Дејства уговора о наслеђивању. Када уговор закључују будући брачни партнери, дејство уговора се одлаже до закључења брака. У случају да дође до прекида емотивне везе између будућих супружника, сматра се да уговор о наслеђивању никада није закључен, јер је отпао condition sine qua non за његову егзистенцију у праву, а то је брак који је требало да буде закључен. За разлику од будућих брачних партнера, овај уговор не могу да закључе будући ванбрачни партнери, тј. лица која још увек нису ступили у ванбрачну заједницу.281 Брачни партнер који је путем уговора постављен за наследника, може се одрећи наслеђа на заоставштини уговорног оставиоца која је обухваћена уговором о наслеђивању, с тим што се негативна наследничка изјава може дати тек у оставинском поступку у којем се расправља заоставштина уговорног оставиоца, јер смрћу уговорног оставиоца уговор о наслеђивању отпочиње своју манифестацију међу правним субјектима.282 У случају да уговорни наследник такву изјаву дâ за живота уговорног оставиоца, она неће произвести правно дејство, јер ни уговор тада не производи дејство, а за уговорног наследника остаје да постоји само наследна нада.283 Ово правило не треба мешати са могућношћу једног супружника да се посебним уговором са другим супружником, за његовог живота, одрекне наслеђа које би му по закону припало после његове смрти.284 Законодавац у Федерацији БиХ доста одступа од општих особина уговора о наслеђивању, али овај уговор је и у овом правном систему најјачи основ позивања на наслеђе.285 Ова карактеристика је нарочито од значаја када је уговорни оставилац сачинио и завештање, и путем два mortis causa правна посла располагао својом заоставштином. Када је завештање раније сачињено, закључењем уговора о наслеђивању којим се располаже стварима и правима која су била завештана, долази до опозива завештања те ствари или права.286 Одредбе раније сачињеног завештања које нису у супротности са одредбама уговора о наслеђивању производиће дејство. Спорније је питање да ли дејство производи завештање сачињено након закључења уговора о наслеђивању, а ови послови су у колизији. С обзиром на то да је уговор о 281 Ibid, стр. 340. 282 Чл. 5 Zakona o nasljeđivanju Federacije BiH. 283 Чл. 167 ст. 1 Zakona o nasljeđivanju Federacije BiH. 284 Чл. 167 ст. 2 Zakona o nasljeđivanju Federacije BiH. 285 Чл. 129 ст. 1 Zakona o nasljeđivanju Federacije BiH. 286 Чл. 122 Zakona o nasljeđivanju Federacije BiH. наслеђивању јачи наследноправни основ, он ће имати преимућство у односу на завештање. Завештање може произве...
Дејства уговора о наслеђивању. Уговор о наслеђивању смештен је у трећу књигу Швајцарског грађанског законика која обухвата чланове којима су регулисани наследноправни односи, и то у делу правних послова mortis causa. Посматрајући његов положај у овој кодификацији јасно је да се одмах може уочити да производи правно дејство након смрти уговорног оставиоца. Међутим, сходно чл. 7 Швајцарског грађанског законика, правила облигационог права, која се односе на дејства уговора, примењују се и на уговор о наслеђивању. Обавеза уговорног оставиоца је именовање свог сауговарача за наследника или да сауговарачи заједно именују треће лице за наследника. Након заључења уговора, до делације, уговорни оставилац може слободно располагати својом имовином правним пословима како са дејством mortis causa тако и са дејством inter vivos, и управо та дејства анализираћемо у наредним редовима.
Дејства уговора о наслеђивању. По слову аустријског законодавца, код уговора о наслеђивању право представљања се не примењује уколико супружник – уговорни наследник, премине пре супружника – уговорног оставиоца. Према томе, уговор о наслеђивању престаје да произоди правно дејство, с обзиром да „право које из овог уговора постаје, претпоставља смрт оставиоца.“185 Овакав став законодавца може се оправдати чињеницом да се уговором о наслеђивању располаже имовином која постоји у тренутку смрти уговорног оставиоца, па ако је уговорни наследник први преминуо, он није стигао да стекне субјективно право наслеђа које је зајемчено уговором. Такође, у прилог овој аргументацији иде и констатација да уговорни оставилац може несметано располагати имовином која је предмет уговора.186 У уговор се може унети клаузула којом се уговорном оставиоцу изричито забрањује да правним пословима са дејством inter vivos располаже предметом уговора о наслеђивању, или се може унети забрана 182 § 865 ст. 2, ст. 3 и ст. 5 Аустријског грађанског законика. 183 § 1249 Аустријског грађанског законика. 184 М. Станковић, Уговорно наслеђивање између супружника, стр. 314. 185 § 1252 Аустријског грађанског законика. 186 Ibid. располагања конкретном непокретности уписивањем посебне забележбе у јавне књиге.187 Аустријски правни систем експлицитно одступа од правила да се уговором о наслеђивању располаже целокупном заоставштином, тако што предвиђа да уговорном оставиоцу остаје слободна 1/4 заоставштине која не може да буде ни на који начин оптерећена – ни правом на нужни део, нити потраживањима. Чак и у случају да је предмет уговора целокупна заосташтина, тај „чисти удео“ како га законодавац назива, биће распоређен наследницима према правилима законског наслеђивања. Слободним делом заоставштине оставилац може располагати завештањем, он се тога права не може одрећи, а у случају да она ипак не буде отуђена правним пословима, тај удео на заоставштини наслеђују законски наследници оставиоца.188 Интересантна је правна ситуација када је уговорни оставилац пре закључења уговора о наслеђивању сачинио завештање. У случају да између одредаба раније сачињеног завештања и уговора о наслеђивању нема колизије, оба правна посла остаће на снази. Комплексније је када постоји колизија између ових послова, нарочито када се и тестаментом и уговором располаже целокупном имовином. Тада полазимо од чињенице да је уговор о наслеђивању најјачи основ позивања на наслеђе, и у том случају завештање престаје да важи, али само у односу на удео од ¾ на заоставш...
Дејства уговора о наслеђивању. Уговорно наслеђивање посредством брачног уговора производи правно дејство mortis causa, након смрти уговорног оставиоца, а како смо раније говорили овај правни посао се налази на пола пута између завештања и поклона, с обзиром на то да садржи елементе и једног и другог, па стога његова правна дејства треба поделити у две фазе. Прва фаза почиње од тренутка закључења уговора између уговорног оставиоца и уговорног наследника, и траје све до тренутка делације уговорног оставиоца, када започиње друга фаза правних дејстава.246 243 Чл. 1394 ст. 1 Француског грађанског законика.