Common use of РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ УГОВОРА Clause in Contracts

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ УГОВОРА. Разлози за потврђивањe Финансијског уговора између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација и безбедност путева”, садржани су у одредби члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13), према којој Народна скупштина потврђује међународне уговоре војне, политичке и економске природе, уговоре којима се стварају финансијске обавезе за Републику Србију, уговоре који захтевају доношење нових или измену важећих закона и уговоре којима се одступа од постојећих законских решења и у члану 3. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09 и 78/11), према коме се Република Србија може задуживати у земљи и иностранству, односно на домаћем и иностраном тржишту. Законом о буџету Републике Србије за 2014. годину („Службени гласник РС”, број 110/13), у члану 3. предвиђено је да ће Република Србија одобрити задужење за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја код Европске инвестиционе банке у износу до 100 милиона евра. Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја треба да допринесе повећању безбедности на путевима у Републици Србији. Наиме, путна мрежа, има изузетан значај за економски развитак Републике Србије. Друмски превоз представља доминантан вид транспорта у Републици Србији, са учешћем од 80% од укупног превоза робе и око 74% укупног превоза путника. И поред значаја друмске мреже, квалитет путне инфраструктуре је у претходним годинама опао. Иако истраживање из 2010. године, у вези државних путева, указује да је 48% путне мреже било у добром стању, Global Competitiveness Report (у даљемтексту: GCR), за 2012-2013. годину, рангирао је Србију на 122. место, од 144 земље, по питању квалитета путева. И поред тога што овај податак представља скок са 131. места, од 142 земље по GCR за 2011-2012. годину, то је ипак значајан пад ако се узме у обзир да је по GCR за 2008-2009. годину, Србија била на 83. месту од 134 земље. Лоше стање путева, директно утиче и на смањење целокупне привредне конкурентности Републике Србије. Министарство саобраћаја је покренуло иницијативу ради побољшања квалитета и безбедности на приоритетним државним путевима, чиме би се побољшала и повезаност читаве путне мреже. Уз подршку EУ, Министарство саобраћаја је развило Генерални мастер план транспота у Србији, по коме је предвиђено да ће се у одржавање и рехабилитацију путева у периоду од 2009-2027. године, уложити између 4,6 и 5 милијарди евра. Око 5000 километара државних путева је идентификовано као високо приоритетно (што чини нешто више од 50% мреже државних путева). Годишњи трошкови одржавања су износили, у просеку, у периоду 2005-2011. године, 290 милиона евра. Међутим, присутан је тренд опадања трошкова одржавања, са отприлике 360 милиона евра у 2006. години, до 194 милиона евра у 2010. години и 168 милиона евра у 2011. години. Смањење трошкова је резултат финансијске кризе, као и улагања у друге инфраструктурне пројекте. С обзиром на тренутно стање привреде у Србији, даље смањење трошкова везаних за одржавање путева се чини вероватним. Тренутни ниво финансирања је недовољан да задовољи годишње финансијске потребе неопходне за одржавање путева. Број саобраћајних незгода, као и смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода, представља проблем како на економском тако и на друштвеном плану. Наиме, у периоду између 2001-2010. године, било је око 9000 смртних случајева и 190000 повређених особа, као последица саобраћајних незгода у Републици Србији. Иако је број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода опао значајно, са 1275 у 2001. години на 656 у 2010. години, број повређених је незнатно смањен у наведеном периоду, са 20000 на 19300. Према последњим подацима Светске здравствене организације (из 2009. године), број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода на 100000 становника, у Србији је 9 што је прилично високо ако се пореди са земљама EУ као што су Холандија, Немачка и Француска где је тај број у распону између 3 и 6. Пројекат је део великог напора међународних финансијских институција да се рехабилитују државни путеви у Републици Србији. Светска банка и Eвропска банка за обнову и развој, такође подржавају развој транспортног сектора и мрежу државних путева у Републици Србији. Значај улагања у постојећу путну инфраструктуру, односно у њено одржавање, као и побољшање безбедности на истој, је огроман. Тиме се доприноси квалитету путне мреже и њеној сигурности, што је од огромне важности, како за економски развој земље, тако и за кориснике постојеће путне мреже. Закључком Владе 05 Број: 48-9979/2013 од 25. новембра 2013. године, прихваћен је Извештај са преговора са Европском инвестиционом банком, у вези са одобравањем зајма Републици Србији за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја и усвојен Нацрт финансијског уговора између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација и безбедност путева”.

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ УГОВОРА. Разлози за потврђивањe Финансијског уговора Повезане школе у Србији Б, између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација банке, потписаног у Београду, 29. децембра 2022. године и безбедност путева”у Луксембургу, 28. децембра 2022. године (у даљем тексту: Финансијски уговор), садржани су у чињеници да је Европска инвестициона банка одобрила зајам од 5.000.000 евра Републици Србији, као зајмопримцу. Према одредби члана 5. став 2. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15, 95/18, 91/19 и 149/20) Народна скупштина, између осталог, одлучује о задуживању Републике Србије путем узимања дугорочних кредита. Такође, Народна скупштина потврђује Финансијски уговор, као међународни уговор, у складу са одредбама члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13), према којој Народна скупштина потврђује међународне уговоре војне, политичке и економске природе, уговоре којима се стварају финансијске обавезе . Законом о буџету Републике Србије за Републику Србију, уговоре који захтевају доношење нових или измену важећих закона и уговоре којима се одступа од постојећих законских решења и у члану 32022. Закона о јавном дугу годину („Службени гласник РС”, бр. 61/05110/21 и 125/22) у члану 3. одобрено је задуживање Републике Србије код Европске инвестиционе банке (у даљем тексту: ЕИБ) за пројекат Развој информационо - комуникационе инфраструктуре у основним и средњим школама у Републици Србији „Повезане школеˮ - Фаза III, 107/09 и 78/11)у износу до 10.600.000 евра, према коме се Република Србија може задуживати у земљи и иностранству, односно на домаћем и иностраном тржишту. док је тај износ Законом о буџету Републике Србије за 20142023. годину („Службени гласник РС”, број 110/13138/22) смањен на 5.000.000 евра. У оба наведена закона, задужење код ЕИБ-а се односи на Финансијски уговор Повезане школе у Србији Б, који је потписан на износ од 5.000.000 евра. Дигитализација представља мотор савременог друштва и уноси садржајне и динамичне промене у свакој сфери живота. Самим тим, дигитализација има велику и значајну улогу и у систему образовања. Њеним развојем омогућавају се квалитетнији и ефикаснији услови за примену наставе, унапређење компетенција наставног кадра и дигиталних вештина. Један од стратешких циљева Владе јесте успостављање и развој јединствене комуникационе мреже у школама у Србији, односно омогућавање техничких услова и алата који би у великој мери допринели реформи образовног система. Развој информационо-комуникационе инфраструктуре у основним и средњим школама у Републици Србији „Повезане школеˮ (у даљем тексту: Пројекат) је од капиталног значаја и представља инфраструктурни комуникациони предуслов за реализацију дигитализације система образовања као један од највиших приоритета Владе Републике Србије. Наиме, за реализацију овог значајног Пројекта, Република Србија је потписала Финансијски уговор Повезане школе у Србији са ЕИБ-ом (у даљем тексту: Финансијски уговор А), у члану 3Београду, 16. предвиђено новембра 2020. године и у Луксембургу, 10. новембра 2020. године, на износ од 65.000.000 евра, који је да ће Република Србија одобрити задужење за Пројекат рехабилитације путева потврђен од стране Народне скупштине доношењем одговарајућег закона о његовом потврђивању („Службени гласник РС - Међународни уговори”, број 7/20). Како би се обезбедио развој информационо-комуникационих технологија (ИКТ) и унапређења безбедности саобраћаја код Европске инвестиционе банке унапредила комуникациона инфраструктура у износу до 100 милиона еврашколама, некадашње Министарство трговине, туризма и телекомуникација и Академска мрежа Републике Србије (АМРЕС) уз подршку некадашњег Министарства просвете, науке и технолошког развоја, заједно су радили на припреми Пројекта. Као резултат заједничких активности на успостављању, јачању и развоју информационих технологија (ИТ) у школама у Србији и осавремењивању институција образовних система, овај пројекат се посебно бави надоградњом академске дигиталне мреже и централних локација и увођењем бежичне локалне мреже (Wireless Local Area Network - WLAN). Пројекат рехабилитације путева је од капиталног значаја и унапређења безбедности саобраћаја треба да допринесе повећању безбедности на путевима у Републици Србији. Наиме, путна мрежа, има изузетан значај представља инфраструктурни комуникациони предуслов за економски развитак реализацију дигитализације система образовања као један од највиших приоритета Владе Републике Србије. Друмски превоз представља доминантан вид транспорта Проблеми недостатка дигиталних компетенција и низак квалитет наставних метода, препознати су у оквиру Стратегије развоја информационог друштва у Републици СрбијиСрбији до 2020. године („Службени гласник РС”, са учешћем од 80% од укупног превоза робе број 51/10) и око 74% укупног превоза путникаСтратегије развоја информационог друштва у Републици Србији до 2020. И поред значаја друмске мрежегодине („Службени гласник РС”, квалитет путне број 107/12). У стратегијама се дефинише да развој информационог друштва треба усмерити ка искоришћењу потенцијала информационо-комуникационе инфраструктуре је у претходним годинама опао. Иако истраживање из 2010. године, у вези државних путева, указује да је 48% путне мреже било у добром стању, Global Competitiveness Report (у даљемтексту: GCRИКТ), ефикаснијем коришћењу информационих технологија (ИТ) ради подизања компетенција наставног кадра и израдe дигиталних садржаја за 2012-2013. годинурад у настави, рангирао је Србију на 122. местоунапређења дигиталних вештина, од 144 земљеповећања ефикасности рада и запошљавања, по питању квалитета путева. И поред тога што овај податак представља скок са 131. места, од 142 земље по GCR за 2011-2012. годину, то је ипак значајан пад ако се узме у обзир да је по GCR за 2008-2009. годину, Србија била на 83. месту од 134 земље. Лоше стање путева, директно утиче економског раста и на смањење целокупне привредне конкурентности Републике Србије. Министарство саобраћаја је покренуло иницијативу ради побољшања квалитета и безбедности на приоритетним државним путевимаживота, чиме би се побољшала и повезаност читаве путне мреже. Уз подршку EУ, Министарство саобраћаја је развило Генерални мастер план транспота како у Србији, по коме је предвиђено да ће се у одржавање и рехабилитацију путева у периоду од 2009-2027. године, уложити између 4,6 и 5 милијарди евра. Око 5000 километара државних путева је идентификовано као високо приоритетно (што чини нешто више од 50% мреже државних путева). Годишњи трошкови одржавања су износили, у просеку, у периоду 2005-2011. године, 290 милиона евра. Међутим, присутан је тренд опадања трошкова одржавања, са отприлике 360 милиона евра у 2006. години, до 194 милиона евра у 2010. години и 168 милиона евра у 2011. години. Смањење трошкова је резултат финансијске кризе, као и улагања у друге инфраструктурне пројекте. С обзиром на тренутно стање привреде у Србији, даље смањење трошкова везаних за одржавање путева се чини вероватним. Тренутни ниво финансирања је недовољан да задовољи годишње финансијске потребе неопходне за одржавање путева. Број саобраћајних незгода, као и смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода, представља проблем како на економском урбаним тако и на друштвеном плануу руралним срединама. Наиме, у периоду између 2001-2010. године, било је око 9000 смртних случајева и 190000 повређених особа, као последица саобраћајних незгода у Републици Србији. Иако је број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода опао значајно, са 1275 у 2001. години на 656 у 2010. години, број повређених је незнатно смањен у наведеном периоду, са 20000 на 19300. Према последњим подацима Светске здравствене организације (из 2009. године), број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода на 100000 становника, у Србији је 9 што је прилично високо ако Спровођењем овог пројекта очекују се пореди са земљама EУ као што су Холандија, Немачка и Француска где је тај број у распону између 3 и 6. Пројекат је део великог напора међународних финансијских институција да се рехабилитују државни путеви у Републици Србији. Светска банка и Eвропска банка за обнову и развој, такође подржавају развој транспортног сектора и мрежу државних путева у Републици Србији. Значај улагања у постојећу путну инфраструктуру, односно у њено одржавање, као и побољшање безбедности на истој, је огроман. Тиме се доприноси квалитету путне мреже и њеној сигурности, што је од огромне важности, како за економски развој земље, тако и за кориснике постојеће путне мреже. Закључком Владе 05 Број: 48-9979/2013 од 25. новембра 2013. године, прихваћен је Извештај са преговора са Европском инвестиционом банком, у вези са одобравањем зајма Републици Србији за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја и усвојен Нацрт финансијског уговора између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација и безбедност путева”.следећи резултати:

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ УГОВОРА. Разлози за потврђивањe Финансијског уговора Уговора о гаранцији (Пројекат техничко- путничке станице (ТПС) Земун – фаза 1) између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација за обнову и безбедност путева”развој, потписаног 7. децембра 2017. године у Београду (у даљем тексту: Уговор о гаранцији), садржани су у одредби члана 14. став 1. Закона о закључивању чињеници да је Европска банка за обнову и извршавању међународних уговора развој спремна да одобри зајам од 30 милиона евра за финансирање прве фазе Пројекта техничко-путничке станице (ТПС) Земун (у даљем тексту: Пројекат), под условом да Република Србија гарантује за обавезе Акционарског друштва за железнички превоз путника „Службени гласник РССрбија Воз”, број 32/13Београд као зајмопримца по Уговору о зајму (Пројекат техничко-путничке станице (ТПС) Земун – фаза 1) између Европске банке за обнову и развој и Акционарског друштва за железнички превоз путника „Србија Воз”, Београд (у даљем тексту: Уговор о зајму), према којој Народна скупштина потврђује међународне уговоре војнекоји је такође, политичке потписан 7. децембра 2017. године. Закључком Владе 05 Број: 48-7176/2017 од 4. августа 2017. године, утврђена је Основа за вођење преговора са Европском банком за обнову и економске природе, уговоре којима се стварају финансијске обавезе развој (у даљем тексту: EBRD) у вези са одобравањем зајма Акционарском друштву за Републику Србију, уговоре који захтевају доношење нових или измену важећих закона и уговоре којима се одступа од постојећих законских решења и у члану 3. Закона о јавном дугу (железнички превоз путника „Службени гласник РССрбија Воз”, бр. 61/05Београд и одређен састав делегације Републике Србије (представници Министарства финансија, 107/09 Министарства грађевинарства, саобраћаја и 78/11инфраструктуре и Акционарског друштва за железнички превоз путника „Србија Воз”, Београд), према коме како би се обезбедила потребна средства у износу до 30.000.000 евра за финансирање прве фазе иновације комплекса техничко-путничке станице Земун (у даљем тексту: Пројекат) и закључили одговарајући уговор о зајму и уговор о гаранцији. Закључком Владе 05 Број: 48-11108/2017 од 15. новембра 2017. године, прихваћен је Нацрт уговора о зајму (Пројекат техничко-путничке станице (ТПС) Земун – фаза 1) између зајмопримца и EBRD и усвојен Нацрт уговора о гаранцији (Пројекат техничко-путничке станице (ТПС) Земун – фаза 1) између Републике Србије и EBRD. Циљ иновације комплекса техничко-путничке станице (ТПС) Земун је да се на тој локацији изграде сви потребни објекти, колосеци, постројења, опрема и инсталације у функцији, одржавања и очекивања рада возних средстава за превоз путника, са капацитетима у складу са очекиваним обимом рада. Наведени пројекат подразумева изградњу функционалне целине за одржавање железничких возних средстава за превоз путника, измештање са садашње локације у Савском амфитеатру и ослобађање заузетих површина у централној градској зони. У комплексу ТПС Земун предвиђена је комплетна обрада путничких кола и елетромоторних гарнитура (ЕМГ), као и намирење и дневни прегледи, сервис, нега локомотива у обрту, јединствен линијски технолошки процес који обједињава све видове одржавања, уз смањење трошкова и повећање расположивости и техничке исправности возних јединица. Планирана је изградња хале за одржавање ЕМГ 413, хале за одржавање путничких кола са откачивањем са анексом (радионице и помоћне просторије), хале за спољно прање са анексом, зграде пријема и отпреме возова, мерне станице за дијагностику возних средстава, котларнице са компресорском станицом, пумпне станице са надстрешницом, објекта за привремено складиштење отпада, коначишта и ограде око комплекса. Такође, финансираће се реконструкција и санација постојећих објеката и инфраструктуре (горњи и доњи строј пруге) и завршетак радова на започетим објектима, и то хале за одржавање ЕМГ 412, хале потподног струга, складишта песка, складишта уља и воде. Укупна вредност кредитног задужења код EBRD за наведену намену, за чије измирење гарантује Република Србија може задуживати у земљи и иностранствуСрбија, односно на домаћем и иностраном тржиштуизноси до 30.000.000 евра. Законом о буџету Републике Србије за 20142018. годину („Службени гласник РС”, број 110/13113/17) предвиђено је давање гаранције Републике Србије Европској банци за обнову и развој у износу до 30.000.000 евра по основу задужења Акционарског друштва за железнички превоз путника „Србија Воз”, Београд, као зајмопримца, за финансирање наведеног пројекта. Закључивање уговора о гаранцији, односно давање гаранције Републике Србије у корист EBRD, као и континуирано важење гаранције, предуслови су за исплату одобрених средстава и спровођење Уговора о зајму које је са EBRD закључило Акционарско друштво за железнички превоз путника „Србија Воз”, Београд. Поред средстава зајма за финансирање набавки роба и услуга за спровођење Пројекта, EBRD ће одобрити и бесповратна средства техничке сарадње у износу до 689.300 евра, за ангажовање реномираних консултаната који ће вршити спровођење надзора добара, радова и услуга у оквиру Пројекта и пружати подршку Јединици за реализацију пројекта. Консултанти за енергетску ревизију Пројекта финансираће се из посебног Програма техничке помоћи за одрживи транспорт, док ће финансирање услуга консултаната (за правну анализу законодавног и регулаторног оквира којим је регулисано корпоративно управљање зајмопримца, дефинисање и усаглашавање законодавних/регулаторних мера које треба да буду уврштене у Акциони план корпоративног управљања), бити обезбеђено из средстава Специјалног акционарског фонда EBRD-а у члану 3оквиру Регионалног програма за унапређење корпоративног управљања. У циљу координације, управљања, праћења и оцењивања свих аспеката реализације Пројекта, укључујући набавку предвиђених добара, радова и услуга, зајмопримац ће формирати и све време током реализације Пројекта одржавати оперативном, на начин задовољавајући за банку, Јединицу за реализацију Пројекта са адекватним ресурсима и особљем одговарајућих квалификовација, а у складу са пројектним задатком. EBRD одобрава зајмопримцу зајам, уз државну гаранцију, под следећим условима: – износ задужења 30.000.000 евра; – период расположивости зајма је до 1. маја 2021. године; – очекивани рок за завршетак Пројекта је 30. јун 2021. године; – исплата средстава зајма вршиће се у траншама, чији је минимални износ 200.000 евра; – период доспећа зајма је 15 година, укључујући период почека од 3,5 године тј. до 15. маја 2021. године; – датуми плаћања обавеза које доспевају по основу камате, провизије на неповучена средства и главнице су 15. мај и 15. новембар сваке године; – зајмопримац ће зајам отплаћивати у 24 једнаке полугодишње рате, при чему је први датум отплате главнице 15. мај 2021. године, а последњи 15. новембар 2032. године; – варијабилна каматнa стопе једнака референтној каматној стопи - шестомесечни EURIBOR + фикснa маржa од 1%, уз могућност да се каматна стопа фиксира ако се процени да је то повољнија опција са становишта управљања јавним дугом; – предвиђена могућност превремене отплате, као и отказивања зајма у минималном износу од 2.000.000 евра, ако зајам подлеже варијабилној каматној стопи, односно 3.000.000 евра, ако зајам подлеже фиксној каматној стопи; – провизија која се плаћа банци за неискоришћени део зајма од 0,5% годишње; – приступна накнада која се једнократно плаћа банци из средстава зајма у износу од 1% (300.000 евра) од износа главнице зајма. Уговором о гаранцији предвиђено је да ће Република Србија одобрити задужење за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја код Европске инвестиционе банке у износу до 100 милиона евра. Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја треба да допринесе повећању безбедности на путевима у Републици Србији. Наиме, путна мрежа, има изузетан значај за економски развитак Републике Србије. Друмски превоз представља доминантан вид транспорта у Републици Србији, са учешћем од 80% од укупног превоза робе и око 74% укупног превоза путника. И поред значаја друмске мреже, квалитет путне инфраструктуре је у претходним годинама опао. Иако истраживање из 2010. године, у вези државних путева, указује да је 48% путне мреже било у добром стању, Global Competitiveness Report (у даљемтексту: GCR), за 2012-2013. годину, рангирао је Србију на 122. место, од 144 земље, по питању квалитета путева. И поред тога што овај податак представља скок са 131. места, од 142 земље по GCR за 2011-2012. годину, то је ипак значајан пад ако се узме у обзир да је по GCR за 2008-2009. годину, Србија била на 83. месту од 134 земље. Лоше стање путева, директно утиче и на смањење целокупне привредне конкурентности Републике Србије. Министарство саобраћаја је покренуло иницијативу ради побољшања квалитета и безбедности на приоритетним државним путевима, чиме би се побољшала и повезаност читаве путне мреже. Уз подршку EУ, Министарство саобраћаја је развило Генерални мастер план транспота у Србији, по коме је предвиђено да ће се у одржавање и рехабилитацију путева у периоду од 2009-2027. године, уложити између 4,6 и 5 милијарди евра. Око 5000 километара државних путева је идентификовано као високо приоритетно (што чини нешто више од 50% мреже државних путева). Годишњи трошкови одржавања су износили, у просеку, у периоду 2005-2011. године, 290 милиона евра. Међутим, присутан је тренд опадања трошкова одржавања, са отприлике 360 милиона евра у 2006. години, до 194 милиона евра у 2010. години и 168 милиона евра у 2011. години. Смањење трошкова је резултат финансијске кризебезусловно гарантује, као примарни дужник, а не само као гарант, уредно и улагања благовремено плаћање свих доспелих износа и извршавање преузетих обавеза зајмопримца у друге инфраструктурне пројекте. С обзиром на тренутно стање привреде у Србији, даље смањење трошкова везаних за одржавање путева се чини вероватним. Тренутни ниво финансирања је недовољан да задовољи годишње финансијске потребе неопходне за одржавање путева. Број саобраћајних незгода, као и смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода, представља проблем како на економском тако и на друштвеном плану. Наиме, у периоду између 2001-2010. године, било је око 9000 смртних случајева и 190000 повређених особа, као последица саобраћајних незгода у Републици Србији. Иако је број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода опао значајно, складу са 1275 у 2001. години на 656 у 2010. години, број повређених је незнатно смањен у наведеном периоду, са 20000 на 19300. Према последњим подацима Светске здравствене организације (из 2009. године), број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода на 100000 становника, у Србији је 9 што је прилично високо ако се пореди са земљама EУ као што су Холандија, Немачка и Француска где је тај број у распону између 3 и 6. Пројекат је део великог напора међународних финансијских институција да се рехабилитују државни путеви у Републици Србији. Светска банка и Eвропска банка за обнову и развој, такође подржавају развој транспортног сектора и мрежу државних путева у Републици Србији. Значај улагања у постојећу путну инфраструктуру, односно у њено одржавање, као и побољшање безбедности на истој, је огроман. Тиме се доприноси квалитету путне мреже и њеној сигурности, што је од огромне важности, како за економски развој земље, тако и за кориснике постојеће путне мреже. Закључком Владе 05 Број: 48-9979/2013 од 25. новембра 2013. године, прихваћен је Извештај са преговора са Европском инвестиционом банком, у вези са одобравањем зајма Републици Србији за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја и усвојен Нацрт финансијског уговора између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација и безбедност путева”Уговором о зајму.

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ УГОВОРА. Разлози за потврђивањe Финансијског уговора Уговора о гаранцији (Набавка возних средстава за Србија Воз) између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација за обнову и безбедност путева”развој, који је потписан 31. октобра 2019. године у Београду (у даљем тексту: Уговор о гаранцији), садржани су у чињеници да је Европска банка за обнову и развој (у даљем тексту: EBRD) одобрила зајам од 100 милиона евра Акционарском друштву за железнички превоз путника „Србија Воз”, Београд (у даљем тексту: Србија Воз), као зајмопримцу, према Уговору о зајму (Набавка возних средстава за Србија Воз) који је такође потписан 31. октобра 2019. године (у даљем тексту: Уговор о зајму), уз услов да Република Србија гарантује за обавезе зајмопримцa. Према одредби члана 5. став 2. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15 и 95/18) Народна скупштина, између осталог, одлучује о давању гаранција, као и непосредном преузимању обавеза у својству дужника по основу дате гаранције. Такође, Народна скупштина потврђује Уговор о гаранцији, као међународни уговор, у складу са одредбама члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13), према којој Народна скупштина потврђује међународне уговоре војне, политичке и економске природе, уговоре којима се стварају финансијске обавезе . Законом о буџету Републике Србије за Републику Србију, уговоре који захтевају доношење нових или измену важећих закона и уговоре којима се одступа од постојећих законских решења и у члану 32019. Закона о јавном дугу годину („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09 95/18 и 78/11), према коме се Република Србија може задуживати у земљи и иностранству, односно на домаћем и иностраном тржишту. Законом о буџету 72/19) предвиђено је давање гаранције Републике Србије Европској банци за 2014. годину („Службени гласник РС”, број 110/13), у члану 3. предвиђено је да ће Република Србија одобрити задужење за Пројекат рехабилитације путева обнову и унапређења безбедности саобраћаја код Европске инвестиционе банке развој у износу до 100 милиона евра. Пројекат рехабилитације путева 100.000.000 евра по основу задужења Србија Воза за финансирање набавке електромоторних гарнитура за регионални саобраћај (у даљем тексту: Пројекат), што је био правни основ за закључивање кредитног аранжмана и унапређења безбедности саобраћаја треба да допринесе повећању безбедности на путевима давање државне гаранције у Републици Србији. Наиме, путна мрежа, има изузетан значај за економски развитак оквиру лимита утврђеног законом којим се уређује буџет Републике Србије. Друмски превоз представља доминантан вид транспорта Један од проблема у Републици Србијифункционисању железничког саобраћаја у нашој земљи је недостатак савремених гарнитура електромоторних возова, са учешћем од 80% од укупног превоза робе техничка застарелост постојећих возних средстава, њихови високи трошкови експлоатације и око 74% укупног превоза путника. И поред значаја друмске мреженизак проценат расположивости, квалитет путне инфраструктуре је у претходним годинама опао. Иако истраживање што захтева значајнија улагања како из 2010. годинесопствених, расположивих средстава тако и из других извора финансирања, у вези државних путева, указује да је 48% путне мреже било у добром стању, Global Competitiveness Report (у даљемтексту: GCR), за 2012-2013. годину, рангирао је Србију на 122. место, од 144 земље, по питању квалитета путева. И поред тога што овај податак представља скок са 131. места, од 142 земље по GCR за 2011-2012. годину, то је ипак значајан пад ако се узме у обзир да је по GCR за 2008-2009. годину, Србија била на 83. месту од 134 земље. Лоше стање путева, директно утиче и на смањење целокупне привредне конкурентности Републике Србије. Министарство саобраћаја је покренуло иницијативу ради побољшања квалитета и безбедности на приоритетним државним путевима, чиме би се побољшала и повезаност читаве путне мреже. Уз подршку EУ, Министарство саобраћаја је развило Генерални мастер план транспота у Србији, по коме је предвиђено да ће се у одржавање и рехабилитацију путева у периоду од 2009-2027. године, уложити између 4,6 и 5 милијарди евра. Око 5000 километара државних путева је идентификовано као високо приоритетно (што чини нешто више од 50% мреже државних путева). Годишњи трошкови одржавања су износили, у просеку, у периоду 2005-2011. године, 290 милиона евра. Међутим, присутан је тренд опадања трошкова одржавања, са отприлике 360 милиона евра у 2006. години, до 194 милиона евра у 2010. години и 168 милиона евра у 2011. години. Смањење трошкова је резултат финансијске кризе, као и улагања у друге инфраструктурне пројекте. С обзиром на тренутно стање привреде у Србији, даље смањење трошкова везаних за одржавање путева се чини вероватним. Тренутни ниво финансирања је недовољан да задовољи годишње финансијске потребе неопходне за одржавање путева. Број саобраћајних незгода, као и смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода, представља проблем како на економском тако и на друштвеном плану. Наиме, у периоду између 2001-2010. године, било је око 9000 смртних случајева и 190000 повређених особа, као последица саобраћајних незгода у Републици Србији. Иако је број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода опао значајно, са 1275 у 2001. години на 656 у 2010. години, број повређених је незнатно смањен у наведеном периоду, са 20000 на 19300. Према последњим подацима Светске здравствене организације (из 2009. године), број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода на 100000 становника, у Србији је 9 што је прилично високо ако се пореди са земљама EУ као што су Холандија, Немачка и Француска где је тај број у распону између 3 и 6. Пројекат је део великог напора виду кредитне подршке међународних финансијских институција да и других билатералних зајмодаваца. Да би одговорио захтевима конкуренције на тржишту транспортних услуга у путничком саобраћају и у циљу побољшања организације, квалитета и економичности превозних услуга, Србија Воз ће спровести набавку 18 нових електромоторних гарнитура коју ће финансирати из средстава овог зајма, одобреног уз државну гаранцију. На тај начин би се рехабилитују државни путеви допринело превазилажењу наведених проблема, достизању европских стандарда у Републици Србији. Светска банка погледу техничких карактеристика, уз очекиване ефекте и Eвропска банка за обнову користи за: - боље повезивање, привредни раст и развојразвој региона; - већи удео железнице у структури различитих видова превоза; - обезбеђење скраћеног времена путовања и константног квалитета услуге; - организацију превоза прилагођеног потребама корисника; - допринос очувању животне средине који се огледа у мањем броју возила у друмском саобраћају и у коришћењу еколошки повољнијег вида енергије; - повећање прихода од превоза путника; - смањење трошкова експлоатације и одржавања, такође подржавају развој транспортног сектора рад са високим степеном поузданости и мрежу државних путева у Републици Србији. Значај улагања у постојећу путну инфраструктуру, односно у њено одржавање, као расположивости и побољшање безбедности на истој, је огроман. Тиме се доприноси квалитету путне мреже и њеној сигурности, што је од огромне важности, како за економски развој земље, тако и за кориснике постојеће путне мрежеса минималним трошковима животног циклуса. Закључком Владе 05 Број: 48-9979/2013 7853/2019 од 258. новембра 2013августа 2019. године, прихваћен утврђена је Основа за вођење преговора са Европском банком за обнову и развој (у даљем тексту: Банка) и одређен састав делегације Републике Србије (представници Министарства финансија, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Србија Воза), што је резултирало постизањем договора око закључивања кредитног аранжмана. Влада је Закључком 05 Број: 48-10663/2019 од 24. октобра 2019. године прихватила Извештај са преговора и Xxxxx уговора о зајму и истовремено усвојила Xxxxx уговора о гаранцији, након чега су оба уговора потписана 31. октобра 2019. године. Потврђивање Уговора о гаранцији у Народној скупштини и континуирано важење државне гаранције, дате у корист Банке за измирење обавеза зајмопримца, предуслови су за исплату одобрених средстава и спровођење закљученог Уговора о зајму. У циљу координације, управљања, праћења и оцењивања свих аспеката реализације Пројекта, зајмопримац ће у складу са Европском инвестиционом банкомпројектним задатком формирати Јединицу за реализацију Пројекта са адекватним ресурсима и особљем одговарајућих квалификација, коју ће до краја реализације Пројекта одржавати оперативном, на начин задовољавајући за Банку. Поред средстава зајма, Xxxxx ће одобрити и бесповратна средства техничке сарадње за ангажовање реномираних консултаната који ће пружати подршку Јединици за реализацију Пројекта и пратити процесе спровођења Пројекта. Према одредбама Стандардних услова пословања Банке од 1. октобра 2018. године, које Xxxxx примењује у вези својој пословној политици и пракси приликом одобравања зајмова клијентима уз државну гаранцију, овај зајам је одобрен под следећим финансијским условима: - износ задужења 100.000.000 евра; - период расположивости зајма је до 15. новембра 2023. године; - очекивани рок за завршетак Пројекта је 31. јануар 2024. године; - исплата средстава зајма вршиће се у траншама, чији је минимални износ 500.000 евра; - период доспећа зајма је 15 година, укључујући период почека у трајању од 4 (четири) године тј. до 15. новембра 2023. године; - датуми плаћања обавеза које доспевају по основу камате, провизије на неповучена средства и главнице су 15. мај и 15. новембар сваке године; - зајмопримац ће зајам отплаћивати у 22 једнаке полугодишње рате, при чему је први датум отплате главнице 15. новембар 2023. године, а последњи 15. мај 2034. године; - примена варијабилне каматне стопе једнаке референтној каматној стопи - шестомесечни ЕУРИБОР, увећаној за фиксну маржу од 1%, уз могућност да се каматна стопа фиксира ако се процени да је то повољнија опција са одобравањем становишта управљања јавним дугом; - предвиђена могућност превремене отплате, као и отказивања зајма Републици Србији у минималном износу од 3.000.000 евра, ако зајам подлеже варијабилној каматној стопи, односно 4.000.000 евра, ако зајам подлеже фиксној каматној стопи; - провизија која се плаћа банци за Пројекат рехабилитације путева неискоришћени део зајма од 0,5% годишње; - приступна накнада која се једнократно плаћа банци из средстава зајма у износу од 1% (1.000.000 евра) од износа главнице зајма. Уговором о гаранцији предвиђено је да Република Србија безусловно гарантује, као примарни дужник, а не само као гарант, уредно и унапређења безбедности саобраћаја благовремено плаћање свих доспелих износа и усвојен Нацрт финансијског уговора између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација и безбедност путева”извршавање преузетих обавеза зајмопримца у складу са Уговором о зајму.

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ УГОВОРА. Разлози за потврђивањe Финансијског уговора Споразума о зајму (Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја) између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација за обнову и безбедност путева”развој, садржани су у одредби члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13), према којој Народна скупштина потврђује међународне уговоре војне, политичке и економске природе, уговоре којима се стварају финансијске обавезе за Републику Србију, уговоре који захтевају доношење нових или измену важећих закона и уговоре којима се одступа од постојећих законских решења решења, као и у члану одредби члана 3. став 1. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09 и 78/11), ) према коме којој се Република Србија може задуживати у земљи и иностранству, односно на домаћем и иностраном тржишту. Законом о буџету Републике Србије за 2014. годину („Службени гласник РС”, број 110/13), у члану 3. предвиђено је да ће Република Србија одобрити задужење за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја код Европске инвестиционе банке за обнову и развој у износу до 100 милиона евра. Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја треба да допринесе повећању безбедности на путевима у Републици Србији. Наиме, путна мрежа, мрежа има изузетан значај за економски развитак развој Републике Србије. Друмски превоз представља доминантан вид транспорта у Републици Србији, са учешћем од 80% од укупног превоза робе и око 74% укупног превоза путника. И поред значаја друмске мреже, квалитет путне инфраструктуре је у претходним годинама опао. Иако истраживање из 2010. године, у вези државних путева, указује да је 48% путне мреже било у добром стању, Global Competitiveness Report (у даљемтекстудаљем тексту: GCR), за 2012-2013. годину, рангирао је Србију на 122. место, место од 144 земље, по питању квалитета путева. И поред тога што овај податак представља скок са 131. места, од 142 земље по GCR за 2011-2012. годину, то је ипак значајан пад ако се узме у обзир да је по GCR за 2008-2009. годину, Србија била на 83. месту од 134 земље. Лоше стање путева, директно утиче и на смањење целокупне привредне конкурентности Републике Србије. Министарство саобраћаја је покренуло иницијативу ради побољшања квалитета и безбедности на приоритетним државним путевима, чиме би се побољшала и повезаност читаве путне мреже. Уз подршку EУ, Министарство саобраћаја је развило Генерални мастер план транспота транспорта у Србији, по коме је предвиђено да ће се у одржавање и рехабилитацију путева у периоду од 2009-2009- 2027. године, уложити између 4,6 и 5 милијарди евра. Око 5000 5.000 километара државних путева је идентификовано као високо приоритетно (што чини нешто више од 50% мреже државних путева). Годишњи трошкови одржавања су износили, у просеку, у периоду 2005-2011. године, 290 милиона евра. Међутим, присутан је тренд правац опадања трошкова одржавања, са отприлике 360 милиона евра у 2006. години, до 194 милиона евра у 2010. години и 168 милиона евра у 2011. години. Смањење трошкова је резултат финансијске кризе, као и улагања у друге инфраструктурне пројекте. С обзиром на тренутно стање привреде у Србији, даље смањење трошкова везаних за одржавање путева се чини вероватним. Тренутни ниво финансирања је недовољан да задовољи годишње финансијске потребе неопходне за одржавање путева. Број саобраћајних незгода, као и смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода, представља проблем како на економском економском, тако и на друштвеном плану. Наиме, у периоду између 2001-2010. године, било је око 9000 смртних случајева и 190000 190.000 повређених особа, као последица саобраћајних незгода у Републици Србији. Иако је број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода опао значајно, са 1275 у 2001. години на 656 у 2010. години, број повређених је незнатно смањен у наведеном периоду, са 20000 20.000 на 1930019.300. Према последњим подацима Светске здравствене организације (из 2009. године), број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода на 100000 100.000 становника, у Србији је 9 9, што је прилично високо ако се пореди са земљама EУ као што су Холандија, Немачка и Француска где је тај број у распону између 3 и 6. Пројекат је део великог напора међународних финансијских институција да се рехабилитују државни путеви у Републици Србији. Светска банка и Eвропска банка за обнову и развојинвестициона банка, такође подржавају развој транспортног сектора и мрежу државних путева у Републици Србији. Значај улагања у постојећу путну инфраструктуру, односно у њено одржавање, као и побољшање безбедности на истојбезбедности, је огроман. Тиме се доприноси квалитету путне мреже и њеној сигурности, што је од огромне важности, важности како за економски развој земље, тако и за кориснике постојеће путне мреже. Закључком Владе 05 Број: 48031-9979/2013 7793/2013 од 2518. новембра јуна 2013. године, прихваћен је Извештај са преговора са Европском инвестиционом банкомбанком за обнову и развој, у вези са одобравањем зајма Републици Србији за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја и усвојен Нацрт финансијског уговора споразума о зајму између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација за обнову и безбедност путева”развој. Закључком Владе 05 Број: 48-8798/2013 од 21. октобра 2013. године, прихваћен је Предлог измена Споразума о зајму за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја, којим се овлашћује министар финансија Лазар Крстић да потпише наведени споразум, због кадровских промена у Министарству финансија. Споразум о зајму је потписан 27. новембра 2013. године, у Београду. Европска инвестициона банка одобрава наведени зајам под следећим условима: - задужење у износу до 100.000.000 евра (словима: стомилиона евра); - период трајања зајма - 15 година; - грејс период - 3 године; - варијабилна каматна стопа је 6 (шестомесечни) ЕУРИБОР +1% маржа; - провизија на неискоришћена средства износи 0,5% годишње; - приступна накнада која се плаћа банци износи 1% на износ зајма; - Република Србија ће враћати кредит у 24 једнаке полугодишње рате сваког 15. јуна и 15. децембра; - минимални износ средстава за повлачење је 100.000 ЕУР; - минимални износ превремене отплате је 5.000.000 ЕУР; - минимални износ отказивања је 5.000.000 ЕУР; - последњи датум расположивости средстава је 30. јун 2018. године.

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ УГОВОРА. Разлози за потврђивањe Финансијског уговора потврђивање Уговора о зајму за кредит за повлашћеног купца за Пројекат изградње аутопута Е763 (деоница Обреновац-Љиг), између Владе Републике Србије коју представља Министарство финансија и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација привреде, као Зајмопримца и безбедност путева”кинеске Export-Import банке, као Зајмодавца, садржани су у одредби члана 145. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13), према којој Народна скупштина потврђује међународне уговоре војне, политичке и економске природе, уговоре којима се стварају финансијске обавезе за Републику Србију, уговоре који захтевају доношење нових или измену важећих закона и уговоре којима се одступа од постојећих законских решења и у члану 32. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09 и 78/11), ) према коме се Република Србија може задуживати у земљи и иностранству, односно на домаћем и иностраном тржиштукојој Народна скупштина Републике Србије одлучује о задуживању Републике Србије. Законом о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за 20142013. годину („Службени гласник РС”, број 110/1359/13), у члану 3. предвиђено је да ће Република Србија одобрити задужење задуживање Републике Србије код кинеске Export-Import банке за Пројекат рехабилитације путева изградњу деоница Појате- Прељина аутопута Е-761, Обреновац-Љиг аутопута Е-763 и унапређења безбедности саобраћаја код Европске инвестиционе банке у износу регионални аутопут Нови Сад-Рума-Шабац-Лозница до 100 милиона евраизноса од укупно USD 1.200.000.000, од чега је за деоницу Обреновац-Љиг аутопута Е-763 предвиђено USD 301.000.000. Пројекат рехабилитације путева Досадашње активности које се спроводе на нивоу влада Републике Србије и унапређења безбедности саобраћаја треба да допринесе повећању безбедности на путевима у Републици Србији. Наиме, путна мрежа, има изузетан значај за економски развитак Републике Србије. Друмски превоз представља доминантан вид транспорта у Републици Србији, са учешћем од 80% од укупног превоза робе и око 74% укупног превоза путника. И поред значаја друмске мреже, квалитет путне инфраструктуре је у претходним годинама опао. Иако истраживање из 2010. годинеНР Кине, у вези државних путевациљу унапређења економске сарадње и спровођења међудржавног Споразума о економској и техничкој сарадњи у области инфраструктуре између Владе Републике Србије и Владе НР Кине, указује да који је 48% путне мреже било у добром стањузакључен 20. августа 2009. године („Службени гласник РС - Међународни уговори", Global Competitiveness Report (у даљемтекстуброј 90/09) резултирале су успешном реализацијом три кредитна аранжмана, посредством кинеске Export-Import банке као овлашћене државне институције. Из до сада одобрених кредитних средстава финансирају се: GCR)Пројекат изградње моста Земун-Борча са приступним саобраћајницама, Пројекат набавке скенера за 2012потребе Управе царина и Прва фаза Пакет пројекта ТЕ Костолац-2013Б. Влада НР Кине је 6. годину, рангирао је Србију на 122. место, од 144 земље, по питању квалитета путева. И поред тога што овај податак представља скок са 131. места, од 142 земље по GCR за 2011-септембра 2012. годинугодине основала Секретаријат за сарадњу Кине и земаља Централне и Источне Европе при кинеском Министарству иностраних послова и одобрила специјалну кредитну линију од десет (10) милијарди америчких долара за унапређење сарадње са наведеним земљама. Одобрена средства се, то је ипак значајан пад ако се узме у обзир да је по GCR путем одобравања повољних кредита владама земаља корисника, пласирају за 2008-2009. годинуфинансирање предложених пројеката, Србија била на 83. месту од 134 земље. Лоше стање путевапре свега из области инфраструктуре, директно утиче и на смањење целокупне привредне конкурентности Републике Србије. Министарство саобраћаја је покренуло иницијативу ради побољшања квалитета и безбедности на приоритетним државним путевимаенергетике, чиме би се побољшала и повезаност читаве путне мреже. Уз подршку EУвисоких технолoгија, Министарство саобраћаја је развило Генерални мастер план транспота у Србији, по коме је предвиђено да ће се у одржавање и рехабилитацију путева у периоду од 2009-2027. године, уложити између 4,6 и 5 милијарди евра. Око 5000 километара државних путева је идентификовано као високо приоритетно (што чини нешто више од 50% мреже државних путева). Годишњи трошкови одржавања су износили, у просеку, у периоду 2005-2011. године, 290 милиона евра. Међутим, присутан је тренд опадања трошкова одржавања, са отприлике 360 милиона евра у 2006. години, до 194 милиона евра у 2010. години и 168 милиона евра у 2011. години. Смањење трошкова је резултат финансијске кризеексплоатације рудних богатстава, као и улагања за исплативе производне капацитете. Наша земља је прихватила иницијативу за сарадњу са НР Кином у друге инфраструктурне пројектеоквиру новоуспостављеног механизма, тако што су представници Владе Републике Србије упутили писма кинеским званичницима и кинеској Export- Import банци, кандидујући за финансирање неколико пројеката из области путне инфраструктуре и енергетике, међу којима је био наведен и Пројекат изградње аутопута Е763 (деоница Обреновац-Љиг). С обзиром на Стратешко партнерство Србије и Кине које је и пре ове иницијативе дало видљиве резултате кроз успешну реализацију три раније закључена кредитна аранжмана, сврстало је Републику Србију међу приоритетне кориснике нове кредитне линије. Први предложени пројекат који је прихваћен за финансирање, обухватиће изградњу деонице Обреновац-Љиг аутопута Е763 како би се омогућило квалитетније повезивање саобраћајног коридора 10 са Јадранским морем, односно луком Бар као значајним робно-транспортним центром у коме се сустичу друмски, железнички и поморски саобраћајни системи. Постојање планираног пута привући ће кориснике са подручја средње, североисточне и источне Европе. Реализација овог путног правца подразумева знатно бољу услугу у токовима људи и робе, који се тренутно стање привреде у Србији, даље смањење трошкова везаних за одржавање путева се чини вероватним. Тренутни ниво финансирања је недовољан да задовољи годишње финансијске потребе неопходне за одржавање одвијају мрежом магистралних путева. Број саобраћајних незгодаТакође, као успоставиће се квалитетна веза севера и смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгодајуга, представља проблем како тј. подручја Војводине, Београда, централне и западне Србије. Изградња и опремање инфраструктурног коридора Е763 допринеће друштвеном и привредном развоју регионалних подручја кроз које траса планираног путног правца пролази и утицаће на економском тако и на друштвеном плану. Наиме, у периоду између 2001-2010. године, било је око 9000 смртних случајева и 190000 повређених особа, као последица саобраћајних незгода у Републици Србији. Иако је број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода опао значајно, са 1275 у 2001. години на 656 у 2010. години, број повређених је незнатно смањен у наведеном периоду, са 20000 на 19300. Према последњим подацима Светске здравствене организације (из 2009. године), број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода на 100000 становника, у Србији је 9 што је прилично високо ако се пореди са земљама EУ као што су Холандија, Немачка и Француска где је тај број у распону између 3 и 6. Пројекат је део великог напора међународних финансијских институција да се рехабилитују државни путеви у Републици Србији. Светска банка и Eвропска банка за обнову и развој, такође подржавају развој транспортног сектора и мрежу државних мреже путева у Републици Србијиширем окружењу. Значај улагања у постојећу путну инфраструктуру, односно у њено одржавање, као и побољшање безбедности на истој, је огроман. Тиме се доприноси квалитету путне мреже и њеној сигурности, што је од огромне важности, како за економски развој земље, тако и за кориснике постојеће путне мреже. У складу са Закључком Владе 05 Број: 48-9979/2013 9608/2012 од 29. децембра 2012. године, 31. децембра 2012. године поднета је кредитна пријава кинеској Export-Import банци за одобрење дугорочног кредита под преференцијалним условима у износу од USD 301.000.000 за финансирање 90% вредности Пројекта изградње аутопута Е763 (Обреновац-Љиг) у оквиру механизма сарадње Кина-Централна и Источна Европа (у даљем тексту: Пројекат). Министарство грађевинарства и урбанизма, као Наручилац и Коридори Србије д.о.о. Београд, као Корисник, са једне стране, и кинеска компанија China Shandong International Economic and Technical Cooperation Group Ltd. of Shandong Hi-speed Group Co Ltd. као Извођач радова, са друге стране, закључили су 13. маја 2013. године Комерцијални уговор за изградњу аутопута Е763, сектор Обреновац-Љиг, на основу којег је кинеска Export-Import банка донела оцену о његовој подобности за финансирање и одобрила кредит у траженом износу под повољним условима. Предложени финансијски услови били су прихватљиви за српску страну јер не само да су одговарали траженим условима из кредитне пријаве, већ су били знатно повољнији од кредитних услова који су одобрени Републици Србији кроз реализацију постојећа три кредитна аранжмана за финансирање Пројекта набавке скенера за Управу царина Републике Србије, Пројекат изградње моста Земун-Борча са припадајућим саобраћајницама и Прву фазу Пакет пројекта ТЕ Костолац-Б. Закључком Владе 05 Број: 48-7174/2013-1 од 25. новембра августа 2013. године, прихваћен усвојен је Извештај са преговора са Европском инвестиционом банкомНацрт уговора о зајму за кредит за повлашћеног купца за Пројекат изградње аутопута Е763 (деоница Обреновац-Љиг), између Владе Републике Србије коју представља Министарство финансија и привреде, као Зајмопримца и кинеске Export-Import банке, као Зајмодавца (у даљем тексту: Уговор о зајму) и истовремено овлашћен Xxxxxxx Xxxx, министар грађевинарства и урбанизма, да у име Xxxxx, као заступника Републике Србије, потпише Уговор о зајму. Уговор о зајму потписан је 26. августа 2013. године у Пекингу, приликом званичне посете делегације Републике Србије НР Кини, коју је предводио председник Xxxxxxxx Xxxxxxx. Уговором о зајму уређују се права и обавезе између Владе Републике Србије (у даљем тексту: Зајмопримац) и Export-Import Bank of China (у даљем тексту: Зајмодавац) у вези са одобравањем зајма Републици Србији за Пројекат рехабилитације путева одобрењем и унапређења безбедности саобраћаја и усвојен Нацрт финансијског уговора између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација и безбедност путева”.стављањем на располагање Зајмопримцу потребних кредитних ERROR: undefined OFFENDING COMMAND: F4S56

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ УГОВОРА. Разлози за потврђивањe Финансијског уговора потврђивање Споразума између Владе Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација и безбедност путева”Владе Чешке Републике о регулисању дуга Републике Србије према Чешкој Републици, који је потписан у месту Лани, Чешка Република, 10. децембра 2018. године (у даљем тексту: Споразум о регулисању дуга), садржани су у одредби члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13), према којој Народна скупштина скупштина, између осталог, потврђује међународне уговоре војне, политичке и економске природе, уговоре којима се стварају финансијске обавезе за Републику Србију, уговоре који захтевају доношење нових или измену важећих закона и уговоре којима се одступа од постојећих законских решења и у члану . Чланом 2. тачка 2) подтачка (3. ) Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09 107/09, 78/11, 68/15 и 78/1195/18), према коме се дуг Републике Србије по основу уговора, односно споразума којим су репрограмиране обавезе које је Република Србија може задуживати у земљи и иностранству, односно на домаћем и иностраном тржиштупреузела раније закљученим уговорима јесте јавни дуг. Законом о буџету Нерегулисани дуг Републике Србије према Чешкој Републици који потиче из периода клириншког начина плаћања у промету роба и услуга између бивше СФРЈ и бивше ЧСФР, дуги низ година је стајао као отворено питање у односима две земље. Реч је о неалоцираном државном дугу бивше СФРЈ који подлеже подели између свих држава сукцесора, у складу са одредбама Споразума о питањима сукцесије, потписаним 29. јуна 2001. године (ступио на снагу јуна 2004. године). Међутим, како у оквиру Комитета за 2014расподелу финансијске активе и пасиве бивше СФРЈ у складу са Анексом Ц Споразума о питањима сукцесије, није постигнут консензус о подели, у интересу Републике Србије је било да самостално отпочне билатералне преговоре у вези са регулисањем припадајућег дела дуга према Чешкој Републици. годину Одлагање преговора о начину регулисања дуга било је последица неусклађености ставова српске и чешке стране у погледу полазних правних докумената и преузетих обавеза које из њих проистичу и имају директан утицај на висину дуга који се регулише. У свим досадашњим разговорима на ову тему, српска страна се залагала да полазни документ у преговорима о регулисању дуга буде Платни споразум између СФРЈ и ЧСФР, закључен 8. фебруара 1991. године, којим је укинут клириншки и уведен конвертибилни начин плаћања и није било предвиђено плаћање камате на средства која се дугују, јер је салдо на клириншком рачуну са стањем 28. фебруар 1991. године пренет на посебан бескаматни ликвидациони рачун. Међутим, чешка страна је непрекидно инсистирала на примени другог документа - Протокола о разговору делегација СФРЈ и ЧСФР, потписаног 26. марта 1992. године, одобреног одлукама две владе и потврђеног разменом писама овлашћених представника две стране од 7. и 11. маја 1992. године („Службени гласник РС”у даљем тексту: Протокол). Протоколом је, број 110/13у име бивше СФРЈ, прихваћено плаћање камате на салдо на клириншком ликвидационом рачуну по стопи од 5,5% годишње, почев од 1. новембра 1991. године, као и обавеза да дужничка страна измири дуг у конвертибилној валути, по паритету 1 клириншки долар = 1 САД долар, до 31. јануара 1994. године. Имајући у виду да је у поступку консолидације уговорног стања са Чешком Републиком Протокол остао на листи важећих уговора између две земље, са међународно-правног аспекта није било аргументације да се оспори његова валидност, те је стога прихваћен као полазни правни основ за решавање питања дуга Републике Србије. Поред Протокола, као полазни основ за утврђивање дела дуга који се односи на Републику Србије коришћени су раније закључени споразуми и документи: - Споразум између Владе Чешке Републике и Владе Словачке Републике од 7. априла 1993. године, којим је подељен усаглашени салдо од 85.970.743,82 клириншких долара на Ликвидационом клириншком рачуну ЧСФР/СФРЈ, тако да је Чешкој Републици припало 54.881.926,26 клириншких долара а Словачкој Републици 31.088.817,56 клириншких долара. - Споразум о питањима сукцесије, којим су у Анексу Ц утврђени проценти према којима дуг Србије и Црне Горе према Чешкој Републици износи укупно 20.855.131.99 клириншких долара (38% дуга СФРЈ). - Споразум о регулисању чланства у међународним финансијским организацијама и разграничењу финансијских права и обавеза између Републике Србије и Републике Црне Горе, потписан 10. јула 2006. године, према којем је утврђен кључ за поделу неалоцираних финансијских права и обавеза у сразмери 94,12% - Република Србија и 5,88% - Република Црна Гора. Применом наведених кључева за поделу, припадајући део дуга Републике Србије према Чешкој Републици износио би 19.628.850,22 клириншких долара. Имајући у виду да је 11. априла 2000. године Министарство финасија Чешке Републике уступило 25% чешког потраживања од бивше СФРЈ у износу од 13.720.481,57 клириншких долара, швајцарској фирми Rondex Finance Inc, која је нови поверилац по овом делу дуга, првобитна намера чешке стране је била да се преговара о регулисању 100% дуга Републике Србије, укључујући и припадајући део (35,7656% или 4.907.212,56 клириншких долара) од наведеног уступљеног износа. Међутим, накнадно је чешка страна саопштила да ће предмет преговора бити 75% дуга. Сходно томе, усаглашен је нови салдо на Ликвидационом клириншком рачуну ЧСФР/СФРЈ износу од 72.250.262,25 клириншких долара, умањен за део уступљеног швајцарској компанији, од чега Чешкој Републици припада 41.161.444,69 клириншких долара, а Словачкој Републици 31.088.817,56 клириншких долара. Применом истих, напред објашњених, кључева за поделу новог салда на Ликвидационом клириншком рачуну ЧСФР/СФРЈ који се односи на Чешку Републику, утврђен је део главнице дуга Републике Србије у износу од 14.721.637,66 клириншких долара, који је био предмет преговора. У циљу стварања услова за отпочињање преговора, две стране су на експертском нивоу у више наврата разматрале правне и финансијске аспекте овог отвореног питања. У сусретима представника релевантних институција две земље, најпре 19. и 20. септембра 2013. године у Београду, затим у оквиру заседања Мешовитог комитета за економску сарадњу са Xxxxxx Xxxxxxxxxx (11. и 12. децембра 2013. године у Прагу, 11. и 12. марта 2015. године у Београду, 8. и 9. децембра 2016. године у Прагу и 6. и 7. децембра 2017. године у Београду), као и у експертским разговорима, одржаним 30. марта 2016. године и 6. јуна 2017. године, оба пута у Београду, размењени су ставови у циљу проналажења правног и праведног решења и начина на који би се обавезе Републике Србије уговорно регулисале и договорено да стране предузму све неопходне кораке за започињање преговора и закључење одговарајућег међувладиног споразума. Уважен је и захтев српске стране да се финансијски услови по основу Протокола из 1992. године, потврђени разменом писама од стране овлашћених представника влада двеју држава, и начин репрограма дуга размотре и договоре у светлу битно промењених околности у односу на оне које су постојале у тренутку закључења Протокола и преузимања обавеза. Основ за то је било позивање на примену клаузуле rebus sic stantibus у међународном праву, коју је прихватила Бечка конвенција о уговорном праву из 1969. године (члан 62. Битна промена околности). На основу ове одредбе, свака од уговорних страна може од друге захтевати измену уговора уколико непредвиђено и без њене кривице дође до промене околности које су отежавале испуњење уговора (распад државних заједница ЧСФР и СФРЈ, ратни сукоби на територији Југославије и масовни прихват избеглица, политичка и економска криза, разорена привреда, увођење међународних санкција СРЈ од стране УН, прекинут платни промет са иностранством, хиперинфлација) и због којих отплата дуга није била могућа у предвиђеном року; Почетку преговора претходило је и закључивање Банкарског аранжмана између Народне банке Србије (НБС) и Československе obchodni bankе (ČSOB), у члану 3. предвиђено је да ће Република Србија одобрити задужење за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја код Европске инвестиционе банке у износу до 100 милиона евра. Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја треба да допринесе повећању безбедности на путевима у Републици Србији. Наиме, путна мрежа, има изузетан значај за економски развитак Републике Србије. Друмски превоз представља доминантан вид транспорта у Републици Србији, са учешћем од 80% од укупног превоза робе и око 74% укупног превоза путника. И поред значаја друмске мреже, квалитет путне инфраструктуре је у претходним годинама опао. Иако истраживање из 2010јулу 2017. године, према којем су реализовале књиговодствене процедуре у вези државних путеваса раздвајањем потраживања Чешке Републике и Словачке Републике на нивоу бивше СФРЈ као и евидентирањем на посебним рачунима припадајућег дела дуга Републике Србије према наведеним државама и швајцарској компанији Rondex Finance Inc. Према извршеним променама у књиговодству НБС, указује да је 48% путне мреже било у добром стању, Global Competitiveness Report (у даљемтексту: GCR), за 2012-2013. годину, рангирао је Србију евидентиране су на 122. место, од 144 земље, по питању квалитета путева. И поред тога што овај податак представља скок са 131. места, од 142 земље по GCR за 2011-2012. годину, то је ипак значајан пад ако се узме у обзир да је по GCR за 2008-2009. годину, Србија била на 83. месту од 134 земље. Лоше стање путева, директно утиче и на смањење целокупне привредне конкурентности одвојеним рачунима обавезе Републике Србије. Министарство саобраћаја је покренуло иницијативу ради побољшања квалитета : - према Чешкој Републици од 14.721.637,66 клириншких долара по основу главнице и безбедности на приоритетним државним путевима18.033.938,89 клириншких долара по основу камате што укупно износи 32.755.576,55 клириншких долара; - према Словачкој Републици од 11.119.102,13 клириншких долара по основу главнице, чиме би се побољшала и повезаност читаве путне мреже. Уз подршку EУ, Министарство саобраћаја је развило Генерални мастер план транспота у Србији, док ће обавезе по коме је предвиђено да ће основу камате бити евидентиране након што се у одржавање билатералним преговорима договоре услови за обрачун ове обавезе између две државе. Закључивањем Банкарског аранжмана и рехабилитацију путева евидентирањем књиговодствених промена, спроведене су активности претходно договорене у периоду од 2009-2027. године, уложити између 4,6 и 5 милијарди евра. Око 5000 километара државних путева је идентификовано као високо приоритетно (што чини нешто више од 50% мреже државних путева). Годишњи трошкови одржавања су износили, у просеку, у периоду 2005-2011. године, 290 милиона евра. Међутим, присутан је тренд опадања трошкова одржавања, са отприлике 360 милиона евра у 2006. години, до 194 милиона евра у 2010. години и 168 милиона евра у 2011. години. Смањење трошкова је резултат финансијске кризе, као и улагања у друге инфраструктурне пројекте. С обзиром разговорима на тренутно стање привреде у Србији, даље смањење трошкова везаних за одржавање путева се чини вероватним. Тренутни ниво финансирања је недовољан да задовољи годишње финансијске потребе неопходне за одржавање путева. Број саобраћајних незгода, као и смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода, представља проблем како на економском тако и на друштвеном плану. Наиме, у периоду између 2001-2010. године, било је око 9000 смртних случајева и 190000 повређених особа, као последица саобраћајних незгода у Републици Србији. Иако је број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода опао значајно, са 1275 у 2001. години на 656 у 2010. години, број повређених је незнатно смањен у наведеном периоду, са 20000 на 19300. Према последњим подацима Светске здравствене организације (из 2009. године), број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода на 100000 становника, у Србији је 9 што је прилично високо ако се пореди са земљама EУ као што су Холандија, Немачка и Француска где је тај број у распону између 3 и 6. Пројекат је део великог напора међународних финансијских институција да се рехабилитују државни путеви у Републици Србији. Светска банка и Eвропска банка за обнову и развој, такође подржавају развој транспортног сектора и мрежу државних путева у Републици Србији. Значај улагања у постојећу путну инфраструктуру, односно у њено одржавање, као и побољшање безбедности на истој, је огроман. Тиме се доприноси квалитету путне мреже и њеној сигурности, што је од огромне важности, како за економски развој земљеекспертском нивоу, тако и да су били испуњени услови за кориснике постојеће путне мрежепочетак званичних преговора. Влада је Закључком Владе 05 Број: 48-9979/2013 2360/2017 од 2517. марта 2017. године утврдила Основу и одредила састав делегације Републике Србије за вођење преговора о регулисању дуга према Чешкој Републици (представници Министарства финансија, Министарства спољних послова и Народне банке Србије), који су одржани 16. и 17. априла 2018. године у Прагу. На преговорима су разматрани одговарајући обрачуни по моделу Париског клуба, са калкулацијом нето садашње вредности обавеза Републике Србије, како би се утврдио обострано прихватљив начин регулисања дуга. Договорено је да се уместо методологије капитализације код обрачуна камате (приписивање камате главници дуга почев од 1. новембра 20131991. године, прихваћен што би значајно увећало укупан износ дуга који се регулише), на чему је чешка страна инсистирала, примени прост каматни рачун, као и да се у периоду од 1. септембра 2013. године до 30. јуна 2017. године не приписује камата по стопи 5,5% из Протокола, већ да се примењује шестомесечни Либор на амерички долар, а да се почев од 30. јуна 2017. године престане са даљим обрачуном камате и стање дуга замрзне на тај датум. Предложени период за који је код обрачуна камате примењен шестомесечни Либор на амерички долар, временски приближно одговара периоду када је био прекинут платни промет са иностранством због увођења међународних санкција према СРЈ (31. маја 1992. године - 1. октобра 1996. године). Укупан дуг Републике Србије, по основу главнице и приписане камате, прерачунат је из клириншких у америчке доларе по паритету 1:1, преузетом из Протокола, и потврђен у износу од 32.755.576,55 америчких долара. Код избора модела за регулисање дуга, договорено да полазна основа за за то буде модификовани модел Париског клуба - једнократни отпис 66% укупног дуга по основу главнице и обрачунате камате, без периода почека и капитализације камате, уз 16 година отплате (2018-2034. година) и примену каматне стопе једнаке збиру шестомесечног Либора на долар (2,4524%) на дан 29. март 2018. године (последњи радни дан у месецу који је претходио месецу априлу када су одржани преговори) и фиксне марже од 0,5%. Међутим, с обзиром да је чешка страна показала интерес за опцију једнократне наплате свог потраживања, што је са финансијског аспекта било прихватљиво и за српску страну, у преговорима је дефинисана и висина дисконтне стопе за утврђивање нето садашње вредности дуга који би био отплаћен у целости, уместо у 32 полугодишње рате. Стране су договориле примену дисконтне стопе од 4,43% (процењена стопа задуживања Републике Србије у америчким доларима на међународном финансијском тржишту на рок од 15 година крајем марта месеца 2018. године, уз укључену адекватну тржишну маргину од 30 базних поена), тако да је утврђен коначни износ дуга од 9.800.450,00 америчких долара, који ће бити једнократно отплаћен у року од 45 дана од датума ступања на снагу Споразума о регулисању дуга, без плаћања камате у периоду до дана исплате дуга. Након завршених преговора, Влада је Закључком 05 Број: 48-5728/2018 од 21. јуна 2018. године прихватила Извештај са преговора са Европском инвестиционом банком, и усвојила Нацрт споразума о регулисању дуга који су у вези са одобравањем зајма Републици Србији за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја и усвојен Нацрт финансијског уговора између име влада својих земаља потписали министри финансија Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација Чешке Републике, 10. децембра 2018. године. Имајући у виду да је од почетних 32.755.576,55 USD, дуг Републике Србије који ће бити отплаћен чешкој страни сведен на 9.800.450,00 USD што практично представља умањење обавеза Републике Србије од 70%, финансијски гледано постигнут је оптималан договор. Обострано прихватљиво решење за регулисање дуга Републике Србије према Чешкој Републици који је више од 25 година оптерећивао односе између двеју земаља, представља значајан корак за унапређење и безбедност путева”нове правце развоја билатералне сарадње у свим областима од заједничког интереса.

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ УГОВОРА. Разлози за потврђивањe Финансијског уговора Железнички коридор X у Србији оквирни споразум – глобална капија између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација банке, потписаног у Београду, 15. децембра 2022. године и безбедност путева”у Луксембургу, 16. децембра 2022. године (у даљем тексту: Финансијски уговор), садржани су у чињеници да је Европска инвестициона банка (у даљем тексту: ЕИБ) одобрила зајам од 550.000.000 евра Републици Србији, као зајмопримцу. Према одредби члана 5. став 2. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15, 95/18, 91/19 и 149/20) Народна скупштина, између осталог, одлучује о задуживању Републике Србије путем узимања дугорочних кредита. Такође, Народна скупштина потврђује Финансијски уговор, као међународни уговор, у складу са одредбама члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13). Саобраћај је од виталног значаја за економски развој Србије. Држава се налази на главним транспортним правцима који повезују западну и централну Европу са југоисточном Европом, према којој Народна скупштина потврђује међународне уговоре војне, политичке Турском и Блиским истоком. Њен стратешки географски положај је од великог значаја за формирање саобраћајних токова у региону. Железничка пруга Београд – Ниш је окосница и најдужа деоница главних железничких коридора у Србији. Она је део SEETO Коридора X и индикативног проширења паневропске TEN-T железничке мреже на Западном Балкану. Одржива транспортна повезаност је камен темељац економске природе, уговоре којима се стварају финансијске обавезе за Републику Србију, уговоре који захтевају доношење нових или измену важећих закона и уговоре којима се одступа од постојећих законских решења и друштвене интеграције Западног Балкана са ЕУ. Укупна дужина железничке мреже у члану 3Србији је 3.333 km. Закона о јавном дугу Постојећа железничка пруга Београд Центар – Младеновац – Ниш – Прешево – Државна граница („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09 и 78/11), према коме се Република Србија може задуживати Табановце) је главна електрифицирана двоколосечна пруга у земљи укупне дужине 397 km. Једини изузетак је деоница Сталаћ – Ђунис која остаје једноколосечна. Након година недовољног улагања, садашње стање железничке инфраструктуре није задовољавајуће и иностранствуниже је од стандарда ЕУ, са значајно ограниченом оперативном брзином и технолошки застарелом електричном опремом. Брзине у реду вожње су мање од пројектованих, уз бројна смањења, односно уведена је „лагана вожњаˮ на домаћем и иностраном тржиштупојединим деоницама. Законом о буџету Републике Србије за 2014. годину („Службени гласник РС”, број 110/13), у члану 3. предвиђено је да ће Република Србија одобрити задужење за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја код Европске инвестиционе банке у износу до 100 милиона евра. Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја треба да допринесе повећању безбедности на путевима у Републици Србији. Наиме, путна мрежа, има изузетан значај за економски развитак Републике Србије. Друмски превоз представља доминантан вид транспорта у Републици Србији, са учешћем од 80% од укупног превоза робе и око 74% укупног превоза путника. И поред значаја друмске мреже, квалитет путне инфраструктуре Комерцијална брзина путничких возова је у претходним годинама опаопросеку око 50 km/h. Посебан безбедносни проблем представља велики број путних прелаза на прузи. Иако истраживање из 2010Они су веома често без одговарајуће безбедносне опреме и као такви представљају критичне тачке и опасност за учеснике у саобраћају и безбедност железничког и друмског саобраћаја. године, Београд представља један од највећих генератора путничких и теретних токова у вези државних путева, указује да је 48% путне мреже било у добром стању, Global Competitiveness Report (у даљемтексту: GCR), за 2012-2013земљи. годину, рангирао је Србију Његова локација на 122. место, од 144 земље, по питању квалитета путева. И поред тога што овај податак представља скок са 131. места, од 142 земље по GCR за 2011-2012. годину, то је ипак значајан пад ако се узме у обзир да је по GCR за 2008-2009. годину, Србија била на 83. месту од 134 земље. Лоше стање путева, директно утиче друмском и на смањење целокупне привредне конкурентности Републике Србије. Министарство саобраћаја је покренуло иницијативу ради побољшања квалитета и безбедности на приоритетним државним путевима, чиме би се побољшала и повезаност читаве путне мреже. Уз подршку EУ, Министарство саобраћаја је развило Генерални мастер план транспота у Србији, по коме је предвиђено да ће се у одржавање и рехабилитацију путева у периоду од 2009-2027. године, уложити између 4,6 и 5 милијарди евра. Око 5000 километара државних путева је идентификовано као високо приоритетно (што чини нешто више од 50% мреже државних путева). Годишњи трошкови одржавања су износили, у просеку, у периоду 2005-2011. године, 290 милиона евра. Међутим, присутан је тренд опадања трошкова одржавања, са отприлике 360 милиона евра у 2006. години, до 194 милиона евра у 2010. години и 168 милиона евра у 2011. години. Смањење трошкова је резултат финансијске кризежелезничком Коридору X, као и улагања у друге инфраструктурне пројектеКоридору VII (река Дунав) представља основу за развој мултимодалног транспортног чвора. С обзиром на тренутно стање привреде у Србији, даље смањење трошкова везаних за одржавање путева се чини вероватним. Тренутни ниво финансирања Преглед главних карактеристика железничке пруге Београд - Ниш приказане су испод: • Брзина: комерцијална брзина путничких возова је недовољан да задовољи годишње финансијске потребе неопходне за одржавање путева. Број саобраћајних незгода, као и смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода, представља проблем како на економском тако и на друштвеном плану. Наиме, у периоду између 2001-2010. године, било мања од 50 km/h. На више делова железничке пруге уведена је око 9000 смртних случајева и 190000 повређених особа, као последица саобраћајних незгода у Републици Србији. Иако је број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода опао значајно, са 1275 у 2001. години на 656 у 2010. години, број повређених је незнатно смањен у наведеном периоду, са 20000 на 19300. Према последњим подацима Светске здравствене организације (из 2009. године), број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода на 100000 становника, у Србији је 9 што је прилично високо ако се пореди са земљама EУ као што су Холандија, Немачка и Француска где је тај број у распону између 3 и 6. Пројекат је део великог напора међународних финансијских институција да се рехабилитују државни путеви у Републици Србији. Светска банка и Eвропска банка за обнову и развој, такође подржавају развој транспортног сектора и мрежу државних путева у Републици Србији. Значај улагања у постојећу путну инфраструктуру, односно у њено одржавање, као и побољшање безбедности на истој, је огроман. Тиме се доприноси квалитету путне мреже и њеној сигурности, што је од огромне важности, како за економски развој земље, тако и за кориснике постојеће путне мреже. Закључком Владе 05 Број: 48-9979/2013 од 25. новембра 2013. године, прихваћен је Извештај са преговора са Европском инвестиционом банком, у вези са одобравањем зајма Републици Србији за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја и усвојен Нацрт финансијског уговора између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација и безбедност путева”.лагана вожња;

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ УГОВОРА. Разлози за потврђивањe Финансијског уговора потврђивање Уговора о зајму за кредит за повлашћеног купца за Пројекат модернизације и реконструкције мађарско–српске железничке везе на територији Републике Србије, деоницa Београд Центар – Стара Пазова, између Владе Републике Србије Србије, коју представља Министарство финансија, као зајмопримца и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација и безбедност путева”кинеске Export-Import банке, као зајмодавца, који је потписан 16. маја 2017. године у Пекингу, НР Кина (у даљем тексту: Уговор о зајму), садржани су у одредби члана 5. став 2. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09, 78/11 и 68/15) према којој Народна скупштина Републике Србије одлучује о задуживању Републике Србије и одредби члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13), ) према којој Народна скупштина скупштина, између осталог, потврђује међународне уговоре војне, политичке и економске природе, уговоре којима се стварају финансијске обавезе за Републику Србију, уговоре који захтевају доношење нових или измену важећих закона и уговоре којима се одступа од постојећих законских решења и у члану 3. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09 и 78/11), према коме се Република Србија може задуживати у земљи и иностранству, односно на домаћем и иностраном тржишту. Законом о буџету Републике Србије за 20142017. годину („Службени гласник РС”, број 110/13), у члану 3. предвиђено 99/16) одобрено је да ће Република Србија одобрити задужење за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја задуживање Републике Србије код Европске инвестиционе кинеске Export- Import банке у износу до 100 милиона евра320.000.000 USD за потребе финансирања реконструкције и модернизације пруге на деоници Београд Центар – Стара Пазова. Пројекат рехабилитације путева На основу Споразума о економској и унапређења безбедности саобраћаја треба да допринесе повећању безбедности техничкој сарадњи у области инфраструктуре између Владе Републике Србије и Владе НР Кине, закљученог 20. августа 2009. године („Службени гласник РС – Међународни уговориˮ, бр. 90/09, 9/13, 11/13 и 13/13), који је ступио на путевима у Републици Србијиснагу 25. Наиме, путна мрежа, има изузетан значај за економски развитак Републике Србије. Друмски превоз представља доминантан вид транспорта у Републици Србији, са учешћем од 80% од укупног превоза робе и око 74% укупног превоза путника. И поред значаја друмске мреже, квалитет путне инфраструктуре је у претходним годинама опао. Иако истраживање из јуна 2010. године, реализује се неколико значајних пројеката у вези државних путеванашој земљи, указује који се финансирају из повољних кредита кинеске Export-Import банке као овлашћене институције Владе НР Кине. Посредством неведене кинеске банке, Републици Србији је до сада одобрено око 1,6 млрд USD, у виду кредита под концесионалним или преференцијалним условима, за финансирање значајних инвестиционих пројеката (Пројекат изградње моста Земун–Борча са приступним саобраћајницама, Пројекат набавке скенера за потребе Управе царина, Прва фаза Пакет пројекта ТЕ Костолац-Б, Друга фаза Пакет пројекта ТЕ Костолац-Б, Пројекат изградње аутопута Е-763 (деоница Обреновац–Љиг) и Пројекат изградње аутопута Е-763 (деоница Сурчин–Обреновац). Пројекат модернизације и реконструкције железничке пруге Београд- Будимпешта је још један од стратешки важних инфраструктурних пројеката Републике Србије, чија је заједничка реализација договорена на нивоу председника влада Републике Србије, НР Кине и Мађарске и који има вишеструки значај за привреду наше земље. То је део основне саобраћајне трансферзале Републике Србије и директно повезује три од пет највећих градова у земљи. Модернизација ове пруге, као транзитног коридора између Евроазије и земаља Централне и Западне Европе и дела тзв. Трећег – поморског крака новог Пута свиле и евроазијске експресне железничке везе, обезбедиће Републици Србији интегрисање у транс-европску транспортну мрежу. Савременом двоколосечном интероперабилном пругом за мешовити путнички и теретни саобраћај и брзину возова до 200 km/h, омогућиће се српским железницама укључивање у робне и транзитне токове Европе. У намери да је 48% путне мреже било реализација овог пројекта отпочне у добром стањушто краћем року, Global Competitiveness Report српска и кинеска страна су постигле договор да се најпре закључи Комерцијални уговор само за деоницу пруге Београд Центар – Стара Пазова, док би се уговарању друге деонице пруге Нови Сад – Суботица – државна граница (Келебија) приступило касније, кад се за то стекну услови. Сходно томе, Комерцијални уговор о модернизацији и реконструкцији мађарско–српске железничке везе на територији Републике Србије за деоницу Београд Центар – Стара Пазова (у даљемтекстудаљем тексту: GCR)Пројекат) између Владе Републике Србије, као финансијера, Акционарског друштва за 2012-2013управљање јавном железничком инфраструктуром „Инфраструктура железнице Србије а.д”, Београд, као инвеститора и „Joint Venture of China Railway International Co. Ltd. & China Communications Construction Company Ltd.”, као извођача, потписан је 5. годинуновембра 2016. године у Риги, рангирао Летонија. Уговорена цена по Комерцијалном уговору износи 350.162.540 USD и обухвата услуге, набавку, изградњу, испоруку и уградњу свих неопходних елемената за реконструкцију железничке пруге, деонице Београд Центар – Стара Пазова, у дужини од 34,5 km, која се састоји од реконструкције постојеће двоколосечне пруге и изградње нових пруга за теретни саобраћај на линији Батајница – Стара Пазова, мешовити саобраћај и за брзине до 200 km/h, испуњавајући услове Основног коридора Трансевропске транспортне мреже. Услуге обухватају припрему пројекта за грађевинску дозволу, као и свих других докумената и извештаја потребних за добијање грађевинске дозволе у складу са одредбама домаћих закона којима се уређују планирање и изградња и безбедност и интероперабилност железнице. Извођење радова укључује реконструкцију и изградњу железничке пруге и железничких станица, сигнално сигурносних и телекомуникационих постројења, електро постројења, инжењерских објеката са грађевинским и другим материјалом неопходним за реализацију Пројекта, као и достављање на увид свих атеста, сертификата и испитивања неопходних за поступак техничког прегледа, ради прибављања употребне дозволе и сертификата о верификацији структурних подсистема које издаје Пријављено тело у складу са Законом о безбедности и интероперабилности железнице. Рок за извођење радова је Србију на 12242 месеца у који је укључен период од 6 месеци за израду пројекта за грађевинску дозволу и пројекта за извођење радова за наведну деоницу. местоПлаћања по Комерцијалном уговору вршиће се према месечним привременим ситуацијама у складу са оствареним месечним напретком извршења радова, од 144 земље, по питању квалитета путева. И поред тога што овај податак представља скок са 131. места, од 142 земље по GCR за 2011-2012. годину, то је ипак значајан пад ако се узме у обзир да је по GCR за 2008-2009. годину, Србија била на 83. месту од 134 земље. Лоше стање путева, директно утиче пропорцији 85% из кредита и на смањење целокупне привредне конкурентности 15% из буџета Републике Србије. Министарство саобраћаја У складу са Закључком Владе 05 Број: 48-1879/2017 од 3. марта 2017. године којим је покренуло иницијативу ради побољшања квалитета и безбедности на приоритетним државним путевимаусвојен Нацрт кредитне пријаве за зајам за кредит за повлашћеног купца, чиме би се побољшала и повезаност читаве путне мрежедана 16. Уз подршку EУ, Министарство саобраћаја марта 2017. године званично је развило Генерални мастер план транспота у Србији, по коме је предвиђено да ће се у одржавање и рехабилитацију путева у периоду од 2009поднета кредитна пријава кинеској Export-2027Import банци. године, уложити између 4,6 и 5 милијарди евра. Око 5000 километара државних путева је идентификовано као високо приоритетно (што чини нешто више од 50% мреже државних путева). Годишњи трошкови одржавања су износили, у просеку, у периоду 2005-2011. године, 290 милиона евра. Међутим, присутан је тренд опадања трошкова одржавања, са отприлике 360 милиона евра у 2006. години, до 194 милиона евра у 2010. години и 168 милиона евра у 2011. години. Смањење трошкова је резултат финансијске кризеНакон оцене подобности Пројекта за кредитно финансирање, као и улагања макроекономских показатеља, стања јавног дуга и кредитне способности Републике Србије, званично је одобрен тражени зајам под преференцијалним условима, деноминован у друге инфраструктурне пројекте. С обзиром на тренутно стање привреде у Србији, даље смањење трошкова везаних за одржавање путева се чини вероватним. Тренутни ниво финансирања је недовољан да задовољи годишње финансијске потребе неопходне за одржавање путева. Број саобраћајних незгода, као и смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода, представља проблем како на економском тако и на друштвеном плану. Наиме, у периоду између 2001-2010. године, било је око 9000 смртних случајева и 190000 повређених особа, као последица саобраћајних незгода у Републици Србији. Иако је број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода опао значајно, са 1275 у 2001. години на 656 у 2010. години, број повређених је незнатно смањен у наведеном периоду, са 20000 на 19300. Према последњим подацима Светске здравствене организације (из 2009. године), број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода на 100000 становника, у Србији је 9 што је прилично високо ако се пореди са земљама EУ као што су Холандија, Немачка и Француска где је тај број у распону између 3 и 6. Пројекат је део великог напора међународних финансијских институција да се рехабилитују државни путеви у Републици Србији. Светска банка и Eвропска банка за обнову и развој, такође подржавају развој транспортног сектора и мрежу државних путева у Републици Србији. Значај улагања у постојећу путну инфраструктуру, односно у њено одржавање, као и побољшање безбедности на истој, је огроман. Тиме се доприноси квалитету путне мреже и њеној сигурности, што је од огромне важности, како за економски развој земље, тако и за кориснике постојеће путне мрежеUSD. Закључком Владе 05 Број: 48-9979/2013 4185/2017 од 2511. новембра 2013маја 2017. године, прихваћен утврђена је Извештај са Oснова за вођење преговора, одређен састав делегације Републике Србије за вођење преговора са Европском инвестиционом банком, кинеском Export-Import банком и усвојен одговарајући Нацрт уговора о зајму у вези са одобравањем зајма кредита под повлашћеним условима на основу којег су вођени преговори који су резултирали његовим потписивањем 16. маја 2017. године у Пекингу, НР Кина, на Форуму за међународну сарадњу у оквиру иницијативе „Један појас, један пут”. Уговором о зајму предвиђено је да кинеска Export-Import банка стави на располагање Републици Србији кредитна средства под следећим условима: - износ кредита: 297.638.159 USD за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности финансирање 85% вредности Пројекта по Комерцијалном уговору, док ће преосталих 15% (52.524.381 USD) обезбедити Република Србија из буџетских средстава, односно Министарство грађевинарства, саобраћаја и усвојен Нацрт финансијског уговора између инфраструктуре, као финансијер по Комерцијалном уговору; - рок доспећа кредита: 20 година укључујући период почека од пет година, док је период отплате главнице 15 година у 30 полугодишњих рата које доспевају 15. маја и 15. новембра сваке године; - период расположивости кредита пет година, уз могућност да се додатно продужи уколико буде потребно; - фиксна каматна стопа: 2% годишње; - зајмопримац: Влада Републике Србије, коју представља Министарство финансија; - корисник кредита и инвеститор: Акционарско друштво за управљање јавном железничком инфраструктуром „Инфраструктура железнице Србије”, Београд; - извођач радова: „Joint Venture of China Ralway International Xx.Xxx & China Communications Construction Company Ltd.”; - трошкови обраде кредита: по стопи од 0,25% на укупан износ кредита (плаћа се једнократно); - провизија на неповучена средства: по стопи од 0,25% годишње. Значај финансирања овог приоритетног пројекта, који ће имати директан утицај на подручје Републике Србије у којем је настањено око 50% укупног становништва, утолико је већи ако се има у виду да транзитни правац преко Мађарске, у комбинованом и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација за сада претежно камионском превозу, учествује у укупној спољно-трговинској размени Републике Србије са преко 65%. С обзиром на најављена све стриктнија ограничења друмског превоза робе, због еколошких и безбедност путева”енергетских разлога, и увођење одговарајућих директива ЕУ за преусмеравање робних и путничких токова са друмског на железнички превоз, оспособљавање наведене пруге за модеран робни саобраћај од посебне је важности за Републику Србију.

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ УГОВОРА. Разлози за потврђивањe Финансијског уговора Уговора о гаранцији (Обнова теретног возног парка Србије) између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација за обнову и безбедност путева”развој, потписаног 23. новембра 2022. године у Београду (у даљем тексту: Уговор о гаранцији), садржани су у чињеници да је Европска банка за обнову и развој одобрила зајам од 43.000.000 евра Акционарском друштву за железнички превоз робе ,,Србија Карго”, Београд (у даљем тексту: Србија Карго а.д.), као зајмопримцу, према Уговору о зајму (Обнова теретног возног парка Србије) између Србија Карго а.д. и Европске банке за обнову и развој, који је такође потписан 23. новембра 2022. године (у даљем тексту: Уговор о зајму), уз услов да Република Србија гарантује за обавезе зајмопримцa. Према одредби члана 5. став 2. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15, 95/18, 91/19 и 149/20) Народна скупштина, између осталог, одлучује о давању гаранција, као и непосредном преузимању обавеза у својству дужника по основу дате гаранције. Такође, Народна скупштина потврђује Уговор о гаранцији, као међународни уговор, у складу са одредбама члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13), према којој Народна скупштина потврђује међународне уговоре војне, политичке и економске природе, уговоре којима се стварају финансијске обавезе . Законом о буџету Републике Србије за Републику Србију, уговоре који захтевају доношење нових или измену важећих закона и уговоре којима се одступа од постојећих законских решења и у члану 32022. Закона о јавном дугу годину („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09 110/21 и 78/11125/22), према коме се Република Србија може задуживати у земљи и иностранству, односно на домаћем и иностраном тржишту. Законом о буџету предвиђено је давање гаранције Републике Србије Европској банци за 2014. годину обнову и развој („Службени гласник РС”, број 110/13), у члану 3. предвиђено је да ће Република Србија одобрити задужење за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја код Европске инвестиционе банке даљем тексту: Банка) у износу до 100 милиона евра. 43.000.000 евра по основу задужења Србија Карго а.д, као зајмопримца, за финансирање набавке и реконструкције возних средстава, што се односи на Пројекат рехабилитације путева обнове теретног возног парка Србије (у даљем тексту: Пројекат), а то је био и унапређења безбедности саобраћаја треба да допринесе повећању безбедности на путевима правни основ за закључивање кредитног аранжмана и давање државне гаранције у Републици Србији. Наиме, путна мрежа, има изузетан значај за економски развитак оквиру лимита утврђеног законом којим се уређује буџет Републике Србије. Друмски превоз представља доминантан вид транспорта у Републици Србији, са учешћем од 80% од укупног превоза робе и око 74% укупног превоза путника. И поред значаја друмске мреже, квалитет путне инфраструктуре је у претходним годинама опао. Иако истраживање из 2010. године, у вези државних путева, указује да је 48% путне мреже било у добром стању, Global Competitiveness Report (у даљемтексту: GCR), за 2012-2013. годину, рангирао је Србију на 122. место, од 144 земље, по питању квалитета путева. И поред тога што овај податак представља скок са 131. места, од 142 земље по GCR за 2011-2012. годину, то је ипак значајан пад ако се узме у обзир да је по GCR за 2008-2009. годину, Србија била на 83. месту од 134 земље. Лоше стање путева, директно утиче и на смањење целокупне привредне конкурентности Републике Србије. Министарство саобраћаја је покренуло иницијативу ради У циљу побољшања квалитета и безбедности обима услуге транспорта робе на приоритетним државним путевимамрежи и подржавања модалног преласка са друмског на теретни железнички транспорт, чиме би се побољшала и повезаност читаве путне мреже. Уз подршку EУ, Министарство саобраћаја је развило Генерални мастер план транспота у Србији, по коме је предвиђено да средствима кредита ће се финансирати набавка савремених дизел магистралних и ранжирних локомотива, теретних вагона, ремонт вагона, услуге консултаната за подршку Јединици за спровођење пројекта (у одржавање даљем тексту: ЈСП) и рехабилитацију путева у периоду од 2009-2027. године, уложити између 4,6 и 5 милијарди евра. Око 5000 километара државних путева је идентификовано као високо приоритетно (што чини нешто више од 50% мреже државних путева). Годишњи трошкови одржавања су износили, у просеку, у периоду 2005-2011. године, 290 милиона евра. Међутим, присутан је тренд опадања трошкова одржавања, са отприлике 360 милиона евра у 2006. години, до 194 милиона евра у 2010. години и 168 милиона евра у 2011. години. Смањење трошкова је резултат финансијске кризенадзор, као и улагања замена застарелих возних средстава која су у друге инфраструктурне пројектеупотреби иако је истекао век њиховог трајања. Сврха Пројекта је да се изврши набавка приближно четири дизел локомотиве за вучу теретних возова, око шест дизел локомотива за маневрисање, оправка приближно 1250 теретних кола и набавка око 50 теретних кола серије С обзиром на тренутно стање привреде за превоз контејнера. Дате су процењене количине за набавку јер ће њихов број зависити од тржишних цена у Србији, даље смањење трошкова везаних за одржавање путева се чини вероватним. Тренутни ниво финансирања је недовољан да задовољи годишње финансијске потребе неопходне за одржавање путева. Број саобраћајних незгода, као и смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода, представља проблем како на економском тако и на друштвеном плану. Наиме, у периоду између 2001-2010. године, било је око 9000 смртних случајева и 190000 повређених особа, као последица саобраћајних незгода у Републици Србији. Иако је број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода опао значајно, са 1275 у 2001. години на 656 у 2010. години, број повређених је незнатно смањен у наведеном периоду, са 20000 на 19300. Према последњим подацима Светске здравствене организације (из 2009. године), број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода на 100000 становника, у Србији је 9 што је прилично високо ако се пореди са земљама EУ као што су Холандија, Немачка и Француска где је тај број у распону између 3 и 6време спровођења тендера. Пројекат је део великог напора међународних финансијских институција се састоји из следећих делова, с тим да ти делови подлежу модификацијама о којима се рехабилитују државни путеви у Републици Србији. Светска банка Банка и Eвропска банка за обнову и развој, такође подржавају развој транспортног сектора и мрежу државних путева у Републици Србији. Значај улагања у постојећу путну инфраструктуру, односно у њено одржавање, као и побољшање безбедности на истој, је огроман. Тиме се доприноси квалитету путне мреже и њеној сигурности, што је од огромне важности, како за економски развој земље, тако и за кориснике постојеће путне мреже. Закључком Владе 05 Број: 48-9979/2013 од 25. новембра 2013. године, прихваћен је Извештај са преговора са Европском инвестиционом банком, у вези са одобравањем зајма Републици Србији за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја и усвојен Нацрт финансијског уговора између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација и безбедност путева”.Зајмопримац повремено могу договорити:

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ УГОВОРА. Разлози за потврђивањe Финансијског уговора Уговора о зајму (Железнички коридор X у Србији – деоница од Београда до Ниша) између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација за обнову и безбедност путева”развој, потписаног 15. децембра 2022. године (у даљем тексту: Уговор о зајму), садржани су у чињеници да је Европска банка за обнову и развој одобрила зајам од 550.000.000 евра Републици Србији, као зајмопримцу. Према одредби члана 5. став 2. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15, 95/18, 91/19 и 149/20) Народна скупштина, између осталог, одлучује о задуживању Републике Србије путем узимања дугорочних кредита. Такође, Народна скупштина потврђује Уговор о зајму, као међународни уговор, у складу са одредбама члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13), према којој Народна скупштина потврђује међународне уговоре војне, политичке и економске природе, уговоре којима се стварају финансијске обавезе . Законом о буџету Републике Србије за Републику Србију, уговоре који захтевају доношење нових или измену важећих закона и уговоре којима се одступа од постојећих законских решења и у члану 32022. Закона о јавном дугу годину („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09 110/21 и 78/11), према коме се Република Србија може задуживати у земљи 125/22) и иностранству, односно на домаћем и иностраном тржишту. Законом о буџету Републике Србије за 20142023. годину („Службени гласник РС”, број 110/13), 138/22) у члану 3. предвиђено одобрено је да ће Република Србија одобрити задужење за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја задуживање код Европске инвестиционе банке за обнову и развој (у даљем тексту: Банка) за реконструкцију деонице пруге на прузи Београд Центар-Распутница „Г”-Раковица-Младеновац- Лапово-Ниш, који се односи на Уговор о зајму (Железнички коридор X у Србији – деоница од Београда до Ниша), у износу до 100 милиона 550.000.000 евра. Пројекат рехабилитације путева Саобраћај је од виталног значаја за економски развој Србије. Држава се налази на главним транспортним правцима који повезују западну и унапређења безбедности саобраћаја треба да допринесе повећању безбедности на путевима централну Европу са југоисточном Европом, Турском и Блиским истоком. Њен стратешки географски положај је од великог значаја за формирање саобраћајних токова у Републици региону. Железничка пруга Београд – Ниш је окосница и најдужа деоница главних железничких коридора у Србији. НаимеОна је део SEETO Коридора X и индикативног проширења паневропске TEN-T железничке мреже на Западном Балкану. Одржива транспортна повезаност је камен темељац економске и друштвене интеграције Западног Балкана са ЕУ. Укупна дужина железничке мреже у Србији је 3.333 km. Постојећа железничка пруга Београд Центар – Младеновац – Ниш – Прешево – Државна граница (Табановце) је главна електрифицирана двоколосечна пруга у земљи укупне дужине 397 km. Једини изузетак је деоница Сталаћ – Ђунис која остаје једноколосечна. Након година недовољног улагања, путна мрежа, има изузетан значај за економски развитак Републике Србије. Друмски превоз представља доминантан вид транспорта у Републици Србијисадашње стање железничке инфраструктуре није задовољавајуће и ниже је од стандарда ЕУ, са учешћем значајно ограниченом оперативном брзином и технолошки застарелом електричном опремом. Брзине у реду вожње су мање од 80% од укупног превоза робе и око 74% укупног превоза путникапројектованих, уз бројна смањења, односно уведена је „лагана вожњаˮ на појединим деоницама. И поред значаја друмске мреже, квалитет путне инфраструктуре Комерцијална брзина путничких возова је у претходним годинама опаопросеку око 50 km/h. Посебан безбедносни проблем представља велики број путних прелаза на прузи. Иако истраживање из 2010Они су веома често без одговарајуће безбедносне опреме и као такви представљају критичне тачке и опасност за учеснике у саобраћају и безбедност железничког и друмског саобраћаја. године, Београд представља један од највећих генератора путничких и теретних токова у вези државних путева, указује да је 48% путне мреже било у добром стању, Global Competitiveness Report (у даљемтексту: GCR), за 2012-2013земљи. годину, рангирао је Србију Његова локација на 122. место, од 144 земље, по питању квалитета путева. И поред тога што овај податак представља скок са 131. места, од 142 земље по GCR за 2011-2012. годину, то је ипак значајан пад ако се узме у обзир да је по GCR за 2008-2009. годину, Србија била на 83. месту од 134 земље. Лоше стање путева, директно утиче друмском и на смањење целокупне привредне конкурентности Републике Србије. Министарство саобраћаја је покренуло иницијативу ради побољшања квалитета и безбедности на приоритетним државним путевима, чиме би се побољшала и повезаност читаве путне мреже. Уз подршку EУ, Министарство саобраћаја је развило Генерални мастер план транспота у Србији, по коме је предвиђено да ће се у одржавање и рехабилитацију путева у периоду од 2009-2027. године, уложити између 4,6 и 5 милијарди евра. Око 5000 километара државних путева је идентификовано као високо приоритетно (што чини нешто више од 50% мреже државних путева). Годишњи трошкови одржавања су износили, у просеку, у периоду 2005-2011. године, 290 милиона евра. Међутим, присутан је тренд опадања трошкова одржавања, са отприлике 360 милиона евра у 2006. години, до 194 милиона евра у 2010. години и 168 милиона евра у 2011. години. Смањење трошкова је резултат финансијске кризежелезничком Коридору X, као и улагања у друге инфраструктурне пројектеКоридору VII (река Дунав) представља основу за развој мултимодалног транспортног чвора. С обзиром на тренутно стање привреде у Србији, даље смањење трошкова везаних за одржавање путева се чини вероватним. Тренутни ниво финансирања Преглед главних карактеристика железничке пруге Београд - Ниш приказане су испод: • Брзина: комерцијална брзина путничких возова је недовољан да задовољи годишње финансијске потребе неопходне за одржавање путева. Број саобраћајних незгода, као и смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода, представља проблем како на економском тако и на друштвеном плану. Наиме, у периоду између 2001-2010. године, било мања од 50 km/h. На више делова железничке пруге уведена је око 9000 смртних случајева и 190000 повређених особа, као последица саобраћајних незгода у Републици Србији. Иако је број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода опао значајно, са 1275 у 2001. години на 656 у 2010. години, број повређених је незнатно смањен у наведеном периоду, са 20000 на 19300. Према последњим подацима Светске здравствене организације (из 2009. године), број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода на 100000 становника, у Србији је 9 што је прилично високо ако се пореди са земљама EУ као што су Холандија, Немачка и Француска где је тај број у распону између 3 и 6. Пројекат је део великог напора међународних финансијских институција да се рехабилитују државни путеви у Републици Србији. Светска банка и Eвропска банка за обнову и развој, такође подржавају развој транспортног сектора и мрежу државних путева у Републици Србији. Значај улагања у постојећу путну инфраструктуру, односно у њено одржавање, као и побољшање безбедности на истој, је огроман. Тиме се доприноси квалитету путне мреже и њеној сигурности, што је од огромне важности, како за економски развој земље, тако и за кориснике постојеће путне мреже. Закључком Владе 05 Број: 48-9979/2013 од 25. новембра 2013. године, прихваћен је Извештај са преговора са Европском инвестиционом банком, у вези са одобравањем зајма Републици Србији за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја и усвојен Нацрт финансијског уговора између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација и безбедност путева”.лагана вожња;

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ УГОВОРА. Разлози за потврђивањe Финансијског уговора потврђивање Уговора о зајму за кредит за повлашћеног купца за другу фазу Пакет пројекта KOSTOLAC-B POWER PLANT PROJECT између Владе Републике Србије Србије, коју представља Министарство финансија, као Зајмопримца и Европске инвестиционе кинеске Export-Import банке „Рехабилитација и безбедност путева”, као Зајмодавца садржани су у одредби члана 145. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13), према којој Народна скупштина потврђује међународне уговоре војне, политичке и економске природе, уговоре којима се стварају финансијске обавезе за Републику Србију, уговоре који захтевају доношење нових или измену важећих закона и уговоре којима се одступа од постојећих законских решења и у члану 32. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09 и 78/11), ) према коме се Република Србија може задуживати у земљи и иностранству, односно на домаћем и иностраном тржишту. Законом о буџету којој Народна скупштина Републике Србије за 2014одлучује о задуживању Републике Србије. годину На основу Споразума о економској и техничкој сарадњи у области инфраструктуре између Владе Републике Србије и Владе НР Кине, закљученог 20. августа 2009. године („Службени гласник РС”РС - Међународни уговориˮ, број 110/13)бр. 90/09, 9/13, 11/13 и 13/13) успешно се реализује неколико значајних пројеката у члану 3Републици Србији, који се финансирају кроз повољне кредитне линије кинеске Export-Import банке као овлашћене институције Владе НР Кине. Чланом 11. наведеног споразума предвиђено је да ће Република Србија одобрити задужење се, између осталог, сарадња одвијати и кроз испоруку радова, материјала и услуга за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја код Европске инвестиционе банке у износу до 100 милиона евра. Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја треба да допринесе повећању безбедности на путевима у Републици Србији. Наиме, путна мрежа, има изузетан значај за економски развитак Републике Србије. Друмски превоз представља доминантан вид транспорта у Републици Србији, са учешћем од 80% од укупног превоза робе и око 74% укупног превоза путника. И поред значаја друмске мреже, квалитет путне инфраструктуре је у претходним годинама опао. Иако истраживање из 2010. године, у вези државних путева, указује да је 48% путне мреже било у добром стању, Global Competitiveness Report (у даљемтексту: GCR), за 2012-2013. годину, рангирао је Србију на 122. место, од 144 земље, по питању квалитета путева. И поред тога што овај податак представља скок са 131. места, од 142 земље по GCR за 2011-2012. годину, то је ипак значајан пад ако се узме у обзир да је по GCR за 2008-2009. годину, Србија била на 83. месту од 134 земље. Лоше стање путева, директно утиче и на смањење целокупне привредне конкурентности Републике Србије. Министарство саобраћаја је покренуло иницијативу ради побољшања квалитета и безбедности на приоритетним државним путевима, чиме би се побољшала и повезаност читаве путне мреже. Уз подршку EУ, Министарство саобраћаја је развило Генерални мастер план транспота у Србији, по коме је предвиђено да ће се у одржавање и рехабилитацију путева у периоду од 2009-2027. године, уложити између 4,6 и 5 милијарди евра. Око 5000 километара државних путева је идентификовано као високо приоритетно (што чини нешто више од 50% мреже државних путева). Годишњи трошкови одржавања су износили, у просеку, у периоду 2005-2011. године, 290 милиона евра. Међутим, присутан је тренд опадања трошкова одржавања, са отприлике 360 милиона евра у 2006. години, до 194 милиона евра у 2010. години и 168 милиона евра у 2011. години. Смањење трошкова је резултат финансијске кризе, као и улагања у друге инфраструктурне пројекте. С обзиром на тренутно стање привреде у Србији, даље смањење трошкова везаних за одржавање путева се чини вероватним. Тренутни ниво финансирања је недовољан да задовољи годишње финансијске потребе неопходне за одржавање путева. Број саобраћајних незгода, као и смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода, представља проблем како на економском тако и на друштвеном плану. Наиме, у периоду између 2001-2010. године, било је око 9000 смртних случајева и 190000 повређених особа, као последица саобраћајних незгода у Републици Србији. Иако је број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода опао значајно, са 1275 у 2001. години на 656 у 2010. години, број повређених је незнатно смањен у наведеном периоду, са 20000 на 19300. Према последњим подацима Светске здравствене организације (из 2009. године), број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода на 100000 становника, у Србији је 9 што је прилично високо ако се пореди са земљама EУ као што су Холандија, Немачка и Француска где је тај број у распону између 3 и 6. Пројекат је део великог напора међународних финансијских институција да се рехабилитују државни путеви у Републици Србији. Светска банка и Eвропска банка за обнову и развој, такође подржавају развој транспортног сектора и мрежу државних путева у Републици Србији. Значај улагања у постојећу путну инфраструктуру, односно у њено одржавање, као и побољшање безбедности на истој, је огроман. Тиме се доприноси квалитету путне мреже и њеној сигурностиизградњу електроенергетских постројења, што је од огромне важности22. јула 2010. године резултирало закључивањем Општег уговорног споразума о реализацији Пакет пројекта KOSTOLAC-B POWER PLANT PROJECTS између ЈП „Електропривреда Србије”, како за економски развој земље, тако ПД „Термоелектране и за кориснике постојеће путне мрежекопови Костолац” и кинеске компаније China National Machinery & Equipment Import & Export Corporation (CMEC) из Пекинга (у даљем тексту: уговорне стране). Закључком Владе 05 БројДоговорена фазна реализација Пакет пројекта KOSTOLAC-B POWER PLANT PROJECTS (у даљем тексту: 48-9979/2013 од 25. новембра 2013. године, прихваћен је Извештај са преговора са Европском инвестиционом банком, у вези са одобравањем зајма Републици Србији за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја и усвојен Нацрт финансијског уговора између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација и безбедност путева”.Пакет пројекат) односила се на:

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ УГОВОРА. Разлози за потврђивањe Финансијског потврђивање овог уговора између садржани су у одредби члана 5. став 2. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15 и 95/18) према којој Народна скупштина одлучује о задуживању Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација и безбедност путева”, садржани су у одредби члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13), ) према којој Народна скупштина скупштина, између осталог, потврђује међународне уговоре војне, политичке и економске природе, уговоре којима се стварају финансијске обавезе за Републику Србију. На основу Споразума о економској и техничкој сарадњи у области инфраструктуре између Владе Републике Србије и Владе НР Кине, уговоре који захтевају доношење нових или измену важећих закона и уговоре којима се одступа од постојећих законских решења и у члану 3закљученог 20. Закона о јавном дугу августа 2009. године („Службени гласник РС”РС - Међународни уговориˮ, бр. 61/0590/09, 107/09 9/13, 11/13 и 78/1113/13), према коме који је ступио на снагу 25. јуна 2010. године, отпочела је реализација неколико значајних пројеката у нашој земљи, који се Република Србија финансирају из повољних кредита кинеске Export-Import банке као овлашћене институције Владе НР Кине. У контексту досадашњих активности на нивоу влада двеју земаља, у циљу унапређења економске сарадње и реализације пројеката од заједничког интереса, уз учешће реномираних кинеских компанија и ангажовање локалне грађевинске оперативе, успешно је реализовано неколико кредитних аранжмана. Из до сада одобрених кредитних средстава реализовани су Пројекат набавке скенера за потребе Управе царина, Пројекат изградње моста Земун-Борча са приступним саобраћајницама и Прва фаза Пакет пројекта ТЕ Костолац-Б, док су Друга фаза Пакет пројекта ТЕ Костолац-Б, Пројекат изградње аутопута Е-763 (деоница Обреновац-Љиг), Пројекат изградње аутопута Е-763 (деоница Сурчин- Обреновац), Пројекат модернизације и реконструкције мађарско-српске железничке везе на територији Републике Србије, деоницa Београд Центар - Стара Пазова и Пројекат изградње обилазнице око Београда на аутопуту Е70/Е75 (деоница: мост преко реке Саве код Остружнице - Бубањ Поток) (Сектори 4, 5 и 6) у току. Сарадња по основу потписаних уговора са кинеским компанијама, као извођачима радова, у пројектима важне транспортне инфраструктуре у Републици Србији (путеви и железница) је интензивна и може задуживати се генерално оценити као веома задовољавајућа. Током одржавања Форума „Појас и путˮ од 14. до 15. маја 2017. године у земљи Пекингу, потписан је Меморандум о разумевању између Републике Србије и иностранствупредузећа „China Communications Construction Company Ltdˮ, односно о сарадњи на домаћем Пројекту „Београд - Јужни Xxxxxx”, деонице: Прељина - Пожега и иностраном тржиштуПожега - Бољаре. Меморандумом су стране исказале намеру о међусобној сарадњи у циљу реализовања овог приоритетног инфраструктурног коридора за Републику Србију. Аутопут Е-763 Београд - Јужни Xxxxxx је у различитим фазама реализације, по деоницама: Сурчин - Обреновац (дужина 17,6 km, радови су почели 1. марта 2017. године), Обреновац - Уб (дужина 26,2 km, радови су у току), Уб - Лајковац (дужина 12 km, радови су завршени), Лајковац - Љиг (дужина 24 km, радови у току), Љиг - Прељина (дужина 40,3 km, радови су завршени). Како би се завршио комплетан аутопут (укупна дужина 258 km) до границе са Црном Гором било је потребно дефинисати прихватљив облик финансирања, изградње, одржавања и експлоатације за преостале две деонице Прељина - Пожега (дужине 30,9 km) и Пожега - Бољаре (дужине 107 km). Нови пројекат који ће се финансирати из средстава кредита кинеске Export- Import банке је изградња аутопута Е-763, деоница Прељина - Пожега, укупне дужине 30,9 km (у даљем тексту: Пројекат). За наведени пројекат је 27. новембра 2017. године потписан Комерцијални уговор о пројектовању и извођењу радова на изградњи аутопута Е-763, деоница Прељина - Пожега између Владе Републике Србије, Јавног предузећа „Путеви Србијеˮ, Београд и China Communications Construction Company Ltd. (у даљем тексту: Комерцијални уговор). Уговорена цена Пројекта износи 523.530.000 USD. Пројекат обухвата израду пројектно техничке документације (услуге) и извођење радова и испорука који се односе на изградњу 30,9 km аутопута у пуном профилу са припадајућим инжењерским објектима, петљама, тунелима и мостовима. Карактеристично за ову деоницу је што пролази кроз веома тежак географски терен, због чега ће морати да се изграде бројни тунели и мостови (скоро 1/3 трасе чине мостови и тунели). Законом о буџету Републике Србије за 20142019. годину („Службени гласник РС”, број 110/13), у члану 3. предвиђено 95/18) одобрено је да ће Република Србија одобрити задужење за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја задуживање Републике Србије код Европске инвестиционе банке кинеских банака у износу до 100 милиона евра. Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја треба да допринесе повећању безбедности на путевима у Републици Србији. Наиме445.000.000 USD за финансирање 85% вредности Пројекта, путна мрежа, има изузетан значај за економски развитак Републике Србије. Друмски превоз представља доминантан вид транспорта у Републици Србији, са учешћем од 80% од укупног превоза робе и око 74% укупног превоза путника. И поред значаја друмске мреже, квалитет путне инфраструктуре је у претходним годинама опао. Иако истраживање из 2010. године, у вези државних путева, указује да је 48% путне мреже било у добром стању, Global Competitiveness Report (у даљемтексту: GCR), за 2012-2013. годину, рангирао је Србију на 122. место, од 144 земље, по питању квалитета путева. И поред тога што овај податак представља скок са 131. места, од 142 земље по GCR за 2011-2012. годину, то је ипак значајан пад ако се узме у обзир да је по GCR за 2008-2009. годину, Србија била на 83. месту од 134 земље. Лоше стање путева, директно утиче и на смањење целокупне привредне конкурентности Републике Србије. Министарство саобраћаја је покренуло иницијативу ради побољшања квалитета и безбедности на приоритетним државним путевима, чиме би се побољшала и повезаност читаве путне мреже. Уз подршку EУ, Министарство саобраћаја је развило Генерални мастер план транспота у Србији, по коме је предвиђено да док ће се у одржавање и рехабилитацију путева у периоду од 2009-2027. године, уложити између 4,6 и 5 милијарди евра. Око 5000 километара државних путева је идентификовано као високо приоритетно (што чини нешто више од 50преосталих 15% мреже државних путева). Годишњи трошкови одржавања су износили, у просеку, у периоду 2005-2011. године, 290 милиона евра. Међутим, присутан је тренд опадања трошкова одржавања, са отприлике 360 милиона евра у 2006. години, до 194 милиона евра у 2010. години и 168 милиона евра у 2011. години. Смањење трошкова је резултат финансијске кризе, као и улагања у друге инфраструктурне пројекте. С обзиром на тренутно стање привреде у Србији, даље смањење трошкова везаних за одржавање путева се чини вероватним. Тренутни ниво финансирања је недовољан да задовољи годишње финансијске потребе неопходне за одржавање путева. Број саобраћајних незгода, као и смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода, представља проблем како на економском тако и на друштвеном плану. Наиме, у периоду између 2001-2010. године, било је око 9000 смртних случајева и 190000 повређених особа, као последица саобраћајних незгода у Републици Србији. Иако је број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода опао значајно, са 1275 у 2001. години на 656 у 2010. години, број повређених је незнатно смањен у наведеном периоду, са 20000 на 19300. Према последњим подацима Светске здравствене организације (обезбеђивати из 2009. године), број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода на 100000 становника, у Србији је 9 што је прилично високо ако се пореди са земљама EУ као што су Холандија, Немачка и Француска где је тај број у распону између 3 и 6. Пројекат је део великог напора међународних финансијских институција да се рехабилитују државни путеви у Републици Србији. Светска банка и Eвропска банка за обнову и развој, такође подржавају развој транспортног сектора и мрежу државних путева у Републици Србији. Значај улагања у постојећу путну инфраструктуру, односно у њено одржавање, као и побољшање безбедности на истој, је огроман. Тиме се доприноси квалитету путне мреже и њеној сигурности, што је од огромне важности, како за економски развој земље, тако и за кориснике постојеће путне мрежебуџетских средстава. Закључком Владе 05 Број: 48-9979/2013 8273/2018 од 256. новембра 2013септембра 2018. године, утврђена је Основа за вођење преговора, одређен састав делегације Републике Србије за преговоре и усвојен Xxxxx пријаве за кредит за повлашћеног купца, која је поднета на одобрење кинеској Export-Import банци 7. септембра 2018. године. На основу тражених финансијских услова у кредитној пријави и оцене поднете техничке и друге пратеће документације, надлежни државни органи и стручне службе кинеске Export-Import банке повољно су оценили подобност Пројекта за кредитно финансирање и одобрили Републици Србији тражена средства. Након тога, кинеска банка је Министарству финансија доставила Xxxxx одговарајућег уговора о зајму под преференцијалним условима. Како је реч о типском уговору, преговори су обављени електронским путем. На седници Владе 14. марта 2019. године усвојен је Xxxxxxxx Владе 05 Број: 48-2550/2019 којим је прихваћен је Извештај са преговора са Европском инвестиционом банком, кинеском Export- Import банком у вези са одобравањем зајма кредита за повлашћеног купца за Пројекат и усвојен одговарајући Нацрт уговора о зајму за кредит за наведени пројекат. Уговором о зајму за кредит за повлашћеног купца за Пројекат изградње аутопута Е-763, деоница Прељина - Пожега, између Владе Републике Србије, коју представља Министарство финансија, као зајмопримца и кинеске Export- Import банке, као зајмодавца, Републици Србији су одобрени следећи финансијски услови: - износ кредита: 445.000.000 USD из којег ће се финансирати 85% вредности Пројекта по Комерцијалном уговору; - рок доспећа кредита: 20 година укључујући период почека од пет (5) година, док је период отплате главнице 15 година, у једнаким полугодишњим ратама; - фиксна каматна стопа: 3% годишње; - провизија за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности ангажовање средстава: 0,5% на укупан износ кредита која се плаћа једнократно у року од 30 дана од датума ступања на снагу предметног уговора о зајму; - провизија на неповучена средства: 0,5%; - зајмопримац: Влада Републике Србије, коју представља Министарство финансија; - корисник зајма: Министарство грађевинарства, саобраћаја и усвојен Нацрт финансијског уговора између Републике Србије и Европске инвестиционе банке инфраструктуре или Јавно предузеће „Рехабилитација и безбедност путева”Путеви Србије” у складу са Комерцијалним уговором.

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ УГОВОРА. Разлози Уговор између Републике Србије и Канаде о избегавању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак и на имовину (у даљем тексту: Уговор), парафиран је у марту 2010. године. Две стране су се сагласиле о потреби предузимања свих мера неопходних за потврђивањe Финансијског што скорије потписивање Уговора. С тим у вези, Влада је, Закључком 05 Број: 413-1985/2010 од 18. марта 2010. године, поред осталог, усвојила Нацрт уговора између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација Канаде о избегавању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак и безбедност путева”, садржани су у одредби члана 14. став на имовину (тачка 1. Закона о закључивању Закључка). Имајући у виду наведено, указујемо да је, након парафирања текста Уговора, у електронској комуникацији две стране, канадска страна, у циљу постизања идентичности текстова Уговора на српском, француском и извршавању међународних уговора енглеском језику, инсистирала на додатном језичком прецизирању („Службени гласник РС”адекватнијем преводу) у српској верзији енглеског оригинала текста Уговора, број 32/13што је прихваћено, чиме је текст Уговора у потпуности, коначно, усаглашен. Напомињемо, да овим изменама, није промењена суштина материјалних решења садржаних у одредбама чланова текста Уговора који је, као такав, ипак, требало, изнова, да усвоји Влада, што је Влада и учинила Закључком 05 Број: 018-2925/2012 од 19. априла 2012. године (тачка 1. закључка). Истим закључком, према којој Народна скупштина потврђује међународне уговоре војнеВлада је овластила Xxxxxx Xxxxxxxx, политичке државног секретара у Министарству финансија, да потпише Уговор (тачка 2. Закључка). Уговор је потписан 27. априла 2012. године у Београду. У име Владе, као заступника Републике Србије, Уговор је потписао Xxxxx Xxxxxxx, државни секретар у Министарству финансија, а у име Канаде, Xxxxx Xxxxxx, Амбасадор Канаде у Београду. Закључење Уговора представља значајан допринос унапређењу билатералне привредне и економске природе, уговоре којима се стварају финансијске обавезе за Републику Србију, уговоре који захтевају доношење нових или измену важећих закона и уговоре којима се одступа од постојећих законских решења и у члану 3. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09 и 78/11), према коме се Република Србија може задуживати у земљи и иностранству, односно на домаћем и иностраном тржишту. Законом о буџету сарадње Републике Србије и Канаде, јер се њиме отклања проблем двоструког опорезивања физичких и правних лица - резидената две државе. Уговор обезбеђује заједничке критеријуме за 2014одређивање права опорезивања појединих категорија дохотка и имовине. годину („Службени гласник РС”Напомињемо, број 110/13), да Уговор стимулише улагање капитала резидената Републике Србије у члану 3. предвиђено је да ће Република Србија одобрити задужење за Пројекат рехабилитације путева Канади и унапређења безбедности саобраћаја код Европске инвестиционе банке у износу до 100 милиона евра. Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја треба да допринесе повећању безбедности на путевима резидената Канаде у Републици Србији. НаимеИмајући у виду наведено, путна мрежагенерално можемо закључити да закључење Уговора обезбеђује правни предуслов за ефикасније привређивање и конкурентност предузећа Републике Србије у Канади, има изузетан значај за економски развитак Републике Србије. Друмски превоз представља доминантан вид транспорта односно предузећа Канаде у Републици Србији, са учешћем од 80% од укупног превоза робе што представља значајан допринос унапређењу билатералне привредне и око 74% укупног превоза путникафинансијске сарадње. И поред значаја друмске мрежеПосебно указујемо, квалитет путне инфраструктуре је да Уговор представља предуслов за значајна будућа улагања канадских инвеститора у претходним годинама опао. Иако истраживање из 2010. године, у вези државних путева, указује да је 48% путне мреже било у добром стању, Global Competitiveness Report (у даљемтексту: GCR), за 2012-2013. годину, рангирао је Србију на 122. место, од 144 земље, по питању квалитета путева. И поред тога што овај податак представља скок са 131. места, од 142 земље по GCR за 2011-2012. годину, то је ипак значајан пад ако се узме у обзир да је по GCR за 2008-2009. годину, Србија била на 83. месту од 134 земље. Лоше стање путева, директно утиче и на смањење целокупне привредне конкурентности привреду Републике Србије. Министарство саобраћаја је покренуло иницијативу ради побољшања квалитета и безбедности на приоритетним државним путевима, чиме би се побољшала и повезаност читаве путне мреже. Уз подршку EУ, Министарство саобраћаја је развило Генерални мастер план транспота у Србији, по коме је предвиђено да ће се у одржавање и рехабилитацију путева у периоду од 2009-2027. године, уложити између 4,6 и 5 милијарди евра. Око 5000 километара државних путева је идентификовано као високо приоритетно (што чини нешто више од 50% мреже државних путева). Годишњи трошкови одржавања су износили, у просеку, у периоду 2005-2011. године, 290 милиона евра. Међутим, присутан је тренд опадања трошкова одржавања, са отприлике 360 милиона евра у 2006. години, до 194 милиона евра у 2010. години и 168 милиона евра у 2011. години. Смањење трошкова је резултат финансијске кризе, као и улагања у друге инфраструктурне пројекте. С обзиром на тренутно стање привреде у Србији, даље смањење трошкова везаних за одржавање путева се чини вероватним. Тренутни ниво финансирања је недовољан да задовољи годишње финансијске потребе неопходне за одржавање путева. Број саобраћајних незгода, као и смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода, представља проблем како на економском тако и на друштвеном плану. Наиме, у периоду између 2001-2010. године, било је око 9000 смртних случајева и 190000 повређених особа, као последица саобраћајних незгода у Републици Србији. Иако је број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода опао значајно, са 1275 у 2001. години на 656 у 2010. години, број повређених је незнатно смањен у наведеном периоду, са 20000 на 19300. Према последњим подацима Светске здравствене организације (из 2009. године), број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода на 100000 становника, у Србији је 9 што је прилично високо ако се пореди са земљама EУ као што су Холандија, Немачка и Француска где је тај број у распону између 3 и 6. Пројекат је део великог напора међународних финансијских институција да се рехабилитују државни путеви у Републици Србији. Светска банка и Eвропска банка за обнову и развој, такође подржавају развој транспортног сектора и мрежу државних путева у Републици Србији. Значај улагања у постојећу путну инфраструктуру, односно стварање услова за њихово учешће у њено одржавањепроцесу приватизације, као и побољшање безбедности на истој, је огроман. Тиме се доприноси квалитету путне мреже и њеној сигурности, што је од огромне важности, како за економски развој земље, тако али и за кориснике постојеће путне мреже. Закључком Владе 05 Број: 48-9979/2013 од 25. новембра 2013. године, прихваћен је Извештај са преговора са Европском инвестиционом банком, у вези са одобравањем зајма Републици Србији коришћење одговарајућих финансијских инструмената за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја и усвојен Нацрт финансијског уговора између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација и безбедност путева”подстицање виших облика билатералне економске сарадње.

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ УГОВОРА. Разлози за потврђивањe Финансијског уговора потврђивање Споразума о зајму (Пројекат чисте енергије и енергетске ефикасности за грађане) између Републике Србије и Европске инвестиционе Међународне банке „Рехабилитација за обнову и безбедност путева”развој који је потписан у Београду, 16. новембра 2022. године (у даљем тексту: Споразум о зајму), садржани су у одредби члана 5. став 2. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15, 95/18, 91/19 и 149/20), према којој Народна скупштина Републике Србије одлучује о задуживању Републике Србије и одредби члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13), према којој Народна скупштина скупштина, између осталог, потврђује међународне уговоре војне, политичке и економске природе, уговоре којима се стварају финансијске обавезе за Републику Србију. локалне самоуправе (у даљем тексту: ЈЛС) у Србији које учествују у Пројекту. Пројекат је у потпуности усклађен са програмом реформи Владе Републике Србије на пољу чисте енергије и енергетске ефикасности. Наиме, уговоре који захтевају доношење нових или измену важећих закона циљ доношења и уговоре којима се одступа од постојећих законских решења спровођења реформи јесте повећање обима зелених инвестиција ради убрзања опоравка након пандемије COVID-19 и изградње отпорности на будуће изазове, нарочито када је реч о најосетљивијим грађанима. Пре свега, у члану 32020. Закона о јавном дугу години израђен је нацрт Стратегије нискоугљеничног развоја Републике Србије уз финансијску подршку Европске уније, којом је постављен амбициознији циљ смањења емисија GHG Србије за 33,3% у 2030. години у поређењу са нивоима из 1990. године („Службени гласник РС”односно 13,2% у поређењу са нивоима из 2010. године). Затим, бр. 61/05, 107/09 и 78/11), према коме се Република Србија може задуживати у земљи и иностранству, односно на домаћем и иностраном тржишту. Законом о буџету Републике Србије за 20142021. годину издвојене су скоро 2,2 милијарде EUR за енергетску ефикасност, одрживо грејање, санацију даљинског грејања, зелени опоравак и раст, рударство, изградњу канализационих мрежа, прераду отпадних вода и пројекте и програме управљања чврстим отпадом. Такође, у априлу 2021. године донет је сет закона из области енергетике и рударства, међу којима је поред нових закона – Закона о коришћењу обновљивих извора енергије и Закона о енергетској ефикасности и рационалној употреби енергије усвојен и Закон о измена и допунама Закона о рударству и геолошким истраживањима, односно Закон о енергетици у коме је прописана обавеза израде Интегрисаног националног енергетског и климатског плана Републике Србије за период од 2021. до 2030. године укључујући перспективу до 2050. године („Службени гласник РС”, број 110/13ИНЕКП), као и праћење и извештавање о његовој реализацији. Поред наведеног, планирана је и израда нове Стратегије развоја енергетике која ће, заједно са ИНЕКП-ом, бити усаглашена са Законом о становању и одржавању зграда и Дугорочном стратегијом за подстицање улагања у члану 3обнову националног фонда зграда Републике Србије до 2050. предвиђено је да ће Република Србија одобрити задужење за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја код Европске инвестиционе банке године. На крају, у износу до 100 милиона евра. Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја треба да допринесе повећању безбедности на путевима у Републици Србији. Наиме, путна мрежа, има изузетан значај за економски развитак Републике Србије. Друмски превоз представља доминантан вид транспорта у Републици Србији, складу са учешћем од 80% од укупног превоза робе и око 74% укупног превоза путника. И поред значаја друмске мреже, квалитет путне инфраструктуре је у претходним годинама опао. Иако истраживање новоусвојеним прописима о енергетици из 20102021. године, у вези државних путева, указује да је 48% путне мреже било у добром стању, Global Competitiveness Report оквиру Министарства рударства и енергетике (у даљемтекстудаљем тексту: GCR)МРЕ) формирана је Управа за финансирање и подстицање енергетске ефикасности (Управа за енергетску ефикасност, за 2012-2013. годину, рангирао је Србију на 122. место, од 144 земље, по питању квалитета путева. И поред тога што овај податак представља скок са 131. места, од 142 земље по GCR за 2011-2012. годину, то је ипак значајан пад ако се узме у обзир да је по GCR за 2008-2009. годину, Србија била на 83. месту од 134 земље. Лоше стање путева, директно утиче и на смањење целокупне привредне конкурентности Републике Србије. Министарство саобраћаја је покренуло иницијативу ради побољшања квалитета и безбедности на приоритетним државним путевима, чиме би се побољшала и повезаност читаве путне мреже. Уз подршку EУ, Министарство саобраћаја је развило Генерални мастер план транспота у Србији, по коме је предвиђено да ће се у одржавање и рехабилитацију путева у периоду од 2009-2027. године, уложити између 4,6 и 5 милијарди евра. Око 5000 километара државних путева је идентификовано као високо приоритетно (што чини нешто више од 50% мреже државних путеваодносно УФПЕЕ). Годишњи трошкови одржавања су износилиУправа ће заменити постојећи Буџетски фонд за унапређење енергетске ефикасности који је представљао само буџетску линију којом је управљало МРЕ. Припрему и надзор над применом националне политике унапређења енергетске ефикасности вршиће МРЕ, у просеку, у периоду 2005-2011. док ће УФПЕЕ бити задужена за реализацију те политике на основу годишњих програма улагања која ће Влада усвајати сваке године, 290 милиона евра. Међутим, присутан је тренд опадања трошкова одржавања, са отприлике 360 милиона евра у 2006. години, до 194 милиона евра у 2010. години и 168 милиона евра у 2011. години. Смањење трошкова је резултат финансијске кризе, као и улагања у друге инфраструктурне пројекте. С обзиром на тренутно стање привреде у Србији, даље смањење трошкова везаних за одржавање путева се чини вероватним. Тренутни ниво финансирања је недовољан да задовољи годишње финансијске потребе неопходне за одржавање путева. Број саобраћајних незгода, као и смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода, представља проблем како на економском тако и на друштвеном плану. Наиме, у периоду између 2001-2010. године, било је око 9000 смртних случајева и 190000 повређених особа, као последица саобраћајних незгода у Републици Србији. Иако је број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода опао значајно, са 1275 у 2001. години на 656 у 2010. години, број повређених је незнатно смањен у наведеном периоду, са 20000 на 19300. Према последњим подацима Светске здравствене организације (из 2009. године), број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода на 100000 становника, у Србији је 9 што је прилично високо ако се пореди са земљама EУ као што су Холандија, Немачка и Француска где је тај број у распону између 3 и 6. Пројекат је део великог напора међународних финансијских институција да се рехабилитују државни путеви у Републици Србији. Светска банка и Eвропска банка за обнову и развој, такође подржавају развој транспортног сектора и мрежу државних путева у Републици Србији. Значај улагања у постојећу путну инфраструктуру, односно у њено одржавање, као и побољшање безбедности на истој, је огроман. Тиме се доприноси квалитету путне мреже и њеној сигурности, што је од огромне важности, како за економски развој земље, тако и за кориснике постојеће путне мреже. Закључком Владе 05 Број: 48-9979/2013 920/2022 од 253. новембра 2013фебруара 2022. године, прихваћен утврђена је Извештај Основа за преговоре са преговора са Европском инвестиционом банком, Међународном банком за обнову и развој у вези са одобравањем зајма Републици Србији за Пројекат рехабилитације путева чисте енергије и унапређења безбедности саобраћаја енергетске ефикасности за грађане и усвојен Нацрт финансијског уговора између одређен је преговарачки тим Републике Србије Србије. На преговорима, вођеним 9. фебруара 2022. године, стране су путем аудио-видео комуникације са представницима Међународне банке за обнову и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација развој (у даљем тексту: Банка) договориле услове и безбедност путева”начин коришћења зајма у износу од 44.900.000 евра (еквивалент од 50 милиона USD по курсу од 0,89613765 EUR/USD, на дан 31. јануар 2022. године) и усагласиле одредбе Споразума о зајму.

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ УГОВОРА. Разлози за потврђивањe Финансијског уговора Уговора о зајму (Програм за отпорност на климатске промене и наводњавање - фаза I) између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација за обнову и безбедност путева”развој, потписаног 20. децембра 2019. године у Београду (у даљем тексту: Уговор о зајму), садржани су у чињеници да је Европска банка за обнову и развој одобрила зајам од 15 милиона евра Републици Србији, као зајмопримцу, Према одредби члана 5. став 2. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15, 95/18 и 91/19) Народна скупштина Републике Србије, између осталог, одлучује о задуживању Републике Србије путем узимања дугорочних кредита. Такође, Народна скупштина потврђује Уговор о зајму, као међународни уговор, у складу са одредбама члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13), према којој Народна скупштина потврђује међународне уговоре војне, политичке и економске природе, уговоре којима се стварају финансијске обавезе за Републику Србију, уговоре који захтевају доношење нових или измену важећих закона и уговоре којима се одступа од постојећих законских решења и у члану 3. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09 и 78/11), према коме се Република Србија може задуживати у земљи и иностранству, односно на домаћем и иностраном тржишту. Законом о буџету Републике Србије за 20142019. годину („Службени гласник РС”РСˮ, бр. 95/18 и 72/19) и Законом о буџету Републике Србије за 2020. годину годину („Службени гласник РСˮ, број 110/1384/19), у члану 3. предвиђено одобрено је да ће Република Србија одобрити задужење за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја задуживање код Европске инвестиционе банке за обнову и развој (у износу до 100 милиона евра. Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја треба да допринесе повећању безбедности на путевима у Републици Србији. Наиме, путна мрежа, има изузетан значај даљем тексту: Банка) за економски развитак Републике Србије. Друмски превоз представља доминантан вид транспорта спровођење Пројекта јачања инфраструктуре за наводњавање у Републици Србији, са учешћем које се односи на Програм за отпорност на климатске промене и наводњавање у Србији - фаза I (у даљем тексту: Пројекат). Мере које Влада предузима у области унапређења, проширења о модернизације инфраструктуре за наводњавање, због све веће осетљивости земље, узроковане негативним утицајем климатских промена, али и услед застарелости и недовољног инвестирања у системе за наводњавање, усмерене су на побољшање отпорности заједнице на климатске промене и подршку сектору пољопривреде, кроз веће приносе и раст производње, која бележи значајно учешће у БДП-у и директно доприноси његовом расту. Поред тога, очекује се да ће рехабилитација застарелог система наводњавања и водне инфраструктуре у Србији допринети уштедама у потрошњи воде и енергије. Програм за отпорност на климатске промене и наводњавање у Србији укључује финансирање изградње и рехабилитације критичне инфраструктуре за наводњавање у подручју источне Србије (општина Неготин), централне Србије (општина Свилајнац) и АП Војводине. Овај програм ће повећати могућности наводњавања и унапредити економске прилике за становнике мање развијених региона у Србији. Један од 80% од укупног превоза робе очекиваних резултата наводњавања је и око 74% укупног превоза путника. И поред значаја друмске мреже, квалитет путне инфраструктуре је у претходним годинама опао. Иако истраживање из 2010. годинераст приноса и, у вези државних путевакомбинацији са употребом квалитетнијих усева, указује да повећање годишњег прихода газдинстава у две општине. Важан део програма је 48% путне мреже било у добром стањуи сарадња Банке са Владом Републике Србије на изради Стратегије за наводњавање, Global Competitiveness Report (у даљемтексту: GCR)са акционим планом за њено спровођење. Стратегија ће обезбедити структуру за одржив и ефикасан систем наводњавања који ће одговарати потражњи, за 2012-2013. годину, рангирао је Србију а утицаће на 122. место, од 144 земље, по питању квалитета путева. И поред тога што овај податак представља скок са 131. места, од 142 земље по GCR за 2011-2012. годину, то је ипак значајан пад ако се узме развој пољопривреде која ће у обзир да узимати и климатске промене. Стратегија ће бити финансирана бесповратним средствима, а имаће за циљ преусмеравање будућих инвестиција са вишим водним и еколошким стандардима. Финансирање програма подељено је по GCR за 2008-2009. годину, Србија била на 83. месту од 134 земље. Лоше стање путева, директно утиче две фазе: - Пројекат спровођења инвестиција у Неготину и на смањење целокупне привредне конкурентности Републике Србије. Министарство саобраћаја је покренуло иницијативу ради побољшања квалитета и безбедности на приоритетним државним путевима, чиме би се побољшала и повезаност читаве путне мреже. Уз подршку EУ, Министарство саобраћаја је развило Генерални мастер план транспота у Србији, по коме је предвиђено да ће се у одржавање и рехабилитацију путева у периоду од 2009-2027. године, уложити између 4,6 и 5 милијарди евра. Око 5000 километара државних путева је идентификовано као високо приоритетно (што чини нешто више од 50% мреже државних путева). Годишњи трошкови одржавања су износилиСвилајнцу - фазa I, у просекуизносу до 15 милиона евра, који ће реализовати Јавно водопривредно предузеће „Србијаводеˮ, Београд, у периоду 2005-2011. годинесарадњи са Министарством пољопривреде, 290 шумарства и водопривреде и одговарајућим општинским телима; и - Пројекат реализације инвестиција у Војводини - фаза II, до износа од 15 милиона евра. Међутим, присутан је тренд опадања трошкова одржавања, чија реализација и закључивање кредитног аранжмана са отприлике 360 милиона евра у 2006. години, до 194 милиона евра у 2010. години и 168 милиона евра у 2011. години. Смањење трошкова је резултат финансијске кризе, као и улагања у друге инфраструктурне пројекте. С обзиром на тренутно стање привреде у Србији, даље смањење трошкова везаних за одржавање путева се чини вероватним. Тренутни ниво финансирања је недовољан да задовољи годишње финансијске потребе неопходне за одржавање путева. Број саобраћајних незгода, као и смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода, представља проблем како на економском тако и на друштвеном плану. Наиме, у периоду између 2001-2010. године, било је око 9000 смртних случајева и 190000 повређених особа, као последица саобраћајних незгода у Републици Србији. Иако је број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода опао значајно, са 1275 у 2001. години на 656 у 2010. години, број повређених је незнатно смањен у наведеном периоду, са 20000 на 19300. Према последњим подацима Светске здравствене организације (из 2009. године), број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода на 100000 становника, у Србији је 9 што је прилично високо ако се пореди са земљама EУ као што су Холандија, Немачка и Француска где је тај број у распону између 3 и 6. Пројекат је део великог напора међународних финансијских институција да се рехабилитују државни путеви у Републици Србији. Светска банка и Eвропска банка за обнову и развој, такође подржавају развој транспортног сектора и мрежу државних путева у Републици Србији. Значај улагања у постојећу путну инфраструктуру, односно у њено одржавање, као и побољшање безбедности на истој, је огроман. Тиме се доприноси квалитету путне мреже и њеној сигурности, што је од огромне важности, како за економски развој земље, тако и за кориснике постојеће путне мрежеБанком тек предстоје. Закључком Владе 05 Број: 48-9979/2013 12666/2019-1 од 2520. новембра 2013децембра 2019. године, прихваћен утврђена је Извештај са Основа за вођење преговора са Европском инвестиционом банкомБанком, одређен састав делегације Републике Србије (представници Министарства финансија, Дирекције за воде у вези са одобравањем зајма Републици Србији за Пројекат рехабилитације путева Министарству пољопривреде, шумарства и унапређења безбедности саобраћаја водопривреде и Јавног водопривредног предузећа „Србијаводеˮ, Београд) и усвојен Нацрт финансијског уговора између Републике Србије о зајму, што је резултирало постизањем договора око закључивања кредитног аранжмана. Поред средстава зајма, Банка припрема техничку помоћ у виду бесповратних средстава, у процењеном износу од 1.200.000 евра за припрему Стратегије за наводњавање, изградњу капацитета, као и Европске инвестиционе банке припрему плана обуке о ефикасним технологијама наводњавања за локалне земљораднике и техничке документације за наредну фазу програма. Први пројекат, који се финансира из средстава овог зајма, укључује изградњу и реконструкцију система за наводњавање у Неготину и Свилајнцу. У Неготину ће пројекат обезбедити воду за наводњавање на површини од 870 ha на њивама које до сада нису биле наводњаване, као и на 1.100 ha земљишта које се тренутно делимично наводњавају из постојећег система за наводњавање из старих приватизованих црпних станица. Кључне компоненте пројекта су: изградња новог водозахвата на Ђердапском језеру у близини Кусјака која ће од црпне станице бити повезана до резервоара на оближњем узвишењу, изградња новог резервоара и дистрибутивне мреже, као и постављање цеви за повезивање нове мреже са постојећом мрежом за наводњавање. У Свилајнцу, нови систем за наводњавање покриваће приближно 1.040 ha, и користиће како површинске тако и подземне воде: 330 ha ће се снабдевати из плитких бушотина, а осталих 710 ha воде ће се црпити директно из Ресаве. Пројекат такође укључује изградњу нових цеви за дистрибуцију воде из бушотина и речног захвата до пољопривредних парцела. Пројекат ће спроводити Јавно водопривредно предузеће „Рехабилитација Србијаводеˮ, Београд, у сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и безбедност путева”водопривреде и одговарајућим општинским телима. У циљу координације, управљања, праћења и оцењивања свих аспеката реализације Пројекта, биће формирана Јединица за реализацију Пројекта са адекватним ресурсима и особљем одговарајућих квалификација, на прихватљив начин за Банку. Ова фаза програма ће повећати могућности наводњавања и унапредити економске прилике за становнике мање развијених региона у Србији. Један од очекиваних резултата наводњавања је и раст приноса и, у комбинацији са употребом квалитетнијих усева, повећање годишњег прихода газдинстава у две општине. Према одредбама Стандардних услова пословања од 1. октобра 2018. године, које Xxxxx примењује у својој пословној политици и пракси код одобравања позајмица клијентима, овај зајам је одобрен под следећим финансијским условима: - износ задужења 15.000.000 евра; - период расположивости зајма је до 22. децембра 2022. године, док је 31. децембар 2022. године одређен као рок за завршетак пројекта; - исплата средстава зајма у траншама, чији је минимални износ 50.000 евра; - период доспећа зајма до 15 година, укључујући период почека до три године, након чега ће отпочети отплата главнице зајма у 24 једнаке полугодишње рате, при чему је први датум отплате зајма 25. април 2023. године, а последњи датум отплате зајма 25. октобар 2034. године; - примена варијабилне каматне стопе једнаке референтној каматној стопи - шестомесечни ЕУРИБОР, увећаној за фиксну маржу од 1%, уз могућност да се каматна стопа фиксира ако се процени да је то повољнија опција са становишта управљања јавним дугом; - предвиђена могућност превремене отплате, као и отказивања зајма у минималном износу од 1.000.000 евра; - провизија која се плаћа Банци за неискоришћени део зајма од 0,5% годишње. - Уписна провизија по стопи од 1% укупног износа зајма (150.000 евра) плаћа се Банци једнократно из средстава одобреног зајма.

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ УГОВОРА. Разлози за потврђивањe Финансијског доношење Закона о потврђивању финансијског уговора „Апекс зајам за мала и средња предузећа и друге приоритете III/A” између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација и безбедност путева”Народне банке Србије, садржани су у одредби члана 5. став 2. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09 и 78/11) према којој Народна скупштина Републике Србије одлучује о задуживању Републике Србије и одредби члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13), према којој Народна скупштина потврђује међународне уговоре војне, политичке и економске природе, уговоре којима се стварају финансијске обавезе . Законом о буџету Републике Србије за Републику Србију, уговоре који захтевају доношење нових или измену важећих закона и уговоре којима се одступа од постојећих законских решења и у члану 32013. Закона о јавном дугу годину („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09 114/12 и 78/11), према коме се Република Србија може задуживати у земљи 59/13) и иностранству, односно на домаћем и иностраном тржишту. Законом о буџету Републике Србије за 2014. годину („Службени гласник РС”, број 110/13), у члану 3. предвиђено одобрено је да ће Република Србија одобрити задужење за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја задуживање Републике Србије код Европске инвестиционе банке у износу до 100 милиона евра500.000.000 евра за потребе спровођења Апекс 5 кредитне линије. Пројекат рехабилитације путева Оквирни споразум између Републике Србије и унапређења безбедности саобраћаја треба да допринесе повећању безбедности на путевима Европске инвестиционе банке (у Републици Србији. Наиме, путна мрежа, има изузетан значај за економски развитак Републике Србије. Друмски превоз представља доминантан вид транспорта даљем тексту: ЕИБ) којим се регулишу активности ЕИБ у Републици Србији, са учешћем потписан је 11. маја 2009. године у Београду. Крајем 2010. године у Београду је основана канцеларија ЕИБ за Западни Балкан, што додатно потврђује значај банке за земљу и регион. Стратегијом развоја конкурентних и иновативних малих и средњих предузећа за период од 80% од укупног превоза робе и око 74% укупног превоза путника2008. И поред значаја друмске мреже, квалитет путне инфраструктуре је у претходним годинама опао. Иако истраживање из 2010до 2013. године, у вези државних путевакао један од пет стубова политике развоја малих и средњих предузећа, указује да утврђено је 48% путне мреже било у добром стањуфинансирање малих и средњих предузећа, Global Competitiveness Report (у даљемтексту: GCR), односно стварање услова за 2012-2013. годину, рангирао је Србију на 122. место, од 144 земље, по питању квалитета путева. И поред тога што овај податак представља скок са 131. места, од 142 земље по GCR за 2011-2012. годину, то је ипак значајан пад ако се узме у обзир да је по GCR за 2008-2009. годину, Србија била на 83. месту од 134 земље. Лоше стање путева, директно утиче раст кредитне понуде сектору малих и на смањење целокупне привредне конкурентности Републике Србије. Министарство саобраћаја је покренуло иницијативу ради побољшања квалитета и безбедности на приоритетним државним путевима, чиме би се побољшала и повезаност читаве путне мреже. Уз подршку EУ, Министарство саобраћаја је развило Генерални мастер план транспота у Србији, по коме је предвиђено да ће се у одржавање и рехабилитацију путева у периоду од 2009-2027. године, уложити између 4,6 и 5 милијарди евра. Око 5000 километара државних путева је идентификовано као високо приоритетно (што чини нешто више од 50% мреже државних путева). Годишњи трошкови одржавања су износили, у просеку, у периоду 2005-2011. године, 290 милиона евра. Међутим, присутан је тренд опадања трошкова одржавања, са отприлике 360 милиона евра у 2006. години, до 194 милиона евра у 2010. години и 168 милиона евра у 2011. години. Смањење трошкова је резултат финансијске кризесредњих предузећа, као и улагања повољнијих услова за финансирање наведеног сектора. Под повољнијим условима и повећањем доступности не сматрају се само финансијски услови и трајање кредита, већ посебно, услови одобравања кредита, односно њихово поједностављење и смањивање оптерећења у друге инфраструктурне пројектепогледу средстава обезбеђења која је потребно да мала и средња предузећа пруже пословним банкама. С обзиром на тренутно стање привреде Имајући у Србији, даље смањење трошкова везаних за одржавање путева се чини вероватним. Тренутни ниво финансирања је недовољан да задовољи годишње финансијске потребе неопходне за одржавање путева. Број саобраћајних незгода, као и смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода, представља проблем како на економском тако и на друштвеном плану. Наиме, у периоду између 2001-2010. године, било је око 9000 смртних случајева и 190000 повређених особа, као последица саобраћајних незгода у Републици Србији. Иако је број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода опао значајно, са 1275 у 2001. години на 656 у 2010. години, број повређених је незнатно смањен у наведеном периоду, са 20000 на 19300. Према последњим подацима Светске здравствене организације (из 2009. године), број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода на 100000 становника, у Србији је 9 што је прилично високо ако се пореди са земљама EУ као што су Холандија, Немачка и Француска виду одобрене кредите по основу финансијских уговора где је тај број Република Србија била зајмопримац, до сада су од стране ЕИБ одобрене четири Апекс кредитне линије у распону између 3 и 6. Пројекат је део великог напора међународних финансијских институција да се рехабилитују државни путеви у Републици Србији. Светска банка и Eвропска банка за обнову и развој, такође подржавају развој транспортног сектора и мрежу државних путева у Републици Србији. Значај улагања у постојећу путну инфраструктуру, односно у њено одржавање, као и побољшање безбедности на истој, је огроман. Тиме се доприноси квалитету путне мреже и њеној сигурности, што је укупном износу од огромне важности, како за економски развој земље, тако и за кориснике постојеће путне мреже500 милиона евра. Закључком Владе 05 Број: 48-9979/2013 10045/2013-1 од 2528. новембра 2013. године, утврђена је Oснова за вођење преговора са ЕИБ у вези са одобравањем Апекс 5 кредитне линије за финансирање малих и средњих предузећа и других приоритетних пројеката преко пословних банака, и одређена делегација Републике Србије за преговоре са представницима ЕИБ, коју чине представници Министарства финансија, Министарства привреде и Народне банке Србије. Закључком Владе 05 Број: 48-11202/2013 од 30. децембра 2013. године, прихваћен је Извештај са преговора са Европском инвестиционом банком, банком у вези са одобравањем зајма Републици Србији Апекс 5 кредитне линије за Пројекат рехабилитације путева финансирање малих и унапређења безбедности саобраћаја средњих предузећа и приоритетних пројеката преко пословних банака и усвојен Нацрт финансијског уговора „Апекс зајам за мала и средња предузећа и друге приоритете III/Aˮ између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација и безбедност путева”Народне банке Србије (у даљем тексту: Финансијски уговор), који је потписан 30. децембра 2013. године у Луксембургу и Београду. Кредити из средстава Апекс 5 кредитне линије одобраваће се крајњим корисницима посредством пословних банака. Избор пословних банака вршиће ЕИБ на основу предлога Републике Србије и Народне банке Србије, која ће у својству агента администрирати кредитну линију за рачун Републике Србије и закључивати Уговоре о посредовању са пословним банкама које буду одређене за реализацију Апекс 5 кредитне линије. Пројекти малих и средњих предузећа (МСП) и предузећа средње тржишне капитализације, као и приоритетни пројекти, услови за финансирање пројеката и одговарајућа алокација средстава, утврдиће се у пратећем писму које ће стране потписнице Финансијског уговора накнадно закључити ради спровођења Апекс 5 кредитне линије. Финансијским уговором предвиђено је да се кредитна средства одобравају под следећим условима: - Износ кредита: 150.000.000 евра; - Зајмодавац: ЕИБ; - Зајмопримац: Република Србија коју представља министар финансија; - Агент: Народна банка Србије; - Зајмопримац има могућност избора фиксне или варијабилне каматне стопе приликом повлачења транше; - Зајмопримац, приликом повлачења транше, има могућност избора отплате кредита у годишњим, полугодишњим или тромесечним ратама; - Предвиђена је могућност отплате транше у једној рати; - Приступна накнада, као и накнада на неповучени износ кредита се не плаћа; - Период отплате: 12 година, укључујући 4 године периода почека за пројекте које спроводе мала и средња предузећа, односно 15 година, укључујући 5 година периода почека за приоритетне пројекте која спроводе крајњи корисници свих величина; - Крајњи датум расположивости кредитних средстава: је 31. децембар 2016. године, уз могућност његовог продужења након што Зајмопримац поднесе формални захтев у писаној форми ЕИБ; - Период алокације кредитних средстава: означава период од 33 месеца од потписивања овог уговора односно до 30. септембра 2016. године; - Најмање 70% кредитних средстава биће додељено за квалификоване пројекте малих и средњих предузећа и приоритетне пројекте које промовишу мала и средња предузећа и предузећа средње тржишне капитализације; - Кредит се реализује у највише 20 транши, са минималним износом транше од 5 милиона евра - Средства за отплату кредита обезбеђиваће се од стране посредника, а из средстава која ће обезбедити крајњи корисници измиривањем обавеза насталих на основу Уговора о кредитирању, закључених са посредницима; - Уговори о посредовању садржаће одредбу којом се посредници обавезују да кредитна средства стављају на располагање крајњим корисницима под условима који су у погледу годишње каматне стопе најмање 0,5% (педесет базних поена) повољнији у односу на услове под којима пословне банке, за исту намену, одобравају кредите својим клијентима у оквиру својих редовних делатности. Такође, Финансијским уговором предвиђени су и основни елементи које ће садржати Уговори о посредовању, између Народне банке Србије и одабраних пословних банака, као и основни елементи Уговора о кредитирању које ће одабране пословне банке даље закључивати са крајњим корисницима. Посебно је дефинисано да ће агент бити у обавези да путем Уговора о посредовању обавеже пословне банке да не одобравају кредите крајњим корисницима уколико вредност квалификованог пројекта премашује износ од 25 милиона евра. Истовремено, пројекти вредности до 12,5 милиона евра, које ће спроводити мала и средња предузећа и предузећа средње тржишне капитализације, могу се финансирати из средстава ЕИБ до 100% њихове вредности, док је код приоритетних пројеката финансирање од стране ЕИБ ограничено на износ до 50% вредности пројекта.

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ УГОВОРА. Разлози за потврђивањe Финансијског уговора Уговора о гаранцији (АД Железнице Србије: Рехабилитација пруга) између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација и безбедност путева”, садржани су у одредби члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13), према којој Народна скупштина потврђује међународне уговоре војне, политичке и економске природе, уговоре којима се стварају финансијске обавезе за Републику Србију, уговоре који захтевају доношење нових или измену важећих закона и уговоре којима се одступа од постојећих законских решења и у члану 3. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09 и 78/11), према коме се Република Србија може задуживати у земљи и иностранству, односно на домаћем и иностраном тржишту. Законом о буџету Републике Србије за 2014. годину („Службени гласник РС”, број 110/13), у члану 3. предвиђено је да ће Република Србија одобрити задужење за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја код Европске инвестиционе банке у износу до 100 милиона евра. Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја треба да допринесе повећању безбедности на путевима у Републици Србији. Наиме, путна мрежа, има изузетан значај за економски развитак Републике Србије. Друмски превоз представља доминантан вид транспорта у Републици Србији, са учешћем од 80% од укупног превоза робе и око 74% укупног превоза путника. И поред значаја друмске мреже, квалитет путне инфраструктуре је у претходним годинама опао. Иако истраживање из 2010. године, у вези државних путева, указује да је 48% путне мреже било у добром стању, Global Competitiveness Report (у даљемтексту: GCR), за 2012-2013. годину, рангирао је Србију на 122. место, од 144 земље, по питању квалитета путева. И поред тога што овај податак представља скок са 131. места, од 142 земље по GCR за 2011-2012. годину, то је ипак значајан пад ако се узме у обзир да је по GCR за 2008-2009. годину, Србија била на 83. месту од 134 земље. Лоше стање путева, директно утиче и на смањење целокупне привредне конкурентности Републике Србије. Министарство саобраћаја је покренуло иницијативу ради побољшања квалитета и безбедности на приоритетним државним путевима, чиме би се побољшала и повезаност читаве путне мреже. Уз подршку EУ, Министарство саобраћаја је развило Генерални мастер план транспота у Србији, по коме је предвиђено да ће се у одржавање и рехабилитацију путева у периоду од 2009-2027. године, уложити између 4,6 и 5 милијарди евра. Око 5000 километара државних путева је идентификовано као високо приоритетно (што чини нешто више од 50% мреже државних путева). Годишњи трошкови одржавања су износили, у просеку, у периоду 2005-2011. године, 290 милиона евра. Међутим, присутан је тренд опадања трошкова одржавања, са отприлике 360 милиона евра у 2006. години, до 194 милиона евра у 2010. години и 168 милиона евра у 2011. години. Смањење трошкова је резултат финансијске кризе, као и улагања у друге инфраструктурне пројекте. С обзиром на тренутно стање привреде у Србији, даље смањење трошкова везаних за одржавање путева се чини вероватним. Тренутни ниво финансирања је недовољан да задовољи годишње финансијске потребе неопходне за одржавање путева. Број саобраћајних незгода, као и смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода, представља проблем како на економском тако и на друштвеном плану. Наиме, у периоду између 2001-2010. године, било је око 9000 смртних случајева и 190000 повређених особа, као последица саобраћајних незгода у Републици Србији. Иако је број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода опао значајно, са 1275 у 2001. години на 656 у 2010. години, број повређених је незнатно смањен у наведеном периоду, са 20000 на 19300. Према последњим подацима Светске здравствене организације (из 2009. године), број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода на 100000 становника, у Србији је 9 што је прилично високо ако се пореди са земљама EУ као што су Холандија, Немачка и Француска где је тај број у распону између 3 и 6. Пројекат је део великог напора међународних финансијских институција да се рехабилитују државни путеви у Републици Србији. Светска банка и Eвропска банка за обнову и развој, такође подржавају потписаног 27. јануара 2012. године у Београду (у даљем тексту: Уговор о гаранцији), садржани су у чињеници да је Европска банка за обнову и развој транспортног сектора спремна да одобри зајам од 95 милиона евра за спровођење пројекта рехабилитације и мрежу државних путева модернизације мреже пруга на Коридору X фокусирајући се на обнову деонице Београд - Раковица - Ресник и рехабилитације деоница дуж Коридора X (у Републици Србији. Значај улагања у постојећу путну инфраструктурудаљем тексту: Пројекат), односно у њено одржавањепод условом да Република Србија гарантује за обавезе Акционарског друштва „Железнице Србије”, као зајмопримца по Уговору о зајму (АД Железнице Србије: Рехабилитација пруга) између Европске банке за обнову и побољшање безбедности на истој, је огроманразвој и Акционарског друштва „Железнице Србије” (у даљем тексту: Уговор о зајму). Тиме се доприноси квалитету путне мреже и њеној сигурности, што је од огромне важности, како за економски развој земље, тако и за кориснике постојеће путне мреже. Закључком На основу Закључка Владе 05 Број: 48-9979/2013 6037/2011 од 2528. новембра 2013јула 2011. године, прихваћен којим је Извештај са утврђена Oснова за вођење преговора са Европском инвестиционом банком, банком за обнову и развој у вези са одобравањем зајма Републици Србији кредита Акционарском друштву „Железнице Србије” (у даљем тексту: АД „Железнице Србије”) за Пројекат финансирање инфраструктурних пројеката (Програм рехабилитације путева пруга и унапређења безбедности саобраћаја обнове дуж Коридора X) и усвојен Нацрт финансијског уговора давањем гаранције Републике Србије Европској банци за обнову и развој, одржани су преговори између представника Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација Банке у вези са закључивањем уговора о зајму и безбедност путева”уговора о гаранцији. На преговорима су утврђени Xxxxx уговора о зајму и Xxxxx уговора о гаранцији. 95.000.000 евра за спровођење Пројекта.