KOLEKTIVNO PREGOVARANJE I SINDIKATI

KOLEKTIVNO PREGOVARANJE I SINDIKATI

KOLEKTIVNO PREGOVARANJE JE ORGANIZOVAN PROCES KOJI PREDHODI ZAKLJUČIVANJU KOLEKTIVIH UGOVORA, IZMEĐU POSLODAVCA SA JEDNE STRANE, I ZAPOSLENIH S DRUGE STRANE.NAČELNE TEME PREGOVARANJA SU ZARADE, RADNO VREME I USLOVI RADA.

SINDIKATI

Sindikat je organizacija koju stvaraju radnici. Sindikat može predstavljati radnike u određenoj industriji ili u određenoj kompaniji, a osnovan xx xxxx poboljšanja i održavanja plata, naknada i uslova rada. Sindikati se obično udružuju u sindikalna udruženja i sedišta sindikata.

U mnogim zemljama sindikat može dobiti status pravne ličnosti. Takvi sindikati imaju određena zakonska prava i ovlašćenja, a najvažnije je pravo na kolektivno pregovaranje sa poslodavcem radi poboljšanja plata, radnog vremena i drugih uslova ugovora o xxxx xxxx predstavlja. Kad sindikati nemaju takva prava ili ovlaštenja, obično prijete štrajkovima i drugim kolektivnim akcijama da izvrše pritisak na poslodavca.

KOLEKTIVNO PREGOVARANJE U RS

Nastanak kolektivnog pregovaranja u Republici Nakon Drugog svetskog rata, kolektivno

1931.

Srbiji vezuje se za period između dva svetska rata. U xxx periodu kolektivno pregovaranje kao mogućnost xxxx xx predviđeno donošenjem Zakona o zaštiti radnika Kraljevine Jugoslavije, 1922. godine, a kao obavezno postalo je donošenjem Zakona o radnjama (obrtni zakon)

godine.

pregovaranje u Srbiji bilo xx xxxx nego simboličnog karaktera. Naime, kolektivni ugovori su bili u suprotnosti sa sistemom radničkog samoupravljanja, tj. sa ulogom i položajem radnika, koji su po osnovu Ustava i zakona samostalno uređivali svoje međusobne odnose, te prava i obaveze po osnovu udruženog rada i upravljanja u okviru radne organizacije. Takvo stanje je potrajalo sve do kraja osamdesetih i početka devedesetih xxxxxx dvadesetog veka.

Republika Srbija je ratifikovala sve najvažnije konvencije Međunarodne organizacije rada koje se odnose na kolektivno pregovaranje. U skladu sa Ustavom Republike Srbije iz 1990. godine i Ustavom iz 2006. godine, kolektivno pregovaranje je ustavna kategorija i može se obavljati na nacionalnom nivou za celu teritoriju Republike Srbije

KOLEKTIVNI UGOVORI

xxxx://xxx.xxxxxxxxx-xxxxxxx.xx/x okumenti/scan0012.pdf

Kolektivni ugovori (kolektivne konvencije o radu, tarifni ugovori ili kolektivni ugovori o regulisanju uslova rada) su pismeni sporazumi sindikalne organizacije (predstavnika kolektiva) i poslodavca, kojim se normiraju uslovi rada, prava i obaveze xxx x xxxxx pitanja iz radnog odnosa između radnika i poslodavca. Kolektivni ugovori o radu, umnogome se razlikuju od ugovora o radu, po tome što se kolektivnim ugovorom o radu ne zasniva radni odnos, već u prvom redu normiriaju i regulišu pitanja iz sfere rada iz radnog zakonodavstva.

Primer kolektivnog ugovora

SVRHA PREGOVARANJA

Svrha pregovaranja između sindikata radnika odnosno zaposlenih i udruženja poslodavaca, finalizuje se kroz zaključivanje Kolektivnog ugovora o radu.

Najvažniji elementi procesa kolektivnog pregovaranja su:

1. Pregovaračko ponašanje

2. Pregovaračka moć

4.

3. Teme pregovora Xxxxxx pregovora

na

PREGOVARAČKA POSTUPANJE

Kada menadžment organizacije prizna reprezentativnost sindikatu kao predstavniku zaposlenih, tada se stiču uslovi za pregovaračko ponašanje. Xxx xxxxxx su dužne da pregovaraju na konstruktivan način. Konstruktivno pregovaranje podrazumeva da xxx xxxxxx uvažavaju i poštuju jedna drugu.

Konstruktivnost u pregovorima se ostvaruje sledeći način:

-Xxx xxxxxx su voljne da se sastanu u tačno predviđeno vreme;

-Xxx xxxxxx su spremne da pregovaraju o nadnici, radnom vremenu iuslovima rada;

-Xxx xxxxxx potpisuju pismeni ugovor i obavezuju se na poštovanje;

60

-U slučaju da jedna strana želiraskid ugovora, dužna je informisati drugu stranu u roku od xxxx.

TEME PREGOVARANJA

Načelne teme pregovaranja su zarade, radno vreme i uslovi rada.

PREGOVARAČKA MOĆ

Xxx xxxxxx zauzimaju otvorene pozicije jasno predstavljajući svoje ciljeve, ali i ostavljajući prostor drugoj strani za pregovore. Na primer: sindikat iznosi svoj stav suprotnoj strani o povećanju zarada za 15%, druga strana nudi 10%, prostor za pregovor je 5%. Xxx xxxxxx konstruktivno gledaju da se preostali 5% reši kompromisom i pregovori se završavaju – povećanjem plate za 12,5

PREKID PREGOVARANJA

-Kolektivno prgovaranje ne može biti zaključeno dok predstavnici xxx xxxxxx ne dobiju podršku:

• Predstavnici sindikata od svog članstva

• Predstavnici menadžmenta od upravnog odbora

-Ukoliko se ne postignu dogovori o pojedinim ili više obaveznim pitanjima pregovori se prekidaju.

SADRZINA KOLEKTIVNOG UGOVORA O RADU

-Priznanje poslodavca

-Pravo upravljanja

-Union-shop

-Uslovi rada sindikata

-Raspored xxxx

-Xxxxxx nadnice

-Plaćanje

-Program penzionog i zdravstvenog osiguranja

-Postupak rešavanja sporova

-Trajanje ujgovora

HVALA NA PAZNJI

Xxxxxxx Xxxxxx FA22