OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLENIKA

Xxxxxxxxxx Xxxxx*

UDK: 349.22

OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLENIKA

ANGAŽOVANOG PO UGOVORU O DELU

REZIME: Ugovori zaključeni intuitu personae su takvi ugovori kod kojih lična svojstva jednog ili oba ugovornika predstavljaju od- lučujući element njihove saglasnosti, tako da je izvršenje obaveza ili sticanje prava strogo u vezi sa ugovornikom zbog čijih je ličnih svoj- stava ugovor i zaključen. Ugovor o delu se uvek zaključuje kao ugo- vor intuit personae i upravo je to jedna od njegovih glavnih osobina. Obaveze poslenika su: izvršenje dela u smislu obavljanja određenog fizičkog ili intelektualnog rada, odnosno postizanje određenog rezul- tata, izvršenje posla u ugovorenom roku, bitno je i da posao obavi on lično, kao i garancija za svojstva i predaja izrađene stvari naručiocu. Pored ovih obveza, poslenik xx xxxxx i da skrene pažnju naručiocu o nedostacima materijala.

Ključne reči: ugovor o delu, poslenik, odgovronost za izradu dela

Uvod

Ugovor je akt saglasnosti volja koji uzrokuje određene pravne posledice. Njime se stvaraju prava i obaveze za određena lica. U tome se sastoji njegovo dejstvo u najopštijem smislu. Izvesni pravnici tvrde da je ugovor „zakon“, što je češći slučaj u stranom zakonodavstvu. Xxxxxxx u xxx smislu navodi, iako ugovor ima snagu zakona, on nije zakon u uobičajenom značenju, u stvari to je ugovor u posebnom smislu. Obzirom da njega nisu doneli državni zako- nodavni organi u naročitom postupku, već fizička i pravna lica saglasnošću svojih volja, prema tome, on ne važi za sve pravne subjekte, kao što xxxx državni zakoni, već samo za neke od njih. Ugovor xxx xxxxx važi samo za njegove tvorce, odnosno za xxxx xxxx u njemu učestvuju. Za xxxxx xxxx, ugovor

* Docent, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe u Novom Sadu, Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu, e-mail: xxxxx.x00@xxxxx.xxx

ne proizvodi ni prava, a ni obaveze. Bitno je napomenuti da se trećim licima smatraju xxx xxxx koja ni na xxxx xxxxx nisu učestvovala u zaključenu ugovora. Kod uzajamnih ugovora obaveza jedne strane čini osnov obaveze druge stra- ne. Pod dejstvom ugovora o delu podrazumeva se realizacija prava i obaveza naručioca i poslenika xxx xxxxxx ugovarača, od nastanka ovog ugovora, pa do pozitivnog ili negativnog ishoda njihovih ugovornih odnosa. U stvari to su prava i obaveze strana koja proizilaze iz ovog ugovora. Obaveze poslenika su: izvršenje dela u smislu obavljanja određenog fizičkog ili intelektualnog rada, odnosno postizanje određenog rezultata, izvršenje posla u ugovorenom roku, bitno je i da posao obavi on lično, kao i garancija za svojstva i predaja izrađene stvari naručiocu. Pored ovih obaveza, poslenik xx xxxxx i da skrene pažnju naručiocu o nedostacima materijala. Dok je naručilac posla xxxxx da isplati određenu naknadu za izvršeno delo, i da primi rad koji je izvršen prema odredbama ugovora i pravilima posla.

1. Obaveze poslenika

Ugovorom o delu poslenik se obavezuje naručiocu da će obaviti odre- đeni posao. Postavlja se pitanje kakav je to posao xxxx xxxxx da obavi posle- nik? Taj posao može da znači stvaranje nove fizičke stvari, kao što je izrada drvenog stola, izrada odeće, cipela, nove haljine, slike, skulpture itd. Može da znači i promenu već postojeće fizičke stvari, kao što je farbanje ograde, popravka frižidera, popravka automobila itd. Međutim, posao poslenika može da bude i izvršenje neke usluge. U ovim slučajevima zakon govori o obavezi izvršenja nekog fizičkog ili intelektualnog rada. Okvir ovih poslova je veoma širok jer on obuhvata ne samo poslove zasnovane na nekoj telesnoj stvari, kao što je proizvodnja nove stvari, opravka već postojeće stvari, već i poslove umetničke, naučne ili literarne vokacije. Drugim rečima, fizička i intelektual- na snaga poslenika, bez obzira na upotrebu pomoćnih sredstava angažovana u smislu izvršenja određenog rada, predstavlja imanentno svojstvo ugovora o delu.1 Posao koji poslenik obavi xxxx biti izvršen blagovremeno i uredno. Što xx xxxx blagovremenosti poslenik treba posao da obavi u ugovoreno vreme. Ugovor je primarni izvor poslenikove obaveze, osim imperativnih zakonskih odredbi, kojih za ugovor o delu, po pravilu, nema. U slučaju xxxx xxxxxx nisu ugovorile predviđeno vreme izvršenja posla, onda se ono određuje prema vr- sti i prirodi konkretnog posla, vodeći računa o odgovarajućem standardu, od- nosno uzima se ono vreme koje je razumno potrebno za odgovarajući posao.

1 Xxxxxxx X., (1980). Obligaciono pravo. Beograd, Privredna štampa, str. 710-711.

Poslenik nije xxxxx samo da obavi posao već to xxxx da učini stručno, prema pravilima svoje struke i naravno, savesno.2 Obzirom, da ugovor o delu pri- pada grupi ugovora sa naknadom, na njega se primenjuje član 121 Zakona o obligacionim odnosima, koji propisuje da svaki ugovarač odgovara za mate- rijalne nedostatke svog ispunjenja. Kao i da, ugovarač odgovara i za pravne nedostatke ispunjenja i xxxxx xx da štiti drugu stranu od prava i zahteva trećih xxxx xxxxxx bi njeno pravo bilo isključeno ili suženo.3 Poslenik xx xxxxx, na- kon izvršenog posla da stvar preda naručiocu, a ovaj je u obavezi da stvar pre- gleda i u slučaju nedostataka, odmah obavesti poslenika. Prema tome, tri su osnovne obaveze poslenika, a to su: obaveza izvršenja dela, obaveza saradnje tokom izvršenja dela i obaveza predaje izrađene stvari.

2. Kvalitet poslenikovog materijala i nedostaci materijala

Kod ugovora o delu, izrada dela zavisi kako od kvaliteta poslenikovog rada, tako i od kvaliteta materijala. U slučaju xxxx xx ugovoreno da poslenik izradi stvar od svog materijala, xxxxx xx stvar izraditi od materijala koji je kvaliteta određenog ugovorom. Međutim, ako u ugovoru nije naveden kva- litet materijala, poslenik xx xxxxx dati materijal srednjeg kvaliteta. Šta se smatra srednjim kvalitetom materijala? Pojam srednjeg kvaliteta određuje se prema odgovarajućem standardu, a ceniće se od slučaja do slučaja. Srednji kvalitet materijala, predstavlja prosečno dobar materijal, odnosno, neku sredi- nu između najboljeg i najlošijeg kvaliteta. Poslenik je u obavezi dati materijal srednjeg kvaliteta, međutim u zavisnosti od posla, xxxxx xx proceniti koji ma- terijal je odgovarajući, pa na osnovu toga xx xxxxx dati materijal odgovarajuć- eg kvaliteta.4 Zakon propisuje da je poslenik odgovoran naručiocu za kvalitet upotrebljenog materijala, isto kao prodavac.5 U xxx smislu poslenik odgo- vara za nedostatke materijala. Nedostatak materijala postoji: ako stvar nema svojstva za njenu redovnu upotrebu ili za promet; ako stvar nema potrebna svojstva za naročitu upotrebu, za xxxx xx kupac nabavlja, a koja xx xxxx poznata prodavcu ili mu xx xxxxxx biti poznata; ako stvar nema svojstva i odlike koje su izričito ili prećutno ugovorene, odnosno propisane; xxxx xx prodavac pre- dao stvar koja nije saobrazna uzorku ili modelu, osim ako su uzorak ili model

2 Xxxxxxx X., Xxxxxxxxxx X., (1980). Komentar Zakona o obligacionim odnosima: knjiga druga.

Kragujevac, Pravni fakultet; Gornji Milanovac, Kulturni centar, str. 302-303.

3 Član 121, stav 1 i 2 Zakon o obligacionim odnosima sa registrom pojmova : prvo izdanje, (2008). priredio Xxxxxxxx N., Beograd, Poslovni biro, str. 35.

4 Xxxxxxx X., Xxxxxxxxxx X. (1980). op. cit, str. 299.

5 Član 602, stav 2, Zakon o obligacionim odnosima sa registrom pojmova, op. cit., str. 135.

pokazani samo radi obaveštenja.6 Xxxxx, poslenik xx xxxxx da upozori naručio- ca posla o svim bitnim nedostacima materijala. Poslenikova obaveza upozo- ravanja naručioca proizilazi iz pretpostavke da je on stručan za obavljanje ugovorenog posla, te xx xxxxx proceniti koji kvalitet materijala je potreban za valjanu izradu ugovorene stvari. Osnovna obaveza poslenika je da ugovoreni posao izvrši sa pažnjom dobrog stručnjaka, što je saglasno sa članom 18, stav 2 ZOO,7 a to znači, načelno, da ni nepravilno postupanje naručioca ne može da ublaži odgovornost poslenika. U slučaju, kada naručilac daje materijal za izvršenje ugovora o delu, čak ni tada se poslenik ne oslobađa odgovornosti za nedostatke dela koji su posledica svojstva toga materijala. Poslenik xx xxxxx materijal ispitati savesno kao da se radi o materijalu koji xx xxx xxx i xxxxx xx da upozori naručioca na nedostatke materijala. Obzirom, da je obavezan da postupa xxx xxxxx stručnjak, za povredu ove svoje obaveze ne odgovara samo onda xxxx xx nedostatke stvarno uočio, već i onda kada ih je prema svo- joj pretpostavljenoj profesionalnoj stručnosti morao zapaziti, a naručiocu nije na njih skrenuo pažnju. Međutim, kada ipak, naručilac insistira na upotrebi materijala sa nedostatkom, poslenik se oslobađa odgovornosti za eventualne nedostatke dela, koji bi bili posledica svojstva primljenog materijala. U xxx slučaju posao će obaviti prema uputstvima naručioca. Poslenik može odbiti izvršenje dela zbog nedostataka materijala, ako je očigledno da taj materijal nije podoban za naručeno delo, ako bi izrada od zahtevanog materijala mogla narušiti ugled poslenika, kada bi izrada stvari iz nepodobnog materijala mo- gla prouzrokovati opasnost po zdravlje ili telesni integritet naručioca ili ljudi uopšte, ako bi upotreba tog materijala bila protivna propisima, standardima i sl. Poslenik bi u ovim slučajevima bio oslobođen izvršenja obaveze, ukoliko bi, ipak delo izradio, bio bi odgovorna za njegove nedostatke. Pravo xx xxxxx- danje ugovora u ovim slučajevima ima posleni, ako naručilac ne bi umesto nepodobnog materijala obezbedio kvalitetni materijal. Xxxxx, poslenik se ne bi mogao osloboditi odgovornosti za nedostatke izrađenog dela, čak ni onda kada bi naručeno delo izradio po nepravilnom nalogu naručioca. Budući da je poslenik odgovoran kao stručan privrednik za kvalitet obavljenog posla, xxxxx xx da proveri pravilnost naloga naručioca sa profesionalnom pažnjom i da ga upozori na nedostatke u primljenom nalogu. U suprotnom, smatraće se da je povredio svoju ugovornu obavezu, pa postoji mogućnost da odgovara

6 Član 000, Xxxx., xxx. 111.

7 Strana u obligacionom odnosu dužna je da u izvršavanju obaveza iz svoje profesionalne delatnosti postupa s povećanom pažnjom, prema pravilima struke i običajima (pažnja dobrog stručnjaka).

za naknadu štete.8 U xxx smislu, Xxxxx zauzima stav, da prirodi posla ne od- govaraju uputstva koja predstavljaju izmenu prvobitnih planova, prvobitnih uputstava, sem u slučaju ugovora o građenju, što je posebno regulisano zako- nom. Uputstva koja naručilac daje prema opštem regulisanju ugovora o delu su samo takva uputstva koja dopunjuju prvobitne planove i uputstva, a da se ne traži njihova izmena.9

3. Obaveza izvršenja dela

Zakon o obligacionim odnosima propisuje, da je poslenik xxxxx da izvrši delo onako xxxx xx ugovoreno i da to delo izvrši po pravilima struke. Osnovno pravilo kod ugovora xxxxx xx, da naručilac naručuje delo onako kako njemu odgovara i daje tačna uputstva za izradu tog dela posleniku, a poslenik xx xxxxx da to xxxx izvrši po pravilima svoje struke. Poslenik je takođe xxxxx xx xxxx izvrši u ugovoreno vreme, a ukoliko vreme nije određeno, onda za vreme koje je razumno potrebno za takve poslove. Obzirom da je poslenik, po pra- vilu specijalizovan za poslove koje treba da izradi po zamisli naručioca, xxxxx xx da naručioca obavesti, odnosno upozori na posledice ako kvalitet materijala ne odgovara. Poslenik može i da odbije zahtev naručioca, ako smatra da izra- da dela od predatog materijala nije podobna za naručeno delo, posebno ako bi takva izrada mogla naneti štetu ugledu poslenika. Poslenik može da odbije zahtev naručioca, čak i kada se naručeno delo radi sa materijalom poslenika, u xxx slučaju poslenik xx xxxxx da upozori naručioca o nedostacima u nje- govom nalogu, kao i na druge okolnosti koje je znao ili morao znati, a koje mogu biti od značaja za naručeno delo.U praksi se često sreće, da poslenik da svoju ponudu, pre zaključenja ugovora, a u vezi dela koje treba da izradi po nalogu naručioca. U ponudi poslenik specificira radove i ponudi cenu, a može, po potrebi i da predloži i izvođenje naknadnih radova, ukoliko to bude potrebno, a nemoguće ih je predvideti pre zaključenja ugovora. O naknadnim radovima se mogu dogovoriti u toku izrade, kao i o naknadnim troškovima. U teoriji se smatra, ako je zaključen ugovor o delu, da je u samom ugovoru navedeno o kojoj je stvari reč, kako treba da se izradi, od čijeg materijala i ka- kvog kvaliteta, kao i rok izrade, cena i sve ostalo što karakteriše takav ugovor. Međutim, kao što vidimo, to može biti samo pretpostavka.U svakom slučaju,

8 Xxxxxxxxxx X. X., Xxxxx X. (redaktori), (1983). Komentar zakona o obligacionim odnosima – druga knjiga – drugo izdanje. Beograd, Savremena administracija, str. 1504-1505.

9 Xxxxx X., (1985). Komentar obligacijskih razmerij – veliki komentar Zakona o obligacijskih razmerjih dr. Knj. 3. Ljubljana, Uradni list SR Slovenije, str. 1763-1764.

karakteristika ugovora o xxxx xx da poslenik naručiocu izradi stvar onakvu kakvu je on želeo. To mogu biti prosta, a i složena dela. Ukoliko se radi o složenim xxxxxx, po pravilu, sačinjava se pismeni ugovor. Poslenik koji je specijalizovan za izradu ili opravku pojedinih uređaja, xxxxx xx da izvede sve radove da se izrađeno delo može upotrebljavati prema svojoj nameni. Izuzev, ako naručilac nije zahtevao što drugo. Kada kažemo da je poslenik xxxxx da izvrši delo po pravilima struke, smatra se da xx xxxxx da postupa po pravilima svoje struke. Što znači, da poslenik koji je kvalifikovan za izradu određenog dela, ima obavezu da postupa sa povećanom pažnjom, sa stručnošću, kako mu nalažu pravila struke. Takav poslenik se ne može osloboditi odgovornosti za neke svoje propuste u izradi naručenog dela, ni u slučaju xxxx xx materijal dao naručilac. Obzirom da poslenik najbolje zna koji materijal najbolje odgovara i kako se ima izraditi naručeno delo.10 Prilikom istraživanja i obrade ove teme, a u vezi sa napred navedenim tvrdnjama, nameće se pitanje, zašto naglašavati da je poslenik obavezan da obavi posao sa posebnom pažnjom „ ako je posle- nik kvalifikovan“; „ako je posao vezan za poslenikovu struku“? Poslenik je u obavezi u svakom slučaju stručno, savesno, kvalitetno i sa pažnjom dobrog privrednika, izvršiti ugovoreni posao. Budući da, ukoliko neko lice nije struč- no za određeni, naručeni posao, u obavezi xx x xxxx obavestiti naručioca. U suprotnom, dovodi se u sumnju, da poslenik naručioca dovodi u zabludu. Što je naravno, mana volje, te takav ugovor, ne proizvodi pravna dejstva. Bitno je naglasiti da je poslenik u obavezi da lično izvrši delo. Posebno, ako je na- ručilac u momentu zaključenja ugovora imao u vidu njegove lične osobine. Odnosno ako je predviđeni posao bio strogo vezan za lična svojstva posleni- ka, njegov talent ili stručnost, onda samo on xxxx izvršiti posao. Poslenik xx xxxxx izvršiti delo za određeno vreme. Ukoliko vreme nije ugovorom određe- no, xxxx xx poslenik u obavezi da posao izvrši za vreme koje je razumno potrebno za takve poslove.11 Ukoliko se ispunjenje ne izvrši blagovremeno, uzrok zakašnjenja ne xxxx biti uvek na strani poslenika. Ugovor o delu i pored obaveze poslenika da izvrši predviđeni posao javlja xx xxx akt koji u izvesnom smislu sjedinjuje napore oba ugovornika da postignu i ostvare nameravani posao, za to su i predviđene obaveze poslenika s jedne i obaveze naručioca s druge strane i svaka od njih ima svoje posebno „pravno ruho“ koje je u slučaju povrede praćeno različitim pravnim posledicama.12 Xxxxx,

10 Xxxxxxxxx X., (2008). Ugovori u privredi – sa sudskom praksom, primerima ugovora i tužbama za ostvarenje prava iz tih ugovora, prvo izdanje, Beograd, Poslovni biro, str. 812-813.

11 Član 607. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima sa registrom pojmova, op. cit., str. 137.

12 Xxxxxxx X.(1980). Obligaciono pravo. Beograd, Privredna štampa, str. 720-727.

u toku ispunjenja obaveze poslenika mogu nastupiti prepreke koje proizilaze iz oblasti naručioca, s xxx što se za naručioca ne traži krivica što xx xxxxxxx prepreka. Kada takve prepreke nastanu za ugovor o delu važi teorija o intere- snim sferama, po kojoj svaka strana treba da snosi rizik za one okolnosti koje proizilaze iz njene pravne sfere, odnosno iz sfere koju svaka strana u ugovoru ima pod svojim nadzorom.13 Naš zakon propisuje, da poslenik ne odgovara za zadocnjenje nastalo zbog toga što mu naručilac nije predao materijal na vreme, kao ni zbog toga što je tražio izmene, a ni u slučaju kada mu naruči- lac nije isplatio xxxxx predujam. Uopšte ne odgovara za zadocnjenje nastalo ponašanjem naručioca.14 Ako strane u ugovoru nisu odredile rok ispunjenja, okolnosti koje prate ugovor o delu, mogu da ukažu kada posao treba da bude izvršen. U xxx smislu, ako je potrebno postavljanje veštačke trave na fudbal- ski teren zbog bitne utakmice, poslenik xxxx izvršiti posao do tog xxxx. Ako dođe do zakašnjenja krivicom poslenika, on pada u docnju i snosi posledice neispunjenja ugovorene obaveze.15

4. Poveravanje posla trećem licu

Ugovor o xxxx xx karakterističan po tome što se najčešće zaključuje s obzirom na svojstva ugovornika, odnosno radi se o ugovoru intuitu personae. Prema tome, poslenik je, najčešće, xxxxx da xxx lično izvrši obavezu iz ugo- xxxx x xxxx. Međutim, postoje slučajevi, kada on tu obavezu može poveriti trećem licu. Ako poslenik potpuno ili delimično poveri izvršenje posla trećem licu, njegova odgovornost prema naručiocu ne prestaje. Poslenik je i u xxx slučaju odgovoran naručiocu za blagovremeno, uredno i kvalitetno izvrše- nje posla.16 U slučaju xxxx xx poslenik poverio izvršenje posla trećem licu, u ugovornom odnosu i dalje ostaju poslenik i naručilac posla koji su zaključili ugovor o delu. Na mesto poslenika prema naručiocu ne stupa treće lice, iako je to lice izradilo delo po želji naručioca. Odnos između poslenika i trećeg xxxx xx, poseban odnos, obzirom da je to lice radilo po nalogu poslenika i što poslenik odgovara naručiocu za izvršeni rad.17 Kada poslenik ne xxxx xxx da izvrši ugovoreni posao, za izvršenje tog posla može da angažuje saradnike, odnosno pomoćnike koji nisu u radnom odnosu kod njega. Poslenik u ovom slučaju ne poverava pomoćniku da xxx izvrši delo, već samo da mu pomogne

13 Xxxxx S., op. cit., str. 1779.

14 Član 607, stav 3, Zakona o obligacionim odnosima sa registrom pojmova, op. cit., str. 137.

15 Xxxxxxx X., op. cit., str. 721.

16 Xxxxxxxxx X., (2007). Ugovorna čitanka – knjiga prva. Beograd, Službeni glasnik, str. 589.

17 Xxxxxxxxx X., op. cit., str. 816.

pri izvršavanju naručenog dela. Ukoliko, prilikom obavljanja posla pomoć- nik prouzrokuje štetu trećem licu, pored njega je odgovorno za štetu i lice koje ga je angažovalo. Profesor Xxxxxxxxx navodi razliku između ugovorne odgovornosti i vanugovorne, odnosno deliktne odgovornosti. Kod ugovorne odgovornosti, između lica koje je angažovalo pomoćnika i oštećenog, već postoji obligaciono-pravni odnos, odnosno ugovorni odnos. U xxx slučaju, lice koje je angažovalo pomoćnika, je poslenik, a oštećeni je naručilac posla iz ugovora o delu, npr. naručilac posla je angažovao poslenika da mu popravi automobil. Poslenik, angažuje pomoćnika da mu pomogne u popravci auto- mobila. Ukoliko prilikom popravke pomoćnik svojom radnjom pričini štetu na automobilu, za xxxxx xx pored pomoćnika odgovoran i poslenik. Poslenik odgovara za štetu, jer je on angažovao pomoćnika, a ovaj je izvršavajući po- sao po nalogu poslenika pričinio štetu. Poslenik, xxxxx, snosi rizik nepropi- snog ponašanja svog pomoćnika. Da bi se poslenik oslobodio odgovornosti, potrebno je dokazati, da postupanje pomoćnika u obavljanju posla, nije direk- tno krivica poslenika. U slučaju deliktne odgovornosti, pored poslenika, za štetu odgovara i pomoćnik. Ako poslenik naknadi štetu, on ima pravo regresa prema pomoćniku, ako se dokaže da je pomoćnik isključivo kriv za nastalu štetu. Obaveza naknade štete se deli između poslenika i pomoćnika, ukoliko se dokaže njihova podeljena odgovornost. Kod deliktne odgovornosti, posle- nik odgovara za nastalu štetu, ukoliko nije pokazao potrebnu pažnju pri izbo- ru pomoćnika. Pažnja zavisi od vrste posla, obrazovanja i iskustva pomoćni- ka. U ovom slučaju poslenik se može osloboditi odgovornosti, ako se dokaže da bi šteta svakako nastupila, bez obzira na pažnju poslenika. Takođe, kod deliktne odgovornosti postoji solidarna odgovornost poslenika i pomoćnika, ukoliko se dokaže da je i pomoćnik kriv za nastalu štetu.18 Prema Zakonu o obligacionim odnosima, za naplatu svojih potraživanja od poslenika, njegovi saradnici mogu se obratiti neposredno naručiocu i zahtevati od njega da im isplati ta potraživanja na teret svote koju u xxx xxxx duguje posleniku, ako su ta potraživanja priznata.19 Ovde je zakonodavac napravio izuzetak, obzi- rom da pomoćnici nisu u ugovornom odnosu sa naručiocem posla. Prema tome, kod ugovora o delu, saradnici poslenika za naplatu svojih potraživanja mogu direktno da se obrate naručiocu posla, iako nisu u ugovornom odnosu sa njim, već sa poslenikom, koji im je obavezan platiti naknadu za obavljeni rad. Uslov za ovakvo neposredno obraćanje naručiocu xx xx xx potraživanja

18 Xxxxxxxxx X., (2011). Obligaciono pravo – opšti deo. Bijeljina, Univerzitet Singerija, str. 250-252.

19 Član 612, Zakon o obligacionim odnosima sa registrom pojmova, op. cit., 138.

saradnika priznata. Kada naručilac isplati potraživanje neposredno posleni- kovim saradnicima, on to vrši na teret sredstava koja duguje posleniku i u granicama duga prema njemu. Isplatom potraživanja saradnicima, naručilac posla se u visini isplaćene svote oslobađa obaveze prema posleniku.20 To pra- vo saradnici poslenika ne bi imali, ako je u ugovoru o delu predviđeno da će naručilac isplatiti naknadu posleniku za izvršeno delo tek po isporuci tog dela, u određenom roku. Ukoliko bi došlo do spora, naručilac bi mogao isticati prigovor nedostatka pasivne legitimacije prema tužbenom zahtevu saradnika, pozivajući se na ugovor o delu, po kome njegova obaveza isplate dospeva tek kada mu bude predato ugovoreno delo. U xxx slučaju, saradnik može da ostvari svoje pravo naplate od naručioca tek ako mu poslenik i posle preda- xx xxxx naručiocu ne isplati odgovarajući dug.21 Ukoliko bi došlo do spora između ugovornih strana, odnosno između naručioca i poslenika, a zbog ne- isplaćene naknade xx xxxxxx naručioca. Saradnik bi imao pravo da učestvuje u sporu na strani poslenika u svojstvu umešača. Umešač xx xxxxx lice koje se, da bi ostvarilo neki svoj pravni interes, pridružuje jednoj od stranaka, kako bi pomoglo da stranka kojoj se pridružio uspe u sporu. Da bi se neko treće lice pojavilo kao umešač u parnici, xxxx za to da ima pravni interes. Takav interes postoji kada presuda u parnici utiče neposredno ili posredno na njegove prav- ne odnose.22 Saradnik bi imao interes da se pojavi kao umešač u parnici, ako mu poslenik nije isplatio naknadu za izvršeni rad, a tu obavezu poslenik nije izvršio zbog neisplaćenog dugovanja naručioca posla prema njemu. Xxxxx, ukoliko poslenik pokrene spor pred nadležnim sudom, radi namirenja svojih potraživanja xx xxxxxx naručioca, saradnik, kako bi pomogao posleniku da ostvari svoja prava, a svakako i zbog svog interesa, xxxxxxxxx se u parnični postupak u svojstvu umešača, odnosno na to ima pravo.

5. Predaja izrađene stvari naručiocu i

odgovornost za nedostatke

Poslenik xx xxxxx predati naručiocu izrađenu ili opravljenu stvar. Poslenik se oslobađa ove obaveze ako stvar xxxx xx izradio ili opravio propad- ne iz uzroka za koji on ne odgovara.23 Iz zakonske odredbe, proizilazi obaveza

20 Xxxxxxxxx D., op. cit., str. 589-590.

21 Xxxxxxxxx X., op. cit., str. 819.

22 Xxxxxxxxx X. (2011). Građansko procesno pravo – parnični, vanparnični i izvršni postupak, drugo, izmenjeno i dopunjeno izdanje. Novi Sad, Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe, str. 118.

23 Član 613, op. cit., str. 138.

poslenika xx xxxxx naručiocu izrađenu ili opravljenu stvar. Xxxxx xx postupati xxx xxxxx privrednik, odnosno sa potrebnom pažnjom prilikom izrade stvari koja mu je poverena po ugovoru o delu. Obaveza poslenika je da stvar preda naručiocu u ugovorenom roku, (ako rok nije ugovoren, određuje se prema vrsti posla), sa svim svojstvima kvaliteta i kvanititeta, xxxx xx to ugovorom određeno. Upravo iz tog razloga poslenik xx xxxxx da vrši nadzor nad radom svojih saradnika ili trećih lica. Obzirom da je on odgovoran za njihov rad, ako bi došlo do neke štete, poslenik bi odgovarao za ispravnost i kvalitet izrađene stvari. Vreme predaje stvari kod ugovora o xxxx xx izuzetno značajno. Ako po- slenik ne preda stvar u roku koji je ugovorom predviđen ili u roku koji se po prirodi posla pretpostavlja, pada u docnju i snosi sve posledice dužničke doc- nje. Akt predaje stvari xx xxxxx zbog slučajne propasti stvari. Ukoliko xx xxxx izrađeno od materijala poslenika, on snosi rizik slučajne propasti stvari, a ako je materijal dao naručilac, onda on snosi rizik. Da bi poslenik mogao biti oslo- bođen od odgovornosti, potrebno je da postoje sledeće okolnosti: da poslenik nije mogao da spreči, otkloni ili izbegne okolnosti koje su dovele do toga da nije bio u mogućnosti da izvrši svoju obavezu; da je poslenik u obavezi da dokaže da nije mogao izvršiti svoju obavezu, odnosno da je zakasnio sa ispu- njenjem svoje obaveze. U ovom slučaju se radi o neizvršenju obaveze nastale iz okolnosti koje su dovele do toga da poslenik nije bio u mogućnosti da izvrši svoju obavezu posle zaključenja ugovora. Jedan od slučajeva koji bi doveli do nemogućnosti ispunjenja obaveze xx xxxxxx poslenika je viša xxxx. Viša xxxx predstavlja osnov za oslobođenje od odgovornosti za neizvršenje obaveze.24 Ugovor o delu smatra se realizovanim momentom stavljanja stvari naručio- cu na raspolaganje i njegovim blagovremenim obaveštavanjem. Saglasno sa Zakonom o obligacionim odnosima, naručilac xx xxxxx pregledati izvršeno delo čim je to po redovnom toku stvari moguće i o nađenim nedostacima bez odlaganja obavestiti poslenika. Ako naručilac na poziv poslenika da pregleda i primi izvršeni rad to ne uradi bez opravdanog razloga, smatra se da je rad primljen. Posle pregleda i primanja izvršenog rada poslenik više ne odgovara za nedostatke koji su se mogli opaziti običnim pregledom, izuzev ako je znao za njih, a nije ih pokazao naručiocu.25 Ugovor o xxxx xx dvostran ugovor, što znači da xxx xxxxxx imaju svoja prava i obaveze. Naručilac xx xxxxx prili- kom preuzimanja dela, pregledati to delo, odnosno ako vreme nije određeno ugovorom, onda xxxx xx to prema redovnom toku moguće. Xxxxx xx utvrditi kvalitet i eventualne nedostatke izvršenog dela, odnosno to je njegovo pravo.

24 Xxxxxxxxx X., op. cit., str. 819-820.

25 Član 614, Zakon o obligacionim odnosima sa registrom pojmova, op. cit., str. 138.

Poslenik xx xxxxx omogućiti naručiocu pregledanje dela. Po nalogu naručioca pregled može da izvrši i neko drugo lice ili, u određenim slučajevima i komi- sija. U slučaju kada naručilac na poziv poslenika da pregleda i primi delo, to ne uradi bez opravdanog razloga, smatra se da je rad primio. Propuštanjem radnje pregledanja i preuzimanja dela, naručilac sebe dovodi u nepovoljan položaj, jer gubi pravo da traži od poslenika naknadu štete. U xxx slučaju svu nastalu štetu snosi naručilac, jer je propustio da izvrši određene radnje, koje bi, da su izvršene, sprečile nastupanje štete. Xxxx xx naručilac xxxxxx xxxx, bez prigovora, smatra se da je posao bio bez nedostataka. Prigovori zbog ne- dostataka koji su se mogli uočiti običnim pregledom, ne mogu se naknadno podnositi. Neblagovremeni prigovori ne proizvode pravno dejstvo. Ipak, po- slenik odgovara za nedostatke koji su se mogli uočiti običnim pregledom, čak i ako, naručilac nije uložio blagovremene prigovore, xxxx xx poslenik za te nedostatke znao, a nije o njima prilikom predaje obavestio naručioca.26 Pored vidljivih nedostataka na izvršenom delu mogu postojati i skriveni nedostaci. Kada su u pitanju skriveni nedostaci, naručilac xx xxxxx, nakon uočavanja tih nedostataka o tome obavestiti poslenika. Naručilac xx xxxxx obavestiti posle- nika o nedostacima u roku koji ne može biti duži od xxxxx xxxx, računajući od xxxx otkrivanja nedostataka. Kako bi se poslenik smatrao odgovornim za nedostatke na delu, a koji su se uočili nakon predaje dela naručiocu, potrebno xx xx xx ti nedostaci postojali pre predaje dela naručiocu, a da ih ni naručilac ni poslenik nisu primetili u momentu predaje dela naručiocu. U xxx smislu smatraju se neki unutrašnji nedostaci na delu, a xxxxxxx xx usled nepažnje po- slenika prilikom izrade dela. Za nedostatke na delu koji su se kasnije pojavili, a za koje je naručilac znao ili morao znati, poslenik ne odgovara. Međutim, ukoliko je naručilac znao za nedostatke prilikom prijema dela, xxx xx sma- trao da oni neće otežavati upotrebu dela, ali su ti nedostaci u toku korišćenja povećani, tako xx xxxx nije za dalju upotrebu, naručilac, pak, ima pravo da traži od poslenika da ukloni nedostatke i da mu naknadi štetu, utoliko pre što postoji mogućnost da naručilac posla uopšte nije stručan i ne razume se u izra- du ugovorenog dela. Rokovi u kojima naručilac može preduzimati određene radnje protiv poslenika su xxxxx xxxx, subjektivni rok, odnosno prekluzivni rok i apsolutni rok od dve godine. Ako je naručilac u roku od xxxxx xxxx uočio nedostatke, a o tome nije obavestio poslenika, gubi pravo da od posle- nika traži otklanjanje nedostataka ili bilo kakvu naknadu štete, odnosno pro- tekom vremena od dve godine, naručilac ne može da ostvari bilo kakva prava

26 Xxxxxxxxxx X. X., Xxxxx V., op. cit., str. 1509.

prema posleniku.27 Iz prethodnog izlaganja uočava se da je naručilac xxxxx u slučaju vidljivih nedostataka o tome obavestiti poslenika bez odlaganja, dok kod skrivenih nedostataka, naručiocu je ostavljen subjektivni rok od xxxxx xxxx i objektivni rok od dve godine, u kojem xx xxxxx obavestiti poslenika o nedostacima. Od xxxx učinjenog obaveštenja počinje teći rok od godinu xxxx x xxxx naručilac može svoje pravo ostvariti sudskim putem. Istekom navedenog roka, to pravo se gasi. Međutim, naručilac može protiv poslenika istaći svoje pravo na sniženje naknade i na naknadu štete i posle isteka roka od godinu xxxx, xxx prigovor na poslenikov zahtev da mu se isplati naknada za izvršeno delo. Kako bi naručilac ostvario ovo svoje pravo, potrebno je da je blagovremeno obavestio poslenika o nedostacima. Obaveštavanje posle- nika o postojanju određenih nedostataka uvek se javlja kao prethodni uslov za ostvarenje prava naručioca. To pravo naručilac ne bi mogao koristiti, uko- liko nije blagovremeno, odnosno u roku od xxxxx xxxx obavestio poslenika o uočenim nedostacima.28 Poslenik xx xxxxx da naručioca, prilikom predaje dela, obavestiti o svim nedostacima koji su njemu poznati. Propuštanjem te radnje, odnosno obaveze, dovodi se u sumnju da je poslenik imao nameru prevariti naručioca. U xxx slučaju poslenik gubi pravo isticanja prigovora na neodgovorno i neblagovremeno ponašanja naručioca, tj. na sve radnje u vezi sa prijemom dela, kao i na propuste naručioca u pogledu rokova xxxx xx bio xxxxx da obavesti poslenika, te da ostvari prava kod suda. Sve xxxx- xxxx poslenik nema pravo da osporava kasnijim ponašanjem naručioca, koji je ta prava izgubio protekom određenog vremena. Pošto poslenik nije obave- stio naručioca o nedostacima, a znao je za njih ili xx xxxxx znati, smatra se da se ponašao suprotno načelu poštenja i savesnosti. U xxx slučaju poslenik snosi posledice takvog ponašanja, te naručilac ima pravo tražiti da se ugovor poništi.

Zaključak

Ugovorom o delu poslenik se obavezuje naručiocu da će obaviti odre- đeni posao. Taj posao može da znači stvaranje nove fizičke stvari, kao što je izrada drvenog stola, izrada odeće, cipela, nove haljine, slike, skulpture itd. Može da znači i promenu već postojeće fizičke stvari, kao što je farbanje ogra- de, popravka frižidera, popravka automobila itd. Međutim, posao poslenika može da bude i izvršenje neke usluge. U ovim slučajevima zakon govori o

27 Xxxxxxx X., Xxxxxxxxxx D., op. cit., str. 310 ; Xxxxxxxxx D., op. cit., str. 821-822.

28 Xxxxxxx X., Xxxxxxxxxx X., op. cit., str. 311.

obavezi izvršenja nekog fizičkog ili intelektualnog rada. Posao koji poslenik obavi xxxx biti izvršen blagovremeno i uredno. Što xx xxxx blagovremenosti poslenik treba posao da obavi u ugovoreno vreme. Kod ugovora o delu, izrada dela zavisi kako od kvaliteta poslenikovog rada, tako i od kvaliteta materijala. Osnovno pravilo kod ugovora xxxxx xx, da naručilac naručuje delo onako kako njemu odgovara i daje tačna uputstva za izradu tog dela posleniku, a poslenik xx xxxxx da to xxxx izvrši po pravilima svoje struke. U slučaju xxxx xx poslenik poverio izvršenje posla trećem licu, u ugovornom odnosu i dalje ostaju posle- nik i naručilac posla koji su zaključili ugovor o delu. Poslenik xx xxxxx predati naručiocu izrađenu ili opravljenu stvar. Poslenik se oslobađa ove obaveze ako stvar xxxx xx izradio ili opravio propadne iz uzroka za koji on ne odgovara. Xxxxx, obaveze poslenika su: izvršenje dela, bitno je i da posao obavi on lič- no, garancija za svojstva i predaja izrađene stvari naručiocu.

Xxxxxxxxxx Xxxxx

Assistant professor, The Faculty of Law for Commerce and Judiciary in Novi Sad, The University of Business Academy in Novi Sad

OBLIGATIONS AND RESPONSIBILITIES OF CONTRACTORS UNDER

A SERVICE CONTRACT

A b s t r a c t

Contracts concluded by intuitu personae are such contracts in which the personal characteristics of one or both contractors constitute a decisive element of their consent, so that the execution of obligations or the ac- quisition of rights is strictly related to the contractor for whose personal characteristics the contract is concluded. A contract of employment is al- ways concluded as an intuit personae contract and this is precisely one of its main features. The duties of the employees are: performing the work in the sense of performing certain physical or intellectual work, ie achieving a

certain result, performing the work within the agreed time, it is also a mater for the person to perform the job personally, a guarantee for the properties and handing over the things made to the contracting authority. In addition to these obligations, the worker is obliged to draw attention to the material defector.

Keywords: work contract, worker, responsibility for workmanship

Literatura

1. Xxxxxxxxxx, X. X., Xxxxx, V., (redaktori), (1983). Komentar zakona o obli- gacionim odnosima – druga knjiga, drugo izdanje. Beograd, Savremena administracija

2. Xxxxx, X., (1985). Komentar obligacijskih razmerij – veliki komentar Zakona o obligacijskih razmerjih dr. – knj. 3., Ljubljana, Uradni list SR Slovenije

3. Xxxxxxxx N., (xxxxxxxx), (2008). Zakon o obligacionim odnosima xx xxxx- xxxxx pojmova, prvo izdanje, Beograd, Poslovni biro

4. Xxxxxxx, X., (1980). Obligaciono pravo, Beograd, Privredna štampa

5. Xxxxxxx, X., Xxxxxxxxxx, D., (1980). Komentar Zakona o obligacionim od- nosima – knjiga druga, Kragujevac, Pravni fakultet; Gornji Milanovac, Kulturni centar

6. Xxxxxxxxx, X., (2011). Obligaciono pravo – opšti deo, Bijeljina, Univerzitet Singerija

7. Xxxxxxxxx, X., (2011). Građansko procesno pravo – parnični, vanparnič- ni i izvršni postupak, drugo, izmenjeno i dopunjeno izdanje. Novi Sad, Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu, Pravni fakultet za priv- redu i pravosuđe

8. Xxxxxxxxx, X., (2007). Ugovorna čitanka – knjiga prva, Beograd, Službeni glasnik

9. Xxxxxxxxx, X., (2008). Ugovori u privredi – sa sudskom praksom, prime- rima ugovora i tužbama za ostvarenje prava iz tih ugovora: prvo izdanje, Beograd, Poslovni biro