Common use of РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ УГОВОРА Clause in Contracts

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ УГОВОРА. Разлози за потврђивањe Финансијског уговора између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација и безбедност путева”, садржани су у одредби члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13), према којој Народна скупштина потврђује међународне уговоре војне, политичке и економске природе, уговоре којима се стварају финансијске обавезе за Републику Србију, уговоре који захтевају доношење нових или измену важећих закона и уговоре којима се одступа од постојећих законских решења и у члану 3. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09 и 78/11), према коме се Република Србија може задуживати у земљи и иностранству, односно на домаћем и иностраном тржишту. Законом о буџету Републике Србије за 2014. годину („Службени гласник РС”, број 110/13), у члану 3. предвиђено је да ће Република Србија одобрити задужење за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја код Европске инвестиционе банке у износу до 100 милиона евра. Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја треба да допринесе повећању безбедности на путевима у Републици Србији. Наиме, путна мрежа, има изузетан значај за економски развитак Републике Србије. Друмски превоз представља доминантан вид транспорта у Републици Србији, са учешћем од 80% од укупног превоза робе и око 74% укупног превоза путника. И поред значаја друмске мреже, квалитет путне инфраструктуре је у претходним годинама опао. Иако истраживање из 2010. године, у вези државних путева, указује да је 48% путне мреже било у добром стању, Global Competitiveness Report (у даљемтексту: GCR), за 2012-2013. годину, рангирао је Србију на 122. место, од 144 земље, по питању квалитета путева. И поред тога што овај податак представља скок са 131. места, од 142 земље по GCR за 2011-2012. годину, то је ипак значајан пад ако се узме у обзир да је по GCR за 2008-2009. годину, Србија била на 83. месту од 134 земље. Лоше стање путева, директно утиче и на смањење целокупне привредне конкурентности Републике Србије. Министарство саобраћаја је покренуло иницијативу ради побољшања квалитета и безбедности на приоритетним државним путевима, чиме би се побољшала и повезаност читаве путне мреже. Уз подршку EУ, Министарство саобраћаја је развило Генерални мастер план транспота у Србији, по коме је предвиђено да ће се у одржавање и рехабилитацију путева у периоду од 2009-2027. године, уложити између 4,6 и 5 милијарди евра. Око 5000 километара државних путева је идентификовано као високо приоритетно (што чини нешто више од 50% мреже државних путева). Годишњи трошкови одржавања су износили, у просеку, у периоду 2005-2011. године, 290 милиона евра. Међутим, присутан је тренд опадања трошкова одржавања, са отприлике 360 милиона евра у 2006. години, до 194 милиона евра у 2010. години и 168 милиона евра у 2011. години. Смањење трошкова је резултат финансијске кризе, као и улагања у друге инфраструктурне пројекте. С обзиром на тренутно стање привреде у Србији, даље смањење трошкова везаних за одржавање путева се чини вероватним. Тренутни ниво финансирања је недовољан да задовољи годишње финансијске потребе неопходне за одржавање путева. Број саобраћајних незгода, као и смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода, представља проблем како на економском тако и на друштвеном плану. Наиме, у периоду између 2001-2010. године, било је око 9000 смртних случајева и 190000 повређених особа, као последица саобраћајних незгода у Републици Србији. Иако је број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода опао значајно, са 1275 у 2001. години на 656 у 2010. години, број повређених је незнатно смањен у наведеном периоду, са 20000 на 19300. Према последњим подацима Светске здравствене организације (из 2009. године), број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода на 100000 становника, у Србији је 9 што је прилично високо ако се пореди са земљама EУ као што су Холандија, Немачка и Француска где је тај број у распону између 3 и 6. Пројекат је део великог напора међународних финансијских институција да се рехабилитују државни путеви у Републици Србији. Светска банка и Eвропска банка за обнову и развој, такође подржавају развој транспортног сектора и мрежу државних путева у Републици Србији. Значај улагања у постојећу путну инфраструктуру, односно у њено одржавање, као и побољшање безбедности на истој, је огроман. Тиме се доприноси квалитету путне мреже и њеној сигурности, што је од огромне важности, како за економски развој земље, тако и за кориснике постојеће путне мреже. Закључком Владе 05 Број: 48-9979/2013 од 25. новембра 2013. године, прихваћен је Извештај са преговора са Европском инвестиционом банком, у вези са одобравањем зајма Републици Србији за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја и усвојен Нацрт финансијског уговора између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација и безбедност путева”.

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ УГОВОРА. Разлози за потврђивањe Финансијског уговора Споразума о зајму (Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја) између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација за обнову и безбедност путева”развој, садржани су у одредби члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13), према којој Народна скупштина потврђује међународне уговоре војне, политичке и економске природе, уговоре којима се стварају финансијске обавезе за Републику Србију, уговоре који захтевају доношење нових или измену важећих закона и уговоре којима се одступа од постојећих законских решења решења, као и у члану одредби члана 3. став 1. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09 и 78/11), ) према коме којој се Република Србија може задуживати у земљи и иностранству, односно на домаћем и иностраном тржишту. Законом о буџету Републике Србије за 2014. годину („Службени гласник РС”, број 110/13), у члану 3. предвиђено је да ће Република Србија одобрити задужење за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја код Европске инвестиционе банке за обнову и развој у износу до 100 милиона евра. Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја треба да допринесе повећању безбедности на путевима у Републици Србији. Наиме, путна мрежа, мрежа има изузетан значај за економски развитак развој Републике Србије. Друмски превоз представља доминантан вид транспорта у Републици Србији, са учешћем од 80% од укупног превоза робе и око 74% укупног превоза путника. И поред значаја друмске мреже, квалитет путне инфраструктуре је у претходним годинама опао. Иако истраживање из 2010. године, у вези државних путева, указује да је 48% путне мреже било у добром стању, Global Competitiveness Report (у даљемтекстудаљем тексту: GCR), за 2012-2013. годину, рангирао је Србију на 122. место, место од 144 земље, по питању квалитета путева. И поред тога што овај податак представља скок са 131. места, од 142 земље по GCR за 2011-2012. годину, то је ипак значајан пад ако се узме у обзир да је по GCR за 2008-2009. годину, Србија била на 83. месту од 134 земље. Лоше стање путева, директно утиче и на смањење целокупне привредне конкурентности Републике Србије. Министарство саобраћаја је покренуло иницијативу ради побољшања квалитета и безбедности на приоритетним државним путевима, чиме би се побољшала и повезаност читаве путне мреже. Уз подршку EУ, Министарство саобраћаја је развило Генерални мастер план транспота транспорта у Србији, по коме је предвиђено да ће се у одржавање и рехабилитацију путева у периоду од 2009-2009- 2027. године, уложити између 4,6 и 5 милијарди евра. Око 5000 5.000 километара државних путева је идентификовано као високо приоритетно (што чини нешто више од 50% мреже државних путева). Годишњи трошкови одржавања су износили, у просеку, у периоду 2005-2011. године, 290 милиона евра. Међутим, присутан је тренд правац опадања трошкова одржавања, са отприлике 360 милиона евра у 2006. години, до 194 милиона евра у 2010. години и 168 милиона евра у 2011. години. Смањење трошкова је резултат финансијске кризе, као и улагања у друге инфраструктурне пројекте. С обзиром на тренутно стање привреде у Србији, даље смањење трошкова везаних за одржавање путева се чини вероватним. Тренутни ниво финансирања је недовољан да задовољи годишње финансијске потребе неопходне за одржавање путева. Број саобраћајних незгода, као и смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода, представља проблем како на економском економском, тако и на друштвеном плану. Наиме, у периоду између 2001-2010. године, било је око 9000 смртних случајева и 190000 190.000 повређених особа, као последица саобраћајних незгода у Републици Србији. Иако је број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода опао значајно, са 1275 у 2001. години на 656 у 2010. години, број повређених је незнатно смањен у наведеном периоду, са 20000 20.000 на 1930019.300. Према последњим подацима Светске здравствене организације (из 2009. године), број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода на 100000 100.000 становника, у Србији је 9 9, што је прилично високо ако се пореди са земљама EУ као што су Холандија, Немачка и Француска где је тај број у распону између 3 и 6. Пројекат је део великог напора међународних финансијских институција да се рехабилитују државни путеви у Републици Србији. Светска банка и Eвропска банка за обнову и развојинвестициона банка, такође подржавају развој транспортног сектора и мрежу државних путева у Републици Србији. Значај улагања у постојећу путну инфраструктуру, односно у њено одржавање, као и побољшање безбедности на истојбезбедности, је огроман. Тиме се доприноси квалитету путне мреже и њеној сигурности, што је од огромне важности, важности како за економски развој земље, тако и за кориснике постојеће путне мреже. Закључком Владе 05 Број: 48031-9979/2013 7793/2013 од 2518. новембра јуна 2013. године, прихваћен је Извештај са преговора са Европском инвестиционом банкомбанком за обнову и развој, у вези са одобравањем зајма Републици Србији за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја и усвојен Нацрт финансијског уговора споразума о зајму између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација за обнову и безбедност путева”развој. Закључком Владе 05 Број: 48-8798/2013 од 21. октобра 2013. године, прихваћен је Предлог измена Споразума о зајму за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја, којим се овлашћује министар финансија Лазар Крстић да потпише наведени споразум, због кадровских промена у Министарству финансија. Споразум о зајму је потписан 27. новембра 2013. године, у Београду. Европска инвестициона банка одобрава наведени зајам под следећим условима: - задужење у износу до 100.000.000 евра (словима: стомилиона евра); - период трајања зајма - 15 година; - грејс период - 3 године; - варијабилна каматна стопа је 6 (шестомесечни) ЕУРИБОР +1% маржа; - провизија на неискоришћена средства износи 0,5% годишње; - приступна накнада која се плаћа банци износи 1% на износ зајма; - Република Србија ће враћати кредит у 24 једнаке полугодишње рате сваког 15. јуна и 15. децембра; - минимални износ средстава за повлачење је 100.000 ЕУР; - минимални износ превремене отплате је 5.000.000 ЕУР; - минимални износ отказивања је 5.000.000 ЕУР; - последњи датум расположивости средстава је 30. јун 2018. године.

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ УГОВОРА. Разлози за потврђивањe Финансијског уговора Уговора о зајму (Железнички коридор X у Србији – деоница од Београда до Ниша) између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација за обнову и безбедност путева”развој, потписаног 15. децембра 2022. године (у даљем тексту: Уговор о зајму), садржани су у чињеници да је Европска банка за обнову и развој одобрила зајам од 550.000.000 евра Републици Србији, као зајмопримцу. Према одредби члана 5. став 2. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15, 95/18, 91/19 и 149/20) Народна скупштина, између осталог, одлучује о задуживању Републике Србије путем узимања дугорочних кредита. Такође, Народна скупштина потврђује Уговор о зајму, као међународни уговор, у складу са одредбама члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13), према којој Народна скупштина потврђује међународне уговоре војне, политичке и економске природе, уговоре којима се стварају финансијске обавезе . Законом о буџету Републике Србије за Републику Србију, уговоре који захтевају доношење нових или измену важећих закона и уговоре којима се одступа од постојећих законских решења и у члану 32022. Закона о јавном дугу годину („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09 110/21 и 78/11), према коме се Република Србија може задуживати у земљи 125/22) и иностранству, односно на домаћем и иностраном тржишту. Законом о буџету Републике Србије за 20142023. годину („Службени гласник РС”, број 110/13), 138/22) у члану 3. предвиђено одобрено је да ће Република Србија одобрити задужење за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја задуживање код Европске инвестиционе банке за обнову и развој (у даљем тексту: Банка) за реконструкцију деонице пруге на прузи Београд Центар-Распутница „Г”-Раковица-Младеновац- Лапово-Ниш, који се односи на Уговор о зајму (Железнички коридор X у Србији – деоница од Београда до Ниша), у износу до 100 милиона 550.000.000 евра. Пројекат рехабилитације путева Саобраћај је од виталног значаја за економски развој Србије. Држава се налази на главним транспортним правцима који повезују западну и унапређења безбедности саобраћаја треба да допринесе повећању безбедности на путевима централну Европу са југоисточном Европом, Турском и Блиским истоком. Њен стратешки географски положај је од великог значаја за формирање саобраћајних токова у Републици региону. Железничка пруга Београд – Ниш је окосница и најдужа деоница главних железничких коридора у Србији. НаимеОна је део SEETO Коридора X и индикативног проширења паневропске TEN-T железничке мреже на Западном Балкану. Одржива транспортна повезаност је камен темељац економске и друштвене интеграције Западног Балкана са ЕУ. Укупна дужина железничке мреже у Србији је 3.333 km. Постојећа железничка пруга Београд Центар – Младеновац – Ниш – Прешево – Државна граница (Табановце) је главна електрифицирана двоколосечна пруга у земљи укупне дужине 397 km. Једини изузетак је деоница Сталаћ – Ђунис која остаје једноколосечна. Након година недовољног улагања, путна мрежа, има изузетан значај за економски развитак Републике Србије. Друмски превоз представља доминантан вид транспорта у Републици Србијисадашње стање железничке инфраструктуре није задовољавајуће и ниже је од стандарда ЕУ, са учешћем значајно ограниченом оперативном брзином и технолошки застарелом електричном опремом. Брзине у реду вожње су мање од 80% од укупног превоза робе и око 74% укупног превоза путникапројектованих, уз бројна смањења, односно уведена је „лагана вожњаˮ на појединим деоницама. И поред значаја друмске мреже, квалитет путне инфраструктуре Комерцијална брзина путничких возова је у претходним годинама опаопросеку око 50 km/h. Посебан безбедносни проблем представља велики број путних прелаза на прузи. Иако истраживање из 2010Они су веома често без одговарајуће безбедносне опреме и као такви представљају критичне тачке и опасност за учеснике у саобраћају и безбедност железничког и друмског саобраћаја. године, Београд представља један од највећих генератора путничких и теретних токова у вези државних путева, указује да је 48% путне мреже било у добром стању, Global Competitiveness Report (у даљемтексту: GCR), за 2012-2013земљи. годину, рангирао је Србију Његова локација на 122. место, од 144 земље, по питању квалитета путева. И поред тога што овај податак представља скок са 131. места, од 142 земље по GCR за 2011-2012. годину, то је ипак значајан пад ако се узме у обзир да је по GCR за 2008-2009. годину, Србија била на 83. месту од 134 земље. Лоше стање путева, директно утиче друмском и на смањење целокупне привредне конкурентности Републике Србије. Министарство саобраћаја је покренуло иницијативу ради побољшања квалитета и безбедности на приоритетним државним путевима, чиме би се побољшала и повезаност читаве путне мреже. Уз подршку EУ, Министарство саобраћаја је развило Генерални мастер план транспота у Србији, по коме је предвиђено да ће се у одржавање и рехабилитацију путева у периоду од 2009-2027. године, уложити између 4,6 и 5 милијарди евра. Око 5000 километара државних путева је идентификовано као високо приоритетно (што чини нешто више од 50% мреже државних путева). Годишњи трошкови одржавања су износили, у просеку, у периоду 2005-2011. године, 290 милиона евра. Међутим, присутан је тренд опадања трошкова одржавања, са отприлике 360 милиона евра у 2006. години, до 194 милиона евра у 2010. години и 168 милиона евра у 2011. години. Смањење трошкова је резултат финансијске кризежелезничком Коридору X, као и улагања у друге инфраструктурне пројектеКоридору VII (река Дунав) представља основу за развој мултимодалног транспортног чвора. С обзиром на тренутно стање привреде у Србији, даље смањење трошкова везаних за одржавање путева се чини вероватним. Тренутни ниво финансирања Преглед главних карактеристика железничке пруге Београд - Ниш приказане су испод: • Брзина: комерцијална брзина путничких возова је недовољан да задовољи годишње финансијске потребе неопходне за одржавање путева. Број саобраћајних незгода, као и смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода, представља проблем како на економском тако и на друштвеном плану. Наиме, у периоду између 2001-2010. године, било мања од 50 km/h. На више делова железничке пруге уведена је око 9000 смртних случајева и 190000 повређених особа, као последица саобраћајних незгода у Републици Србији. Иако је број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода опао значајно, са 1275 у 2001. години на 656 у 2010. години, број повређених је незнатно смањен у наведеном периоду, са 20000 на 19300. Према последњим подацима Светске здравствене организације (из 2009. године), број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода на 100000 становника, у Србији је 9 што је прилично високо ако се пореди са земљама EУ као што су Холандија, Немачка и Француска где је тај број у распону између 3 и 6. Пројекат је део великог напора међународних финансијских институција да се рехабилитују државни путеви у Републици Србији. Светска банка и Eвропска банка за обнову и развој, такође подржавају развој транспортног сектора и мрежу државних путева у Републици Србији. Значај улагања у постојећу путну инфраструктуру, односно у њено одржавање, као и побољшање безбедности на истој, је огроман. Тиме се доприноси квалитету путне мреже и њеној сигурности, што је од огромне важности, како за економски развој земље, тако и за кориснике постојеће путне мреже. Закључком Владе 05 Број: 48-9979/2013 од 25. новембра 2013. године, прихваћен је Извештај са преговора са Европском инвестиционом банком, у вези са одобравањем зајма Републици Србији за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја и усвојен Нацрт финансијског уговора између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација и безбедност путева”.лагана вожња;

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ УГОВОРА. Разлози за потврђивањe Финансијског уговора Уговора о гаранцији (Обнова теретног возног парка Србије) између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација за обнову и безбедност путева”развој, потписаног 23. новембра 2022. године у Београду (у даљем тексту: Уговор о гаранцији), садржани су у чињеници да је Европска банка за обнову и развој одобрила зајам од 43.000.000 евра Акционарском друштву за железнички превоз робе ,,Србија Карго”, Београд (у даљем тексту: Србија Карго а.д.), као зајмопримцу, према Уговору о зајму (Обнова теретног возног парка Србије) између Србија Карго а.д. и Европске банке за обнову и развој, који је такође потписан 23. новембра 2022. године (у даљем тексту: Уговор о зајму), уз услов да Република Србија гарантује за обавезе зајмопримцa. Према одредби члана 5. став 2. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15, 95/18, 91/19 и 149/20) Народна скупштина, између осталог, одлучује о давању гаранција, као и непосредном преузимању обавеза у својству дужника по основу дате гаранције. Такође, Народна скупштина потврђује Уговор о гаранцији, као међународни уговор, у складу са одредбама члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13), према којој Народна скупштина потврђује међународне уговоре војне, политичке и економске природе, уговоре којима се стварају финансијске обавезе . Законом о буџету Републике Србије за Републику Србију, уговоре који захтевају доношење нових или измену важећих закона и уговоре којима се одступа од постојећих законских решења и у члану 32022. Закона о јавном дугу годину („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09 110/21 и 78/11125/22), према коме се Република Србија може задуживати у земљи и иностранству, односно на домаћем и иностраном тржишту. Законом о буџету предвиђено је давање гаранције Републике Србије Европској банци за 2014. годину обнову и развој („Службени гласник РС”, број 110/13), у члану 3. предвиђено је да ће Република Србија одобрити задужење за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја код Европске инвестиционе банке даљем тексту: Банка) у износу до 100 милиона евра. 43.000.000 евра по основу задужења Србија Карго а.д, као зајмопримца, за финансирање набавке и реконструкције возних средстава, што се односи на Пројекат рехабилитације путева обнове теретног возног парка Србије (у даљем тексту: Пројекат), а то је био и унапређења безбедности саобраћаја треба да допринесе повећању безбедности на путевима правни основ за закључивање кредитног аранжмана и давање државне гаранције у Републици Србији. Наиме, путна мрежа, има изузетан значај за економски развитак оквиру лимита утврђеног законом којим се уређује буџет Републике Србије. Друмски превоз представља доминантан вид транспорта у Републици Србији, са учешћем од 80% од укупног превоза робе и око 74% укупног превоза путника. И поред значаја друмске мреже, квалитет путне инфраструктуре је у претходним годинама опао. Иако истраживање из 2010. године, у вези државних путева, указује да је 48% путне мреже било у добром стању, Global Competitiveness Report (у даљемтексту: GCR), за 2012-2013. годину, рангирао је Србију на 122. место, од 144 земље, по питању квалитета путева. И поред тога што овај податак представља скок са 131. места, од 142 земље по GCR за 2011-2012. годину, то је ипак значајан пад ако се узме у обзир да је по GCR за 2008-2009. годину, Србија била на 83. месту од 134 земље. Лоше стање путева, директно утиче и на смањење целокупне привредне конкурентности Републике Србије. Министарство саобраћаја је покренуло иницијативу ради У циљу побољшања квалитета и безбедности обима услуге транспорта робе на приоритетним државним путевимамрежи и подржавања модалног преласка са друмског на теретни железнички транспорт, чиме би се побољшала и повезаност читаве путне мреже. Уз подршку EУ, Министарство саобраћаја је развило Генерални мастер план транспота у Србији, по коме је предвиђено да средствима кредита ће се финансирати набавка савремених дизел магистралних и ранжирних локомотива, теретних вагона, ремонт вагона, услуге консултаната за подршку Јединици за спровођење пројекта (у одржавање даљем тексту: ЈСП) и рехабилитацију путева у периоду од 2009-2027. године, уложити између 4,6 и 5 милијарди евра. Око 5000 километара државних путева је идентификовано као високо приоритетно (што чини нешто више од 50% мреже државних путева). Годишњи трошкови одржавања су износили, у просеку, у периоду 2005-2011. године, 290 милиона евра. Међутим, присутан је тренд опадања трошкова одржавања, са отприлике 360 милиона евра у 2006. години, до 194 милиона евра у 2010. години и 168 милиона евра у 2011. години. Смањење трошкова је резултат финансијске кризенадзор, као и улагања замена застарелих возних средстава која су у друге инфраструктурне пројектеупотреби иако је истекао век њиховог трајања. Сврха Пројекта је да се изврши набавка приближно четири дизел локомотиве за вучу теретних возова, око шест дизел локомотива за маневрисање, оправка приближно 1250 теретних кола и набавка око 50 теретних кола серије С обзиром на тренутно стање привреде за превоз контејнера. Дате су процењене количине за набавку јер ће њихов број зависити од тржишних цена у Србији, даље смањење трошкова везаних за одржавање путева се чини вероватним. Тренутни ниво финансирања је недовољан да задовољи годишње финансијске потребе неопходне за одржавање путева. Број саобраћајних незгода, као и смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода, представља проблем како на економском тако и на друштвеном плану. Наиме, у периоду између 2001-2010. године, било је око 9000 смртних случајева и 190000 повређених особа, као последица саобраћајних незгода у Републици Србији. Иако је број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода опао значајно, са 1275 у 2001. години на 656 у 2010. години, број повређених је незнатно смањен у наведеном периоду, са 20000 на 19300. Према последњим подацима Светске здравствене организације (из 2009. године), број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода на 100000 становника, у Србији је 9 што је прилично високо ако се пореди са земљама EУ као што су Холандија, Немачка и Француска где је тај број у распону између 3 и 6време спровођења тендера. Пројекат је део великог напора међународних финансијских институција се састоји из следећих делова, с тим да ти делови подлежу модификацијама о којима се рехабилитују државни путеви у Републици Србији. Светска банка Банка и Eвропска банка за обнову и развој, такође подржавају развој транспортног сектора и мрежу државних путева у Републици Србији. Значај улагања у постојећу путну инфраструктуру, односно у њено одржавање, као и побољшање безбедности на истој, је огроман. Тиме се доприноси квалитету путне мреже и њеној сигурности, што је од огромне важности, како за економски развој земље, тако и за кориснике постојеће путне мреже. Закључком Владе 05 Број: 48-9979/2013 од 25. новембра 2013. године, прихваћен је Извештај са преговора са Европском инвестиционом банком, у вези са одобравањем зајма Републици Србији за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја и усвојен Нацрт финансијског уговора између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација и безбедност путева”.Зајмопримац повремено могу договорити:

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ УГОВОРА. Разлози за потврђивањe Финансијског уговора Уговора о зајму (Пројекат Наука) између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација за обнову и безбедност путева”развој, потписаног у Београду 16. јуна 2023. године (у даљем тексту: Уговор о зајму), садржани су у чињеници да је Европска банка за обнову и развој одобрила зајам од 80.000.000 евра Републици Србији, као зајмопримцу. Према одредби члана 5. став 2. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15, 95/18, 91/19 и 149/20) Народна скупштина Републике Србије, између осталог, одлучује о задуживању Републике путем узимања дугорочних кредита. Такође, Народна скупштина потврђује Уговор о зајму, као међународни уговор, у складу са одредбама члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13), према којој Народна скупштина потврђује међународне уговоре војне, политичке и економске природе, уговоре којима се стварају финансијске обавезе за Републику Србију, уговоре који захтевају доношење нових или измену важећих закона и уговоре којима се одступа од постојећих законских решења и у члану 3. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09 и 78/11), према коме се Република Србија може задуживати у земљи и иностранству, односно на домаћем и иностраном тржишту. Законом о буџету Републике Србије за 20142023. годину („Службени гласник РС”, број 110/13138/22) у члану 3.Б. одобрено је задуживање код Европске банке за обнову и развој (у даљем тексту: Банка) за спровођење Проширење Научно- технолошких паркова (у даљем тексту: Пројекат), у члану 3износу до 80.000.000 евра. предвиђено је Циљ овог државног пројекта јесте да ће се настави са континуираним улагањем у научну и иновациону инфраструктуру у Србији. У оквиру пројекта „Истраживање и развој у јавном сектору” Република Србија одобрити задужење за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја код Европске инвестиционе банке у износу до 100 милиона је изградила објекат Научно-технолошког парка Ниш, површине од 14.096,48 m2. Вредност инвестиције је износила 12.500.000,00 евра. Пројекат рехабилитације путева На основу Закључка Владе 05 Број: 022-11497/2019 од 21. новембра 2019. године у партнерству Владе, града Ниша и унапређења безбедности саобраћаја треба да допринесе повећању безбедности на путевима Универзитета у Републици СрбијиНишу основано је, и у АПР-у регистровано 21. Наиме, путна мрежа, има изузетан значај за економски развитак Републике Србије. Друмски превоз представља доминантан вид транспорта у Републици Србији, са учешћем од 80% од укупног превоза робе и око 74% укупног превоза путника. И поред значаја друмске мреже, квалитет путне инфраструктуре је у претходним годинама опао. Иако истраживање из 2010фебруара 2020. године, у вези државних путева, указује да привредно друштво Научно технолошки парк Ниш доо. Влада је 48% путне мреже било у добром стању, Global Competitiveness Report (у даљемтекстудана 24. септембра 2020. године xxxxxx Xxxxxxxx 05 Број: GCR), 022-7365/2020 којим је усвојен Програм управљања и развоја Научно технолошког парка Ниш за 2012-2013период 2020–2025. годину, рангирао је Србију на 122. место, од 144 земље, по питању квалитета путева. И поред тога што овај податак представља скок са 131. места, од 142 земље по GCR за 2011-2012. годину, то је ипак значајан пад ако се узме у обзир да је по GCR за 2008-2009. годину, Србија била на 83. месту од 134 земље. Лоше стање путева, директно утиче и на смањење целокупне привредне конкурентности Републике Србијегодине. Министарство саобраћаја просвете, науке и технолошког развоја је покренуло иницијативу ради побољшања квалитета и безбедности на приоритетним државним путевима, чиме би се побољшала и повезаност читаве путне мреже. Уз основу поменутог закључка обезбедило кроз субвенцију средства за подршку EУ, Министарство саобраћаја је развило Генерални мастер план транспота раду НТП Ниш у Србији, по коме је предвиђено да ће се у одржавање и рехабилитацију путева у периоду од 2009-2027. године, уложити између 4,6 и 5 милијарди евра. Око 5000 километара државних путева је идентификовано као високо приоритетно (што чини нешто више од 50% мреже државних путева). Годишњи трошкови одржавања су износили, у просеку, у периоду 2005-2011. године, 290 милиона евра. Међутим, присутан је тренд опадања трошкова одржавања, са отприлике 360 милиона евра у 20062022. години, до 194 милиона евра у 2010износу од 20.000.000,00 динара. години У оквиру Пројекта проширења Научно-технолошког парка у Чачку, Влада је у сарадњи са Републичком дирекцијом за имовину Републике Србије у својину Републике Србије, а за потребе рада Научно-технолошког парка Чачак, прибавила објекат површине 5.240,00 m2. Вредност инвестиције која се односи на објекат је 270.500.000,00 динара. Поред адаптације објекта спроведен је и 168 милиона евра поступак набавке опреме за коју је Влада, преко Министарства просвете, науке и технолошког развоја издвојила 60.000.000,00 динара. Друштву са ограниченом одговорношћу Научно-технолошки парк Чачак приступила је Република Србија 4. јуна 2020. године са оснивачким уделом од 40% у 2011основном капиталу. годиниВлада је дана 17. Смањење трошкова децембра 2020. године xxxxxx Xxxxxxxx 05 Број: 022-10486/2020 којим је резултат финансијске кризе, као усвојен Програм управљања и улагања у друге инфраструктурне пројекте. С обзиром на тренутно стање привреде у Србији, даље смањење трошкова везаних развоја Друштва са ограниченом одговорношћу Научно-технолошки парк Чачак за одржавање путева се чини вероватним. Тренутни ниво финансирања је недовољан да задовољи годишње финансијске потребе неопходне за одржавање путева. Број саобраћајних незгода, као и смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода, представља проблем како на економском тако и на друштвеном плану. Наиме, у периоду између 2001-2010период 2020- 2025. године. Министарство просвете, било науке и технолошког развоја је око 9000 смртних случајева и 190000 повређених особа, као последица саобраћајних незгода на основу поменутог закључка обезбедило кроз субвенцију средства за подршку раду НТП Чачак у Републици Србији. Иако је број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода опао значајно, са 1275 у 2001. години на 656 у 20102022. години, у износу од 12.000.000,00 динара. Бизнис Инкубатор је основао град Крушевац са идејом и намером да својим станарима створи адекватно и модерно пословно окружење које ће им омогућити успешно превазилажење почетне, уједно и најкритичније фазе њиховог пословања, пружањем потребних знања, ресурса и алата за раст и развој. Програм бизнис инкубације је нарочито важан зато што се многи предузетници на самом почетку рада суочавају са проблемом недостатка почетног капитала, недовољног искуства у управљању предузећем и непознавања тржишта. Основни циљ за формирање и постојање Бизнис Инкубатора је унапређење развоја предузетништва које омогућава раст нових предузећа, отварање радних места и развој нових технологија и идеја. Искуство показује да стартап предузећа која су развијена у бизнис инкубаторима остварују ниже стопе пословног неуспеха, за разлику од предузећа која су развијена ван инкубатора. Постојећи бизнис инкубатор у Крушевцу би наставио свој живот, али је важно да се њихова идеја прошири и модернизује, будући да потреба поменутог региона превазилази тренутне капацитете у Бизнис инкубатор центру. Важно је истаћи и то да је Научно – технолошки парк у Нишу тренутно домаћин за 54 компаније, од којих у оквиру зграде послује 37 компанија чланова и то преко 20 стартапова и 16 технолошко – развојних компанија, док је 17 виртуелних чланова. НТП на годишњем нивоу организује велики број повређених догађаја и окупља на хиљаде људи. Тренутни капацитети су попуњени и на постојећих 14.096,48 m2. Овим зајмом предвиђена је незнатно смањен изградња нове зграде површине од преко 13,000 m2. Отварањем Научно – технолошког парка у наведеном периодуЧачку, цео тај регион је доживео препород. У НТП Чачак на 5,240,00 тренутних m 2 послује 24 компанија, од чега су 15 виртуелних. У погледу зрелости имамо 16 стартапа и осам технолошко – развојних компанија чланица са 20000 укупно 90 запослених. Проширењем, које би било финансирано из овог зајма, планира се додатна квадратура у износу од 12,368 m2. У Бизнис инкубатор центру у Крушевцу на 19300преко 1.630 m 2 послује 19 компанија. Према последњим подацима Светске здравствене организације (из 2009Након детаљне анализе, дошли смо до закључка да је потребно да индустрија у овом делу поново оживи. године), број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода Зато је у плану изградња Регионалног индустријско – технолошког парка Крушевац на 100000 становникапреко 11,000 m2. У пројектном уговору стоји да је сваки ентитет пројекта дужан да сарађује са зајмопримцем, у Србији је 9 што је прилично високо спровођењу пројекта. У ту сврху, сваки ентитет пројекта ће, осим ако се пореди Банка другачије не одобри, спроводити технички пројекат сарадње у складу са земљама EУ као што „Terms of reference”, одржавати под својим управљањем објекте пројекта који су Холандијафинансирани од средстава зајма, Немачка обезбедити најмање 90% опште изнајмљиве површине сваког од објеката пројекта који су финансирани од средстава зајма и Француска где је тај број у распону између 3 и 6. Пројекат је део великог напора међународних финансијских институција да се рехабилитују државни путеви у Републици Србији. Светска банка и Eвропска банка управљани од стране тог ентитета пројекта буде изнајмљено или обезбеђено за обнову и развој, такође подржавају развој транспортног сектора и мрежу државних путева у Републици Србији. Значај улагања у постојећу путну инфраструктуру, односно у њено одржавање, као и побољшање безбедности на истој, је огроман. Тиме се доприноси квалитету путне мреже и њеној сигурности, што је коришћење од огромне важности, како за економски развој земље, тако и за кориснике постојеће путне мрежестране привредних субјеката итд. Закључком Владе 05 Број: 48-9979/2013 4993/2023 од 258. новембра 2013јуна 2023. године, прихваћен године утврђена је Извештај са Основа за вођење преговора са Европском инвестиционом банкомбанком за обнову и развој, у вези са одобравањем зајма Републици Србији за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја и усвојен Нацрт финансијског уговора о зајму (Пројекат Наука) између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација за обнову и безбедност путева”развој и овлашћен потпредседник Владе и министар финансија да потпише предметни уговор о зајму. Према одредбама Стандардних услова пословања од 5. новембра 2021. године, које Xxxxx примењује у својој пословној политици и пракси код одобравања позајмица клијентима, овај зајам је одобрен под следећим финансијским условима: − зајмопримац: Република Србија; − износ задужења 80.000.000 евра; − зајмопримац отплаћује Траншу 1 у 15 једнаких (или приближно једнаких, колико је могуће) полугодишњих рата, 20. јуна и 20. децембра сваке године, при чему је први Датум отплате зајма 20. децембар 2025. године, а последњи Датум отплате зајма је 20. децембар 2032. године; − зајмопримац отплаћује Траншу 2 у 13 једнаких (или приближно једнаких, колико је могуће) полугодишњих рата, 20. јуна и 20. децембра сваке године, при чему је први Датум отплате зајма 20. децембар 2026. године, а последњи Датум отплате зајма је 20. децембар 2032. године; − датуми плаћања обавеза (камате, провизија и доспелих рата главнице) су 20. јун и 20. децембар сваке године; − крајњи датум расположивости за Траншу 1 је 20. јун 2026. године или каснији датум који Банка може по свом нахођењу да одреди и обавести о томе зајмопримца; − крајњи датум расположивости за Траншу 2 је 20. јун 2027. године или каснији датум који Банка може по свом нахођењу да одреди и обавести о томе зајмопримца; − исплата средстава зајма ће се вршити на основу захтева о повлачењу, чији је минимални износ 100.000 евра; − примена варијабилне каматне стопе једнаке референтној каматној стопи - шестомесечни EURIBOR, увећаној за фиксну маржу од 1%, уз могућност да се каматна стопа фиксира ако се процени да је то повољнија опција са становишта управљања јавним дугом; − предвиђена могућност превремене отплате, као и отказивања зајма у минималном износу од 2.000.000 евра; − провизија која се плаћа Банци на неповучени део зајма од 0,5% годишње; − уписна накнада по стопи од 1% укупног износа зајма плаћа се Банци једнократно из сопствених средстава зајмопримца.

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ УГОВОРА. Разлози за потврђивањe Финансијског уговора Уговора о гаранцији (Пројекат техничко- путничке станице (ТПС) Земун – фаза 1) између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација за обнову и безбедност путева”развој, потписаног 7. децембра 2017. године у Београду (у даљем тексту: Уговор о гаранцији), садржани су у одредби члана 14. став 1. Закона о закључивању чињеници да је Европска банка за обнову и извршавању међународних уговора развој спремна да одобри зајам од 30 милиона евра за финансирање прве фазе Пројекта техничко-путничке станице (ТПС) Земун (у даљем тексту: Пројекат), под условом да Република Србија гарантује за обавезе Акционарског друштва за железнички превоз путника „Службени гласник РССрбија Воз”, број 32/13Београд као зајмопримца по Уговору о зајму (Пројекат техничко-путничке станице (ТПС) Земун – фаза 1) између Европске банке за обнову и развој и Акционарског друштва за железнички превоз путника „Србија Воз”, Београд (у даљем тексту: Уговор о зајму), према којој Народна скупштина потврђује међународне уговоре војнекоји је такође, политичке потписан 7. децембра 2017. године. Закључком Владе 05 Број: 48-7176/2017 од 4. августа 2017. године, утврђена је Основа за вођење преговора са Европском банком за обнову и економске природе, уговоре којима се стварају финансијске обавезе развој (у даљем тексту: EBRD) у вези са одобравањем зајма Акционарском друштву за Републику Србију, уговоре који захтевају доношење нових или измену важећих закона и уговоре којима се одступа од постојећих законских решења и у члану 3. Закона о јавном дугу (железнички превоз путника „Службени гласник РССрбија Воз”, бр. 61/05Београд и одређен састав делегације Републике Србије (представници Министарства финансија, 107/09 Министарства грађевинарства, саобраћаја и 78/11инфраструктуре и Акционарског друштва за железнички превоз путника „Србија Воз”, Београд), према коме како би се обезбедила потребна средства у износу до 30.000.000 евра за финансирање прве фазе иновације комплекса техничко-путничке станице Земун (у даљем тексту: Пројекат) и закључили одговарајући уговор о зајму и уговор о гаранцији. Закључком Владе 05 Број: 48-11108/2017 од 15. новембра 2017. године, прихваћен је Нацрт уговора о зајму (Пројекат техничко-путничке станице (ТПС) Земун – фаза 1) између зајмопримца и EBRD и усвојен Нацрт уговора о гаранцији (Пројекат техничко-путничке станице (ТПС) Земун – фаза 1) између Републике Србије и EBRD. Циљ иновације комплекса техничко-путничке станице (ТПС) Земун је да се на тој локацији изграде сви потребни објекти, колосеци, постројења, опрема и инсталације у функцији, одржавања и очекивања рада возних средстава за превоз путника, са капацитетима у складу са очекиваним обимом рада. Наведени пројекат подразумева изградњу функционалне целине за одржавање железничких возних средстава за превоз путника, измештање са садашње локације у Савском амфитеатру и ослобађање заузетих површина у централној градској зони. У комплексу ТПС Земун предвиђена је комплетна обрада путничких кола и елетромоторних гарнитура (ЕМГ), као и намирење и дневни прегледи, сервис, нега локомотива у обрту, јединствен линијски технолошки процес који обједињава све видове одржавања, уз смањење трошкова и повећање расположивости и техничке исправности возних јединица. Планирана је изградња хале за одржавање ЕМГ 413, хале за одржавање путничких кола са откачивањем са анексом (радионице и помоћне просторије), хале за спољно прање са анексом, зграде пријема и отпреме возова, мерне станице за дијагностику возних средстава, котларнице са компресорском станицом, пумпне станице са надстрешницом, објекта за привремено складиштење отпада, коначишта и ограде око комплекса. Такође, финансираће се реконструкција и санација постојећих објеката и инфраструктуре (горњи и доњи строј пруге) и завршетак радова на започетим објектима, и то хале за одржавање ЕМГ 412, хале потподног струга, складишта песка, складишта уља и воде. Укупна вредност кредитног задужења код EBRD за наведену намену, за чије измирење гарантује Република Србија може задуживати у земљи и иностранствуСрбија, односно на домаћем и иностраном тржиштуизноси до 30.000.000 евра. Законом о буџету Републике Србије за 20142018. годину („Службени гласник РС”, број 110/13113/17) предвиђено је давање гаранције Републике Србије Европској банци за обнову и развој у износу до 30.000.000 евра по основу задужења Акционарског друштва за железнички превоз путника „Србија Воз”, Београд, као зајмопримца, за финансирање наведеног пројекта. Закључивање уговора о гаранцији, односно давање гаранције Републике Србије у корист EBRD, као и континуирано важење гаранције, предуслови су за исплату одобрених средстава и спровођење Уговора о зајму које је са EBRD закључило Акционарско друштво за железнички превоз путника „Србија Воз”, Београд. Поред средстава зајма за финансирање набавки роба и услуга за спровођење Пројекта, EBRD ће одобрити и бесповратна средства техничке сарадње у износу до 689.300 евра, за ангажовање реномираних консултаната који ће вршити спровођење надзора добара, радова и услуга у оквиру Пројекта и пружати подршку Јединици за реализацију пројекта. Консултанти за енергетску ревизију Пројекта финансираће се из посебног Програма техничке помоћи за одрживи транспорт, док ће финансирање услуга консултаната (за правну анализу законодавног и регулаторног оквира којим је регулисано корпоративно управљање зајмопримца, дефинисање и усаглашавање законодавних/регулаторних мера које треба да буду уврштене у Акциони план корпоративног управљања), бити обезбеђено из средстава Специјалног акционарског фонда EBRD-а у члану 3оквиру Регионалног програма за унапређење корпоративног управљања. У циљу координације, управљања, праћења и оцењивања свих аспеката реализације Пројекта, укључујући набавку предвиђених добара, радова и услуга, зајмопримац ће формирати и све време током реализације Пројекта одржавати оперативном, на начин задовољавајући за банку, Јединицу за реализацију Пројекта са адекватним ресурсима и особљем одговарајућих квалификовација, а у складу са пројектним задатком. EBRD одобрава зајмопримцу зајам, уз државну гаранцију, под следећим условима: – износ задужења 30.000.000 евра; – период расположивости зајма је до 1. маја 2021. године; – очекивани рок за завршетак Пројекта је 30. јун 2021. године; – исплата средстава зајма вршиће се у траншама, чији је минимални износ 200.000 евра; – период доспећа зајма је 15 година, укључујући период почека од 3,5 године тј. до 15. маја 2021. године; – датуми плаћања обавеза које доспевају по основу камате, провизије на неповучена средства и главнице су 15. мај и 15. новембар сваке године; – зајмопримац ће зајам отплаћивати у 24 једнаке полугодишње рате, при чему је први датум отплате главнице 15. мај 2021. године, а последњи 15. новембар 2032. године; – варијабилна каматнa стопе једнака референтној каматној стопи - шестомесечни EURIBOR + фикснa маржa од 1%, уз могућност да се каматна стопа фиксира ако се процени да је то повољнија опција са становишта управљања јавним дугом; – предвиђена могућност превремене отплате, као и отказивања зајма у минималном износу од 2.000.000 евра, ако зајам подлеже варијабилној каматној стопи, односно 3.000.000 евра, ако зајам подлеже фиксној каматној стопи; – провизија која се плаћа банци за неискоришћени део зајма од 0,5% годишње; – приступна накнада која се једнократно плаћа банци из средстава зајма у износу од 1% (300.000 евра) од износа главнице зајма. Уговором о гаранцији предвиђено је да ће Република Србија одобрити задужење за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја код Европске инвестиционе банке у износу до 100 милиона евра. Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја треба да допринесе повећању безбедности на путевима у Републици Србији. Наиме, путна мрежа, има изузетан значај за економски развитак Републике Србије. Друмски превоз представља доминантан вид транспорта у Републици Србији, са учешћем од 80% од укупног превоза робе и око 74% укупног превоза путника. И поред значаја друмске мреже, квалитет путне инфраструктуре је у претходним годинама опао. Иако истраживање из 2010. године, у вези државних путева, указује да је 48% путне мреже било у добром стању, Global Competitiveness Report (у даљемтексту: GCR), за 2012-2013. годину, рангирао је Србију на 122. место, од 144 земље, по питању квалитета путева. И поред тога што овај податак представља скок са 131. места, од 142 земље по GCR за 2011-2012. годину, то је ипак значајан пад ако се узме у обзир да је по GCR за 2008-2009. годину, Србија била на 83. месту од 134 земље. Лоше стање путева, директно утиче и на смањење целокупне привредне конкурентности Републике Србије. Министарство саобраћаја је покренуло иницијативу ради побољшања квалитета и безбедности на приоритетним државним путевима, чиме би се побољшала и повезаност читаве путне мреже. Уз подршку EУ, Министарство саобраћаја је развило Генерални мастер план транспота у Србији, по коме је предвиђено да ће се у одржавање и рехабилитацију путева у периоду од 2009-2027. године, уложити између 4,6 и 5 милијарди евра. Око 5000 километара државних путева је идентификовано као високо приоритетно (што чини нешто више од 50% мреже државних путева). Годишњи трошкови одржавања су износили, у просеку, у периоду 2005-2011. године, 290 милиона евра. Међутим, присутан је тренд опадања трошкова одржавања, са отприлике 360 милиона евра у 2006. години, до 194 милиона евра у 2010. години и 168 милиона евра у 2011. години. Смањење трошкова је резултат финансијске кризебезусловно гарантује, као примарни дужник, а не само као гарант, уредно и улагања благовремено плаћање свих доспелих износа и извршавање преузетих обавеза зајмопримца у друге инфраструктурне пројекте. С обзиром на тренутно стање привреде у Србији, даље смањење трошкова везаних за одржавање путева се чини вероватним. Тренутни ниво финансирања је недовољан да задовољи годишње финансијске потребе неопходне за одржавање путева. Број саобраћајних незгода, као и смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода, представља проблем како на економском тако и на друштвеном плану. Наиме, у периоду између 2001-2010. године, било је око 9000 смртних случајева и 190000 повређених особа, као последица саобраћајних незгода у Републици Србији. Иако је број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода опао значајно, складу са 1275 у 2001. години на 656 у 2010. години, број повређених је незнатно смањен у наведеном периоду, са 20000 на 19300. Према последњим подацима Светске здравствене организације (из 2009. године), број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода на 100000 становника, у Србији је 9 што је прилично високо ако се пореди са земљама EУ као што су Холандија, Немачка и Француска где је тај број у распону између 3 и 6. Пројекат је део великог напора међународних финансијских институција да се рехабилитују државни путеви у Републици Србији. Светска банка и Eвропска банка за обнову и развој, такође подржавају развој транспортног сектора и мрежу државних путева у Републици Србији. Значај улагања у постојећу путну инфраструктуру, односно у њено одржавање, као и побољшање безбедности на истој, је огроман. Тиме се доприноси квалитету путне мреже и њеној сигурности, што је од огромне важности, како за економски развој земље, тако и за кориснике постојеће путне мреже. Закључком Владе 05 Број: 48-9979/2013 од 25. новембра 2013. године, прихваћен је Извештај са преговора са Европском инвестиционом банком, у вези са одобравањем зајма Републици Србији за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја и усвојен Нацрт финансијског уговора између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација и безбедност путева”Уговором о зајму.

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ УГОВОРА. Разлози за потврђивањe Финансијског уговора Уговора о гаранцији (АД Железнице Србије: Рехабилитација пруга) између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација и безбедност путева”, садржани су у одредби члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13), према којој Народна скупштина потврђује међународне уговоре војне, политичке и економске природе, уговоре којима се стварају финансијске обавезе за Републику Србију, уговоре који захтевају доношење нових или измену важећих закона и уговоре којима се одступа од постојећих законских решења и у члану 3. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09 и 78/11), према коме се Република Србија може задуживати у земљи и иностранству, односно на домаћем и иностраном тржишту. Законом о буџету Републике Србије за 2014. годину („Службени гласник РС”, број 110/13), у члану 3. предвиђено је да ће Република Србија одобрити задужење за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја код Европске инвестиционе банке у износу до 100 милиона евра. Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја треба да допринесе повећању безбедности на путевима у Републици Србији. Наиме, путна мрежа, има изузетан значај за економски развитак Републике Србије. Друмски превоз представља доминантан вид транспорта у Републици Србији, са учешћем од 80% од укупног превоза робе и око 74% укупног превоза путника. И поред значаја друмске мреже, квалитет путне инфраструктуре је у претходним годинама опао. Иако истраживање из 2010. године, у вези државних путева, указује да је 48% путне мреже било у добром стању, Global Competitiveness Report (у даљемтексту: GCR), за 2012-2013. годину, рангирао је Србију на 122. место, од 144 земље, по питању квалитета путева. И поред тога што овај податак представља скок са 131. места, од 142 земље по GCR за 2011-2012. годину, то је ипак значајан пад ако се узме у обзир да је по GCR за 2008-2009. годину, Србија била на 83. месту од 134 земље. Лоше стање путева, директно утиче и на смањење целокупне привредне конкурентности Републике Србије. Министарство саобраћаја је покренуло иницијативу ради побољшања квалитета и безбедности на приоритетним државним путевима, чиме би се побољшала и повезаност читаве путне мреже. Уз подршку EУ, Министарство саобраћаја је развило Генерални мастер план транспота у Србији, по коме је предвиђено да ће се у одржавање и рехабилитацију путева у периоду од 2009-2027. године, уложити између 4,6 и 5 милијарди евра. Око 5000 километара државних путева је идентификовано као високо приоритетно (што чини нешто више од 50% мреже државних путева). Годишњи трошкови одржавања су износили, у просеку, у периоду 2005-2011. године, 290 милиона евра. Међутим, присутан је тренд опадања трошкова одржавања, са отприлике 360 милиона евра у 2006. години, до 194 милиона евра у 2010. години и 168 милиона евра у 2011. години. Смањење трошкова је резултат финансијске кризе, као и улагања у друге инфраструктурне пројекте. С обзиром на тренутно стање привреде у Србији, даље смањење трошкова везаних за одржавање путева се чини вероватним. Тренутни ниво финансирања је недовољан да задовољи годишње финансијске потребе неопходне за одржавање путева. Број саобраћајних незгода, као и смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода, представља проблем како на економском тако и на друштвеном плану. Наиме, у периоду између 2001-2010. године, било је око 9000 смртних случајева и 190000 повређених особа, као последица саобраћајних незгода у Републици Србији. Иако је број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода опао значајно, са 1275 у 2001. години на 656 у 2010. години, број повређених је незнатно смањен у наведеном периоду, са 20000 на 19300. Према последњим подацима Светске здравствене организације (из 2009. године), број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода на 100000 становника, у Србији је 9 што је прилично високо ако се пореди са земљама EУ као што су Холандија, Немачка и Француска где је тај број у распону између 3 и 6. Пројекат је део великог напора међународних финансијских институција да се рехабилитују државни путеви у Републици Србији. Светска банка и Eвропска банка за обнову и развој, такође подржавају потписаног 27. јануара 2012. године у Београду (у даљем тексту: Уговор о гаранцији), садржани су у чињеници да је Европска банка за обнову и развој транспортног сектора спремна да одобри зајам од 95 милиона евра за спровођење пројекта рехабилитације и мрежу државних путева модернизације мреже пруга на Коридору X фокусирајући се на обнову деонице Београд - Раковица - Ресник и рехабилитације деоница дуж Коридора X (у Републици Србији. Значај улагања у постојећу путну инфраструктурудаљем тексту: Пројекат), односно у њено одржавањепод условом да Република Србија гарантује за обавезе Акционарског друштва „Железнице Србије”, као зајмопримца по Уговору о зајму (АД Железнице Србије: Рехабилитација пруга) између Европске банке за обнову и побољшање безбедности на истој, је огроманразвој и Акционарског друштва „Железнице Србије” (у даљем тексту: Уговор о зајму). Тиме се доприноси квалитету путне мреже и њеној сигурности, што је од огромне важности, како за економски развој земље, тако и за кориснике постојеће путне мреже. Закључком На основу Закључка Владе 05 Број: 48-9979/2013 6037/2011 од 2528. новембра 2013јула 2011. године, прихваћен којим је Извештај са утврђена Oснова за вођење преговора са Европском инвестиционом банком, банком за обнову и развој у вези са одобравањем зајма Републици Србији кредита Акционарском друштву „Железнице Србије” (у даљем тексту: АД „Железнице Србије”) за Пројекат финансирање инфраструктурних пројеката (Програм рехабилитације путева пруга и унапређења безбедности саобраћаја обнове дуж Коридора X) и усвојен Нацрт финансијског уговора давањем гаранције Републике Србије Европској банци за обнову и развој, одржани су преговори између представника Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација Банке у вези са закључивањем уговора о зајму и безбедност путева”уговора о гаранцији. На преговорима су утврђени Xxxxx уговора о зајму и Xxxxx уговора о гаранцији. 95.000.000 евра за спровођење Пројекта.

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ УГОВОРА. Разлози за потврђивањe Финансијског уговора потврђивање Споразума између Владе Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација и безбедност путева”Владе Чешке Републике о регулисању дуга Републике Србије према Чешкој Републици, који је потписан у месту Лани, Чешка Република, 10. децембра 2018. године (у даљем тексту: Споразум о регулисању дуга), садржани су у одредби члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13), према којој Народна скупштина скупштина, између осталог, потврђује међународне уговоре војне, политичке и економске природе, уговоре којима се стварају финансијске обавезе за Републику Србију, уговоре који захтевају доношење нових или измену важећих закона и уговоре којима се одступа од постојећих законских решења и у члану . Чланом 2. тачка 2) подтачка (3. ) Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09 107/09, 78/11, 68/15 и 78/1195/18), према коме се дуг Републике Србије по основу уговора, односно споразума којим су репрограмиране обавезе које је Република Србија може задуживати у земљи и иностранству, односно на домаћем и иностраном тржиштупреузела раније закљученим уговорима јесте јавни дуг. Законом о буџету Нерегулисани дуг Републике Србије према Чешкој Републици који потиче из периода клириншког начина плаћања у промету роба и услуга између бивше СФРЈ и бивше ЧСФР, дуги низ година је стајао као отворено питање у односима две земље. Реч је о неалоцираном државном дугу бивше СФРЈ који подлеже подели између свих држава сукцесора, у складу са одредбама Споразума о питањима сукцесије, потписаним 29. јуна 2001. године (ступио на снагу јуна 2004. године). Међутим, како у оквиру Комитета за 2014расподелу финансијске активе и пасиве бивше СФРЈ у складу са Анексом Ц Споразума о питањима сукцесије, није постигнут консензус о подели, у интересу Републике Србије је било да самостално отпочне билатералне преговоре у вези са регулисањем припадајућег дела дуга према Чешкој Републици. годину Одлагање преговора о начину регулисања дуга било је последица неусклађености ставова српске и чешке стране у погледу полазних правних докумената и преузетих обавеза које из њих проистичу и имају директан утицај на висину дуга који се регулише. У свим досадашњим разговорима на ову тему, српска страна се залагала да полазни документ у преговорима о регулисању дуга буде Платни споразум између СФРЈ и ЧСФР, закључен 8. фебруара 1991. године, којим је укинут клириншки и уведен конвертибилни начин плаћања и није било предвиђено плаћање камате на средства која се дугују, јер је салдо на клириншком рачуну са стањем 28. фебруар 1991. године пренет на посебан бескаматни ликвидациони рачун. Међутим, чешка страна је непрекидно инсистирала на примени другог документа - Протокола о разговору делегација СФРЈ и ЧСФР, потписаног 26. марта 1992. године, одобреног одлукама две владе и потврђеног разменом писама овлашћених представника две стране од 7. и 11. маја 1992. године („Службени гласник РС”у даљем тексту: Протокол). Протоколом је, број 110/13у име бивше СФРЈ, прихваћено плаћање камате на салдо на клириншком ликвидационом рачуну по стопи од 5,5% годишње, почев од 1. новембра 1991. године, као и обавеза да дужничка страна измири дуг у конвертибилној валути, по паритету 1 клириншки долар = 1 САД долар, до 31. јануара 1994. године. Имајући у виду да је у поступку консолидације уговорног стања са Чешком Републиком Протокол остао на листи важећих уговора између две земље, са међународно-правног аспекта није било аргументације да се оспори његова валидност, те је стога прихваћен као полазни правни основ за решавање питања дуга Републике Србије. Поред Протокола, као полазни основ за утврђивање дела дуга који се односи на Републику Србије коришћени су раније закључени споразуми и документи: - Споразум између Владе Чешке Републике и Владе Словачке Републике од 7. априла 1993. године, којим је подељен усаглашени салдо од 85.970.743,82 клириншких долара на Ликвидационом клириншком рачуну ЧСФР/СФРЈ, тако да је Чешкој Републици припало 54.881.926,26 клириншких долара а Словачкој Републици 31.088.817,56 клириншких долара. - Споразум о питањима сукцесије, којим су у Анексу Ц утврђени проценти према којима дуг Србије и Црне Горе према Чешкој Републици износи укупно 20.855.131.99 клириншких долара (38% дуга СФРЈ). - Споразум о регулисању чланства у међународним финансијским организацијама и разграничењу финансијских права и обавеза између Републике Србије и Републике Црне Горе, потписан 10. јула 2006. године, према којем је утврђен кључ за поделу неалоцираних финансијских права и обавеза у сразмери 94,12% - Република Србија и 5,88% - Република Црна Гора. Применом наведених кључева за поделу, припадајући део дуга Републике Србије према Чешкој Републици износио би 19.628.850,22 клириншких долара. Имајући у виду да је 11. априла 2000. године Министарство финасија Чешке Републике уступило 25% чешког потраживања од бивше СФРЈ у износу од 13.720.481,57 клириншких долара, швајцарској фирми Rondex Finance Inc, која је нови поверилац по овом делу дуга, првобитна намера чешке стране је била да се преговара о регулисању 100% дуга Републике Србије, укључујући и припадајући део (35,7656% или 4.907.212,56 клириншких долара) од наведеног уступљеног износа. Међутим, накнадно је чешка страна саопштила да ће предмет преговора бити 75% дуга. Сходно томе, усаглашен је нови салдо на Ликвидационом клириншком рачуну ЧСФР/СФРЈ износу од 72.250.262,25 клириншких долара, умањен за део уступљеног швајцарској компанији, од чега Чешкој Републици припада 41.161.444,69 клириншких долара, а Словачкој Републици 31.088.817,56 клириншких долара. Применом истих, напред објашњених, кључева за поделу новог салда на Ликвидационом клириншком рачуну ЧСФР/СФРЈ који се односи на Чешку Републику, утврђен је део главнице дуга Републике Србије у износу од 14.721.637,66 клириншких долара, који је био предмет преговора. У циљу стварања услова за отпочињање преговора, две стране су на експертском нивоу у више наврата разматрале правне и финансијске аспекте овог отвореног питања. У сусретима представника релевантних институција две земље, најпре 19. и 20. септембра 2013. године у Београду, затим у оквиру заседања Мешовитог комитета за економску сарадњу са Xxxxxx Xxxxxxxxxx (11. и 12. децембра 2013. године у Прагу, 11. и 12. марта 2015. године у Београду, 8. и 9. децембра 2016. године у Прагу и 6. и 7. децембра 2017. године у Београду), као и у експертским разговорима, одржаним 30. марта 2016. године и 6. јуна 2017. године, оба пута у Београду, размењени су ставови у циљу проналажења правног и праведног решења и начина на који би се обавезе Републике Србије уговорно регулисале и договорено да стране предузму све неопходне кораке за започињање преговора и закључење одговарајућег међувладиног споразума. Уважен је и захтев српске стране да се финансијски услови по основу Протокола из 1992. године, потврђени разменом писама од стране овлашћених представника влада двеју држава, и начин репрограма дуга размотре и договоре у светлу битно промењених околности у односу на оне које су постојале у тренутку закључења Протокола и преузимања обавеза. Основ за то је било позивање на примену клаузуле rebus sic stantibus у међународном праву, коју је прихватила Бечка конвенција о уговорном праву из 1969. године (члан 62. Битна промена околности). На основу ове одредбе, свака од уговорних страна може од друге захтевати измену уговора уколико непредвиђено и без њене кривице дође до промене околности које су отежавале испуњење уговора (распад државних заједница ЧСФР и СФРЈ, ратни сукоби на територији Југославије и масовни прихват избеглица, политичка и економска криза, разорена привреда, увођење међународних санкција СРЈ од стране УН, прекинут платни промет са иностранством, хиперинфлација) и због којих отплата дуга није била могућа у предвиђеном року; Почетку преговора претходило је и закључивање Банкарског аранжмана између Народне банке Србије (НБС) и Československе obchodni bankе (ČSOB), у члану 3. предвиђено је да ће Република Србија одобрити задужење за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја код Европске инвестиционе банке у износу до 100 милиона евра. Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја треба да допринесе повећању безбедности на путевима у Републици Србији. Наиме, путна мрежа, има изузетан значај за економски развитак Републике Србије. Друмски превоз представља доминантан вид транспорта у Републици Србији, са учешћем од 80% од укупног превоза робе и око 74% укупног превоза путника. И поред значаја друмске мреже, квалитет путне инфраструктуре је у претходним годинама опао. Иако истраживање из 2010јулу 2017. године, према којем су реализовале књиговодствене процедуре у вези државних путеваса раздвајањем потраживања Чешке Републике и Словачке Републике на нивоу бивше СФРЈ као и евидентирањем на посебним рачунима припадајућег дела дуга Републике Србије према наведеним државама и швајцарској компанији Rondex Finance Inc. Према извршеним променама у књиговодству НБС, указује да је 48% путне мреже било у добром стању, Global Competitiveness Report (у даљемтексту: GCR), за 2012-2013. годину, рангирао је Србију евидентиране су на 122. место, од 144 земље, по питању квалитета путева. И поред тога што овај податак представља скок са 131. места, од 142 земље по GCR за 2011-2012. годину, то је ипак значајан пад ако се узме у обзир да је по GCR за 2008-2009. годину, Србија била на 83. месту од 134 земље. Лоше стање путева, директно утиче и на смањење целокупне привредне конкурентности одвојеним рачунима обавезе Републике Србије. Министарство саобраћаја је покренуло иницијативу ради побољшања квалитета : - према Чешкој Републици од 14.721.637,66 клириншких долара по основу главнице и безбедности на приоритетним државним путевима18.033.938,89 клириншких долара по основу камате што укупно износи 32.755.576,55 клириншких долара; - према Словачкој Републици од 11.119.102,13 клириншких долара по основу главнице, чиме би се побољшала и повезаност читаве путне мреже. Уз подршку EУ, Министарство саобраћаја је развило Генерални мастер план транспота у Србији, док ће обавезе по коме је предвиђено да ће основу камате бити евидентиране након што се у одржавање билатералним преговорима договоре услови за обрачун ове обавезе између две државе. Закључивањем Банкарског аранжмана и рехабилитацију путева евидентирањем књиговодствених промена, спроведене су активности претходно договорене у периоду од 2009-2027. године, уложити између 4,6 и 5 милијарди евра. Око 5000 километара државних путева је идентификовано као високо приоритетно (што чини нешто више од 50% мреже државних путева). Годишњи трошкови одржавања су износили, у просеку, у периоду 2005-2011. године, 290 милиона евра. Међутим, присутан је тренд опадања трошкова одржавања, са отприлике 360 милиона евра у 2006. години, до 194 милиона евра у 2010. години и 168 милиона евра у 2011. години. Смањење трошкова је резултат финансијске кризе, као и улагања у друге инфраструктурне пројекте. С обзиром разговорима на тренутно стање привреде у Србији, даље смањење трошкова везаних за одржавање путева се чини вероватним. Тренутни ниво финансирања је недовољан да задовољи годишње финансијске потребе неопходне за одржавање путева. Број саобраћајних незгода, као и смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода, представља проблем како на економском тако и на друштвеном плану. Наиме, у периоду између 2001-2010. године, било је око 9000 смртних случајева и 190000 повређених особа, као последица саобраћајних незгода у Републици Србији. Иако је број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода опао значајно, са 1275 у 2001. години на 656 у 2010. години, број повређених је незнатно смањен у наведеном периоду, са 20000 на 19300. Према последњим подацима Светске здравствене организације (из 2009. године), број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода на 100000 становника, у Србији је 9 што је прилично високо ако се пореди са земљама EУ као што су Холандија, Немачка и Француска где је тај број у распону између 3 и 6. Пројекат је део великог напора међународних финансијских институција да се рехабилитују државни путеви у Републици Србији. Светска банка и Eвропска банка за обнову и развој, такође подржавају развој транспортног сектора и мрежу државних путева у Републици Србији. Значај улагања у постојећу путну инфраструктуру, односно у њено одржавање, као и побољшање безбедности на истој, је огроман. Тиме се доприноси квалитету путне мреже и њеној сигурности, што је од огромне важности, како за економски развој земљеекспертском нивоу, тако и да су били испуњени услови за кориснике постојеће путне мрежепочетак званичних преговора. Влада је Закључком Владе 05 Број: 48-9979/2013 2360/2017 од 2517. марта 2017. године утврдила Основу и одредила састав делегације Републике Србије за вођење преговора о регулисању дуга према Чешкој Републици (представници Министарства финансија, Министарства спољних послова и Народне банке Србије), који су одржани 16. и 17. априла 2018. године у Прагу. На преговорима су разматрани одговарајући обрачуни по моделу Париског клуба, са калкулацијом нето садашње вредности обавеза Републике Србије, како би се утврдио обострано прихватљив начин регулисања дуга. Договорено је да се уместо методологије капитализације код обрачуна камате (приписивање камате главници дуга почев од 1. новембра 20131991. године, прихваћен што би значајно увећало укупан износ дуга који се регулише), на чему је чешка страна инсистирала, примени прост каматни рачун, као и да се у периоду од 1. септембра 2013. године до 30. јуна 2017. године не приписује камата по стопи 5,5% из Протокола, већ да се примењује шестомесечни Либор на амерички долар, а да се почев од 30. јуна 2017. године престане са даљим обрачуном камате и стање дуга замрзне на тај датум. Предложени период за који је код обрачуна камате примењен шестомесечни Либор на амерички долар, временски приближно одговара периоду када је био прекинут платни промет са иностранством због увођења међународних санкција према СРЈ (31. маја 1992. године - 1. октобра 1996. године). Укупан дуг Републике Србије, по основу главнице и приписане камате, прерачунат је из клириншких у америчке доларе по паритету 1:1, преузетом из Протокола, и потврђен у износу од 32.755.576,55 америчких долара. Код избора модела за регулисање дуга, договорено да полазна основа за за то буде модификовани модел Париског клуба - једнократни отпис 66% укупног дуга по основу главнице и обрачунате камате, без периода почека и капитализације камате, уз 16 година отплате (2018-2034. година) и примену каматне стопе једнаке збиру шестомесечног Либора на долар (2,4524%) на дан 29. март 2018. године (последњи радни дан у месецу који је претходио месецу априлу када су одржани преговори) и фиксне марже од 0,5%. Међутим, с обзиром да је чешка страна показала интерес за опцију једнократне наплате свог потраживања, што је са финансијског аспекта било прихватљиво и за српску страну, у преговорима је дефинисана и висина дисконтне стопе за утврђивање нето садашње вредности дуга који би био отплаћен у целости, уместо у 32 полугодишње рате. Стране су договориле примену дисконтне стопе од 4,43% (процењена стопа задуживања Републике Србије у америчким доларима на међународном финансијском тржишту на рок од 15 година крајем марта месеца 2018. године, уз укључену адекватну тржишну маргину од 30 базних поена), тако да је утврђен коначни износ дуга од 9.800.450,00 америчких долара, који ће бити једнократно отплаћен у року од 45 дана од датума ступања на снагу Споразума о регулисању дуга, без плаћања камате у периоду до дана исплате дуга. Након завршених преговора, Влада је Закључком 05 Број: 48-5728/2018 од 21. јуна 2018. године прихватила Извештај са преговора са Европском инвестиционом банком, и усвојила Нацрт споразума о регулисању дуга који су у вези са одобравањем зајма Републици Србији за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја и усвојен Нацрт финансијског уговора између име влада својих земаља потписали министри финансија Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација Чешке Републике, 10. децембра 2018. године. Имајући у виду да је од почетних 32.755.576,55 USD, дуг Републике Србије који ће бити отплаћен чешкој страни сведен на 9.800.450,00 USD што практично представља умањење обавеза Републике Србије од 70%, финансијски гледано постигнут је оптималан договор. Обострано прихватљиво решење за регулисање дуга Републике Србије према Чешкој Републици који је више од 25 година оптерећивао односе између двеју земаља, представља значајан корак за унапређење и безбедност путева”нове правце развоја билатералне сарадње у свим областима од заједничког интереса.

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ УГОВОРА. Разлози за потврђивањe Финансијског уговора Железнички коридор X у Србији оквирни споразум – глобална капија између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација банке, потписаног у Београду, 15. децембра 2022. године и безбедност путева”у Луксембургу, 16. децембра 2022. године (у даљем тексту: Финансијски уговор), садржани су у чињеници да је Европска инвестициона банка (у даљем тексту: ЕИБ) одобрила зајам од 550.000.000 евра Републици Србији, као зајмопримцу. Према одредби члана 5. став 2. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15, 95/18, 91/19 и 149/20) Народна скупштина, између осталог, одлучује о задуживању Републике Србије путем узимања дугорочних кредита. Такође, Народна скупштина потврђује Финансијски уговор, као међународни уговор, у складу са одредбама члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13). Саобраћај је од виталног значаја за економски развој Србије. Држава се налази на главним транспортним правцима који повезују западну и централну Европу са југоисточном Европом, према којој Народна скупштина потврђује међународне уговоре војне, политичке Турском и Блиским истоком. Њен стратешки географски положај је од великог значаја за формирање саобраћајних токова у региону. Железничка пруга Београд – Ниш је окосница и најдужа деоница главних железничких коридора у Србији. Она је део SEETO Коридора X и индикативног проширења паневропске TEN-T железничке мреже на Западном Балкану. Одржива транспортна повезаност је камен темељац економске природе, уговоре којима се стварају финансијске обавезе за Републику Србију, уговоре који захтевају доношење нових или измену важећих закона и уговоре којима се одступа од постојећих законских решења и друштвене интеграције Западног Балкана са ЕУ. Укупна дужина железничке мреже у члану 3Србији је 3.333 km. Закона о јавном дугу Постојећа железничка пруга Београд Центар – Младеновац – Ниш – Прешево – Државна граница („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09 и 78/11), према коме се Република Србија може задуживати Табановце) је главна електрифицирана двоколосечна пруга у земљи укупне дужине 397 km. Једини изузетак је деоница Сталаћ – Ђунис која остаје једноколосечна. Након година недовољног улагања, садашње стање железничке инфраструктуре није задовољавајуће и иностранствуниже је од стандарда ЕУ, са значајно ограниченом оперативном брзином и технолошки застарелом електричном опремом. Брзине у реду вожње су мање од пројектованих, уз бројна смањења, односно уведена је „лагана вожњаˮ на домаћем и иностраном тржиштупојединим деоницама. Законом о буџету Републике Србије за 2014. годину („Службени гласник РС”, број 110/13), у члану 3. предвиђено је да ће Република Србија одобрити задужење за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја код Европске инвестиционе банке у износу до 100 милиона евра. Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја треба да допринесе повећању безбедности на путевима у Републици Србији. Наиме, путна мрежа, има изузетан значај за економски развитак Републике Србије. Друмски превоз представља доминантан вид транспорта у Републици Србији, са учешћем од 80% од укупног превоза робе и око 74% укупног превоза путника. И поред значаја друмске мреже, квалитет путне инфраструктуре Комерцијална брзина путничких возова је у претходним годинама опаопросеку око 50 km/h. Посебан безбедносни проблем представља велики број путних прелаза на прузи. Иако истраживање из 2010Они су веома често без одговарајуће безбедносне опреме и као такви представљају критичне тачке и опасност за учеснике у саобраћају и безбедност железничког и друмског саобраћаја. године, Београд представља један од највећих генератора путничких и теретних токова у вези државних путева, указује да је 48% путне мреже било у добром стању, Global Competitiveness Report (у даљемтексту: GCR), за 2012-2013земљи. годину, рангирао је Србију Његова локација на 122. место, од 144 земље, по питању квалитета путева. И поред тога што овај податак представља скок са 131. места, од 142 земље по GCR за 2011-2012. годину, то је ипак значајан пад ако се узме у обзир да је по GCR за 2008-2009. годину, Србија била на 83. месту од 134 земље. Лоше стање путева, директно утиче друмском и на смањење целокупне привредне конкурентности Републике Србије. Министарство саобраћаја је покренуло иницијативу ради побољшања квалитета и безбедности на приоритетним државним путевима, чиме би се побољшала и повезаност читаве путне мреже. Уз подршку EУ, Министарство саобраћаја је развило Генерални мастер план транспота у Србији, по коме је предвиђено да ће се у одржавање и рехабилитацију путева у периоду од 2009-2027. године, уложити између 4,6 и 5 милијарди евра. Око 5000 километара државних путева је идентификовано као високо приоритетно (што чини нешто више од 50% мреже државних путева). Годишњи трошкови одржавања су износили, у просеку, у периоду 2005-2011. године, 290 милиона евра. Међутим, присутан је тренд опадања трошкова одржавања, са отприлике 360 милиона евра у 2006. години, до 194 милиона евра у 2010. години и 168 милиона евра у 2011. години. Смањење трошкова је резултат финансијске кризежелезничком Коридору X, као и улагања у друге инфраструктурне пројектеКоридору VII (река Дунав) представља основу за развој мултимодалног транспортног чвора. С обзиром на тренутно стање привреде у Србији, даље смањење трошкова везаних за одржавање путева се чини вероватним. Тренутни ниво финансирања Преглед главних карактеристика железничке пруге Београд - Ниш приказане су испод: • Брзина: комерцијална брзина путничких возова је недовољан да задовољи годишње финансијске потребе неопходне за одржавање путева. Број саобраћајних незгода, као и смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода, представља проблем како на економском тако и на друштвеном плану. Наиме, у периоду између 2001-2010. године, било мања од 50 km/h. На више делова железничке пруге уведена је око 9000 смртних случајева и 190000 повређених особа, као последица саобраћајних незгода у Републици Србији. Иако је број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода опао значајно, са 1275 у 2001. години на 656 у 2010. години, број повређених је незнатно смањен у наведеном периоду, са 20000 на 19300. Према последњим подацима Светске здравствене организације (из 2009. године), број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода на 100000 становника, у Србији је 9 што је прилично високо ако се пореди са земљама EУ као што су Холандија, Немачка и Француска где је тај број у распону између 3 и 6. Пројекат је део великог напора међународних финансијских институција да се рехабилитују државни путеви у Републици Србији. Светска банка и Eвропска банка за обнову и развој, такође подржавају развој транспортног сектора и мрежу државних путева у Републици Србији. Значај улагања у постојећу путну инфраструктуру, односно у њено одржавање, као и побољшање безбедности на истој, је огроман. Тиме се доприноси квалитету путне мреже и њеној сигурности, што је од огромне важности, како за економски развој земље, тако и за кориснике постојеће путне мреже. Закључком Владе 05 Број: 48-9979/2013 од 25. новембра 2013. године, прихваћен је Извештај са преговора са Европском инвестиционом банком, у вези са одобравањем зајма Републици Србији за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја и усвојен Нацрт финансијског уговора између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација и безбедност путева”.лагана вожња;

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ УГОВОРА. Разлози за потврђивањe Финансијског уговора Уговора о гаранцији (Пројекат уградње паметних бројила у Србији) између Републике Србије и Европске инвестиционе банке банке, потписаног у Београду, 24. јуна 2024. године и у Луксембургу, 28. јуна 2024. године (у даљем тексту: „Рехабилитација и безбедност путеваУговор о гаранцији”), садржани су у чињеници да је Европска инвестициона банка (у даљем тексту: „Банка”) одобрила зајам од 80.000.000 евра Електродистрибуцији Србије д.о.о. Београд, као зајмопримцу, према Уговору о финансирању (Пројекат уградње паметних бројила у Србији) између Европске инвестиционе банке и Електродистрибуције Србије д.о.о. Београд, који је такође потписан у Београду, 24. јуна 2024. године и у Луксембургу, 28. јуна 2024. године (у даљем тексту: „Уговор о финансирању”), уз услов да Република Србија гарантује за обавезе зајмопримцa. Према одредби члана 5. став 2. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15, 95/18, 91/19 и 149/20) Народна скупштина Републике Србије, између осталог, одлучује о давању гаранција, као и непосредном преузимању обавеза у својству дужника по основу дате гаранције. Такође, Народна скупштина потврђује Уговор о гаранцији, као међународни уговор, у складу са одредбама члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13), према којој Народна скупштина потврђује међународне уговоре војне, политичке и економске природе, уговоре којима се стварају финансијске обавезе за Републику Србију, уговоре који захтевају доношење нових или измену важећих закона и уговоре којима се одступа од постојећих законских решења и у члану 3. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09 и 78/11), према коме се Република Србија може задуживати у земљи и иностранству, односно на домаћем и иностраном тржишту. Законом о буџету Републике Србије за 20142024. годину („Службени гласник РС”, број 110/1392/23) предвиђено је давање гаранције Републике Србије Европској инвестиционој банци у износу до 80.000.000 евра по основу задужења Електродистрибуције Србије д.о.о. Београд, као зајмопримца за финансирање Пројекта за паметна бројила, а то је био и правни основ за закључивање Уговора о финансирању и давање државне гаранције у оквиру лимита утврђеног законом којим се уређује буџет Републике Србије. Увођење паметних система мерења у енергетски сектор један је од најважнијих циљева енергетске политике Републике Србије. Побољшање мерне инфраструктуре и комуникације са купцима електричне енергије у циљу ефикаснијег коришћења исте, представља приоритетни задатак у модернизацији система преноса и дистрибуције електричне енергије. Ради модернизације мерне инфраструктуре и развоја напредних мерних система, Електродистрибуција Србије д.о.о. Београд (у даљем тексту: „ЕДС”), као оператор дистрибутивног система, иницирала je стратешки Пројекат уградње паметних бројила у члану 3Србији (у даљем тексту: „Пројекат”) који подразумева набавку и замену класичних бројила савременим електронским бројилима која имају могућност комуникације (паметна бројила), као и набавку и успостављање система (софтвера и хардвера) за њихово очитавање, управљање и прикупљање података. предвиђено Циљеви Пројекта су: • унапређење ефикасности, управљања и контроле над дистрибутивним системом електричне енергије; • смањење нивоа губитака у дистрибутивној мрежи (комерцијални и технички губици); • смањење оперативних трошкова; и • развој тржишта електричне енергије Процењена вредност Пројекта је 238.000.000 евра који ће се изводити у две секвенцијалне фазе (1А и 1Б). Планирано је да ће Република Србија одобрити задужење финансирање фазе 1А пројекта буде обезбеђено кредитом Европске банке за Пројекат рехабилитације путева обнову и унапређења безбедности саобраћаја код развој (40.000.000 евра), уз државну гаранцију, као и бесповратним средставима Инвестиционог оквира за Западни Балкан (Western Balkan Investment Framework – WBIF) у износу до 8.000.000 евра. Фаза 1Б биће финансирана кредитом Европске инвестиционе банке (80.000.000 евра), такође уз државну гаранцију. Поред наведених средстава из кредита, расположива су и Средства из гранта ЕУ, по основу Споразума између Републике Србије и Европске комисије о Годишњем акционом плану за буџетску подршку енергетском сектору за 2023. годину, у оквиру Инструмента за претприступну помоћ (IPA III) у износу до 100 110.000.000 евра. За реализацију фазе 1A, 14. септембра 2021. године потписан је Уговор о зајму (Паметна бројила) између Електродистрибуције Србије д.о.о. Београд и Европске банке за обнову и развој у износу од 40 милиона евра. Пројекат рехабилитације путева Уговор о гаранцији (Паметна бројила) између Републике Србије и унапређења безбедности саобраћаја треба да допринесе повећању безбедности на путевима у Републици Србији. Наиме, путна мрежа, има изузетан значај за економски развитак Републике Србије. Друмски превоз представља доминантан вид транспорта у Републици Србији, са учешћем од 80% од укупног превоза робе и око 74% укупног превоза путника. И поред значаја друмске мреже, квалитет путне инфраструктуре је у претходним годинама опао. Иако истраживање из 2010. године, у вези државних путева, указује да је 48% путне мреже било у добром стању, Global Competitiveness Report (у даљемтексту: GCR), за 2012-2013. годину, рангирао је Србију на 122. место, од 144 земље, по питању квалитета путева. И поред тога што овај податак представља скок са 131. места, од 142 земље по GCR за 2011-2012. годину, то је ипак значајан пад ако се узме у обзир да је по GCR за 2008-2009. годину, Србија била на 83. месту од 134 земље. Лоше стање путева, директно утиче и на смањење целокупне привредне конкурентности Републике Србије. Министарство саобраћаја је покренуло иницијативу ради побољшања квалитета и безбедности на приоритетним државним путевима, чиме би се побољшала и повезаност читаве путне мреже. Уз подршку EУ, Министарство саобраћаја је развило Генерални мастер план транспота у Србији, по коме је предвиђено да ће се у одржавање и рехабилитацију путева у периоду од 2009-2027. године, уложити између 4,6 и 5 милијарди евра. Око 5000 километара државних путева је идентификовано као високо приоритетно (што чини нешто више од 50% мреже државних путева). Годишњи трошкови одржавања су износили, у просеку, у периоду 2005-2011. године, 290 милиона евра. Међутим, присутан је тренд опадања трошкова одржавања, са отприлике 360 милиона евра у 2006. години, до 194 милиона евра у 2010. години и 168 милиона евра у 2011. години. Смањење трошкова је резултат финансијске кризе, као и улагања у друге инфраструктурне пројекте. С обзиром на тренутно стање привреде у Србији, даље смањење трошкова везаних за одржавање путева се чини вероватним. Тренутни ниво финансирања је недовољан да задовољи годишње финансијске потребе неопходне за одржавање путева. Број саобраћајних незгода, као и смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода, представља проблем како на економском тако и на друштвеном плану. Наиме, у периоду између 2001-2010. године, било је око 9000 смртних случајева и 190000 повређених особа, као последица саобраћајних незгода у Републици Србији. Иако је број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода опао значајно, са 1275 у 2001. години на 656 у 2010. години, број повређених је незнатно смањен у наведеном периоду, са 20000 на 19300. Према последњим подацима Светске здравствене организације (из 2009. године), број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода на 100000 становника, у Србији је 9 што је прилично високо ако се пореди са земљама EУ као што су Холандија, Немачка и Француска где је тај број у распону између 3 и 6. Пројекат је део великог напора међународних финансијских институција да се рехабилитују државни путеви у Републици Србији. Светска банка и Eвропска банка Европске банке за обнову и развој, такође подржавају потписан је 14. септембра 2021. године и потврђен од стране Народне скупштине Републике Србије 3. новембра 2021. године доношењем Закона о потврђивању Уговора о гаранцији (Паметна бројила) између Републике Србије и Европске банке за обнову и развој транспортног сектора („Службени гласник РС - Међународни уговори”, број 22/21). Фазом 1А планирана је реализација следећих активности: • Избор консултанта са дефинисаним задацима: - Задатак 1: Анализа постојеће мерне инфраструктуре ради проналажења изводљивог решења са постојећим инсталираним системом и мрежу државних путева паметним бројилима; - Задатак 2: Помоћ у припреми тендерске документације, спровођења поступка набавке, евалуације понуда и поступка уговарања набавке додатних паметних бројила и набавке надоградње или ажурирања система за даљинско мерење и управљање како би се достигао идентификовани изводљиви циљ; - Задатак 3: Техничка помоћ приликом инсталације и пуштања у рад свих компонети система; • Набавка надоградње/ажурирања система за даљинско мерење и управљање потрошњом са паметних (дигиталних) бројила електричне енергије за подручје Ниша, Краљева и Чачка као и за све велике (индустријске) потрошаче у Републици Србији. Значај улагања Планирано је да се кроз Фазу 1А Пројекта за паметна бројила изврши набавка и инсталација система, пратећег софтвера и приближно око 205.000 паметних (дигиталних) бројила. Инсталирањем система у постојећу путну инфраструктуруфази 1А омогућава се реализација фазе 1Б, односно тј. набавка додатних 400.000 бројила за подручја са највећим губицима, а која ће бити дефинисана од стране ЕДС у њено одржавањетренутку припреме тендерске документације. Реализацијом Пројекта и увођењем паметних бројила омогућиће се унапређење енергетске ефикасности, управљање и контрола над дистрибутивним системом електричне енергије, смањење оперативних трошкова, као и побољшање безбедности комерцијалних и техничких губитака. Поред тачног и брзог очитавања бројила, могуће је купцима обезбедити свакодневни увид у тачну потрошњу електричне енергије на истојњиховим мерним местима што може да стимулише купце да рационалније троше електричну енергију. Пројекат ће представљати језгро будућег система за даљинско очитавање бројила који би требало етапно да обухвати око 80% бројила широке потрошње у Републици Србији. Кроз овај пројекат било би обухваћено око 15% свих бројила у Републици Србији. Такође, извесно је огроман. Тиме се доприноси квалитету путне мреже и њеној сигурности, да би такав систем постао део ширег система напредних мрежа (SmartGrid) што је од огромне важности, како за економски развој земље, тако и за кориснике постојеће путне мрежетенденција у свету. Закључком Владе 05 Број: 48-9979/2013 5198/2024-1 од 2513. новембра 2013јуна 2024. године, прихваћен утврђена је Извештај са Oснова за вођење преговора са Европском инвестиционом банком, банком у вези са одобравањем зајма Републици Електродистрибуцији Србије д.о.о. Београд, ради спровођења Пројекта уградње паметних бројила у Србији за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја и усвојен Нацрт финансијског уговора између давањем гаранције Републике Србије Европској инвестиционој банци по задуживању Електродистрибуцијe Србије д.о.о. Београд, одређен је преговарачки тим Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација усвојен нацрт Уговора о гаранцији. Стандардни услови под којима Банка одобрава дугорочне кредите за финансирање пројеката познати су српској страни, a финансијски услови предложени у Уговору о финансирању, који је Електродистрибуција Србије д.о.о. Београд закључила са овом финансијском институцијом, уз државну гаранцију, су како следи: - износ задужења: 80 милиона евра; - период отплате кредита: 15 година, укључујући периода почека од четири годинe; - каматна стопа: одређује се приликом повлачења сваке транше посебно, уз могућност избора фиксне или варијабилне каматне стопе; - фиксна каматна стопа означава годишњу каматну стопу одређену од стране Банке, у складу са принципима које повремено утврђују управна тела Банке за кредите изражене у валути евро; - варијабилна каматна стопа означава каматну стопу на годишњем нивоу која је једнака EURIBOR-у, плус одређени распон, који Банка одређује за сваки референтни период. Распон се утврђује за цео период отплате транше; - приликом повлачења транше зајмопримац има могућност избора између отплате кредита у годишњим, полугодишњим или тромесечним ратама. Додатно, дата је и безбедност путева”могућност отплате транше у једној рати на датум који је најраније три године и најкасније десет година од датума повлачења те транше; - приступна накнада и провизија на неповучена средства се не плаћају Банци; - кредит се реализује у највише 20 транши, са минималним износом транше од 4 милиона евра, осим у случају последње транше која може бити у мањем износу уколико је то укупан преостали износ кредита. Такође, у случају прве транше која је, само уколико се користи за прелиминарно плаћање, у максималном износу од 4 милиона евра и минималном износу од 1 милион евра; - крајњи датум расположивости зајма је 60 месеци (пет година) од датума потписивања уговора; - предвиђено време реализације Пројекта је у периоду од 2024- 2028. године; - предвиђена је могућност превремене отплате свих транши или дела било које транше.

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ УГОВОРА. Разлози за потврђивањe Финансијског уговора потврђивање Споразума о зајму (Пројекат чисте енергије и енергетске ефикасности за грађане) између Републике Србије и Европске инвестиционе Међународне банке „Рехабилитација за обнову и безбедност путева”развој који је потписан у Београду, 16. новембра 2022. године (у даљем тексту: Споразум о зајму), садржани су у одредби члана 5. став 2. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15, 95/18, 91/19 и 149/20), према којој Народна скупштина Републике Србије одлучује о задуживању Републике Србије и одредби члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13), према којој Народна скупштина скупштина, између осталог, потврђује међународне уговоре војне, политичке и економске природе, уговоре којима се стварају финансијске обавезе за Републику Србију. локалне самоуправе (у даљем тексту: ЈЛС) у Србији које учествују у Пројекту. Пројекат је у потпуности усклађен са програмом реформи Владе Републике Србије на пољу чисте енергије и енергетске ефикасности. Наиме, уговоре који захтевају доношење нових или измену важећих закона циљ доношења и уговоре којима се одступа од постојећих законских решења спровођења реформи јесте повећање обима зелених инвестиција ради убрзања опоравка након пандемије COVID-19 и изградње отпорности на будуће изазове, нарочито када је реч о најосетљивијим грађанима. Пре свега, у члану 32020. Закона о јавном дугу години израђен је нацрт Стратегије нискоугљеничног развоја Републике Србије уз финансијску подршку Европске уније, којом је постављен амбициознији циљ смањења емисија GHG Србије за 33,3% у 2030. години у поређењу са нивоима из 1990. године („Службени гласник РС”односно 13,2% у поређењу са нивоима из 2010. године). Затим, бр. 61/05, 107/09 и 78/11), према коме се Република Србија може задуживати у земљи и иностранству, односно на домаћем и иностраном тржишту. Законом о буџету Републике Србије за 20142021. годину издвојене су скоро 2,2 милијарде EUR за енергетску ефикасност, одрживо грејање, санацију даљинског грејања, зелени опоравак и раст, рударство, изградњу канализационих мрежа, прераду отпадних вода и пројекте и програме управљања чврстим отпадом. Такође, у априлу 2021. године донет је сет закона из области енергетике и рударства, међу којима је поред нових закона – Закона о коришћењу обновљивих извора енергије и Закона о енергетској ефикасности и рационалној употреби енергије усвојен и Закон о измена и допунама Закона о рударству и геолошким истраживањима, односно Закон о енергетици у коме је прописана обавеза израде Интегрисаног националног енергетског и климатског плана Републике Србије за период од 2021. до 2030. године укључујући перспективу до 2050. године („Службени гласник РС”, број 110/13ИНЕКП), као и праћење и извештавање о његовој реализацији. Поред наведеног, планирана је и израда нове Стратегије развоја енергетике која ће, заједно са ИНЕКП-ом, бити усаглашена са Законом о становању и одржавању зграда и Дугорочном стратегијом за подстицање улагања у члану 3обнову националног фонда зграда Републике Србије до 2050. предвиђено је да ће Република Србија одобрити задужење за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја код Европске инвестиционе банке године. На крају, у износу до 100 милиона евра. Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја треба да допринесе повећању безбедности на путевима у Републици Србији. Наиме, путна мрежа, има изузетан значај за економски развитак Републике Србије. Друмски превоз представља доминантан вид транспорта у Републици Србији, складу са учешћем од 80% од укупног превоза робе и око 74% укупног превоза путника. И поред значаја друмске мреже, квалитет путне инфраструктуре је у претходним годинама опао. Иако истраживање новоусвојеним прописима о енергетици из 20102021. године, у вези државних путева, указује да је 48% путне мреже било у добром стању, Global Competitiveness Report оквиру Министарства рударства и енергетике (у даљемтекстудаљем тексту: GCR)МРЕ) формирана је Управа за финансирање и подстицање енергетске ефикасности (Управа за енергетску ефикасност, за 2012-2013. годину, рангирао је Србију на 122. место, од 144 земље, по питању квалитета путева. И поред тога што овај податак представља скок са 131. места, од 142 земље по GCR за 2011-2012. годину, то је ипак значајан пад ако се узме у обзир да је по GCR за 2008-2009. годину, Србија била на 83. месту од 134 земље. Лоше стање путева, директно утиче и на смањење целокупне привредне конкурентности Републике Србије. Министарство саобраћаја је покренуло иницијативу ради побољшања квалитета и безбедности на приоритетним државним путевима, чиме би се побољшала и повезаност читаве путне мреже. Уз подршку EУ, Министарство саобраћаја је развило Генерални мастер план транспота у Србији, по коме је предвиђено да ће се у одржавање и рехабилитацију путева у периоду од 2009-2027. године, уложити између 4,6 и 5 милијарди евра. Око 5000 километара државних путева је идентификовано као високо приоритетно (што чини нешто више од 50% мреже државних путеваодносно УФПЕЕ). Годишњи трошкови одржавања су износилиУправа ће заменити постојећи Буџетски фонд за унапређење енергетске ефикасности који је представљао само буџетску линију којом је управљало МРЕ. Припрему и надзор над применом националне политике унапређења енергетске ефикасности вршиће МРЕ, у просеку, у периоду 2005-2011. док ће УФПЕЕ бити задужена за реализацију те политике на основу годишњих програма улагања која ће Влада усвајати сваке године, 290 милиона евра. Међутим, присутан је тренд опадања трошкова одржавања, са отприлике 360 милиона евра у 2006. години, до 194 милиона евра у 2010. години и 168 милиона евра у 2011. години. Смањење трошкова је резултат финансијске кризе, као и улагања у друге инфраструктурне пројекте. С обзиром на тренутно стање привреде у Србији, даље смањење трошкова везаних за одржавање путева се чини вероватним. Тренутни ниво финансирања је недовољан да задовољи годишње финансијске потребе неопходне за одржавање путева. Број саобраћајних незгода, као и смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода, представља проблем како на економском тако и на друштвеном плану. Наиме, у периоду између 2001-2010. године, било је око 9000 смртних случајева и 190000 повређених особа, као последица саобраћајних незгода у Републици Србији. Иако је број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода опао значајно, са 1275 у 2001. години на 656 у 2010. години, број повређених је незнатно смањен у наведеном периоду, са 20000 на 19300. Према последњим подацима Светске здравствене организације (из 2009. године), број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода на 100000 становника, у Србији је 9 што је прилично високо ако се пореди са земљама EУ као што су Холандија, Немачка и Француска где је тај број у распону између 3 и 6. Пројекат је део великог напора међународних финансијских институција да се рехабилитују државни путеви у Републици Србији. Светска банка и Eвропска банка за обнову и развој, такође подржавају развој транспортног сектора и мрежу државних путева у Републици Србији. Значај улагања у постојећу путну инфраструктуру, односно у њено одржавање, као и побољшање безбедности на истој, је огроман. Тиме се доприноси квалитету путне мреже и њеној сигурности, што је од огромне важности, како за економски развој земље, тако и за кориснике постојеће путне мреже. Закључком Владе 05 Број: 48-9979/2013 920/2022 од 253. новембра 2013фебруара 2022. године, прихваћен утврђена је Извештај Основа за преговоре са преговора са Европском инвестиционом банком, Међународном банком за обнову и развој у вези са одобравањем зајма Републици Србији за Пројекат рехабилитације путева чисте енергије и унапређења безбедности саобраћаја енергетске ефикасности за грађане и усвојен Нацрт финансијског уговора између одређен је преговарачки тим Републике Србије Србије. На преговорима, вођеним 9. фебруара 2022. године, стране су путем аудио-видео комуникације са представницима Међународне банке за обнову и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација развој (у даљем тексту: Банка) договориле услове и безбедност путева”начин коришћења зајма у износу од 44.900.000 евра (еквивалент од 50 милиона USD по курсу од 0,89613765 EUR/USD, на дан 31. јануар 2022. године) и усагласиле одредбе Споразума о зајму.

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ УГОВОРА. Разлози за потврђивањe Финансијског уговора Уговора о зајму (Програм за отпорност на климатске промене и наводњавање - фаза I) између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација за обнову и безбедност путева”развој, потписаног 20. децембра 2019. године у Београду (у даљем тексту: Уговор о зајму), садржани су у чињеници да је Европска банка за обнову и развој одобрила зајам од 15 милиона евра Републици Србији, као зајмопримцу, Према одредби члана 5. став 2. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15, 95/18 и 91/19) Народна скупштина Републике Србије, између осталог, одлучује о задуживању Републике Србије путем узимања дугорочних кредита. Такође, Народна скупштина потврђује Уговор о зајму, као међународни уговор, у складу са одредбама члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13), према којој Народна скупштина потврђује међународне уговоре војне, политичке и економске природе, уговоре којима се стварају финансијске обавезе за Републику Србију, уговоре који захтевају доношење нових или измену важећих закона и уговоре којима се одступа од постојећих законских решења и у члану 3. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09 и 78/11), према коме се Република Србија може задуживати у земљи и иностранству, односно на домаћем и иностраном тржишту. Законом о буџету Републике Србије за 20142019. годину („Службени гласник РС”РСˮ, бр. 95/18 и 72/19) и Законом о буџету Републике Србије за 2020. годину годину („Службени гласник РСˮ, број 110/1384/19), у члану 3. предвиђено одобрено је да ће Република Србија одобрити задужење за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја задуживање код Европске инвестиционе банке за обнову и развој (у износу до 100 милиона евра. Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја треба да допринесе повећању безбедности на путевима у Републици Србији. Наиме, путна мрежа, има изузетан значај даљем тексту: Банка) за економски развитак Републике Србије. Друмски превоз представља доминантан вид транспорта спровођење Пројекта јачања инфраструктуре за наводњавање у Републици Србији, са учешћем које се односи на Програм за отпорност на климатске промене и наводњавање у Србији - фаза I (у даљем тексту: Пројекат). Мере које Влада предузима у области унапређења, проширења о модернизације инфраструктуре за наводњавање, због све веће осетљивости земље, узроковане негативним утицајем климатских промена, али и услед застарелости и недовољног инвестирања у системе за наводњавање, усмерене су на побољшање отпорности заједнице на климатске промене и подршку сектору пољопривреде, кроз веће приносе и раст производње, која бележи значајно учешће у БДП-у и директно доприноси његовом расту. Поред тога, очекује се да ће рехабилитација застарелог система наводњавања и водне инфраструктуре у Србији допринети уштедама у потрошњи воде и енергије. Програм за отпорност на климатске промене и наводњавање у Србији укључује финансирање изградње и рехабилитације критичне инфраструктуре за наводњавање у подручју источне Србије (општина Неготин), централне Србије (општина Свилајнац) и АП Војводине. Овај програм ће повећати могућности наводњавања и унапредити економске прилике за становнике мање развијених региона у Србији. Један од 80% од укупног превоза робе очекиваних резултата наводњавања је и око 74% укупног превоза путника. И поред значаја друмске мреже, квалитет путне инфраструктуре је у претходним годинама опао. Иако истраживање из 2010. годинераст приноса и, у вези државних путевакомбинацији са употребом квалитетнијих усева, указује да повећање годишњег прихода газдинстава у две општине. Важан део програма је 48% путне мреже било у добром стањуи сарадња Банке са Владом Републике Србије на изради Стратегије за наводњавање, Global Competitiveness Report (у даљемтексту: GCR)са акционим планом за њено спровођење. Стратегија ће обезбедити структуру за одржив и ефикасан систем наводњавања који ће одговарати потражњи, за 2012-2013. годину, рангирао је Србију а утицаће на 122. место, од 144 земље, по питању квалитета путева. И поред тога што овај податак представља скок са 131. места, од 142 земље по GCR за 2011-2012. годину, то је ипак значајан пад ако се узме развој пољопривреде која ће у обзир да узимати и климатске промене. Стратегија ће бити финансирана бесповратним средствима, а имаће за циљ преусмеравање будућих инвестиција са вишим водним и еколошким стандардима. Финансирање програма подељено је по GCR за 2008-2009. годину, Србија била на 83. месту од 134 земље. Лоше стање путева, директно утиче две фазе: - Пројекат спровођења инвестиција у Неготину и на смањење целокупне привредне конкурентности Републике Србије. Министарство саобраћаја је покренуло иницијативу ради побољшања квалитета и безбедности на приоритетним државним путевима, чиме би се побољшала и повезаност читаве путне мреже. Уз подршку EУ, Министарство саобраћаја је развило Генерални мастер план транспота у Србији, по коме је предвиђено да ће се у одржавање и рехабилитацију путева у периоду од 2009-2027. године, уложити између 4,6 и 5 милијарди евра. Око 5000 километара државних путева је идентификовано као високо приоритетно (што чини нешто више од 50% мреже државних путева). Годишњи трошкови одржавања су износилиСвилајнцу - фазa I, у просекуизносу до 15 милиона евра, који ће реализовати Јавно водопривредно предузеће „Србијаводеˮ, Београд, у периоду 2005-2011. годинесарадњи са Министарством пољопривреде, 290 шумарства и водопривреде и одговарајућим општинским телима; и - Пројекат реализације инвестиција у Војводини - фаза II, до износа од 15 милиона евра. Међутим, присутан је тренд опадања трошкова одржавања, чија реализација и закључивање кредитног аранжмана са отприлике 360 милиона евра у 2006. години, до 194 милиона евра у 2010. години и 168 милиона евра у 2011. години. Смањење трошкова је резултат финансијске кризе, као и улагања у друге инфраструктурне пројекте. С обзиром на тренутно стање привреде у Србији, даље смањење трошкова везаних за одржавање путева се чини вероватним. Тренутни ниво финансирања је недовољан да задовољи годишње финансијске потребе неопходне за одржавање путева. Број саобраћајних незгода, као и смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода, представља проблем како на економском тако и на друштвеном плану. Наиме, у периоду између 2001-2010. године, било је око 9000 смртних случајева и 190000 повређених особа, као последица саобраћајних незгода у Републици Србији. Иако је број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода опао значајно, са 1275 у 2001. години на 656 у 2010. години, број повређених је незнатно смањен у наведеном периоду, са 20000 на 19300. Према последњим подацима Светске здравствене организације (из 2009. године), број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода на 100000 становника, у Србији је 9 што је прилично високо ако се пореди са земљама EУ као што су Холандија, Немачка и Француска где је тај број у распону између 3 и 6. Пројекат је део великог напора међународних финансијских институција да се рехабилитују државни путеви у Републици Србији. Светска банка и Eвропска банка за обнову и развој, такође подржавају развој транспортног сектора и мрежу државних путева у Републици Србији. Значај улагања у постојећу путну инфраструктуру, односно у њено одржавање, као и побољшање безбедности на истој, је огроман. Тиме се доприноси квалитету путне мреже и њеној сигурности, што је од огромне важности, како за економски развој земље, тако и за кориснике постојеће путне мрежеБанком тек предстоје. Закључком Владе 05 Број: 48-9979/2013 12666/2019-1 од 2520. новембра 2013децембра 2019. године, прихваћен утврђена је Извештај са Основа за вођење преговора са Европском инвестиционом банкомБанком, одређен састав делегације Републике Србије (представници Министарства финансија, Дирекције за воде у вези са одобравањем зајма Републици Србији за Пројекат рехабилитације путева Министарству пољопривреде, шумарства и унапређења безбедности саобраћаја водопривреде и Јавног водопривредног предузећа „Србијаводеˮ, Београд) и усвојен Нацрт финансијског уговора између Републике Србије о зајму, што је резултирало постизањем договора око закључивања кредитног аранжмана. Поред средстава зајма, Банка припрема техничку помоћ у виду бесповратних средстава, у процењеном износу од 1.200.000 евра за припрему Стратегије за наводњавање, изградњу капацитета, као и Европске инвестиционе банке припрему плана обуке о ефикасним технологијама наводњавања за локалне земљораднике и техничке документације за наредну фазу програма. Први пројекат, који се финансира из средстава овог зајма, укључује изградњу и реконструкцију система за наводњавање у Неготину и Свилајнцу. У Неготину ће пројекат обезбедити воду за наводњавање на површини од 870 ha на њивама које до сада нису биле наводњаване, као и на 1.100 ha земљишта које се тренутно делимично наводњавају из постојећег система за наводњавање из старих приватизованих црпних станица. Кључне компоненте пројекта су: изградња новог водозахвата на Ђердапском језеру у близини Кусјака која ће од црпне станице бити повезана до резервоара на оближњем узвишењу, изградња новог резервоара и дистрибутивне мреже, као и постављање цеви за повезивање нове мреже са постојећом мрежом за наводњавање. У Свилајнцу, нови систем за наводњавање покриваће приближно 1.040 ha, и користиће како површинске тако и подземне воде: 330 ha ће се снабдевати из плитких бушотина, а осталих 710 ha воде ће се црпити директно из Ресаве. Пројекат такође укључује изградњу нових цеви за дистрибуцију воде из бушотина и речног захвата до пољопривредних парцела. Пројекат ће спроводити Јавно водопривредно предузеће „Рехабилитација Србијаводеˮ, Београд, у сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и безбедност путева”водопривреде и одговарајућим општинским телима. У циљу координације, управљања, праћења и оцењивања свих аспеката реализације Пројекта, биће формирана Јединица за реализацију Пројекта са адекватним ресурсима и особљем одговарајућих квалификација, на прихватљив начин за Банку. Ова фаза програма ће повећати могућности наводњавања и унапредити економске прилике за становнике мање развијених региона у Србији. Један од очекиваних резултата наводњавања је и раст приноса и, у комбинацији са употребом квалитетнијих усева, повећање годишњег прихода газдинстава у две општине. Према одредбама Стандардних услова пословања од 1. октобра 2018. године, које Xxxxx примењује у својој пословној политици и пракси код одобравања позајмица клијентима, овај зајам је одобрен под следећим финансијским условима: - износ задужења 15.000.000 евра; - период расположивости зајма је до 22. децембра 2022. године, док је 31. децембар 2022. године одређен као рок за завршетак пројекта; - исплата средстава зајма у траншама, чији је минимални износ 50.000 евра; - период доспећа зајма до 15 година, укључујући период почека до три године, након чега ће отпочети отплата главнице зајма у 24 једнаке полугодишње рате, при чему је први датум отплате зајма 25. април 2023. године, а последњи датум отплате зајма 25. октобар 2034. године; - примена варијабилне каматне стопе једнаке референтној каматној стопи - шестомесечни ЕУРИБОР, увећаној за фиксну маржу од 1%, уз могућност да се каматна стопа фиксира ако се процени да је то повољнија опција са становишта управљања јавним дугом; - предвиђена могућност превремене отплате, као и отказивања зајма у минималном износу од 1.000.000 евра; - провизија која се плаћа Банци за неискоришћени део зајма од 0,5% годишње. - Уписна провизија по стопи од 1% укупног износа зајма (150.000 евра) плаћа се Банци једнократно из средстава одобреног зајма.

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ УГОВОРА. Разлози за потврђивањe Финансијског уговора Уговора о зајму (Xxxxx обнова железничке инфраструктуре Србије) између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација за обнову и безбедност путева”развој, потписаног 8. октобра 2024. године (у даљем тексту: Уговор о зајму), садржани су у чињеници да је Европска банка за обнову и развој одобрила зајам од 50.000.000 евра Републици Србији, као зајмопримцу. Према одредби члана 5. став 2. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15, 95/18, 91/19 и 149/20) Народна скупштина, између осталог, одлучује о задуживању Републике путем узимања дугорочних кредита. Такође, Народна скупштина потврђује Уговор о зајму, као међународни уговор, у складу са одредбама члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13), према којој Народна скупштина потврђује међународне уговоре војне, политичке и економске природе, уговоре којима се стварају финансијске обавезе . Законом о буџету Републике Србије за Републику Србију, уговоре који захтевају доношење нових или измену важећих закона и уговоре којима се одступа од постојећих законских решења и у члану 32024. Закона о јавном дугу годину („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09 92/23 и 78/11), према коме се Република Србија може задуживати у земљи и иностранству, односно на домаћем и иностраном тржишту. Законом о буџету Републике Србије за 2014. годину („Службени гласник РС”, број 110/13), 79/24) у члану 3. предвиђено одобрено је да ће Република Србија одобрити задужење за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја задуживање код Европске инвестиционе банке за обнову и развој (у даљем тексту: Банка) за финансирање Пројекта рехабилитацији и одржавања пруга, а који се односи на пројекат Хитна обнова железничке инфраструктуре Србије (у даљем тексту: Пројекат), у износу до 100 милиона 50.000.000 евра. Пројекат рехабилитације путева има за циљ одржавање магистралних и унапређења регионалних пруга, унапређење квалитета железничке инфраструктуре и њихово довођење у функционално стање којим се омогућава безбедно одвијање железничког саобраћаја, смањење ризика од акцидената, повећање безбедности саобраћаја треба да допринесе повећању безбедности путничких и теретних железничких услуга, одржавање потребног нивоа техничког квалитета колосека и повећање садашње брзине, самим тим и пропусна моћ пруга. Сврха Пројекта је набавка робе (материјала) за рехабилитацију и одржавање колосека на путевима унапред дефинисаним деоницама. Средства ће бити искоришћена за набавку материјала за редовно одржавање различитих деоница железничке инфраструктуре у Републици Србијиукупној дужини од око 1090 km. НаимеПројектни ентитет ће по потреби покрити све трошкове везане за грађевинске радове, путна мрежа, има изузетан значај за економски развитак Републике Србије. Друмски превоз представља доминантан вид транспорта у Републици Србији, са учешћем од 80% од укупног превоза робе услуге пројектовања и око 74% укупног превоза путника. И поред значаја друмске мреже, квалитет путне инфраструктуре је у претходним годинама опао. Иако истраживање из 2010. године, у вези државних путева, указује да је 48% путне мреже било у добром стању, Global Competitiveness Report (у даљемтексту: GCR), за 2012-2013. годину, рангирао је Србију на 122. место, од 144 земље, по питању квалитета путева. И поред тога што овај податак представља скок са 131. места, од 142 земље по GCR за 2011-2012. годину, то је ипак значајан пад ако се узме у обзир да је по GCR за 2008-2009. годину, Србија била на 83. месту од 134 земље. Лоше стање путева, директно утиче и на смањење целокупне привредне конкурентности Републике Србије. Министарство саобраћаја је покренуло иницијативу ради побољшања квалитета и безбедности на приоритетним државним путевима, чиме би се побољшала и повезаност читаве путне мреже. Уз подршку EУ, Министарство саобраћаја је развило Генерални мастер план транспота у Србији, по коме је предвиђено да ће се у одржавање и рехабилитацију путева у периоду од 2009-2027. године, уложити између 4,6 и 5 милијарди евра. Око 5000 километара државних путева је идентификовано као високо приоритетно (што чини нешто више од 50% мреже државних путева). Годишњи трошкови одржавања су износили, у просеку, у периоду 2005-2011. године, 290 милиона евра. Међутим, присутан је тренд опадања трошкова одржавања, са отприлике 360 милиона евра у 2006. години, до 194 милиона евра у 2010. години и 168 милиона евра у 2011. години. Смањење трошкова је резултат финансијске кризе, као и улагања у друге инфраструктурне пројекте. С обзиром на тренутно стање привреде у Србији, даље смањење трошкова везаних за одржавање путева се чини вероватним. Тренутни ниво финансирања је недовољан да задовољи годишње финансијске потребе неопходне за одржавање путева. Број саобраћајних незгода, као и смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода, представља проблем како на економском тако и на друштвеном плану. Наиме, у периоду између 2001-2010. године, било је око 9000 смртних случајева и 190000 повређених особа, као последица саобраћајних незгода у Републици Србији. Иако је број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода опао значајно, са 1275 у 2001. години на 656 у 2010. години, број повређених је незнатно смањен у наведеном периоду, са 20000 на 19300. Према последњим подацима Светске здравствене организације (из 2009. године), број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода на 100000 становника, у Србији је 9 што је прилично високо ако се пореди са земљама EУ као што су Холандија, Немачка и Француска где је тај број у распону између 3 и 6надзора. Пројекат је део великог напора међународних финансијских институција да се рехабилитују државни путеви планиран за реализацију у Републици Србијишест лотова ради набавке следећег материјала: 1. Светска банка ЛОТ 1: Шине и Eвропска банка бетонски прагови са еластичним причврсним прибором; 2. ЛОТ 2: Челични делови скретница са бетонским праговима, челичнa скретница (комплет) и причврсни прибор; 3. ЛОТ 3: Дрвени прагови и прагови за обнову мостове; 4. ЛОТ 4: Туцаник; 5. ЛОТ 5: Гумени панели за прелазе на путним прелазима у нивоу; 6. ЛОТ 6: Остали материјали. Замена или уградња набављеног материјала вршиће се, у највећој мери, на пругама и развојдеоницама на којима је евидентиран већи број незгода – исклизнућа кола, такође подржавају развој транспортног сектора и мрежу државних путева у Републици Србијито: − Ранжирна станица Београд „Б” – Распутница „Р” – Распутница „А” – (Ресник); − Ранжирна станица Београд „А” – Распутница „Т” – Раковица; − (Распутница „Б”) – Распутница „К” – Распутница „К1” – (Јајинци); − (Раковица) Јајинци – Мала Крсна – Велика Плана; − Београд центар – Панчево – Вршац; − Ресник – Пожега – Врбница – државна граница; − Лапово – Краљево; − Рума – Шабац – Распутница Доња Борина – државна граница – (Зворник Нови); − (Платичево) – Распутница „1” – Распутница „3” – (Штитар); − Смедерево – Мала Крсна; − Мала Крсна – Бор – Распутница „2” – (Вражогрнац); − (Ниш) – Црвени Крст – Зајечар – Прахово – државна граница; − Панчево – Зрењанин – Кикинда; − Суботица – Богојево – државна граница; − Нови Сад – Оџаци – Богојево; − (Нови Сад) – Распутница Сајлово – Xxxxxx Xxxxxxx – Орловат. Значај улагања у постојећу путну инфраструктуруНаведени пројекат ће спровести Акционарско друштво за управљање јавном железничком инфраструктуром „Инфраструктура железнице Србијеˮ , односно у њено одржавањеуз финансијску помоћ зајмопримца (који поступа преко Министарства финансија) и техничку подршку зајмопримца (који поступа преко Министарства грађевинарства, као саобраћаја и побољшање безбедности на истој, је огроман. Тиме се доприноси квалитету путне мреже и њеној сигурности, што је од огромне важности, како за економски развој земље, тако и за кориснике постојеће путне мрежеинфраструктуре. Закључком Владе 05 Број: 48-9979/2013 9170/2024 од 2526. новембра 2013септембра 2024. године, прихваћен утврђена је Извештај са преговора са Европском инвестиционом банкомОснова за вођење преговора, у вези са одобравањем зајма Републици Србији за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја одређен састав делегације Републике Србије и усвојен Нацрт финансијског уговора о зајму (Хитна обнова железничке инфраструктуре Србије) између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација за обнову и безбедност путева”развој, што је резултирало његовим потписивањем 8. октобра 2024. године. Према одредбама Стандардних услова пословања од 5. новембра 2021. године, које Xxxxx примењује у својој пословној политици и пракси код одобравања позајмица клијентима, овај зајам је одобрен под следећим финансијским условима: − зајмопримац: Република Србија; − износ задужења 50.000.000 евра; − период расположивости зајма је три године од датума потписивања овог уговора о зајму, уз могућност продужетка рока уз претходну сагласност Банке, а рок за завршетак Пројекта је 31. септембар 2027. године; − минимални износ за повлачење средстава је 1.000.000 евра; − период доспећа зајма од 15 година, при чему је први датум отплате главнице зајма 20. октобар 2027. године, а последњи датум отплате главнице зајма 20. април 2039. године; − датуми плаћања камате су 20. април и 20. октобар сваке године; − отплата главнице зајма у 24 једнаке полугодишње рате; − примена варијабилне каматне стопе. Зајмопримац може на цео или на било који део Зајма који у том тренутку буде неотплаћен, одабрати да плаћа камату по Фиксној каматној стопи на тај део Зајма; − предвиђена могућност превремене отплате, као и отказивања зајма у минималном износу од 1.000.000 евра; нивоу; − стопа провизије на неповучени део зајма износи 0,5% на годишњем − уписна провизија по стопи од 1% укупног износа зајма (500.000 евра) плаћа се Банци једнократно из средстава одобреног зајма. Спровођењем Пројекта извршиће се модернизација и надоградња железничке инфраструктуре на деоницама које обухватају приближно 194 km главних и регионалних железничких пруга.

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ УГОВОРА. Разлози за потврђивањe Финансијског уговора Уговора о кредиту бр. ЦРС1033 01 Ц између Француске агенције за развој, као Зајмодавца и Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација и безбедност путева”Србије, као Зајмопримца, потписаног у Београду, 26. јуна 2023. године (у даљем тексту: Уговор о кредиту), садржани су у чињеници да је Француска агенције за развој одобрила зајам у износу до 69.300.000 евра Републици Србији, као зајмопримцу. Према одредби члана 5. став 2. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15, 95/18, 91/19 и 149/20) Народна скупштина, између осталог, одлучује о задуживању Републике Србије путем узимања дугорочних кредита. Такође, Народна скупштина потврђује уговоре којима се стварају финансијске обавезе за Републику Србију, у складу са одредбама члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13), према којој Народна скупштина потврђује међународне уговоре војне, политичке и економске природе, уговоре којима се стварају финансијске обавезе . Законом о буџету Републике Србије за Републику Србију, уговоре који захтевају доношење нових или измену важећих закона и уговоре којима се одступа од постојећих законских решења и у члану 32023. Закона о јавном дугу годину („Службени гласник РС”, бр. 61/05138/22 и 75/23) у члану 3. предвиђено је задуживање код Француске агенције за развој до износа од 75.000.000 УСД за унапређење управљања јавним финансијама за пружање услуга и зелени раст, 107/09 а којe се односи на Програмски зајам за унапређење управљања јавним финансијама за зелену транзицију (у даљем тексту: Програм). Програм подржава Владу Србије у даљем унапређењу система управљања јавним финансијама како би се омогућио опоравак након пандемије, извршила припрема за садашње и 78/11)будуће ризике и изазове и да би се кренуло у зелену транзицију Србије. Наведени програм треба да омогући Влади да крене ка добро циљаној и ефикасној употреби јавних средстава како би се осигурала фискална одрживост и да јавни ресурси допринесу постизању одрживијег, према коме зеленијег и климатски осетљивијег раста. Програм је утемељен у два главна стратешка документа: Зеленој агенди за Србију и Програму реформе управљања јавним финансијама 2021–2025. године, који се Република Србија може задуживати ослања на ширу Стратегију реформе јавне управе у земљи и иностранству, односно на домаћем и иностраном тржиштуРепублици Србији за период од 2021. Законом о буџету Републике Србије за 2014до 2030. годину године („Службени гласник РС”, број 110/13бр. 42/21 и 9/22). Штавише, у члану 3Програм је усклађен и са Програмом економских реформи (Economic Reform Programme, ERP) за период од 2022. предвиђено је да ће Република Србија одобрити задужење за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја код Европске инвестиционе банке у износу до 100 милиона евра. Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја треба да допринесе повећању безбедности на путевима у Републици Србији. Наиме, путна мрежа, има изузетан значај за економски развитак Републике Србије. Друмски превоз представља доминантан вид транспорта у Републици Србији, са учешћем од 80% од укупног превоза робе и око 74% укупног превоза путника. И поред значаја друмске мреже, квалитет путне инфраструктуре је у претходним годинама опао. Иако истраживање из 20102024. године, у вези државних путева, указује да је 48% путне мреже било у добром стању, Global Competitiveness Report (у даљемтексту: GCR), за 2012-2013истичући управљање јавним финансијама и зелену транзицију као приоритетне области реформи. годину, рангирао је Србију на 122. место, од 144 земље, по питању квалитета путева. И поред тога што овај податак представља скок са 131. места, од 142 земље по GCR за 2011-2012. годину, то је ипак значајан пад ако се узме Узимајући у обзир да је по GCR неопходност у јачању механизама за 2008-2009. годинуунапређење система управљања јавним финансијама и велики значај спровођења реформи у области заштите животне средине, Србија била на 83. месту од 134 земље. Лоше стање путева, директно утиче и на смањење целокупне привредне конкурентности Републике Србије. Министарство саобраћаја је покренуло иницијативу ради побољшања квалитета и безбедности на приоритетним државним путевима, чиме би се побољшала и повезаност читаве путне мреже. Уз подршку EУ, Министарство саобраћаја је развило Генерални мастер план транспота у Србији, по коме је предвиђено да ће се у одржавање и рехабилитацију путева у периоду од 2009-2027. године, уложити између 4,6 и 5 милијарди евра. Око 5000 километара државних путева је идентификовано као високо приоритетно (што чини нешто више од 50% мреже државних путева). Годишњи трошкови одржавања су износили, у просеку, у периоду 2005-2011. године, 290 милиона евра. Међутим, присутан је тренд опадања трошкова одржавања, са отприлике 360 милиона евра у 2006. години, до 194 милиона евра у 2010. години и 168 милиона евра у 2011. години. Смањење трошкова је резултат финансијске кризеФранцуска агенција за развој, као и улагања у друге инфраструктурне пројекте. С обзиром на тренутно стање привреде у Србији, даље смањење трошкова везаних за одржавање путева се чини вероватним. Тренутни ниво финансирања је недовољан да задовољи годишње финансијске потребе неопходне за одржавање путева. Број саобраћајних незгода, као и смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода, представља проблем како на економском тако и на друштвеном плану. Наиме, у периоду између 2001-2010. године, било је око 9000 смртних случајева и 190000 повређених особа, као последица саобраћајних незгода у Републици Србији. Иако је број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода опао значајно, са 1275 у 2001. години на 656 у 2010. години, број повређених је незнатно смањен у наведеном периоду, са 20000 на 19300. Према последњим подацима Светске здравствене организације (из 2009. године), број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода на 100000 становника, у Србији је 9 што је прилично високо ако се пореди са земљама EУ као што су Холандија, Немачка и Француска где је тај број у распону између 3 и 6. Пројекат је део великог напора међународних финансијских институција да се рехабилитују државни путеви у Републици Србији. Светска банка и Eвропска банка развојни партнер уз Међународну банку за обнову и развој, такође подржавају развој транспортног сектора препознала је важност ове операције и мрежу државних путева обезбедила је паралелно финансирање кроз одобрење зајма Републици Србији у Републици Србијиизносу до 75.000.000 УСД за имплементацију Програма. Значај улагања Циљ Програма је јачање у постојећу путну инфраструктурууправљању јавним финансијама и одабир институција за повећање фискалне и еколошке отпорности и спроводиће се током четири године, односно у њено одржавање, као и побољшање безбедности на истој, је огроманпериоду од 2023. Тиме се доприноси квалитету путне мреже и њеној сигурности, што је од огромне важности, како за економски развој земље, тако и за кориснике постојеће путне мреже. Закључком Владе 05 Број: 48-9979/2013 од 25. новембра 2013до 2027. године, прихваћен док је Извештај са преговора са Европском инвестиционом банком, у вези са одобравањем зајма Републици Србији очекивани рок за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја и усвојен Нацрт финансијског уговора између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација и безбедност путева”.његов завршетак 2027. година. Наведени програм се састоји из два дела: Део 1: Програм за резултате (PforR) – 66,3 милиона евра Део 2: Компонента техничке помоћи – 3 милиона евра

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ УГОВОРА. Разлози за потврђивањe Финансијског доношење Закона о потврђивању финансијског уговора „Апекс зајам за мала и средња предузећа и друге приоритете III/A” између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација и безбедност путева”Народне банке Србије, садржани су у одредби члана 5. став 2. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09 и 78/11) према којој Народна скупштина Републике Србије одлучује о задуживању Републике Србије и одредби члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13), према којој Народна скупштина потврђује међународне уговоре војне, политичке и економске природе, уговоре којима се стварају финансијске обавезе . Законом о буџету Републике Србије за Републику Србију, уговоре који захтевају доношење нових или измену важећих закона и уговоре којима се одступа од постојећих законских решења и у члану 32013. Закона о јавном дугу годину („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09 114/12 и 78/11), према коме се Република Србија може задуживати у земљи 59/13) и иностранству, односно на домаћем и иностраном тржишту. Законом о буџету Републике Србије за 2014. годину („Службени гласник РС”, број 110/13), у члану 3. предвиђено одобрено је да ће Република Србија одобрити задужење за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја задуживање Републике Србије код Европске инвестиционе банке у износу до 100 милиона евра500.000.000 евра за потребе спровођења Апекс 5 кредитне линије. Пројекат рехабилитације путева Оквирни споразум између Републике Србије и унапређења безбедности саобраћаја треба да допринесе повећању безбедности на путевима Европске инвестиционе банке (у Републици Србији. Наиме, путна мрежа, има изузетан значај за економски развитак Републике Србије. Друмски превоз представља доминантан вид транспорта даљем тексту: ЕИБ) којим се регулишу активности ЕИБ у Републици Србији, са учешћем потписан је 11. маја 2009. године у Београду. Крајем 2010. године у Београду је основана канцеларија ЕИБ за Западни Балкан, што додатно потврђује значај банке за земљу и регион. Стратегијом развоја конкурентних и иновативних малих и средњих предузећа за период од 80% од укупног превоза робе и око 74% укупног превоза путника2008. И поред значаја друмске мреже, квалитет путне инфраструктуре је у претходним годинама опао. Иако истраживање из 2010до 2013. године, у вези државних путевакао један од пет стубова политике развоја малих и средњих предузећа, указује да утврђено је 48% путне мреже било у добром стањуфинансирање малих и средњих предузећа, Global Competitiveness Report (у даљемтексту: GCR), односно стварање услова за 2012-2013. годину, рангирао је Србију на 122. место, од 144 земље, по питању квалитета путева. И поред тога што овај податак представља скок са 131. места, од 142 земље по GCR за 2011-2012. годину, то је ипак значајан пад ако се узме у обзир да је по GCR за 2008-2009. годину, Србија била на 83. месту од 134 земље. Лоше стање путева, директно утиче раст кредитне понуде сектору малих и на смањење целокупне привредне конкурентности Републике Србије. Министарство саобраћаја је покренуло иницијативу ради побољшања квалитета и безбедности на приоритетним државним путевима, чиме би се побољшала и повезаност читаве путне мреже. Уз подршку EУ, Министарство саобраћаја је развило Генерални мастер план транспота у Србији, по коме је предвиђено да ће се у одржавање и рехабилитацију путева у периоду од 2009-2027. године, уложити између 4,6 и 5 милијарди евра. Око 5000 километара државних путева је идентификовано као високо приоритетно (што чини нешто више од 50% мреже државних путева). Годишњи трошкови одржавања су износили, у просеку, у периоду 2005-2011. године, 290 милиона евра. Међутим, присутан је тренд опадања трошкова одржавања, са отприлике 360 милиона евра у 2006. години, до 194 милиона евра у 2010. години и 168 милиона евра у 2011. години. Смањење трошкова је резултат финансијске кризесредњих предузећа, као и улагања повољнијих услова за финансирање наведеног сектора. Под повољнијим условима и повећањем доступности не сматрају се само финансијски услови и трајање кредита, већ посебно, услови одобравања кредита, односно њихово поједностављење и смањивање оптерећења у друге инфраструктурне пројектепогледу средстава обезбеђења која је потребно да мала и средња предузећа пруже пословним банкама. С обзиром на тренутно стање привреде Имајући у Србији, даље смањење трошкова везаних за одржавање путева се чини вероватним. Тренутни ниво финансирања је недовољан да задовољи годишње финансијске потребе неопходне за одржавање путева. Број саобраћајних незгода, као и смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода, представља проблем како на економском тако и на друштвеном плану. Наиме, у периоду између 2001-2010. године, било је око 9000 смртних случајева и 190000 повређених особа, као последица саобраћајних незгода у Републици Србији. Иако је број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода опао значајно, са 1275 у 2001. години на 656 у 2010. години, број повређених је незнатно смањен у наведеном периоду, са 20000 на 19300. Према последњим подацима Светске здравствене организације (из 2009. године), број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода на 100000 становника, у Србији је 9 што је прилично високо ако се пореди са земљама EУ као што су Холандија, Немачка и Француска виду одобрене кредите по основу финансијских уговора где је тај број Република Србија била зајмопримац, до сада су од стране ЕИБ одобрене четири Апекс кредитне линије у распону између 3 и 6. Пројекат је део великог напора међународних финансијских институција да се рехабилитују државни путеви у Републици Србији. Светска банка и Eвропска банка за обнову и развој, такође подржавају развој транспортног сектора и мрежу државних путева у Републици Србији. Значај улагања у постојећу путну инфраструктуру, односно у њено одржавање, као и побољшање безбедности на истој, је огроман. Тиме се доприноси квалитету путне мреже и њеној сигурности, што је укупном износу од огромне важности, како за економски развој земље, тако и за кориснике постојеће путне мреже500 милиона евра. Закључком Владе 05 Број: 48-9979/2013 10045/2013-1 од 2528. новембра 2013. године, утврђена је Oснова за вођење преговора са ЕИБ у вези са одобравањем Апекс 5 кредитне линије за финансирање малих и средњих предузећа и других приоритетних пројеката преко пословних банака, и одређена делегација Републике Србије за преговоре са представницима ЕИБ, коју чине представници Министарства финансија, Министарства привреде и Народне банке Србије. Закључком Владе 05 Број: 48-11202/2013 од 30. децембра 2013. године, прихваћен је Извештај са преговора са Европском инвестиционом банком, банком у вези са одобравањем зајма Републици Србији Апекс 5 кредитне линије за Пројекат рехабилитације путева финансирање малих и унапређења безбедности саобраћаја средњих предузећа и приоритетних пројеката преко пословних банака и усвојен Нацрт финансијског уговора „Апекс зајам за мала и средња предузећа и друге приоритете III/Aˮ између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација и безбедност путева”Народне банке Србије (у даљем тексту: Финансијски уговор), који је потписан 30. децембра 2013. године у Луксембургу и Београду. Кредити из средстава Апекс 5 кредитне линије одобраваће се крајњим корисницима посредством пословних банака. Избор пословних банака вршиће ЕИБ на основу предлога Републике Србије и Народне банке Србије, која ће у својству агента администрирати кредитну линију за рачун Републике Србије и закључивати Уговоре о посредовању са пословним банкама које буду одређене за реализацију Апекс 5 кредитне линије. Пројекти малих и средњих предузећа (МСП) и предузећа средње тржишне капитализације, као и приоритетни пројекти, услови за финансирање пројеката и одговарајућа алокација средстава, утврдиће се у пратећем писму које ће стране потписнице Финансијског уговора накнадно закључити ради спровођења Апекс 5 кредитне линије. Финансијским уговором предвиђено је да се кредитна средства одобравају под следећим условима: - Износ кредита: 150.000.000 евра; - Зајмодавац: ЕИБ; - Зајмопримац: Република Србија коју представља министар финансија; - Агент: Народна банка Србије; - Зајмопримац има могућност избора фиксне или варијабилне каматне стопе приликом повлачења транше; - Зајмопримац, приликом повлачења транше, има могућност избора отплате кредита у годишњим, полугодишњим или тромесечним ратама; - Предвиђена је могућност отплате транше у једној рати; - Приступна накнада, као и накнада на неповучени износ кредита се не плаћа; - Период отплате: 12 година, укључујући 4 године периода почека за пројекте које спроводе мала и средња предузећа, односно 15 година, укључујући 5 година периода почека за приоритетне пројекте која спроводе крајњи корисници свих величина; - Крајњи датум расположивости кредитних средстава: је 31. децембар 2016. године, уз могућност његовог продужења након што Зајмопримац поднесе формални захтев у писаној форми ЕИБ; - Период алокације кредитних средстава: означава период од 33 месеца од потписивања овог уговора односно до 30. септембра 2016. године; - Најмање 70% кредитних средстава биће додељено за квалификоване пројекте малих и средњих предузећа и приоритетне пројекте које промовишу мала и средња предузећа и предузећа средње тржишне капитализације; - Кредит се реализује у највише 20 транши, са минималним износом транше од 5 милиона евра - Средства за отплату кредита обезбеђиваће се од стране посредника, а из средстава која ће обезбедити крајњи корисници измиривањем обавеза насталих на основу Уговора о кредитирању, закључених са посредницима; - Уговори о посредовању садржаће одредбу којом се посредници обавезују да кредитна средства стављају на располагање крајњим корисницима под условима који су у погледу годишње каматне стопе најмање 0,5% (педесет базних поена) повољнији у односу на услове под којима пословне банке, за исту намену, одобравају кредите својим клијентима у оквиру својих редовних делатности. Такође, Финансијским уговором предвиђени су и основни елементи које ће садржати Уговори о посредовању, између Народне банке Србије и одабраних пословних банака, као и основни елементи Уговора о кредитирању које ће одабране пословне банке даље закључивати са крајњим корисницима. Посебно је дефинисано да ће агент бити у обавези да путем Уговора о посредовању обавеже пословне банке да не одобравају кредите крајњим корисницима уколико вредност квалификованог пројекта премашује износ од 25 милиона евра. Истовремено, пројекти вредности до 12,5 милиона евра, које ће спроводити мала и средња предузећа и предузећа средње тржишне капитализације, могу се финансирати из средстава ЕИБ до 100% њихове вредности, док је код приоритетних пројеката финансирање од стране ЕИБ ограничено на износ до 50% вредности пројекта.

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ УГОВОРА. Разлози за потврђивањe Финансијског уговора потврђивање Уговора о зајму за кредит за повлашћеног купца за Пројекат модернизације и реконструкције мађарско–српске железничке везе на територији Републике Србије, деоницa Београд Центар – Стара Пазова, између Владе Републике Србије Србије, коју представља Министарство финансија, као зајмопримца и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација и безбедност путева”кинеске Export-Import банке, као зајмодавца, који је потписан 16. маја 2017. године у Пекингу, НР Кина (у даљем тексту: Уговор о зајму), садржани су у одредби члана 5. став 2. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09, 78/11 и 68/15) према којој Народна скупштина Републике Србије одлучује о задуживању Републике Србије и одредби члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13), ) према којој Народна скупштина скупштина, између осталог, потврђује међународне уговоре војне, политичке и економске природе, уговоре којима се стварају финансијске обавезе за Републику Србију, уговоре који захтевају доношење нових или измену важећих закона и уговоре којима се одступа од постојећих законских решења и у члану 3. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09 и 78/11), према коме се Република Србија може задуживати у земљи и иностранству, односно на домаћем и иностраном тржишту. Законом о буџету Републике Србије за 20142017. годину („Службени гласник РС”, број 110/13), у члану 3. предвиђено 99/16) одобрено је да ће Република Србија одобрити задужење за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја задуживање Републике Србије код Европске инвестиционе кинеске Export- Import банке у износу до 100 милиона евра320.000.000 USD за потребе финансирања реконструкције и модернизације пруге на деоници Београд Центар – Стара Пазова. Пројекат рехабилитације путева На основу Споразума о економској и унапређења безбедности саобраћаја треба да допринесе повећању безбедности техничкој сарадњи у области инфраструктуре између Владе Републике Србије и Владе НР Кине, закљученог 20. августа 2009. године („Службени гласник РС – Међународни уговориˮ, бр. 90/09, 9/13, 11/13 и 13/13), који је ступио на путевима у Републици Србијиснагу 25. Наиме, путна мрежа, има изузетан значај за економски развитак Републике Србије. Друмски превоз представља доминантан вид транспорта у Републици Србији, са учешћем од 80% од укупног превоза робе и око 74% укупног превоза путника. И поред значаја друмске мреже, квалитет путне инфраструктуре је у претходним годинама опао. Иако истраживање из јуна 2010. године, реализује се неколико значајних пројеката у вези државних путеванашој земљи, указује који се финансирају из повољних кредита кинеске Export-Import банке као овлашћене институције Владе НР Кине. Посредством неведене кинеске банке, Републици Србији је до сада одобрено око 1,6 млрд USD, у виду кредита под концесионалним или преференцијалним условима, за финансирање значајних инвестиционих пројеката (Пројекат изградње моста Земун–Борча са приступним саобраћајницама, Пројекат набавке скенера за потребе Управе царина, Прва фаза Пакет пројекта ТЕ Костолац-Б, Друга фаза Пакет пројекта ТЕ Костолац-Б, Пројекат изградње аутопута Е-763 (деоница Обреновац–Љиг) и Пројекат изградње аутопута Е-763 (деоница Сурчин–Обреновац). Пројекат модернизације и реконструкције железничке пруге Београд- Будимпешта је још један од стратешки важних инфраструктурних пројеката Републике Србије, чија је заједничка реализација договорена на нивоу председника влада Републике Србије, НР Кине и Мађарске и који има вишеструки значај за привреду наше земље. То је део основне саобраћајне трансферзале Републике Србије и директно повезује три од пет највећих градова у земљи. Модернизација ове пруге, као транзитног коридора између Евроазије и земаља Централне и Западне Европе и дела тзв. Трећег – поморског крака новог Пута свиле и евроазијске експресне железничке везе, обезбедиће Републици Србији интегрисање у транс-европску транспортну мрежу. Савременом двоколосечном интероперабилном пругом за мешовити путнички и теретни саобраћај и брзину возова до 200 km/h, омогућиће се српским железницама укључивање у робне и транзитне токове Европе. У намери да је 48% путне мреже било реализација овог пројекта отпочне у добром стањушто краћем року, Global Competitiveness Report српска и кинеска страна су постигле договор да се најпре закључи Комерцијални уговор само за деоницу пруге Београд Центар – Стара Пазова, док би се уговарању друге деонице пруге Нови Сад – Суботица – државна граница (Келебија) приступило касније, кад се за то стекну услови. Сходно томе, Комерцијални уговор о модернизацији и реконструкцији мађарско–српске железничке везе на територији Републике Србије за деоницу Београд Центар – Стара Пазова (у даљемтекстудаљем тексту: GCR)Пројекат) између Владе Републике Србије, као финансијера, Акционарског друштва за 2012-2013управљање јавном железничком инфраструктуром „Инфраструктура железнице Србије а.д”, Београд, као инвеститора и „Joint Venture of China Railway International Co. Ltd. & China Communications Construction Company Ltd.”, као извођача, потписан је 5. годинуновембра 2016. године у Риги, рангирао Летонија. Уговорена цена по Комерцијалном уговору износи 350.162.540 USD и обухвата услуге, набавку, изградњу, испоруку и уградњу свих неопходних елемената за реконструкцију железничке пруге, деонице Београд Центар – Стара Пазова, у дужини од 34,5 km, која се састоји од реконструкције постојеће двоколосечне пруге и изградње нових пруга за теретни саобраћај на линији Батајница – Стара Пазова, мешовити саобраћај и за брзине до 200 km/h, испуњавајући услове Основног коридора Трансевропске транспортне мреже. Услуге обухватају припрему пројекта за грађевинску дозволу, као и свих других докумената и извештаја потребних за добијање грађевинске дозволе у складу са одредбама домаћих закона којима се уређују планирање и изградња и безбедност и интероперабилност железнице. Извођење радова укључује реконструкцију и изградњу железничке пруге и железничких станица, сигнално сигурносних и телекомуникационих постројења, електро постројења, инжењерских објеката са грађевинским и другим материјалом неопходним за реализацију Пројекта, као и достављање на увид свих атеста, сертификата и испитивања неопходних за поступак техничког прегледа, ради прибављања употребне дозволе и сертификата о верификацији структурних подсистема које издаје Пријављено тело у складу са Законом о безбедности и интероперабилности железнице. Рок за извођење радова је Србију на 12242 месеца у који је укључен период од 6 месеци за израду пројекта за грађевинску дозволу и пројекта за извођење радова за наведну деоницу. местоПлаћања по Комерцијалном уговору вршиће се према месечним привременим ситуацијама у складу са оствареним месечним напретком извршења радова, од 144 земље, по питању квалитета путева. И поред тога што овај податак представља скок са 131. места, од 142 земље по GCR за 2011-2012. годину, то је ипак значајан пад ако се узме у обзир да је по GCR за 2008-2009. годину, Србија била на 83. месту од 134 земље. Лоше стање путева, директно утиче пропорцији 85% из кредита и на смањење целокупне привредне конкурентности 15% из буџета Републике Србије. Министарство саобраћаја У складу са Закључком Владе 05 Број: 48-1879/2017 од 3. марта 2017. године којим је покренуло иницијативу ради побољшања квалитета и безбедности на приоритетним државним путевимаусвојен Нацрт кредитне пријаве за зајам за кредит за повлашћеног купца, чиме би се побољшала и повезаност читаве путне мрежедана 16. Уз подршку EУ, Министарство саобраћаја марта 2017. године званично је развило Генерални мастер план транспота у Србији, по коме је предвиђено да ће се у одржавање и рехабилитацију путева у периоду од 2009поднета кредитна пријава кинеској Export-2027Import банци. године, уложити између 4,6 и 5 милијарди евра. Око 5000 километара државних путева је идентификовано као високо приоритетно (што чини нешто више од 50% мреже државних путева). Годишњи трошкови одржавања су износили, у просеку, у периоду 2005-2011. године, 290 милиона евра. Међутим, присутан је тренд опадања трошкова одржавања, са отприлике 360 милиона евра у 2006. години, до 194 милиона евра у 2010. години и 168 милиона евра у 2011. години. Смањење трошкова је резултат финансијске кризеНакон оцене подобности Пројекта за кредитно финансирање, као и улагања макроекономских показатеља, стања јавног дуга и кредитне способности Републике Србије, званично је одобрен тражени зајам под преференцијалним условима, деноминован у друге инфраструктурне пројекте. С обзиром на тренутно стање привреде у Србији, даље смањење трошкова везаних за одржавање путева се чини вероватним. Тренутни ниво финансирања је недовољан да задовољи годишње финансијске потребе неопходне за одржавање путева. Број саобраћајних незгода, као и смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода, представља проблем како на економском тако и на друштвеном плану. Наиме, у периоду између 2001-2010. године, било је око 9000 смртних случајева и 190000 повређених особа, као последица саобраћајних незгода у Републици Србији. Иако је број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода опао значајно, са 1275 у 2001. години на 656 у 2010. години, број повређених је незнатно смањен у наведеном периоду, са 20000 на 19300. Према последњим подацима Светске здравствене организације (из 2009. године), број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода на 100000 становника, у Србији је 9 што је прилично високо ако се пореди са земљама EУ као што су Холандија, Немачка и Француска где је тај број у распону између 3 и 6. Пројекат је део великог напора међународних финансијских институција да се рехабилитују државни путеви у Републици Србији. Светска банка и Eвропска банка за обнову и развој, такође подржавају развој транспортног сектора и мрежу државних путева у Републици Србији. Значај улагања у постојећу путну инфраструктуру, односно у њено одржавање, као и побољшање безбедности на истој, је огроман. Тиме се доприноси квалитету путне мреже и њеној сигурности, што је од огромне важности, како за економски развој земље, тако и за кориснике постојеће путне мрежеUSD. Закључком Владе 05 Број: 48-9979/2013 4185/2017 од 2511. новембра 2013маја 2017. године, прихваћен утврђена је Извештај са Oснова за вођење преговора, одређен састав делегације Републике Србије за вођење преговора са Европском инвестиционом банком, кинеском Export-Import банком и усвојен одговарајући Нацрт уговора о зајму у вези са одобравањем зајма кредита под повлашћеним условима на основу којег су вођени преговори који су резултирали његовим потписивањем 16. маја 2017. године у Пекингу, НР Кина, на Форуму за међународну сарадњу у оквиру иницијативе „Један појас, један пут”. Уговором о зајму предвиђено је да кинеска Export-Import банка стави на располагање Републици Србији кредитна средства под следећим условима: - износ кредита: 297.638.159 USD за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности финансирање 85% вредности Пројекта по Комерцијалном уговору, док ће преосталих 15% (52.524.381 USD) обезбедити Република Србија из буџетских средстава, односно Министарство грађевинарства, саобраћаја и усвојен Нацрт финансијског уговора између инфраструктуре, као финансијер по Комерцијалном уговору; - рок доспећа кредита: 20 година укључујући период почека од пет година, док је период отплате главнице 15 година у 30 полугодишњих рата које доспевају 15. маја и 15. новембра сваке године; - период расположивости кредита пет година, уз могућност да се додатно продужи уколико буде потребно; - фиксна каматна стопа: 2% годишње; - зајмопримац: Влада Републике Србије, коју представља Министарство финансија; - корисник кредита и инвеститор: Акционарско друштво за управљање јавном железничком инфраструктуром „Инфраструктура железнице Србије”, Београд; - извођач радова: „Joint Venture of China Ralway International Xx.Xxx & China Communications Construction Company Ltd.”; - трошкови обраде кредита: по стопи од 0,25% на укупан износ кредита (плаћа се једнократно); - провизија на неповучена средства: по стопи од 0,25% годишње. Значај финансирања овог приоритетног пројекта, који ће имати директан утицај на подручје Републике Србије у којем је настањено око 50% укупног становништва, утолико је већи ако се има у виду да транзитни правац преко Мађарске, у комбинованом и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација за сада претежно камионском превозу, учествује у укупној спољно-трговинској размени Републике Србије са преко 65%. С обзиром на најављена све стриктнија ограничења друмског превоза робе, због еколошких и безбедност путева”енергетских разлога, и увођење одговарајућих директива ЕУ за преусмеравање робних и путничких токова са друмског на железнички превоз, оспособљавање наведене пруге за модеран робни саобраћај од посебне је важности за Републику Србију.

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ УГОВОРА. Разлози за потврђивањe Финансијског уговора између Законом о буџету Републике Србије и Европске инвестиционе банке за 2021. годину („Рехабилитација и безбедност путеваСлужбени гласник РС”, садржани су бр. 149/20 и 40/21) у члану 3.Б. предвиђено је задуживање код Међународне банке за обнову и развој до износа од 78.200.000 евра за Пројекат интегрисаног развојног програма коридора реке Саве и Дрине, што је био правни основ за преговоре у вези са одобравањем зајма и закључивањем Споразума о зајму (Пројекат интегрисаног развоја коридора реке Саве и Дрине применом вишефазног програмског приступа) (у даљем тексту: Споразум о зајму). Према одредби члана 5. став 2. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15, 95/18, 91/19 и 149/20) Народна скупштина, између осталог, одлучује о задуживању Републике Србије путем узимања дугорочних кредита. Такође, Народна скупштина потврђује Споразум о зајму, као међународни уговор, у складу са одредбама члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13), према којој Народна скупштина потврђује међународне уговоре војне, политичке и економске природе, уговоре којима се стварају финансијске обавезе за Републику Србију, уговоре који захтевају доношење нових или измену важећих закона и уговоре којима се одступа од постојећих законских решења и у члану 3. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09 и 78/11), према коме се Република Србија може задуживати у земљи и иностранству, односно на домаћем и иностраном тржишту. Законом о буџету Републике Србије за 2014. годину („Службени гласник РС”, број 110/13), у члану 3. предвиђено је да ће Република Србија одобрити задужење за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја код Европске инвестиционе банке у износу до 100 милиона евра. Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја треба да допринесе повећању безбедности на путевима у Републици Србији. Наиме, путна мрежа, има изузетан значај за економски развитак Републике Србије. Друмски превоз представља доминантан вид транспорта у Републици Србији, са учешћем од 80% од укупног превоза робе и око 74% укупног превоза путника. И поред значаја друмске мреже, квалитет путне инфраструктуре је у претходним годинама опао. Иако истраживање из 2010. године, у вези државних путева, указује да је 48% путне мреже било у добром стању, Global Competitiveness Report (у даљемтексту: GCR), за 2012-2013. годину, рангирао је Србију на 122. место, од 144 земље, по питању квалитета путева. И поред тога што овај податак представља скок са 131. места, од 142 земље по GCR за 2011-2012. годину, то је ипак значајан пад ако се узме у обзир да је по GCR за 2008-2009. годину, Србија била на 83. месту од 134 земље. Лоше стање путева, директно утиче и на смањење целокупне привредне конкурентности Републике Србије. Министарство саобраћаја је покренуло иницијативу ради побољшања квалитета и безбедности на приоритетним државним путевима, чиме би се побољшала и повезаност читаве путне мреже. Уз подршку EУ, Министарство саобраћаја је развило Генерални мастер план транспота у Србији, по коме је предвиђено да ће се у одржавање и рехабилитацију путева у периоду од 2009-2027. године, уложити између 4,6 и 5 милијарди евра. Око 5000 километара државних путева је идентификовано као високо приоритетно (што чини нешто више од 50% мреже државних путева). Годишњи трошкови одржавања су износили, у просеку, у периоду 2005-2011. године, 290 милиона евра. Међутим, присутан је тренд опадања трошкова одржавања, са отприлике 360 милиона евра у 2006. години, до 194 милиона евра у 2010. години и 168 милиона евра у 2011. години. Смањење трошкова је резултат финансијске кризе, као и улагања у друге инфраструктурне пројекте. С обзиром на тренутно стање привреде у Србији, даље смањење трошкова везаних за одржавање путева се чини вероватним. Тренутни ниво финансирања је недовољан да задовољи годишње финансијске потребе неопходне за одржавање путева. Број саобраћајних незгода, као и смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода, представља проблем како на економском тако и на друштвеном плану. Наиме, у периоду између 2001-2010. године, било је око 9000 смртних случајева и 190000 повређених особа, као последица саобраћајних незгода у Републици Србији. Иако је број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода опао значајно, са 1275 у 2001. години на 656 у 2010. години, број повређених је незнатно смањен у наведеном периоду, са 20000 на 19300. Према последњим подацима Светске здравствене организације (из 2009. године), број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода на 100000 становника, у Србији је 9 што је прилично високо ако се пореди са земљама EУ као што су Холандија, Немачка и Француска где је тај број у распону између 3 и 6. Пројекат је део великог напора међународних финансијских институција да се рехабилитују државни путеви у Републици Србији. Светска банка и Eвропска банка за обнову и развој, такође подржавају развој транспортног сектора и мрежу државних путева у Републици Србији. Значај улагања у постојећу путну инфраструктуру, односно у њено одржавање, као и побољшање безбедности на истој, је огроман. Тиме се доприноси квалитету путне мреже и њеној сигурности, што је од огромне важности, како за економски развој земље, тако и за кориснике постојеће путне мреже. Закључком Владе 05 Број: 48-9979/2013 4709/2020-1 од 2512. новембра 2013јуна 2020. године, године и 05 Број 48-1870/2021 од 4. марта 2021. године прихваћен је Извештај са преговора који су вођени са Европском инвестиционом банкомМеђународном банком за обнову и развој (у даљем тексту: Банка), одобрен Нацрт Споразума о зајму и овлашћен министар финансија да исти потпише. Оперативни циљ овакве врсте зајма за инвестиционо пројектно финансирање (Investment Project Financing-IPF) јесте јачање прекограничне сарадње на водотоковима и побољшање пловности и заштите од поплава на коридорима реке Саве и Дрине (у даљем тексту: Програм). Овај циљ биће спроведен кроз вишефазни програмски приступ (Multiphase Programmatic Approach - MPA). Вишефазни програмски приступ је нови модалитет финансирања Банке који одговара дугорочним, великим или комплексним ангажманима, као скуп мањих повезаних операција или фаза, у вези са одобравањем зајма Републици Србији за оквиру једног програма. Поред наведеног, посебан значај Пројекта интегрисаног развоја коридора реке Саве и Дрине (СДИП) (у даљем тексту: Пројекат) је у убрзању регионалне економске сарадње на Западном Балкану и помоћ у јачању институција и процедура путем којих ће земље кроз које протичу Сава и Дрина сарађивати. СДИП допуњује активности у оквиру постојећег Споразума о зајму (Пројекат рехабилитације путева унапређења трговине и унапређења безбедности саобраћаја и усвојен Нацрт финансијског уговора Западног Балкана уз примену вишефазног програмског приступа) између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација Банке, који је потписан 7. маја 2019. године, као регионалног пројекта који има за циљ смањење трошкова трговине и безбедност путева”.повећање ефикасности транспорта на Западном Балкану. Намера СДИП Пројекта, је између осталог, и да се позабави ризиком од поплава и суша, који су повећани услед климатских промена, и на тај начин повећавајући отпорност циљаних подручја на ове претње. С обзиром на прекограничну природу слива, то ће се постићи подржавањем координираног развоја и управљања заједничким водним ресурсима широм земаља у сливу. Циљ Пројекта (Фаза I Програма) је унапређење заштите од поплава и омогућавање прекограничне сарадње у сливовима корита реке Саве и Дрине. Следеће четири компоненте су предвиђене за Србију:

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ УГОВОРА. Разлози за потврђивањe Финансијског уговора Повезане школе у Србији Б, између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација банке, потписаног у Београду, 29. децембра 2022. године и безбедност путева”у Луксембургу, 28. децембра 2022. године (у даљем тексту: Финансијски уговор), садржани су у чињеници да је Европска инвестициона банка одобрила зајам од 5.000.000 евра Републици Србији, као зајмопримцу. Према одредби члана 5. став 2. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15, 95/18, 91/19 и 149/20) Народна скупштина, између осталог, одлучује о задуживању Републике Србије путем узимања дугорочних кредита. Такође, Народна скупштина потврђује Финансијски уговор, као међународни уговор, у складу са одредбама члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13), према којој Народна скупштина потврђује међународне уговоре војне, политичке и економске природе, уговоре којима се стварају финансијске обавезе . Законом о буџету Републике Србије за Републику Србију, уговоре који захтевају доношење нових или измену важећих закона и уговоре којима се одступа од постојећих законских решења и у члану 32022. Закона о јавном дугу годину („Службени гласник РС”, бр. 61/05110/21 и 125/22) у члану 3. одобрено је задуживање Републике Србије код Европске инвестиционе банке (у даљем тексту: ЕИБ) за пројекат Развој информационо - комуникационе инфраструктуре у основним и средњим школама у Републици Србији „Повезане школеˮ - Фаза III, 107/09 и 78/11)у износу до 10.600.000 евра, према коме се Република Србија може задуживати у земљи и иностранству, односно на домаћем и иностраном тржишту. док је тај износ Законом о буџету Републике Србије за 20142023. годину („Службени гласник РС”, број 110/13138/22) смањен на 5.000.000 евра. У оба наведена закона, задужење код ЕИБ-а се односи на Финансијски уговор Повезане школе у Србији Б, који је потписан на износ од 5.000.000 евра. Дигитализација представља мотор савременог друштва и уноси садржајне и динамичне промене у свакој сфери живота. Самим тим, дигитализација има велику и значајну улогу и у систему образовања. Њеним развојем омогућавају се квалитетнији и ефикаснији услови за примену наставе, унапређење компетенција наставног кадра и дигиталних вештина. Један од стратешких циљева Владе јесте успостављање и развој јединствене комуникационе мреже у школама у Србији, односно омогућавање техничких услова и алата који би у великој мери допринели реформи образовног система. Развој информационо-комуникационе инфраструктуре у основним и средњим школама у Републици Србији „Повезане школеˮ (у даљем тексту: Пројекат) је од капиталног значаја и представља инфраструктурни комуникациони предуслов за реализацију дигитализације система образовања као један од највиших приоритета Владе Републике Србије. Наиме, за реализацију овог значајног Пројекта, Република Србија је потписала Финансијски уговор Повезане школе у Србији са ЕИБ-ом (у даљем тексту: Финансијски уговор А), у члану 3Београду, 16. предвиђено новембра 2020. године и у Луксембургу, 10. новембра 2020. године, на износ од 65.000.000 евра, који је да ће Република Србија одобрити задужење за Пројекат рехабилитације путева потврђен од стране Народне скупштине доношењем одговарајућег закона о његовом потврђивању („Службени гласник РС - Међународни уговори”, број 7/20). Како би се обезбедио развој информационо-комуникационих технологија (ИКТ) и унапређења безбедности саобраћаја код Европске инвестиционе банке унапредила комуникациона инфраструктура у износу до 100 милиона еврашколама, некадашње Министарство трговине, туризма и телекомуникација и Академска мрежа Републике Србије (АМРЕС) уз подршку некадашњег Министарства просвете, науке и технолошког развоја, заједно су радили на припреми Пројекта. Као резултат заједничких активности на успостављању, јачању и развоју информационих технологија (ИТ) у школама у Србији и осавремењивању институција образовних система, овај пројекат се посебно бави надоградњом академске дигиталне мреже и централних локација и увођењем бежичне локалне мреже (Wireless Local Area Network - WLAN). Пројекат рехабилитације путева је од капиталног значаја и представља инфраструктурни комуникациони предуслов за реализацију дигитализације система образовања као један од највиших приоритета Владе Републике Србије. Проблеми недостатка дигиталних компетенција и низак квалитет наставних метода, препознати су у оквиру Стратегије развоја информационог друштва у Републици Србији до 2020. године („Службени гласник РС”, број 51/10) и Стратегије развоја информационог друштва у Републици Србији до 2020. године („Службени гласник РС”, број 107/12). У стратегијама се дефинише да развој информационог друштва треба усмерити ка искоришћењу потенцијала информационо-комуникационе инфраструктуре (ИКТ), ефикаснијем коришћењу информационих технологија (ИТ) ради подизања компетенција наставног кадра и израдe дигиталних садржаја за рад у настави, унапређења безбедности саобраћаја треба да допринесе повећању безбедности на путевима дигиталних вештина, повећања ефикасности рада и запошљавања, економског раста и побољшања квалитета живота, како у урбаним тако и у руралним срединама. Спровођењем овог пројекта очекују се следећи резултати: 1. Изградња стандаризоване и одрживе бежичне локалне рачунарске мреже у свим школама у Републици Србији; 2. НаимеРеализација свих комуникационих предуслова за пружање напредних електронских услуга за све учеснике у образовању (дигиталних образовних садржаја, путна мрежае- учење и отвореног учења на даљину, има изузетан значај електронских дневника итд.); 3. Пружање једнаке могућности образовања за све и смањење јаза између руралних и урбаних средина; 4. Омогућавање концепта BYOD (bring your own device - донеси свој уређај); 5. Лакше укључивање родитеља и старатеља у образовани процес деце, постизање већег нивоа безбедности у школама. Посебна пажња је усмерена на повећање нивоа опремљености ИКТ у школама руралних подручја, који није на завидном нивоу. Опремање школа информационом мрежом у руралним срединама би знатно побољшало квалитет наставе и омогућило реализацију наставе на даљину. Исто тако би се унапредила и обогатила наставна јединица у online окужењу (електронске конференције, предметни блогови, дискусионе трибине, размена информација, електронска тестирања итд.). Пројекат је подељен на следеће сегменте/ компоненте: обука наставника, менторство и мониторинг којима се предвиђа обука за 250 тренера и 50.000 наставника; дигитално опремање које подразумева обезбеђивање 48.000 лаптопова/ комплета; опремање и увођење WLAN мреже у око 1.830 школа; надоградња академске мреже у смислу надоградње окоснице мреже и централне локације мреже АМРЕС како би могла да опслужује мрежу од приближно 1.830 школа; информатичко опремање учионица у виду обезбеђивања до 50.000 рачунара да би се заменили застарели рачунари старости седам до десет година; подршка спровођењу Пројекта која подразумева квалитетно спровођење претходно наведених компоненти и усаглашавање са стандардима ЕИБ-а и релевантним директивама и уредбама ЕУ. Укупна вредност Пројекта, према процени ЕИБ-а, износи 111.290.000 евра, од којих наведена банка, у виду Финансијског уговора А обезбеђује 65.000.000 евра и кредита Б нових 5.000.000 евра, док ће се преостали износ вредности Пројекта суфинансирати из других извора финансирања (укључујући и друге зајмове, државни буџет и донације из Европске уније). Улогу Промотера у спровођењу Пројекта имаће Министарство информисања и телекомуникација у сарадњи са Министарством просвете. Имплементација Пројекта омогућава развој дигиталних вештина и креирање нових дигиталних садржаја, а све у циљу бољег и квалитетнијег образовања, као и отварање нових радних места и економски развитак Републике Србијераст. Друмски превоз представља доминантан вид транспорта Исто тако, развој дигиталног система образовања би обезбедио већу конкурентност на глобалном тржишту, допринео приливу нових инвестиција и довођењу страних компанија. Коришћењем средстава Финансијског уговора А до сада је опремљено 21.500 учионица дигиталном опремом, неопходном за интеграцију дигиталних наставних садржаја у Републици Србијинаставни процес и подизање квалитета и ефикасности усвајања знања од стране ученика. Обезбеђено је и 18.500 лаптопова за наставнике који ће омогућити наставницима да подигну ниво дигиталних компетенција, како својих, тако и ученика, што ће омогућити употребу савремених технологија у наставном процесу. Поред тога, омогућиће наставницима да несметано воде законом предвиђене евиденције у електронском облику. Такође, школама је обезбеђено 12.000 радних станица са учешћем од 80% од укупног превоза робе потребном инфраструктуром за информатичкe кабинетe у школама. Наравно, све претходно наведено не би било могуће без интернета у свакој учионици који обезбеђује Министарство информисања и око 74% укупног превоза путникателекомуникација. И поред значаја друмске мрежеДодатним финансирањем, квалитет путне односно закључивањем Финансијског уговора Повезане школе у Србији Б, предвиђено је даље унапређење инфраструктуре у информатичким кабинетима. Финансирање према овом уговору обезбеђено је у претходним годинама опаоскладу са Европским фондом за одрживи развој плус („European Fund for Sustainable Development Plus” – „EFSD+”), интегрисаним финансијским пакетом који обезбеђује финансијске капацитете у облику донација, буџетских гаранција и финансијских инструмената широм света; а посебно у оквиру ексклузивног инвестиционог прозора за операције са државним партнерима и некомерцијалним поддржавним партнерима према члану 36.1 Уредбе NDICI-GE („EFSD+ DIW1”). Иако истраживање из 2010У складу са чланом 36.8 Уредбе NDICI-GE, 29. априла 2022. године, Банка и Европска унија, коју представља Европска комисија, склопиле су EFSD+ уговор о гаранцији („Уговор о гаранцији EFSD+ DIW1”) којим је Европска унија одобрила Банци свеобухватну гаранцију за квалификоване финансијске операције Банке у вези државних путева, указује да је 48% путне мреже било са пројектима који се спроводе у добром стању, Global Competitiveness Report земљама унутар географских области наведених у члану 4(2) Уредбе NDICI-GE и Анексу I Уредбе IPA III (у даљемтексту: GCR), за 2012-2013. годину, рангирао је Србију на 122. место, од 144 земље, по питању квалитета путева. И поред тога што овај податак представља скок са 131. места, од 142 земље по GCR за 2011-2012. годину, то је ипак значајан пад ако се узме у обзир да је по GCR за 2008-2009. годину, Србија била на 83. месту од 134 земље. Лоше стање путева, директно утиче и на смањење целокупне привредне конкурентности Републике Србије. Министарство саобраћаја је покренуло иницијативу ради побољшања квалитета и безбедности на приоритетним државним путевима, чиме би се побољшала и повезаност читаве путне мреже. Уз подршку EУ, Министарство саобраћаја је развило Генерални мастер план транспота у Србији, по коме је предвиђено да ће се у одржавање и рехабилитацију путева у периоду од 2009-2027. године, уложити између 4,6 и 5 милијарди евра. Око 5000 километара државних путева је идентификовано као високо приоритетно (што чини нешто више од 50% мреже државних путева„EFSD+ DIW1 гаранција”). Годишњи трошкови одржавања су износилиРепублика Србија је земља која испуњава услове у складу са Уредбом NDICI-GE и Уредбом IPA III. Из тог разлога, у просеку, у периоду 2005-2011. године, 290 милиона евра. Међутим, присутан потписaна је тренд опадања трошкова одржавања, са отприлике 360 милиона евра у 2006. години, до 194 милиона евра у 2010. години и 168 милиона евра у 2011. години. Смањење трошкова је резултат финансијске кризе, као и улагања у друге инфраструктурне пројекте. С обзиром на тренутно стање привреде у Србији, даље смањење трошкова везаних Изјава части за одржавање путева се чини вероватним. Тренутни ниво финансирања је недовољан да задовољи годишње финансијске потребе неопходне EFSD+ за одржавање путева. Број саобраћајних незгода, као и смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода, представља проблем како на економском тако и на друштвеном плану. Наиме, у периоду између 2001-2010. године, било је око 9000 смртних случајева и 190000 повређених особа, као последица саобраћајних незгода у Републици Србији. Иако је број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода опао значајно, са 1275 у 2001. години на 656 у 2010. години, број повређених је незнатно смањен у наведеном периоду, са 20000 на 19300. Према последњим подацима Светске здравствене организације (из 2009. године), број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода на 100000 становника, Повезане школе у Србији је 9 што је прилично високо ако се пореди са земљама EУ Б, којом Република Србија као што су Холандија, Немачка зајмопримац даје одређене изјаве и Француска где је тај број гаранције у распону између 3 и 6. Пројекат је део великог напора међународних финансијских институција да се рехабилитују државни путеви у Републици Србији. Светска банка и Eвропска банка за обнову и развој, такође подржавају развој транспортног сектора и мрежу државних путева у Републици Србији. Значај улагања у постојећу путну инфраструктуру, односно у њено одржавање, као и побољшање безбедности на истој, је огроман. Тиме се доприноси квалитету путне мреже и њеној сигурности, што је од огромне важности, како за економски развој земље, тако и за кориснике постојеће путне мрежекорист ЕИБ-а. Закључком Владе 05 Број: 48-9979/2013 10796/2022 од 2522. новембра 2013децембра 2022. године, прихваћен утврђена је Извештај са Основа за вођење преговора са Европском инвестиционом банкомЕИБ-ом, у вези са одобравањем зајма Републици Србији за Пројекат рехабилитације путева одређен састав делегације Републике Србије (представници Министарства финансија, Министарства просвете и унапређења безбедности саобраћаја Министарства информисања и усвојен телекомуникација) и усвојена наведена Изјава части, као и Нацрт финансијског уговора, што је резултирало потписивањем Финансијског уговора Повезане школе у Србији Б, између између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација ЕИБ-а. Према пословној политици ЕИБ-а и безбедност путева”.пракси код одобравања позајмица клијентима, овај зајам је одобрен Републици Србији под следећим финансијским условима: задужење Републике Србије: 5.000.000 евра; промотер: Министарство информисања и телекомуникација у сарадњи са Министарством просвете. избор периода почека и периода отплате главнице врши се приликом повлачења сваке транше, тако да максимални период почека може бити до три године док се период отплате главнице бира у интервалу од четири до десет година; каматна стопа се такође одређује приликом повлачења сваке транше посебно, уз могућност избора фиксне или варијабилне каматне стопе;

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ УГОВОРА. Разлози за потврђивањe Финансијског уговора Уговора о гаранцији (Набавка возних средстава за Србија Воз) између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација за обнову и безбедност путева”развој, који је потписан 31. октобра 2019. године у Београду (у даљем тексту: Уговор о гаранцији), садржани су у чињеници да је Европска банка за обнову и развој (у даљем тексту: EBRD) одобрила зајам од 100 милиона евра Акционарском друштву за железнички превоз путника „Србија Воз”, Београд (у даљем тексту: Србија Воз), као зајмопримцу, према Уговору о зајму (Набавка возних средстава за Србија Воз) који је такође потписан 31. октобра 2019. године (у даљем тексту: Уговор о зајму), уз услов да Република Србија гарантује за обавезе зајмопримцa. Према одредби члана 5. став 2. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15 и 95/18) Народна скупштина, између осталог, одлучује о давању гаранција, као и непосредном преузимању обавеза у својству дужника по основу дате гаранције. Такође, Народна скупштина потврђује Уговор о гаранцији, као међународни уговор, у складу са одредбама члана 14. став 1. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13), према којој Народна скупштина потврђује међународне уговоре војне, политичке и економске природе, уговоре којима се стварају финансијске обавезе . Законом о буџету Републике Србије за Републику Србију, уговоре који захтевају доношење нових или измену важећих закона и уговоре којима се одступа од постојећих законских решења и у члану 32019. Закона о јавном дугу годину („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09 95/18 и 78/11), према коме се Република Србија може задуживати у земљи и иностранству, односно на домаћем и иностраном тржишту. Законом о буџету 72/19) предвиђено је давање гаранције Републике Србије Европској банци за 2014. годину („Службени гласник РС”, број 110/13), у члану 3. предвиђено је да ће Република Србија одобрити задужење за Пројекат рехабилитације путева обнову и унапређења безбедности саобраћаја код Европске инвестиционе банке развој у износу до 100 милиона евра. Пројекат рехабилитације путева 100.000.000 евра по основу задужења Србија Воза за финансирање набавке електромоторних гарнитура за регионални саобраћај (у даљем тексту: Пројекат), што је био правни основ за закључивање кредитног аранжмана и унапређења безбедности саобраћаја треба да допринесе повећању безбедности на путевима давање државне гаранције у Републици Србији. Наиме, путна мрежа, има изузетан значај за економски развитак оквиру лимита утврђеног законом којим се уређује буџет Републике Србије. Друмски превоз представља доминантан вид транспорта Један од проблема у Републици Србијифункционисању железничког саобраћаја у нашој земљи је недостатак савремених гарнитура електромоторних возова, са учешћем од 80% од укупног превоза робе техничка застарелост постојећих возних средстава, њихови високи трошкови експлоатације и око 74% укупног превоза путника. И поред значаја друмске мреженизак проценат расположивости, квалитет путне инфраструктуре је у претходним годинама опао. Иако истраживање што захтева значајнија улагања како из 2010. годинесопствених, расположивих средстава тако и из других извора финансирања, у вези државних путева, указује да је 48% путне мреже било у добром стању, Global Competitiveness Report (у даљемтексту: GCR), за 2012-2013. годину, рангирао је Србију на 122. место, од 144 земље, по питању квалитета путева. И поред тога што овај податак представља скок са 131. места, од 142 земље по GCR за 2011-2012. годину, то је ипак значајан пад ако се узме у обзир да је по GCR за 2008-2009. годину, Србија била на 83. месту од 134 земље. Лоше стање путева, директно утиче и на смањење целокупне привредне конкурентности Републике Србије. Министарство саобраћаја је покренуло иницијативу ради побољшања квалитета и безбедности на приоритетним државним путевима, чиме би се побољшала и повезаност читаве путне мреже. Уз подршку EУ, Министарство саобраћаја је развило Генерални мастер план транспота у Србији, по коме је предвиђено да ће се у одржавање и рехабилитацију путева у периоду од 2009-2027. године, уложити између 4,6 и 5 милијарди евра. Око 5000 километара државних путева је идентификовано као високо приоритетно (што чини нешто више од 50% мреже државних путева). Годишњи трошкови одржавања су износили, у просеку, у периоду 2005-2011. године, 290 милиона евра. Међутим, присутан је тренд опадања трошкова одржавања, са отприлике 360 милиона евра у 2006. години, до 194 милиона евра у 2010. години и 168 милиона евра у 2011. години. Смањење трошкова је резултат финансијске кризе, као и улагања у друге инфраструктурне пројекте. С обзиром на тренутно стање привреде у Србији, даље смањење трошкова везаних за одржавање путева се чини вероватним. Тренутни ниво финансирања је недовољан да задовољи годишње финансијске потребе неопходне за одржавање путева. Број саобраћајних незгода, као и смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода, представља проблем како на економском тако и на друштвеном плану. Наиме, у периоду између 2001-2010. године, било је око 9000 смртних случајева и 190000 повређених особа, као последица саобраћајних незгода у Републици Србији. Иако је број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода опао значајно, са 1275 у 2001. години на 656 у 2010. години, број повређених је незнатно смањен у наведеном периоду, са 20000 на 19300. Према последњим подацима Светске здравствене организације (из 2009. године), број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода на 100000 становника, у Србији је 9 што је прилично високо ако се пореди са земљама EУ као што су Холандија, Немачка и Француска где је тај број у распону између 3 и 6. Пројекат је део великог напора виду кредитне подршке међународних финансијских институција да и других билатералних зајмодаваца. Да би одговорио захтевима конкуренције на тржишту транспортних услуга у путничком саобраћају и у циљу побољшања организације, квалитета и економичности превозних услуга, Србија Воз ће спровести набавку 18 нових електромоторних гарнитура коју ће финансирати из средстава овог зајма, одобреног уз државну гаранцију. На тај начин би се рехабилитују државни путеви допринело превазилажењу наведених проблема, достизању европских стандарда у Републици Србији. Светска банка погледу техничких карактеристика, уз очекиване ефекте и Eвропска банка за обнову користи за: - боље повезивање, привредни раст и развојразвој региона; - већи удео железнице у структури различитих видова превоза; - обезбеђење скраћеног времена путовања и константног квалитета услуге; - организацију превоза прилагођеног потребама корисника; - допринос очувању животне средине који се огледа у мањем броју возила у друмском саобраћају и у коришћењу еколошки повољнијег вида енергије; - повећање прихода од превоза путника; - смањење трошкова експлоатације и одржавања, такође подржавају развој транспортног сектора рад са високим степеном поузданости и мрежу државних путева у Републици Србији. Значај улагања у постојећу путну инфраструктуру, односно у њено одржавање, као расположивости и побољшање безбедности на истој, је огроман. Тиме се доприноси квалитету путне мреже и њеној сигурности, што је од огромне важности, како за економски развој земље, тако и за кориснике постојеће путне мрежеса минималним трошковима животног циклуса. Закључком Владе 05 Број: 48-9979/2013 7853/2019 од 258. новембра 2013августа 2019. године, прихваћен утврђена је Основа за вођење преговора са Европском банком за обнову и развој (у даљем тексту: Банка) и одређен састав делегације Републике Србије (представници Министарства финансија, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Србија Воза), што је резултирало постизањем договора око закључивања кредитног аранжмана. Влада је Закључком 05 Број: 48-10663/2019 од 24. октобра 2019. године прихватила Извештај са преговора и Xxxxx уговора о зајму и истовремено усвојила Xxxxx уговора о гаранцији, након чега су оба уговора потписана 31. октобра 2019. године. Потврђивање Уговора о гаранцији у Народној скупштини и континуирано важење државне гаранције, дате у корист Банке за измирење обавеза зајмопримца, предуслови су за исплату одобрених средстава и спровођење закљученог Уговора о зајму. У циљу координације, управљања, праћења и оцењивања свих аспеката реализације Пројекта, зајмопримац ће у складу са Европском инвестиционом банкомпројектним задатком формирати Јединицу за реализацију Пројекта са адекватним ресурсима и особљем одговарајућих квалификација, коју ће до краја реализације Пројекта одржавати оперативном, на начин задовољавајући за Банку. Поред средстава зајма, Xxxxx ће одобрити и бесповратна средства техничке сарадње за ангажовање реномираних консултаната који ће пружати подршку Јединици за реализацију Пројекта и пратити процесе спровођења Пројекта. Према одредбама Стандардних услова пословања Банке од 1. октобра 2018. године, које Xxxxx примењује у вези својој пословној политици и пракси приликом одобравања зајмова клијентима уз државну гаранцију, овај зајам је одобрен под следећим финансијским условима: - износ задужења 100.000.000 евра; - период расположивости зајма је до 15. новембра 2023. године; - очекивани рок за завршетак Пројекта је 31. јануар 2024. године; - исплата средстава зајма вршиће се у траншама, чији је минимални износ 500.000 евра; - период доспећа зајма је 15 година, укључујући период почека у трајању од 4 (четири) године тј. до 15. новембра 2023. године; - датуми плаћања обавеза које доспевају по основу камате, провизије на неповучена средства и главнице су 15. мај и 15. новембар сваке године; - зајмопримац ће зајам отплаћивати у 22 једнаке полугодишње рате, при чему је први датум отплате главнице 15. новембар 2023. године, а последњи 15. мај 2034. године; - примена варијабилне каматне стопе једнаке референтној каматној стопи - шестомесечни ЕУРИБОР, увећаној за фиксну маржу од 1%, уз могућност да се каматна стопа фиксира ако се процени да је то повољнија опција са одобравањем становишта управљања јавним дугом; - предвиђена могућност превремене отплате, као и отказивања зајма Републици Србији у минималном износу од 3.000.000 евра, ако зајам подлеже варијабилној каматној стопи, односно 4.000.000 евра, ако зајам подлеже фиксној каматној стопи; - провизија која се плаћа банци за Пројекат рехабилитације путева неискоришћени део зајма од 0,5% годишње; - приступна накнада која се једнократно плаћа банци из средстава зајма у износу од 1% (1.000.000 евра) од износа главнице зајма. Уговором о гаранцији предвиђено је да Република Србија безусловно гарантује, као примарни дужник, а не само као гарант, уредно и унапређења безбедности саобраћаја благовремено плаћање свих доспелих износа и усвојен Нацрт финансијског уговора између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација и безбедност путева”извршавање преузетих обавеза зајмопримца у складу са Уговором о зајму.

РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ УГОВОРА. Разлози Уговор између Републике Србије и Канаде о избегавању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак и на имовину (у даљем тексту: Уговор), парафиран је у марту 2010. године. Две стране су се сагласиле о потреби предузимања свих мера неопходних за потврђивањe Финансијског што скорије потписивање Уговора. С тим у вези, Влада је, Закључком 05 Број: 413-1985/2010 од 18. марта 2010. године, поред осталог, усвојила Нацрт уговора између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација Канаде о избегавању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак и безбедност путева”, садржани су у одредби члана 14. став на имовину (тачка 1. Закона о закључивању Закључка). Имајући у виду наведено, указујемо да је, након парафирања текста Уговора, у електронској комуникацији две стране, канадска страна, у циљу постизања идентичности текстова Уговора на српском, француском и извршавању међународних уговора енглеском језику, инсистирала на додатном језичком прецизирању („Службени гласник РС”адекватнијем преводу) у српској верзији енглеског оригинала текста Уговора, број 32/13што је прихваћено, чиме је текст Уговора у потпуности, коначно, усаглашен. Напомињемо, да овим изменама, није промењена суштина материјалних решења садржаних у одредбама чланова текста Уговора који је, као такав, ипак, требало, изнова, да усвоји Влада, што је Влада и учинила Закључком 05 Број: 018-2925/2012 од 19. априла 2012. године (тачка 1. закључка). Истим закључком, према којој Народна скупштина потврђује међународне уговоре војнеВлада је овластила Xxxxxx Xxxxxxxx, политичке државног секретара у Министарству финансија, да потпише Уговор (тачка 2. Закључка). Уговор је потписан 27. априла 2012. године у Београду. У име Владе, као заступника Републике Србије, Уговор је потписао Xxxxx Xxxxxxx, државни секретар у Министарству финансија, а у име Канаде, Xxxxx Xxxxxx, Амбасадор Канаде у Београду. Закључење Уговора представља значајан допринос унапређењу билатералне привредне и економске природе, уговоре којима се стварају финансијске обавезе за Републику Србију, уговоре који захтевају доношење нових или измену важећих закона и уговоре којима се одступа од постојећих законских решења и у члану 3. Закона о јавном дугу („Службени гласник РС”, бр. 61/05, 107/09 и 78/11), према коме се Република Србија може задуживати у земљи и иностранству, односно на домаћем и иностраном тржишту. Законом о буџету сарадње Републике Србије и Канаде, јер се њиме отклања проблем двоструког опорезивања физичких и правних лица - резидената две државе. Уговор обезбеђује заједничке критеријуме за 2014одређивање права опорезивања појединих категорија дохотка и имовине. годину („Службени гласник РС”Напомињемо, број 110/13), да Уговор стимулише улагање капитала резидената Републике Србије у члану 3. предвиђено је да ће Република Србија одобрити задужење за Пројекат рехабилитације путева Канади и унапређења безбедности саобраћаја код Европске инвестиционе банке у износу до 100 милиона евра. Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја треба да допринесе повећању безбедности на путевима резидената Канаде у Републици Србији. НаимеИмајући у виду наведено, путна мрежагенерално можемо закључити да закључење Уговора обезбеђује правни предуслов за ефикасније привређивање и конкурентност предузећа Републике Србије у Канади, има изузетан значај за економски развитак Републике Србије. Друмски превоз представља доминантан вид транспорта односно предузећа Канаде у Републици Србији, са учешћем од 80% од укупног превоза робе што представља значајан допринос унапређењу билатералне привредне и око 74% укупног превоза путникафинансијске сарадње. И поред значаја друмске мрежеПосебно указујемо, квалитет путне инфраструктуре је да Уговор представља предуслов за значајна будућа улагања канадских инвеститора у претходним годинама опао. Иако истраживање из 2010. године, у вези државних путева, указује да је 48% путне мреже било у добром стању, Global Competitiveness Report (у даљемтексту: GCR), за 2012-2013. годину, рангирао је Србију на 122. место, од 144 земље, по питању квалитета путева. И поред тога што овај податак представља скок са 131. места, од 142 земље по GCR за 2011-2012. годину, то је ипак значајан пад ако се узме у обзир да је по GCR за 2008-2009. годину, Србија била на 83. месту од 134 земље. Лоше стање путева, директно утиче и на смањење целокупне привредне конкурентности привреду Републике Србије. Министарство саобраћаја је покренуло иницијативу ради побољшања квалитета и безбедности на приоритетним државним путевима, чиме би се побољшала и повезаност читаве путне мреже. Уз подршку EУ, Министарство саобраћаја је развило Генерални мастер план транспота у Србији, по коме је предвиђено да ће се у одржавање и рехабилитацију путева у периоду од 2009-2027. године, уложити између 4,6 и 5 милијарди евра. Око 5000 километара државних путева је идентификовано као високо приоритетно (што чини нешто више од 50% мреже државних путева). Годишњи трошкови одржавања су износили, у просеку, у периоду 2005-2011. године, 290 милиона евра. Међутим, присутан је тренд опадања трошкова одржавања, са отприлике 360 милиона евра у 2006. години, до 194 милиона евра у 2010. години и 168 милиона евра у 2011. години. Смањење трошкова је резултат финансијске кризе, као и улагања у друге инфраструктурне пројекте. С обзиром на тренутно стање привреде у Србији, даље смањење трошкова везаних за одржавање путева се чини вероватним. Тренутни ниво финансирања је недовољан да задовољи годишње финансијске потребе неопходне за одржавање путева. Број саобраћајних незгода, као и смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода, представља проблем како на економском тако и на друштвеном плану. Наиме, у периоду између 2001-2010. године, било је око 9000 смртних случајева и 190000 повређених особа, као последица саобраћајних незгода у Републици Србији. Иако је број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода опао значајно, са 1275 у 2001. години на 656 у 2010. години, број повређених је незнатно смањен у наведеном периоду, са 20000 на 19300. Према последњим подацима Светске здравствене организације (из 2009. године), број смртних случајева насталих као последица саобраћајних незгода на 100000 становника, у Србији је 9 што је прилично високо ако се пореди са земљама EУ као што су Холандија, Немачка и Француска где је тај број у распону између 3 и 6. Пројекат је део великог напора међународних финансијских институција да се рехабилитују државни путеви у Републици Србији. Светска банка и Eвропска банка за обнову и развој, такође подржавају развој транспортног сектора и мрежу државних путева у Републици Србији. Значај улагања у постојећу путну инфраструктуру, односно стварање услова за њихово учешће у њено одржавањепроцесу приватизације, као и побољшање безбедности на истој, је огроман. Тиме се доприноси квалитету путне мреже и њеној сигурности, што је од огромне важности, како за економски развој земље, тако али и за кориснике постојеће путне мреже. Закључком Владе 05 Број: 48-9979/2013 од 25. новембра 2013. године, прихваћен је Извештај са преговора са Европском инвестиционом банком, у вези са одобравањем зајма Републици Србији коришћење одговарајућих финансијских инструмената за Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја и усвојен Нацрт финансијског уговора између Републике Србије и Европске инвестиционе банке „Рехабилитација и безбедност путева”подстицање виших облика билатералне економске сарадње.