Пуно и непуно радно време. Члан 51. Пуно радно време износи 40 часова недељно, ако овим законом није друкчије одређено. Општим актом може да се утврди да пуно радно време буде краће од 40 часова недељно, али не краће од 36 часова недељно. Запослени из става 2. овог члана остварује сва права из радног односа као да ради са пуним радним временом. Непуно радно време, у смислу овог закона, јесте радно време краће од пуног радног времена.
Пуно и непуно радно време. Члан 29.
Пуно и непуно радно време. Члан 23. Пуно радно време у радној недељи са получасовном дневном паузом износи 40 часова. Васпитачу, медицинској сестри и стручном сараднику на почетку школске године издаје се решење о распореду 40-тог часовног радног времена. Непуно радно време јесте радно време које је краће од пуног радног времена, у складу са законом. Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији послова утврђују се послови на којима се обавља рад са непуним радним временом.
Пуно и непуно радно време. Члан 35. Установа је дужна да у року од 30 дана пре указане потребе, запослене обавести о доступности послова са пуним и непуним радним временом оглашавањем обавештења на огласној табли установе. Установа је дужна да пре објављивања обавештења упозна синдикат и размотри његово мишљење о оправданости послова са непуним радним временом. Члан 36. Радни однос заснива се, по правилу, са пуним радним временом у трајању од 40 часова недељно. Радни однос може да се заснује и за рад са непуним радним временом на одређено и на неодређено време. Установа је дужна да запосленом који ради са непуним радним временом обезбеди исте услове рада као и запосленом са пуним радним временом који ради на истим или сличним пословима. Директор је дужан да благовремено обавести запослене о доступности послова са пуним и непуним радним временом и да размотри захтев запосленог са непуним радним временом за прелазак на пуно радно време, као и запосленог са пуним радним временом за прелазак на непуно радно време. 2.