Поништење уговора. Члан 163.
Поништење уговора. Одредбе уговора о наслеђивању могу бити апсолутно и релативно ништаве. На ништавост уговора примењују се општа правила облигационог права, па тако у немачком законодавству уговор је ништав када његова кауза или предмет нису у складу са добрим обичајима.134 Ништав је уговор и који је противан императивним прописима, односно којим се крши законска забрана, осим ако другачије није прописано.135 Уговор о наслеђивању ће бити апсолутно ништав уколико нису испоштовани законом предвиђени услови за пуноважност, то значи да је ништав онај уговор о наслеђивању који је закључио уговорни оставилац који није пословно способан136 или је у његово име уговор закључио заступник.137 Такође, непоштовање строге форме која се захтева за закључење произвешће ништавост уговора о наслеђивању.138 Уговор о наслеђивању може бити и релативно ништав када је закључен услед постојања мана воље. Поништење уговора услед постојања заблуде о мотиву значајно 131 § 2295 Немачког грађанског законика 132 § 812 Немачког грађанског законика. 133 § 2296 ст. 2 Немачког грађанског законика предвиђа два услова: 1) уговорни оставилац мора обавестити уговорног наследника и 2) обавештење мора бити у форми нотарски обрађене исправе. 134 Д. Стојановић, Слобода уговарања и јавни поредак, Архив за правне и друштвене науке, бр. 3/1968, стр. 393. 135 § 134 Немачког грађанског законика. 136 § 2275 Немачког грађанског законика. 137 § 2274 Немачког грађанског законика. 138 § 125 и § 2276 Немачког грађанског законика. је када се након закључења уговора о наслеђивању уговорни наследник не придржава својих обавеза, и на тај начин изневери поверење уговорног оставиоца.139 Уговор о наслеђивању који је рушљив може конвалидирати ако је уговорни оставилац знао да је уговор неваљан, али се одрекне права на његово поништење.140 Располагања које је чинио уговорни оставилац путем уговора о наслеђивању могу се побијати на захтев његовог нужног наследника, под условом да у тренутку сачињавања уговора о наслеђивању уговорни оставилац није имао сазнање да постоји нужни наследник, или се нужни наследник родио након што је уговорни оставилац већ извршио располагање. Побијати уговор може и нужни наследник коме уговорни оставилац није ништа оставио из своје заоставштине, а био је жив у тренутку смрти уговорног оставиоца. Ако је уговорни оставилац био упознат са свим чињеницама и ипак уговором о наслеђивању располагао целокупном заоставштином, онда нужни наследник не би могао тражити поништење уговора.141