RAZGRANIČENJE UGOVORA O DELU I UGOVORA O PRODAJI

UDK 347.44/.45 DOI:10.5937/RKSPP1901095N

XXXXX XXXXXXXX

RAZGRANIČENJE UGOVORA O DELU I UGOVORA O PRODAJI

Osnovne pojavne oblike ugovora o prodaji i ugovora o delu nije teško razlikovati, po- gotovo ako je reč o ugovoru gde se jedna strana obavezuje isključivo na činjenje u vidu fizič- ke ili intelektualne radnje (zanatski radovi, davanje saveta, opravka stvari i sl.). Međutim, postoje ugovori kod kojih se jedna strana obavezuje na izvršenje određenog xxxx xxxx za po- sledicu ima i nastanak određene stvari (slika, alat, uređaji, mašine, objekti, postrojenja i sl.), pa se postavlja pitanje da xx xx kod takvih ugovora reč o ugovoru o delu, jer pretežni element ugovora čini obaveza činjenja ili, pak, o ugovoru o prodaji, jer ugovor za krajnju posledicu ima predaju i prenos prava svojine na tako nastaloj stvari. Kriterijume za razgraničenje ovih ugovora predviđa Zakon o obligacionim odnosima1, kao i Konvencija Ujedinjenih nacija o međunarodnoj prodaji robe2, dok Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa3 reguliše pi- tanje ko postaje vlasnik stvari koje su izrađene radom poslenika. Cilj xxxx xx da ukaže na međusobni odnos kriterijuma koji su u svakom od ovih zakona sadržani.

Ključne reči: ugovor o delu, ugovor o prodaji, činjenje, pravna priroda, poslenik, pro-

davac

Xx Xxxxx Xxxxxxxx, advokat u Beogradu, advokatska kancelarija Nikčević, Xxxxx & Xxxxxxx, Beograd,

e-mail: x.xxxxxxxx@xxx.xx

1 Zakon o obligacionim odnosima, Službeni list SFRJ, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, Službeni list SRJ, br. 31/93 i Službeni list SCG, br. 1/2003 – Ustavna povelja (dalje: ZOO).

2 UN Convention on International Sale of Goods, 1980; Zakon o ratifikaciji Konvenci- je Ujedinjenih nacija o međunarodnoj prodaji robe, Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori, br. 10–1/84 (dalje: Bečka konvencija).

3 Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa, Službeni list SFRJ, br. 6/80 i 36/90 i Službeni list SRJ, br. 29/96 (dalje: ZOSPO).

U V O D

Osnovni kriterijum razgraničenja ugovora o delu i ugovora o prodaji je pravna priroda obaveza koje predstavljaju razlog obavezivanja ugovornih strana. Suštinu prodavčevog obavezivanja čini obaveza određenog davanja (lat. dare) u vidu obaveze da se kupcu preda određena stvar s ciljem prenosa prava svojine, dok se priroda obaveze poslenika iz ugovora o delu svodi na određeno činjenje (facere). U poslednjem slučaju, gde ugovor o delu ne sadrži obavezu da se obezbe- di materijal, govorimo o jednostavnim oblicima ugovora o delu.

Dinamika savremenih privrednih odnosa, u kombinaciji sa širokim grani- cama autonomije volje i naglim tehnološkim razvojem, neprekidno razvija i una- pređuje brojne hibride ugovornog prava koji nastaju povezivanjem, odnosno spa- janjem dva ili više različitih ugovora u jedan pravni posao. U xxx smislu, postoji veliki broj pravnih poslova čiju osnovu čini ugovor o delu, počev od tradicional- nih zanatskih usluga (krojenje, izrada obuće, izrada određenih oruđa, popravka alata, izrada slika, skulptura i drugih umetničkih dela, kućni poslovi sl.), do slo- ženih privrednih poduhvata čije se izvršenje poverava specijalizovanim kompani- jama sa određenom tehnologijom, specijalizovanim znanjem ili iskustvom (gra- đenje, projektovanje, nadzor, inženjering, izrada i isporuka investicione opreme, proizvodnja brodova, postrojenja itd.) gde dolazi do tzv. „mešanja“, odnosno po- vezivanja činidbi koje po svojoj prirodi pripadaju različitim tipovima ugovora.4 Osnovu takvih ugovora pretežno čini ugovor o delu, ali on ne može uvek apsor- bovati i sve ostale elemente takvog ugovora.

ODNOS UGOVORA O PRODAJI I UGOVORA O DELU

Osnovna zakonska razgraničenja

U teoriji i praksi se vodi duga polemika oko pitanja kvalifikacije i razgrani- čenja pravne prirode ugovora o delu od ugovora o prodaji na osnovu kriterijuma vrednosti uloženog materijala, s jedne strane, odnosno da xx xx ugovorne strane naročito imale u vidu poslenikov rad prilikom zaključenja ugovora, s druge strane. Član 601 ZOO predvideo je odredbe koje treba da razreše predmetnu dile-

mu i regulišu odnos ova dva ugovora. Tako, ovaj član predviđa da se ugovor kod kojeg poslenik preuzima obavezu da obezbedi xxxxx xxx materijala za izradu stva-

4 Tako nastaju brojni imenovani i neimenovani, odnosno povezani, mešoviti i “sui generis“

ugovori, a njihova kvalifikacija vrši se uz pomoć različitih teorija koje je uobličila pravna doktrina.

x. Xxxxxx Xxxxx, “Imenovani i neimenovani ugovori u savremenom obligacionom pravu”, Anali Prav- nog fakulteta u Beogradu, Vol. 52, br. 1–2, Beograd, 2004, str. 95–115.

ri, u sumnji smatra ugovorom o prodaji;5 suprotno tome, ukoliko xx xxxxx deo ma- terijala obezbedio naručilac posla, smatraće se da je u pitanju ugovor o delu.6 U svakom slučaju, ugovor se smatra ugovorom o delu ukoliko su ugovarači naročito imali u vidu poslenikov rad.7

Kao što se vidi, ZOO u citiranim odredbama primenjuje kombinaciju krite- rijuma pripadnosti materijala i kriterijuma značaja izvršenog rada, pri čemu se u krajnjem slučaju rukovodi time da xx xx xxxxxx naročito imale u vidu rad posleni- ka, odnosno njegovo znanje i stručnost za izradu stvari, čime se ostavlja po strani onaj element ugovora (pripadnost materijala) koji xx xxxxx dominantan i koji je akumuliran pretežnom obavezom.8

Primenom poslednjeg kriterijuma, načelno govoreći, moglo bi xx xxxx do sledećih zaključaka: da je kod izrade jednostavnih, serijskih stvari (kancelarijski sto, prozor, odelo) reč o ugovoru o prodaji ukoliko isporučilac obezbeđuje ma- terijal; da angažovanje radi izrade portreta ne predstavlja prodaju već ugovor o delu, bez obzira na vrednost materijala, jer je slikarsko umeće i talenat osnovni razlog ugovornog obavezivanja; da izrada mašina, uređaja ili određenih postroje- nja po posebnim zahtevima i specifikacijama naručioca, takođe predstavlja ugo- vor o delu bez obzira na vrednost materijala, ukoliko su znanje, iskustvo, referen-

5 ZOO, čl. 601. st. 1.

6 ZOO, čl. 601. st .2.

7 ZOO, čl. 601. st. 3.

8 Uzmimo kao primer slučaj gde naručilac kod poznatog akademskog slikara naručuje izra- du porodičnog portreta, s xxx da se podrazumeva da će slikar xxx obezbediti platno za slikanje. Nema sumnje da je vrednost platna neznatna i zanemarljiva u odnosu na talenat, stručnost i reno- me slikara, xx xx xxx takva, vrednost platna ne može biti osnovni razlog ugovornog obavezivanja strana. Primenom čl. 601. st. 3. ZOO-a xxxx xx dolazi do zaključka da se ovakav ugovor kvalifikuje kao ugovor o delu, jer su ugovorne strane naročito imale u vidu slikarev rad, odnosno znanje, ume- će i renome. Međutim, kada slikar bude završio i predao portret naručiocu, a ovaj isplatio ugovor- nu cenu, može se postaviti pitanje da xx xx između slikara i trgovca došlo do prenosa prava svojine na izrađenoj slici, tj. da xx xx slikar postao vlasnik slike originernim putem (time što je sliku izradio svo- xxx xxxxx i od svog materijala) pa je pravo svojine preneo naručiocu ili je, pak, pravo svojine nasta- lo u korist naručioca originernim putem, jer se slika radila po njegovom nalogu i za njegov račun; postavlja se pitanje pravila koji ugovor primeniti u ovakvoj situaciji u pogledu načina zaključenja ugovora, obaveza ugovornih strana, rokova za isticanje prigovora za nedostatke, plaćanja ugovorne cene, itd. Sve navedeno podjednako važi i za bilo koji drugi ugovor kod kojeg se jedna strana obave- zuje da od sopstvenog materijala izradi određenu stvar, a posebne poteškoće nastaju upravo u pri- vrednim odnosima, tačnije kod složenih oblika ugovora o građenju, izradi i isporuci namenske, ne- serijske opreme, inženjeringa, koji u najvećem broju slučajeva za osnovu imaju upravo ugovor o delu, a da xx xxx krajnji efekat poslenikovog rada pojavljuje novonastala stvar koju poslenik predaje naručiocu.

ce ili tehnologija isporučioca bili ključni razlog ugovornog obavezivanja strana pri zaključenju ugovora.

S druge strane, Xxxxx o osnovama svojinskopravnih odnosa predviđa da se svojina na stvari xxxxx po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđiva- njem.9 Xxxx xx reč o pravnom poslu kao osnovu sticanja, to mogu biti poslovi koji su usmereni na prenos prava svojine i takvo sticanje smatra se relativnim, odno- sno derivativnim sticanjem svojine, jer pravo svojine sticaoca proizlazi iz prava svojine prethodnika. Drugim rečima, da bi do došlo do prenosa prava svojine na navedeni način, potrebno je da prenosilac bude vlasnik stvari xxxx xx izrada pred- met ugovora, a da zatim bude izvršena njena predaja.10 Posledično tome, prenos prava svojine sa poslenika na naručioca bi dalje morao da ima osnovu u određe- nom pravnom poslu. Postavlja se pitanje da li ugovor o delu može predstavljati pravni posao koji dovodi do prenosa svojine na novonastaloj stvari ili je, pak, sva- ki pravni posao koji dovodi do prenosa svojine sa jednog na drugo lice apsorbo- van ugovorom o prodaji.

Član 22. ZOSPO-a daje odgovor na pitanje ko postaje vlasnik stvari xxxx xx neko napravio od sopstvenog ili tuđeg materijala, predviđajući sledeća razgra- ničenja: onaj ko od svog materijala i svojim radom izradi novu stvar, xxxxx pravo svojine na istoj; ukoliko je neko od tuđeg materijala izradio novu stvar, ona pri- pada vlasniku materijala, a ako je vrednost xxxx xxxx od vrednosti materijala, ona pripada posleniku ako je savestan.

U vezi sa ranije pomenutim primerima, primenom člana 22 ZOSPO dola- zi se do zaključka da slikar postaje vlasnik portreta koji je stvorio svojim radom i od svog materijala, ali i portreta koji je stvorio svojim radom od tuđeg materija- la, jer je značaj slikarevog rada u uobičajenim situacijama ključni razlog ugovor- nog obavezivanja kod takvog ugovora; da proizvođač gasne turbine postaje vla- snik iste ukoliko xx xx sačinio svojim radom i od svog materijala, itd. Na osnovu navedenog, može se smatrati da kada poslenik iz ugovora o delu proizvede odre- đenu stvar za naručioca, svaki xxxxx xxxxxx prava svojine sa poslenika na drugo lice (uključujući i naručioca) bi u osnovi morao da podrazumeva prisustvo ele- menata kupoprodaje.11

9 ZOSPO, čl. 20.

10 Xxxxx Xxxxxxxxx, Xxxxxxx Xxxxx, Stvarno pravo, Nomos, Beograd, 1999, str. 64–65.

11 Svaki ugovor koji za cilj ima prenos svojine na određenoj stvari, u zamenu za cenu xxxx xx ugovorom dogovorena, po svojoj suštini je i prodaja, v. Xxx Xxxxx, Contract and Commercial Law: The Logic and Limits of Harmonisation, vol 7.4 Electronic Journal of Comparative Law, 2003, str. 205, xxxxx://xxx.xxxx.xxx/00/xxx00-0.XXX, 01.10.2019.

U praksi, takvo logiciranje može dovesti u pitanje primenu odredbe člana 601. stav 3. ZOO, prema kojoj se ugovor smatra ugovorom o delu, bez obzira na vrednost uloženog materijala ako su ugovarači naročito imali u vidu rad posleni- ka, jer se u takvom slučaju nameće pitanje da li ugovor o delu može biti osnov za prenos prava svojine.

Posebna zakonska razgraničenja

– Pravo zaloge na stvarima koje je poslenik izradio

Da odredbe ZOSPO i ZOO nisu u potpunom saglasju dodatno potvrđuje i član 628. ZOO-a koji predviđa da: Radi obezbeđenja naplate potraživanja nakna- de za rad i naknade za utrošeni materijal, kao i ostalih potraživanja po osnovu ugo- xxxx x xxxx, poslenik ima pravo zaloge na stvarima koje je napravio ili opravio, kao i na ostalim predmetima koje mu je predao naručilac u vezi sa njegovim radom, sve dok ih drži i ne prestane dragovoljno da ih drži.12

Navedena odredba ne stvara xxxx probleme kod onih slučajeva gde mate- xxxxx za izrađenu stvar obezbeđuje naručilac i gde je vrednost tog materijala veća od vrednosti xxxx, xxx i kod onih ugovora o xxxx xxxx obavezuju na opravku stva- ri koja već pripada naručiocu, jer se u takvom slučaju ne postavlja pitanje ko xx xxxxxxx stvari pa i nema smetnji da isporučilac postane založni poverilac. Među- xxx, postavlja se pitanje kako poslenik, koji je određenu stvar izradio od sopstve- nog materijala, te po osnovu člana 22. XXXXX postao vlasnik iste, xxxxx pravo za- loge na izrađenoj stvari.

Nacrt Građanskog zakonika

– kodifikacija postojećeg problema

Prednacrt Građanskog zakonika13 nije predvideo izmene u bilo kom xxxx xxxx citiranih odredbi ZOO. Tako, član 756. Prednacrta u identičnom obliku pre- uzima sadržinu člana 601. ZOO, što znači da kriterijumi za razgraničenje ugovora o delu i ugovora o prodaji ostaju isti.

Isti je slučaj i sa odredbom člana 783, koja zapravo preslikava član 628. ZOO, a koji xx xxxx prava zaloge na stvari xxxx xx poslenik napravio ili opravio, a na ime naknade za rad i utrošeni materijal.

12 ZOO, čl. 628.

13 Ministarstvo pravde Republike Srbije, xxxxx://xxx.xxxxxxx.xxx.xx/xxxxx/XXXXX.xxx, 06.10.2019; Komisija za izradu Građanskog zakonika je prestala xx xxxxx 19. xxxx 2019. godine, na osnovu odluke Vlade Republike Srbije od 19. jula 2019, Službeni glasnik, br. 51.

Ugovori s elementom inostranosti

– rešenje ili produbljenje problema

Konvencija Ujedinjenih nacija o međunarodnoj prodaji robe iz 1980. godi- ne (dalje: Bečka konvencija) je ostvarila najširi uticaj na unifikaciju prava proda- xx xxxxx sveta, zbog čega se i kaže da predstavlja “stub unifikovanog pravnog po- xxxxx” u domenu međunarodne trgovine.14 SFR Jugoslavija xx xx ratifikovala 1984. godine donošenjem Zakona o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih nacija o ugovo- rima o međunarodnoj prodaji robe, čime postaje sastavni deo unutrašnjeg prav- nog poretka.15

Do stupanja na snagu Bečke konvencije16 postojao je jedinstven režim regu- lisanja prodaje, tako što se i na domaću i na međunarodnu prodaju primenjivao ZOO. Međutim, ratifikacijom ove konvencije nastaje dualitet propisa17, tako da u domenu međunarodne prodaje primat xxxxxx Xxxxx konvencija (kao izvor me- đunarodnog karaktera koji je ratifikacijom postao sastavni deo domaćeg zakono- davstva), dok se na domaće ugovore o prodaji i dalje primenjuje ZOO.18

Sa aspekta razgraničenja ugovora o delu i ugovora o prodaji, značaj ove konvencije se ogleda u tome što ona na isključiviji način određuje kriterijume za razgraničenje prodaje od drugih pravnih poslova. Štaviše, ona proširuje domen svoje primene i na mešovite ugovore, odnosno na one ugovore koji bi u nacional- nim zakonodavstvima država potpisnica mogli potpadati i pod ugovore o delu, s xxx da se najviše problema u njenoj primeni prepoznaje kod “ključ u ruke” xxx- xxxx, xxxx nesumnjivo predstavljaju dominantan primer ugovora sa mešovitom osnovom.19

14 Xxxxxx Xxxxxxxx, “Konvencija UN o međunarodnoj prodaji robe u srpskom pravu i praksi – iskustva i perspektive”, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 2/2012, Beograd, 2012, str. 260 i dalje.

15 Isto; O odnosu međunarodnih sporazuma i unutrašnjeg prava, v. Xxxxxxx X. Xxxxxxx, Xxxxxxx X. Xxxxxxxxxxx, Međunarodno poslovno pravo, Opšti deo, Banja Luka–Kragujevac, 2007, str. 42.

16 Bečka konvencija je stupila na snagu 1988. godine.

17 Xxxxxxxxxx Xxxxxxxxx, Konvencija Ujedinjenih Naroda o ugovorima o međunarodnoj prod- aji robe, u strukturi prava međunarodne trgovine, Zagreb, 1980, str. 57.

18 O oblasti primene Bečke konvencije, v. Xxxxxxxx Xxxxx, Xxxxxx Xxxxxxxx, “Primena Bečke konvencije u arbitražnoj praksi Spoljnotrgovinske arbitraže pri Privrednoj komori Srbije”, Pravo i privreda, 5–8/2008, str. 568–579.

19 V. Xxxxxx Xxxxxxx, Contracts for International Sale of Goods: Applicability and Application of the 1980 United Nations Convention, Leiden, 2012, str. 109.

Potreba razgraničenja prodaje od drugih ugovora je dodatno podsticalo unifikaciju prava prodaje.20

Član 3 stav 1 Bečke konvencije reguliše upravo odnos prodaje sa ugovori- ma koji su usmereni na izradu stvari, od sopstvenog ili tuđeg materijala. Navede- ni član glasi:

1) Ugovorima o prodaji smatraju se i ugovori o isporuci robe xxxx xxxxx da se izradi ili proizvede, izuzev ako je strana koja xx xxxx naručila preuzela obavezu da isporuči xxxxx xxx materijala potrebnih za tu izradu ili proizvodnju.

2) Ova konvencija se ne primenjuje na ugovore u kojima se pretežni deo oba- xxxx xxxxxx koja isporučuje robu sastoji u izvršenju nekog rada ili pružanju nekih usluga.

Iz formulacija citiranog člana mogu se izdvojiti sledeći kriterijumi za raz- graničenje prodaje od drugih ugovora na koje xx Xxxxx konvencija ne primenjuje:

1) kriterijum pripadnosti bitnog dela materijala za izradu stvari (engl. substantial part); 2) kriterijum pretežne obaveze (engl. prepodenant part) kod mešovitih ugo- xxxx xxxx za predmet imaju obavezu obavljanja posla.21

Kriterijum pripadnosti materijala

– substantial part

Pripadnost materijala kao kriterijum za utvrđivanje domena primene Beč- ke konvencije proizlazi iz stava 1 člana 3 koji predviđa da se ugovorima o prodaji smatraju ugovori o isporuci robe xxxx xxxxx da se izradi ili proizvede od sopstve- nog materijala isporučioca, odnosno ako isporučilac obezbeđuje xxxxx xxx mate- rijala (substantial part) koji je potreban za njenu izradu. Ukoliko xxxxx xxx mate- rijala obezbeđuje naručilac, obaveza druge strane se svodi na činjenje, pa xxxxx primeni Bečke konvencije nema.

20 Xxxxxxxxxxx x. Xxxx (ed.), The Philosophy of Law: An Encyclopedia Volume I, New York 2012, str. 771; Značaj Bečke konvencije potvrđuje i broj država koje su njene potpisnice, a zatim i broj slučajeva u xxxxxx xx ona primenjivana, o tome x. xxxx kod: Xxxxxx Xxxxxxx, “Selected Critical Issues Regarding the Sphere of Application of the CISG”, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, vol. 59, br. 3, Beograd, 2011, str. 181.

21 Ova pitanja su bila presudna i za pravilno određenje da li se isporuka investicione opre- me smatra prodajom, jer i obaveza da se obezbedi materijal i obaveza izrade stvari pod određenim okolnostima mogu jednu istu transakciju učiniti potpuno drugačijom od prodaje, x. xxxx u: CISG Advisory Council Opinion no 4 – Contracts for the Sale of Goods to be Manufactured or Produced and Mixed Contracts, Madrid, 2004, str. 4.

Smatramo da je ovakvo stanovište upitno kod više tipova ugovora o ispo- ruci. Primera radi, postoje ugovori kod kojih isporučilac obezbeđuje i rad i ma- terijal za izradu stvari, ali se stvar izrađuje po specifičnim zahtevima naručioca. Naručilac angažuje određenog isporučioca prvenstveno zbog njegove sposobno- sti da izradi stvar po tako postavljenim zahtevima (slika, specifični uređaj i sl.), odnosno da primeni određeni intelektualni i fizički rad, znanje i iskustvo, a ne zbog sposobnosti da obezbedi materijal. Kvalifikacija takvog ugovora kao ugovo- ra o prodaji, samo zato što je isporučilac obezbedio materijal (koji bi u konkret- nom slučaju mogao da obezbedi i bilo koje treće lice), učinjeno je bez uzimanja u obzir specifičnosti i značaja obaveze činjenja koja bi u takvom slučaju mogla da bude suštinski (substantial) element ugovornog obavezivanja. Štaviše, ekonoms- ka vrednost materijala koji obezbeđuje isporučilac može biti daleko veća od ma- terijala naručioca, ali upravo znanje i veštine pri obradi materijala mogu imati presudni značaj za nastanak stvari u celini. Obaveza da se obezbedi materijal je u funkciji izrade stvari kao glavnog cilja ugovora. Takva obaveza (nabavka ma- terijala), po pravilu, ne zahteva stručnost, znanje i tehnološko iskustvo. Materi- jal bi mogao da obezbedi i onaj koji stvar ne može da izradi, ali ne i obrnuto. Xxxxx xxx, osnov ugovora i razlog ugovornog obavezivanja strana, prema našem mišljenju, proističu iz obaveze činjenja – obaveze izrade stvari, pa takav ugovor u pretežnom delu ima pravnu prirodu ugovora o delu.

U svakom slučaju, postavilo se pitanje na xxxx xxxxx vrednovati pojam bit- nog dela materijala (substantial part) iz člana 3 stav 1 Bečke konvencije. Prav- na doktrina poznaje nekoliko različitih principa za takvo vrednovanje: 1) eco- nomic test (kriterijum ekonomske vrednosti), i 2) essential criterion (kriterijum značaja).22 Stavovi prakse i nacionalnih prava o tome koji od ova dva principa treba primeniti, razlikuju se. Tako, postoje sudske i arbitražne odluke koje ovo pitanje regulišu na potpuno različite načine.23 Ipak, čini se da je zastupljenije

22 X. Xxxxxxx, “Selected Critical Issues Regarding the Sphere of Application of the CISG”, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, vol. 59, br. 3, Beograd, 2011, str. 185; U literaturi se pominje i tzv. volume test koji ukazuje na obim i dimenzije materijala u odnosu na celokupan proizvod.

23 Uporedi odluku švajcarskog suda u Bazelu, Civil Court (Zivilgericht) Basel-Stadt od 8. novembra 2006. [P.2004.152] (Pace Database Online br. 061108s1) prema kojoj ugovor o izradi, montaži i puštanju u rad opreme za pakovanje određenih proizvoda predstavlja ugovor o prodaji; odluku apelacionog suda u Insbruku, Court of Appeal (Oberlandesgericht) Innsbruck 18 Decem- ber 2007 [1 R 273/07t] (Pace Database Online: 071218a3), prema kojoj, ugovor o izradi i isporuci čelične konstrukcije prema posebnim specifikacijama naručioca ne predstavlja prodaju, već mešo- viti ugovor kod kojeg je posebno izražen element rada, odnosno vršenja usluga, zbog čega se na ta- kav ugovor konvencija ne može primeniti, a kvantitativni kriterijum kao takav nije od značaja (“... The quantitative balance does not constitute the sole requirement in respect to the question whether

ono shvatanje koje pojam bitnog dela materijala određuje prema kvantitativnom, ekonomskom principu, odnosno kriterijumu ekonomske vrednosti.24

Prema autorima CISG Advisory Council Opinion No. 4,25 na to ukazu- je i legislativna istorija Bečke konvencije, time što ona ciljno izostavlja po- jam essential koji je do tada bio u upotrebi pod uticajem Jednoobraznog zako- na o međunarodnoj prodaji robe iz 1964. godine i Jednoobraznog zakona o zaključivanju ugovora o međunarodnoj prodaji robe, takođe iz 1964. godine.26 S druge strane, zastupnici primene kvalitativnog kriterijuma pozivaju se na xxxx- cusku verziju Bečke konvencije, za koju se osnovano može reći da sugeriše upotrebu kriterijuma essential u kvalitativnom i funkcionalnom smislu.27 U xxxx- si, prevagu je svakako odneo ekonomski kriterijum, dok će se kvalitativni kriteri- jum (essential) primenjivati onda kada ekonomski kriterijum nije primenljiv.

Problem u tumačenju konvencije otvara i pitanje šta se sve smatra materija- lom, odnosno da xx xx njime obuhvaćeni tehnologija, tehničke specifikacije, pro- jekti, formule i crteži potrebni za izradu stvari. Praksa i pravni pisci imaju su- protstavljene stavove, a kontroverzu otvara i jedna francuska odluka koja odudara od principa sadržanih u Konvenciji. U toj odluci je zaključeno da Konvencija nije primenljiva na ugovor koji za predmet ima stvar sačinjenu prema projektu,

the supply of services is predominant..”, xxxx://xxxxx0.xxx.xxxx.xxx/xxxx/xxxx/xxxx-xxxxxxxxxxx-xxxxxxx. html, 01.10.2019.

24 V. sledeće odluke koje uvažavaju ekonomski kriterijum vrednovanja ugovorenih prestaci- ja: Gerechtshof Arnhem 7 October 2008 [LJN BG2086] – (Pace Database Online: 081007n1); Dis- trict Court (Richteramt) of Laufen, Canton Berne 7 May 1993 (Pace Database Online: 930507s1); odluka Ruskog arbitražnog udruženja 356/1999 od 30. maja 2000 (Pace Databse Online br. 000530r1.html); odluku Vrhovnog suda Italije, Corte suprema di cassazione, Sezioni Unite Jazbin- sek Gmbh v. Piberplast s.p.a. (Pace Database Online: 020606i3); odluku privrednog suda u Cirihu, Commercial Court (Handelsgericht) Zürich od 26. aprila 1995. [HG920670] (Pace Database Online br. 950426s1) xxxx://xxxxx0.xxx.xxxx.xxx/xxxx/xxxx/xxxx-xxxxxxxxxxx-xxxxxxx.xxxx, 01.10.2019.

25 CISG Advisory Council predstavlja privatnu inicijativu usmerenu na promociju uniformne primene Bečke konvencije, odnosno davanje mišljenja o primeni konvencije, vid. xxxx://xxxxxx.xxx/, 01.10.2019.

26 CISG Advisory Council Opinion xx 0, xxx. 5; Takav kriterijum (essential criterion) xx xxxx- zio od kvalitativnog vrednovanja određene obaveze za ugovor u celini (bilo da je reč o obavezi da se izradi stvar, bilo da je reč o obavezi da se obezbedi određeni materijal za njenu izradu).

27 Postoje slučajevi iz prakse, kao i pravna mišljenja, xxxxx xxxxxx se pojam part essentielle upotrebljen u francuskoj verziji Bečke konvencije odnosi na kvalitet i funkcionalnost, kao kriteri- jum za određenje da li se xxxx xxx materijala smatra bitnim, s krajnjim ciljem da se akcenat stavi na kvalitativni značaj određene prestacije za ugovor u celini (x. X. Xxxxxxx, “Selected Critical Issues Re- xxxxxxx the Sphere of Application of the CISG”, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, vol. 59, br. 3, Beograd, 2011, str. 185; Xxxxxxx Xxxxx, La vente international de marchandises, Droit des Affaires, Paris ,1990, str. 25; F. Ferrari, nav. delo, str. 115, fn. 554.

crtežima i šemama koje obezbeđuje naručilac, za xxxx račun se stvar i izrađuje, što potvrđuje stanovište o dominantnom prisustvu ugovora o delu tamo gde je rad od odlučujućeg značaja za nastanak stvari.28 Tu, xxxxx, presudan uticaj nije odigrao ekonomski kriterijum, već kvalitativni kriterijum – činjenica da je stvar izrađena po tehničkim specifikacijama i za račun naručioca.29 Ovakva odluka suda u Gre- noblu je kritikovana jer se većina pobornika Konvencije slaže da projekti, crteži i tehnička specifikacija predstavljaju sporedne elemente uz materijal i da se ne mogu podvoditi pod njegove fizičke i ekonomske karakteristike.30

Primena Bečke konvencije na mešovite ugovore

– prepodenant part

Prema odredbama člana 3. stav 2. Bečka konvencija se ne primenjuje na ugovore u kojima se pretežni deo obaveza one strane koja isporučuje robu sastoji u izvršenju nekog rada ili pružanju nekih usluga.

Prema shvatanju zasnovanom na CISG Advisory Council Opinion no. 4, oba- veza koja čini pretežni deo predmeta ugovora i u ovom slučaju će xx xxxxxx prema njenoj ekonomskoj vrednosti, pa je kod ugovora koji objedinjuje nabavku mate- rijala i izvršenje rada ili usluga, reč o prodaji ukoliko su rad i usluge manje vred- nosti u odnosu na materijal od kojeg stvar nastaje.31 Pri xxx se, kada govorimo o obavezi izvršenja rada, ne uzima rad pri izradi stvari, već samo fizički i intelektu- alni rad u smislu pratećih obaveza.32 Takvo stanovište je vladajuće i na njega uka-

28 X. Xxxxxxx, “Selected Critical Issues Regarding the Sphere of Application of the CISG”, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, vol. 59, br. 3, Beograd, 2011, str. 185; odluka francuskog Apelacionog xxxx xx 25.05.1993. (Pace Online Database 250593); shvatanje na kojem je zasnovana ova odluka govori u prilog tome da se, bez obzira na pripadnost materijala, ugovor o isporuci stvari koja se izrađuje prema posebnim zahtevima naručioca ne smatra prodajom, već ugovorom o delu, xxxx://xxxxx0.xxx.xxxx.xxx/xxxx/xxxx/xxxx-xxxxxxxxxxx-xxxxxxx.xxxx, 01.10.2019.

29 U jednoj sudskoj odluci se navodi da je kod ugovora o izradi stvari po specifikaciji i za- htevima naručioca reč o ugovoru o delu, dok je kod ugovora o izradi standardnih proizvoda reč o prodaji, Société P Service et Société L de transport en commun v. Société F automatique et So- ciété G et Société N 18 December 2003 (Pace Database Online br. 031218f1), xxxx://xxxxx0.xxx. xxxx.xxx/xxxx/xxxx/xxxx-xxxxxxxxxxx-xxxxxxx.xxxx, 01.10.2019.

30 V. Xxxxx Xxxxxxxxx, Xxxxxxxx Xxxxxx, “International Sales Law, United Nations Convention on Contracts for the International Sale of Goods, Convention on the Limitation Period in the International Sale of Goods, Commentary”, Oceana Publications, 1992, xxxx://xxx.xxxx.xxx.xxxx.xxx/ cisg/biblio/enderlein.html#art031a, 10.08.2014 str. 36 i dalje.

31 V. CISG Advisory Council Opinion no. 4, 11.

32 V. odluku privrednog suda u Cirihu, Commercial Court (Handelsgericht) Zürich od 26. aprila 1995. [HG920670] (Pace Database Online br. 950426s1), xxxx://xxxxx0.xxx.xxxx.xxx/xxxx/xxxx/ cisg-translation-network.html, 01.10.2019.

xxxx xxxx pomenuto mišljenje, odnosno tumačenje Bečke konvencije. Međutim, činjenica xx xx xxx sadrži suštinske nedostatke, pre svega zbog toga što prevagu odnosi ekonomsko, umesto kvalitativnog vrednovanja određene prestacije. Tako će, primenjujući ekonomski kriterijum vrednovanja, materijal koji obezbeđuje isporučilac gotovo uvek predstavljati prepodenant part u odnosu na rad i usluge koje on obavlja, a sledstveno tome takav ugovor biti tretiran kao prodaja. Ovakav pristup u primeni Bečke konvencije zanemaruje kvalitativni značaj činjenja, od- nosno izrade stvari i izvršenja specifičnih usluga, iako one mogu biti ključni ra- zlog ugovornog obavezivanja naručioca. Suprotno, ukoliko bi umesto ekonom- skog, prevagu odneo kriterijum kvalitativnog značaja pretežne prestacije, obaveza izrade stvari bi predstavljala tzv. prepodenant part, bez obzira na vrednost upo- trebljenog materijala, pa se ugovor ne bi mogao smatrati prodajom. O potrebi primene takvog kriterijuma vrednovanja (makar i kao alternativnog), ukazali su pojedini kritičari Bečke konvencije, kao i sudska praksa xxxx xx u mnogim sluča- jevima odstupila od ekonomskog vrednovanja ugovorenih prestacija i zauzela sta- novište da se xxx xxxxxx suština i kvalitativni značaj određene prestacije za ugovor u celini.33

Najzad, u kontekstu stava 2. člana 3. Bečke konvencije (koji razgraničava prodaju od mešovitih ugovora), postavlja se pitanje primene konvencije kod ključ u ruke ugovora, što se u međunarodnoj doktrini smatra i te kako kontroverznim.34 Tu se vide najveći nedostaci težnje da xx Xxxxx konvencija po automatizmu prime- ni i na sve ugovore koji (pored isporuke materijala) podrazumevaju i obavljanje određenog rada na izradi mašina i opreme, kao i vršenje specifičnih usluga koje su sa isporukom neposredno povezane. Konkretno, za ključ u ruke ugovore isti- če xx xx xxxxx za primenu Bečke konvencije nema, jer su elementi prodaje kod ta- kvog ugovora u senci drugih specifičnih usluga. Takvo stanovište potvrđuje i sud-

33 X. Xxxxxxxxx, X. Xxxxxx, “International Sales Law, United Nations Convention on Con- tracts for the International Sale of Goods, Convention on the Limitation Period in the International Sale of Goods, Commentary”, Oceana Publications, 1992, xxxx://xxx.xxxx.xxx.xxxx.xxx/xxxx/xxxxxx/ enderlein.html#art031a, 10.08.2014, str. 36 i dalje; Xxxxx Xxxxxxxxxxxx, Xxxxx Xxxxx, UN LAW on In- ternational Sale: The UN Convention on International Sales of Goods, Heidelberg 2009, str. 24; odlu- ka francuskog apelacionog suda u Grenoblu, Cour x’xxxxx de Grenoble, 21 Oct 1999, (Pace Databa- se Online br 950426f2); odluka apelacionog suda u Insbruku, Court of Appeal (Oberlandesgericht) Innsbruck 18 December 2007 [1 R 273/07t] (Pace Database Online: 071218a3); odluka Vrhovnog suda Italije, Corte suprema di cassazione, Sezioni Unite Jazbinsek Gmbh v. Piberplast s.p.a. (Pace Database Online: 020606i3); odluka švajcarskog trgovinskog suda: Handelsgericht Zurich, Xxxxxxx- land July 2009 (Pace Databse Online: 020709s1), xxxx://xxxxx0.xxx.xxxx.xxx/xxxx/xxxx/xxxx-xxxxxxxxx- on-network.html, 01.10.2019.

34 CISG Advisory Council Opinion no 4, 11.

ska praksa stranih sudova koja ukazuje na nemogućnost primene Konvencije na ugovor o projektovanju, izradi, ugradnji i puštanju u rad postrojenja.35

Bečka konvencija i ZOO (odnos čl. 3. Bečke konvencije i čl. 601. ZOO-a)

Razlike između člana 601. ZOO i člana 3. Bečke konvencije ne bi bile toli- ko izražene da član 601. ZOO ne sadrži stav 3. u kojem se navodi da se ugovor u svakom slučaju smatra ugovorom o delu ukoliko su ugovarači naročito imali u vidu poslenikov rad. Xxxxx, bez obzira na kvalitativ bitnog dela materijala, tj. eko- nomski odnos materijala i rada, ugovor će se smatrati ugovorom o delu ukoliko je razlog ugovornog obavezivanja činjenje – znanje, iskustvo ili tehnologija izrade stvari kojom raspolaže određeni poslenik.

Ovakvu odredbu ne sadrži Bečka konvencija koja pravnu prirodu ugovora određuje na osnovu kriterijuma bitnog dela materijala (stav 1) i kriterijuma pre- težne ugovorne obaveze (stav 2) člana 3.

FIDIC opšti uslovi ugovora

– dometi ponuđenog rešenja

FIDIC opšti uslovi spadaju u norme međunarodnog autonomnog pra- va, s obzirom na to da nastaju pod okriljem organizacije autonomnog karakte- ra. Njihova rasprostranjenost navela je pojedine autore da ih smatraju normama lex mercatoria u domenu prava građenja.36 Oni sadrže brojne odredbe skrojene s ciljem da se na izbalansiran način uredi realizacija kompleksnih međunarodnih građevinskih projekata, bilo da je reč o izgradnji objekata prema projektnoj do-

35 Xxxx Xxxxxxx, Uniform Law for International Sales Under 1980 United Nation Conven- tion, Hague 2009, str 69, xxxx://xxx.xxxx.xxx.xxxx.xxx/xxxx/xxxxxx/xxxxxxx.xxxx, 08.08.2014.; Vid. odluku švajcarskog trgovinskog suda: Handelsgericht Zurich, Switzerland July 2009 (Pace Databse Online: 020709s1) xxxx://xxxxx0.xxx.xxxx.xxx/xxxxx/000000x0.xxxx, 08.08.2014. godine; pojedine ar- bitražne odluke kod sporova proisteklih iz ugovora ključ u ruke, nisu automatski isključile Konven- ciju, već se prethodno moralo utvrditi da li ekonomska vrednost stvari koje su razmenjene za odre- đen novac prevazilazi vrednost ostalih obaveza, odnosno radova i usluga na povezivanju i puštanju u rad opreme i delova postrojenja. Takvo stanovište smatramo spornim jer čini se da ovakve presta- cije u najmanju ruku čine nedeljivu obavezu koja se ne može razložiti na dve zasebne, samostalne obaveze, pogotovo po kriterijumu njihove ekonomske vrednosti. One stvaraju mešoviti ugovor, za koji nema osnova primeniti Bečku konvenciju.

36 Xxxxxx Xxxxxx, Ugovori o građenju i uslugama savjetodavnih inženjera, Zagreb, 2009, str. 47–48; X. Xxxxxx, Ugovori o izvođenju investicijskih radova u inozemstvu, Međunarodni, Zagreb, 1980, str. 44.

kumentaciji koju obezbeđuje investitor, bilo da je reč o izgradnji objekata po pro- jektnoj dokumentaciji izvođača, bilo da je reč o ključ u ruke i tzv. EPC ugovori- ma kod kojih se izvođač obavezuje ne samo da izgradi objekat, već i da isporuči i montira opremu, pa čak i čitava postrojenja. Osnovu takvih složenih ugovora naj- većim delom čine ugovori o delu.

U smislu predmetne tematike, interesantno je da ovi uslovi ugovora razra- đuju pitanje prenosa vlasništva na materijalima i opremi xxxx xx predmet isporuke u toku same realizacije posla, odnosno i pre nego što dođe do nastanka stvari, od- nosno objekta ili postrojenja koja su predmet ugovora. Tako, član 7.7. ovih uslova predviđa da svaki deo postrojenja ili opreme, u meri u kojoj to dozvoljavaju pro- pisi merodavnog prava, postaju vlasništvo naručioca bilo u momentu isporuke na gradilište, bilo u momentu kada su xx xxxxxx uslovi za plaćanje, šta ranije nastupi.

Citirana odredba ustanovljena je u korist naručioca, kako bi ga zaštitila od insolventnog izvođača. No, iz nje posredno proizlazi da je kod složenih ugovora koji za osnovu imaju ugovor o delu (bilo da je reč o građenju ili isporuci tehnološ- ke opreme), materijal od kojeg nastaje određena stvar u funkciji obavljanja xxxx xxx predominantne ugovorne obaveze i da takav materijal i oprema mogu postati vlasništvo naručioca čak i pre konačnog nastanka stvari xxxx xx predmet ugovora. U takvoj situaciji smatramo da je reč o mešovitom ugovoru, koji povezuju dva sa- mostalna i odvojena pravna posla, odnosno isporuku materijala (koji postaje vla- sništvo naručioca), a zatim izradu stvari od materijala koji je već postao vlasniš- tvo naručioca. Pri tome, navedena odredba FIDIC opštih uslova upravo govori o tome da je njena primena uvek uslovljena zakonodavnim okvirom zemlje u kojoj se ovi uslovi primenjuju, pa je iz tih razloga razgraničenje pravne prirode ugovora tesno povezano i sa načinom sticanja i prenosa prava svojine.

Uporednopravna rešenja

U stranoj literaturi zastupljeni su različiti stavovi i shvatanja o predmetnom pitanju. Tako, pravna doktrina SAD-a (kod tumačenja Jednoobraznog trgovačkog zakona) kao kriterijum razgraničenja uzima onaj element ugovornog odnosa koji je predominantan u odnosu na ostale, slično rešenju koje je prihvaćeno u ZOO-u.37 U xxx smislu, ukoliko je ugovorom predviđeno izvršenje određenog posla ili uslu-

37 Xxxxxx X. Xxxxxxxxx, Understanding The CISG In The Usa, Hague 2004, str. 18; Xxxxxx Xxxxxxxx, Xxxx Xxx, Xxxxx X. Xxxxxx, Business Law, UCC Comprehensive Volume, Cincinnati, 1987, str. 443.

ge (kod koje se predaja određenih stvari pojavljuje kao prateći, posledični efekat), takav ugovor će se svakako smatrati ugovorom o delu.38

Američka praksa je, međutim, usvojila različite pristupe. Većina sudova sle- di pomenuto pravilo predominantne, pretežne svrhe ugovora (predominant pur- pose, predominant factor), pa ukoliko je ugovor najvećim delom usmeren na pro- daju, a samo kao prateće elemente podrazumeva i vršenje određenog posla, rada ili usluge, xxxx reč o ugovoru o prodaji u celini, i suprotno, ako je prodaja zastu- pljena kao sporedan, prateći element izvršenja određenog posla, xxxx reči o ugo- voru o delu (service agreement).39 Jedan manji broj američkih sudova zauzeo je drugačiji stav, prema kojem se primena određenog zakona prostire samo na onaj deo ugovora na koji se xxx xxxxx odnosi, pa predominant purpose ne dovodi do toga da se ugovor u celini tumači prema pretežnoj svrsi, već samo u onom delu u kojem je određeni element izražen.40

Francuska pravna doktrina kod ovakvog razgraničenja uzima materijal kao element drugorazrednog značaja.41 Kriterijum vrednovanja prestacija ovde nije čisto ekonomski, već se određuje kvalitativno – prema funkcionalnosti i znača- ju bitnog dela svake pojedinačne prestacije u odnosu na ugovor u celini (essenti- al part).42

U vezi sa stanovištem engleskog prava, u xxxx xxxx analizira specifične slu- čajeve sudske prakse, interesantan je slučaj zubara koji se obavezao da svom paci- jentu izradi protezu koja nije zadovoljila potrebe pacijenta, te se po pitanju odgo- vornosti za nedostatke postavilo pitanje da xx xx po sredi reč o ugovoru o prodaji ili ugovoru o delu.43 Može se reći da xx xxxxxxx tumačenja i kvalifikacije ovih ugo-

38 X. Xxxxxxxx, X. Xxx, X. X. Xxxxxx, Business Law, UCC Comprehensive Volume, Cincinnati, 1987, str. 443; v. Supreme Court of Wisconsin, Insurance Co. of North America v. Cease Elect, Inc., No. 03-0689, dated 09.11.2004.

39 United States Court of Appeals, Eight Circuit, Dacota Gasification x. Xxxxxx Building System, A division of Amcord., Inc., 95/2548, dated 01.08.1996; United States Court of Appeal, Ninth Circuit, United States v. City of Twin Hols, Idaho 806 F 2d 862, dated 15.12.1986; sličan pristup sadržan je i u čl. 601. ZOO-a.

40 Ovo poslednje bilo bi moguće kod onih mešovitih ugovora koji sadrže deljive ugovorne obaveze.

41 Xxxxxx Xxxxx, Građanskopravna odgovornost izvođača i projektanta, Građevinska knjiga, Beograd, str. 74; v. takođe i Xxxxxx Xxxxxxxx, La responsaibilite des architecte et entrepreneur en droit belge et en droit francais, Briesel 1965, str. 16–19.

42 V. Xxxxx Xxxxxxx, Xxxx Xxxxxxx, Xxxx Xxxxxxx, Xxxxxxxx Xxxxxx, Leçons de Droit civil, Tome 3, Vol. 2, Montchrestien, 1995, str. 617; X. Xxxxxx, Ugovori o građenju i uslugama savetodavnih inženjera, str. 300, fn 562.

00 Xxxx Xxxxx, Xxx x. Griffin (1861) 30 L.J.Q.B. 252, xxxxx://xxx.xxxxxxxx.xxx/xxxxxxxxx/ in/5608f983e4b0149711145157, 01.10.2019.

xxxx xxxx, pre svega zbog činjenice da xx x xxx slučaja reč o ugovorima koji sa- drže elemente ugovora o prodaji (davanje materijala, prenos svojine na stvari) i ugovora o delu (izrada, oblikovanje, projektovanje, i sl.). U osvrtu na međusob- ni odnos ovih ugovora, ne pridaje se značaj vrednosti rada i vrednosti materijala upotrebljenog za izradu stvari, već xx xxx ključni kriterijum uzima svrha ugovo- xx x xxxxxx i cilj koji se njime želi postići.44 Prema tome, ugovori koji za cilj ima- ju prenos prava svojine sa jednog na drugo lice, u zamenu za novac (kao ugovore- nu protivčinidbu), predstavljaju ugovore o prodaji. Međutim, u engleskom pravu takve ugovore treba razlikovati od ugovora koji u sebi sadrže i obavezu isporu- ke materijala i izvršenja rada (engl. contracts of labour with or without services). I kod takvih ugovora, nema sumnje, dolazi do predaje određene stvari, ali se sušti- na ugovora (substance of the contract) sastoji u obavljanju određenog posla i vrše- nju usluga.45

Međutim, engleski sudovi xx xxxxxx od jednog do drugog kriterijuma pu- tem kojih bi se testirala pravna priroda ovih ugovora.46 Najpre je usvojen krite- rijum relativne važnosti rada i materijala za nastanak stvari (engl. criterion of re- lative importance of labour and materials), tako što se ocenjivao značaj jedne ili druge obaveze za ostvarenje svrhe ugovora u celini; zatim, kriterijum posledice koju ugovor stvara (engl. results in production), pa uvek kada određena transak- cija ima za cilj nastanak stvari koja može biti predmet prodaje, takav ugovor ima pravnu prirodu ugovora o prodaji (engl. given result); najzad, kriterijum original- nosti (engl. original test) prema kojem se ugovor kvalifikuje kao prodaja ili ugo- vor o delu, u zavisnosti od toga da li suštinu ugovora čini obaveza umnog ili fizič- kog rada (gde je materijal drugorazrednog značaja) ili pak obaveza da se isporuči krajnji proizvod sa ugovorenim karakteristikama (bez obzira na veštine, znanje, stručnost isporučioca).47 Xxx povodom, s pravom se u engleskoj teoriji ističe da je poslednji kriterijum – kriterijum originalnosti – od odlučujućeg značaja, ali uz precizno određenje na šta su se ugovorne strane obavezale u konkretnom slučaju, jer se i obaveze činjenja, same po sebi, razlikuju kao obligacije sredstva i obligaci- je cilja: 1) u prvom slučaju potrebno je da se obavi ugovoreni rad, primeni znanje,

44 Xxxxxx Xxxxxxxx, International Encyclopedia of Comparative Law, chapter 8, Leiden, 1980, str. 6.

45 Xxxxx X. Xxxxxxxxxxx, Xxxxx. X. Xxxxx, Xxxxxxxxxxxx’x Mercantile Law, London, 1984, str. 285–331, 371–373.

46 X. Xxxxx, Contract and Commercial Law: The Logic and Limits of Harmonisation, vol

7.4 Electronic Journal of Comparative Law, 2003, str. 201, xxxxx://xxx.xxxx.xxx/00/xxx00-0.XXX, 01.10.2019.

47 Ibidem.

stručnost, iskustvo i veštine, bez obzira da li će oni dovesti do određenog rezul- tata; 2) dok je kod obligacije cilja potrebno postići rezultat (izraditi stvar) koji su ugovorne strane definisale.48

ZAKLJUČAK

Povezivanje i spajanje različitih ugovora u jedan pravni posao je uobičajeno u savremenom pravnom prometu. Otuda i veliki broj neimenovanih ugovora koji se svakodnevno modifikuju i dobijaju nove pojavne oblike, pogotovo kada govo- rimo u specifičnim ugovorima o građenju, odnosno “ključ u ruke” ugovorima, ugovorima o inženjeringu, isporuci investicione opreme i drugim poslovima koji najčešće osnovu imaju u ugovoru o delu. Utvrđivanje univerzalnog kriterijuma za razgraničenje takvih ugovora nije moguće, već se smisao pojedinačnih ugovornih obaveza i ugovora u celini moraju ceniti od slučaja do slučaja, prema cilju koji xx xxxxxx u konkretnom slučaju želele postići.

Kad ugovor o izradi određene stvari u sebi sadrži više samostalnih obave- za poslenika koje su međusobno uslovljene (nabavka materijala, izrada stvari, pri- mena znanja, transfer tehnologije, garantovanje određenih rezultata, i sl.), ali tako da je svaka od ovih obaveza samostalna i da sama po sebi predstavlja samostalan ugovorni odnos koji odgovara nekom imenovanom ugovoru (npr. prodaji ili pro- stom obliku ugovora o xxxx xxxx se zasniva samo na obavljanju rada), možemo reći da je reč o ugovoru o xxxx xxxx je nastao povezivanjem dva ili više samostal- nih ugovora.49 Kod takvog ugovora, prestacije po vremenskom redosledu izvrše- nja zavise jedna xx xxxxx, pa se najpre isporučuje materijal (koji postaje svojina naručioca), da bi se zatim vršila obrada i prepravka materijala primenom određe- nih znanja s ciljem stvaranja nove stvari. Tada bi se zapravo radilo o povezivanju prodaje i ugovora o delu u jedan ugovorni odnos, ali tako da svaki od njih zadr- žava svoju samostalnost. Primer takvog ugovora je isporuka investicione opreme xxxx xx manje složena i manje specifična, pa je, na primer, može montirati i pustiti u rad xxx naručilac ili drugo lice koje on ovlasti, a da se time ne dovede u pitanje izvršenje isporuke kao samostalne činidbe.

Otuda, po našem mišljenju, xxxx citirani član 7.7 FIDIC Opštih uslova pred- viđa da materijal i oprema namenjeni ugradnji postaju svojina naručioca i pre za-

48 Ibidem.

49 V. O. Antić, “Imenovani i neimenovani ugovori u savremenom obligacionom pravu”, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, Vol. 52, br. 1–2, Beograd, 2004, str. 95–115; Upor. Xxxxxxxx Xxxxxxxxx, Xxxxxx Xxxxxx, Xxxxxxxxxxx Xxx, Global Sales and Contract Law, New York 2012, str. 115.

vršetka objekta. Zaključenje svih pojedinačnih ugovora koji čine sklop povezanih ugovora je međusobno uslovljeno, ali nije nužno, jer nije reč o jednoj, već nekoli- ko različitih i samostalnih obaveza. Posledično tome, naručilac najpre postaje vla- snik materijala namenjenog za izradu stvari, a zatim i vlasnik stvari koja nastaje radom poslenika. Xxxxx xxx, nema smetnji da poslenik iz takvog ugovornog od- nosa, po osnovu člana 628. ZOO, stekne i zalogu na stvarima koje je predao na- ručiocu.

S druge strane, ukoliko se ugovaranjem različitih obaveza kreira jedinstven ugovorni odnos sa nedeljivim prestacijama, odnosno tako da se one ne mogu posmatrati samostalno i da nijedna ugovorna strana nema interesa za delimič- nim ispunjenjem ugovora, bilo bi reči o ugovoru o delu sa mešovitim osnovom.50 Glavna obaveza kod ovakvog ugovora sastoji se u tome da poslenik izradi stvar od sopstvenog materijala, što znači da su u takvoj obavezi sadržane i obaveza činje- nja i obaveza davanja, odnosno obaveza da se stvar izradi i preda naručiocu, xxx xxx jedna i jedinstvena obaveza. Takav bi bio slučaj sa ugovorom kojim xx xxxx- xxxxxx slikar obavezuje da naslika portret ili, pak, ugovor kojim se jedna strana obavezuje da isporuči i preda određenu opremu ili postrojenje koje tek nakon pu- štanja u rad i postizanja određenih parametara, ostvaruje svrhu i krajnji cilj koji xx xxxxxx ugovorom htele postići. Primenom člana 601. stav 3. ZOO, takav ugo- vor bi bez obzira na svoju mešovitu osnovu, mogao da se kvalifikuje kao ugovor o delu. Pri xxx, to što zakon ostavlja mogućnost da ugovor može biti ugovor o delu (zato što xx xxxxxx imale naročito u vidu poslenikov rad) ili ugovor o prodaji (zato što xx xxxxxx imale u vidu materijal za izradu stvari), ne isključuje postojanje elemenata onog drugog ugovora, već govori o tome koji je element dominantan. Svojinu na tako nastaloj stvari primenom člana 22. ZOSPO stekao bi poslenik, što bi dalje značilo da se predajom stvari ona prenosi na naručioca i da ugovor o delu može biti osnov za prenos prava svojine, kao što to, pored ugovora o prodaji, mogu biti i drugi ugovori (razmena, poklon, ugovor o doživotnom izdržavanju). Primena člana 628. ZOO, koji predviđa da poslenik može imati pravo zaloge na stvari xxxx xx izradio ili opravio, ne bi bila moguća u takvom slučaju, jer je posle- nik (slikar koji je naslikao sliku na sopstvenom platnu) vlasnik stvari xxxx xx na- pravio, sve do njene predaje naručiocu.

50 Ibidem.

Xx. XXXXX XXXXXXXX

Attorney-at-Law, Belgrade

DISTINCTION BETWEEN SALE AND SERVICE CONTRACTS

Summary

It is not difficult to distinguish basic types of sale and service contracts, especially if the con- tract provides for obligation of one party to perform a physical or intellectual act (craft works, giv- ing advice, repairing etc.). However, there are service contracts whereby one party undertakes to perform a particular work that results in creation of a certain object (work of art, tools, devices, machines, facilities, plant, etc.) so the question arises whether such contract is the service contract since obligation „to do“ represents preponderant element of the contract or the sales contract con- sidering the transfer of ownership as the final outcome of the contract. The Law on Contracts and Torts51 and UN Convention on International Sale of Goods52 provide provisions for distinguishing these contracts, while Law on Property Rights53 regulates who is the owner of the newly created ob- ject. The purpose of this paper is to show interplay between criterias provided in these laws.

Key words: service contract, sales contract, obligation “to do” legal nature, service provider,

seller

Literatura

Xxxxxxxx Xxxxxx, Xxx Xxxx, Xxxxxx Xxxxx X., Business Law, UCC Comprehensive Volume,

Cincinnati, 1987.

Xxxxx Xxxxxxx, La vente international de marchandises, Droit des Affaires, Paris, 1990.

CISG Advisory Council Opinion no 4 – Contracts for the Sale of Goods to be Manufactured or Produced and Mixed Contracts, Madrid, 2004.

Xxxxxxxx Xxxxxx, “Konvencija UN o međunarodnoj prodaji robe u srpskom pravu i xxxx- si – iskustva i perspektive”, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 2/2012, Beograd, 2012.

Enderlein F., Xxxxxx D., “International Sales Law, United Nations Convention on Con- tracts for the International Sale of Goods, Convention on the Limitation Period in the International Sale of Goods, Commentary”, Oceana Publications, 1992.

51 Law on Contract and Torts, Official Gazette SFR of Yugoslavia, no. 29/78, 39/85, 45/89.

52 UN Convention on International Sale of Goods, 1980; Law on ratification of CISG, Offici- al Gazette SFRY – International contracts no, 10-1/84 (hereinafter: CISG).

53 Law on Basics of Property Rights, Official Gazette SFR of Yugoslavia, no. 6/80 i 36/90 and 36/90 and Official Gazette SR Yugoslavia no. 29/96.

Xxxxxxxxx Xxxxx, Xxxxxxxx Xxxxxx, “International Sales Law, United Nations Convention on Contracts for the International Sale of Goods, Convention on the Limitation Pe- riod in the International Sale of Goods, Commentary”, Oceana Publications, 1992.

Xxxxxxx Xxxxxx, Contracts for International Sale of Goods: Applicability and Application of the 1980 United Nations Convention, Leiden, 2012.

Goldštajn Xxxxxxxxxx, Konvencija Ujedinjenih Naroda o ugovorima o međunarodnoj pro- daji robe, u strukturi prava međunarodne trgovine, Zagreb, 1980.

Xxxx Xxxxxxxxxxx X. (ed.), The Philosophy of Law: An Encyclopedia Volume I, New York, 2012.

Xxxxxxx Xxxx, Uniform Law for International Sales Under 1980 United Nation Conven- tion, Hague, 2009.

Xxxxxxxxx Xxxxxx X., Understanding The CISG In The Usa, Hague, 2004.

Xxxxxxx Xxxxx, Xxxx Xxxxxxx, Xxxx Xxxxxxx, Xxxxxxxx Xxxxxx, Leçons de Droit civil, Tome 3, Vol. 2, Montchrestien, 1995.

Xxxxx Xxxxxxxx, Xxxxxxxx Xxxxxx, “Primena Bečke konvencije u arbitražnoj praksi Spolj- notrgovinske arbitraže pri Privrednoj komori Srbije”, Pravo i privreda, 5–8/2008.

Xxxxxxx Xxxxxx, “Selected Critical Issues Regarding the Sphere of Application of the CISG”,

Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, vol. 59, br. 3, Beograd, 2011.

Xxxxxxx Xxxxxxx X., Xxxxxxxxxxx Xxxxxxx D., Međunarodno poslovno pravo, Opšti deo,

Banja Luka–Kragujevac, 2007.

Xxxxxxxxxxxx Xxxxx, Xxxxx Xxxxx, UN LAW on International Sale: The UN Convention on In- ternational Sales of Goods, Heidelberg, 2009.

Xxxxxxxxxxx Xxxxx X., Xxxxx Xxxxx. A., Xxxxxxxxxxxx’x Mercantile Law, London, 1984. Xxxxxxxxx Xxxxxxxx, Xxxxxx Xxxxxx, Xxx Xxxxxxxxxxx, Global Sales and Contract Law,

New York, 2012.

The FIDIC Contracts Guide, Geneve, 2000.

Xxxxx Xxxxxx, Građanskopravna odgovornost izvođača i projektanta, Građevinska knjiga, Beograd, 1973.

Xxxxxx Xxxxxx, Ugovori o građenju i uslugama savjetodavnih inženjera, Zagreb, 2009. Xxxxxx Xxxxxx, Ugovori o izvođenju investicijskih radova u inozemstvu, Međunarodni, Za-

xxxx, 1980.

Xxxxxxxx Xxxxxx, International Encyclopedia of Comparative Law, chapter 8, Leiden, 1980.

Datumi prijema i prihvatanja rada Primljen: 07.10.2019.

Prihvaćen: 18.10.2019.