ZASTARELOST REGRESNOG ZAHTEVA

Xxxxxxxx Čolović1,

ZASTARELOST REGRESNOG ZAHTEVA

KOD UGOVORA O OSIGURANJU OD ODGOVORNOSTI

Sažetak: U oblasti osiguranja se institut zastarelosti posebno reguliše. No, primenjuju se i opšte odredbe ovog instituta. Kod osiguranja od odgovornosti postoje specifičnosti koje zahtevaju da se zastarelost posebno reguliše kod ove vrste osiguranja. Osiguranje od odgovornosti xxxxx u osiguranje sa posebnom pravnom prirodom, iako se radi o imovinskom osiguranju. Definisanje zastarelosti kod postavljanja regresnog zahteva kod osiguranja od odgovornosti je, takođe, specifično i ono zahteva analizu svih elemenata ove vrste osiguranja. To xx xxxx, pre svega, odnosa osiguravača i osigu- ranika, osiguranika i oštećenog lica, kao i osiguravača i oštećenog lica. Naravno, autor posvećuje pažnju i drugim pitanjima u ovoj oblasti. Prednacrt Građanskog zakonika Republike Srbije posvećuje više pažnje ovoj materiji u odnosu na Zakon o obligacio- nim odnosima. U radu se analiziraju navedena rešenja Prednacrta Građanskog zakoni- ka. Autor se, takođe, kritički osvrće na pojedine odredbe ovog akta.

Ključne reči: regresni zahtev, zastarelost, osiguranje od odgovornosti, ošte-

ćeno lice, osiguravač.

1. Uvod

Postavljanje regresnih zahteva kod osiguranja od odgovornosti je specifično, imajući u vidu da je ova vrsta osiguranja specifična, odnosno, da ima karakteristike ko- xx xxxxx vrste osiguranja nemaju. To se ne odnosi samo na treće, oštećeno, lice koje ne učestvuje u odnosu osiguranja, tj., ne zaključuje ugovor o osiguranju, niti je korisnik osiguranja, već i na druge institute koje se javljaju kod ove vrste osiguranja, kao što su postavljanje direktnog zahteva prema osiguravaču, odnosno, podizanje direktne tužbe, kao i gubitak prava iz osiguranja. Isto tako, kad govorimo o regresnom zahtevu, xxxx- mo govoriti i o subrogaciji koja se, neretko, pogrešno poistovećuje sa postavljanjem re- gresnog zahteva i tome ćemo posvetiti posebnu pažnju. Kad govorimo o zastarelosti postavljanja regresnog zahteva kod osiguranja od odgovornosti, moramo govoriti o svim navedenim institutima, odnosno, ovde ne možemo govoriti samo o roku zastarelo- sti, već i o početku toka zastarelosti, vezanosti zahteva koji postavlja osiguravač za pra- vo osiguranika, odnosu osiguranika i oštećenog lica, odnosu osiguravača i oštećenog li- ca, kao i osiguravača i osiguranika, itd. Isto tako, regresni zahtev kod osiguranja od od-

1 Prof. Xx Xxxxxxxx Xxxxxxx, naučni savetnik, Institut za uporedno pravo Beograd

349

govornosti moramo posmatrati i sa stanovišta oblika ove vrste osiguranja, tj., moramo da razlikujemo objekte osiguranja od odgovornosti. Sigurno je da se ne može govoriti o svim elementima ovog instituta na isti način, npr., kod osiguranja od autoodgovornosti i kod osiguranja od odgovornosti samostalnih delatnosti. Kod nekih osiguranja od od- govornosti možemo odrediti mogući xxxx oštećenih lica, dok kod drugih to ne možemo da učinimo. Isto tako, odnos osiguranika prema šteti nije isti kod svih oblika osiguranja od odgovornosti.

Da li će biti moguće postaviti regresni zahtev prema odgovornom licu, zavisi i od toga na koji xxxxx xx nastao osigurani slučaj, da xx xx xxx osigurani slučaj obuhvaćen opštim uslovima osiguranja ili je isključen iz osiguranja, kada osiguravač neće biti u obavezi da nadoknadi štetu. U svakom slučaju, kod definisanja zastarelosti kod posta- vljanja regresnog zahteva kod osiguranja od odgovornosti, potrebno je, pre svega, poći od posebnosti ove vrste osiguranja koja ono ima u odnosu na druge vrste osiguranja. U ovom xxxx xxxx posvetiti pažnju većini instituta koji se moraju analizirati u ovoj obla- sti, xxx xxxx, takođe, pažnju posvetiti zastarelosti postavljanja regresnog zahteva i kod osiguranja od autoodgovornosti, imajući u vidu da se kod ovog oblika osiguranja od odgovornosti mogu pojaviti i xxxxx xxxx koja, takođe, nisu učestvovala u ugovornom odnosu osiguranja, kao što je npr. Garantni fond.

* * *

Interesovaće nas, najviše, odredbe o zastarelosti, koje su vezane za ugovorni odnos između subjekata u osiguranju, odnosno, za potraživanja koja ti subjekti imaju jedno prema drugom. Osiguranik ili treće – oštećeno lice može imati potraživanja pre- ma osiguravaču, a i osiguravač, xx xxxxx xxxxxx, može imati potraživanja prema osigu- raniku ili štetniku, odnosno osiguraniku kao štetniku. No, osiguravač može imati i po- traživanja prema drugim subjektima, koji se pojavljuju u odnosu osiguranja, kao što smo rekli, ali se, tada, drugačije primenjuju pravila o zastarelosti2.

2. Uopšte o osiguranju od odgovornosti

Kratko ćemo posvetiti pažnju osiguranju od odgovornosti koje ima svoje speci- fičnosti u odnosu xx xxxxx imovinska osiguranja3. Postoje različita shvatanja o pravnoj prirodi osiguranja od odgovornosti. Ono što ovu vrstu osiguranja izdvaja odnosi se na tre- će oštećeno lice koje nije učesnik ugovora o osiguranju, već se pojavljuje kao lice koje podnosi zahtev za naknadu štete. No, kad govorimo o različitim shvatanjima ove vrste osiguranja, na prvom mestu možemo da istaknemo da ugovor o osiguranju od odgovor- nosti možemo posmatrati kao ugovor u korist trećeg lica4. Ovo je prvo shvatanje, kad go- vorimo o pravnoj prirodi ove vrste osiguranja. Tada bi osiguranik imao ulogu stipulata koji sa osiguravačem (promitentom) zaključuje ugovor u korist trećeg lica (beneficijara).

2 X. Xxxxxxxxxx, X. Xxxxx, Uvod u građansko pravo, Beograd 2004., 280-281

3 X. Xxxxxxxxxx, X. Xxxxx, 281

4 X. Xxxxxxx, Xxxxxx o osiguranju, Beograd 1957, 186

350

Treće lice će se pojaviti u odnosu osiguranja, samo ako mu osiguranik nanese štetu. Ako se dogodi osigurani slučaj, odnosno, ako se ostvari pravo trećeg lica na naknadu štete, ono proizlazi iz odgovornosti osiguranika. Xx xxxxx xxxxxx, postoji shvatanje da se kod zaključenja ugovora o osiguranju od odgovornosti radi o osiguranju građanske odgovor- nosti osiguranika. Naime, kod zaključenja ovog ugovora, stranke ne postižu saglasnost o zaključenja ugovora u korist trećeg lica. Razlog ovakvog shvatanja se sastoji u tome što treće oštećeno lice ima pravo na naknadu, samo, ako doživi štetu. Ako na imovini ili telu trećeg lica nastane šteta, onda on ima pravo na naknadu, što znači da se ne radi o koristi5. Može se konkretno prigovoriti i jednom i drugom shvatanju. Naime, ako se prihvati shva- tanje da se ovde radi o ugovoru u korist trećeg lica, onda moramo reći da ugovorne stra- ne, u momentu zaključenja ugovora o osiguranju, ne znaju ko xx xxxxx lice. Znači, ne sa- mo da oni nisu iskazali volju da zaključe ovakav ugovor, nego ne znaju ko može da bude oštećeno lice, pa čak ni xxxx tih lica. Ako prihvatimo drugo shvatanje da se radi o osigu- xxxxx od građanske odgovornosti, xxx xx, u suštini tačno, ali se ovaj ugovor ne xxxx xxx- kretne imovine osiguranika, već mogućnosti smanjenja te imovine, čija se vrednost ne može odrediti u trenutku zaključenja ovog ugovora, jer šteta, odnosno, osigurani slučaj "pogađa" imovinu trećeg oštećenog lica. U svakom slučaju, skloniji smo prihvatanju dru- gog shvatanja, tj., da se radi o ugovoru od građanske odgovornosti. Xx xxxxx xxxxxx, pri- hvatanje ovog shvatanja će zavisiti i o kom objekti ovog ugovora se radi.

Vidimo da je, isto tako, veoma važno, kod ove vrste osiguranja, jasno defini- sati sve bitne elemente štete, odnosno, osiguranog slučaja. Bitni elementi štete se razli- kuju u zavisnosti od toga xx xx osiguranik, odnosno, koja vrsta osiguranja od odgovor- xxxxx xx u pitanju. Dokazivanje štete zahteva određeno vreme. Npr., kod dokazivanja nematerijalne štete, utvrđivanje posledica, pre svega, telesnih povreda, zavise od vešta- čenja. To znači da je, u većini slučajeva, nemoguće postaviti zahtev za naknadu štete, neposredno nakon štetnog događaja. Vremenski period između xxxx, xxxx xx nastao osigurani slučaj i xxxx, xxxx xx moguće opredeliti navedeni zahtev, po pitanju iznosa, može biti duži, pa se subjektivni rok zastarelosti xxxx računati od xxxx, xxxx xx ošteće- no lice saznalo za sve elemente štetnog događaja.

3. Regulisanje zastarelosti postavljanja regresnog zahteva u odredbama Zakona o obligacionim odnosima i Prednacrta Građanskog zakonika Srbije

Pitanje zastarelosti se reguliše odredbama Zakona o obligacionim odnosima (dalje:ZOO)6. Osim opštih odredaba o ovom institutu, reguliše se i pitanje zastarelosti u osiguranju. Isto tako, ovaj institut se reguliše i u Prednacrtu Građanskog zakonika Re-

5 X. Xxxxxxxx, X. Xxxxxxx, X. Xxxxx-Xxxxxxxx, Obavezna osiguranja u saobraćaju i naknada štete, Beograd 2010., 23

6 Zakon o obligacionim odnosima, Sl. list SFRJ br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89, Sl. list SRJ br. 31/93, Sl. list SCG br. 1/2003 – Ustavna povelja

351

publike Srbije (dalje. GZ)7. U GZ se ova materija bliže i detaljnije reguliše nego u ZOO. Posvetićemo pažnju i odredbama ZOO i odredbama GZ, koje regulišu zastarelost kod osiguranja od odgovornosti, pa, xxxxx xxx, i kod postavljanja regresnih zahteva, kao i kod subrogacije kod ove vrste osiguranja. Da bi mogli da analiziramo odredbe ZOO i GZ o zastarelosti kod osiguranja od odgovornosti, moramo se, opet, vratiti na xx- xxx element vezan za opšta pitanja kod ove vrste osiguranja. Naime, jedna od bitnijih specifičnosti kod osiguranja od odgovornosti, odnosi se na činjenicu da se smatra da je osigurani slučaj nastao tek onda, kada oštećeno lice podnese zahtev za naknadu štete. To je veoma bitno i zbog zastarelosti, kao i zbog postavljanja regresnog zahteva8. Ovaj stav se može prihvatiti sa stanovišta tačnog određenja postavljanja odštetnog zahteva, pa xxxxx xxx i početka trajanja rokova zastarelosti, što je veoma važno ovde odrediti. No, osigurani slučaj kod osiguranja od odgovornosti treba vezati za xxx štetni događaj iz kojeg su proizašle posledice, odnosno, iz kojeg je proizašla mogućnost postavljanja zahteva za naknadu štete.

Analiziraćemo sve odredbe navedenih akata koje se odnose na zastarelost u ovoj oblasti.

3.1 Zastarelost u slučaju postavljanja regresnog zahteva kod osiguranja od odgovornosti

Napred smo definisali koji odnosi mogu da nastanu kada govorimo o ovoj vr- sti osiguranja. To znači da posebno moramo govoriti o zastarelosti u slučaju postavlja- nja regresnog zahteva osiguravača prema odgovornom licu za štetu. Odgovorno lice može biti različito: odgovorno lice – treće lice, osiguranik - štetnik i osiguravač trećeg lica - štetnika. Znači da se osiguravač može obratiti bilo kom od ovih lica, ako xx xxx štetnik ili osiguravač štetnika. Kod postavljanja regresnog zahteva, primenjuje se rok zastarelosti predviđen za podnošenje zahteva oštećenog lica prema štetniku.

GZ predviđa da će regresni zahtev osiguravača prema osiguraniku - štetniku ili prema nekom drugom licu koje je odgovorno zastareti u roku od tri godine od xxxx isplate štete 9. Isti rok zastarelosti se primenjuje i xxxx xx u pitanju odgovorno lice koje nije imalo zaključen ugovor o osiguranju, a osiguravač ili neko drugo lice koje je ga- rant (npr. Udruženje osiguravača kod autoodgovornosti, odnosno, Xxxxxxxx fond o če- mu ćemo posebno govoriti) su isplatili štetu. Takvo potraživanje iz regresa se direktno bazira na zakonu, a ne na ugovoru.

Moramo reći da je pitanje regresa veoma značajno kod osiguranja od odgovor- nosti, bez obzira na vrstu ovog osiguranja, odnosno, xx xx osiguranik. Naime, kod re-

7 Prednacrt Građanskog zakonika Republike Srbije, tekst preuzet sa: xxxx://xxx.xxxxxxxxxxxxxx.xxx/xxxxxxxxxx_xxxxxxx.xxxx; 10.06.2017.

8 X. Xxxxxxxx, Obavezna osiguranja u prometu, Zagreb 2007., 270

9 Član 1238. GZ, knjiga druga, Obligacioni odnosi

352

gresnog zahteva moramo razlikovati dve vrste rokova, koji se primenjuju kod zastare- losti potraživanja osiguravača prema drugim licima, osiguranicima - štetnicima, odgo- vornim licima itd. Kad kažemo dve vrste rokova, znači da osiguravač može imati potra- živanje prema osiguraniku, odgovornom licu sa xxxxx xx zaključio ugovor o osiguranju i tada zastarelost ima svoj osnov u xxx ugovoru10. To xx xxx što nas interesuje kod osi- guranja od odgovornosti. Ali, postoji i druga situacija, kada osiguravač, potražuje iz- nos, po plaćenoj šteti od lica – štetnika, sa kojim nije zaključio taj ugovor.

Xxxx xx pravo na regres predviđeno zakonom, ugovorne strane ne mogu ništa menjati u pogledu uslova koji su predviđeni u xxx aktu. Xxxx xx regres predviđen uslo- vima obaveznog osiguranja, tada strane mogu posebnim sporazumom vršiti određene izmene11.

Xx xxxxx xxxxxx, kod regresnih zahteva koji su definisani ugovornim odredba- ma se radi o tome, da uslovi osiguranja osiguravača predviđaju situacije kada osigura- nik gubi prava iz osiguranja. Uslovima osiguranja mogu biti predviđene situacije veza- ne za nedozvoljenu upotrebu vozila, zatim na upravljanje vozilom bez potrebne dozvo- le, upravljanje vozilom pod uticajem xxxxx, alkohola i sl12.

Kada osiguravač ističe pravo na regres prema drugom licu, a ne prema osigu- raniku, xxxx xx to pravo izvedeno pravo – iz prava oštećenog lica na naknadu štete. No, xxxx xx za štetu odgovorno drugo osigurano lice, a ne osiguranik osiguravača, tada osi- guravač ima pravo na regres prema glavnom dužniku za iznos koji je isplatio ošteće- nom licu, a što nije pokriveno ugovorom o obaveznom osiguranju od odgovornosti. Ovde je, kao u slučaju jemstva, pravni izvor u personalnoj subrogaciji13. O personalnoj subrogaciji ćemo i kasnije govoriti.

Ukoliko osiguravač isplaćuje štetu oštećenom u više rata tokom određenog vremenskog period, tada se prigovor zastarelosti vezan za potraživanje definiše poseb- no za svaku isplaćenu ratu. To znači da će se rok zastarelosti od tri godine računati u odnosu na svaki isplaćeni deo štete. Bitno je da se pravo podnošenja regresnog zahteva prema osiguraniku (štetniku) veže za isti štetni događaj iz kojeg je proizašla obaveza na isplatu štete14.

* * *

Postavlja se pitanje da li osiguravač treba, prvo, da obavesti regresnog dužnika o postojanju prava na regres i njegovom dugu ili ga može odmah tužiti. Zakon ne pred- viđa obavezu osiguravača da obaveštava regresnog dužnika o postojanju prava na re- gres. Međutim, regresni dužnik se može osloboditi duga, ako su troškovi vezani za

10 X. Xxxxxxxxx, Zastarelost potraživanja u sudskoj i poslovnoj praksi, Beograd 1999., 123

11 X. Xxxxxxxx, X. Xxxxxxx, X. Xxxxx-Xxxxxxxx, 331

12 X. Xxxxxxxx, X. Xxxxxxx, X. Xxxxx-Xxxxxxxx, 332

13 X. Xxxxxxxx, X. Xxxxxxx, X. Xxxxx-Xxxxxxxx, 331

14 Županijski sud u Bjelovaru, Gž-1455/15-2, od 27. listopada 2016. godine.

353

ostvarivanje prava na regres veći od samog duga. Isto tako, u određenim slučajevima, regresni dužnik može biti oslobođen od obaveze plaćanja regresa. To je, pre svega, si- tuacija, xxxx xx regresni dužnik insolventan15. Ali, pravilnici osiguravajućih društava predviđaju i druge slučajeve: a) kada se ne može utvrditi identitet regresnog dužnika; b) kada se ne može utvrditi adresa regresnog dužnika; c) ako je regresni dužnik preminuo, a nije ostavio pokretnu ili nepokretnu imovinu ili je ona nedovoljna za pokriće duga; d) ako je regresni dužnik nezaposlen, a nema izgleda da će se zaposliti; e) ako je regresni dužnik napustio zemlju, a nije ostavio pokretnu ili nepokretnu imovinu u domaćoj ze- mlji; f) kada se utvrdi da imovina regresnog dužnika ne može biti predmet izvršenja po pravilima o izvršnom postupku; itd16.

3.2 Subrogacija i regresni zahtev; pitanje zastarelosti

Nećemo posvećivati veću pažnju institutu zastarelosti kod subrogacije, već će- mo, samo, da ukažemo na neke razlike između ovog instituta i regresnog zahteva. Reći ćemo, samo, da se primenjuju ista pravila o zastarelosti, kao i kod regresa17. Inače, vrlo često se ne razlikuju regresni zahtev i zahtev za subrogaciju, kao što xx xxxxxx. Nekada se ova dva instituta i izjednačavaju. Pojam subrogacija se koristi xxxx xx u pitanju pre- laz određenih prava sa jednog subjekta na drugi, dok se pojam regres ili regresni zahtev koristi kad je u pitanju pravo određenog subjekta da od drugog subjekta potražuje ono što je umesto njega platio18. Kod subrogacije se prava osiguranika, oštećenog lica, pre- ma trećem licu, štetniku, prenose na osiguravača koji xx xxxxx isplatio osiguraniku – oš- tećenom licu. Kad osiguravač isplati iznos štete, sva prava prema štetniku prelaze na njega. Radi se o personalnoj subrogaciji, bez koje bi osiguravač morao da sa osigurani- kom, xxxx xx isplatio štetu, zaključi ugovor o cesiji, kako bi mogao da traži iznos od odgovornog lica za štetu. Kod subrogacije moraju da budu ispunjena dva uslova: da se isplati suma osiguranja, odnosno, iznos štete, kao i da postoji zahtev za naknadu prema odgovornom licu. Kod subrogacije radi se o izvedenom, a ne o izvornom pravu, odno- sno, radi se o prelazu prava osiguranika na osiguravača, a ne o sticanju sopstvenog pra- va. Isto tako, kod subrogacije, isplatom naknade, osiguravač xxxxx i aktivnu legitimaci- ju, odnosno, pravo da pokrene parnični postupak protiv odgovornog lica. Osiguranik to pravo gubi19. Subrogacija se u osiguranju primenjuje kod osiguranja imovine, xxxxx osiguranja, itd.20, dok, xx xxxxx xxxxxx, o postavljanju regresnog zahteva govorimo kod osiguranja od odgovornosti, kod xxxx xx osiguranik – štetnik. Kod subrogacije osigura- vač isplaćuje svoj dug, odnosno, dug iz ugovora o osiguranju, a kod regresa osiguravač

15 X. Xxxxxxxx, X. Xxxxxxx, X. Xxxxx-Xxxxxxxx, 331

16 Pravilnik AD za osiguranje "Dunav"; X. Xxxxxxxx, X. Xxxxxxx, X. Xxxxx-Xxxxxxxx, 332

17 Član 1237 GZ; knjiga druga, Obligacioni odnosi

18 Xxxxxxxxx Xxxxxxxx, Subrogacija i regres u siguranju, 1 xxxx://xxx.xxxxxxxx.xxx/00000000/XXXXXXXXXXX_X_XXXXXX_X_XXXXXXXXXX_0._XXXX, 11.06.2017.

19 Xxxxxxxxx Xxxxxxxx, 2

20 Xxxxxxxxx Xxxxxxxx, 3

354

isplaćuje tuđ dug, odnosno, dug njegovog osiguranika prema oštećenom licu21. Regre- sno pravo osiguravača je izvorno pravo22.

Znači, kod postavljanja regresnog zahteva, osiguravač može da zahteva isplatu plaćene štete trećem licu od svakog odgovornog lica, kao i od svog osiguranika. O re- gresu govorimo, kada osiguravač isplati štetu trećem licu, koje je oštećeno lice, a tu šte- tu je prouzrokovao osiguranik koji je upravljao motornim vozilom pod uticajem alko- hola, što nije pokriveno osiguranjem. Tada se osiguravač obraća za naknadu svom osi- guraniku23. Znači, kod subrogacije osiguravač isplaćuje svoj dug iz ugovora o osigura- nju i ulazi u prava svog osiguranika prema odgovornom licu (ako ono postoji i ako se može utvrditi). Kod regresa, osiguravač isplaćuje naknadu umesto osiguranika – odgo- vornog lica, a to je tuđ dug i xxxxx pravo povraćaja sume xxxx xx platio umesto njega. Tada pravo osiguravača nastaje isplatom štete trećem licu, a od tog momenta počinje rok zastarelosti tog zahteva24.

Pomenućemo jedan interesantan slučaj koji se odnosi na subrogaciju kod osi- guranja od odgovornosti. Jedno trgovačko društvo je poverilo izgradnju kompleksa objekata građevinskom preduzeću koje xx xxxx osigurano od odgovornosti. Nakon pri- mopredaje objekata, utvrđene su određene nepravilnosti i osiguravač je naknadio štetu. Nakon isplate, osiguravač trgovačkog društva se subrogirao u njegova prava prema štetniku i potraživao je isplaćeni iznos od osiguravača podizvođača koji je bio angažo- van na izgradnji objekta. Apelacioni sud u Xxxxx xx odbio tužbeni zahtev zbog zastare- losti potraživanja. Međutim, Kasacioni sud je ukinuo presudu uz obrazloženje da nije dovoljno uzeo u obzir pismeno u kome se osiguravač odriče zastarelosti, navodeći da kod odricanja zastarelosti, ona, uopšte, ne teče25.

4. Početak toka zastarelosti

Kod osiguranja od odgovornosti veoma je važno odrediti kada počinje da teče rok zastarelosti. Opšte pravilo je da se početak toka zastarelosti vezuje za trenutak sa- znanja o svim okolnosti u vezi štete. Naime, momenat saznanja za xxxxx xx vremenski drugačiji od momenta saznanja o svim bitnim elementima štete. Ovo pravilo je prisutno kod svih oblika osiguranja od odgovornosti, bez obzira da xx xx u pitanju osiguranje od odgovornosti prevozioca, samostalnih delatnosti ili se radi o osiguranju autoodgovor- nosti. Upravo zbog navedenog, predložena odredba GZ da će zastarelost početi da teče od xxxx naknade štete na osnovu sudske presude ili vansudskog poravnanja rešava ovo

21 Xxxxxxxxx Xxxxxxxx, 4

22 Ibidem

23 X.Xxxxxxx, "Zastarelost potraživanja iz pravnih odnosa osiguranja kao predmet zakonskog regulisanja",

Revija za pravo osiguranja br.2/2009, Beograd 2009., 21

24 Ibidem

25 Francuski kasacioni sud, Drugo građansko odeljenje,15.02.2007., Xxx.xx. 216 F-D, оbj. u L’Argus de L’Assurance – HORS SEROE, 2007, 63, preuzeto iz X.Xxxxxxxxx, Osiguranje – sudska praksa, Rijeka 2014., 230

355

pitanje, jednim delom. Obaveza osiguravača, kad je u pitanju zaštita oštećenog lica, tra- je isto koliko i period zaštite osiguranika, kao i pravo oštećenog prema osiguraniku kao njegovom dužniku iz odnosa osiguranja. Xxxxx xxx, definiše se obaveza osiguravača da štiti oštećeno lice u periodu u kome on može da podnese zahtev za naknadu štete prema osiguraniku, odnosno, do zastarelosti tog zahteva. Upravo zbog toga je važno preciziranje dospelosti ugovorne obaveze. Ovde se radi o istom momentu, odnosno, do- spelost ugovorne obaveze i početak toka zastarelosti su vezani za isti trenutak. Zbog to- ga se i primenjuje pravilo da zastarelost počinje da teče sledećeg xxxx xxxxx dospelosti ugovorne obaveze26.

ZOO je u članu 380., st. 6 definisao vreme i početak roka zastarelosti xxxxxxx- xxxx xxxxx licu koje je odgovorno za štetu prouzrokovanu osiguraniku, kada govorimo o subrogaciji. No, ovde se moraju pomenuti dva shvatanja vezana za navedeno. Prvo shvatanje se odnosi na činjenicu da se pravo subrogacije zasniva na pravu osiguranika prema trećem licu koje je odgovorno za štetu, kada prava osiguranika prelaze na osigu- ravača. Drugo shvatanje definiše subrogacioni zahtev koji je origineran, odnosno, radi se o sopstvenom pravu osiguravača koje nastaje nakon isplate naknade osiguraniku. Ako prihvatimo prvo navedeno mišljenje, onda rok zastarelosti subrogacionog zahteva počinje da teče, kad i zastarelost prava osiguranika prema trećem odgovornom licu i za- vršava se u istom periodu (roku). Zastarelost subrogacionog zahteva počinje da teče od xxxx saznanja osiguranika za štetu i odgovorno lice, a ne od xxxx kad je osiguravač is- platio naknadu osiguraniku27.

Inače, postojala su različita shvatanja o stupanju osiguravača u prava osigura- nika prema odgovornom licu, xxxx xx u pitanju početak toka zastarelosti. Prvo je da se radi o momentu isplate naknade za štetu za xxxx xx odgovorno treće lice, pa, xxxxx xxx, xx xxxx počinje da teče rok zastarelosti. Xxxxx xx da xx xxxx o momentu xxxx xxx osigu- ravač sazna za štetu i odgovorno lice, koje xx xxxxx prihvaćeno. Najzad, treće shvatanje po kome rok zastarelosti regresnog zahteva osiguravača počinje da teče istog xxxx, ka- da je počeo da teče i rok zastarelosti zahteva za naknadu štete osiguranika prema odgo- vornom licu, najviše je prihvaćeno. Radi se o momentu, xxxx xx osiguranik saznao za štetu i odgovorno lice. Tada osiguravač, na osnovu subrogacije, dobija položaj osigura- nika prema odgovornom licu, a to znači da je ovo pravo izvedeno iz prava osigurani- ka28. I ZOO definiše da se radi o potraživanju osiguravača prema trećem odgovornom licu, koji je prouzrokovao osigurani slučaj, odnosno, da se radi o subrogacionom zahte- vu, po članu 939. ZOO, koji reguliše prelazak svih prava osiguranika ka osiguravaču, a protiv odgovornog lica29.

26 Xxxxxx X. X., "Zastarijevanje tražbine, zastara i posljedice – opća i neka izabrana pitanja", Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu, vol 61, br. 5-6, Zagreb 2012, 1689

27 X.Xxxxxxx, "Subrogacija i regres u zakonu i sudskoj praksi – pravni položaj Garantnog xxxxx", Tokovi osiguranja br. 1/2014, Beograd 2014., 15

28 X. Xxxxxxx (2014), 16

29 X. Xxxxxxx (2014), 17

356

Kod pojedinih vrsta osiguranja od odgovornosti, ukoliko ne postoji ugovor, odnosno, ako ga odgovorno lice nije zaključilo, kao npr. kod osiguranja autoodgovor- nosti, a osiguravajuće društvo je isplatilo štetu po pravilima za naknadu štete koja xx xxxxxxx upotrebom neosiguranog vozila, rok zastarelosti za podnošenje regresne tužbe počinje da teče prvog xxxx xxxxx xxxx xxxx je osiguravajuće društvo isplatilo štetu oš- tećenom licu30. Naime, u jednom takvom slučaju, Hrvatski ured za osiguranje xx xxxx- xxxx jedno osiguravajuće društvo da isplati štetu. Nakon toga, Hrvatski ured za osigura- nje je podneo regresnu tužbu protiv odgovornog lica. Početak roka zastarelosti se raču- nao od prvog xxxx xxxxx xxxx isplate štete od ovlašćenog društva. Da je Hrvatski ured za osiguranje isplatio štetu, početak roka zastarelosti bi se računao od prvog xxxx na- kon isplate štete xx xxxxxx tog Ureda31

5. Regresni zahtev Garantnog xxxxx

Postavljanje regresnog zahteva xx xxxxxx Garantnog xxxxx kod osiguranja autoodgovornosti ima svoje specifičnosti, pre svega, zbog jasno definisanih situacija kada se oštećeno lice može obratiti Garantnom fondu za isplatu štete. Nećemo posebnu pažnju posvećivati xxx situacijama32. No, kad govorimo o pravu Xxxxxxxxx xxxxx xx obeštećenje prema odgovornom licu za saobraćajnu nezgodu, jedino prihvatljivo shva- tanje je da se radi o regresnom pravu. Pravni odnos između Xxxxxxxxx xxxxx i odgovor- nog xxxx xx potpuno nezavisan od ugovornog odnosa iz osiguranja, koji je nastao izme- đu osiguravača i vlasnika motornog vozila. To znači da Xxxxxxxx fond ne može da is- takne nijedan prigovor koji proizlazi iz tog ugovora o osiguranju33. Xxxxxxxx fond ima pravo na naknadu u istom obimu i po istim uslovima, kao da je bio zaključen ugovor o osiguranju autoodgovornosti (u slučaju kad ne postoji pokriće, odnosno, nije zaključen ugovor o osiguranju autoodgovornosti), koji predstavlja obavezno osiguranje34. Nakon isplate sume osiguranja, Xxxxxxxx fond ima pravo da naknadi taj iznos od štetnika u istom iznosu. No, tada ne dolazi do promene osnova tog zahteva u postupku podnoše- nja regresnog zahteva. Ne radi se o prenosu prava oštećenika prema Garatnom fondu, već se radi o sopstvenom pravu na naknadu od vlasnika motornog vozila koje je neosi- gurano35. Pravo na regres nastaje onog xxxx xxxx je isplaćena suma osiguranja, odno- sno, od xxxx xxxx je izvršena naknada štete. To znači da od tog xxxx počinje da teče zastarelost regresnog prava Garantnog xxxxx.

30 U sledećem odeljku ćemo posvetiti pažnju regresnom zahtevu kad Xxxxxxxx fond isplaćuje naknadu štete.

31 Odluka Županijskog suda u Osijeku GŽ - 784/2010 od 29.04.2010., preuzeto iz X. Xxxxxxxxx, 159-161

32 Uloga Garantnog xxxxx u osiguranju autoodgovornosti ogleda se u naknadi štete oštećenom licu, koja xx xxxxxxx u sledećim slučajevima: a) kada saobraćajnu nezgodu prouzrokuje neosigurano motorno vozilo;

b) kada saobraćajnu nezgodu prouzrokuje nepoznato motorno vozilo; i c) kada saobraćajnu nezgodu prouzrokuje motorno vozilo koje xx xxxx osigurano kod osiguravajućeg društva nad xxxxx xx otvoren stečajni postupak.

33 X. Xxxxxxx (2014), 20; član 28. st. 1. ZOOS

34 X. Xxxxxxx (2014), 21; član 91. st. 1. ZOOS

35 Ibidem

357

Inače, u Zakonu o obaveznom osiguranju u saobraćaju Republike Srbije (da- lje: ZOOS)36 nije regulisano pravo regresa u slučaju kada Xxxxxxxx fond isplaćuje štetu ako osigurani slučaj prouzrokuje vozilo koje je osigurano kod osiguravajućeg društva protiv kojeg je pokrenut stečajni postupak. Znači, po odredbama ZOOS, pravo regresa postoji kada Xxxxxxx fond isplaćuje štetu ako štetu prouzrokuje neosigurano vozilo ili nepoznato vozilo, ali, u napred navedenom slučaju, ne. No, moramo reći da pravo re- gresa, ipak, postoji37. Kad je u pitanju pokrenuti stečajni postupak protiv osiguravača, naknada štete se vrši odmah i Xxxxxxxx fond dobija svojstvo poverioca u stečajnom po- stupku protiv osiguravajućeg društva za iznos koji je isplatio oštećenom licu. Na njega prelaze sva prava oštećenog lica prema stečajnoj masi. Garantni fond ima pravo da pri- javi ovo potraživanje do okončanja stečajnog postupka protiv osiguravajućeg društva38. Da bi Xxxxxxxx fond opravdao svoje postojanje, odnosno, da bi oštećeno lice moglo di- rektno zahtevati isplatu naknade štete iz Garantnog xxxxx, moralo je biti predviđeno ustupanje potraživanja Garantnom fondu xx xxxxxx oštećenog lica, odnosno, xx Xxxxxx- ni fond postane stečajni poverilac u odnosu na stečajnu masu, a da direktno isplati štetu oštećeniku. Što xx xxxx pravila o zastarelosti vezanih za postavljanje regresnog zahteva, i ovde bi se primenjivala ista pravila vezana za rokove, početak toka zastarelosti, itd.

6. Gubitak prava iz osiguranja od odgovornosti i regresni zahtev

Posvetićemo pažnju xxx jednom institutu koji se često vezuje i za osiguranje autoodgovornosti. Radi se o gubitku prava iz osiguranja. Naime, ZOOS predviđa sluča- jeve kada osiguranik gubi pravo iz osiguranja. Ti slučajevi su vezani za samo upravlja- nje vozilom xx xxxxxx tog lica, zatim za odnos tog lica prema štetnom događaju i šteti, itd. U takvim slučajevima će osiguravač moći da podnese regresni zahtev prema xxx xx- cu. Nećemo navesti sve slučajeve gubitka prava iz osiguranja autoodgovornosti kao što je to navedeno u ZOOS, xxx xxxx reći da se oni odnose na nenamensko korišćenje vozi- la, neposedovanje vozačke kategorije određene kategorije, odnosno, ako mu je oduzeta vozačka dozvola, zatim, upravljanje vozilom pod uticajem alkohola, droga, itd., namer- no prouzrokovanje štete, napuštanje xxxxx štetnog događaja nakon saobraćajne nezgo- de, bez davanja ličnih podataka nadležnim organima ili drugim licima, tehničku xxxx- pravnost vozila. Oštećeno lice ima pravo na naknadu štete, što znači da gubitak prava iz osiguranja ne utiče na pravo oštećenog. Xxx, osiguravač ima pravo da podnese regresni zahtev prema osiguraniku koji je izazvao saobraćajnu nezgodu u okolnostima koje su navedene. No, kad govorimo o gubitku prava iz osiguranja, moramo govoriti i o isklju- čenjima iz osiguranja39. I u slučajevima, kada govorimo o štetama isključenim iz osigu- xxxxx autoodgovornosti, osiguravač isplaćuje oštećeno lice, a, zatim, postavlja regresni

36 Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju Republike Srbije, Sl. glasnik RS br. 51/2009 i 78/2011

37 X. Xxxxxxx (2014), 22

38 Član 93 ZOOS; X. Xxxxxxxx, X. Xxxxxxx, X. Xxxxx-Xxxxxxxx, 47

39 X. Xxxxxxxx, X. Xxxxxxx, X. Xxxxx-Xxxxxxxx, 342-343

358

zahtev prema odgovornom licu, koje je izazvalo saobraćajnu nezgodu u posebnim okolnostima, koje se ne pokrivaju polisom osiguranja40.

7. Direktna tužba kod osiguranja od odgovornosti i regresni zahtev

Postavljanje direktnog zahteva prema osiguravaču, odnosno, podizanje direkt- ne tužbe xx xxxxx od bitnih elemenata osiguranja od odgovornosti. U odnosu oštećeno lice – osiguravač, postavlja se pitanje da li će se na direktnu tužbu primeniti opšta pra- vila o zastarelosti potraživanja, ili pravila o zastarelosti predviđena u propisima o osi- guranju. Problem xx xxx što je pomenuto, u postojanju nejednakih rokova zastarelosti, što može dovesti do toga da direktna tužba oštećenog zastari ranije nego njegova tužba prema osiguraniku koji mu je naneo štetu. Da bi otklonio ovu dilemu, ZOO određuje da direktan zahtev oštećenog lica prema osiguravaču zastareva za isto vreme za koje zasta- xxxx njegov zahtev prema osiguraniku odgovornom za štetu41. GZ na isti način definiše ovo pitanje42. Ovo rešenje se oslanja i na tumačenje pravne prirode zahteva koji se ostvaruje direktnom tužbom. Ona ne proističe iz ugovora o osiguranju, već ima izvor u prouzrokovanoj šteti, odnosno, proističe iz deliktne odgovornosti. Otuda, obe tužbe - direktna tužba, i tužba oštećenog prema osiguraniku, imaju isti osnov i isti rok zastare- losti43. Definisanje zastarelosti kod podizanja direktne tužbe je od značaja i za definisa- nje zastarelosti regresnog zahteva u ovom slučaju. Naime, bez obzira da li će se direkt- na tužba podići protiv osiguranika-štetnika i osiguravača odvojeno ili zajedno, u sluča- ju da osiguravač isplati štetu pre donošenja sudske odluke, a i na osnovu sudske odlu- ke, on ima pravo postavljanja regresa prema štetniku. Ovde treba primenjivati ista pra- vila koja smo pomenuli, a koja se tiču zastarelosti postavljanja regresnog zahteva, a ne pravila koja se vezuju za zastarelost podizanja direktne tužbe.

8. Zaključak

Pre svega, moramo reći da su odredbe GZ o zastarelosti jasnije i kompletnije od odredaba ZOO u ovoj oblasti. Prvo, po odredbama GZ, zastarelost podnošenja zah- teva za naknadu štete prema osiguravaču će početi da teče od xxxx xxxx je osiguranik naknadio štetu oštećenom licu na osnovu presude ili vansudskog poravnanja44. Po od- redbi člana 380 ZOO, koji se odnosi na podnošenje zahteva za naknadu štete xx xxxxxx oštećenog lica prema osiguraniku, odnosno, na slučaj kad primi naknadu od njega, kada će zastarelost podnošenja zahteva xx xxxxxx osiguranika prema osiguravaču početi da teče od xxxx xxxx je oštećeno lice sudskim putem zahtevalo naknadu od osiguranika, tj., od xxxx xxxx je osiguranik platio štetu oštećenom licu. Kao što smo, napred, rekli,

40 X. Xxxxx, "Štete isključene iz osiguranja od odgovornosti sopstvenika motornih vozila", Pravni život br. 11/1974, Beograd 1974., 85

00 Xxxx 000., xx. 5 ZOO

42 Član 1235 GZ, knjiga druga, Obligacioni odnosi

43 X. Xxxxxxx (2009), 18

44 Član 1234 GZ, knjiga druga, Obligacioni odnosi

359

mislimo da je predloženo rešenje u GZ mnogo bolje imajući u vidu da je jasnije reguli- sanje početka toka zastarelosti, ako se taj momenat veže ne samo za podnošenje zahte- va za naknadu sudskim putem, već i za trenutak kada su se odgovorno lice i oštećenik dogovorili oko naknade ili kad su zaključili vansudsko poravnanje. GZ posebno reguli- še i zastarelost zahteva za naknadu kod direktne tužbe. Direktan zahtev oštećenog lica prema osiguravaču zastareva za isto vreme za koje zastareva i njegov zahtev prema osi- guraniku45. Isto rešenje je i u ZOO. Međutim, iako su odredbe o zastarelosti u GZ kom- pletnije i jasnije u odnosu na odredbe ZOO, one se mogu kritikovati. To se, pre svega, odnosi na postavljanje regresnog zahteva prema osiguraniku.

Navešćemo nekoliko najvažnijih karakteristika vezanih za regulisanje zastare- losti kod osiguranja od odgovornosti, pa, xxxxx xxx, vezanih i za zastarelost kod posta- vljanja regresnih zahteva kod ove vrste osiguranja. Te karakteristike su sledeće:

1. Veoma je važno jasno odrediti momenat početka toka zastarelosti. Taj mo- menat treba vezati za neki događaj, radnju ili saznanje. Po odredbama GZ početak toka zastarelosti se vezuje za naknadu štete, bez obzira da xx xx ona presuđena, odnosno, od- ređena u sudskoj odluci ili se radi o vansudskom poravnanju;

2. Kod osiguranja od odgovornosti se pojavljuje treće lice koje nije učesnik u odnosu osiguranja. Treće lice je oštećeno lice. Potraživanje oštećenog lica prema osigu- ravaču zastareva za isto vreme kad i njegov zahtev prema osiguraniku. Xxx, ovde xxxx- mo da istaknemo i mišljenje da zastarelost počinje da teče od xxxx xxxx je oštećeno lice saznalo kod kog osiguravača je osiguranika osiguran. Ovde imamo odstupanje od na- pred navedenog da se rok zastarelosti vezuje za opredeljenje zahteva za naknadu štete, odnosno, ovde se rok zastarelosti vezuje za momenat saznanja za određenu činjenicu;

3. Kad konkretno govorimo o postavljanju regresnog zahteva, moramo reći da osiguravač neće uvek imati pravo regresa prema osiguraniku – štetniku, nakon isplate naknade oštećenom licu. To pravo će osiguravač imati samo u tačno određenim sluča- jevima, a što je definisano zakonom ili opštim uslovima osiguranja;

4. Takođe, za postavljanje regresnog zahteva, bitno je definisati i pravne odno- se koji se pojavljuju u ugovornom odnosu osiguranja. Na prvom mestu, imamo odnos oštećenog lica i osiguranika, koji proizlazi iz xxxxxxx. Zatim, odnos između osiguranika i osiguravača koji se odnosi na pokrivanje xxxxxx, xx., odgovornosti osiguranika, a što proizlazi iz ugovornog odnosa. Na kraju, imamo i odnos između oštećenog lica i osigu- ravača, koji proizlazi iz prava na postavljanje direktnog zahteva (tužbe) prema osigura- vaču kod osiguranja od odgovornosti. Kod osiguranja od odgovornosti, taj odnos je moguće definisati, tek, kad nastupi osigurani slučaj; i

45 Član 1235 GZ, knjiga druga, Obligacioni odnosi

360

5. Kod zastarelosti xx xxxx postaviti i pitanje usklađenosti zahteva za potraži- xxxxx xxxx nastaju iz ovih pravnih odnosa u pogledu njihovog trajanja, to jest, nastupa- nja zastarelosti46.

U svakom slučaju, značajno je što GZ posvećuje veću pažnju definisanju za- starelosti kod osiguranja od odgovornosti u odnosu na ZOO. Xx xxxxx xxxxxx, moramo istaći da pitanje zastarelosti kod ove vrste osiguranja, zavisi i od oblika tog osiguranja. Sigurno je da se pojedina pravila moraju drugačije definisati ako se radi o drugim obli- cima osiguranja od odgovornosti. Xxxxx xxx, i pitanje regresnih zahteva kod ove vrste osiguranja će zahtevati detaljnije regulisanje. No, ne možemo očekivati od GZ ili od sa- dašnjeg ZOO da posvećuje pažnju svim oblicima ove vrste osiguranja, što znači da bi ovu materiju trebalo prepustiti zakonodavstvu koje reguliše posebne oblike osiguranja od odgovornosti, kao i opštim uslovima osiguranja.

STATUTE OF LIMITATION OF THE REQUEST OF THE RECOURSE IN THE LIABILITY INSURANCE

Summary: In the topic of insurance, the institute of statute of limitation is re- gulated specifically. But, also, in this topic apply the general provisions of this institu- te. Specifics of liability insurance requires the specific regulation of the statute of limi- tation. Liability insurance is a type of property insurance, but has a special legal natu- re. Definition of the statute of limitation at the request of the recourse in the liability in- surance is, also, specific and requires analysis of all elements of this type of insurance. This concerns, primarily, to the relations between the insurer and the insured, the insu- red and the injured party and the insurer and the injured persons. The author, of cour- se, pays attention to other issues in this area. The Draft Civil Code of the Republic of Serbia pays more attention to this matter than the Act on Obligations. This paper analyzes the above solutions of the Draft Civil Code. The author also criticizes certain provisions of this act.

Key words: request of the recourse, statute of limitation, liability insurance, injured party, insurer.

46 X. Xxxxxxx (2014), 17

361