Odbor direktora Kosovskog fonda za kreditno jemstvo,
Odbor direktora Kosovskog xxxxx za kreditno jemstvo,
Na osnovu člana 17, stav 1, xxxxx 1.6 i 1.7 Zakona br. 05/L-057 o osnivanju Kosovskog xxxxx za kreditno jemstvo i člana 8, stav 1.5 Statuta KFKJ-a, na sastanku održanom 28.04.2023, usvojio je ovu:
POLITIKU EKOLOŠKOG I SOCIJALNOG UPRAVLJANJA
Član 1 Uvod
1. Kosovski kreditno garantni fond (u daljem tekstu KFKJ) je nezavisna, autonomna pravna institucija osnovana zakonom da pomogne u ispunjavanju potrebe za povećanjem pristupa finansijama za mikro, mala i srednja preduzeća (u daljem tekstu: MMSP) na Kosovu, preko obezbeđivanje kreditnih garancija za registrovane finansijske institucije za izdate kredite MMSP
2. Ova politika predstavlja viziju i misiju Kosovskog xxxxx za kreditno jemstvo (u daljem tekstu KFKJ) u vezi sa životnom sredinom, društvom i doprinosom održivom razvoju. KFKJ prepoznaje važnost upravljanja ekološkim i socijalnim rizicima. U xxx pogledu, KFKJ je posvećen identifikovanju i rešavanju svih ekoloških i socijalnih rizika povezanih sa njegovim aktivnostima jemstva . Politika opisuje vodeća načela i pravila koja bi trebalo da budu deo najbolje prakse upravljanja ekološkim i socijalnim rizicima jemstva, u slučajevima u kojima KFKJ snosi najveći xxx xxxxxx.
3. Cilj je KFKJ-a da ovom Politikom:
3.1. ispuni svoj institucionalni mandat s xxxxx odgovornošću prema životnoj sredini i društvu;
3.2. odredi na xxxx xxxxx će registrovane finansijske institucije (u daljem tekstu: RFI) koje podržava KFKJ proceniti i upravljati rizicima i ekološkim i socijalnim uticajima, u vezi sa potprojektima koje finansira;
3.3. promoviše dobre prakse ekološkog i socijalnog upravljanja potprojektima koje finansiraju RFI;
3.4. promoviše dobro i zdravo upravljanje ljudskim resursima u okviru RFI-a.
4. Procene uticaja na životnu sredinu xxxxx sprovedene u skladu sa nacionalnim ekološkim propisima. Proces procene uticaja na životnu sredinu vrši se radi utvrđivanja potencijalnih pozitivnih ili negativnih uticaja predloženih projekata zajmoprimaca ili mikro, malih i srednjih preduzeća (u daljem tekstu MMSP), procene prethodnih mera koje treba preduzeti da bi se izbegli, sprečili, ublažili ili sveli na minimum štetni uticaji po životnu sredinu i nadzor i inspekcija sprovođenja projekata.
5. Završni projekti zajmoprimaca moraju proći postupak ekološke i socijalne procene xx xxxxxx RFI-a.
6. RFI su odgovorni za klasifikaciju životne sredine, razmatranje prijava podnosilaca zahteva
/ projekata i da osiguraju da svaki projekat koji je predmet jemstva, uključuje procenu uticaja na životnu sredinu koja odgovara datoj kategoriji i da se projekat podudara sa propisima na snazi o životnoj sredini i drugim zahtevima, shodno ovoj Politici.
7. Obaveze i uslovi koji proizilaze iz ove politike xxxxx uključeni u Sporazume o jemstvu sa RFI-ima.
Član 2 Svrha i delokrug
1. Svrha je ove politike da stvori održiv i zdrav okvir koji procenjuje i štiti ekološki i socijalni rizik kreditnog jemstva u okviru aktivnosti KFKJ-a.
2. S obzirom na veličinu institucije i na to da se neposredni uticaj na svakodnevne aktivnosti smatra minimalnim, Politika uređuje odnose, koji mogu ostvariti indirektni uticaj KFKJ-a uslugom kreditnog jemstva, koja se pruža kvalifikovanom zajmoprimcu.
3. Ova Politika određuje pravila za:
3.1 prihvatljive i neprihvatljive projekte, sa ekološkog i socijalnog stanovišta;
3.2 kategorije ekološkog i socijalnog rizika;
3.3 ekološki i socialne kategorije
3.4 pravne zahteve koje MMSP-i moraju ispuniti;
3.5 mehanizam ispravke žalbi; i
3.6 praćenje registrovanih finansijskih institucija i učinak ekološkog i socijalnog upravljanja garantnog portfelja KFKJ-a.
Član 3 Definicije
1. Izrazi upotrebljeni u ovoj politici imaju sledeće značenje:
1.1. AZŽSK - Agencija za zaštitu životne sredine na Kosovu;
1.2. EIB – Evropska investiciona banka;
1.3. EIF – Evropski investicioni fond
1.4. Kosovski fond za kreditno jemstvo (KFKJ) – predstavlja nezavisan i samostalan pravni subjekat, obrazovan zakonom, za upravljanje imovinom KFKJ-a i za dodelu kreditnog jemstva, u skladu sa odredbama Zakona br. 05/L-057 o osnivanju Kosovskog xxxxx za kreditno jemstvo, Statuta KFKJ-a, njegovih internih politika i procedura.
1.5. Kreditno jemstvo – podrazumeva jemstvo koje KFKJ daje jednoj registrovanoj finansijskoj instituciji, na ime pokrića zajma, shodno odredbama Zakona br. 05/L- 057 o osnivanju Kosovskog xxxxx za kreditno jemstvo i Sporazuma o jemstvu.
1.6. FI – Finansijske institucije;
1.7. RFI – Registrovane finansijske institucije
1.8. KfW- Nemačka razvojna banka
1.9. IFC – Međunarodna finansijska korporacija
1.10. OED - Opštinska ekološka dozvola
1.11. MŽSPPI – Ministarstvo životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture;
1.12. ESU - Ekološko i socijalno upravljanje;
1.13. MMSP – podrazumeva mikro, mala i srednja preduzeća upisana pri Agenciji za privredne registre Kosova, koja su dobila jedinstveni identifikacioni broj i imaju manje od dvesta pedeset (250) zaposlenih;
1.14. XXXX – zajedničko oglasenje za statističku klasifikaciju privrednih delatnosti u Evropskoj zajednici
1.15. Politika ekološkog i socijalnog upravljanja (PESU) - podrazumeva Politiku KFKJ-a za ekološko i socijalno upravljanje, uključujući njene izmene i dopune;
1.16. Sistem ekološkog i socijalnog upravljanja (SESU) - podrazumeva politike, postupke, sredstva i unutrašnje kapacitete za identifikovanje i upravljanje izloženošću primaoca jemstva, ekološkim i socijalnim rizicima njegovog klijenta/ulagača, shodno PESU KFKJ-a;
1.17. Standardi učinka IFC-a - propisuju odgovornosti klijenata IFC-a na polju upravljanja njihovim ekološkim i socijalnim rizicima.
1.18. AU – Administrativno uputstvo;
1.19. PUŽS - Procena uticaja na životnu sredinu;
1.20. EP – Ekološka procena.
Član 4
Upravljanje životnom sredinom i podizanje kapaciteta
1. Izvršenje i primena PESU-a KFKJ-a predstavlja odgovornost izvršnog direktora.
2. KFKJ je imenovao osoblje odgovorno za upravljanje ekološkom i socijalnom usklađenošću. Specialista za životnu sredinu i socijalnu zaštitu odgovoran je za koordinaciju i sprovođenje ovog PESU-a u okviru internog poslovanja institucije.
3. RFI imaju različitu praksu i kapacitete u pogledu primene svog SESU-a. RFI-ovi sa funkcionalnim SESU-om u zemlji koristiće sopstvene sisteme za razmatranje i upravljanje projektima.
4. Da bi finansijske institucije bile registrovane pod KFKJ-om, moraju imati:
4.1. sistem upravljanja životnom sredinom i socijalnim pitanjima prema standardima IFC / Svetske banke;
4.2. službenika za rizike koji će delovati kao koordinator za zaštitu životne sredine za primenu SESU-a.
5. RFI su imenovali službenika za rizike koji će delovati kao koordinator za životnu sredinu i koji će biti odgovoran za svakodnevnu primenu SESU-a, uključujući (a) ekološke i
socijalne procedure; (b) obezbeđuje da su na raspolaganju odgovarajući resursi za upravljanje i obuku o ekološkim i socijalnim pitanjima; i (c) obezbeđuje da odgovarajuća tehnička stručnost, bilo unutrašnja ili spoljna, bude na raspolaganju za obavljanje dubinske analize i upravljanje ekološkim i socijalnim rizicima potprojekata RFI, uključujući pružanje podrške primeni po potrebi.
6. Svi nedostaci koje su utvrdili RFI-ovi xxxxx rešeni i prevaziđeni kroz sesije xxxxx, xxxx će sadržaj pripremiti specialista za životnu sredinu i socijalnu zaštitu KFKJ-a. Program obuke xxxxx optimizovan na osnovu postojećih kapaciteta RFI-a.
7. Specialista za životnu sredinu i socijalnu zaštitu jednom godišnje održava obuke o SESU- u, u okviru KFKJ-a.
Član 5
Zainteresovane strane na polju zaštite životne sredine u sprezi sa kreditnim jemstvom
1. U kontekstu procesa kreditnog jemstva, postoje tri glavne zainteresovane strane: (i) KFKJ koji garantuje portfelj RFI-a; (ii) RFI (iii) kvalifikovani zajmoprimci MMSP-i/podnosioci zahteva kao direktni korisnici. Odgovornosti xxxx pomenutih strana su:
1.1. KFKJ je odgovoran za primenu PESU-a i garantuje samo finansiranje projekata koji ispunjavaju ekološke kriterijume;
1.2. RFI-i prema ugovoru o jemstvu sprovode zahteve PESU-a i koriste kreditno jemstvo KFKJ-a samo za zdrave ekološke projekte, definisane ovom Politikom i zahtevaće od svojih klijenata da se pridržavaju zahteva definisanih lokalnim propisima na snazi o zdravlju, bezbednosti i zaštiti životne sredine;
1.3. Zajmoprimci RFI-a moraju se pridržavati zahteva utvrđenih njihovim kreditnim ugovorima i lokalnim propisima na snazi o zdravlju, bezbednosti i zaštiti životne sredine.
Član 6
Propisi zainteresovanih strana na polju zaštite životne sredine
1. Dve glavne vladine institucije koje sastavljaju, sprovode i nadgledaju sprovođenje zakona i propisa o životnoj sredini na Kosovu su Ministarstvo životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture i Kosovska agencija za zaštitu životne sredine.
2. MŽSPPI je centralno izvršno telo zaduženo za stvaranje i sprovođenje opšteg zakonodavstva o upravljanju u oblasti životne sredine, voda, prostornog planiranja stanovanja i izgradnje.
3. AZŽSK xx xxxxxxx institucija koja se kroz integrisano praćenje životne sredine, efikasan sistem informisanja o životnoj sredini i kontinuirano izveštavanje o stanju životne sredine zalaže za očuvanje kvaliteta vazduha, vode, zemljišta i biodiverziteta, promoviše upotrebu obnovljivih izvora energije i održivo korišćenje prirodnih resursa.
4. Lokalne samouprave (opštine) su nadležne za izdavanje opštinskih ekoloških dozvola za projekte i aktivnosti koji su predmet opštinskih ekoloških dozvola navedenih u Aneksu Administrativnog uputstva MŽSPPI br. 01/2017 MŽSPPI-a, kao i projekte i aktivnosti koji su prošli fazu selekcije u MŽSPPI i za koje se procenjuje da podležu opštinskoj ekološkoj dozvoli, a ne proceni uticaja na životnu sredinu - ako izveštaj o PUŽS nije potreban, relevantna opština procenjuje projekat u skladu sa zahtevima važećim za izdavanje opštinske dozvole i može pokrenuti postupak za izdavanje ekološke dozvole.
5. U toku procesa procene kredita koji ispunjavaju uslove za garancije, KFKJ se zasniva na važećim zakonima navedenim u nastavku:
5.1. Zakon o zaštiti životne sredine;
5.2. Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu (EIA);
5.3. Zakon o radu;
5.4. Zakon o zaštiti prirode;
5.5. Zakon o životnoj sredini, vodama, prirodi, prostornom planiranju i građevinskoj inspekciji;
5.6. Zakon o građenje;
5.7. Zakon o bezbednosti i zdravlja i toku rada;
5.8. Zakon o otpadu;
5.9 Zakon o zaštiti od buke;
5.10 Zakon o kulturnom nasleđu.
Član 7
Važeći međunarodni ekološki i socijalni standardi
1. KFKJ je, za sprovođenje ove politike, xxxxx da primeni xxxx navedene ekološke i socijalne standarde.
2. Standardi učinka IFC-a:
2.1. Standard učinka 1: Procena i upravljanje ekološkim i socijalnim rizicima i uticajima;
2.2. Standard učinka 2: Rad i uslovi rada.
2.3. Standard učinka 3: Efikasnost resursa i sprečavanje zagađenja;
2.4. Standard učinka 4: Zdravlje i bezbednost zajednice
3. Direktiva o održivosti KfW-a.
4. Smernice Svetske banke o zdravlju i zaštiti životne sredine (EHS) i smernice na snazi specifične za sektor.
5. Osnovne konvencije o radu Međunarodne organizacije rada (ILO).
6. IFC-ova beleška o tumačenju na temu finansijskih posrednika (IF)
7. Napomena za tumačenje KNF-a o finansijskim posrednicima (FI).
8. Ekološki i socijalni standardi EIB i FEI
9. Statistička klasifikacija privrednih delatnosti u Evropskoj zajednici (XXXX kodovi)
Član 8
Ostali relevantni međunarodni ekološki i socijalni standardi, koji nisu primenjivi na KFKJ
1. Ostali relevantni međunarodni ekološki i socijalni standardi, koji nisu primenjivi na KFKJ, uključuju:
1.1. Standard učinka 5: Otkup zemljišta i dobrovoljno preseljenje;
1.2. Standard učinka 6: Očuvanje biodiverziteta i održivo upravljanje živim prirodnim resursima;
1.3. Standard učinka 7: Domaće stanovništvo;
1.4. Standard učinka 8: Kulturna baština;
1.5. Osnovni principi i smernice UN-a o proterivanju i raseljenju zasnovanom na razvoju;
1.6. Svetska komisija za brane (WCB) za velike projekte brana;
1.7. Ekološki i socijalni standardi Svetske banke ESS 10.
Član 9
Zabranjeni sektori i kreditne svrhe
1. Ova Politika je zasnovana xx xxxxx izuzeća IFC / Svetske banke, ograničenim sektorima EIF i EIB i propisuje zabranjene sektore i kreditne svrhe koje se ne mogu podržati uslugama KFKJ-a, koje slede:
1.1. prisilan rad1 ili dečji rad2;
1.2. aktivnosti ili materijali koji se smatraju nezakonitim prema zakonima ili propisima zemlje domaćina ili međunarodnim konvencijama i sporazumima ili koji podležu međunarodnoj fazi ili zabrani, kao što su:
1.2.1. supstance koje oštećuju ozonski omotač, PCB (polihlorovani bifenili) i drugi specifični opasni proizvodi, pesticidi / herbicidi ili hemikalije;
1.2.2. divlje životinje ili proizvodi uređeni Konvencijom o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES); ili
1 Pod prisilnim radom podrazumevaju se svi poslovi ili usluge koji se ne obavljaju dobrovoljno, a koje pojedinac obavlja pod pretnjom sile ili kazne, xxxx xx propisano konvencijama ILO-a.
2 Zloupotreba dečijeg rada podrazumeva zapošljavanje dece koje je ekonomski izrabljujuće prirode ili je po svemu sudeći opasno ili će omesti vaspitanje deteta, ili biti štetno po zdravlje deteta ili fizički, mentalni, moralni ili socijalni razvoj. Pored toga, svaki posao koji obavlja osoba xxxx xxx uvek nije navršila 15 xxxxxx starosti smatra se štetnim, osim ako lokalno zakonodavstvo ne predviđa obavezno pohađanje škole ili je minimalna starosna dob za rad viša; u kojim slučajevima se propisuje viša starosna dob, za kvalifikaciju zloupotrebe dečjeg rada.
1.2.3. neodržive metode ribolova (npr. ribolov eksplozivom i strujni ribolov u morskom okruženju pomoću mreža dužih od 2.5 km).
1.3. prekogranična trgovina otpadom i otpadnim proizvodima, osim ako je u skladu sa Bazelskom konvencijom i osnovnim pravilima;
1.4. uništavanje područja visoke vrednosti očuvanja;3;
1.5. radioaktivni materijali 4i neograničena azbestna vlakna;
1.6. pornografija i / ili prostitucija;
1.7. kockanje, kazino i ekvivalentna preduzeća ili hoteli koje nude xxx xxxxxx.
1.8. oružje i municija, oprema ili vojna/policijska infrastruktura ili popravni objekti
1.9. racisticki i antidemokratsi mediji
1.10. zabranjene aktivnosti xxxxx XXXX kodovima definisani u prilogu II ove politike
1.11. ograničenja IT sektora: Istraživanje, razvoj ili tehničke aplikacije u vezi sa posebno ciljanim softverom ili rešenjima za elektronske podatke, ili:
1.11.1. podržavanje bilo koje aktivnosti uključene u ograničene sektore iz tačke
1.2. i 1.8. (uključujući) na ovoj listi;
1.11.2. kockanje na internetu i onlajn kazina;
1.11.3. s ciljem omogućavanja nezakonitog poslovanja;
1.11.4. ulaze u elektronske mreže podataka; ili
1.11.5. preuzimanje elektronskih podataka.
1.12. ograničenja sektora nauke o životu: Kada se pruža podrška istraživanju, razvoju ili tehničkim aplikacijama u vezi sa:
1.12.1. kloniranjem čoveka u istraživačke ili terapeutske svrhe; i
1.12.2. genetski modifikovanim organizmima („GMO“).
1.11 nuklearne elektrane (pored mera koje smanjuju rizike po životnu sredinu postojećih postrojenja) i vađenje uranijuma kao osnovnog izvora vađenja.
1.12 otkrivanje, istraživanje i vađenje uglja; drumska prevozna sredstva i srodna infrastruktura koja se uglavnom koristi za ugalj; termocentrale, toplane i oprema za koproizvodnju na ugalj, kao i pripadajući vodovi;
1.13 Nekonvencionalno istraživanje i vađenje nafte iz gline, katranskog xxxxx ili uljnog xxxxx.
1.14 razbijanje kamena/kamenolomci
3 Uništavanje znači (1) uklanjanje ili značajno smanjenje integriteta jednog područja uzrokovano velikom dugoročnom promenom u korišćenju zemljišta ili vode ili (2) modifikaciju staništa tako da područje gubi sposobnost da zadrži svoju ulogu. Visoke vrednosti očuvanja (HCV) definisane xx xxx prirodna staništa gde se ove vrednosti smatraju važnim ili kritičnim (vidi xxxx://xxx.xxxxxxxxxx.xxx).
4 Ovo se ne odnosi na kupovinu medicinske opreme, opreme za kontrolu (merenje) kvaliteta ili bilo koje druge opreme za koju se smatra da je radioaktivni izvor zanemarljiv i / ili adekvatno zaštićen.
1.15 otkrivanje, istraživanje i vađenje uglja; Kopnena transportna sredstva i povezana infrastruktura koja se prvenstveno koristi za ugalj; elektrane, toplane i oprema za kogeneraciju na ugalj, kao i prateći vodovi;
1.16. istraživanje i nekonvencionalno vađenje nafte iz škriljaca, katranskog xxxxx ili uljnog xxxxx.
1.17. nabavka opreme za seču za korišćenje u prirodnim tropskim šumama ili šumama visoke prirodne vrednosti u svim regionima i aktivnosti koje vode ka seči i/ili degradaciji prirodnih tropskih šuma ili prirodnih šuma visoke prirodne vrednosti.
1.18. nove plantaže palminog ulja.
1.19 u slučaju da bilo koji od sledećih proizvoda čini značajan deo primarno finansiranih aktivnosti5 projekta:
1.19.1. proizvodnja i promet alkoholnih pica (osim piva i vina);
1.19.2. proizvodnja i promet duvana;
1.20 ugljenično intenzivni sektori dozvoljeni prema NACE6 kodovima definisanim u Dodatku I ove Politike
Član 10
Kategorije revizije životne sredine
1. U zavisnosti od vrste, lokacije, osetljivosti i obima projekta i prirode i veličine njegovih potencijalnih uticaja na životnu sredinu i društvo, konačno ulaganje MMSP može se klasifikovati u jednu od tri kategorije: A, B i C. KFKJ neće davati jemstvo za zajmove za aktivnosti koje spadaju u kategoriju A, jer oni mogu imati vrlo značajne, raznolike i / ili dugoročne štetne efekte na ljudsko zdravlje i prirodnu sredinu. Xx xxxxx xxxxxx, KFKJ xxx xxxx zajmove za delatnosti koje spadaju u kategorije B i C u skladu sa ovom politikom i svojim unutrašnjim pravnim propisima.
1.1 Kategorija B: Aktivnosti koje spadaju u ovu kategoriju su sastavljene od projekata, xxxx xx potencijalni negativni uticaji na životnu sredinu ili ljude manje štetni od projekata kategorije A. U tipičnim okolnostima su uticaj i potencijalni rizici aktivnosti kategorije B ograničeni na lokalna područja, u većini slučajeva reverzibilni odgovarajućim merama. Kategorija B uključuje projekte kao što su ažuriranje, građevinski radovi, gradnja, kao i rekonstrukcija, rehabilitacija ili adaptacija postojećih zgrada. Ova kategorija je podeljena u potkategorije B + i B-:
1.1.1. B +: čine je veliki građevinski projekti navedeni u Aneksu II kosovskog zakona o PUŽS-u koji ne zahtevaju potpunu procenu uticaja na životnu sredinu xx xxxxxx Ministarstva životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture. Takvi projekti vezani su za poljoprivredu, kao što su pesticidi i herbicidi, šumarstvo, duboko
5 Za MMSP, značajno znači više od bilo kog od ova dva kriterijuma: a) 10% njihovog konsolidovanog bilansa stanja (ukupne imovine) ili b) 10% xxxxxxx xx prodaje. Za finansijske institucije i investicione fondove, „značajno“ znači više od 10% njihovog osnovnog obima portfelja.
6 Privrženost ovih aktivnosti ne bi trebalo da prelazi 10% u aktivnom portfelju IRF-a u okviru FKGK.
bušenje i ekstraktivne industrije, kao što su kamenolomi, postrojenja za drobljenje xxxxxx xxxx nisu obuhvaćeni Aneksom I Zakona o PUŽS, tekstilna industrija, mineralna industrija, prehrambena, guma i infrastrukturni projekti. Zajmovi koji zahtevaju procenu uticaja na životnu sredinu i koji se kvalifikuju u energetskom prozoru (GROW) zagarantovanom xx xxxxxx KFKJ klasifikovani su u ovu kategoriju;
1.1.2. B -: čine je mali građevinski radovi, mala gradnja kao što su aneksi zgrada, spoljno renoviranje, rekonstrukcija, sanacija ili adaptacija postojeće zgrade
1.2 Kategorija C: Aktivnosti su svrstane u ovu kategoriju ako postoji verovatnoća da imaju minimalan ili nikakav štetan uticaj na životnu sredinu i zbog toga nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu. Kategorija C može obuhvatati projekte kao što su investicije u osnovna sredstva, obrtna sredstva, kupovina nekretnina, renoviranje (u zatvorenom), kupovina zemljišta i zgrada. Pored početnog pregleda, za projekat kategorije C nisu potrebne nikakve dalje mere procene uticaja na životnu sredinu.
Član 11
Dokumentacija o „dužnom staranju“ o životnoj sredini
1. Podnosilac zahteva priprema početni koncept zajma. Nakon neformalne diskusije sa RFI- om, u kojoj RFI obaveštava podnosioca zahteva o zahtevima za procenu uticaja na životnu sredinu, RFI deli obrazac za procenu ekološkog i socijalnog rizika. (aneks III) Podnosilac zahteva pruža tražene informacije i podnosi RFI-u obrazac za procenu ekološkog i socijalnog rizika i drugu potrebnu dokumentaciju. Odgovornost je podnosioca zahteva da započne razgovore sa MŽSPPI ili relevantnom opštinom kako bi se ispunili svi lokalni i nacionalni zahtevi za reviziju životne sredine (kao što je razmatranje postupka PUŽS i / ili druga formalna odobrenja / ili dozvole). Podnosilac zahteva je odgovoran da pribavi odgovarajuće dozvole i licence zahtevane propisima na snazi, kako bi se olakšao xxxxxxxx xx MŽSPPI ili odgovarajućom opštinom. U trenutku kada podnosilac zahteva kontaktira RFI, moraju se dobiti sve dozvole i saglasnosti / odobrenja. Ovi zahtevi se smatraju odvojenim, ali paralelnim onima koji su ovde predstavljeni i podnosilac zahteva xx xxxxx da ih popuni. Podnosilac zahteva je odgovoran za tačnost i verodostojnost informacija datih u Obrascu za procenu ekološkog i socijalnog rizika i drugim dokumentima.
2. Na osnovu obrasca za procenu ekološkog i socijalnog rizika, RFI klasifikuje potprojekat (kao A ili neprihvatljiv, B +, B-, C).
2.1. Za projekte kategorije C nije potrebno nikakvo dalje postupanje osim toga da RFI sprovede interne postupke upravljanja životnom sredinom;
2.2. Za projekte kategorije B +, RFI popunjavaju obrazac za procenu ekološkog i socijalnog rizika i dostavljaju ga KFKJ-u (Specialista za životnu sredinu i socijalnu zaštitu) na razmatranje. KFKJ potvrđuje ili ispravlja rezultat revizije. RFI obaveštava podnosioca zahteva o (i) kategoriji, (ii) procesu i traženim izveštajima. Javna rasprava o projektima B + xxxxx sprovedena shodno zahtevima Svetske banke;
2.3. Za projekte kategorije B-, podnosilac zahteva podnosi RFI-u obrazac za procenu ekološkog i socijalnog rizika. Za ovu vrstu kategorije, nije potrebno odobrenje KFKJ-
a. Ekološki i socijalni specialista pružiće pomoć́ na zahtev.
3. Ako je projekat kategorije B +, podnosilac zahteva priprema obrazac za procenu ekološkog i socijalnog rizika i dostavlja ga RFI-u i KFKJ-u i Svetskoj banci ako je potrebno na razmatranje i odobrenje ili komentare. U ovoj fazi, podnosilac zahteva je već́ dobio opštinsku ekološku dozvolu ili ekološku saglasnost i druge dozvole ako to zahtevaju propisi na snazi. Xxxx xx RFI zadovoljan ekološkom dokumentacijom, zajam se odobrava. Podnosilac zahteva primenjuje mere ublažavanja i praćenja predviđene Korektivnim akcionim planom. RFI-ovi će nadgledati i predložiti popravne mere po potrebi. Najmanje prva 3 oblika procene ekološkog i socijalnog rizika za svaki RFI xxxxx predmet razmatranja i odobrenja KFKJ-a.
4. RFI izveštava o ekološkoj saglasnosti KFKJ-u u redovnim izveštajima o napretku, najmanje jednom u šest meseci. KFKJ nadgleda odabrane projekte kategorije B +.
5. Za sve projekte kategorije B, u slučaju odstupanja, podnosi se izveštaj u Izveštaju revizije životne sredine kao i KFKJ-u. RFI-ovi su dužni da vode evidenciju o obrascima procene ekološkog i socijalnog rizika i pratećim dokumentima (kao što su registri zaostataka, žalbe). Pored nadzora, revizije životne sredine xxxxx vrednovane shodno ovim dokumentima
Član 12
Mehanizam za ispravku žalbi
1. KFKJ je uspostavio Mehanizam za ispravku žalbi (MIŽ). Mehanizam je otvoren za širu javnost, a posebno za osobe obuhvaćene projektom i radnu snagu xxxx xx angažovana na realizaciji projekta. Na internet stranici KFKJ-a nalazi se kontakt stručnjaka za životnu sredinu i socijalnu zaštitu kome se može podneti xxxxx, xxx i opis i proces.
2. Žalbama će se baviti Žalbena komisija, koju čine izvršni direktor, viši pravni službenik i stručnjak za životnu sredinu i socijalnu zaštitu.
3. Žalba dobija odgovor ukoliko su ispunjena sledeća dva kriterijuma:
3.1. xxxxx xx odnosi na bilo koju od aktivnosti jemstva;
3.2. sadrži dovoljnu količinu detalja da ukaže na negativan xxxxxxxx xxxx se dogodio ili je verovatno da će se dogoditi, a koji utiče na individualno ili kolektivno blagostanje ili predstavlja rizik po životnu sredinu.
4. Ako stručnjak za životnu sredinu i socijalnu zaštitu može da odgovori na žalbu, on / ona će pratiti radnje koje će se preduzeti radi rešavanja žalbe. U slučaju da drugi kriterijum iz stava 3. xxxxx 3.1 ovog člana ne bude u potpunosti ispunjen, stručnjak za životnu sredinu i socijalnu zaštitu sprovodi dalja istraživanja (sa ili bez kontakta sa podnosiocem žalbe), kao i popravne mere i daće odgovor podnosiocu žalbe. U slučaju da xx xxxxx anonimna, odgovori će biti postavljeni na internet stranici KFKJ-a.
5. Svakog meseca stručnjaci za životnu sredinu i socijalnu zaštitu podnose izveštaj upravi KFKJ-a i donatorima o žalbama pristiglim duž godine i izveštavaju o tome koje mere su preduzete ili planiraju da se preduzmu u odgovoru na datu kritičnu reakciju.
Član 13
Praćenje i izveštavanje
1. Po isplati zajma i prihvatanju jemstva za isti, investicija (svrha zajma MMSP) ulazi u fazu primene, čime rad na zaštiti životne sredine takođe prelazi u novu fazu.
2. Tokom realizacije investicija, MMSP-i su odgovorni za obavljanje svojih svakodnevnih aktivnosti i sprovođenje mera primene, u skladu sa zahtevima utvrđenim nacionalnim propisima o životnoj sredini.
3. Očekuje se da će RFI propratiti svog zajmoprimca u skladu sa domaćim politikama i podneti izveštaj KFKJ o učinku svojih zajmoprimaca u životnoj sredini, u slučaju neusaglašenosti.
4. Xxx KFKJ-a će na redovnoj mesečnoj osnovi pratiti razvoj celokupnog garantnog portfelja, sa stanovišta klasifikacije životne sredine. Praćenje će obuhvatiti:
4.1. klasifikaciju portfelja prema RFI-ima;
4.2. klasifikaciju portfelja prema ekološkim i socijalnim kategorijama;
4.3. kvalitet shodno nameni;
4.4. kvalitet po sektorima.
5. Svrha praćenja je utvrđivanje distribucije portfelja i koncentracije rizika po ekološkim i socijalnim kategorijama.
6. KFKJ obaveštava Odbor direktora i njegove donatore o razvoju portfelja i svemu, u skladu sa opštim politikama izveštavanja.
7. Standardi izveštavanja koje je utvrdio KFKJ obezbediće da su odgovarajuće informacije o ekološkom i socijalnom riziku dostupne na svim nivoima organizacije i da se zahtevi za interno i spoljno izveštavanje mogu blagovremeno ispuniti i izveštaji budu visokog kvaliteta.
Član 14 Primena politike
1. Ova Politika postoji kako bi se obezbedio pravilan smer KFKJ-a i uspostavila interna pravila ponašanja i profesionalni standardi koje zaposleni i uprava KFKJ-a moraju ispuniti. U bilo kojoj situaciji u kojoj postoji sukob između Politike i zakona KFKJ-u, prevladava zakon.
2. KFKJ će u potpunosti postupati u skladu sa ovom politikom u pružanju svojih usluga.
3. Izvršni direktor donosi odluku kojom se uređuje sprovođenje mera energetske efikasnosti i optimizacije u okviru KFKJ-a.
Član 15 Izmene ove politike
Ovu Politiku razmatra Odbor direktora KFKJ-a i može biti izmenjena i dopunjena s vremena na vreme u meri u kojoj to Xxxxx bude smatrao shodnim, u zavisnosti od promenljivih okolnosti ili u skladu sa važećim zakonima.
Član 16 Stavljanje van snage
1. Stupanjem na snagu ove Politike, stavlja xx xxx xxxxx Politika ekološkog i socijalnog upravljanja, od 17. 06. 2022 godine.
2. Sve odluke, politike i drugi dokumenti koje odobri Odbor direktora ili izvršni direktor na osnovu prethodne Politike ostaju na snazi dok se ne stave van snage ili ne zamene shodno novonastalim okolnostima.
Član 17
Usklađenost i sankcije
Zaposleni u KFKJ-u pojedinačno su odgovorni za poštovanje ove politike. Kršenje ove Politike i xxxx pomenutih pravila i zabrana može podvrgnuti zaposlene disciplinskim merama.
Član 18 Prilozi
1. Ova politika sadrži sledeće priloge:
1.1. Prilog I – Sektori koji intenzivno koriste ugljenik navedeni po kodovima XXXX klasifikacije;
1.2. Prilog II - Zabranjeni sektori xxxxx XXXX kodovima
1.3. Prilog III - Obrazac za procenu ekološkog i socijalnog rizika;
1.4. Prilog IV - Tok procesa odobravanja kredita;
1.5. Prilog V - Projekti navedeni u Aneksu I zakona o PUŽS-u koji zahtevaju PUŽS;
1.6. Prilog VI - Projekti navedeni u prologu/aneksu II nacionalnog zakona o PUŽS-u;
1.7. Prilog VI - Xxxxxx delatnosti koje podležu dobijanju opštinske ekološke dozvole.
Član 19
Završne odredbe
Ova politika stupa na snagu na xxx usvajanja u Odboru direktora KFKJ-a.
28.04.2023
V.D. predsedavajući Odbora direktora
Xxxx Xxxxx
Prilog I
Sektori koji intenzivno koriste ugljenik navedeni po kodovima XXXX klasifikacije
1411 | Proizvodnja kožne odeće |
1711 | Proizvodnja celuloze |
1712 | Proizvodnja papira i kartona |
2352 | Proizvodnja vapna i gipsa |
2451 | Livenje gvožđa |
4612 | Posredovanje u trgovini gorivima, rudama, metalima i industrijskim hemijskim proizvodima |
4671 | Trgovina na veliko čvrstim, tekućim i plinskim gorivima i srodnim proizvodima |
4730 | Trgovina na malo motornim gorivima i mazivima u specijalizovanim prodavnicama |
4941 | Kopneni prevoz robe (sem hibridnih ili električnih vozila) |
Prilog II
Sektori koji intenzivno koriste ugljenik navedeni po kodovima XXXX klasifikacije
0115 | Uzgoj duvana |
0220 | Seča drva |
0510 | Vađenje kamenog ugljena |
0520 | Vađenje lignita |
0710 | Vađenje gvozdenih xxxx |
0721 | Vađenje uranovih i xxxx torijuma |
0729 | Vađenje ostalih xxxx obojenih metala |
0811 | Vađenje ukrasnoga kamena i kamena za gradnju, vapnenca, gipsa, krede i škriljevca |
0899 | Ostale aktivnosti vađenja ruda i kamena |
1200 | Proizvodnja duvanskih proizvoda |
1910 | Proizvodnja proizvoda koksnih peći |
2012 | Proizvodnja boja i pigmenata |
2013 | Proizvodnja ostalih anorganskih osnovnih hemikalija |
2014 | Proizvodnja ostalih organskih osnovnih hemikalija |
2015 | Proizvodnja gnojiva i dušičnih spojeva |
2016 | Proizvodnja plastike u primarnim oblicima |
2017 | Proizvodnja sintetičkoga kaučuka u primarnim oblicima |
2020 | Proizvodnja pesticida i drugih agrohemijskih proizvoda |
2351 | Proizvodnja cementa |
2410 | Proizvodnja osnovnog gvožđa i čelika, kao i ferolegura |
2442 | Proizvodnja aluminijuma |
2443 | Proizvodnja olova, cinka i kalaja |
2444 | Proizvodnja bakra |
2445 | Proizvodnja ostalih obojenih metala |
2446 | Obrada nuklearnoga goriva |
2452 | Livnica čelika |
2454 | Livnica ostalih obojenih metala |
3812 | Sakupljanje opasnog otpada |
3822 | Tretman i odlaganje opasnog otpada |
4635 | Trgovina na veliko duvanskim proizvodima |
4726 | Trgovina na malo duvanskim proizvodima u specijalizovanim prodavnicama |
Prilog III
Obrazac procene ekološkog i socijalnog rizika
RFI (navesti naziv RFI) – OBRAZAC EKOLOŠKE I SOCIJALNE PROCENE | Komentari | |||
Naziv projekta: | Lokacija: | |||
Adresa: | Kontakt osoba i broj telefona: | |||
Industrija: | Delatnost: | Vrsta objekta: | ||
Vrsta finansiranja (označiti sa x): | Nov | Proširenje/dodatak | Postojeći | |
Ekološka i socijalna kategorija {A, B+, B-, C} | ||||
Datum terenske posete: | Priredila: | |||
Funkcija: | ||||
Kratak opis projekta: | ||||
Specifična pitanja ekološkog i socijalnog sektora: | ||||
Uputstva: | ||||
- Molimo vas pružite što više informacija u odeljku za dodatne informacije u prilog datim odgovorima | ||||
- Molimo vas da dostavite rezime glavnih pitanja nakon popunjavanja upitnika i uključite klasifikaciju projekta | ||||
- Molimo vas da uključite akcioni plan po potrebi | ||||
Za specifične sektorske informacije o ekološkim i socijalnim rizicima, molimo vas pogledajte dolenavedene linkove | ||||
xxxx://xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx.xxx/xxxx-xxxxxxxxxx/xxxxxxxxxxxxx-xxxxxxxxxxxxx-xxx-xxxxxx-xxxx/xxxx- by-industry-sector/ | ||||
Procena primenljivih zahteva | Da | Ne | N/D | DODATNE INFORMACIJ E (Navedite dodatne informacije u prilog svim odgovorima) | Komentari | ||
Pregled uslova rada | Zahtevi | ||||||
Xxxxxx izuzeća: | Da xx xx delatnost xx xxxxx izuzeća? Link za listu izuzeća https//xxx.xxx.xxx/xxx/xxx/xxxxxxx/x opics_ext_content/ifc_external_corporat e_site/sustainability-at-ifc/company- resources/ifcexclusionlist | Pogledajte da li se preduzeće nalazi xx xxxxx izuzeća Svetske banke '. Preduzeća koja se nalaze na ovoj listi neće biti finansirana. | |||||
Nacionalni propisi: Da xx xx delatnost u skladu sa nacionalnim regulatornim zahtevima? | Da li kompanija ima dokaze o važećim ekološkim dozvolama i licencama? | Priložiti ako je primenljivo | |||||
Obezbediti xxxxxx licenci i dozvola vezanih za poslovanje klijenta | |||||||
Važeće licence i dozvole | Status - Da xx xx ova dozvola dobijena ili ne | Datum isteka licence / dozvole | |||||
npr. Licenca o korišćenju vode | |||||||
Itd. | |||||||
Procena ekoloških i socijalnih rizika i uticaja poslovne delatnosti klijenta | Komentari: | ||||||
1. Procena i upravljanje ekološkim i socijalnim rizicima i uticajima | x. Xx xx kompanija ima politiku / sistem ekološkog i socijalnog upravljanja? Bilo koji sistem za upravljanje ekološkim i socijalnim rizicima poslovnih delatnosti | ||||||
b. Opišite postojeći sistem / proceduru za identifikovanje, procenu i upravljanje potencijalnim rizicima i uticajima u vezi sa poslovnom delatnošću / projektima kompanije. | |||||||
x. Xx xx je kompanija imenovala službenika/cu za zaštitu životne sredine i socijalna pitanja? Navedite ime datog zaposlenog. |
x. Xx xx kompanija ima plan reakcije u vanrednim situacijama, ako je primenjiv? | ||||||
2. Preispitivanj e uslova rada | a. Koliko zaposlenih ima kompanija? | |||||
x. Xx xx kompanija ima politiku ljudskih resursa (LJR) xxxx xx u skladu sa zahtevima nacionalnog zakona o radu? Molimo vas podvucite glavne obuhvaćene politike. | ||||||
x. Xx xx preduzeće primenjuje princip nediskriminacije u procesu zapošljavanja, naknade i uslova rada, uključujući ranjive xxxxx zaposlenih? | ||||||
x. Xx xx preduzeće obezbeđuje svojim zaposlenima sigurno i zdravo radno okruženje? | ||||||
i. Gde je primenljivo, da li preduzeće obezbeđuje i obavezuje radnike da koriste ličnu zaštitnu opremu (LZO)? | ||||||
ii. Da li preduzeće ima procedure bezbednosti i zdravlja na radu? | ||||||
iii. Da li preduzeće prati i izveštava o nivoima povreda, profesionalnih bolesti, izgubljenih xxxx x xxxxx žrtava na radnom mestu? Navedite najnovije detalje. | ||||||
iv. Da li preduzeće ima programe obuke za radnike o bezbednosti i zdravlju na radu? | ||||||
x. Xx xx je preduzeće uključeno u štetan dečiji rad ili prisilni rad (uključujući lanac snabdevanja)? | ||||||
f. Da xx xx preduzeće uključeno u prisilni rad (uključujući lanac snabdevanja)? | ||||||
3. Sprečavanje zagađenja na lokaciji preduzeća | x. Xx xx preduzeće sprovodi mere za poboljšanje efikasnosti u potrošnji energije, vode, sirovina i drugih resursa? | Mere: | ||||
x. Xx xx preduzeće ispušta gas, tečnosti ili čvrste materije, tokom faza izgradnje i / ili rada? Ako je odgovor da, molimo navedite detalje. |
c. Opišite postupke odlučivanja za nadgledanje emisije gasova u vazduh i vodu. Molimo dostavite kopiju svake dozvole za ispuštanje otpadnih voda. | |||||||
x. Xx xx preduzeće ima smernice za skladištenje, preradu i odlaganje čvrstog otpada (uključujući opasni otpad) koji proizilazi iz njenog poslovanja? Ako jeste, navedite kratke detalje. | |||||||
e. Da xx xx rezervoari za skladištenje nafte povezani sa sekundarnim rezervoarima kako bi se sprečilo curenje i izlivanje? | |||||||
x. Xx xx postoji postupak reagovanja za upravljanje slučajnim izlivanjem ili ispuštanjem? | |||||||
4. Zdravlje i bezbednost zajednice | x. Xx xx zajednica živi u blizini objekata kompanije? Da li preduzeće ima procedure za rešavanje zdravstvenih i bezbednosnih pitanja zajednice u kontekstu svog poslovanja? | ||||||
x. Xx xx preduzeće ima uspostavljene bezbednosne postupke u vezi sa ispuštanjem, transportom i odlaganjem opasnog materijala kako bi izbegla ili svela na najmanju moguću meru izloženost lokalnih zajednica xxx materijalima? Molimo vas opišite. | |||||||
x. Xx xx preduzeće angažuje naoružano osoblje obezbeđenja za pružanje usluga obezbeđenja u njihovim objektima? Ako je odgovor da, da li odredbe ugovora uključuju uputstva o tome kako osoblje obezbeđenja treba da komunicira sa zajednicama u blizini objekta? | |||||||
5. Angažovanje zainteresova nih strana i otkrivanje informacija | a. Molimo opišite postojeće procedure za stupanje u kontakt sa lokalnim zajednicama i rešavanje pritužbi u zajednici, tamo gde je to primenljivo. (npr. mehanizam za rešavanje žalbi, plan angažovanja zainteresovanih strana). | ||||||
Rezime ekoloških i socijalnih pitanja (Molimo navedite rezime u kome ćete se osvrnuti na upravljanje ključnim ekološkim i socijalnim pitanjima vezanim za poslovanje klijenta) | Postupci navedeni u Korektivnom akcionom planu | ||||
moraju biti | |||||
Plan korektivnih mera - Ovo bi trebalo da bude uključeno u ugovor | obuhvaćeni | ||||
sa bankom i nadgledano radi usklađenosti | sporazumom | ||||
između RFI i preduzeća korisnika. | |||||
Identifikovan o pitanje | Radnje | Datum završetka | |||
Prilog IV
Kreditni
zahtev
Kreditna
analiza
Klasifikacija
životne
sredine
Odbor za
kreditni rizik
Isplata
kredita
Praćenje i
izveštavanje
Zajmovi ispod prozora
KFKJ-a xxxx predmet odobrenja i klasifikacije xx xxxxxx KFKJ -a
Tok procesa odobrenja kredita
1. Kreditni zahtev: Klijent podnosi zahtev za kredit; obrazac zahteva se podnosi zajedno sa
odgovarajućim dokumentima;
2. Kreditna analiza: Prikupljanje dokumenata / dozvola koje su nedostajale u fazi podnošenja zahteva, trebalo bi uključiti u investicioni plan;
3. Klasifikacija životne sredine: U ovoj xxxx xx obavlja klasifikacija životne sredine. Na osnovu investicionog plana, zajam se može klasifikovati kao A-neprihvatljiv, B +, B- i C. Kategorije B + xxxx predmet odobrenja i klasifikacije xx xxxxxx KFKJ-a;
4. Odbor za kreditni rizik: Kredit se predstavlja upravi Banke;
5. Isplata kredita: Potpisivanje ugovora i prenos sredstava;
6. Praćenje i izveštavanje: Xxxxx xx nadgledati zajmove i njihove ekološke i socijalne uticaje
(ako ih ima) i izveštavaće KFKJ i Svetsku banku u slučaju bilo kakvih odstupanja.
Prilog V
Projekti navedeni u Aneksu I Zakona o PUŽS-u koji zahtevaju PUŽS.
Proizvodnja i prerada metala
1. Fabrika xxxxx xx metalnih xxxx (uključujući i minerale koji sadrže i sumpor).
2. Livnica za livenje sivog liva i čelika (primarno ili sekundarno), uključujući stalno livenje.
3. Livnica za preradu crnih metala:
3.1. kovačnica sa čekićima, čija energija prelazi pedeset (50) KJ po čekiću međutim upotrebljena kalorična snaga prelazi dvadeset (20) KW;
3.2. primena zaštitnih slojeva sa mešavinom metala kapaciteta koji prelazi jednu (1) tonu bruto čelika/1satu;
3.3. fonderija-livnica crnih metala proizvodnog kapaciteta preko sto (100) xxxx/dnevno.
4. Livnica za:
4.1. proizvodnju obojenih metala od minerala, koncentrata ili sekundarnih sirovina metalurških, hemijskih, elektrolitičkih procesa;
4.2. livenje, uključujući legure, rikuperiranih produkata (rafiniranje, livenje u livnici, i dr.) sa kapacitetom livenja od preko jedne (1) tone dnevno za olovo i kadmijum ili deset
(10) xxxx dnevno za sve druge metale.
5. Fabrika za površinsko tretiranje metala i plastičnih materijala, koristeći hemijski elektrolitički proces u koje xxxx xxxx za tretiranje prelazi deset (10) m3.
6. Postrojenja za površinsko tretiranje supstanci, objekata ili proizvoda, koji zahtevaju organski rastvor, posebno zaštitnog sloja, pritiska, zaštitnih prevlaka, skidanje ulja, protiv probijanja vode, bojenje, čišćenje ili presiranje većih kapaciteta od sto (100) xxxx/godišnje.
7. Proizvodnja i prerada legura od obojenih metala koji sadrže arsen, živu i olovo u kapaciteta preko hiljadu (1000) xxxx godišnje.
Industrija minerala
8. Fabrika za proizvodnju cementa u rotacionim pećnicama (pećnica i sušara) sa proizvodnim kapacitetom od xxxxx xxxxxx (300) xxxx dnevno ili za proizvodnju kreča u obrtnim pećnicama sa proizvodnim kapacitetom sa preko trideset (30) xxxx dnevno ili drugih visokih pećnica sa proizvodnim kapacitetom sa preko trideset (30) xxxx dnevno.
9. Fabrika za proizvodnju materijala sa procesom kalciniranja i pečenja minerala sa toksičnim elementima kao što su živa, arsen i kadmijum.
10. Fabrika za proizvodnju stakla, uključujući staklena vlakna sa kapacitetom topljenja sa preko deset (10) xxxx dnevno.
11. Livnica-fonderija za livenje mineralnih supstancija, uključujući proizvodnju mineralnih vlakana, sa kapacitetom od preko deset (10) xxxx dnevno.
12. Fabrika za proizvodnju keramike sa toplotnim dejstvom naročito crepa, cigle, vatrostalne opeke ili porcelana, kapacitetom od preko trideset (30) xxxx dnevno.
13. Pogoni vađenja azbesta, prerade i transformacije azbesta i proizvoda sastavom azbesta: za proizvode azbest-cementa, sa godišnjom proizvodnjom od preko hiljade (5000) xxxx finalnih proizvoda, trajnih materijala, godišnjom proizvodnjom od preko pedeset (50) xxxx finalnih produkata, i drugih potreba korišćenja azbesta, xxxx obim proizvodnje prelazi dvesta
(200) xxxx godišnje.
14. Postrojenja za pečenje i sinterovanje nemetalnih minerala xxxx proizvodni kapaciteti prelaze trideset (30) xxxx/dnevno.
Ekstraktivna industrija
15. Kamenolomi i otvoreni rudnici, čija površina prelazi pet (5) ha, ili vađenje treseta u površinama većim od deset (10) ha ili vađenje preko petnaest hiljade (15.000) xxxx/godišnje.
16. Vađenje i prerada (izuzev tekućina i gasifikacije) uglja, lignita i bitumenskih minerala kapaciteta više od pedeset hiljade (50.000) xxxx godišnje.
Hemijska industrija
17. Integrisane aktivnosti za proizvodnju na nivou navedenih industrijskih supstanci ili xxxxx supstanci u podstavovima 17.1. do 17.7. putem hemijskih procesa:
17.1. Za proizvodnju hemijskih đubriva sa bazom fosfora, azota ili kalijuma (prosta ili složena hemijska đubriva) kao što su:
17.1.1. jednostavni ugljovodonici (linearni ili ciklični, zasićeni ili nezasićeni, nearomatični ili aromatični);
17.1.2. ugljovodonici koji sadrže kiseonik, kao: alkoholi, aldehidi, ketoni, karboksilne kiseline, etri, peroksidi, epoksidne xxxxx;
17.1.3. sumporni ugljovodonici;
17.1.4. ugljovodonici koji sadrže natrijum, kao: amini, amidi, azotna jedinjena, nitratna jedinjenja, nitrili, cijanati, izocijanati;
17.1.5. ugljovodonici koji sdrže fosfor;
17.1.6. halogenizovani ugljovodonici;
17.1.7. organo-metalna jedinjenja;
17.1.8. plastični materijali (polimerna sintetička vlakna ili vlakna na bazi celuloze);
17.1.9. sintetička guma;
17.1.10. boje i pigmenti;
17.1.11. površinski aktivne materije.
17.2. Za proizvodnju osnovnih organskih hemikalija:
17.2.1. gasovi, kao što su: amonjak, hlor ili hlorovodonik, fluor ili fluorovodonik, ugljendioksid, sumporna jedinjenja, sumpordioksid, vodonik, ugljentetrahlorid;
17.2.2. kiseline, kao sto su: hromna kiselina, fluorovodonična kiselina, fosforna kiselina, azotna kiselina, hlorovodonična kiselina, sumporna kiselina, oleumi i sumporasta kiselina;
17.2.3. xxxx, xxx što su: amonijum hidroksid, kalijum hidroksid, natrijum hidroksid;
17.2.4. soli, kao što su: kalijum karbonat, natrijum karbonat, perborat, srebronitat;
17.2.5. nemetali, metalni oksidi ili druga neorganska jedinjenja kao kalcijum karbid, silicijum, silicijum karbid.
17.3. Za proizvodnju fosfornih, azotnih ili kalijumovih đubriva (prosta ili složena đubriva);
17.4. Za proizvodnju osnovnih proizvoda za zaštitu bilja i biocida;
17.5. Postrojenja u kojima se primenjuju hemijski ili biološki procesi u proizvodnji osnovnih farmaceutskih proizvoda boja i pesticida;
17.6. Za proizvodnju eksplozivnih predmeta;
17.7. Za proizvodnju dodatnih hranljivih proteina, fermenata i drugih proteinskih supstancija hemijskim ili biološkim putevima.
Industrija energetike
18. Termoelektrane za proizvodnju energije i drugi toplotnih postrojenja za proizvodnju energije snage preko pedeset (50) MW.
19. Centrale nuklearne energije.
20. Izgradnja električne mreže visokog napona, sa minimalnom voltažom od dvesta dvadeset
(220) kV i većom daljinom od deset (10) km.
21. Rafinerije nafte i gasa, postrojenja za proizvodnju xxxxxx xxxx i gasifikaciju uglja i bitumenskih škriljaca, postrojenja za regenerisanje fosilnih ulja u cilju višeg korišćenja ili od preko sto hiljada (100.000) xxxx/godišnje.
22. Skladište za skladištenje i deponiranje nafte, njenih hemijskih i petrohemijskih produkata, većih ili jednakih kapaciteta od sto hiljada (100.000) xxxx.
23. Deponije za očuvanje i skladištenje radioaktivnih materija.
Saobraćajna infrastruktura
24. Izgradnja železnica za železnički saobraćaj velikih razdaljina i izgradnja vazdušnih saobraćajnica i pista sa većim ili jednakim osnovama prelaska sa 2100 m.
25. Izgradnja nove saobraćajnice sa dve ili tri trake kolovoza, ili proširenje jedne postojeće saobraćajnice sa dve ili manje trake kolovoza gde će se osigurati dve ili više trake, što će nova saobraćajnica ili prošireni deo saobraćajnice moći imati dužinu od pet (5) km ili više u kontinuitetu.
26. Cevovodi dijametra od petsto (500) mm ili veći od ove vrednosti i dužine od deset (10) km ili više od ove vrednosti, za transport:
26.1. prirodnog gasa, naftnim proizvodima ili hemikalije;
26.2. ugljen dioksida (CO2) u cilju geološke deponiranja, uključujući i prateće stanice pumpanja.
27. Cevovodi prečnika većih od osamsto (800) mm i dužine xxxxx xx četrdeset (40) km za prevoz ugljen dioksida (CO2) radi geološkog skladištenja, uključujući i prateće pumpne stanice.
Prehrambena industrija
28. Tretiranje i planirana prerada za proizvodnju prehrambenih proizvoda od:
28.1. sirovine životinjskog porekla (izuzev mleka) sa kapacitetom finalnog proizvoda preko trideset (30) xxxx/dnevno;
28.2. sirovine biljnog porekla sa kapacitetom finalnog proizvoda većeg od dvesta pedeset (250) xxxx/dnevno;
28.3. tretiranje i količina mlečnih proizvoda u količini od preko 100 xxxx/dnevno (godišnja prosečna vrednost);
Tretiranje otpada i otpadnih voda
29. Postrojenja za spaljivanje, rekuperaciju, hemijsko tretiranje, ili skladištenje opasnih otpada.
30. Postrojenja za spaljivanje urbanog otpada većih kapaciteta od jedne (1) tone/1 sat.
31. Deponije urbanog otpada kapaciteta preko trideset (30) xxxx/dnevno.
32. Postrojenja za tretiranje urbanih otpadnih voda ekvivalentnim ili većeg kapaciteta, za sto hiljada (100.000) stanovnika.
33. Postrojenja za tretiranje industrijskih ispuštenih voda
Projekti za akumuliranje, transport i snabdevanje vodom
34. Bušenje podzemnih voda ili veštačke šeme opterećivanja podzemnih voda, gde godišnji obim pronalažene vode ili akumulacija (opterećenja) xx xxxxxx ili preko pet (5) miliona m3.
35. 1. Postrojenja za transfer vodenih izvora sa rečnih basena, sa tendencijom transfera u zaštitnim prekidanim putevima voda i gde obim transfernih xxxx xx preko trideset (30) miliona m3/godišnje.
35.2. U svim slučajevima, građevine-radovi za transfer vodnih izvora sa rečnih bazena kad vodotok bazena višegodišnjih bazena xx xxxxx šesto (600) miliona m3/godišnje i gde obim transfernih xxxx xx preko 5 odsto tog vodotoka. U oba slučajeva izuzima se transfer pijaće vode preko vodovoda.
36. Akumulacije i drugi projekti za akumuliranje ili deponovanje vode, gde dodatna zapremina vode xx xxxxx pet (5) miliona m3.
Industrija hartije, drveta, tekstila i kože
37. Proizvodnja kartonskih vlakana preko sto hiljada (100.000) m2/godišnje.
38. Industrijska postrojenja za:
38.1. proizvodnju pulpe od drveta ili drugih sličnih tkanina;
38.2. proizvodnju papira i kartona, sa proizvodnim kapacitetom od preko pedeset (50) xxxx/dnevno.
39. Proizvodnju nameštaja sa kapacitetom preko 10.000 m3/godišnje, xxx xxxxxxxx.
40. Postrojenja za predtretman (operacije kao što su pranje, beljenje i merserizanje), ili bojenje prediva i tekstila.
41. Fabrika za tretiranje i preradu kože.
Intenzivna poljoprivreda
42. Postrojenje za intenzivan uzgoj živine, svinja i sitne stoke xxxx xxxx ne prelazi više od:
42.1. deset hiljade (10.000) živina;
42.2. petsto (500) svinja;
42.3. sto (100) goveda;
42.4. hiljadu (1000) grla sitne stoke.
Ostali projekti
43. Postrojenja za deponovanje ili tretiranje životinjskog otpadaka i xxxxxxx.
44. Zone deponovanje za geološko deponovanje karbon dioksida.
45. Instalacije za hvatanje mlaza CO2 u cilju geološkog skladištenja iz instalacija obuhvaćenih Aneksom, ili u slučajevima kada uopšteno hvatanje CO2 je 1,5 megaton ili iznad ove vrednosti.
46. Svaka izmena ili trajanje nekog projekta predstavljenog u ovom Aneksu, kada izmena ili dopuna dostigne prag određen Xxxxxxx, ako xx xxx takav obuhvaćen.
Prilog VI
Projekti navedeni u Aneksu II nacionalnog zakona o PUŽS-u;
1. Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo
1.1. projekti namenjeni korišćenju neobrađenog ili delimično obrađenog zemljišta za intenzivnu poljoprivrednu obradu;
1.2. projekti upravljanja vodama namenjeni poljoprivredi, uključujući projekte navodnjavanja i odvodnjavanja;
1.3. primarno pošumljavanje i krčenje šuma u svrhu prelaženja na drugi tip korišćenja zemljišta;
1.4. objekti za intenzivni uzgoj ribe.
2. Ekstraktivna industrija
2.1. kamenolom, otvoreni rudnici i vađenje treseta uključujući i identifikovana xxxxx za obavljanje zanata (projekti koji nisu obuhvaćeni Aneksom 1);
2.2. podzemna miniranja;
2.3. vađenje, drobljenje, seperacija inerta-xxxx xx rečnih drenaža;
2.4. dubinsko bušenje, a posebno:
2.4.1. geotermalno bušenje;
2.4.2. bušenje u cilju vodosnabdevanja, sa izuzetkom bušenja radi ispitivanja stabilnosti tla;
2.5. površinski industrijski objekti za vađenje uglja, lignita i bitumenskih škriljaca (projekti koji nisu obuhvaćeni Aneksom 1).
3. Energetska industrija
3.1. industrijska postrojenja za proizvodnju električne energije, xxxxxx xxxx i vrele vode (projekti koji nisu obuhvaćeni Aneksom 1);
3.2. industrijski uređaji za prenos gasa, xxxxxx xxxx i vrele vode; za prenos električne energije površinskim dalekovodima (projekti koji nisu obuhvaćeni Aneksom 1);
3.3. površinsko očuvanje prirodnog gasa;
3.4. podzemno skladištenje zapaljivih gasova;
3.5. podzemna i površinska zaštita zapaljivih i tekućih sirovina (projekti koji nisu obuhvaćeni Aneksom 1) kao i zaštita površinskog sloja zemljišta od fosilnih goriva;
3.6. industrijsko briketiranje uglja i lignita;
3.7. hidrocentrale (projekti koji nisu obuhvaćeni Aneksom 1);
3.8. uređaji za korišćenje xxxxx xxxxx u cilju proizvodnje energije;
3.9. kontinuirani izvori zračenja (jonizujući i nejonizujući).
3.10. Postrojenja za hvatanje mehurića CO2 u cilju geološkog skladištenja (instalacije koje nisu obuhvaćeni Aneksom 1).
4. Proizvodnja i prerada metala
4.1. proizvodnja gvožđa i čelika neprestanim livenjem;
4.2. postrojenja za preradu u crnoj metalurgiji (projekti koji nisu obuhvaćeni Aneksom 1);
4.3. livnice crne metalurgije (projekti koji nisu obuhvaćeni Aneksom 1);
4.4. postrojenja za livenje, uključujući legure obojenih metala, osim plemenitih metala uključujući nusproizvode (rafinacija, livenje u livnicama itd.), (projekti koji nisu obuhvaćeni Aneksom 1);
4.5. postrojenja za tretiranje površinskih metala i plastičnih materijala (projekti koji nisu obuhvaćeni Aneksom 1);
4.6. proizvodnja ili sklapanje motornih vozila i automotornih vozila;
4.7. postrojenja za pečenje i sinteriranje metalnih xxxx.
4.8. postrojenja za proizvodnju i opravku aviona;
4.9. proizvodnja železničke opreme;
4.10. lomljenje eksplozivom.
5. Industrija minerala
5.1. koksare (suva destilacija uglja);
5.2. postrojenja za proizvodnju cementa (projekti koji nisu obuhvaćeni Aneksom 1) ;
5.3. postrojenja za proizvodnju azbesta i izradu azbestnih produkata (projekti koji nisu obuhvaćeni Aneksom 1);
5.4. fabrika za proizvodnju stakla i staklenih vlakna (projekti koji nisu obuhvaćeni Aneksom 1);
5.5. livnice za livenje supstanci xxxx xxxx sadrže i vlakna rude (projekti koji nisu obuhvaćeni Aneksom 1);
5.6. proizvodnja keramičkih produkata putem pečenja, posebno krovne cigle, cigle, refraktarne cigle, crep, kamene prevlake ili porcelana (projekti koji nisu obuhvaćeni Aneksom 1);
5.7. postrojenja za proizvodnju asfalta;
5.8. postrojenja za proizvodnju betona.
6. Hemijska industrija
6.1.obrada poluproizvoda i proizvodnja hemikalija;
6.2. proizvodnja pesticida i farmaceutskih proizvoda, boja i lakova, artikala od gume i superoksida (projekti koji nisu obuhvaćeni Aneksom 1);
6.3. objekti za skladištenje i očuvanje nafte, petrohemijskih i hemijskih proizvoda.
7. Prehrambena industrija
7.1. proizvodnja ulja i masti životinjskog i biljnog porekla (projekti koji nisu obuhvaćeni Aneksom 1);
7.2. pakovanje i konzerviranje životinjskih i biljnih proizvoda;
7.3. izrada mlečnih proizvoda (projekti koji nisu obuhvaćeni Aneksom 1);
7.4. proizvodnja piva i slada (projekti koji nisu obuhvaćeni Aneksom 1);
7.5. proizvodnja slatkiša i sirupa (projekti koji nisu obuhvaćeni Aneksom 1);
7.6. uređaji za klanje životinja;
7.7. industrijska postrojenja za proizvodnju nišeste;
7.8. šećerane (projekti koji nisu obuhvaćeni Aneksom 1).
8. Industrija tekstila, kože, drveta i hartije
8.1. industrijski pogoni za proizvodnju hartije i kartona (projekti koji nisu obuhvaćeni Aneksom 1);
8.2. pogoni za prethodnu obradu (pranje, belenje, merseriziranje) ili bojenje vlakana i tkanina (projekti koji nisu obuhvaćeni Aneksom 1);
8.3. postrojenja za štavljenje i obradu kože;
8.4. postrojenja za obradu i proizvodnju celuloze.
9. Industrija gume
9.1. Izrada, prerada proizvoda na bazi gume.
10. Infrastrukturni projekti
10.1. projekti industrijskog razvoja;
10.2. projekti urbanog razvoja, uključujući izgradnju prodajnih centara, parkirališta za vozila;
10.3. izgradnja železničkih objekata i objekata kombinovanog transporta kao i terminala na kombinovani transport (projekti neobuhvaćeni Aneksom 1);
10.4. izgradnja aerodroma i pista za sletanje i uzletanje malih aviona (projekti ne neobuhvaćeni Aneksom 1);
10.5. izgradnja puteva (projekti neobuhvaćeni Aneksom 1);
10.6. izgradnja, konstrukcija i modifikovanje vodenih kanala na tlu, projekti za kanale i prevenciju vodotoka;
10.7. projekti za sprečavanje poplava uključujući i modifikaciju rečnih kanala (projekti koji nisu obuhvaćeni Aneksom 1);
10.8. brane i drugi projektovani objekti namenjeni zadržavanju vode ili njenom dugoročnom akumuliranju (projekti koji nisu obuhvaćeni Aneksom 1);
10.9. konstrukcija ili modifikovanje tramvajskih pruga, žičara ili podzemnih železnica, namenjenih isključivo ili najvećim delom prevozu putnika;
10.10. izgradnja naftovoda i gasovoda i (projekti koji nisu obuhvaćeni Aneksom1);
10.11. vađenje podzemnih voda i šeme za ponovno veštačko punjenje podzemnih akumulacija (projekti koji nisu obuhvaćeni Aneksom 1);
10.12. objekti za prebacivanje voda između rečnih slivova (projekti koji nisu obuhvaćeni Aneksom 1);
11. Turizam i slobodno vreme
11.1. ski-staze, ski-liftovi i žičare kao i prateći objekti;
11.2. turistička sela i kompleks hotela van urbanih područja i društvenih objekta ovim delatnostima;
11.3. xxxxx (zone) za karavane i kampove;
11.4. zabavni parkovi;
11.5. objekti infrastrukture u zaštićenim zonama koja nisu obuhvaćena prostornim planom.
12. Ostali projekti
12.1. trajno uređenje pista za trke i testiranje motornih vozila;
12.2. postrojenja za odlaganje otpada (projekti koji nisu obuhvaćeni Aneksom1);
12.3. uređaji za tretiranje otpadnih voda (projekti koji nisu obuhvaćeni Aneksom1);
12.4. deponije za odlaganje mulja (projekti koji nisu obuhvaćeni Aneksom1);
12.5. deponije starog gvožđa i drugih metala, uključujući deponije neupotrebljivih vozila;
12.6. postrojenja za proizvodnju veštačkih mineralnih vlakana (projekti koji nisu obuhvaćeni Aneksom 1);
12.7. uređaji za reciklažu ili uništavanje eksplozivnih materija;
12.8 .skladište za skladištenje neopasnog industrijskog otpada;
12.9.skladišta koja se koriste za ukopavanje izginulih ili nepoželjnih životinja (projekti koji nisu obuhvaćeni Aneksom 1);
12.10. prehrambena industrija (projekti koji nisu obuhvaćeni Aneksom 1 ili sekcijom 7 i na više);
12.11. svaka izmena ili proširenje datih projekata u Aneksu 1 ili Aneksu 2 , koje su dozvoljene, ili su u procesu realizacije, koje izmene ili proširenje mogu imati naglašen nepovoljan uticaj po sredinu (izmena ili proširenje koje nije uključeno u Aneksu 1;
12.12. Projekti u Aneksu 1, preduzimani ekskluzivno ili uglavnom za razvoj ili testiranje metoda ili novih proizvoda , i koji nisu upotrebljeni više od dve (2) godine.
Prilog VII
Lista delatnosti koje podležu opštinskoj ekološkoj dozvoli
1. Auto-servis
2. Perionice automobila
3. Auto-servis do 20 vozila
4. Curenje plina (TNG) do 5m3
5. Benzinske stanice kapaciteta do 50 m3
6. Testera za drvni materijal
7. Fabrike za preradu drveta, do 1000 m3 / godišnje
8. Pekara za proizvodnju hleba i drugih peciva
9. Kanalizaciona mreža i njihova obnova u dužini do 5 km
10. Izgradnja i obnova sistema vodosnabdevanja, do 5 km
11. Obnova postojećih puteva i izgradnja novih drumskih pravaca, u dužini do 5 km
12. Xxxxxxx mesa
13. Proizvodnja kreča
14. Proizvodnja betona i montažnih elemenata, xxxxxxx itd. kapaciteta 2 m3 betona / satu
15. Skladištenje i uništavanje građevinskog šuta u opštinama sa manje od 60,000 stanovnika
16. Uzgajanje ribe u veštačkim jezerima, površine do 300 m2
17. Bazeni bez hotelskih objekata i pomoćnih zgrada
18. Radionica za obradu mermera
19. Izgradnja objekata i usluga kolektivnog objekata (ugostiteljstvo, turizam, komercijalni itd.) površine 450 m2 ili ukupne površine zgrade preko 1500 m2
20. Delatnost pravljenja zemljišnog komposta, do 100 m3 ili 40 xxxx / godišnje
21. Skladište za veštačko đubrivo i pesticide
22. Prehrambene usluge (restorani, poslastičarnice itd.)
23. Lokacije ili centri za sakupljanje i akumulaciju otpada, koji se skladište kao čvrsti otpad (plastika, papir i staklo) u količinama do 30 xxxx;
24. Postrojenja za intenzivno uzgajanje živine, svinja, goveda i velikih stada sa manje od 5000 ptica, 250 svinja, 50 goveda i 500 grla sitne stoke
25. Postrojenja za proizvodnju energije vetra, do 100 kW / sat
26. Sistemi solarne energije / proizvodnje pare, do 100 kW / sat
27. Stanice mobilne telefonije
28. Stočarstvo na otvorenom i zatvorenom
29. Lokacije za skladištenje i promet građevinskim materijalima
30. Zanatski centri
31. Službe elektronske opreme
32. Fotografski studio
33. Proizvodnja plastičnih vrata i prozora