Споразумни раскид уговора. Немачки грађански законик пре свега предвиђа могућност да уговорне стране постигну споразум којим стављају ван снаге обавезујуће дејство уговора о наслеђивању, на тај начин што ће пред јавним бележником, у форми јавнобележничког акта, сачинити нови уговор којим ће се констатовати да се иницијални уговор о наслеђивању раскида.121 По слову законског текста, још један услов који се мора испунити јесте тај да уговорни оставилац мора бити лично присутан.122 На основу наведеног, закључује се да је за споразумни раскид уговора у немачком праву неопходна иста форма у којој се закључује уговор о наслеђивању. Под споразумним раскидом уговора третира се и касније сачињавање заједничког завештања супружника или партнера из регистрованих истополних заједница, ако се одредбом у завештању констатује да се тим завештањем стављају ван снаге дејства уговора о наслеђивању.123 Путем завештања уговорни оставилац може опозвати легате и налоге, међутим уговорни легатар се са тим опозивом мора сагласити,124 па се и овај начин престанак дејства уговора о наслеђивању може подвести под споразумни раскид уговора. Последњи начин на који уговор о наслеђивању може престати споразумом уговорних страна односи се на ситуацију када уговорачи лично повуку оригиналну исправу, на којој је исписана садржина уговора о наслеђивању, а која се налази у 120 L. Michalski, op. cit. стр. 92. 121 § 2290 ст. 1 и ст. 3 Немачког грађанског законика. 122 § 2290 ст. 2 Немачког грађанског законика. 123 § 2292 Немачког грађанског законика. 124 § 2291 Немачког грађанског законика. Изјава мора бити оверена пред нотаром и неопозива је. јавнобележничком депозиту. Јавни бележник је у обавези да врати уговорним странама оригиналну исправу, и у том тренутку престају дејства уговора. Законодавац је омогућио уговорним странама да доцније врате оригиналну исправу нотару, али услов је да обе уговорне стране буду у животу.125
