UREDBA

("Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori", br. 8/77)

UREDBA

O RATIFIKACIJI KONVENCIJE O UGOVORU O MEĐUNARODNOM DRUMSKOM PREVOZU PUTNIKA I PRTLJAGA (CVR)

ČLAN 1

Ratifikuje se Konvencija o ugovoru o međunarodnom drumskom prevozu putnika i prtljaga (CVR), sačinjena 1. xxxxx 1973. godine u Ženevi, u originalu na engleskom jeziku.

ČLAN 2

Tekst Konvencije u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:

KONVENCIJA

O UGOVORU O MEĐUNARODNOM DRUMSKOM PREVOZU PUTNIKA I PRTLJAGA (CVR)

Strane ugovornice,

Smatrajući poželjnim da se standardizuju uslovi za ugovore o međunarodnom drumskom prevozu putnika i prtljaga,

Sporazumele su se o sledećem:

Glava I

POLJE PRIMENE

Član 1

1. Ova konvencija primenjuje se na sve ugovore o prevozu putnika, a prema konkretnom slučaju njihovog prtljaga, drumskim vozilima xxxx xx u ugovoru predviđeno da se prevoz vrši na teritoriji najmanje dve zemlje i da se polazište i odredište, ili pak i jedno i drugo, nalaze na teritoriji jedne od država ugovornica, bez obzira na to gde se nalazi sedište ili kojeg su državljanstva strane ugovornice.

2. Za svrhe ove konvencije treba podrazumevati:

a) pod izrazom "prevoznik" svako lice koje se u svojstvu profesionalnog prevoznika, ali ne u svojstvu korisnika taksi-službe ili službe za iznajmljivanje vozila sa vozačem, obaveže na osnovu individualnog ili kolektivnog ugovora, da preveze jedno ili više lica, a prema konkretnom slučaju njihov prtljag, bez obzira na to da li lice vrši prevoz lično ili ne;

b) pod izrazom "putnik" svako lice koje prevoznik, izvršavajući ugovor o prevozu zaključen u njegovo ime ili od njegove strane, prevozi uz naplatu ili besplatno;

c) pod izrazom "vozilo" svako drumsko vozilo koje se koristi za izvršenje ugovora o prevozu pod uslovom da je namenjeno za prevoz lica; pri xxx se smatra da prikolica predstavlja deo vozila.

3. Ova konvencija se primenjuje takođe i u slučajevima kada xx xxxxxxxxx država ili neki drugi subjekt javnog prava.

4. Države ugovornice se obavezuju xx xxxx izmeniti nijednu odredbu ove konvencije zaključivanjem posebnih sporazuma između dve ili više država, osim ako budu želele da se ona ne primenjuje u njihovom pograničnom prometu.

Član 2

Ako se drumski prevoz prekida i koristi se neki drugi način transporta, ova konvencija se ipak primenjuje na one delove koji se ostvaruju drumskim prevozom, čak i ako nisu međunarodnog karaktera u smislu člana 1, ali pod uslovom da nisu pomoćni u odnosu na taj drugi način transporta.

Član 3

Ako se i samo vozilo prevozi na jednom delu puta nekim drugim načinom transporta, ova konvencija se primenjuje u pogledu štete nastale zbog udesa vezanog za prevoz u xxx vozilu do xxxx xx došlo za vreme boravka putnika u vozilu, ili prilikom njegovog ukrcavanja ili iskrcavanja, bilo pak, u vezi s činjenicom da se prtljag nalazi na vozilu ili u vozilu, ili je bio utovaran ili istovaran.

Glava II

LICA ZA KOJA PREVOZNIK SNOSI ODGOVORNOST

Član 4

Za svrhe ove konvencije, xxxxxxxxx xx odgovoran za dela i propuste svojih agenata i svih drugih lica čijim se uslugama koristi u vršenju obaveza iz ugovora o drumskom prevozu kada ti agenti ili xx xxxx deluju u okviru svog zapošljenja, u istoj xxxx xxx da je on xxx izvršio ta dela ili propuste.

Glava III

PREVOZNI DOKUMENTI

Deo 1. Putnici

Član 5

1. U slučaju prevoza putnika prevoznik xx xxxxx da izdaje individualne ili kolektivne karte. Ako putnik nema kod sebe kartu, ako je nepravilna ili izgubljena, to ne zadire u postojanje ili važnost ugovora o prevozu, za koji su i dalje merodavne odredbe ove konvencije.

2. U karti se navode ime i adresa prevoznika, kao i napomena da su za ugovor merodavne odredbe ove konvencije, čak i kad postoji klauzula xxxx xx sa xxx u opreci.

3. Prevoznik snosi odgovornost za svaku štetu koja bude pričinjena putnicima zbog toga što on nije izvršio svoje obaveze iz ovog člana.

Član 6

Sve dok se ne dokaže suprotno, karta služi kao potvrda navoda koji su u njoj sadržani.

Član 7

Ukoliko na karti nije navedena suprotna odredba, karta se može, ako nije izdata na ime putnika, ustupiti drugom licu sve do polaska na put.

Deo 2. Prtljag

Član 8

1. Prevoznik može izdati prtljažnu kartu, u kojoj se navodi količina i vrsta prtljaga koji mu xx xxxxxx; na zahtev putnika izdavanje prtljažne karte je obavezno. Izdavanje prtljažne karte je besplatno, uz rezervu da se na nju mogu naplatiti fiskalne takse.

2. U prtljažnoj karti, ukoliko se ista ne nalazi u sastavu putničke karte, treba da se navede naziv i adresa prevoznika i napomena da je za ugovor merodavna ova konvencija, čak i u slučaju da postoje neke klauzule koje su s njom u opreci.

3. Prevoznik snosi odgovornost za svaku štetu koja bude pričinjena putnicima zbog toga što prevoznik nije izvršio obaveze koje proističu iz ovog člana.

Član 9

Sve dok se ne dokaže suprotno prtljažna karta predstavlja potvrdu navoda koji su u njoj sadržani; ukoliko u njoj nisu navedene rezerve, smatra se da je prtljag predat u ispravnom stanju.

Član 10

1. Smatra se da xx xxxxxxxxx, radeći u dobroj nameri, valjano izvršio predaju prtljaga ako ga je izdao podnosiocu prtljažne karte.

2. Ukoliko se prtljažna karta ne pokaže, prevoznik nije xxxxx da izda prtljag za koji je prtljažna karta bila izdata, osim u slučaju da potražilac dokaže da ima prava na taj prtljag; ukoliko xx xxx xxx dokaz nedovoljan, prevoznik može zahtevati odgovarajuću kauciju, xxxx xxxxx da mu bude vraćena u roku od godinu xxxx posle xxxx uplate.

3. Prtljag koji nije preuzet po prispeću vozila predaje se na čuvanje na odgovarajuće obezbeđeno mesto bez obzira da xx xx na njega izdata prtljažna karta ili nije; smatra se da xx xxxxxxxxx xxxxx prtljaga za račun putnika; čuvanje se može prepustiti trećem licu; čuvar prtljaga ima pravo na pravičnu nagradu. Sva ostala pitanja u vezi sa čuvanjem nepreuzetog prtljaga regulišu se zakonskim propisima xxxxx u kojem je prtljag deponovan.

Glava IV

ODGOVORNOST PREVOZNIKA

Deo 1. Šteta pričinjena licima Član 11

1. Prevoznik snosi odgovornost za gubitak ili štetu nastalu zbog smrti, telesne povrede ili drugog oštećenja fizičkog ili psihičkog zdravlja putnika kao posledica udesa u vezi s prevozom do xxxx xx došlo za vreme dok xx xxxxxx nalazio u vozilu ili ukrcavao ili iskrcavao, ili do xxxx xx došlo u vezi s ukrcavanjem ili iskrcavanjem prtljaga.

2. Xxxxxxxxx xx oslobađa ove odgovornosti ukoliko je do udesa došlo zbog okolnosti koje prevoznik, i pored preduzetih mera nužnih u konkretnom slučaju, nije mogao izbeći i čije posledice nije mogao sprečiti.

3. Xxxxxxxxx xx ne oslobađa odgovornosti ako se poziva na xxxx xxxxxxx ili psihički nedostatak vozača, na neki kvar ili neispravnost vozila, ili na neku grešku ili xxxxx xxxx od xxxx xx iznajmio vozilo ili lica za koje bi ovaj drugi, shodno članu 4, snosio odgovornost da je on lično bio prevoznik.

Član 12

Imajući u vidu tačku 1 člana 13, sud koji vodi postupak određuje u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom xxxxx gde se nalazi njegovo sedište, uključujući norme kolizionog prava, razmere štete za koju xxxxx xxxx naknadu zbog smrti, telesne povrede ili nanošenja svake druge fizičke ili psihičke povrede putniku, kao i koja lica imaju prava na naknadu zbog takve povrede.

Član 13

1. Ukupan iznos naknade koju xx xxxxxxxxx xxxxx da isplati u vezi sa istim događajem ne može biti veći od 250.000 franaka za jednog oštećenika. Međutim, svaka država ugovornica može odrediti višu granicu, ili uopšte ne odrediti granicu. Ukoliko se glavno poslovno mesto prevoznika nalazi u toj državi ili u državi koja nije strana ugovornica, a čije zakonodavstvo predviđa višu granicu ili pak uopšte ne određuje granicu, prilikom određivanja ukupnog iznosa primenjuje se zakonodavstvo te države, izuzimajući norme koje se odnose na koliziono pravo.

2. Iznos naveden u tački 1 ovog člana ne uključuje sudske ili druge troškove koje xx xxxxxx imale u toku dokazivanja svojih prava, čije plaćanje ili naknada može pasti na teret prevoznika, kao ni xxxxxx obračunate u skladu s zakonom koji sud koji vodi postupak bude smatrao merodavnim.

3. Stranke koje zaključuju ugovor o prevozu mogu se dogovoriti o određivanju više granice. Ukoliko u ugovor nije uneta oprečna rezerva, taj dogovor bi obuhvatio sva xxxx xxxx imaju pravo na naknadu.

4. Ograničena visina naknade predviđena ovim članom primenjuje se na sva potraživanja u vezi sa smrću ili povredama ili svakim drugim oštećenjem fizičkog ili psihičkog zdravlja putnika. Ukoliko ima više potražilaca i ukoliko je ukupna visina njihovih potraživanja veća od utvrđenog maksimuma, potraživanja će se srazmerno smanjiti.

Deo 2. Oštećenje prtljaga

Član 14

1. Prevoznik snosi odgovornost za gubitak ili štetu pretrpljenu zbog potpunog ili delimičnog nestanka ili oštećenja prtljaga.

Xxxxxxxxx xx odgovoran za prtljag koji mu xx xxxxxx od momenta preuzimanja prtljaga do njegovog dostavljanja ili predaje na čuvanje xxxx xx predviđeno u tački 3 člana 10

Xxxxxxxxx xx odgovoran za svaki drugi prtljag dok se isti nalazi u vozilu, međutim u slučaju krađe ili gubitka koji nisu u vezi sa udesom, xxxxxxxxx xx odgovoran samo ako mu je taj prtljag bio predat na čuvanje. Smatra se da u taj drugi prtljag spadaju lične stvari koje putnik ima na sebi ili uza se.

2. Xxxxxxxxx xx oslobađa ove odgovornosti ukoliko je do gubitka ili oštećenja došlo usled defekta na samom prtljagu, usled posebnog rizika jer je xxx prtljag sadržavao kvarljive ili za prevoz opasne materije ili usled okolnosti koje prevoznik, i pored preduzetih mera nužnih u konkretnom slučaju, nije mogao izbeći i čije posledice nije mogao sprečiti.

3. Xxxxxxxxx xx ne oslobađa odgovornosti ako se poziva na xxxx xxxxxxx ili psihički nedostatak vozača, na neki kvar ili neispravnost vozila, ili na neku grešku ili xxxxx xxxx od xxxx xx iznajmio vozilo ili lica za koje bi ovaj drugi, shodno članu 4, snosio odgovornost da je on lično bio prevoznik.

Član 15

1. Prtljag koji nije dostavljen u roku od 14 xxxx od xxxx xxxx xx xxxxxx zahtevao da mu se xxxx xxxxx, smatra se izgubljenim.

2. Ukoliko se prtljag koji se smatrao izgubljenim pronađe u roku od godinu xxxx od xxxx xxxx xx xxxxxx zahtevao da mu xx xxxxx, xxxxxxxxx xx preduzeti sve razumne korake da o tome izvesti putnika. U roku od trideset xxxx posle dobijanja tog obaveštenja putnik može zahtevati da se prtljag dostavi, bilo u polazište bilo u odredište, uz povraćaj svake primljene naknade za štetu u vezi s gubitkom, ali uz zadržavanje svih prava da zahteva naknadu zbog zakašnjenja isporuke.

Član 16

1. Kada se u skladu s odredbama ove konvencije potražuje od prevoznika naknada štete za potpuni ili delimični gubitak prtljaga ili za njegovo oštećenje, može se podneti zahtev za isplatu iznosa u visini gubitka ili oštećenja xxx xxx iznos ne sme biti veći od 500 franaka po jedinici prtljaga ili 2000 franaka po putniku. Osim toga, može se podneti zahtev za isplatu iznosa ravnog visini štete za potpuni ili delimični gubitak ili oštećenje ličnih stvari koje putnik nosi na sebi ili uza se, xxx xxx iznos ne sme biti veći od 1000 franaka po putniku.

2. Iznosi navedeni u tački 1 ovog člana ne uključuju sudske i druge troškove koje xx xxxxxx imale u toku dokazivanja svojih prava čije plaćanje ili naknada može pasti na teret prevoznika, kao ni xxxxxx obračunate u skladu sa zakonom koji sud koji vodi postupak bude smatrao merodavnim.

3. Stranke koje zaključuju ugovor o prevozu mogu se dogovoriti o određivanju viših granica.

Deo 3. Opšte odredbe

Član 17

1. Xxxxxxxxx xx potpuno ili delimično oslobađa odgovornosti koja proističe iz ove konvencije srazmerno gubitku ili oštećenju do kojih xx xxxxx krivicom ili nepažnjom putnika ili ponašanjem putnika koje ne odgovara normalnom ponašanju putnika.

2. Ukoliko prevoznik snosi odgovornost za gubitak ili oštećenje xxx xx neko treće lice doprinelo svojim postupcima ili propustima da do njih dođe, prevoznik odgovara za svu štetu, uz rezervu da ipak ima pravo da podnese regresnu tužbu protiv tog trećeg lica.

3. Xxxxxxxxx xx oslobađa odgovornosti koju snosi na osnovu ove konvencije ukoliko su gubitak ili oštećenje izazvani nuklearnim incidentom i kada, na osnovu specijalnih propisa važećih u jednoj državi ugovornici kojima se reguliše odgovornost u oblasti nuklearne energije, odgovornost za ovaj gubitak ili oštećenje snosi korisnik nuklearnog uređaja ili lice koje ga zamenjuje.

Član 18

1. U svim slučajevima koji se regulišu ovom konvencijom svaki postupak u pogledu odgovornosti, po bilo kom osnovu, može biti pokrenut protiv prevoznika ili lica za koje on odgovara shodno članu 4, samo u uslovima i granicama predviđenim ovom konvencijom.

2. Prevoznik nema prava da se poziva na odredbe ove konvencije, kojima se potpuno ili delimično isključuje njegova odgovornost ili ograničava naknada koju treba platiti, ukoliko je do gubitka ili oštećenja došlo s umišljajem ili usled grubog nehata za koje se okrivljuju prevoznik ili lica za čije postupke on odgovara shodno članu 4. Isto se odnosi i na lice za čije postupke prevoznik odgovara shodno članu 4, ukoliko se postavlja pitanje odgovornosti toga lica i ukoliko je do gubitka ili oštećenja došlo s umišljajem ili usled grubog nehata toga lica.

3. Uz rezervu prethodne xxxxx, ukupna visina naknade koju plaća prevoznik i lica za čije postupke je on odgovoran shodno članu 4, ne može preći sume koje su predviđene u prethodnim delovima xxx xxxxx.

Član 19

Pod frankom koji se u ovoj konvenciji pominje ima se u vidu zlatni franak težine 10/31 grama finoće 0,9000.

Glava V

PRIGOVORI I TUŽBE

Član 20

1. Ukoliko putnik podigne prtljag bez reklamacije, to je dokaz da je prtljag dobijen kompletan i u ispravnom stanju sve dok se ne dokaže suprotno. Reklamacija xx xxxx podneti prevozniku u usmenoj ili pismenoj formi u roku od xxxxx xxxx posle faktičkog preuzimanja prtljaga xx xxxxxx podnosioca reklamacije.

Što xx xxxx prtljaga koji nije predat prevozniku, gorespomenuti rok se računa od trenutka kada se utvrdi gubitak ili oštećenje, ali najkasnije od trenutka prispeća vozila u odredište putnika.

2. Putnik se oslobađa obaveza koje za njega proističu iz xxxxx 1 ovog člana, ukoliko je gubitak ili stanje prtljaga propisno ustanovljeno u prisustvu putnika i prevoznika.

Član 21

1. U slučaju spora nastalog iz prevoza koji je predmet ove konvencije, oštećenik se može obratiti, osim nadležnim sudovima država-potpisnica Konvencije koje xx xxxxxx ugovornice sporazumno odredile, i sudovima države na čijoj teritoriji se nalazi:

a) mesto u kojem tuženi ima svoje glavno poslovno mesto, prebivalište ili poslovno mesto čijim je posredovanjem zaključen ugovor o prevozu ili

b) mesto gde xx xxxxx do gubitka ili oštećenja, ili

c) polazište ili odredište;

i može se obratiti xxxx xxx sudovima.

2. U slučaju da se spor na koji se odnosi xxxxx 1 ovog člana rešava pred sudom koji je za to nadležan u skladu s ovom tačkom, ili ukoliko je dotični sud već doneo odluku o xxx sporu, između istih strana ne može se pokrenuti novi spor po istoj osnovi, izuzev u slučajevima kada odluka suda kod xxxx xx uložena prva tužba ne može biti izvršna u državi u kojoj je pokrenut novi postupak.

3. Xxxx xx presuda u nekom sporu na koji se primenjuje xxxxx 1 ovog člana xxxxxx xx xxxxxx xxxx jedne od država ugovornica koji je nadležan na osnovu xxx xxxxx postala izvršna u toj zemlji, ta presuda postaje izvršna i u svakoj drugoj državi ugovornici čim se izvrše formalnosti predviđene za te svrhe u toj državi. Isključuje se revizija procesa o suštini spora.

4. Odredbe iz prethodne xxxxx odnose se na presude donete u prisustvu stranaka, na presude donete u odsustvu i na sudska poravnanja, ali se ne odnose ni na presude sudova koje su samo privremeno na snazi, ni na presude po kojima onaj xx xx izgubio parnicu xxxx xx xxxxxx ne samo sudske troškove, nego i da nadoknadi oštećeniku troškove do kojih xx xxxxx usled putnog ili delimičnog neudovoljenja njegovom tužbenom zahtevu.

5. Od državljana država ugovornica ove konvencije čije se boravište ili poslovno sedište nalazi u jednoj od tih država sud ne može zahtevati kauciju za pokriće sudskih troškova u vezi sa podnošenjem tužbe koja se odnosi na prevoz shodno ovoj konvenciji.

Član 22

1. Pravo na podizanje tužbe u vezi sa smrću, telesnim povredama ili bilo kakvom drugom štetom nanetom fizičkom ili psihičkom zdravlju putnika zastareva po proteku tri godine.

Rok zastarelosti teče od xxxx xxxx je lice kome xx xxxxx pričinjena o tome saznalo ili je moralo saznati. Međutim, rok zastarelosti ne može biti duži od pet xxxxxx računajući od xxxx xxxx se desila saobraćajna nesreća.

2. Pravo na podizanje tužbe zbog prevoza na koji se odnosi ova konvencija, osim tužbi navedenih u tački 1 ovog člana, zastareva u svim slučajevima po proteku jedne godine.

Rok zastarelosti teče od xxxx xxxx je vozilo prispelo u putnikovo odredište ili, u slučaju nedolaska vozila, od xxxx xxxx je trebalo da stigne u putnikovo odredište.

3. Podizanjem tužbe u pismenom obliku prekida se rok zastarelosti do xxxx xxxx xxxxxxxxx u pismenoj formi odbaci tu tužbu i vrati dokumenta koja su mu u prilogu bila uručena kao obrazloženje potraživanja. U slučaju delimičnog prihvatanja tužbenog zahteva, rok zastarelosti iznova počinje da teče samo u odnosu na onaj deo potraživanja koji ostaje sporan. Obaveza dokazivanja činjenice prijema tužbe, odn. odgovora na tužbu i vraćanje dokumenata pada na teret one strane koja se na te činjenice poziva. Podnošenjem daljih tužbenih zahteva o istom predmetu ne prekida se rok zastarelosti, osim ako xx xxxxxxxxx ne saglasi da ih razmatra.

4. S rezervom poštovanja odredbe iz prethodne xxxxx, produženje roka zastarelosti određuje se na osnovu zakonskih odredaba suda kojem je tužba podneta, izuzev normi koje se odnose na koliziono pravo. Ovim zakonom određuju se i uslovi za prekid roka zastarelosti.

Glava VI

NIŠTAVOST OBAVEZA IZ UGOVORA KOJE SU U SUPROTNOSTI SA OVOM KONVENCIJOM

Član 23

1. Svaka obaveza na osnovu ugovora kojom bi se direktno ili indirektno odstupilo od odredaba ove konvencije smatra se ništavom. Ništavost takve obaveze ne povlači za sobom ništavost drugih odredaba ugovora.

2. Ništavom se smatra svaka klauzula po kojoj se prevozniku ustupaju prava koja proističu iz nekog ugovora o osiguranju, zaključenog u korist putnika ili svaka slična klauzula kao i svaka klauzula koja prebacuje teret dokazivanja.

3. Ništavom se takođe smatra svaka klauzula kojom se određuje nadležnost arbitražnog suda, a xxxx xx ugovorena pre događaja koji je prouzrokovao štetu.

Glava VII

ZAVRŠNE ODREDBE

Član 24

1. Ova konvencija će biti otvorena za potpisivanje ili pristupanje državama članicama Evropske ekonomske komisije i državama xxxxxx xx odobreno učešće u radu Komisije u savetodavnom svojstvu na osnovu xxxxx 8 Ovlašćenja Komisije.

2. Države koje mogu učestvovati u nekim radovima Evropske ekonomske komisije na osnovu xxxxx 11 njenog Ovlašćenja mogu postati strane ugovornice ove konvencije pristupanjem posle njenog stupanja na snagu.

3. Konvencija je otvorena za potpisivanje zaključno do 1. xxxxx 1974. g. Posle tog datuma xxxx otvorena za pristupanje.

4. Ova konvencija podleže ratifikaciji država potpisnica.

5. Instrumenti o ratifikaciji ili pristupanju xxxx deponovani kod generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija.

Član 25

1. Ova konvencija stupa na snagu devedesetog xxxx od xxxx deponovanja instrumenata o ratifikaciji ili pristupanju pet država spomenutih u članu 24 xxxxx 1.

2. Za svaku državu koja ratifikuje ovu konvenciju ili joj pristupi posle deponovanja pet instrumenata o ratifikaciji ili pristupanju, ova konvencija stupa na snagu devedesetog xxxx od xxxx predaje instrumenata o ratifikaciji ili pristupanju xx xxxxxx te države.

Član 26

1. Svaka strana ugovornica može otkazati ovu konvenciju saopštenjem generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija.

2. Otkaz stupa na snagu dvanaest meseci od xxxx xxxx generalni sekretar primi saopštenje o otkazu.

Član 27

Ako se posle stupanja na snagu ove konvencije usled otkaza broj država ugovornica smanji na manje od pet, Konvencija će prestati da bude na snazi onog xxxx xxxx xxxxx xx snagu poslednji otkaz.

Član 28

1. Svaka država može prilikom deponovanja svog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju, ili u bilo kom drugom trenutku kasnije, izjaviti saopštenjem generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija da će se ova konvencija primenjivati na sve teritorije ili na neke teritorije za čije spoljne odnose ta država ima odgovornost. Konvencija počinje da se primenjuje na teritoriji ili na teritorijama spomenutim u saopštenju devedesetog xxxx od xxxx kad generalni sekretar dobije spomenuto saopštenje ili, ukoliko Konvencija na taj xxx xxx nije stupila na snagu, od xxxx njenog stupanja na snagu.

2. Svaka država xxxx xx u skladu s tačkom 1 ovog člana izjavila da će se ova konvencija primenjivati na svaku teritoriju za čije spoljne odnose ima odgovornost, može u skladu sa članom 26 otkazati Konvenciju u pogledu spomenute teritorije.

Član 29

Svaki spor između dve ili više strana ugovornica u vezi sa tumačenjem ili primenom Konvencije, xxxx xxxxxx ne mogu rešiti putem pregovora ili na neki drugi način, xxxx iznet na zahtev jedne od zainteresovanih strana ugovornica pred Međunarodni sud pravde.

Član 30

1. Svaka strana ugovornica može prilikom potpisivanja ili ratifikacije ove konvencije ili pristupanja konvenciji dati izjavu saopštenjem generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija da je član 29 Konvencije ne obavezuje. Ostale strane ugovornice neće biti vezane članom 29 Konvencije prema strani ugovornici xxxx xx dala takvu rezervu.

2. Izjava predviđena tačkom 1 ovog člana može se u svako doba povući dostavljanjem saopštenja generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija.

Član 31

1. Svaka strana ugovornica Sporazuma o opštim uslovima izvršenja međunarodnog prevoza putnika autobusima, potpisanog u Berlinu 5. decembra 1970. god. može prilikom potpisivanja, ratifikacije ili pristupanja ovoj konvenciji, ili pak bilo kada kasnije, obavestiti, dostavljanjem saopštenja, generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija, da će u slučaju kolizije između ove konvencije i spomenutog sporazuma primenjivati odredbe ove potonje u pogledu prevoza za koji se ugovorom o prevozu predviđa:

(a) da se polazište i odredište nalaze na teritoriji države xxxx xx dala izjavu, ili

(b) da se prevoz vrši na teritoriji najmanje jedne države xxxx xx dala takvu izjavu i da xx xxxx vršiti na teritoriji ni jedne od strana ugovornica ove konvencije koja nije dala takvu izjavu.

2. Izjava iz xxxxx 1 ovog člana može se povući u svako doba dostavljanjem saopštenja generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija.

Član 32

1. Svaka strana ugovornica može prilikom potpisivanja, ratifikovanja ili pristupanja ovoj konvenciji, ili bilo kada kasnije, izjaviti dostavljanjem saopštenja generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija da zadržava pravo da umesto čl. 11 i 14 ove konvencije primenjuje odredbe bilo koje međunarodne konvencije xxxx xx strana ugovornica, ili to može postati koja se odnosi na građansku odgovornost za štetu nanetu motornim vozilom, a koje bi bile povoljnije za putnike.

2. Rezerva spomenuta u tački 1 ovog člana može se povući u svako doba dostavljanjem saopštenja generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija.

Član 33

Ne dozvoljavaju se nikakve rezerve ili izjave osim onih koje su predviđene u čl. 30, 31 i 32 ove konvencije.

Član 34

1. Posle tri godine važnosti ove konvencije svaka strana ugovornica može, dostavljanjem saopštenja generalnom sekretaru Organizacije ujedinjenih nacija, zatražiti sazivanje konferencije u cilju unošenja izmena i dopuna ili reviziji ove konvencije. Generalni sekretar obaveštava o xxx zahtevu sve strane ugovornice i u xxx cilju saziva konferenciju ukoliko u roku od četiri meseca posle saopštenja najmanje jedna četvrtina strana ugovornica obavesti da je saglasna sa sazivanjem konferencije.

2. Ukoliko se u skladu sa tačkom 1 ovog člana sazove konferencija, generalni sekretar obaveštava o tome sve strane ugovornice i obraća im se s molbom da mu u roku od tri meseca podnesu predloge o tome šta žele da se razmatra na konferenciji. Najmanje tri meseca pre početka konferencije generalni sekretar saopštava svim stranama ugovornicama privremeni dnevni red konferencije, kao i tekstove tih predloga.

3. Generalni sekretar poziva na svaku konferenciju sazvanu u skladu s ovim članom sve države spomenute u tački 1 člana 24, kao i države koje su postale strane ugovornice na osnovu xxxxx 2 člana 24.

Član 35

Osim saopštenja predviđenog u članu 34, generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija obaveštava države spomenute u tački 1 člana 24, kao i države koje su postale strane ugovornice na osnovu xxxxx 2 člana 24 o sledećem:

a) o ratifikaciji i pristupanju Konvenciji shodno članu 24;

b) o datumima stupanja na snagu ove konvencije u skladu sa članom 25;

c) o otkazima shodno članu 26;

d) o prestanku važnosti ove konvencije shodno članu 27;

e) o saopštenjima dobijenim shodno članu 28;

f) o saopštenjima dobijenim shodno čl. 30, 31 i 32.

Član 36

Posle 1. xxxxx 1974. godine original ove konvencije xxxx deponovan kod generalnog sekretara Organizacije ujedinjenih nacija, koji će na odgovarajući način dostaviti overene kopije svakoj državi spomenutoj u tač. 1 i 2 člana 24.

U potvrdu čega xx xxxx potpisani, za to propisno ovlašćeni, potpisali ovu konvenciju.

Sačinjeno u Ženevi u jednom primerku prvog xxxxx hiljadu devetsto sedamdeset xxxxx xxxxxx na engleskom, ruskom i francuskom jeziku, pri čemu su sva tri teksta podjednako verodostojna.

ČLAN 3

Ova uredba stupa na snagu osmog xxxx od xxxx objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".