Природа и дејство признања дуга. Слобода уговарања омогућава странама да признају и застарело потраживање. Застарелошћу не престаје само потраживање, него пра- во захтевати испуњење обавезе (чл. 360 ст. 1 ЗОО). Застарела обаве- за постаје неутужива (природна). Сматра се да се дужник одрекао за- старелости ако писмено призна застарелу обавезу (чл. 366 ст. 1 ЗОО). Уколико дужник призна дуг пре него што је протекао рок застарелости, застаревање се прекида (чл. 387 ст. 1 ЗОО).43 Поједини правни писци истичу да је признање дуга једнострани правни посао и да за његову пуноважност није потребан прихват повериоца,44 односно да поверилац не мора предузимати „никакве радње за наступање правних учинака признања, тј. за прекид застаре“.45 Уговор о признању дуга је једнострано обавезан уговор. Без обзи- ра на ту особину уговор ће настати и произвести дејство ако је постиг- нута потпуна сагласност воља између повериоца и дужника из раније, а и садашње облигације – да дужник признаје ранију облигацију. Наи- ме, „ако дужник чини једнострано обећање, без прихватања повериоца (...) не настаје тржбина“.46 Осим тога, дужник обавезу може признати делимично, те је и због тога нужна сагласност повериоца. Поверилац није дужан примити делимично испуњење, осим ако природа обавезе друкчије налаже (чл. 310 ст. 1 ЗОО). Уговор о признању дуга је закључен кад дужник „изјави да признаје већ постојећи дуг, а поверилац ту изјаву прими и са њом се сагласи“.47 Аргументи да за признање дуга није потребан прихват поверио- ца могу се само делом наћи у непотпуној формулацији члана 387 став 2 ЗОО: „Признање дуга може се учинити не само изјавом повериоцу, него и на посредан начин, као што су давање отплате, плаћање кама- те, давање обезбеђења.“ Било које од ових радњи су, у ствари, конклу- 42 Упор. Д. Xxxxxxxxxxx, нав. дело, стр. 156. 43 Xxxxx Xxxxxxxx, О застарелости у грађанском праву, Београд, 1927, стр. 80 и 121. 44 Xxxxxxxx Xxxxxxx (уредник), Коментар Закона о облигационим односима, књига прва, Београд, 1995, стр. 795. 45 Xxxxxxxx Xxxxxxxx, Xxxxx Xxxxxx, Xxxx Xxxxxxx Xxxxxx, Обвезно право, општи дио, Загреб, 2009, стр. 145. 46 Г. Xxxxxxxx, X. Xxxxxxx, нав. дело, стр. 154. 47 Д. Xxxxxxxxxxx, нав. дело, стр. 153. дентне радње, којима се воља дужника изјављује посредно – да дужник признаје дуг.48 Ако се поверилац не противи овим радњама дужника сматра се да је прихватио признање дуга и да је на тај начин постигнута сагласност воља. Наиме, воља за закључење уговора може се изјавити речима, уобичајеним знацима или другим понашање...
