Common use of РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ УГОВОРА Clause in Contracts

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ УГОВОРА. Конференција Oрганизације за храну и пољопривреду Уједињених нација - ФАО је на тридесетпрвој седници у новембру 2001. године одобрила Међународни уговор о биљним генетичким ресурсима за храну и пољопривреду. Сходно члану 25. уговор је био отворен за потписивање од 3.11.2001. године до 4.11.2002. године, у седишту ФАО за све чланице ФАО, као и за нечланице уколико су чланице Уједињених нација, неке од њених специјализованих агенција или Међународну агенцију за атомску енергију. Уговор је ступио на снагу 29. јуна 2004. године, а по истеку 90 дана након ратификације од стране четрдесет држава. Сходно члану 26. овог уговора предвиђено је да су државе након потписивања у обавези да спроведу одговарајућу процедуру ратификације, прихватања или потврђивања истог. Према члану 34. овог уговора, потписани инструмент ратификације, прихватања или потврђивања се депонује код депозитара овог уговора, Генералног директора ФАО. Савезна Република Југославија је потписала Међународни уговор о биљним генетичким ресурсима 1. октобра 2002. године на иницијативу Савезног завода за биљне и животињске генетичке ресурсе. У складу са Уставном повељом државне заједнице Србија и Црна Гора, Одлуком о прихватању споразума држава чланица о дефинисању коначног статуса органа и организација из члана 15. Закона о спровођењу Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора и Законом о министарствима (Сл. гласник РС бр. 35/2003) Савезни завод за биљне и животињске генетичке ресурсе је постао део Министарства пољопривреде и водопривреде Републике Србије. Циљеви овог уговора су очување и одрживо коришћење биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду и праведну и једнаку расподелу користи које проистичу из њиховог коришћења, у складу са Конвенцијом о биолошкој разноврсности и циљевима одрживе пољопривреде и сигурности у храни. Поменути циљеви ће се остварити тесним повезивањем овог уговора са Организацијом за храну и пољопривреду Уједињених нација и са Конвенцијом о биолошкој разноврсности. Република Србија је сукцесијом постала потписница Рио декларације о животној средини и развоју из 1992. године, а потврдила је Конвенцију о биолошкој разноврсности 2001. године Законом о потврђивању Конвенције о биолошкој разноврсности („Службени гласник СРЈ” – Међународни уговори, број 11/01). Имајући у виду посебну природу биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду, створeних у вековном процесу одабирања и гајења, намеће се потреба за адекватним правним и организационим решењима за њихово очување и коришћење, обзиром да су ови ресурси носиоци отпорности на болести и сушу, прилагодљиви новим климатским и биолошким изазовима. Процес оплемењивања који за циљ има стварање нове сорте је веома скуп и дуготрајан, јер се најчешће комбинује генетички материјал из 20-30 земаља. Прихватањем договорених одредби Међународног уговора о биљним генетичким ресурсима за храну и пољопривреду Србија ће постати једна од 120 земаља које су приступиле мултилатералном систему размене биљних генетичких ресурса, неопходних за стварање нових сорти. Овај уговор односи се на биљне генетичке ресурсе за храну и пољопривреду. Свака Уговорна страна осигурава усклађеност својих закона, прописа и процедура са обавезама предвиђеним у овом уговору. Уговор предвиђа следеће обавезе: Промовисање интегрисаног приступа истраживању, очувању и одрживом коришћењу биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду, а посебно је потребно: - промовисати колекционисање биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду и прикупљање релевантних информација о тим биљним генетичким ресурсима, њиховој угрожености и потенцијалној употреби, - промовисати или подржавати настојања пољопривредника и локалних заједница у управљању и очувању биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду на пољопривредним газдинствима; - промовисати in situ очување дивљих сродника усева и самоникле биљке за производњу хране, - развијати сарадњу у циљу промовисања развоја ефикасног и одрживог система еx situ очувања, посвећујући посебну пажњу потреби за адекватном документацијом, карактеризацијом, регенерацијом и евалуацијом; поспешујући развој и трансфер одговарајућих технологија, са циљем побољшања одрживог коришћења биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду, - пратити очување вијабилности, степен варијације и генетички интегритет колекција биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду. Уговорне стране ће развити и спроводити одговарајуће политичке и правне мере којима се промовише одрживо коришћење биљних генетичких ресурса за храну и пољоприведу. Свака уговорна страна ће, према потреби, интегрисати у своје политике и програме пољопривредног и руралног развоја и сарађивати са другим уговорним странама, непосредно или преко ФAO и других релевантних међународних организација, у очувању и одрживом коришћењу биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду. Уговором је предвиђено да ће уговорне стране промовисати пружање техничке помоћи другим уговорним странама, нарочито земљама у развоју или земљама са привредом у транзицији, било билатерално или преко одговарајућих међународних организација, са циљем олакшавања спровођења овог уговора. У односима са другим државама, уговорне стране признају суверена права држава на њихове властите биљне генетичке ресурсе за храну и пољопривреду, укључујући и то да ингеренцију за одређивање приступа тим ресурсима имају националне владе у складу са националним законодавством. У остваривању својих суверених права, уговорне стране су сагласне да ће успоставити мултилатерални систем који је ефикасан, делотворан и транспарентан, како са циљем обезбеђења лакшег приступа биљним генетичким ресурсима за храну и пољопривреду, тако и ради заједничког учествовања на праведан и једнак начин, у расподели користи које проистичу из коришћења тих ресурса, и то на начин да се међусобно допуњавају и потпомажу. Неопходно је именовање Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде као надлежног органа који ће на нивоу државе спроводити обавезе преузете овим уговором.

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ УГОВОРА. Конференција Oрганизације за храну Финансијски уговор (Унапређење објеката правосудних органа) између Републике Србије и пољопривреду Уједињених нација - ФАО Европске инвестиционе банке, закључен је на тридесетпрвој седници у новембру 200125. октобра 2011. године одобрила у Луксембургу (у даљем тексту: Финансијски уговор број 31.147) и потврђен доношењем Закона о потврђивању Финансијског уговора (Унапређење објеката правосудних органа) између Републике Србије и Европске инвестиционе банке („Службени гласник РС - Међународни уговор о биљним генетичким ресурсима за храну и пољопривредууговори”, број 1/12). Сходно члану 25Финансијским уговором број 31.147, Европска инвестициона банка сагласила се да Републици Србији одобри кредит у износу од EUR 45.000.000 ради финансирања Пројекта: Унапређење објеката правосудних органа (у даљем тексту: Пројекат). уговор је био отворен за потписивање Пројекат чини програм инвестиција одређен од 3.11.2001. године до 4.11.2002стране Министарства правде у периоду од 2011-2015. године, који се састоји од укупно 16 потпројеката опремања, реконструкције и изградње објеката за правосуђе широм Србије. Инвестициони програм је део Националне стратегије реформе правосуђа и има за циљ унапређење правде у седишту ФАО Србији кроз изградњу и реконструкцију зграда правосуђа и повезаних објеката инфраструктуре. Финансирање од стране Европске инвестиционе банке се тиче реконструкције и изградње објеката за све чланице ФАОправосуђе. Имајући у виду да се Пројекат налази у фази прилагођавања измењеним потребама правосудног система у Републици Србији, а услед измене мреже судова по предлогу Радне групе за реформу правосуђа, то је резултирало променом предвиђених објеката, која се, између осталог, састоји у промени објекта у који треба да буду смештена jавна тужилаштва, као и у промени броја потпројеката који се финансирају из средстава Министарства правде, а који ће се повећати са предвиђених 13 на 19 потпројеката. Пројекат је потребно изменити у погледу изградње објекта који је намењен за нечланице уколико су чланице Уједињених нацијасмештај jавних тужилаштава (Зграда „Цˮ). Наиме, неке Министарство правде, као промотер Пројекта, одустало је од њених специјализованих агенција или Међународну агенцију изградње Зграде „Цˮ, односно зграде jавних тужилаштава у Кнеза Xxxxxx 32-36 у Београду. У склопу измене Пројекта, којa се састоји у промени објекта намењеног за атомску енергијусмештај јавних тужилаштава, Влада је Закључком 05 Број: 464-3442/2013 од 23. Уговор априла 2013. године, одлучила да се део непокретности у својини Републике Србије, корисника Министарства одбране, и то део објекта бившег Војно-техничког института у Катанићевoj 15, да на коришћење, без накнаде, Министарству правде и државне управе за потребе смештаја правосудних органа. Такође, средства неопходна за реализацију измењеног пројекта процењују се на ЕУР 84.150.000, од чега ће из кредита Европске инвестиционе банке бити одобрен износ од EUR 41.000.000, уместо првобитно предвиђених EUR 45.000.000. Финансијским уговором број 31.147 дефинисан је ступио на снагу 29крајњи датум расположивости зајма 31. јуна 2004децембар 2015. године, а по истеку 90 дана након ратификације од стране четрдесет државаспровођење целокупног инвестиционог програма планирано је за пeриод 2011-2016. Сходно члану 26Како би се обезбедила реализација Пројекта потребно је крајњи датум расположивости зајма продужити до 31. овог уговора предвиђено је да су државе након потписивања у обавези да спроведу одговарајућу процедуру ратификације, прихватања или потврђивања истог. Према члану 34. овог уговора, потписани инструмент ратификације, прихватања или потврђивања се депонује код депозитара овог уговора, Генералног директора ФАО. Савезна Република Југославија је потписала Међународни уговор о биљним генетичким ресурсима 1. октобра 2002. године на иницијативу Савезног завода за биљне и животињске генетичке ресурсе. У складу са Уставном повељом државне заједнице Србија и Црна Гора, Одлуком о прихватању споразума држава чланица о дефинисању коначног статуса органа и организација из члана 15. Закона о спровођењу Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора и Законом о министарствима (Сл. гласник РС бр. 35/2003) Савезни завод за биљне и животињске генетичке ресурсе је постао део Министарства пољопривреде и водопривреде Републике Србије. Циљеви овог уговора су очување и одрживо коришћење биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду и праведну и једнаку расподелу користи које проистичу из њиховог коришћења, у складу са Конвенцијом о биолошкој разноврсности и циљевима одрживе пољопривреде и сигурности у храни. Поменути циљеви ће се остварити тесним повезивањем овог уговора са Организацијом за храну и пољопривреду Уједињених нација и са Конвенцијом о биолошкој разноврсности. Република Србија је сукцесијом постала потписница Рио декларације о животној средини и развоју из 1992децембра 2018. године, а потврдила је Конвенцију о биолошкој разноврсности 2001као и период за спровођење целокупног Инвестиционог програма до 2018. године Законом о потврђивању Конвенције о биолошкој разноврсности („Службени гласник СРЈ” – Међународни уговори, број 11/01)године. Имајући у виду посебну природу биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду, створeних у вековном процесу одабирања и гајења, намеће се потреба за адекватним правним и организационим решењима за њихово очување и коришћење, обзиром да су ови ресурси носиоци отпорности на болести и сушу, прилагодљиви новим климатским и биолошким изазовима. Процес оплемењивања који за циљ има стварање нове сорте је веома скуп и дуготрајан, јер се најчешће комбинује генетички материјал из 20-30 земаља. Прихватањем договорених одредби Међународног уговора о биљним генетичким ресурсима за храну и пољопривреду Србија ће постати једна од 120 земаља које су приступиле мултилатералном систему размене биљних генетичких ресурса, неопходних за стварање нових сорти. Овај уговор односи се на биљне генетичке ресурсе за храну и пољопривреду. Свака Уговорна страна осигурава усклађеност својих закона, прописа и процедура са обавезама предвиђеним у овом уговору. Уговор предвиђа следеће обавезе: Промовисање интегрисаног приступа истраживању, очувању и одрживом коришћењу биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду, а посебно је потребно: - промовисати колекционисање биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду и прикупљање релевантних информација о тим биљним генетичким ресурсима, њиховој угрожености и потенцијалној употреби, - промовисати или подржавати настојања пољопривредника и локалних заједница у управљању и очувању биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду на пољопривредним газдинствима; - промовисати in situ очување дивљих сродника усева и самоникле биљке за производњу хране, - развијати сарадњу у циљу промовисања развоја ефикасног и одрживог система еx situ очувања, посвећујући посебну пажњу потреби за адекватном документацијом, карактеризацијом, регенерацијом и евалуацијом; поспешујући развој и трансфер одговарајућих технологија, са циљем побољшања одрживог коришћења биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду, - пратити очување вијабилности, степен варијације и генетички интегритет колекција биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду. Уговорне стране ће развити и спроводити одговарајуће политичке и правне мере којима се промовише одрживо коришћење биљних генетичких ресурса за храну и пољоприведу. Свака уговорна страна ће, према потреби, интегрисати у своје политике и програме пољопривредног и руралног развоја и сарађивати са другим уговорним странама, непосредно или преко ФAO и других релевантних међународних организацијаТакође, у очувању и одрживом коришћењу биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду. Уговором инвестиционом програму Пројекта потребно је предвиђено да ће уговорне стране промовисати пружање техничке помоћи другим уговорним странама, нарочито земљама у развоју или земљама повећати број потпројеката са привредом у транзицији, било билатерално или преко одговарајућих међународних организација, са циљем олакшавања спровођења овог уговора. У односима са другим државама, уговорне стране признају суверена права држава 16 на њихове властите биљне генетичке ресурсе за храну и пољопривреду, укључујући и то да ингеренцију за одређивање приступа тим ресурсима имају националне владе у складу са националним законодавством. У остваривању својих суверених права, уговорне стране су сагласне да ће успоставити мултилатерални систем који је ефикасан, делотворан и транспарентан, како са циљем обезбеђења лакшег приступа биљним генетичким ресурсима за храну и пољопривреду, тако и ради заједничког учествовања на праведан и једнак начин, у расподели користи које проистичу из коришћења тих ресурса, и то на начин да се међусобно допуњавају и потпомажу. Неопходно је именовање Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде као надлежног органа који ће на нивоу државе спроводити обавезе преузете овим уговором22.

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ УГОВОРА. Конференција Oрганизације за храну Република Србија и пољопривреду Уједињених нација - ФАО Република Кипар немају закључен споразум о сарадњи у поморском транспорту. Поморски транспорт се обавља у складу са међународним конвенцијама у области поморства, које су обе државе ратификовале. Република Кипар је на тридесетпрвој седници у новембру 2001посредством Министарства спољних послова нотом број 1290 од 4. године одобрила Међународни уговор о биљним генетичким ресурсима за храну и пољопривреду. Сходно члану 25. уговор је био отворен за потписивање од 3.11.2001. године до 4.11.2002јуна 2012. године, у седишту ФАО доставила Министарству саобраћаја „Нацрт споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Кипар о трговачкој морнарици“. Министарство саобраћаја оценило је прихватљивом инцијативу Република Кипар за све чланице ФАОзакључивање предметног споразума, као с обзиром да постоји могућност превоза путника и за нечланице уколико су чланице Уједињених нација, неке од њених специјализованих агенција или Међународну агенцију за атомску енергију. Уговор је ступио терета између српских лука и пристаништа која се налазе на снагу 29. јуна 2004. годинеунутрашњим водним путевима (река Дунав) који имају излаз на Црно море, а по истеку 90 дана тиме и везу са лукама у Републици Кипар. Закључивање Споразума о сарадњи у поморском транспорту између Републике Србије и Република Кипар преставља нови конкретан допринос за стварање повољнијих услова за даље унапређење билатералне економске сарадње између две државе. Такође, Споразумом се даје на важности поморском транспорту, посебно имајући у виду да је Република Србија након ратификације од стране четрдесет држава. Сходно члану 26. овог уговора предвиђено је да су државе након потписивања у обавези да спроведу одговарајућу процедуру ратификације, прихватања или потврђивања истог. Према члану 34. овог уговора, потписани инструмент ратификације, прихватања или потврђивања се депонује код депозитара овог уговора, Генералног директора ФАО. Савезна Република Југославија је потписала Међународни уговор о биљним генетичким ресурсима 1. октобра 2002. године на иницијативу Савезног завода за биљне и животињске генетичке ресурсе. У складу са Уставном повељом државне заједнице Србија и Црна Гора, Одлуком о прихватању споразума држава чланица о дефинисању коначног статуса органа и организација из члана 15. Закона о спровођењу Уставне повеље раздруживања државне заједнице Србија и Црна Гора остала без мора, а да је остала као сукцесор у свим међународним конвенцијама у области поморства које је ратификовала бивша држава. С обзиром да је поморски транспорт један од елемената у превозу и Законом о министарствима (Сл. гласник РС бр. 35/2003) Савезни завод за биљне и животињске генетичке ресурсе је постао део Министарства пољопривреде и водопривреде снадбевању робом тржишта Републике Србије. Циљеви овог уговора су очување , као и одрживо коришћење биљних генетичких ресурса имајући у виду привредне и економске предности поморског транспорта у односу на друге видове транспорта, постоји потреба за храну његовим јачањем и пољопривреду и праведну и једнаку расподелу користи које проистичу из њиховог коришћења, интензивирању сарадње у складу овој области са Конвенцијом о биолошкој разноврсности и циљевима одрживе пољопривреде и сигурности у храни. Поменути циљеви ће се остварити тесним повезивањем овог уговора са Организацијом за храну и пољопривреду Уједињених нација и са Конвенцијом о биолошкој разноврсности. Република Србија је сукцесијом постала потписница Рио декларације о животној средини и развоју из 1992. године, а потврдила је Конвенцију о биолошкој разноврсности 2001. године Законом о потврђивању Конвенције о биолошкој разноврсности („Службени гласник СРЈ” – Међународни уговори, број 11/01)Републиком Кипар. Имајући у виду посебну природу биљних генетичких ресурса наведено, Министарство саобраћај покренуло је иницијативу за храну закључивање Споразума о сарадњи у поморском транспорту. Влада је на седници одржаној дана 6. септембра 2012. године xxxxxx Xxxxxxxx 05 Број: 018-5578/2012 којим је утврдила Основу за вођење преговора и пољопривредузакључивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Кипар о сарадњи у области поморског транспорта и усвојила текст Споразума. Министарство саобраћаја је наведени текст Споразум посредством Министарства спољних послова доставило кипарској страни, створeних ради започињања преговора за закључивање Споразума. Текст Споразума је дипломатским путем усаглашаван са кипарском страном два пута и то: 13. септембра 2012. године и 24. децембра 2012. године. Након усаглашавања ставова о тексту Споразума Влада је закључком 05 Број: 018-9178/2012 усвојила Извештај о вођењу преговора за закључивање Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Кипар о сарадњи у вековном процесу одабирања области поморског транспорта и гајењаусвојила усаглашени текст Споразума. Приликом билатералних сусрета делегација Републике Србије и Републике Кипар који су одржани дана 30. јануара 2013. године у Београду, намеће се потреба Xxxxxxx Xxxxxxx, министар саобраћаја и Xxxxxxxx Xxxxxxxx, министар саобраћаја и инфраструктуре Републике Кипар потписали су Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Кипар о сарадњи у области поморског транспорта. Доношење Закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Кипар о сарадњи у области поморског транспорта, представља нови конкретан допринос стварању повољнијих услова за адекватним правним и организационим решењима за њихово очување и коришћење, обзиром да су ови ресурси носиоци отпорности на болести и сушу, прилагодљиви новим климатским и биолошким изазовима. Процес оплемењивања који за циљ има стварање нове сорте је веома скуп и дуготрајан, јер се најчешће комбинује генетички материјал из 20-30 земаља. Прихватањем договорених одредби Међународног уговора о биљним генетичким ресурсима за храну и пољопривреду Србија ће постати једна од 120 земаља које су приступиле мултилатералном систему размене биљних генетичких ресурса, неопходних за стварање нових сорти. Овај уговор односи се на биљне генетичке ресурсе за храну и пољопривреду. Свака Уговорна страна осигурава усклађеност својих закона, прописа и процедура са обавезама предвиђеним у овом уговору. Уговор предвиђа следеће обавезе: Промовисање интегрисаног приступа истраживању, очувању и одрживом коришћењу биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду, а посебно је потребно: - промовисати колекционисање биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду и прикупљање релевантних информација о тим биљним генетичким ресурсима, њиховој угрожености и потенцијалној употреби, - промовисати или подржавати настојања пољопривредника и локалних заједница у управљању и очувању биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду на пољопривредним газдинствима; - промовисати in situ очување дивљих сродника усева и самоникле биљке за производњу хране, - развијати сарадњу у циљу промовисања развоја ефикасног и одрживог система еx situ очувања, посвећујући посебну пажњу потреби за адекватном документацијом, карактеризацијом, регенерацијом и евалуацијом; поспешујући развој и трансфер одговарајућих технологија, са циљем побољшања одрживог коришћења биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду, - пратити очување вијабилности, степен варијације и генетички интегритет колекција биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду. Уговорне стране ће развити и спроводити одговарајуће политичке и правне мере којима се промовише одрживо коришћење биљних генетичких ресурса за храну и пољоприведу. Свака уговорна страна ће, према потреби, интегрисати у своје политике и програме пољопривредног и руралног развоја и сарађивати са другим уговорним странама, непосредно или преко ФAO и других релевантних међународних организација, у очувању и одрживом коришћењу биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду. Уговором је предвиђено да ће уговорне стране промовисати пружање техничке помоћи другим уговорним странама, нарочито земљама у развоју или земљама са привредом у транзицији, било билатерално или преко одговарајућих међународних организација, са циљем олакшавања спровођења овог уговора. У односима са другим државама, уговорне стране признају суверена права држава на њихове властите биљне генетичке ресурсе за храну и пољопривреду, укључујући и то да ингеренцију за одређивање приступа тим ресурсима имају националне владе у складу са националним законодавством. У остваривању својих суверених права, уговорне стране су сагласне да ће успоставити мултилатерални систем који је ефикасан, делотворан и транспарентан, како са циљем обезбеђења лакшег приступа биљним генетичким ресурсима за храну и пољопривреду, тако и ради заједничког учествовања на праведан и једнак начин, у расподели користи које проистичу из коришћења тих ресурса, и то на начин да се међусобно допуњавају и потпомажу. Неопходно је именовање Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде као надлежног органа који ће на нивоу државе спроводити обавезе преузете овим уговоромдаље унапређење билатералне сарадње између двеју држава.

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ УГОВОРА. Конференција Oрганизације Разлози за храну потврђивањe Споразума о зајму између KfW, Франкфурт на Маjни и пољопривреду Уједињених нација - ФАО је на тридесетпрвој седници у новембру 2001. године одобрила Међународни уговор о биљним генетичким ресурсима за храну и пољопривреду. Сходно члану 25. уговор је био отворен за потписивање од 3.11.2001. године до 4.11.2002. годинеРепублике Србије, у седишту ФАО износу до 15.000.000 евра за све чланице ФАОПројекат „Енергетске ефикасности у јавним објектима” (у даљем тексту: Споразум о зајму), као и за нечланице уколико садржани су чланице Уједињених нација, неке од њених специјализованих агенција или Међународну агенцију за атомску енергијуу одредби члана 5. Уговор је ступио на снагу 29. јуна 2004. године, а по истеку 90 дана након ратификације од стране четрдесет држава. Сходно члану 26. овог уговора предвиђено је да су државе након потписивања у обавези да спроведу одговарајућу процедуру ратификације, прихватања или потврђивања истог. Према члану 34. овог уговора, потписани инструмент ратификације, прихватања или потврђивања се депонује код депозитара овог уговора, Генералног директора ФАО. Савезна Република Југославија је потписала Међународни уговор о биљним генетичким ресурсима 1. октобра 2002. године на иницијативу Савезног завода за биљне и животињске генетичке ресурсе. У складу са Уставном повељом државне заједнице Србија и Црна Гора, Одлуком о прихватању споразума држава чланица о дефинисању коначног статуса органа и организација из члана 15став 2. Закона о спровођењу Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора и Законом о министарствима (Сл. гласник РС бр. 35/2003) Савезни завод за биљне и животињске генетичке ресурсе је постао део Министарства пољопривреде и водопривреде Републике Србије. Циљеви овог уговора су очување и одрживо коришћење биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду и праведну и једнаку расподелу користи које проистичу из њиховог коришћења, у складу са Конвенцијом о биолошкој разноврсности и циљевима одрживе пољопривреде и сигурности у храни. Поменути циљеви ће се остварити тесним повезивањем овог уговора са Организацијом за храну и пољопривреду Уједињених нација и са Конвенцијом о биолошкој разноврсности. Република Србија је сукцесијом постала потписница Рио декларације о животној средини и развоју из 1992. године, а потврдила је Конвенцију о биолошкој разноврсности 2001. године Законом о потврђивању Конвенције о биолошкој разноврсности јавном дугу („Службени гласник СРЈ” – Међународни уговориРС”, бр. 61/05, 107/09 и 78/11) према којој Народна скупштина одлучује о задуживању Републике Србије путем узимања дугорочних кредита, задуживању за финансирање инвестиционих пројеката, о давању гаранција и контрагаранција, као и о непосредном преузимању обавезе у својству дужника по основу дате гаранције. Чланом 3. Закона о буџету Републике Србије за 2015. годину („Службени гласник РС”, број 11/01142/14), предвиђено је да Република Србија може да се задужи код Немачке развојне банке KfW, Франкфурт на Мајни у износу до 15.000.000 евра (словима: петнаестмилиона), за спровођење Пројекта енергетске ефикасности у јавним објектима. Имајући Закључком Владе 05 Број: 48-11258/2013 од 30. децембра 2013. године утврђена је Основа за вођење преговора са Немачком развојном банком KfW, Франкфурт на Мајни у виду посебну природу биљних генетичких ресурса вези са одобравањем зајма Републици Србији за храну Пројекат енергетске ефикасности у јавним зградама/школама. На преговорима са представницима Немачке развојне банке KfW, Франкфурт на Мајни (у даљем тексту: KfW), између осталог, утврђен је текст Споразума о зајму између KfW-а и пољопривреду, створeних у вековном процесу одабирања и гајења, намеће се потреба за адекватним правним и организационим решењима за њихово очување и коришћење, обзиром да су ови ресурси носиоци отпорности на болести и сушу, прилагодљиви новим климатским и биолошким изазовима. Процес оплемењивања који за циљ има стварање нове сорте је веома скуп и дуготрајан, јер се најчешће комбинује генетички материјал из 20-30 земаља. Прихватањем договорених одредби Међународног уговора о биљним генетичким ресурсима за храну и пољопривреду Србија ће постати једна од 120 земаља које су приступиле мултилатералном систему размене биљних генетичких ресурса, неопходних за стварање нових сорти. Овај уговор односи се на биљне генетичке ресурсе за храну и пољопривреду. Свака Уговорна страна осигурава усклађеност својих закона, прописа и процедура са обавезама предвиђеним у овом уговору. Уговор предвиђа следеће обавезе: Промовисање интегрисаног приступа истраживању, очувању и одрживом коришћењу биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду, а посебно је потребно: - промовисати колекционисање биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду и прикупљање релевантних информација о тим биљним генетичким ресурсима, њиховој угрожености и потенцијалној употреби, - промовисати или подржавати настојања пољопривредника и локалних заједница у управљању и очувању биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду на пољопривредним газдинствима; - промовисати in situ очување дивљих сродника усева и самоникле биљке за производњу хране, - развијати сарадњу у циљу промовисања развоја ефикасног и одрживог система еx situ очувања, посвећујући посебну пажњу потреби за адекватном документацијом, карактеризацијом, регенерацијом и евалуацијом; поспешујући развој и трансфер одговарајућих технологија, са циљем побољшања одрживог коришћења биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду, - пратити очување вијабилности, степен варијације и генетички интегритет колекција биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду. Уговорне стране ће развити и спроводити одговарајуће политичке и правне мере којима се промовише одрживо коришћење биљних генетичких ресурса за храну и пољоприведу. Свака уговорна страна ће, према потреби, интегрисати у своје политике и програме пољопривредног и руралног развоја и сарађивати са другим уговорним странама, непосредно или преко ФAO и других релевантних међународних организацијаРепублике Србије, у очувању и одрживом коришћењу биљних генетичких ресурса износу до 15.000.000 евра за храну и пољопривредуПројекат „Енергетске ефикасности у јавним објектима”. Уговором Споразумом о зајму између осталог, предвиђено је предвиђено да ће уговорне стране промовисати пружање техничке помоћи другим уговорним странама, нарочито земљама у развоју или земљама са привредом у транзицији, било билатерално или преко одговарајућих међународних организација, са циљем олакшавања спровођења овог уговора. У односима са другим државама, уговорне стране признају суверена права држава на њихове властите биљне генетичке ресурсе за храну и пољопривреду, укључујући и то да ингеренцију за одређивање приступа тим ресурсима имају националне владе у складу са националним законодавством. У остваривању својих суверених права, уговорне стране су сагласне да ће успоставити мултилатерални систем који је ефикасан, делотворан и транспарентан, како са циљем обезбеђења лакшег приступа биљним генетичким ресурсима за храну и пољопривреду, тако и ради заједничког учествовања на праведан и једнак начин, у расподели користи које проистичу из коришћења тих ресурса, и то на начин да се међусобно допуњавају и потпомажу. Неопходно је именовање Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде као надлежног органа који ће на нивоу државе спроводити обавезе преузете овим уговором.следеће:

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ УГОВОРА. Конференција Oрганизације за храну и пољопривреду Уједињених нација - ФАО Влада је на тридесетпрвој седници у новембру 2001Закључком 05 Број: 337- 7869/2012-1, од 8. новембра 2012. године одобрила Међународни уговор утврдила Основу за закључивање Споразума о биљним генетичким ресурсима за храну стратешкој економској сарадњи између Владе Републике Србије и пољопривредуКанадске комерцијалне корпорације и овластила Xxxxxxxxxx Xxxxxx, првог потпредседника Владе да у име Владе потпише Споразум о стратешкој економској сарадњи. Сходно члану 25Споразум о стратешкој економској сарадњи између Владе Републике Србије и Канадске комерцијалне корпорације потписан је 15. уговор је био отворен за потписивање од 3.11.2001новембра 2012. године до 4.11.2002у Халифаксу, Канада. У име Владе, као заступника Републике Србије, Споразум је потписао Xxxxxxxxxx Xxxxx, први потпредседник Владе, а у име Канадске комерцијалне корпорације Xxxx Xxxxxxxx, председник и извршни директор. Закључење Споразума о стратешкој економској сарадњи представља значајан допринос унапређењу билатералне економске сарадње Републике Србије и Канаде, јер се њиме обезбеђује успостављање правног оквира чиме се стварају услови за заснивање сарадње уговорних страна и њихових надлежних органа у циљу реализације пројеката у оним секторима који су од стратешког значаја за даљи економски развој Републике Србије а који обухватају, између осталог, инфраструктуру, енергетику (посебно хидро- енергетски сектор), индустрију и пољопривредно-прехрамбени сектор. Канадска комерцијална корпорација, као државна агенција овлашћена за послове међународне сарадње, предложила је Влади Републике Србије да потпишу споразум о стратешкој економској сарадњи, којим би се додатно интензивирала билатерална привредна сарадња две земље. Канадска комерцијална корпорација, као државна агенција, основана је законом Канаде из 1985. године, са овлашћењем да уговара послове из области међународне сарадње, олакшава трговинску размену између Канаде и других земаља, пружа комерцијална решења, која су прихватљива како за страног партнера тако и канадског добављача. Послови уговорени од стране ове агенције пружају иностраној Влади гаранцију Владе Канаде да ће уговорени посао бити реализован у седишту ФАО за складу са условима које су Стране договориле. Канадске компаније све чланице ФАО, као и за нечланице уколико су чланице Уједињених нација, неке од њених специјализованих агенција или Међународну агенцију за атомску енергију. Уговор је ступио више разматрају могућност уласка на снагу 29. јуна 2004. годинесрпско тржиште, а по истеку 90 дана након ратификације посебно су интересантни сектори енергетике, инфраструктуре и прехране. Један од пројеката који требало да реализује канадско-кинески конзорцијум (реверзибилна хидро-електрана Бистрица на Лиму), представља почетак великих канадских инвестиција у Републици Србији, од 600 милиона до 1,2 млрд УСД, зависно од потенцијала и капацитета у нашој земљи. Да би се то остварило у што краћем року, са канадске стране је предложено закључивање једног споразума о економској сарадњи општег типа, који има правну снагу обавезујућу за потписнике, али је истовремено и важан сигнал канадским инвеститорима и компанијама које разматрају могућу сарадњу са српским предузећима. Саставни део споразума јесте и Анекс А, у којем су наведени појединачни пројекти за које је канадска страна заинтересована и односе се на енергетски сектор. Иначе, сличну форму сарадње, канадска страна широко примењује са бројним другим земљама, јер се показао као ефикасан начин да се компаније из Канаде ангажују на одређеним тржиштима на дугорочној основи. Споразумом се регулишу следећа питања: - У преамбули се наводи основни интерес и разлози због који су се стране потписнице сагласиле да потпишу овај споразум. - У члану 1. наведено је да Влада Републике Србије има намеру да развија одређене пројекте користећи знања канадских стручњака и експертизу. Након анализе ових пројеката од стране четрдесет државаВладе Републике Србије, они ће на основу заједничког договора Страна бити уврштени у Анекс А, који представља саставни део овог Споразума, и садржи листу пројеката који Стране треба да проуче и заједнички договоре начин и услове њихове реализације. Сходно - У члану 262. овог уговора наводи се да је Канадска комерцијална корпорација државна агенција овлашћена за уговарање послова из области међународне сарадње, чија је улога да олакша трговинску размену између Канаде и других земаља, пружањем комерцијалних решења која су прихватљива како за страног партнера тако и канадског добављача. Послови уговорени од стране ове агенције пружају иностраној Влади гаранцију Владе Канаде да ће уговорени посао бити реализован у складу са условима које су Стране договориле. - Чланом 3. предвиђено је да су државе након потписивања у обавези да спроведу одговарајућу процедуру ратификацијеће се активности из споразума реализовати склапањем споразума, прихватања или потврђивања истог. Према члану 34. овог уговора, потписани инструмент ратификацијепрограма или пројеката које ће припремати надлежни органи и институције Страна и привредна друштва две земље. - У члану 4. наводи се да су канадске компаније постале глобални лидери у производњи различитих производа и пружању услуга у области инфраструктуре, прихватања енергетике, индустријске производње, пољопривредно-прехрамбеном сектору и на тај начин Влади Републике Србије пружају могућност избора најразноврснијих производа, услуга и решења у конкретним областима. - Чланом 5. предвиђено је да ће Канадска комерцијална корпорација доставити понуде оних канадских компанија које су биле предмет провере способности од стране ове корпорације у вези са њиховим техничким, финансијским и управљачким способностима. - Чланом 6. предвиђа се да Канадска комерцијална корпорација може доставити и своје предлоге понуда и када се то од ње не тражи. - Чланом 7. Канадска комерцијална корпорација је сагласна да, уколико се то од ње тражи, пружи подршку Влади Републике Србије у утврђивању могућих канадских извора финансирања у циљу подршке реализацији пројеката из различитих области. - У члану 8.наведено је да ће се у циљу спровођења и праћења реализације овог Споразума, координација и комуникација одржавати између представника Канадске комерцијалне корпорације и надлежног министарства или потврђивања се депонује код депозитара овог уговора, Генералног директора ФАО. Савезна Република Југославија је потписала Међународни уговор о биљним генетичким ресурсима 1. октобра 2002. године на иницијативу Савезног завода за биљне и животињске генетичке ресурсе. У складу са Уставном повељом државне заједнице Србија и Црна Гора, Одлуком о прихватању споразума држава чланица о дефинисању коначног статуса органа и организација из члана 15. Закона о спровођењу Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора и Законом о министарствима (Сл. гласник РС бр. 35/2003) Савезни завод за биљне и животињске генетичке ресурсе је постао део Министарства пољопривреде и водопривреде Владе Републике Србије. Циљеви овог уговора - У члану 9. наведен је начин примене споразума. - У члану 10. наводи се место потписивања споразума. На основу наведеног, закључује се да су очување и одрживо коришћење биљних генетичких ресурса разлози за храну и пољопривреду и праведну и једнаку расподелу користи које проистичу из њиховог коришћења, у складу са Конвенцијом о биолошкој разноврсности и циљевима одрживе пољопривреде и сигурности у храни. Поменути циљеви ће се остварити тесним повезивањем овог уговора са Организацијом за храну и пољопривреду Уједињених нација и са Конвенцијом о биолошкој разноврсности. Република Србија је сукцесијом постала потписница Рио декларације о животној средини и развоју из 1992. године, а потврдила је Конвенцију о биолошкој разноврсности 2001. године Законом доношење Закона о потврђивању Конвенције Споразума о биолошкој разноврсности („Службени гласник СРЈ” – Међународни уговори, број 11/01). Имајући стратешкој економској сарадњи између Владе Републике Србије и Канадске комерцијалне корпорације садржани у виду посебну природу биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду, створeних у вековном процесу одабирања и гајења, намеће се потреба за адекватним правним и организационим решењима за њихово очување и коришћење, обзиром да су ови ресурси носиоци отпорности на болести и сушу, прилагодљиви новим климатским и биолошким изазовима. Процес оплемењивања који за циљ има стварање нове сорте је веома скуп и дуготрајан, јер се најчешће комбинује генетички материјал из 20-30 земаља. Прихватањем договорених одредби Међународног уговора о биљним генетичким ресурсима за храну и пољопривреду Србија ће постати једна од 120 земаља које су приступиле мултилатералном систему размене биљних генетичких ресурса, неопходних за стварање нових сорти. Овај уговор односи се на биљне генетичке ресурсе за храну и пољопривреду. Свака Уговорна страна осигурава усклађеност својих закона, прописа и процедура са обавезама предвиђеним у овом уговору. Уговор предвиђа следеће обавезе: Промовисање интегрисаног приступа истраживању, очувању и одрживом коришћењу биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду, а посебно је потребно: - промовисати колекционисање биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду и прикупљање релевантних информација о тим биљним генетичким ресурсима, њиховој угрожености и потенцијалној употреби, - промовисати или подржавати настојања пољопривредника и локалних заједница у управљању и очувању биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду на пољопривредним газдинствима; - промовисати in situ очување дивљих сродника усева и самоникле биљке за производњу хране, - развијати сарадњу у циљу промовисања развоја ефикасног и одрживог система еx situ очувања, посвећујући посебну пажњу потреби за адекватном документацијом, карактеризацијом, регенерацијом и евалуацијом; поспешујући развој и трансфер одговарајућих технологија, са циљем побољшања одрживог коришћења биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду, - пратити очување вијабилности, степен варијације и генетички интегритет колекција биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду. Уговорне стране ће развити и спроводити одговарајуће политичке и правне мере којима се промовише одрживо коришћење биљних генетичких ресурса за храну и пољоприведу. Свака уговорна страна ће, према потреби, интегрисати у своје политике и програме пољопривредног и руралног развоја и сарађивати са другим уговорним странама, непосредно или преко ФAO и других релевантних међународних организација, у очувању и одрживом коришћењу биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду. Уговором је предвиђено да ће уговорне стране промовисати пружање техничке помоћи другим уговорним странама, нарочито земљама у развоју или земљама са привредом у транзицији, било билатерално или преко одговарајућих међународних организација, са циљем олакшавања спровођења овог уговора. У односима са другим државама, уговорне стране признају суверена права држава на њихове властите биљне генетичке ресурсе за храну и пољопривреду, укључујући и то да ингеренцију за одређивање приступа тим ресурсима имају националне владе у складу са националним законодавством. У остваривању својих суверених права, уговорне стране су сагласне да ће успоставити мултилатерални систем који је ефикасан, делотворан и транспарентан, како са циљем обезбеђења лакшег приступа биљним генетичким ресурсима за храну и пољопривреду, тако и ради заједничког учествовања на праведан и једнак начин, у расподели користи које проистичу из коришћења тих ресурса, и то на начин жељи потписница Споразума да се међусобно допуњавају унапреди економска сарадња кроз заједничко учешће у осмишљавању, развоју и потпомажуреализацији конкретних пројеката у приоритетним секторима од стратешког значаја за даљи одрживи економски развој Републике Србије. Неопходно је именовање Министарства пољопривредеПотврђивањем овог Споразума стварају се услови за реализацију значајних инвестиција чиме би се подстакао економски развој Републике Србије улагањем у секторе енергетике, шумарства и водопривреде као надлежног органа који ће на нивоу државе спроводити обавезе преузете овим уговороминфраструктуре, индустрије, пољопривредно-прехрамбени.

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ УГОВОРА. Конференција Oрганизације Иницијатива за храну усаглашавање границе надлежности за пружање услуга у ваздушном саобраћају у делу ваздушног простора Босне и пољопривреду Уједињених нација - ФАО Херцеговине уз границу са Републиком Србијом, потекла је на тридесетпрвој седници од стране Министарства комуникација и промета Босне и Херцеговине, услед постојања потребе да Агенција за пружање услуга у новембру 2001зрачној пловидби Босне и Херцеговине (BHANSA) преузме пружање услуга у ваздушној пловидби у највећем делу ваздушног простора Босне и Херцеговине, али и да у једном делу ваздушног простора Босне и Херцеговине уз границу са Републиком Србијом Контрола летења Србије и Црне Горе SMATSA д.о.о. године одобрила Међународни уговор о биљним генетичким ресурсима Београд (SMATSA) остане надлежна за храну и пољопривредупружање услуга. Сходно члану 25. уговор Такође, оцењено је био отворен за потписивање од 3.11.2001. године до 4.11.2002целисходним да се после скоро двадесет година примене Споразума из 2000. године, закључи нови споразум којим би се поменута питања уредила на модеран начин у седишту ФАО складу са структуром Заједничког модела EUROCONTROL за све чланице ФАО, као споразуме о координацији и за нечланице уколико су чланице Уједињених нација, неке од њених специјализованих агенција или Међународну агенцију за атомску енергију. Уговор је ступио на снагу 29. јуна 2004. године, а по истеку 90 дана након ратификације од стране четрдесет држава. Сходно члану 26. овог уговора предвиђено је да су државе након потписивања у обавези да спроведу одговарајућу процедуру ратификације, прихватања или потврђивања истог. Према члану 34. овог уговора, потписани инструмент ратификације, прихватања или потврђивања се депонује код депозитара овог уговора, Генералног директора ФАО. Савезна Република Југославија је потписала Међународни уговор о биљним генетичким ресурсима 1. октобра 2002. године на иницијативу Савезног завода за биљне и животињске генетичке ресурсеактуелним тренутком. У складу са Уставном повељом државне заједнице Србија напред изнетим, Владе Републике Србије је усвојила Закључак 05 Број: 018-9368/2019-02, од 23. септембра 2019.године, којим је потврђена Основа за вођење преговора у циљу закључења Споразума. Закључком Владе Републике Србије 05 Број: 018-10884/2019 од 31. октобра 2019.године, констатовано је да је Одбор за просторно планирање, саобраћај, инфраструктуру и Црна Горателекомуникације Народне скупштине дао сагласност за привремену примену Споразума и дато је овлашћење за потписивање. Закључком Владе Републике Србије 05 Број: 018-11934/2019 од 28. новембра 2019.године, Одлуком прихваћен је Извештај о прихватању споразума држава чланица о дефинисању коначног статуса органа преговорима у циљу закључења Споразума. Наведени Споразум потписали су, путем коресподенсије, Xxxxxx Xxxxxxxxxx, потпредседник Владе и организација из члана 15. Закона о спровођењу Уставне повеље државне заједнице Србија министарка грађевинарства, саобраћаја и Црна Гора и Законом о министарствима (Сл. гласник РС бр. 35/2003) Савезни завод за биљне и животињске генетичке ресурсе је постао део Министарства пољопривреде и водопривреде инфраструктуре Републике Србије, Xxxxx Xxxxxxxx, министар саобраћаја и поморства Црне Горе и Xxxxx Xxxxxxxx, министар комуникацаја и транспорта Босне и Херцеговине. Циљеви овог уговора су очување Потврђивање Споразума представљаће дугорочни правни основ за утврђивање надлежности за пружање услуга у ваздушном саобраћају у делу ваздушног простора Босне и одрживо коришћење биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду и праведну и једнаку расподелу користи које проистичу из њиховог коришћења, у складу Херцеговине уз границу са Конвенцијом о биолошкој разноврсности и циљевима одрживе пољопривреде и сигурности у храни. Поменути циљеви ће се остварити тесним повезивањем овог уговора са Организацијом за храну и пољопривреду Уједињених нација и са Конвенцијом о биолошкој разноврсности. Република Србија је сукцесијом постала потписница Рио декларације о животној средини и развоју из 1992. године, а потврдила је Конвенцију о биолошкој разноврсности 2001. године Законом о потврђивању Конвенције о биолошкој разноврсности („Службени гласник СРЈ” – Међународни уговори, број 11/01). Имајући у виду посебну природу биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду, створeних у вековном процесу одабирања и гајења, намеће се потреба за адекватним правним и организационим решењима за њихово очување и коришћење, обзиром да су ови ресурси носиоци отпорности на болести и сушу, прилагодљиви новим климатским и биолошким изазовима. Процес оплемењивања који за циљ има стварање нове сорте је веома скуп и дуготрајан, јер се најчешће комбинује генетички материјал из 20-30 земаља. Прихватањем договорених одредби Међународног уговора о биљним генетичким ресурсима за храну и пољопривреду Србија ће постати једна од 120 земаља које су приступиле мултилатералном систему размене биљних генетичких ресурса, неопходних за стварање нових сорти. Овај уговор односи се на биљне генетичке ресурсе за храну и пољопривреду. Свака Уговорна страна осигурава усклађеност својих закона, прописа и процедура са обавезама предвиђеним у овом уговору. Уговор предвиђа следеће обавезе: Промовисање интегрисаног приступа истраживању, очувању и одрживом коришћењу биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду, а посебно је потребно: - промовисати колекционисање биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду и прикупљање релевантних информација о тим биљним генетичким ресурсима, њиховој угрожености и потенцијалној употреби, - промовисати или подржавати настојања пољопривредника и локалних заједница у управљању и очувању биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду на пољопривредним газдинствима; - промовисати in situ очување дивљих сродника усева и самоникле биљке за производњу хране, - развијати сарадњу у циљу промовисања развоја ефикасног и одрживог система еx situ очувања, посвећујући посебну пажњу потреби за адекватном документацијом, карактеризацијом, регенерацијом и евалуацијом; поспешујући развој и трансфер одговарајућих технологија, са циљем побољшања одрживог коришћења биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду, - пратити очување вијабилности, степен варијације и генетички интегритет колекција биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду. Уговорне стране ће развити и спроводити одговарајуће политичке и правне мере којима се промовише одрживо коришћење биљних генетичких ресурса за храну и пољоприведу. Свака уговорна страна ће, према потреби, интегрисати у своје политике и програме пољопривредног и руралног развоја и сарађивати са другим уговорним странама, непосредно или преко ФAO и других релевантних међународних организација, у очувању и одрживом коришћењу биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду. Уговором је предвиђено да ће уговорне стране промовисати пружање техничке помоћи другим уговорним странама, нарочито земљама у развоју или земљама са привредом у транзицији, било билатерално или преко одговарајућих међународних организација, са циљем олакшавања спровођења овог уговора. У односима са другим државама, уговорне стране признају суверена права држава на њихове властите биљне генетичке ресурсе за храну и пољопривреду, укључујући и то да ингеренцију за одређивање приступа тим ресурсима имају националне владе у складу са националним законодавством. У остваривању својих суверених права, уговорне стране су сагласне да ће успоставити мултилатерални систем који је ефикасан, делотворан и транспарентан, како са циљем обезбеђења лакшег приступа биљним генетичким ресурсима за храну и пољопривреду, тако и ради заједничког учествовања на праведан и једнак начин, у расподели користи које проистичу из коришћења тих ресурса, и то на начин да се међусобно допуњавају и потпомажу. Неопходно је именовање Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде као надлежног органа који ће на нивоу државе спроводити обавезе преузете овим уговоромРепубликом Србијом.