇ da u roku od 15 ▇▇▇▇ odgovori na podnetu inicijativu.

X. USLOVI ZA RAD SINDIKATA

Član 72.

Poslodavac ▇▇ ▇▇▇▇▇ da obezbedi:

1) predstavniku reprezentativnog sindikata kod poslodavca prisustvovanje sednicama upravnog odbora na kojima se razmatraju pitanja od znaĉaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih;

2) da se razmotre mišljenja i predlozi reprezentativnog sindikata pre donošenja odluka od znaĉaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih;

3) uĉešće reprezentativnog sindikata u predlaganju i izboru ĉlanova upravnog i nadzornog odbora iz ▇▇▇▇ zaposlenih.

Član 73.

Reprezentativni sindikat ▇▇▇▇ je zaposleni ĉlan može pokrenuti inicijativu za opoziv izabranog ĉlana upravnog ili nadzornog odbora iz redova zaposlenih.

Član 74.

Poslodavac ima obavezu da reprezentativni sindikat obaveštava o pitanjima iz svoje nadležnosti, koje su od bitnog znaĉaja za ekonomski i radno-socijalni položaj zaposlenih, a naroĉito o:

- godišnjem izveštaju o radu;

- podacima o proseĉnoj plati, isplaćenim platama po kvalifikacijama i po organizacionim jedinicama;

- broju novoprimljenih zaposlenih, na koje poslove su rasporeĊeni i u koju radnu jedinicu.

Poslodavac je obavezan, da na zahtev reprezentativnog sindikata, za svaki mesec utvrdi prihode i rashode za ostvarivanje prava iz ĉlana 63. ▇▇▇▇▇▇▇ i o tome obavesti reprezentativni sindikat.

Poslodavac ▇▇ ▇▇▇▇▇ da sindikatu omogući pristup svim poslovima kod poslodavca, ▇▇▇▇ ▇▇ to potrebno u cilju zaštite prava zaposlenih utvrĊenih zakonom i kolektivnim ugovorima, uz poštovanje uslova i standarda utvrĊenih zakonom.

Poslodavac ▇▇ ▇▇▇▇▇ da na zahtev reprezentativnog sindikata, dostavlja kvartalno, reprezentativnom sindikatu izveštaj o prekovremenom i noćnom radu.

Član 75.

Odluke sa imenima sindikalnih predstavnika u izabranim organima sindikalnih organizacija koji je potpisan od ovlašćenog lica sindikata, prosleĊuje se direktoru.

Član 76.

Poslodavac je obavezan da ovlašćenim predstavnicima reprezentativnog sindikata iz ĉlana

78. ovog ugovora omogući odsustvovanje ▇▇ ▇▇▇▇ radi realizacije programskih aktivnosti i prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama, seminarima i kongresima, po pozivu organa koji organizuje sastanak.

Poslodavac je obavezan da za edukativne seminare i sl., a prema odluci nadležnog organa reprezentativnog sindikata, omogući odsustvovanje ▇▇ ▇▇▇▇ predstavnicima sindikata u trajanju do 10 radnih ▇▇▇▇ i to najviše do dva predstavnika po seminaru.

Poslodavac je obavezan da omogući odsustvovanje ▇▇ ▇▇▇▇ predstavniku sindikata ▇▇▇▇ ▇▇ odreĊen da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem pred arbitrom ili sudom za vreme potrebno za zastupanje.

Poslodavac je obavezan da predstavnicima reprezentativnih sindikata koji su izabrani u više organe sindikata uz odgovarajuću odluku o imenovanju ili izboru, omogući odsustvovanje ▇▇ ▇▇▇▇ za uĉestvovanje u radu tih organa, uz priložen poziv, a predstavnicima reprezentativnih sindikata koji su izabrani u više organe može i da snosi troškove odlaska na sednice (putne troškove, naknadu za ishranu).

Član 77.

Poslodavac ▇▇ ▇▇▇▇▇ da reprezentativnom sindikatu, u skladu sa svojim mogućnostima, bez naknade troškova i posredstvom službe koja obavlja pravno-administrativne i raĉunovodstvene poslove:

1) obezbedi uslove za obavljanje struĉno-administrativno i tehniĉkih poslova, korišćenje telefona, telefaksa, raĉunara, aparata za kopiranje i umnožavanje, i druge uslove za obavljanje poslova vezanih za osnovnu sindikalnu aktivnost u skladu sa svojim mogućnostima ;

2) korišćenje zasebnog prostora koji podrazumeva potreban broj kancelarija, u zavisnosti od broja ĉlanova sindikata sa neophodnim kancelarijskim nameštajem u skladu sa svojim mogućnostima;

3) korišćenje sale za sastanke;

4) oglasni prostor pristupaĉan zaposlenima radi isticanja obaveštenja i informacija;

5) odbije iznos sindikalne ĉlanarine za sve ĉlanove reprezentativnog sindikata od plate i uplati ga na odgovarajući raĉun sindikata, u skladu sa statutom;

6) vrši obradu podataka o uplati ĉlanarine i daje na uvid ovlašćenom predstavniku sindikata;

7) da sindikatu dostavi prispele, biltene, publikacije, ▇▇▇▇▇ i ▇▇▇▇▇ dokumenta i informacije, koja su u funkciji obaveštavanja i vršenja sindikalnih aktivnosti;

8) obezbedi upotrebu službenog automobila ili drugog odgovarajućeg prevoznog sredstva, sa plaćenim troškovima za odlazak na sastanke, seminare u skladu sa svojim mogućnostima.

Naĉin ostvarivanja uslova za rad reprezentativnih sindikata kod poslodavca i ovlašćenih predstavnika reprezentativnih sindikata se utvrĊuje pismenim sporazumom izmeĊu reprezentativnog sindikata i poslodavca.

Član 78.

Poslodavac ▇▇ ▇▇▇▇▇ da reprezentativnom sindikatu dostavi sva akta koja se odnose na rad i organizaciju rada u ustanovi i na položaj zaposlenih (statut ustanove, Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova, Pravilnik o radu , akt kojim se utvrĊuje poslovna tajna, akt o rešavanju stambenih potreba, akt u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu, akt o normativima i standardima za ytvrĊivanje rezultata rada zaposlenih, ugovor zakljuĉen sa Republiĉkim zavodom za zdravstveno osiguranje i dr.).

Član 79.

Lice ovlašćeno za zastupanje i predstavljanje reprezentativnog sindikata ima pravo na plaćeno odsustvo radi obavljanja sindikalne funkcije, i to:

1) na 40 plaćenih ▇▇▇▇ ▇▇▇▇ meseĉno ako sindikat ima najmanje 200 ĉlanova i po 1 sat meseĉno za svakih sledećih 100 ĉlanova;

2) na srazmerno manje plaćenih sati ako sindikat ima manje od 100 ĉlanova.

Ovlašćeni predstavnik reprezentativnog sindikata potpisnika ovog ugovora izabran u višim organima republiĉkog organa sindikata i regionalni sindikalni poverenik, imaju pravo na najmanje 60 plaćenih ▇▇▇▇ ▇▇▇▇ meseĉno za rad u sindikatu.

U skladu sa kriterijumima utvrĊenim opštim aktom poslodavca ili sporazumom poslodavca i reprezentativnog sindikata, može se utvrditi da ovlašćenom predstavniku sindikata miruje radni odnos.

Član 80.

Poslodavac ▇▇ ▇▇▇▇▇ uz pismenu saglasnost zaposlenog da poštuje uslove uĉlanjenja, išĉlanjenja, obraĉuna visinu sindikalne ĉlanarine utvrĊene aktima sindikata ▇▇▇▇ je zaposleni ĉlan i istu obustavi.

Član 81.

Poslodavac ▇▇ ▇▇▇▇▇ da na inicijativu reprezentativnog sindikata, najmanje jednom u tri meseca sazove zajedniĉki sastanak predstavnika reprezentativnih sindikata.

Na sastancima se razmatraju pitanja vezana za materijalni i socijalni položaj zaposlenih i primenu kolektivnog ugovora.

Poslodavac i sindikat imaju obavezu redovnog, potpunog i blagovremenog meĊusobnog obaveštavanja.

Član 82.

Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi naĉin da stavi u nepovoljan položaj (rasporeĊivanje na druge poslove, manje plaćene poslove, rasporeĊivanje u drugu organizacionu celinu, upućivanje na rad u drugo mesto rada, upućivanje na rad kod drugog

poslodavca, povećavanje obima poslova, proglašavanje tehnološkim viškom) predstavnika reprezentativnih sindikata zaposlenih (predsednik sindikalne organizacije, regionalni poverenik, ĉlan organa sindikata, predstavnik zaposlenih u organima upravljanja i nadzora ustanove, ĉlan republiĉkih organa sindikata) za vreme obavljanja funkcije i po prestanku funkcije, u skladu sa zakonom.

XI. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 83.

Potpisnici Ugovora saglasni su da zajedno rešavaju pitanja koje se odnose na ekonomski, socijalni i radni položaj zaposlenih u oblasti socijalne zaštite.

Član 84.

U cilju utvrĊivanja normativa i uslova rada, potpisnici Ugovora su saglasni da se obezbede uslovi radi sprovoĊenja istraživanja o stepenu izgaranja na radu i efektima stresa u vršenju poslova iz oblasti socijalne zaštite.

Član 85.

Ugovor je zakljuĉen kada ga potpišu ovlašćena lica uĉesnika u zakljuĉivanju.

Član 86.

Predlog za izmene i dopune Ugovora može da podnese svaki uĉesnik u pisanom obliku.

Uĉesnici Ugovora dužni su da se u roku od 15 ▇▇▇▇ od ▇▇▇▇ prijema predloga za izmenu i dopunu ▇▇▇▇▇▇▇ izjasne o predlogu.

Reprezentativni sindikati obrazuju odbor za pregovore.

Broj ĉlanova odbora odreĊuju sindikati srazmerno broju ĉlanova.

Član 87.

Poslodavac ▇▇ ▇▇▇▇▇ da svoja opšta akta uskladi sa ovim ugovorom u roku od 90 ▇▇▇▇ od ▇▇▇▇ stupanja na snagu ovog ugovora, u skladu sa zakonom.

Član 88.

Ako na ▇▇▇ stupanja na snagu Ugovora nije konaĉno odluĉeno o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog, primenjuju se odredbe Ugovora, ako je to za zaposlenog povoljnije.

Član 89.

Uĉesnici Ugovora obrazuju Komisiju za praćenje i primenu Ugovora. Komisija daje mišljenja u vezi sa primenom ovog kolektivnog ugovora.

Svaki od uĉesnika imenuje po tri ĉlana u Komisiju za praćenje primene Ugovora. Članovi Komisije iz svojih redova ▇▇▇▇▇▇ predsednika i zamenika predsednika Komisije.

Komisija iz stava 1. ovog ĉlana dužna je da uĉesnike Ugovora obaveštava o primeni i datim mišljenjima u vezi sa primenom Ugovora najmanje jednom godišnje.

Član 90.

Ugovor se zakljuĉuje na period od tri godine, poĉev od ▇▇▇▇ njegovog stupanja na snagu.

Ovaj ugovor stupa na snagu narednog ▇▇▇▇ od ▇▇▇▇ objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Danom stupanja na snagu ovog kolektivnog ugovora prestaje da važi Poseban kolektivni ugovor za socijalnu zaštitu u Republici Srbiji ("Službeni glasnik RS", broj 22/2002).