NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA 2021. GODINU

„PROEL“ ad, za proizvodnju, trgovinu i zastupanja, Beograd

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA 2021. GODINU

1. OSNIVANJE I DELATNOST

Preduzeće „PROEL“ je akcionarsko društvo, (u daljem tekstu: Društvo).

Registrovano je kod Agencije za privredne registre, Registar privrednih društava broj BD 15548/2005 od 26. 05. 2005. godine.

Društvo je osnovano 13.12.2002.godine. Godine 1947. osnovano xx xxx zanatska radionica pod nazivom “Jadran” xxxx xx kasnijim razvojem prerasla u preduzeće koje se bavilo štamparstvom pod novim nazivom “Prosveta”. Poštujući nov model profitne ekonomije “Prosveta” biva privatizovana 13. 12. 2002. godine.

Preduzeće „Prosveta” formirano xx xxx akcionarsko društvo i dobija novi kapital, iskustvo i saradnju sa stranim partnerima. U poslovanju dolazi do promena na tržištu zbog xxxx xx primorano da počne xx xxxxx delatnošću. Vremenom se pokazalo da je preduzeće u pravom trenutku počelo sa dodatnom delatnošću, jer situacija, što xx xxxx štamparstva je postala sve teža, tako da preduzeće 28.12. 2005.godine menja delatnost. Glavna delatnost postaje proizvodnja elektronskih elemenata. Xxxx 18.05. 2006. godine preduzeće “Prosveta” menja naziv u “Proel” ad za proizvodnju, trgovinu i zastupanja.

Društvo se bavi proizvodnjom elektronskih elemenata.

Društvo je saglasno kriterijumima iz Zakona o računovodstvu i reviziji razvrstano u mala pravna lica. Sedište Društva je u Beogradu, xxxxx Xxxxxxx Xxxxxx xxxxxx 00x.

Poreski identifikacioni broj Društva je 101970481. Matični broj Društva je 07143443.

Prosečan broj zaposlenih u 2021. godini bio je 42 (prosečan broj zaposlenih u 2020. godini bio je 30).

OSNOV ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

Priloženi finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa važećim propisima u Republici Srbiji zasnovanim na Zakonu o računovodstvu i reviziji („Sl.glasnikRS“, br. 46/2006 , 111/2009, 99/2011 i 62/2013.godine), koji propisuje Međunarodne računovodstvene standarde (MRS), odnosno Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (MSFI) kao osnov za sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja.

Rešenjem Ministra finansija Republike Srbije (broj 401-00-1380/2010 -16 od 25. oktobra 2010 godine) utvrđen je prevod osnovnih tekstova MRS, odnosno MSFI, koji su izdati od Odbora za međunarodne računovodstvene standarde do 1. januara 2009. godine, kao i tumačenja izdata od Komiteta za tumačenje računovodstvenih standarda do 1. januara 2009. godine. Rukovodstvo Društva procenjuje uticaj promena MRS, odnosno MSFI i tumačenja standarda na finansijske izveštaje. Izmene i dopune postojećih MRS, odnosno MSFI i tumačenja standarda, zamene važećih MRS novim, koji su stupili na snagu počev od 1. januara 2009. godine, kao i primena novih tumačenja koja su stupila na snagu u toku 2010. godine, nisu imali za rezultat značajnije promene računovodstvenih politika Društva, niti materijalno značajan uticaj na finansijske izveštaje u periodu početne primene. I pored toga što mnoge od ovih promena nisu primenljive na poslovanje Društva, rukovodstvo Društva ne izražava eksplicitnu i bezrezervnu izjavu o usaglašenosti finansijskih izveštaja sa MRS i MSFI, koji se primenjuju na periode prikazane u priloženim finansijskim izveštajima.

Finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa konceptom istorijskog xxxxxx i načelom stalnosti Društva.

Finansijski izveštaji su prikazani u formatu propisanom Pravilnikom o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike („Sl. GlasnikRS“, br. 114/2006, 5/2007, 119/2008, 2/2010, 101/2012, 95/2014 i 144/2014.), koji odstupa od načina prikazivanja određenih bilansnih pozicija kako to predviđa MRS 1 „Prezentacija finansijskih izveštaja“. Shodno tome, priloženi finansijski izveštaji nisu usaglašeni sasvim sa zahtevima MRS i MSF. Prema Zakonu o računovodstvu i reviziji finansijski izveštaji obuhvataju: bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o tokovima gotovine, izveštaj o promenama na kapitalu, napomene uz finansijske izveštaje i statistički aneks.

Iznosi u finansijskim izveštajima iskazani su u hiljadama RSD, osim ukoliko nije drugačije naznačeno. RSD predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Društva. Sve transakcije u valutama koje nisu funkcionalna valuta, tretiraju xx xxx transakcije u stranim valutama.

Društvo je u sastavljanju ovih finansijskih izveštaja primenilo računovodstvene politike obelodanjene u Napomeni 3, koje su zasnovane na važećim računovodstvenim i poreskim propisima Republike Srbije.

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA

2.1. Korišćenje procenjivanja

Sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja u skladu sa MRS i MSFI i računovodstvenim propisima važećim u Republici Srbiji zahteva od rukovodstva Društva korišćenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekte na iznose iskazane u finansijskim izveštajima i napomenama uz finansijske izveštaje.

Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na xxx bilansa stanja. Stvarni rezultati mogu se razlikovati od navedenih procena, pri čemu se procene razmatraju periodično.

Najznačajnije procene odnose se na utvrđivanje obezvređenja finansijske i nefinansijske imovine, priznavanje odloženih poreskih sredstava, utvrđivanje rezervisanja i definisanje pretpostavki neophodnih za aktuarski obračun naknada zaposlenima po osnovu otpremnina, i iste su obelodanjene u odgovarajućim računovodstvenim politikama i/ili napomenama uz finansijske izveštaje.

2.2. Preračunavanje stranih sredstava plaćanja i računovodstveni tretman kursnih razlika i efekata po osnovu kursne razlike

Stavke uključene u finansijske izveštaje Društva odmeravaju se korišćenjem valute primarnog ekonomskog okruženja u kome Društvo posluje (funkcionalna valuta). Finansijski izveštaji prikazuju se u hiljadama RSD, koji predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Društva.

Sva sredstva i obaveze u stranim sredstvima plaćanja se na xxx bilansa stanja preračunavaju u njihovu dinarsku protivvrednost primenom zvaničnog srednjeg deviznog kursa Narodne banke Srbije važećim na taj xxx. Poslovne promene u stranim sredstvima plaćanja tokom godine preračunavaju se u dinarsku protivvrednost primenom zvaničnih deviznih kurseva Narodne banke Srbije važećim na xxx poslovne promene.

Pozitivne i negativne kursne razlike nastale preračunom sredstava i obaveza iskazanih u stranim sredstvima plaćanja i preračunom transakcija u toku godine evidentiraju se u bilansu uspeha, kao finansijski prihodi, odnosno finansijski rashodi.

2.3. Uporedni podaci

Uporedne podatke čine finansijski izveštaji Društva za 2020.godinu, koji su bili predmet revizije.

2.4. Poslovni prihodi

Prihod od prodaje se priznaje kada su zadovoljeni svi uslovi:

• Društvo je prenelo na kupca sve značajne rizike i koristi od vlasništva;

• Rukovodstvo Društva ne zadržava niti upliv na upravljanje u meri koja se obično povezuje sa vlasništvom, niti kontrolu nad prodatim proizvodima i robom;

• Xxxx xx moguće da se iznos xxxxxxx pouzdano izmeri;

• Xxxx xx verovatno da će poslovna promena da bude praćena prilivom ekonomske koristi u Društvo i

• Kad se troškovi koji xx xxxxxxx ili će nastati u vezi sa poslovnom promenom mogu pouzdano da se izmere.

Prihodi od usluga iskazani su srazmerno stepenu završenosti usluge na xxx bilansiranja.

2.5. Poslovni rashodi

Ukupne poslovne rashode čine: nabavna vrednost prodate robe; troškovi materijala; troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi; troškovi amortizacije i rezervisanja; troškovi proizvodnih usluga; i nematerijalni troškovi.

Osnovni elementi i načela priznavanja rashoda su:

• Rashodi se priznaju, odnosno evidentiraju i iskazuju kada smanjenje budućih ekonomskih koristi koje je povezano sa smanjenjem sredstava ili povećanjem obaveza može pouzdano da se izmeri;

• Rashodi se priznaju na osnovu neposredne povezanosti rashoda sa prihodima (načelo uzročnosti);

• Kada se očekuje da će ekonomske koristi priticati tokom nekoliko obračunskih perioda, a povezanost sa prihodom može da se ustanovi u širem smislu ili posredno, rashodi se priznaju putem postupka sistemske i razumne alokacije;

• Rashodi se priznaju kada izdatak ne donosi nikakve ekonomske koristi ili kada i do iznosa do kojeg buduće ekonomske koristi ne ispunjavaju uslove ili su prestale da ispunjavaju uslove za priznavanje u bilansu xxxxxx xxx sredstvo;

• Rashodi se priznaju i u onim slučajevima kada nastane obaveza bez istovremenog priznavanja sredstva.

2.6. Troškovi pozajmljivanja

Troškovi pozajmljivanja koji su direktno pripisivi sticanju, izgradnji ili proizvodnji sredstva koje se kvalifikuje čine deo nabavne vrednosti/cene koštanja tog sredstva. Drugi troškovi pozajmljivanja se priznaju xxx xxxxxx.

2.7. Finansijski prihodi i rashodi

Finansijski prihodi i rashodi obuhvataju: prihode i rashode od kamata (nezavisno od toga da xx xx dospeli i da li se plaćaju ili pripisuju iznosu potraživanja ili obaveze na xxx bilansiranja); prihode i rashode od kursnih razlika; prihode i rashode iz odnosa sa matičnim, zavisnim i ostalim povezanim pravnim licima; i ostale finansijske prihode i rashode.

Prihodi od dividendi priznaju xx xxx prihod u godini kada se iste odobre za isplatu.

2.8. Dobici i gubici

Dobici predstavljaju povećanje ekonomske koristi, a obuhvataju prihode koji se javljaju u slučaju prodaje stalne imovine po vrednosti većoj od njihove knjigovodstvene vrednosti, zatim nerealizovane dobitke po osnovu prodaje tržišnih hartija od vrednosti (u slučaju kada se vrednovanje hartija od vrednosti vrši po njihovim tržišnim vrednostima), kao i dobitke koji nastaju pri povećanju knjigovodstvene vrednosti stalne imovine usled prestanka delovanja uslova za smanjenje njihove vrednosti.

Gubici nastaju po osnovu prodaje imovine po cenama nižim od njene knjigovodstvene vrednosti, zatim po osnovu rashodovanja neotpisanih osnovnih sredstava, po osnovu šteta koje se mogu u celini ili delimično nadoknaditi od osiguravajućih društava, po osnovu primene principa impariteta (umanjenje vrednosti imovine).

2.9. Nematerijalna ulaganja

Nematerijalno ulaganje je odredivo nemonetarno sredstvo bez fizičkog sadržaja:

• koje služi za proizvodnju ili isporuku robe ili usluga, za iznajmljivanje drugim licima ili se koristi u administrativne svrhe;

• koje društvo kontroliše kao rezultat prošlih događaja; i

• od kojeg se očekuje priliv budućih ekonomskih koristi.

Nematerijalna ulaganjačine - ulaganja u razvoj; koncesije, patenti, licence i slična prava; ostala nematerijalna ulaganja; nematerijalna ulaganja u pripremi i avansi za nematerijalna ulaganja.

Nabavka nematerijalnih ulaganja u toku godine evidentira se po nabavnoj vrednosti. Nabavnu vrednost čini fakturna vrednost uvećana za sve zavisne troškove nabavke i sve troškove dovođenja u stanje funkcionalne pripravnosti.

Nakon što se prizna kao sredstvo, nematerijalno ulaganje se iskazuju po nabavnoj vrednosti ili po ceni koštanja umanjenoj za ukupan iznos obračunate amortizacije i ukupan iznos gubitaka zbog obezvređenja.

Na xxx svakog bilansa stanja Društvo procenjuje da li postoji neka indicija o tome da je sredstvo možda obezvređeno. Ukoliko takva indicija postoji, Društvo procenjuje iznos sredstva xxxx xxxx da se povrati. Ako je nadoknadiva vrednost sredstva manja od njegove knjigovodstvene vrednosti, knjigovodstvena vrednost se svodi na nadoknadivu vrednost i istovremeno se smanjuju prethodno formirane revalorizacione rezerve po osnovu tog sredstva.Ako nisu formirane revalorizacione rezerve po osnovu sredstva xxxx xx vrednost umanjena ili su iskorišćene za druge svrhe, za iznos gubitka od umanjenja vrednosti priznaje se xxxxxx perioda.

Ako na xxx bilansa stanja postoje nagoveštaji da prethodno priznat gubitak od umanjenja vrednosti ne postoji ili je umanjen, vrši se procena nadoknadive vrednosti tog sredstva. Gubitak zbog umanjenja vrednosti priznat u prethodnim godinama priznaje xx xxx prihod, u slučaju da je primenjen osnovni postupak vrednovanja nematerijalnih ulaganja, odnosno kao povećanje revalorizacione rezerve ukoliko je primenjen alternativni postupak vrednovanja nematerijalnih ulaganja, a knjigovodstvena vrednost ove imovine se povećava do nadoknadive vrednosti.

Naknadni izdatak koji se odnosi na već priznata nematerijalna ulaganja, pripisuje se iskazanom iznosu tog sredstva, ako je verovatno da će priliv budućih ekonomskih koristi da bude veći od prvobitno procenjene stope prinosa tog sredstva.

Društvo priznaje u knjigovodstvenu vrednost nematerijalnog ulaganja, troškove zamene nekih delova tih stavki, u momentu kada ti troškovi nastanu i kada su zadovoljeni kriterijumi priznavanja iz MRS 38 – „Nematerijalna imovina“, (paragraf 21).

Svaki drugi naknadni izdatak priznaje se xxx xxxxxx u periodu u xxxx xx nastao.

Nematerijalna ulaganja prestaju da se iskazuju u bilansu stanja, nakon otuđivanja ili xxxx xx sredstvo trajno povučeno iz upotrebe i kada se od njegovog otuđenja ne očekuju nikakve buduće ekonomske koristi.

Dobici ili gubici koji proisteknu iz rashodovanja ili otuđenja utvrđuju xx xxx razlika između procenjenih neto priliva od prodaje i iskazanog iznosa sredstva i priznaju xx xxx prihod ili xxxxxx u bilansu uspeha.

2.10. Nekretnine, postrojenja i oprema

Nekretnine, postrojenja i oprema su materijalna sredstva:

• koja Društvo drži za upotrebu u proizvodnji ili isporuku robe ili pružanje usluga, za iznajmljivanje drugim licima ili u administrativne svrhe;

• za koja se očekuje da će se koristiti duže od jednog obračunskog perioda;

• i xxxx xx pojedinačna nabavna cena u vreme nabavke veća od prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Nabavna vrednost/cena koštanja nekretnine, postojenja i opreme se priznaje kao sredstvo ako, i samo ako:

• je verovatno da će se buduće ekonomske koristi povezane sa xxx sredstvom priticati u Društvo;

• i da se nabavne vrednost/cena koštanja tog sredstva može pouzdano utvrditi.

Nabavke nekretnina, postrojenja i opreme u toku godine evidentiraju se po nabavnoj vrednosti.

Nabavnu vrednost čini fakturna vrednost nabavljenih sredstava uvećana za sve zavisne troškove nabavke i sve troškove dovođenja u stanje funkcionalne pripravnosti. Cenu koštanja navedenih sredstava proizvedenih u sopstvenoj režiji čine direktni troškovi i pripadajući indirektni troškovi, koji se odnose na to ulaganje.

Troškovi pozajmljivanja nastali do momenta stavljanja sredstva u upotrebu, kapitalizuju se, odnosno uključuju se u nabavnu vrednost kupljenog sredstva.

Nakon što se priznaju kao sredstva, nekretnine, postrojenja i oprema, iskazuju se po nabavnoj vrednosti ili po ceni koštanja umanjenoj za ukupan iznos obračunate amortizacije i ukupan iznos gubitaka zbog obezvređenja.

Na xxx svakog bilansa stanja Društvo procenjuje da li postoji neka indicija o tome da je sredstvo možda obezvređeno. Ukoliko takva indicija postoji, Društvo procenjuje iznos sredstva xxxx xxxx da se povrati. Ako je nadoknadiva vrednost sredstva manja od njegove knjigovodstvene vrednosti knjigovodstvena vrednost se svodi na nadoknadivu vrednost i istovremeno se smanjuju prethodno formirane revalorizacione rezerve po osnovu tog sredstva. Ako nisu formirane revalorizacione rezerve po osnovu sredstva xxxx xx vrednost umanjena ili su iskorišćene za druge svrhe, za iznos gubitka od umanjenja vrednosti priznaje se xxxxxx perioda.

Ako na xxx bilansa stanja postoje nagoveštaji da prethodno priznat gubitak od umanjenja vrednosti ne postoji ili je umanjen, vrši se procena nadoknadive vrednosti tog sredstva. Gubitak zbog umanjenja vrednosti priznat u prethodnim godinama priznaje xx xxx prihod, u slučaju da je primenjen osnovni postupak vrednovanja nekretnina, postrojenja i opreme, odnosno kao povećanje revalorizacione rezerve ukoliko je primenjen alternativni postupak vrednovanja nekretnina, postrojenja i opreme, a knjigovodstvena vrednost se povećava do nadoknadive vrednosti.

Naknadni izdatak koji se odnosi na već priznate nekretnine, postrojenja i opremu pripisuje se iskazanom iznosu tog sredstva, ako je verovatno da će priliv budućih ekonomskih koristi da bude veći od prvobitno procenjene stope prinosa tog sredstva i da se nabavna vrednost/cena koštanja naknadnog izdatka može pouzdano utvrditii.

Društvo priznaje u knjigovodstvenu vrednost neke nekretnine, postrojenja i opreme, troškove zamene nekih delova tih stavki, u momentu kada ti troškovi nastanu i kada su zadovoljeni kriterijumi priznavanja iz MRS 16 –

„Nekretnine, postrojenja i oprema“, (paragraf 7).

Svaki drugi naknadni izdatak priznaje se xxx xxxxxx u periodu u xxxx xx nastao.

Gradsko zemljište se iskazuje odvojeno od vrednosti nekretnine po nabavnoj vrednosti, a naknadno vrednovanje se vrši na isti xxxxx xxx i za nekretnine, postrojenja i opremu.

Za gradsko građevinsko zemljište je izvršenakonverzija zemljišta iz prava korišćenja u pravo svojine.

Ne vrši se amortizacija zemljišta. Nekretnine, postrojenja i oprema prestaju da se iskazuju u bilansu stanja, nakon otuđivanja ili xxxx xx sredstvo trajno povučeno iz upotrebe I kada se od njegovog otuđenja ne očekuju nikakve buduće ekonomske koristi.

Dobici ili gubici koji proisteknu iz rashodovanja ili otuđenja utvrđuju xx xxx razlika između procenjenih neto priliva od prodaje i iskazanog iznosa sredstva i priznaju xx xxx prihod ili xxxxxx u bilansu uspeha.

2.11. Amortizacija

Obračun amortizacije vrši se od narednog xxxx u odnosu na xxx xxxx je sredstvo stavljeno u upotrebu.

Amortizacija se obračunava proporcionalnom metodom, primenom xxxxx koje se utvrđuju na osnovu procenjenog korisnog veka upotrebe sredstava.

Osnovica za obračun amortizacije sredstva je nabavna vrednost.

Preostala vrednost xx xxxx iznos koji društvo očekuje da će dobiti za sredstvo na kraju njegovog korisnog veka trajanja, po odbitku očekivanih troškova otuđenja.

Amortizacione stope, utvrđene na osnovu procenjenog korisnog veka upotrebe (bez utvrđivanja rezidualnog ostatka) su:

Stope amortizacije za glavne kategorije nekretnina i opreme, date su u sledećem pregledu:

	2021	2020
Građevinski objekti	2,5%	2,5%
Pogonska oprema	Od 8% do 16,5%	Od 8% do 16,5%
Računari i pripadajuća oprema	20%	20%
	2021	2020
Gradsko grajdevisnko zemljiste Poljoprivredno zemljište – građevinsko pribavljeno za izgradnju Softver	14.476 4.175 20%	14.476 1.823 20%

Obračun amortizacije za poreske svrhe vrši se uskladu sa Zakonom o porezu na dobit preduzeća Republike Srbije i Pravilnikom o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupam a i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe, što rezultira u odloženim porezima.

2.12. Zalihe

Zalihe nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda se mere po ceni koštanja, odnosno po neto prodajnoj vrednosti. Cenu koštanja čine svi troškovi konverzije i drugi nastali troškovi neophodni za dovođenje zaliha na njihovo sadašnje mesto i stanje, odnosno:

• troškovi direktnog rada;

• troškovi direktnog materijala i

• indirektni, odnosno opšti proizvodni troškovi.

U vrednost zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda ne ulaze, već predstavljaju xxxxxx perioda:

• neuobičajeno veliko rasipanje materijala, radne snage ili drugi troškovi proizvodnje;

• troškovi skladištenja, osim ako ti troškovi nisu neophodni u procesu proizvodnje pre naredne faze proizvodnje;

• režijski troškovi administracije koji ne doprinose dovođenju zaliha na sadašnje mesto i u sadašnje stanje; i

• troškovi prodaje.

Neto prodajna vrednost je dogovorena.

Zalihe usluga čine direktni troškovi i indirektni troškovi nastali u vezi sa pružanjem usluga. Direktni troškovi usluga su direktni troškovi rada osoblja koje direktno učestvuje u pružanju usluga, direktni troškovi materijala i ostali direktni troškovi, kao što je angažovanje spoljnih eksperata i slično. Indirektni troškovi usluga su troškovi pomoćnog materijala, energije utrošene za pružanje usluge, amortizacija i održavanje opreme koja se koristi prilikom pružanja usluge i sl.

2.13. Kratkoročna potraživanja i plasmani

Kratkoročna potraživanja obuhvataju potraživanja od kupaca – zavisnih i drugih povezanih pravnih lica i ostalih kupaca u zemlji i inostranstvu po osnovu prodaje proizvoda, robe i usluga.

Kratkoročna potraživanja od kupaca mere se po vrednosti iz originalne fakture. Ako se vrednost u fakturi iskazuje u stranoj valuti, vrši se preračunavanje u izveštajnu valutu po srednjem kursu važećem na xxx transakcije. Promene deviznog kursa od datuma transakcije do datuma naplate potraživanja iskazuju xx xxx kursne razlike u korist xxxxxxx ili xx xxxxx rashoda. Potraživanja iskazana u stranoj valuti na xxx bilansa preračunavaju se prema važećem srednjem kursu NBS, a kursne razlike priznaju xx xxx prihod ili xxxxxx perioda.

2.14. Gotovinski instrumenti i gotovina

Gotovinski ekvivalenti i gotovina uključuju sredstva na računima kod banaka, gotovinu u blagajni, kao i visoko likvidna sredstva sa prvobitnim rokom dospeća do tri meseca ili kraće a koja se mogu brzo konvertovati u poznate iznose gotovine, uz beznačajan rizik od promene vrednosti.

2.15. Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva

Rezervisanja se priznaju i vrše kada Društvo ima zakonsku ili ugovorenu obavezu kao rezultat prošlih događaja i xxxx xx verovatno da xx xxxx do odliva resursa kako bi se izmirila obaveza i kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze.

Rezervisanja za otpremnine se odmeravaju po sadašnjoj vrednosti očekivanih budućih odliva primenom diskontne stope koja odražava kamatu na visokokvalitetne hartije od vrednosti koje su iskazane u valuti u kojoj će obaveze za penzije biti plaćene .

2.16. Naknade zaposlenima

2.16.1. Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje

U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Društvo je obavezno da uplaćuje doprinose raznim državnim fondovima za socijalnu zaštitu. Ove obaveze uključuju doprinose na teret zaposlenih i na teret poslodavca u iznosima koji se obračunavaju primenom zakonom propisanih xxxxx. Društvo ima zakonsku obavezu da izvrši obustavu obračunatih doprinosa iz bruto zarada zaposlenih i da za njihov račun izvrši prenos obustavljenih sredstava u korist odgovarajućih državnih fondova. Društvo nije u obavezi da zaposlenima nakon odlaska u penziju isplaćuje naknade koje predstavljaju obavezu penzionog xxxxx Republike Srbije. Doprinosi na teret zaposlenih i na teret poslodavca knjiže se na teret troškova u periodu na koji se odnose.

2.16.2. Obaveze po osnovu otpremnina i jubilarnih nagrada

U skladu sa Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“ broj 61/05,54/2009,32/2013 i 75/2014.) i Pojedinačnim opštim xxxxx x xxxx, Društvo je u obavezi da isplati otpremnine prilikom odlaska u penziju u visini 2 mesečne bruto zarade xxxx xx zaposleni ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, koje pri xxx ne mogu biti manje od 2 mesečne prosečne bruto zarade isplaćene u Društvu u mesecu koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina.

Obračun i iskazivanje dugoročnih obaveza po osnovu otpremnina izvršeno je korišćenjem metoda sadašnje vrednosti budućih očekivanih isplata, na osnovu samostalnog obračuna.

2.16.3. Učešće u dobiti zaposlenih

Društvo priznaje obaveze i trošak za učešće u dobiti zaposlenih u skladu sa Odlukom Upravnog odbora ili drugom odlukom rukovodstva Društva.

2.17. Porez na dobit

2.17.1. Tekući porez

Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik Republike Srbije“ br. 18/10, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 –xx. xxxxx i 142/2014.). Porez na dobit obračunat je po stopi od 15% na poresku osnovicu xxxx xx prikazana u poreskom bilansu. Oporeziva osnovica uključuje dobitak iskazan u bilansu uspeha, koji je korigovan u skladu sa poreskim propisima Republike Srbije.

Zakonom o porezu na dobit (Sl.glasnik br. 108/2013), propisano je brisanje člana 48. Zakona o porezu na dobit pravnih lica (Sl.glasnik RS br. 25/2001, 80/2002 – xx. xxxxx, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012 i 47/2013.) odnosno ukinuto je pravo na korišćenje poreskog kredita po osnovu nabavki osnovnih sredstava.

Odredbom člana 3. izmene Zakona iz decembra 2013. godine propisano je da obveznik koji je do 31. decembra 2013. godine ostvario pravo na poreski podsticaj iz člana 48. Zakona o porezu na dobit i s xxx u vezi iskazao podatke u poreskom bilansu i poreskoj prijavi za 2013.godinu može to pravo da koristi do isteka roka i na način propisan xxx zakonom.

Prethodni Zakon o porezu na dobit pravnih lica obvezniku koji izvrši ulaganja u osnovna sredstva priznavano je pravo na poreski kredit u visini od 20% izvršenog ulaganja (za velika i srednja pravna lica), s xxx što poreski kredit ne može biti već i od 50% obračunatog poreza, odnosno u visini od 40% izvršenog ulaganja (za mala pravna lica), a najviše do 70% obračunatog poreza, u godini u kojoj je izvršeno ulaganje. Neiskorišćeni deo poreskog kredita može se preneti na račun poreza na dobit i budućih obračunskih perioda, najviše do 50% (za velika i srednja pravna lica), odnosno 70% (za mala pravna lica) obračuna tog poreza u xxx poreskom periodu, ali ne duže od 10 xxxxxx.

2.17.2. Odloženi porez

Odloženi porez na dobitak se obračunava za sve privremene razlike između poreske osnove imovine i obaveza i njihove knjigovodstvene vrednosti. Trenutno važeće poreske stope na xxx bilansa su korišćene za obračun iznosa odloženog poreza. Odložene poreske obaveze priznaju se za sve oporezive privremene razlike. Odložena poreska sredstva priznaju se za odbitne privremene razlike i za efekte prenetog gubitka i neiskorišćenih poreskih kredita iz prethodnih perioda do nivoa do kojeg je verovatno da će postojati budući oporezivi dobici na teret kojih se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti.

Tekući i odloženi porezi priznaju xx xxx prihodi i rashodi i uključeni su u neto dobitak perioda.

2.18. Zarada po akciji

Društvo izračunava i obelodanjuje osnovnu zaradu po akciji. Osnovna zarada po akciji obračunava se deljenjem neto dobiti koja pripada akcionarima, imaocima običnih akcija Društva, ponderisanim prosečnim brojem izdatih običnih akcija u toku perioda.

2.19. Obelodanjivanje odnosa sa povezanim licima

Za svrhe ovih finansijskih izveštaja, pravna lica se tretiraju kao povezana ukoliko jedno pravno lice ima mogućnost kontrolisanja drugog pravnog lica ili vrši značajan uticaj na finansijske i poslovne odluke drugog lica, što je definisano u MRS 24 „Obelodanjivanje odnosa sa povezanim licima“.

Odnosi između Društva i njegovih povezanih pravnih lica regulisani su na ugovornoj osnovi i po tržišnim uslovima. Stanja potraživanja i obaveza na xxx bilansa stanja, kao i transakcije u toku izveštajnih perioda nastale sa povezanim pravnim licima posebno se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje.

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA

Društvo je u svom redovnom poslovanju u različitom obimu izloženo određenim finansijskim rizicima i to:

• tržišni rizik (koji obuhvata rizik od promene kursa stranih valuta, rizik od promene kamatnih xxxxx i xxxxx xx promene cena) i

• rizik likvidnosti.

Upravljanje rizicima u Društvu je usmereno na minimiziranje potencijalnih negativnih uticaja na finansijsko stanje i poslovanje Društva u situaciji nepredvidivosti finansijskih tržišta.

3.1. Tržišni xxxxx

Xxxxx da će fer vrednost ili budući tokovi gotovine finansijskog instrumenta fluktuirati usled promena tržišnih cena.Tržišni rizik se sastoji od tri vrste rizika:

• valutnog rizika,

• kamatne stope,

• drugih rizika od promene cene.

3.1.1. Rizik od promene kursa stranih valuta

Valutni rizik xx xxxxx od fluktuiranja fer vrednosti ili budućih tokova gotovine finansijskog instrumenta usled promene deviznog kursa.

3.1.2. Rizik od promene cena

Rizik od promene cena xx xxxxx da će fer vrednost ili budući tokovi gotovine finansijskog instrumenta fluktuirati zbog promena tržišnih cena (koje nisu one koje nastaju xx xxxxxx kamatne stopeili valutnog rizika), bilo da su te promene prouzrokovane faktorima specifičnim za pojedinačni finansijski instrument ili njegovog emitenta, ili da faktori utiču na sve slične finansijske instrumente kojima se trguje na tržištu.

Rizik od promene cena se javlja kod finansijskih instrumenata zbog promena, na primer, cena robe ili cena kapitala.

3.2. Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti xx xxxxx da će Društvo imati poteškoća u izmirenju obaveza povezanih sa finansijskim obavezama.

4. BILANS USPEHA

4.1. PRIHODI OD PRODAJE

	2021.		2020.
	RSD hiljada		RSD hiljada
Prihodi od prodaje robe na domaćem tržištu	21.779		-
Prihodi od prodaje proizvoda matičnim pravnim licima	44.232		26.239
Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu	124		977
Ukupno	66.135		27.216

OSTALI POSLOVNI PRIHODI

	2021.	2020.
	RSD hiljada	RSD hiljada
Prihodi od premija, subvencija,dotacija i donacija Ostali poslovni prihodi Ukupno	- 2.014       2.014	3.729 638 4.367

4.2. TROŠKOVI MATERIJALA I NABAVNE VREDNOSTI PRODATE ROBE

	2021.	2020.
	RSD hiljada	RSD hiljada
Nabavna vrednost prodate robe	19.890	-
Troškovi materijala za izradu	921	167
Troškovi ostalog materijala (režijskog)	-	-
Troškovi goriva i energije	1.505	1.396
Ukupno	22.316	1.563

4.3. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI

	2021.	2020.
	RSD hiljada	RSD hiljada
Troškovi zarada i naknada zarada (bruto)	27.424	17.185
Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada na teret poslodavca	4.554	2.894
Xxxxxxxx naknada po ugovoru o delu	702	127
Xxxxxxxx naknada po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima
Troškovi naknada fizičkim licima po osnovu ostalih ugovora		160
Ostali lični rashodi i naknade		1.034
Ukupno	32.680	21.400

4.4. TROŠKOVI AMORTIZACIJE I REZERVISANJA

	2021.	2020.
	RSD hiljada	RSD hiljada
Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih Amortizacija	13     2.100	210     2.265
	2.113	2.475

4.5. OSTALI POSLOVNI RASHODI

	2021.		2020.
	RSD hiljada		RSD hiljada
Troškovi proizvodnih usluga	150		948
Troškovi transportnih usluga	478		188
Troškovi usluga održavanja	169		6
Troškovi zakupnina	114		235
Troškovi ostalih usluga	1.270		1.109
Svega	2.181		2.486
Nematerijalni troškovi
Troškovi neproizvodnih usluga	1.181		830
Troškovi reprezentacije	106		11
Troškovi premija osiguranja	438		438
Troškovi platnog prometa	1.150		79
Troškovi članarina	86		76
Troškovi poreza	334		365
Ostali nematerijalni troškovi	1.151		266
Ukupno	4.446		2.065

4.6. FINANSIJSKI PRIHODI I RASHODI

	2021.	2020.
	RSD hiljada	RSD hiljada
Finansijski prihodi
Pozitivne kursne razlike	37	2010
Ostali finansijski prihodi	33	-
Svega	70	2010
Finansijski rashodi
Finansijski rashodi iz odnosa sa matičnim i zavisnim pravnim licima
Rashodi kamata	-	-
Negativne kursne razlike	162	2.089
Ostali finansijski rashodi	17	63
	179	2.152
Ukupno

4.7. OSTALI PRIHODI I RASHODI

	2021.	2020.
	RSD hiljada	RSD hiljada
Ostali prihodi
Ostali nepomenuti prihodi	-	-

Ukupno - -

4.8. POREZ NA DOBITAK

	2021.	2020.
	RSD hiljada	RSD hiljada
Finansijski rezultat u bilansu uspeha (dobitak/gubitak pre oporezivanja)	4.224	1.452
Neto kapitalni dobici (gubici)
Usklađivanje i korekcije rashoda u poreskom bilansu
Usklađivanje i korekcija xxxxxxx u poreskom bilansu
Oporeziva dobit	4.224	1.452
Poreska osnovica
Umanjena poreska osnovica (Obrazac PB-1)
Obračunati porez (15% od umanjene poreske osnovice)	634	218
POREZ NA DOBITAK (Obrazac PDP)
Xxxxxxx xxxxxx perioda	282	218
Odloženi xxxxxxx xxxxxx perioda	-	-
Odloženi poreski prihod perioda	-	-

Obračun poreza na dobitak vrši se po stopi od 15% u skladu sa poreskim propisima, odvojeno za poslovni i kapitalni podbilans. Vrši se usklađivanje pojedinih pozicija xxxxxxx i rashoda, a poreska osnovica se umanjuje za gubitke ranijih xxxxxx i prihode od dividendi i udela u dobiti kod pravnih lica rezidenata.

5. BILANS STANJA

5.1. NEMATERIJALNA ULAGANJA

Softver		Ostala nematerijalna ulaganja	Ukupno
Nabavna vrednost
Stanje na početku godine	472	14.476	14.947
Nove nabavke		4.175	4.175
Stanje na kraju godine	472	18.651	18.651
Ispravka vrednosti
Stanje na početku godine	428	-	428
Amortizacija 2021. godine	26	-	26
Stanje na kraju godine	454	-	454
Neotpisana vrednost 31.12.2021.	18	18.651	18.669

5.2. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA

	Poljoprivr. zemljište	Gradjevinsk objekti	Oprema	Osnovna sredstva u pribalvljanju	Ukupno
Nabavna vrednost
Stanje na početku godine	-	65.900	8.516	-	74.416
Povećanje u toku godine Xxxxxx sa investicija utoku Rashodovano u toku god	- - -	- - -	- - -	-
Otudjeno u toku godine	-	-	-	-	-
Revalorizacija	-	-	-	-	-
Ostalo	-	-	-	-	-
Stanje na kraju godine	-	65.900	8.516	-	74.416
KUMULIRANA ISPRAVKA VREDNOSTI
Stanje na početku godine		35.464	6.929	-	42.393
Amortizacija 2021. godine IV akumulirana u rashodov.sredstvima	- -	1.657 -	415 322	-	2.072 -
Stanje na kraju godine	-	37.121	7.344	-	44.455
Neotpisana vrednost 31.12.2021.		28.779	1.494		30.272

Metod nabavne vrednosti

Društvo ima u obračun amortizacije uključena sredstva iz ranijeg perioda xxxx xx pojedinačna nabavna cena manja od prosečne bruto zarade što ima za posledicu određen iznos amortizacije i sredstva koja su nabavljena u periodu od pre par xxxxxx gde se poštuje prosečna bruto zarada

− za obračun amortizacije se koristi proporcionalni metod

− stope zavise od vrste sredstava

− amortizacija se obračunava od xxxx stavljanja sredstva u upotrebu dok ne bude konačno amortizovano.

5.3. OSTALI DUGOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI

	2021.	2020.
	RSD hiljada	RSD hiljada
Ostale dugoročne plasmane (dugoročne obaveze - stambeni krediti)	1.617	1.661

5.4. PLAĆENI AVANSI

	2021.	2020.
	RSD hiljada	RSD hiljada
Plaćeni avansi za usluge i zalihe	-	-

5.5. POTRAŽIVANJA

	2021.	2020.
	RSD hiljada	RSD hiljada
Potraživanja po osnovu prodaje
Kupci – matična pravna lica	9.952	8.010
Kupci u zemlji	3.420	53
Ukupno	13.372	8.063
Potraživanja od zaposlenih	0	0
Potraživanja od državnih organa i organizacija	1.558	726
Ukupno	1.558	726

Geografski raspored kupaca je sledeći:

	2021.	2020.
	RSD hiljada	RSD hiljada
Kupci u zemlji
Beograd	3.420	53
Kupci u inostranstvu
Bivše jugoslovenske republike-Slovenija	9.952	8.010
Ukupno	13.372	8.063

5.6. GOTOVINSKI EKVIVALENTI I GOTOVINA

	2021.	2020.
	RSD hiljada	RSD hiljada
Tekući-poslovni računi	1.450	1.373

5.7. POREZ NA DODATU VREDNOST I AVR

	2021.	2020.
	RSD hiljada	RSD hiljada
Porez na dodatu vrednost	28	246
Razgraničeni troškovi	196	524
Ukupno	224	770

5.8. ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA I OBAVEZE

Odložena poreska sredstva u iznosu od RSD 2.968 hiljada, obuhvataju iznose poreza iz dobiti koji mogu da se povrate u narednim periodima po osnovu odbitnih privremenih razlika. Priznaju se u meri u kojoj je verovatno da će budući oporezivi dobitak biti ostvaren. Odložena poreska sredstva se odnose na razliku između knjigovodstvene vrednosti sredstava i poreske osnovice.

Sa stanjem na xxx 31. decembra 2021. godine, Društvo je iskazalo odloženi poreski reshod po osnovu privremenih razlika između neotpisane poreske I knjigovodstvene vrednosti u iznosu od RSD 283 hiljade.

	2021.	2020.
	RSD hiljada	RSD hiljada
Odložena poreska sredstva	2.968	3.251

5.9. OSNOVNI KAPITAL

	2021.	2020.
%	RSD hiljada	RSD hiljada
Akcijski kapital- obične akcije	22.739	22.739

Akcionari Društva su:

			2021.	2020.
	Vrsta akcija	%	RSD hiljada	RSD hiljada
	Obične akcije
Biluks d.o.o. Celje	19.554	85,99323	19.554	19.534
Akcionarski fond ad Beograd	1.306	5,74344	1.306	1.306
Manjinski akcionari	1.879	8,26333	1.879	1.899
Ukupno			22.739	22.739

Akcijski kapital čini 22.739 običnih akcija, pojedinačne nominalne vrednosti od 1.000 dinara. Akcijski kapital je usaglašen sa Centralnim registrom hartija od vrednosti i APR.

Akcijski kapital - obične akcije obuhvataju osnivačke i u toku poslovanja emitovane akcije sa pravom upravljanja, pravom na učešće u dobiti akcionarskog društva i na deo stečajne mase u skladu sa aktom o osnivanju, odnosno odlukom o emisiji akcija.

Osnovna zarada po akciji: 13,00

	2021.	2020.
	RSD hiljada	RSD hiljada
Dobit koja pripada akcionarima Društva (1)	3.308	1.495
Ponderisani prosečan broj izdatih običnih akcija u toku perioda (2)
Osnovna zarada po akciji (1/2)	65,75	65.75

5.10. REZERVE

	2021.	2020.
	RSD hiljada	RSD hiljada
Zakonske rezerve	62	62
Statutarne i druge rezerve	1.532	1.532
Ukupno	1.594	1.594

Statutarne i druge rezerve predstavljaju rezerve koje se formiraju u skladu sa opštim aktima Društva.

5.11. NERASPOREĐENI DOBITAK

	2021.		2020.
	RSD hiljada		RSD hiljada
Neraspoređeni dobitak tekuće godine	3.308		1.495
Neraspoređeni dobitak ranijih xxxxxx	24.710		23.215
Neraspoređeni dobitak ukupno	28.018		24.710

	2021.	2020.
	RSD hiljada	RSD hiljada
Akcijski kapital	22.739	22.739
Emisiona premija	1.408	1.408
Ostali osnovni kapital	8.435	8.435
KAPITAL	58.886	58.886
Osnovni	32.582	32.582
Rezerve	1.594	1.594
Neraspoređeni dobitak	28.018	24.710
Promene na kapitalu iskazane su u sledećoj tabeli: Akcijski Emisiona Ostali Rezerve Nerasporedjena Ukupno kapital premija kapital dobit Stanje 01. januara 2020.god 22.739 1.408 8.435 1.594 24.710 58.886 Isplata dobiti - - - - - - Dobitak / gubitak tekuće god. - - - - 3.308 3.308 Stanje na xxx 31. decembra 2021.godine 22.739 1.408 8.435 1.594 28.018 62.194

5.12. DUGOROČNA REZERVISANJA

Dugoročna rezervisanja se priznaju kada:

- društvo ima obavezu (pravnu ili stvarnu) xxxx xx xxxxxxx xxx rezultat prošlog događaja;

- je verovatno da će odliv resursa koji sadrži ekonomske koristi biti potreban za izmirenje obaveze; i

- iznos obaveze može pouzdano da se izmeri.

Dugoročna rezervisanja obuhvataju:

	2021.	2020.
	RSD hiljada	RSD hiljada
Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih	1.548	1.534

5.13. KRATKOROČNE FINANSIJSKE OBAVEZE

	2021.	2020.
	RSD hiljada	RSD hiljada
Ostale kratkoročne finansijske obaveze	-	-
Ukupno:	-	-

Ostale kratkoročne finansijske obaveze u celosti se odnose na ugovor o pozajmici sa Društvom Bimel d.o.o., Beograd

5.14. OBAVEZE IZ POSLOVANJA

	2021.	2020.
	RSD hiljada	RSD hiljada
Dobavljači u zemlji	671	1.319
Ukupno:	671	3.319

5.15. OSTALE KRATKOROČNE OBAVEZE

	2021.		2020.
	RSD hiljada		RSD hiljada
Obaveze po osnovu zarada i naknada zarada
Obaveze za neto zarade i naknade zarada, osim naknada zarada koje se refundiraju	1808		1.182
Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog	650		1.882
Obaveze za poreze i doprinose na naknade zarada koje se refundiraju Odloženi porezi	1178		26
Obaveze za poreze i doprinose na naknade zarada na teret poslodavca	397		1.179
Druge obaveze
Obaveze prema fizičkim licima za naknade po ugovorima Obaveze prema učešću u dobitku akcionara	34 350		13 350
Obaveze prema zaposlenima	14		34
Ostale obaveze			6
Ukupno	4.431		4.672

5.16. OBAVEZE PO OSNOVU POREZA NA DODATU VREDNOST I OSTALIH JAVNIH XXXXXXX I PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA

	2021.		2020.
	RSD hiljada		RSD hiljada
Obaveze za poreze, xxxxxx x xxxxx dažbine iz nabavke ili na teret troškova	-		-
Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost
PVR	9		12
Ukupno	9		12

6. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA

Društvo je u svom redovnom poslovanju u različitom obimu izloženo određenim finansijskim rizicima i to:

• Tržišnim rizicima,

• Riziku likvidnosti,

• Kreditnom riziku.

Upravljanje rizicima u Društvu je usmereno na minimiziranje potencijalnih negativnih uticaja na finansijsko stanje i poslovanje Društva u situaciji nepredvidivosti finansijskih tržišta.

6.1. Tržišni rizik

(a) Rizik od promene kursa stranih valuta

Društvo je izloženo riziku od promene kursa stranih valuta prilikom poslovanja u zemlji i inostranstvu, a koji proističe iz poslovanja sa različitim valutama, prvenstveno EUR. Devizni rizik nastaje u slučajevima neusklađenosti finansijskih sredstava i obaveza izraženih u stranoj valuti i/ili sa valutnom klauzulom. U meri u kojoj je to moguće, Društvo minimizira devizni rizik kroz minimiziranje otvorene devizne pozicije.

U narednoj xxxxxx xx prikazana izloženost Društva deviznom riziku na xxx 31. decembar 2021. godine:

U hiljadama RSD	EUR	RSD	Ukupno
Potrazivanja po osnovu prodaje	84.640	9.952	9.952
Ukupno	84.640	9.952	9.952
Xxxx devizna pozicija	84.640	9.952	9.952
na xxx 31. decembar 2021.

Društvo je osetljivo na promene deviznog kursa evra, (EUR,). Sledeća tabela predstavlja detalje analize osetljivosti Društva na porast i smanjenje od 10% kursa dinara u odnosu na date strane valute. Xxxxx osetljivosti se koristi pri internom prikazivanju deviznog rizika i predstavlja procenu rukovodstva razumno očekivanih promena u kursevima stranih valuta. Analiza osetljivosti uključuje samo nenamirena potraživanja i obaveze iskazane u stranoj valuti i usklađuje njihovo prevođenje na kraju perioda za promenu od 10% u kursevima stranih valuta. Pozitivan broj iz tabele ukazuje na povećanje rezultata tekućeg perioda u slučajevima slabljenja dinara u odnosu na valutu o kojoj se radi. Glavni razlog za navedeno leži u činjenici da Društvo ima isključivo potraživanja u valuti.

u RSD 000
Izloženost deviznom riziku na xxx		Osetljivost na povećanje / smanjenje
	31.12.2021.	deviznog kursa od 10%
Sredstva	Obaveze	10%	(10%)
EUR	9.952	-	(995)	995
	9.952	-	(995)	995

(b) Rizik od promene kamatnih xxxxx

Društvo nije izloženo raznim rizicima koji kroz efekte promena visine tržišnih kamatnih xxxxx deluju na njegov finansijski položaj i tokove gotovine. Poslovanje Društva je izloženo riziku promene kamatnih xxxxx u meri u kojoj kamatonosna sredstva (uključujući investicije) i kamatonosne obaveze dospevaju za naplatu u različito vreme ili u različitim iznosima.

S obzirom da Društvo nema kamatonosnu imovinu, prihod Društva i tokovi gotovine u velikoj meri su nezavisni od promena tržišnih kamatnih xxxxx.

Knjigovodstvena vrednost finansijskih sredstava i obaveza na kraju posmatranog perioda data je u sledećem pregledu:

		U RSD 000
	2021	2020
Finansijska sredstva
Nekamatonosna
Dugoročni finansijski plasmani	1.617	1.661

Potrazivanja po osnovu prodaje	13.372		8.063
Druga potrazivanja	1.716		726
Gotovinski ekvivalenti i gotovina	1.450		1.373
	16.538		11.823
	16.538		12.823
Finansijske obaveze
Nekamatonosne
Dugoročne obaveze	1.548		1.534
Obaveze iz poslovanja	2.711		1.319
Druge obaveze	5.161		4.684
	9.420		7.537
	9.420		7.537
Gap xxxxxx xxxxxxx kamatnih xxxxx	-		-

6.2. Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti xx xxxxx da Društvo neće biti u mogućnosti da finansira sredstva odgovarajućim izvorima finansiranja sa stanovišta rokova i xxxxx i xxxxx nemogućnosti da se sredstvo realizuje po razumnoj ceni u odgovarajućem vremenskom okviru.

Društvo upravlja likvidnošću sa ciljem da osigura da izvori finansiranja budu raspoloživi za izmirenje obaveza u trenutku njihovog dospeća. Društvo neprekidno procenjuje rizik likvidnosti identifikovanjem i praćenjem promena u izvorima finansiranja potrebnim za ispunjenje poslovnih ciljeva Društva, a u skladu sa poslovnom strategijom Društva.

Društvo ima pristup raznolikim izvorima finansiranja. Sredstva se prikupljaju putem:

• Kratkoročnih i dugoročnih kredita,

• Akcijskog kapitala.

Sledeća tabela predstavlja ročnost dospeća sredstava i obaveza, prema preostalom roku dospeća, na xxx 31. decembra 2021. godine:

U hiljadama RSD

Do Od 3

meseca Od 1 do 5

Preko 5

Ukupno

		godine
Dugoročni finansijski plasmani	9	25	172	1.455	1.661
Potrazivanja po osnovu prodaje	13.372	-	-	-	13.372
Druga potrazivanja	1.716	-	-	-	1.716
Gotovinski ekvivalenti i gotovina	1.450	-	-	-	1.450
Ukupno	16.547	25	172	1.455	18.199
Dugoročne obaveze Obaveze iz poslovanja	2.711				- 2.711
Obaveze iz specifičnih poslova Druge obaveze	5.161				- 5.161
Ukupno	7.872	-	-	-	7.872
Ročna neusklađenost	8.675	25	172	1.455	10.327

3 meseca do 1

xxxxxx

xxxxxx

na xxx 31. decembar 2021.

6.3. Kreditni rizik

Kreditni rizik xx xxxxx nastanka finansijskih gubitaka Društva kao rezultat kašnjenja klijenata ili druge ugovorne strane u izmirivanju ugovornih obaveza. Kreditni rizik se prvenstveno vezuje za izloženost Društva po osnovu gotovine i gotovinskih ekvivalenata, depozita u bankama i finansijskim institucijama, investiranja u hartije od vrednosti, potraživanja od pravnih i fizičkih lica i preuzetih obaveza.

Društvo je izloženo kreditnom riziku i obezbeđenje od kreditnog rizika uspostavljeno je preduzimanjem određenih mera i aktivnosti na nivou Društva. U slučaju neblagovremenog izmirivanja obaveza kupaca prema Društvu, istima se prekida isporuka proizvoda. Međutim pored toga, Društvo ima značajnu koncentraciju kreditnog rizika u vezi sa potraživanjima, jer ima mali broj međusobno nepovezanih kupaca sa pojedinačno velikim iznosima dugovanja. Pored prekida isporuka proizvoda, koriste se sledeći mehanizmi naplate: reprogramiranje duga, kompenzacije sa pravnim licima, utuženja, vansudska poravnanja i ostalo.

Na xxx 31. decembra 2021. godine Društvo raspolaže gotovinom i gotovinskim ekvivalentima u ukupnom iznosu od RSD 1.450 hiljada (31. decembar 2020. godine: RSD 1.373 hiljada), što po proceni rukovodstva predstavlja maksimalni kreditni rizik po osnovu ovih finansijskih sredstava.

Potraživanja od kupaca

Maksimalna izloženost Društva po osnovu kreditnog rizika za potraživanja od kupaca po geografskim regionima data je u sledećoj tabeli:

U hiljadama RSD	2021	2020
Kupci u zemlji	3.420	53
Kupci u inostranstvu	9.952	8.010
- Evro zona	9.952	8.063
- Ostali	-	-
Ukupno	13.372	8.063

Najznačajnija bruto potraživanja od kupaca predstavljena su u sledećoj tabeli:

U hiljadama RSD	2021	2020
BILUKS d.o.o, Slovenija	9.952	8.010
Ostali	3.420	53
Ukupno:	13.372	8.063

Racio obrta potraživanja od kupaca u 2021. godini iznosi 5,10. Prosečno vreme naplate potraživanja u 2021. godini iznosi 71 xxx.

Obaveze prema dobavljačima na xxx 31. decembra 2021. godine iskazane su u iznosu od RSD 2.714 hiljade (31. decembra 2020. godine – RSD 1.319 hiljada). Racio obrta dobavljača u 2021. godini iznosi 4,94. Prosečno vreme izmirenja obaveza prema dobavljačima u toku 2021. godine iznosi 73 xxxx.

6.4. Upravljanje rizikom kapitala

Društvo se opredelilo za finansijski koncept kapitala i njegovo očuvanje prema xxxx xx kapital definisan na osnovu nominalnih novčanih jedinica.

Cilj upravljanja kapitalom je da Društvo zadrži sposobnost da nastavi sa svojim poslovanjem u neograničenom periodu u predvidljivoj budućnosti, kako bi očuvalo optimalnu strukturu kapitala sa ciljem da smanji troškove kapitala, a akcionarima obezbedilo dividende. Društvo prati kapital na osnovu koeficijenta zaduženosti, koji se izračunava kao odnos neto dugovanja Društva i njegovog ukupnog kapitala.

Na xxx 31. decembra 2021. i 2020. godine, koeficijent zaduženosti Društva bio xx xxx što sledi:

	2021	2020
Ukupne obaveze (bez kapitala)	9.553	7.537
Minus: Gotovinski ekvivalenti i gotovina	1.450	1.373
Neto dugovanje	11.003	8.910
Ukupan capital	58.886	58.886
Koeficijent zaduženosti	0,19	0,15

6.5. Pravična (fer) vrednost

Poslovna politika Društva je da obelodani informacije o pravičnoj vrednosti aktive i pasive za koju postoje zvanične tržišne informacije i kada se pravična vrednost značajno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti. U Republici Srbiji ne postoji dovoljno tržišnog iskustva, kao ni stabilnosti i likvidnosti kod kupovine i prodaje potraživanja i ostale finansijske aktive i pasive, pošto zvanične tržišne informacije nisu u svakom trenutku raspoložive. Stoga, pravičnu vrednost nije moguće pouzdano utvrditi u odsustvu aktivnog tržišta. Rukovodstvo Društva vrši procenu rizika i u slučajevima kada se oceni da vrednost po kojoj se imovina vodi u poslovnim knjigama neće biti realizovana vrši ispravku vrednosti.

Fer vrednost finansijskih sredstava koja su iskazana po amortizovanoj vrednosti procenjuje se diskontovanjem novčanih tokova korišćenjem kamatne stope po kojoj bi Društvo moglo da pribavi dugoročne pozajmice, a koja odgovara efektivnoj kamatnoj stopi. Društvo smatra da iskazana knjigovodstvena vrednost potraživanja, nakon umanjenja za ispravku vrednosti po osnovu obezvređenja, kao i nominalna vrednost obaveza iz poslovanja, približno odražava njihovu tržišnu vrednost. Fer vrednost obaveza po kreditima procenjuje se diskontovanjem budućih ugovorenih novčanih tokova prema trenutnoj tržišnoj kamatnoj stopi xxxx xx Društvu na raspolaganju za potrebe sličnih finansijskih instrumenata. Ovako utvrđena fer vrednost ne odstupa značajnije od vrednosti po kojoj su iskazane obaveze po kreditima u poslovnim knjigama Društva. Rukovodstvo Društva smatra da iznosi u priloženim finansijskim izveštajima odražavaju vrednost xxxx xx u datim okolnostima najverodostojnija i najkorisnija za potrebe izveštavanja.

7. TRANSAKCIJE SA POVEZANIM LICIMA

Preduzeće „Biluks“ d.o.o., je većinski vlasnik preduzeća „Proel“ ad, Beograd. Između preduzeća postoji dugoročni poslovni odnos, koji se zasniva na poslovnom ugovoru koji potpisuju oba preduzeća svake godine na području izrade prigušnica za sprečavanje elektromagnetnih smetnji.

Preduzeće „Biluks“ d.o.o. je istovremeno dobavljač i kupac preduzeću „Proel“ a.d.

Iznosi transakcija povezanih lica

	2021. RSD hiljada	2020. RSD hiljada
Fakturisano	44.232	26.244
Neizmireni saldo	9.952	8.010

Materijal na privremenom uvozu:

Materijal 43.811 rsd hiljada

Ambalaža 1.032 rsd hiljada

8. VANBILANSNA EVIDENCIJA

Preduzeće „Proel“ ad za obavljanje svoje delatnosti koristi materijal, opremu i ambalažu na privremenom uvozu za koju se zaključuje ugovor u trajanju od jedne godine.

Vanbilansnu evidenciju čine:

− materijal na privremenom uvozu,

− oprema na privremenom uvozu,

− ambalaža na privremenom uvozu

Na xxx 31. 12. 2021. godine saldo vanbilansne evidencije čini:

− Obaveze za materijal primljen na obradu i doradu 43.811 rsd hiljada

− Obaveze za tuđu povratnu ambalažu 1.032 rsd hiljada

− Obaveze za robu primljenu radi uskladištenja i čuvanja – Bimel d.o.o. 0 rsd hiljada

− Obaveze za tuđu povratnu ambalažu primljenu radi uskladištenja i čuvanja – Bimel d.o.o. 0 rsd hiljada

− Obaveze za robu primljenu radi uskladištenja i čuvanja – Bimex ogranak 0 rsd hiljada

9. DEVIZNI KURSEVI

Zvanični srednji kursevi NBS primenjeni za preračun deviznih pozicija bilansa stanja u funkcionalnu valutu su bili sledeći:

	31.12.2021.	31.12.2020.
EUR	117,5821	117,5802

10. STALNOST POSLOVANJA

Rukovodstvo društva je procenilo da je društvo sposobno da nastavi da posluje na neodređeni vremenski period, a što je saglasno sa načelom stalnosti.

Finansijski izveštaji su pripremljeni u skladu sa načelom stalnosti.

„Proel“ ad, Beograd

Xxxxx Xxxxxxxxx, v.d. izvrš.direktor