Contract

Na osnovu člana 3. stav 6. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) (dalje: Zakon) i člana 42 i 43 Statuta Ustanove Sportski centar „BOR“ u Boru (br.689 od 02.06.2017.godine) , Upravni odbor Ustanove Sportski centar „BOR“ u Boru , donosi

PRAVILNIK O RADU

OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Pravilnikom o radu (dalje: Pravilnik), u skladu sa odredbama Zakona, Zakona o javnim službama i Platama zaposlenih u državnim organima i javnim službama xxxx je osnivač RS, AP ili Lokalna samouprava , uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i po osnovu rada zaposlenih u Ustanove Sportski centar „BOR“ u Boru, xxx x xxxxx pitanja od značaja za zaposlene u ustanovi i poslodavca.

Zasnivanje radnog odnosa

Član 2.

Radni odnos sa poslodavcem može da zasnuje samo lice koje pored zakonom propisanih uslova, ispunjava i druge uslove za rad na određenim poslovima utvrđenim Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova (dalje: Pravilnik o sistematizaciji).

Pravilnikom se utvrđuju organizacioni delovi kod poslodavca, naziv i opis poslova, vrsta i xxxxxx zahtevane stručne spreme, odnosno obrazovanja, radno iskustvo i drugi posebni uslovi za rad na xxx poslovima, kao i broj izvršilaca.

Poslodavac ne može da zasnuje radni odnos za obavljanje poslova koji nisu utvrđeni Pravilnikom.

Član 3.

Pravilnik o sistematizaciji donosi nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca.

Ugovor o radu

Član 4.

Radni odnos se zasniva zaključivanjem ugovora o radu.

Ugovor o radu obavezno sadrži:

1) naziv i sedište poslodavca;

2) lično ime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog;

3) vrstu i xxxxxx stručne spreme zaposlenog, odnosno obrazovanja zaposlenog, koji su uslov za obavljanje poslova za koje se zaključuje ugovor o radu;

4) naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;

5) mesto rada;

6) vrstu radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme);

7) trajanje ugovora o radu na određeno vreme i osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme;

8) xxx početka rada;

9) radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno);

10) novčani iznos osnovne plate na xxx zaključenja ugovora o radu;

11) elemente za utvrđivanje osnovne plate, radnog učinka, naknade plate, uvećane plate, dodatka na platu i drugih primanja utvrđenih u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom;

12) rokove za isplatu plate i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;

13) pozivanje na kolektivni ugovor, odnosno pravilnik o xxxx xxxx je na snazi;

14) dužinu probnog rada;

15) trajanje pripravničkog staža, ako se radni odnos zasniva sa pripravnikom, u skladu sa zakonom;

16) trajanje odmora u toku dnevnog rada i godišnjeg odmora;

17) trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena. Ugovorom o radu mogu da se ugovore i druga prava i obaveze.

Na prava i obaveze koja nisu utvrđena ugovorom o radu primenjuju se odgovarajuće odredbe Zakona i opšteg akta.

Član 5.

Poslodavac xx xxxxx da pre zaključivanja ugovora o radu obavesti kandidata o poslu, uslovima rada, pravima i obavezama iz radnog odnosa i pravilima u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa.

Poslodavac xx xxxxx da na zahtev zaposlenog dostavi na uvid Zakon o radu, Pravilnik i druga akta koja se odnose na prava i obaveze zaposlenih.

Poslodavac xx xxxxx da zaposlenog, pre stupanja na rad, pismenim putem obavesti o zabrani vršenja zlostavljanja na radu i pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog i poslodavca u vezi sa zabranom zlostavljanja, u skladu sa zakonom.

Poslodavac je takođe xxxxx da zaposlenog obavesti i o njegovim pravima i obavezama utvrđenim propisima o zaštiti uzbunjivača.

Član 6.

Poslodavac xx xxxxx da na početku svake kalendarske godine dostavi reprezentativnim sindikatima xxxxxx zaposlenih i da na zahtev reprezentativnih sindikata dostavi obaveštenje o izvršenom prijemu novih zaposlenih u prethodnoj godini.

Takav xxxxxx xxxx da sadrži ime i prezime zaposlenog, organizacionu jedinicu, naziv posla i stručnu spremu zaposlenih koji su zasnovali radni odnos.

Probni rad

Član 7.

Probni rad može trajati najkraće jedan mesec, a najduže šest meseci.

Radne i druge stručne sposobnosti zaposlenog za vreme probnog rada utvrđuje komisija od tri člana koju imenuje direktor.

Članovi komisije moraju imati najmanje istu vrstu i xxxxxx stručne spreme, odnosno obrazovanja kao i zaposleni na probnom radu.

Komisija prati radne i stručne sposobnosti zaposlenog u toku probnog rada.

Komisija je dužna xx xxxxx radnih xxxx pre isteka probnog rada, direktoru dostavi u pismenoj formi obrazloženo mišljenje o uspehu i rezultatima rada zaposlenog.

Pripravnici

Član 8.

Ugovor o radu na neodređeno ili određeno vreme može se zaključiti sa pripravnikom koji se osposobljava za samostalni rad za obavljanje određenih poslova u delatnosti Ustanove.

Pripravniku koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme, prestaje radni odnos protekom vremena za koje je radni odnos zasnovan.

Pripravnik može obavljati pripravnički staž i kao volonter pod uslovima utvrđenim ugovorom o obavljanju volonterskog rada, u skladu sa Zakonom.

Personalni dosije zaposlenih

Član 9.

Poslodavac xx xxxxx da za svako lice sa xxxxx xx zasnovao radni odnos vodi personalni dosije.

U personalnom dosijeu se čuvaju svi podaci koji su važni za radnopravni status zaposlenog kod poslodavca (ugovor o radu, rešenja i drugi akti o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposlenog).

Zaposleni je obavezan da neposrednom rukovodiocu prijavi adresu boravka i broj telefona, kao i svaku promenu tih podataka, kako bi mogao da bude dostupan radi obaveštavanja, dostavljanja i pozivanja.

Zaposleni ima pravo uvida u dokumentaciju iz personalnog dosijea uz prisustvo lica ovlašćenog za vođenje personalnih poslova kod poslodavca.

Lice koje ima uvid u personalni dosije zaposlenog ne sme trećem licu da ustupa dokumentaciju i saopštava podatke iz personalnog dosijea koji se odnosi na zaposlenog, bez njegove prethodne pismene saglasnosti, osim na zahtev suda i u drugim zakonom predviđenim slučajevima.

Izmena ugovorenih uslova rada

Član 10.

Zbog potreba procesa i organizacije rada, poslodavac može zaposlenom ponuditi aneks ugovora o radu i premeštaj na drugi odgovarajući posao koji odgovara njegovoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima, u skladu sa Zakonom .

Opštim aktom kod poslodavca se utvrđuju slučajevi kada će se smatrati da postoji potreba procesa i organizacije rada.

Član 11.

Zaposleni može privremeno ili trajno da bude raspoređen na rad iz jednog xxxxx u drugo uz njegov pristanak.

Zaposleni može da se rasporedi na rad kod istog poslodavca iz jednog u drugo mesto rada bez njegovog pristanka, osim za članove tima izabranog lekara:

1) ako je delatnost poslodavca takve prirode da se rad obavlja u mestima van sedišta poslodavca, odnosno njegovog organizacionog dela, u skladu sa opštim aktom kod poslodavca;

2) ako je udaljenost xx xxxxx u kome zaposleni radi do xxxxx u koje se raspoređuje na rad manja od 50 km u jednom pravcu ili su mesto rada i mesto u koje se zaposleni raspoređuje na teritoriji iste opštine, odnosno grada, a organizovan xx xxxxxxx prevoz koji omogućava blagovremeni dolazak na rad i povratak xx xxxx i obezbeđena naknada prevoza u visini cene prevoza u javnom saobraćaju;

Zaposlena - žena za vreme trudnoće, xxxxx xx detetom predškolskog uzrasta i xxxxx deteta zaostalog u razvoju ili sa teškim urođenim ili stečenim oboljenjima i stanjima, zaposleni kod xxxx xx utvrđena invalidnost II kategorije i invalidi sa preostalom odnosno smanjenom radnom sposobnošću ne mogu da budu raspoređeni u smislu stava 2. ovog člana.

Poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada i u drugim slučajevima u skladu sa zakonom

OBRAZOVANJE I STRUČNO USAVRŠAVANJE ZAPOSLENIH

Obrazovanje

Član 12.

Poslodavac može, u skladu sa pravilnikom i kadrovskim planom Ustanove, uputiti zaposlenog na dodatno obrazovanje i to:

1. ako se ukaže potreba za dodatnim obrazovanjem zaposlenog;

2. ako premeštaj zaposlenog na drugi odgovarajući posao, zbog potrebe procesa i organizacije rada, zahteva dodatna znanja i veštine za obavljanje ovih poslova.

Zaposleni xxxx xx poslodavac uputio na dodatno obrazovanje ima pravo na plaćeno odsustvo za pripremu i polaganje ispita, i to dva xxxx za svaki ispit,

Stručno usavršavanje

Član 13.

Poslodavac može radniku Ustanove da obezbedi stručno usavršavanje koje podrazumeva sticanje znanja i veština, a koje obuhvata:

1) kontinuiranu edukaciju -učešće na stručnim skupovima, seminarima, kursevima i drugim programima kontinuirane edukacije

Troškove stručnog usavršavanja snosi poslodavac.

RADNO VREME, GODIŠNJI ODMOR I ODSUSTVA

Radno vreme

Član 14.

Radno vreme zaposlenih iznosi 40 časova u radnoj nedelji (puno radno vreme).

Radno vreme zaposlenih mlađih od 18 xxxxxx iznosi 35 časova u radnoj nedelji (puno radno vreme).

Nepuno radno vreme je radno vreme kraće od vremena utvrđenog u st. 1. i 2. ovog člana. Zaposleni radi nepuno radno vreme na poslovima koji su sistematizovani sa nepunim radnim vremenom ili u drugim slučajevima u skladu sa zakonom.

Član 15.

Radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih xxxx.

Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Radni xxx, po pravilu, traje osam časova.

Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način.

Ako priroda posla i organizacija rada dozvoljava, početak i završetak radnog vremena može se utvrditi, odnosno ugovoriti u određenom vremenskom intervalu (klizno radno vreme).

Član 16.

Radno vreme zaposlenih xxxx xxxx na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima skraćuje se za 8 časova nedeljno u odnosu na puno radno vreme utvrđeno u članu 14. ovog pravilnika, na osnovu stručne analize u skladu sa zakonom (skraćeno radno vreme).

Član 17.

Poslodavac xx xxxxx da razmotri zahtev zaposlenog sa nepunim radnim vremenom za prelazak na puno radno vreme, kao i zaposlenog sa punim radnim vremenom za prelazak na nepuno radno vreme i da ga u primerenom roku obavesti o prihvatanju ili neprihvatanju zahteva zaposlenog.

U zahtevu iz stava 1. ovog člana zaposleni xx xxxxx da navede poslove koje bi obavljao sa punim / nepunim radnim vremenom za koje ispunjava uslove, a može da navede i razloge za podnošenje zahteva.

Član 18.

Zaposleni xx xxxxx da obavlja poslove u prostorijama poslodavca ili na drugom mestu prema nalogu poslodavca, u skladu sa zakonom.

Poslodavac i zaposleni se mogu sporazumeti da jedan period radnog vremena zaposleni obavlja od kuće, pri čemu se radno vreme utvrđuje prema normativima rada u skladu sa članom 14. ovog pravilnika.

Prekovremeni rad

Član 18.

Na zahtev poslodavca, zaposleni xx xxxxx xx xxxx duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima xxxx xx neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (u daljem tekstu: prekovremeni rad).

Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno.

Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad.

Član 19.

Zaposleni radnik xxxx xxxx prekovremeno (u skladu sa čl.18. Pravilnika) ima pravo za svaki sat prekovremenog rada, sat i po slobodno.

Prekovremeni rad iz st. 1. ovog člana se tromesečno preračunava u slobodne sate.

Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom obezbedi korišćenje slobodnih sati iz stava 2. ovog člana najkasnije u roku od šest meseci od proteka tromesečja u kome ih je ostvario.

U slučaju da zaposleni nije iskoristio slobodne sate u periodu iz stava 3. ovog člana, poslodavac xx xxxxx da zaposlenom obračuna prekovremeni rad(za efektivan rad) i isplati kao dodatak na platu.

O slobodnim xxxxxx se vodi evidencija.

Preraspodela radnog vremena

Član 20.

Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima.

Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog.

U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno. Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom.

Noćni rad

Član 21.

Rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 časa do 6,00 časova narednog xxxx smatra se radom noću.

Zaposlenom xxxx xxxx noću najmanje tri časa svakog radnog xxxx ili trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje poslodavac xx xxxxx da obezbedi obavljanje poslova u xxxx xxxx ako bi, po mišljenju nadležnog zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja.

Poslodavac xx xxxxx da pre uvođenja noćnog rada zatraži mišljenje sindikata o merama bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu zaposlenih koji rad obavljaju noću.

ODMORI I ODSUSTVA

Odmor u toku dnevnog rada

Član 22.

Zaposleni xxxx xxxx najmanje šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta.

Odmor u toku dnevnog rada ne može da se koristi na početku i na kraju radnog vremena zaposlenog. Poslodavac je obavezan da uredi vreme odmora na način kojim se ne ugrožava obavljanje delatnosti. Zaposleni xxxx xxxx duže od 8 sati dnevno ima pravo na odmor u toku rada od 45 minuta.

Dnevni odmor

Član 23.

Zaposleni ima pravo na odmor u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno u okviru 24 časa, u skladu sa zakonom.

Nedeljni odmor

Član 24

Zaposlenom xx xxxx obezbediti nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno u toku radne nedelje, kome se dodaje vreme odmora u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno u okviru 24 časa.

Izuzetno xx xxxxx 1. ovog člana, zaposleni koji zbog obavljanja posla u različitim smenama ili u preraspodeli radnog vremena ne može da koristi odmor u trajanju utvrđenom u stavu 1. ovog člana, ima pravo na nedeljni odmor, u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno.

Zaposlenom koji zbog rada nije mogao da koristi nedeljni odmor, poslodavac xxxx da obezbedi odmor u toku naredne nedelje.

Zaposlenom xx xxxx obezbediti da najmanje jednom mesečno ne radi subotom i nedeljom uzastopno.

Ako zbog nepredviđenih okolnosti koje nastanu posle objavljenog rasporeda radnog vremena, nije moguće obezbediti zaposlenom pravo iz prethodnog stava ovog člana, to pravo se prenosi na naredni mesec.

Godišnji odmor

Član 25

Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih xxxx uvećava po osnovu:

1) doprinosa na radu direktor može (na predlog neposrednog rukovodioca) uvećati

2) Socijalnih i zdravstvenih uslova :

Samohranom roditelju sa detetom do 14 xxxxxx Zaposlenom koji ima dete ometeno u psihofizičkom razvoj Za svako dete do 14 xxxxxx

Zaposlenom invalid rada ili vojnom invalid

Zaposlenoj osobi sa invaliditetom (na osnovu ZOZOSI)

3) radnog iskustva:

- za radno iskustvo do 5 xxxxxx

- za radno iskustvo od 5 do 15 xxxxxx

- za radno iskustvo preko 15 xxxxxx

4) stručne spreme:

- za I - II xxxxxx stručne spreme

- za III - IV xxxxxx stručne spreme

- za V - VI xxxxxx stručne spreme

- za VII- VIII xxxxxx stručne spreme

do 3 xxxxx xxxx;

3 xxxxx xxxx;

3 xxxxx xxxx;

1 radni xxx

3 xxxxx xxxx

3 xxxxx xxxx

1 radni xxx;

2 xxxxx xxxx;

3 xxxxx xxxx;

1 radni xxx;

2 xxxxx xxxx;

3 xxxxx xxxx;

4 xxxxx xxxx

Radnim iskustvom iz stava 1. xxxxx 3) ovog člana smatra se vreme provedeno na radu na poslovima na

xxxxxx xx zaposleni raspoređen ili sličnim poslovima, po sticanju stručne spreme, odnosno obrazovanja (stepena i vrste) koja se zahteva za obavljanje tih poslova.

Godišnji odmor zaposlenog utvrđen prema kriterijumima iz stava 1. ovog člana ne može biti duži od 30 radnih xxxx u kalendarskoj godini.

Član 26.

Zahtev za korišćenje godišnjeg odmora zaposleni podnosi pismeno rukovodiocu radne jedinice.

Rukovodilac radne jedinice xxxxx xx da blagovremeno sačini predlog plana korišćenja godišnjeg odmora zaposlenih grupisan prema poslovima.

Poslodavac će pri izradi plana korišćenja godišnjeg odmora naročito voditi računa o zahtevima zaposlenih sa najdužim radnim stažom i zaposlenih sa decom do 14 xxxxxx.

Član 27.

Godišnji odmor koristi se jednokratno ili u dva ili više delova.

Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. xxxx naredne godine.

Zaposleni ima pravo da godišnji odmor koristi u dva dela, osim ako se sa poslodavcem sporazume da godišnji odmor koristi u više delova.

Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti xx xxxx radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva xx xxxx radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. xxxx naredne godine.

Član 28.

Zaposleni u kalendarskoj godini u kojoj zasniva radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos ima pravo na srazmeran godišnji odmor.

Srazmeran godišnji odmor utvrđuje se tako što se zaposlenom utvrdi trajanje punog godišnjeg odmora prema kriterijumima iz člana 25. ovog pravilnika, odredi dvanaestina tako utvrđenog godišnjeg odmora i pomnoži sa brojem meseci rada u toj kalendarskoj godini.

Pri utvrđivanju srazmernog godišnjeg odmora decimala od 0.5 i više zaokružuje se na 1 radni xxx.

Član 29.

U slučaju korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora kod Poslodavca ili u organizacionoj jedinici Poslodavca, rešenje o korišćenju godišnjeg odmora, koje sadrži period korišćenja godišnjeg odmora i xxxxxx zaposlenih može se objaviti na oglasnoj tabli, najmanje 15 xxxx pre termina određenog za korišćenje godišnjeg odmora.

Rešenje o kolektivnom godišnjem odmoru smatra se uručenim zaposlenom danom njegovog objavljivanja. Preostali deo godišnjeg odmora prema kriterijumima utvrđenim u skladu sa Zakonom i ovim pravilnikom,

zaposleni ostvaruju u skladu sa članom 25. ovog pravilnika.

Plaćeno odsustvo

Član 30.

Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u ukupnom trajanju do xxxxx radnih xxxx u kalendarskoj godini, u slučaju:

1) sklapanja braka

2) Rođenje deteta ili usvajanje deteta

3) teže bolesti člana uže porodice

4) selidbe domaćinstva

5) otklanjanja posledica prouzrokovanih elementarnim nepogodama u domaćinstvu

6) Polaganje stručnog ili drugog ispita

7) Smrt člana šire porodice

5 xxxxx xxxx

5 xxxxx xxxx

7 xxxxx xxxx

2 xxxxx xxxx

3 xxxxx xxxx

6 xxxxx xxxx

1 radni xxx

Član 31.

Pored plaćenog odsustva iz člana 30. ovog pravilnika, zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo xxx pet radnih xxxx u slučaju smrti člana uže porodice, kao i pravo na dva uzastopna xxxx za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi, računajući xxx davanja krvi.

Članom uže porodice u smislu člana 30. xxxxx 3) i xxxxx 1. ovog člana smatraju se: bračni drug, xxxx, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj u skladu sa Porodičnim zakonom.

Neplaćeno odsustvo

Član 32.

Poslodavac može zaposlenom da odobri neplaćeno odsustvo na njegov obrazloženi zahtev, ako to ne ometa proces i organizaciju rada kod Poslodavca.

Za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa.

PLATE, NAKNADE PLATE I DRUGA PRIMANJA

Elementi za utvrđivanje plate

Član 33.

Zaposleni ima pravo na odgovarajuću platu, koja se utvrđuje u skladu sa Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama, ovim Pravilnikom, ugovorom o radu.

Osnovna plata pripada zaposlenom xxxx xxxx puno radno vreme ili radno vreme koje se smatra punim radnim vremenom.

Plata se utvrđuje na osnovu osnovice za obračun plata, koeficijenta koji se množi osnovicom, dodatka na platu i obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plate, u skladu sa zakonom.

Član 34.

Visina osnovice za obračuna plate utvrđuje Rešenjem o utvrđivanju osnovice za obračun i isplatu plata zaposlenih u Ustanovi sportski centar “BOR” koja se finansira iz budžeta opštine Bor.

Član 35.

Koeficijent posla zavisi od složenosti posla, potrebne stručne spreme, odgovornosti I uslova rada. U ustanovi sportski centar”BOR” na osnovu Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama primenjuju sledići koeficijentu:

- Samostalni stručni saradnik u fizičkoj kulturi(VII xxxxxx stručne spreme) 12,62

- Stručni saradnik (VII xxxxxx stručne spreme) 10,29

- Referent (IV xxxxxx stručne spreme) 8,38

- Kvalifikovani radnik (III xxxxxx stručne spreme) 7,01

- Nekvalifikovani radnik(osnovna škola, I I II xxxxxx stručne spreme) 5,83

Dodatak na platu

Član 36.

Zaposleni ima pravo na dodatak na platu po osnovu:

1) prekovremenog rada - 26% od osnovice;

2) rada na xxx praznika koji je neradni xxx - 110% od osnovice;

3) rada noću - 26% od osnovice;

4) vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada, ostvarenog u radnom odnosu kod poslodavca - 0,4% od osnovice.

Poslodavac u smislu stava 1. xxxxx 4) ovog člana je ustanova xxxx je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, pod uslovima propisanim zakonom.

Ako se istovremeno steknu uslovi za dodatak na platu po više osnova, plata se uvećava procentom dobijenim sabiranjem procenata uvećanja po svim osnovama.

Naknade plate

Član 37.

Zaposleni ima pravo na naknadu plate za vreme odsustvovanja xx xxxx u visini 100% prosečne plate u prethodnih dvanaest meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to:

1) za vreme korišćenja godišnjeg odmora;

2) za vreme odsustvovanja xx xxxx na xxx praznika koji je neradni xxx;

3) za vreme odsustva xx xxxx na poziv državnih organa;

4) za vreme korišćenja plaćenog odsustva u slučajevima koji su utvrđeni zakonom i ugovorom;

5) za vreme prekida rada do kojeg xx xxxxx naredbom nadležnog državnog organa, ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zdravlja na radu.

Član 38.

Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom obezbedi naknadu plate za vreme odsustvovanja xx xxxx zbog privremene sprečenosti za rad do 30 xxxx, i to:

1. u visini 65 % prosečne plate u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, koja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom xxx xxxx, ako Zakonom nije drukčije određeno;

2. u visini 100% prosečne plate u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, koja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako Zakonom nije drukčije određeno.

Rokovi za isplatu plate

Član 39.

Plata se isplaćuje u dva dela, i to: prvi deo do desetog u mesecu za prethodni mesec; drugi deo do dvadesetpetog u mesecu za prethodni mesec.

Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom, prilikom svake isplate plate, i naknade plate, dostavi obračun.

Naknada troškova

Član 40.

Zaposleni ima pravo na naknadu sledećih troškova:

1) za dolazak i odlazak xx xxxx, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz;

2) za službeno putovanje u zemlji, na osnovu naloga za službeno putovanje;

3) za službeno putovanje u inostranstvu u visini utvrđenoj posebnim propisima o izdacima za službeno putovanje u inostranstvo;

4) smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade.

Zaposleni ima pravo na punu naknadu troškova za službeno putovanje u zemlji, ako službeno putovanje traje duže od 12 časova, a na pola naknade, ako službeno putovanje traje duže od osam, a kraće od 12 časova, u visini neoporezivog iznosa koji je utvrđen Zakonom o porezu na dohodak građana.

Dnevne naknade za povećane troškove rada i boravka na terenu (terenski dodatak) u visini 3% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, a u skladu s aktom poslodavca.

Naknada troškova za službeno putovanje u zemlji iznosi 5% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Druga primanja

Član 41.

Zaposlenima pripada pravo na isplatu:

1) otpremnine pri odlasku u penziju, u visini tri plate koju bi zaposleni ostvario za xxxxx xxxx prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, s xxx što ne može biti niža od tri prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, ukoliko je to povoljnije za zaposlenog;

2) naknade troškova u slučaju smrti zaposlenog ili člana uže porodice (bračni drug ili deca) u visini troškova pogrebnih usluga prema priloženim računima, a najviše do neoporezivog iznosa, u skladu sa propisom kojim se uređuje porez na dohodak građana.

Član 42.

Zaposleni ima pravo na isplatu:

1) solidarne pomoći u slučaju:

(1) duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice;

(2) nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice, ukoliko ista nisu obezbeđena u skladu sa posebnim zakonom;

(3) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog, ukoliko ista nije ostvarena u skladu sa posebnim zakonom;

(4) nastanka teže invalidnosti zaposlenog;

(5) nabavke lekova za zaposlenog ili člana njegove uže porodice;

(6) pomoći maloletnoj deci zaposlenog za slučaj smrti zaposlenog roditelja;

(7) mesečne stipendije tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog koji je preminuo u toku obavljanja poslova radnog mesta na koje je raspoređen - do visine prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, bez pripadajućih poreza i doprinosa.

2) jubilarne nagrade, i to:

(1) za 10 xxxxxx xxxx provedenog u radnom odnosu, jedna plata;

(2) za 20 xxxxxx xxxx provedenog u radnom odnosu, jedna i po plate;

(3) za 30 xxxxxx xxxx provedenog u radnom odnosu, dve plate;

(4) za 40 xxxxxx xxxx za muškarce odnosno 35 xxxxxx xxxx za žene, provedenog u radnom odnosu, dve i po plate.

Platom u smislu stava 1. xxxxx 2) ovog člana smatra se prosečna mesečna plata zaposlenog, odnosno zaposlenih u ustanovi, odnosno prosečna zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, u prethodnih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem se isplaćuje jubilarna nagrada, u zavisnosti šta je za zaposlenog povoljnije.

Visina pomoći u toku godine, u slučajevima utvrđenim u stavu 1. tački 1) podtač. 1-6 ovog člana, priznaje se na osnovu uredne dokumentacije, a najviše do visine dva neoporezovana iznosa predviđena Zakonom o porezu na dohodak građana.

Član 43.

Zaposlenima pripada pravo na isplatu godišnje nagrade za Božićne praznike u jednakom iznosu.

O visini Božićne nagrade Osnivač i reprezentativni sindikati pregovaraće svake godine u postupku donošenja predloga budžeta za Opštinu Bor, s xxx da je iznos najmanje 10% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, koja prethodi isplati.

Deci zaposlenih do 15 xxxxxx starosti pripada pravo na prigodan poklon za Novu godinu u skladu sa odlukom poslodavca, do iznosa neoporezovanog dela, najkasnije do 31. Decembra tekuće godine, uz prethodno pribavljeno mišljenje sindikata.

NAKNADA ŠTETE

Član 44.

Zaposleni je odgovoran za štetu xxxx xx xx xxxx ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao poslodavcu, u skladu sa zakonom.

Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni je odgovoran za deo štete xxxx xx prouzrokovao.

Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog člana ne može utvrditi deo štete xxxx xx prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu naknađuju u jednakim delovima.

Ako xx xxxx zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno.

Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima xx xxxxxxx, ko xx xxxxx prouzrokovao i kako se naknađuje - utvrđuje poslodavac, u skladu sa opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Ako se naknada štete ne ostvari u skladu sa odredbama stava 5. ovog člana, o naknadi štete odlučuje nadležni sud.

Zaposleni koji je na radu ili u vezi s radom namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovao štetu trećem licu, a xxxx xx naknadio poslodavac, xxxxx xx da poslodavcu naknadi iznos isplaćene štete.

UPUĆIVANJE NA RAD KOD DRUGOG POSLODAVCA

Član 45.

Zaposleni može, uz svoju saglasnost da bude privremeno upućen na rad kod drugog Poslodavca, u skladu sa Zakonom.

Zaposleni može da bude upućen na rad kod drugog poslodavca u smislu stava 1. ovog člana za vreme dok traju razlozi za upućivanje, a najduže godinu xxxx bez njegove saglasnosti a uz njegovu saglasnost i duže od tog roka.

Za vreme dok je upućen na rad kod drugog poslodavca, zaposlenom kod Poslodavca miruju prava i obaveze iz radnog odnosa u skladu sa Zakonom.

PRESTANAK RADNOG ODNOSA

Član 46.

Zaposlenom može prestati radni odnos kod poslodavca u skladu sa zakonom.

U slučajevima prestanka radnog odnosa otkazom ugovora o radu xx xxxxxx poslodavca, poslodavac xx xxxxx da zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz, u slučajevima utvrđenim zakonom.

Prestanak radnog odnosa nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca

Član 47.

Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca:

1) ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti - danom dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti;

2) ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravnosnažnoj odluci suda, zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može mu se obezbediti obavljanje drugih poslova u ustanovi - danom dostavljanja pravosnažne odluke;

3) ako zbog izdržavanja kazne zatvora xxxx da bude odsutan xx xxxx u trajanju dužem od šest meseci - danom stupanja na izdržavanje kazne;

4) ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od šest meseci i zbog toga xxxx da bude odsutan xx xxxx - danom početka primenjivanja te mere.

VIŠAK ZAPOSLENIH

Član 48.

Ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za radom zaposlenih na neodređeno vreme, Poslodavac donosi program za rešavanje viška zaposlenih (u daljem tekstu: program), u skladu sa zakonom.

Program naročito sadrži:

1) razloge zbog kojih je prestala potreba za radom zaposlenih;

2) ukupan broj zaposlenih kod Poslodavca, kao i broj zaposlenih xxxx xxxx na neodređeno vreme;

3) kriterijume xxxxx xxxxxx se utvrđuje koji su zaposleni višak;

4) broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i staž osiguranja zaposlenih koji su višak i poslove koje obavljaju;

5) mere za zapošljavanje viška zaposlenih, kao što su: premeštaj na druge poslove, rad s nepunim radnim vremenom, ali ne kraćim od polovine punog radnog vremena, prekvalifikacija, dokvalifikacija, drugi oblik dodatnog obrazovanja, privremeno ili trajno upućivanje na rad kod drugog poslodavca itd.;

6) sredstva za rešavanje socijalno-ekonomskog položaja viška zaposlenih;

7) rok u kojem će zaposlenom koji xx xxxxx biti otkazan ugovor o radu ako ne može da mu se omogući zapošljavanje. Kriterijume iz programa utvrđuje Poslodavac u saradnji sa reprezentativnim sindikatom u ustanovi.

Član 49.

Poslodavac xx xxxxx da, pre donošenja programa, u saradnji sa reprezentativnim sindikatom kod Poslodavca i republičkom organizacijom nadležnom za zapošljavanje preduzme odgovarajuće mere za novo zapošljavanje viška zaposlenih.

Reprezentativni sindikat kod Poslodavca xxxxx xx da dostavi poslodavcu mišljenje na predlog programa u roku od 8 xxxx od xxxx dostavljanja predloga programa.

Poslodavac xx xxxxx da razmotri i uzme u obzir predloge republičke organizacije nadležne za zapošljavanje i mišljenje sindikata i da ih obavesti o svom stavu u roku od xxxx xxxx.

Član 50.

Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu zaposlenom za čijim xxxxx xx prestala potreba, bez njegove saglasnosti, i to:

1) zaposlenoj ženi za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva i odsustva xx xxxx radi nege deteta, kao ni xxxx xx detetom do dve godine starosti;

2) zaposlenom samohranom roditelju, osim ako ostvaruje redovne mesečne prihode (izdavanje nepokretnosti u zakup i sl.);

3) zaposlenom čije dete ima xxxxx xxxxxx psihofizičke ometenosti;

4) zaposleni koji se stara o članu uže porodice koji je ometen u razvoju, ima teško telesno oštećenje ili bolest usled koje je potpuno ili vrlo slabo pokretan;

5) ako oba bračna xxxxx xxxx u istoj ustanovi, jednom od bračnih drugova ne može prestati radni odnos; Članom uže porodice u smislu stava 1. xxxxx 4) ovog člana smatraju se: bračni drug, deca, xxxxx, sestre,

roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.

Odgovornost zaposlenih

Član 51.

Zaposleni xx xxxxx da poštuje radnu disciplinu, u skladu sa zakonom i aktom poslodavca kojim se uređuje radna disciplina.

Član 52.

U slučaju otkaza ugovora o radu zbog nepoštovanja radnih obaveza i radne discipline, poslodavac xx xxxxx da zaposlenog u pisanoj formi upozori na postojanje razloga za otkaz.

Pre davanja otkaza iz stava 1. ovog člana, poslodavac xx xxxxx da razmotri priloženo mišljenje reprezentativnog sindikata, u skladu sa zakonom.

Član 53.

Zaposlenom se može izreći mera privremenog udaljenja xx xxxx ukoliko je učinio povredu radne obaveze kojom je ugrožena imovina vrednosti xxxx xx dve prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku.

Nepoštovanje radne discipline

Član 54.

Zaposleni ne poštuje radnu disciplinu, pored slučajeva utvrđenih Zakonom, i ako:

1) pokazuje nemaran odnos prema sredstvima rada, poverenoj dokumentaciji, robi i sl.;

2) neopravdano zakasni na posao u toku tri xxxxx xxxx u mesecu ili ukupno pet radnih xxxx u kalendarskoj godini;

3) neopravdano izostane sa posla dva xxxxx xxxx u mesecu ili tri radna xxxx x xxxx kalendarske godine;

4) pasivno obavlja radne zadatke;

5) neuredno održava prostor u xxxx xx smeštena roba, dokumentacija i dr. a što ima za posledicu oštećenje stvari i robe;

6) ako svojim ponašanjem xxxxx xxxxx zaposlene da rade;

Povrede radnih obaveza

Član 55.

Zaposleni čini povredu radne obaveze, pored slučajeva utvrđenih Zakonom, i ako svojom krivicom učini sledeće povrede radnih obaveza:

1) neblagovremeno izvršava radne obaveze;

2) nezakonito raspolaže sredstvima;

3) oda poslovnu, službenu ili drugu tajnu utvrđenu zakonom ili opštim aktom Poslodavca;

4) falsifikuje novčana i druga službena dokumenta;

ZAŠTITA POJEDINAČNIH PRAVA

Član 56.

Ako nastane spor između Poslodavca i zaposlenog, Poslodavac i zaposleni mogu xx xxxxxx pitanja reše sporazumno.

Sporna pitanja rešava arbitar, koga sporazumno određuju Poslodavac i zaposleni.

Predlog za rešavanje spornog pitanja u pisanoj formi mogu podneti i Poslodavac i zaposleni, u roku od tri xxxx od xxxx dostavljanja rešenja zaposlenom.

Odluka arbitra je konačna i obavezuje strane u sporu - Poslodavca i zaposlenog.

Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom obezbedi neophodne uslove za bezbednost i zdravlje na radu, u skladu sa zakonom, drugim propisima kojima se uređuje bezbednost i zdravlje na radu.

BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

Član 57.

Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom obezbedi neophodne uslove za bezbednost i zdravlje na radu, u skladu sa zakonom, drugim propisima kojima se uređuje bezbednost i zdravlje na radu.

Radna xxxxx xx povećanim rizikom utvrđuju se aktom o proceni rizika, u skladu sa zakonom.

Član 58.

Zaposleni xx xxxxx da primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad, da namenski koristi sredstva za rad i opasne materije, da koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njima pažljivo rukuje da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje drugih lica.

Pre napuštanja radnog xxxxx, zaposleni xx xxxxx da radno mesto i sredstva za rad ostavi u stanju da ne ugrožavaju druge zaposlene.

Član 59.

Zaposleni xx xxxxx da, u skladu sa svojim saznanjima, odmah obavesti poslodavca o nepravilnostima, štetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih.

USLOVI ZA RAD SINDIKATA

Član 60.

Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da, bez prethodnog odobrenja, obrazuju sindikat, kao i da mu pristupaju pod isključivim uslovima da se pridržavaju njegovih statuta i pravila.

Član 61.

Sindikat ima pravo na donošenje svojih statuta i pravila, slobodne izbore predstavnika, organizovan način upravljanja i delovanja i formulisanje svog akcionog programa.

Sindikat ne može biti raspušten ili njegova delatnost obustavljena ili zabranjena administrativnim aktom poslodavca.

Član 62.

Zaposleni pristupa sindikatu dobrovoljnim potpisivanjem pristupnice. Izgled i sadržaj pristupnice uređuje se aktom sindikata.

Član 63.

Poslodavac xx xxxxx da obezbedi:

1) predstavniku reprezentativnog sindikata kod poslodavca prisustvovanje sednicama upravnog odbora na kojima se razmatraju pitanja od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih;

2) da razmotri mišljenja i predloge reprezentativnog sindikata pre donošenja odluka od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih.

3) tehničko-prostorne uslove u skladu sa prostornim i finansijskim mogućnostima, kao i da mu omogući pristup podacima i informacijama neophodnim za obavljanje sindikalnih aktivnosti.

Član 64.

Poslodavac je obavezan da ovlašćenim predstavnicima sindikata omogući odsustvovanje xx xxxx radi realizacije programskih aktivnosti i prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama, seminarima i kongresima, po pozivu organa koji organizuje sastanak.

Poslodavac je obavezan da za edukativne seminare i slično, a prema odluci nadležnog organa sindikata, omogući odsustvovanje xx xxxx predstavnicima sindikata u trajanju do xxxxx radnih xxxx godišnje.

Poslodavac je obavezan da predstavnicima sindikata koji su izabrani u sindikate višeg nivoa organizovanja omogući odsustvovanje xx xxxx za učestvovanje u radu tih organa, uz priložen poziv.

Član 65.

Lice ovlašćeno za zastupanje i predstavljanje reprezentativnog sindikata kod poslodavca za obavljanje sindikalne funkcije ima pravo:

1) na 20 plaćenih časova rada mesečno ako sindikat ima najmanje 100 članova.

2) na srazmerno manje plaćenih časova ako sindikat ima manje od 100 članova.

Sindikalni predstavnik koji je određen da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem pred arbitrom ili sudom ima pravo na plaćeno odsustvo xx xxxx za vreme zastupanja.

Pravo na štrajk

Član 66.

Pri organizovanju i sprovođenju štrajka sindikati moraju voditi računa o ostvarivanju Ustavom zagarantovanih xxxxxxx i prava drugih.

Xxxxxxxx se ne sme ugroziti pravo na život, zdravlje i ličnu sigurnost.

Član 67.

Štrajk xx xxxx najaviti u skladu sa zakonom.

U odluci kojom se najavljuje štrajk moraju se naznačiti štrajkački zahtevi, mesto, xxx i vreme štrajka, kao i podaci o štrajkačkom odboru.

Član 68.

Štrajkački odbor rukovodi štrajkom, prati da li se štrajk odvija u skladu sa zakonom, upozorava nadležne organe na pokušaje sprečavanja i ometanja štrajka, kontaktira sa nadležnim organima i vrši druge poslove.

Poslodavac xx xxxxx da razmotri svaku inicijativu štrajkačkog odbora za mirno rešavanje ispostavljenih štrajkačkih zahteva i da na nju odgovori na način na koji je inicijativa upućena.

XXXXX REŠAVANJE SPOROVA

Individualni spor

Član 69.

Opštim aktom i ugovorom o xxxx xxxx da se predvidi postupak sporazumnog rešavanja spornih pitanja između poslodavca i zaposlenog.

Sporna pitanja rešava arbitar koga sporazumno određuju strane u sporu, a iz xxxx stručnjaka koji je stručan za predmet spora.

Član 70.

Postupak pred arbitrom pokreće se u roku od tri xxxx od xxxx dostavljanja rešenja zaposlenima.

Arbitar xx xxxxx da xxxxxx odluku u roku od 10 xxxx od xxxx podnošenja zahteva za sporazumno rešavanje spornih pitanja.

Zaposlenom xxxx xx poslodavac otkazao ugovor o radu a traje postupak pred arbitrom xxx povodom, miruje radni odnos.

Član 71.

Ako arbitar u roku od deset xxxx od xxxx podnošenja zahteva za sporazumno rešavanje spornih pitanja ne xxxxxx odluku, rešenje o otkazu ugovora o radu postaje izvršno.

Odluka arbitra je konačna i obavezuje poslodavca i zaposlenog.

Član 72.

Protiv rešenja xxxxx xx povređeno pravo zaposlenog, ili je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata xxxx je zaposleni član, ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom u roku od 60 od xxxx dostavljanja rešenja, odnosno od saznanja za povredu prava.

Kolektivni radni spor

Član 73.

Kolektivni radni spor rešava se u skladu sa zakonom koji reguliše oblast mirnog rešavanja sporova.

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 74.

Za sva pitanja koja nisu uređena ovim Pravilnikom neposredno ćе se primenjivati odredbe Zakona o radu , Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakon o javnim službama, Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, i drugih propisa kojima su utvrđena prava, obaveze i odgovornosti poslodavca i zaposlenih u javnoj službi.

Član 75.

Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o radu kod poslodavca Ustanove sportski centar”BOR” broj 1863/2013 od 28.11.2013.godine.

Član 76.

Ovaj pravilnik objavljuje se na oglasnoj tabli Poslodavca i/ili internet stranici Poslodavca, a stupa na snagu osmog xxxx od xxxx objavljivanja.

Član 77.

Ovaj pravilnik prestaje da važi stupanjem na snagu Kolektivnog ugovora koji Poslodavac zaključi sa reprezentativnim sindikatom, u skladu sa Zakonom.

PREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA

Ustanove Sportki centar “BOR” u Boru