Разлози за потврђивање Споразума. 1. Доношењем Закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Великог Војводства Луксембург о размени и узајамној заштити тајних података о размени и узајамној заштити тајних података, Република Србија показује спремност да билатералну сарадњу са Луксембургом унапреди и у сектору безбедности, уз међусобно дефинисан начин размене и заштите тајних података.
2. У Стратегији националне безбедности, Република Србија је дефинисала основна опредељења политике националне безбедности као што је унапређење односа са чланицама Европске уније и чланицама и партнерима НАТО. Доношењем Закона о потврђивању Споразума стварају се услови за интензивнију и делотворнију сарадњу са државом која је чланица Европске уније и НАТО.
3. Доношењем Закона о потврђивању Споразума стварају се услови заједничког деловања против изазова, ризика и претњи који се односе не само на Републику Србију, већ представљају глобалне изазове, ризике и претње.
4. Доношењем Закона о потврђивању Споразума стварају се услови за ефикаснију сарадњу државних органа Републике Србије и Луксембурга у области унутрашњих послова, правосуђа, спољних послова, одбране и служби безбедности као и сарадњу са привредним субјектима са територије друге државе чије пословање се односи на области наменске индустрије и производњу и пружање услуга за потребе безбедносног сектора.
Разлози за потврђивање Споразума. Разлози за потврђивање Споразума о зајму (Пројекат развоја локалне инфраструктуре и институционалног јачања локалних самоуправа) између Републике Србије и Међународне банке за обнову и развој који је потписан у Београду, 3. и 14. децембра 2022. године (у даљем тексту: Споразум о зајму), садржани су у одредби члана 5. став 2. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15, 95/18, 91/19 и 149/20), према којој Народна скупштина одлучује о задуживању Републике Србије и одредби члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13), према којој Народна скупштина, између осталог, потврђује уговоре којима се стварају финансијске обавезе за Републику Србију. Законом о буџету Републике Србије за 2022. годину („Службени гласник РС”, бр. 110/21 и 125/22) и Законом о буџету Републике Србије за 2023. годину („Службени гласник РС”, број 138/22) у члану 3. предвиђено је задуживање код Међународне банке за обнову и развој до износа од 88.400.000 ЕУР за Пројекат развоја локалне инфраструктуре и институционалног јачања локалних самоуправа (у даљем тексту: Пројекат). Како би подржала локални економски и урбани развој, Влада је 2019. године усвојила Стратегију одрживог урбаног развоја Републике Србије до 2030. године („Службени гласник РС”, број 47/19 ‒ у даљем тексту: Стратегија). Стратегија представља интегрисани пакет за планирање следеће фазе развоја градова и општина Србије. Његови главни циљеви су: одрживи економски развој; побољшано управљање градским насељима и урбаним срединама; друштвено благостање и виши квалитет животне средине. Примена Стратегије ће допринети процесу придруживања Србије Европској унији (у даљем тексту: ЕУ) и усклађивању њене политике урбаног развоја са циљевима Урбане агенде ЕУ и Зеленог договора ЕУ. У складу са Закључком Владе 05 Број: 48-365/2022 од 20. јануара 2022. године, којим је утврђена Основа за преговоре са Међународном банком за обнову и развој и Француском агенцијом за развој у вези са одобравањем зајма за Пројекат развоја локалне инфраструктуре и институционалног јачања локалних самоуправа и одређен преговарачки тим Републике Србије, стране су одржале преговоре дана 24. јануара 2022. године путем аудио-видео комуникације. Том приликом су договорени услови и начин коришћења зајма у износу од 88.400.000 ЕУР и усаглашене су одредбе Споразума о зајму.
Разлози за потврђивање Споразума. Разлози за потврђивање Споразума између Владе Републике Србије и Rondex Finance, Inc. о регулисању неизмиреног дуга Републике Србије према Rondex Finance, Inc. из периода клириншког начина плаћања, који је закључен 8. фебруара 2019. године (у даљем тексту: Споразум о регулисању клириншког дуга), садржани су у одредби члана 7. Завршне одредбе наведеног споразума, према којој Споразум о регулисању клириншког дуга ступа на снагу након што Rondex Finance, Inc. потврди српској страни да је примио копију Службеног гласника Републике Србије у коме је објављен закон о потврђивању овог споразума од стране Народне скупштине Републике Србије.
Разлози за потврђивање Споразума. Споразумом између Владе Републике Србије и Владе Уједињених Арапских Емирата о сарадњи у области одбране, чије се потврђивање предлаже овим законом, опредељују се основни циљеви и принципи на којима ће се заснивати сарадња у области одбране између влада Републике Србије и Уједињених Арапских Емирата, односно њихових надлежних органа, а у циљу доприноса развоју целокупних билатералних односа две државе, као и миру и безбедности у свету. Првенствени циљ предложеног закона, односно закљученог Споразума, је успостављање правног оквира који би омогућио сарадњу уговорних страна и њихових надлежних органа у области одбране (планирање одбране, војноекономска и војнонаучна сарадња, војно образовање и обука, мировне операције, као и други сегменти од заједничког интереса).
Разлози за потврђивање Споразума. Разлози за потврђивање Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Француске о сарадњи у области спровођења приоритетних пројеката у Републици Србији, се односе на изградњу Београдског метроа и на аутоматизацију управљања електродистрибутивном мрежом, кроз аутоматизацију средњенапонске дистрибутивне мреже у Републици Србији. Наведени пројекти су од капиталног значаја за Републику Србију, који ће допринети одрживом унапређењу српске привреде и олакшати трансфер технологије, као и стручног развоја квалификоване и неквалификоване радне снаге у овим областима. Најпре се очекује, да се сарадња оствари кроз Фазу 1 пројекта Београдског метроа, уз процењену вредност од максимално 454.000.000 евра, и кроз пројекат аутоматизације средњенапонске дистрибутивне мреже, уз учешће Јавног предузећа „Електропривреда Србије”, у вредности од максимално 127.000.000 евра. Споразум предвиђа припрему студија и реализацију пројеката од стране компанија из Републике Србије и Републике Француске, уз спровођење процедура набавки и/или куповину неопходних машина, опреме и материјала, ради њихове неометане изградње и одржавања. Стратешко пaртнерство и сарадња између двеју земаља датира још из априла 2011. године, док ће се овим Споразумом додатно поспешити економска размена и привредни развој Републике Србије. У име Владе Републике Србије, Споразум је потписао 26. новембра 2020. године, министар финансија Xxxxxx Xxxx. Споразум је потписан на српском и француском језику.
Разлози за потврђивање Споразума. Република Србија је усмерена на унапређење законских реформи за решавање питања у погледу транспарентности у јавном сектору и настојaња да се повећа отпорност на будуће шокове и ризике повезане са климатским променама, као и да се реши питање загађења ваздуха. Светска банка има на располагању различите модалитете финансијске подршке структурним реформама и економском развоју земље зајмопримца, између осталог, и у виду зајмова за развојну политику (Development Policy Lending – ДПЛ). На тај начин се зајмопримцу обезбеђује непосредна буџетска подршка за спровођење реформи усмерених на остваривање скупа конкретних развојних резултата, што је у овом случају понуђено Републици Србији за финансирање напред наведеног програма две кључне области политике: унапређење ефикасности и транспарентности јавног сектора и покретање зеленог опоравка. Законом о буџету Републике Србије за 2021. годину („Службени гласник РС”, бр. 149/20 и 40/21) у члану 3.Б предвиђено је задуживање код Међународне банке за обнову и развој до износа од 100.000.000 УСД за ДПЛ зајам за ефикасност јавног сектора и зелени опоравак, а које се односи на Програмски зајам за развојне политике за ефикасност јавног сектора и зелени опоравак (у даљем тексту: Програм). Овај зајам ће се спроводити кроз активности које су подељене у два Стуба:
Стуб 1: Унапређење ефикасности и транспарентности јавног сектора; Стуб 2: Покретање зеленог опоравка. Активности које ће се спроводити у оквиру Стуба 1 овог програма састоје се од пет претходних акција, а које се односе на модернизацију јавних набавки, одређивање приоритета и контролу запошљавања у јавном сектору, ефикасније управљање социјалном помоћи у виду формирања тзв. Регистра социјалних карата, контролу државне помоћи и транспарентније девизно пословање. Наведене акције ће помоћи Републици Србији да унапреди управљање јавним ресурсима и повећа ефикасност у функционисању јавног сектора, са циљем успостављања одрживости јавних финансија. Поред тога, ове акције (посебно у области контроле државне помоћи и међународних финансијских трансакција) ће промовисати економски раст вођен приватним сектором, у виду веће заступљености српских предузећа на међународном тржишту и побољшати контролу државне помоћи. Како би активности биле успешно спроведене, потребно је да је:
1. Зајмопримац прописао успостављање и имплементацију портала за е- набавке ради подстицања транспарентности и ефикасности у јавним набавкама;
2. Зајмопримац увео нови поступак за утврђивање приоритета и ко...
Разлози за потврђивање Споразума. Споразум између Владе Републике Србије и Владе Републике Аустрије о сарадњи у области заштите од катастрофа потписан је у Београду, 29. априла 2021. године. Потписан је на основу Закључка Владе Републике Србије о утврђивању Основе за закључивање Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Аустрије о сарадњи у области заштите од катастрофа, којим је усвојен усаглашени текст Споразума и овлашћен министар унутрашњих послова Xxxxxxxxxx Xxxxx за потписивање. Споразум је закључен јер је постојала обострана воља две државе да интензивирају сарадњу у области спречавања и ублажавања последица катастрофа. Потврђивањем Споразума омогућује се његово ступање на снагу, како је предвиђено чланом 18. Споразума. Сагласно члану 13. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13) Министарство спољних послова покреће поступак потврђивања наведеног споразума.
Разлози за потврђивање Споразума. Доношењем Закона о потврђивању Споразума Република Србија показује спремност да билатералну сарадњу са Републиком Бугарском унапреди и у сектору безбедности уз међусобно дефинисан начин размене и заштите тајних података. Доношењем Закона о потврђивању стварају се услови за интензивнију сарадњу са једном од држава која припада региону југоисточне Европе и која је чланица Европске уније и НАТО. У Стратегији националне безбедности Република Србија се определила да унапређује сарадњу и успоставља квалитетније и садржајније односе са државама у региону Западног Балкана и изразила уверење да је национална безбедност уско повезана са безбедношћу региона југоисточне Европе и континента у целини. Истовремено се определила да унапређује односе са чланицама Европске уније, као и чланицама и партнерима НАТО. Такође, стварају се услови заједничког деловања против изазова, ризика и претњи који се односе не само на Републику Србију већ представљају глобалне изазове, ризике и претње. Исто тако отварају се могућности за регионалну сарадњу у областима заједничке обуке и ангажовања елемената система безбедности у мултинационалним операцијама, управљању кризама и управљању границом, супротстављању тероризму, организованом криминалу и корупцији, илегалној миграцији и трговини људима, у заштити животне средине, природних ресурса и здравља, за шта се Република Србија определила у Стратегији националне безбедности.
Разлози за потврђивање Споразума. Влада је Закључком 05 Број: 337-9236/2022 од 17. новембра 2022. године утврдила Основу за закључивање Oквирног споразума о финансијском партнерству између Републике Србије коју заступа Влада Републике Србије и Европске комисије о правилима за спровођење финансијске помоћи Европске уније Републици Србији у оквиру Инструмента за претприступну помоћ (ИПА III) и овластила проф. др. Тању Мишчевић, министра за европске интеграције, да, у име Владе потпише предметни оквирни споразум. На основу овог овлашћења, Оквирни споразум је потписан 18. новембра 2022. године од стране овлашћеног представника Владе Републике Србије.
Разлози за потврђивање Споразума. Разлози за доношење овог закона, потписаног 9. октобра 2014. године у Вашингтону (у даљем тексту: Споразум о зајму), садржани су у чињеници да је Међународна банка за обнову и развој (у даљем тексту: Банка) спремна да одобри зајам у износу од 227.480.000 евра за спровођење пројекта хитне санације од поплава (у даљем тексту: Пројекат). На основу Закључка Владе 05 Број: 48-10162/2014 од 8. септембра 2014. године, утврђена је Oснова за вођење преговора са представницима Банке у вези са одобравањем зајма Републици Србији. На преговорима је утврђен Нацрт споразума о зајму (Пројекат хитне санације од поплава) између Републике Србије и Банке. Закључком Владе 05 Број: 48-11316/2014 од 24. септембра 2014. године, прихваћен је Извештај са преговора и усвојен Нацрт споразума о зајму (Пројекат хитне санације од поплава) између Републике Србије и Банке. процену потреба Европске уније, Уједињених нација и Светске банке. На основу Извештаја о процени потреба за опоравак и обнову поплављених подручја који је Влада усвојила на седници 15. јула 2014. године, укупни ефекти ове природне непогоде износе 1,7 милијарди евра, од чега је 885 милиона евра износ уништених материјалних добара у 24 општине које су највише погођене поплавом. Процењено је да су поплаве изазвале штету у износу од 2,7% БДП-а и губитке у износу од 2% БДП-а. Последице поплава по привредни раст Републике Србије ће бити смањење очекиваног реалног раста БДП-а и улазак Србије у рецесију због негативног утицаја поплава доминантно у енергетском сектору и пољопривредној производњи. Очекује се да ће последице поплава направити додатни притисак на јавне финансије, па је тако прогнозирано да ће дефицит бити већи за 1% БДП- а. Иако ће доћи до успоравања економске активности и до даљег раста дефицита, доступност бесповратних средстава и повољних дугорочних зајмова за реконструкцију би могла помоћи убрзању економског опоравка и ублажити негативне ефекте поплава на јавне финансије. Обилне кише и разарајуће поплаве имале су тешке последице по енергетски сектор у Србији. Производња енергије и рударство су значајно поремећени, a штета нанета Јавном предузећу „Електропривреда Србије” су нарочито озбиљне. Процењује се да штета нанета секторима енергетике и рударства износи 488 милиона евра. Преко 90% штете је причињено секторима који се баве ископавањем угља и производњом струје, иза којих следи сектор који се бави снабдевањем електричном енергијом. Два угљенокопа у Рударском басену „Колубара” (Велики Црљени и Тамнава - Запад...