Једнострани опозив уговора. Немачки законодавац предвидео је три случаја када уговорни оставилац може једнострано опозвати или одустати од уговора, а то је могуће у следећим случајевима: када је уговорни оставилац то право резервисао са себе уговором, када уговорни наследник својим понашањем испуњава услове за искључење из права на нужни део и када уговорни наследник не испуњава своје обавезе према уговорном оставиоцу, на чије испуњење се обавезао приликом закључења уговора. Први случај једностраног одустанка од уговора односи се на ситуацију када је уговорни оставилац у уговор о наслеђивању унео клаузулу којом омогућава себи да у неком будућем тренутку једнострано опозове уговорна располагања.126 У теорији се овакав одустанак назива „придржај права на одустанак“.127 Ова уговорна резерва може се уговорити прећутно, под условом или роком, а може се односити на поједина или сва уговорна располагања.128 С обзиром на то да у немачком праву постоји и узајамни уговор о наслеђивању, о коме је већ било речи, правило је да се резервисано право на одустанак гаси смрћу друге уговорне стране, с тим што надживели уговарач може опозвати своје располагање тестаментом, под условом да се одрекне располагања које је преминули уговарач учинио у његову корист. Такође, ако једна уговорна страна узајамни уговор опозове за живота обеју уговорних страна, онда се цео уговор о наслеђивању сматра опозваним.129 Други случај једностраног опозива предвиђен је § 2294 Немачког грађанског законика, када се уговорни наследник понаша на начин који се може подвести под разлоге за искључење нужног наследника из § 2333 кодекса. Међутим, неопходно је да се неподобно чињење уговорног наследника јави након закључења уговора.130 125 § 2300 у вези са § 2256 Немачког грађанског законика. 126 § 2293 Немачког грађанског законика. 127 М. Станковић, Уговорно наслеђивање између супружника, стр. 126. 128 L. Michalski, op. cit. стр. 101. 129 § 2298 ст. 2 и ст. 3 Немачког грађанског законика. Уколико је закључен теретни уговор којим се уговорни наследник обавезао да ће као противчинидбу дати или учинити нешто уговорном оставиоцу (која обавеза се најчешће састоји у давању издржавања или плаћању доживотне ренте), јер га је он именовао наследником, па се уговорни наследник оглуши о ту своју обавезу, законодавац је омогућио уговорном оставиоцу да једнострано одустане од уговора о наслеђивању.131 Међутим, ако је уговорни наследник испуњавао своје обавезе до неког момента за време трајања уговора, а уговорни оставилац опозове уговор, онда о...
