Common use of RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA Clause in Contracts

RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Osnovni cilj donošenja Zakona o finansijskom obezbeđenju (u daljem tekstu: Zakon) jeste uspostavljanje savremenog, jasnog, jedinstvenog i efikasnog pravnog okvira za ugovaranje i realizaciju kolaterala za izvršavanje obaveza učesnika na finansijskom tržištu. Na ovaj način, doprinosi se kako razvoju finansijskog tržišta tako i očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema. Donošenje Zakona važno xx xxxx što važeća zakonska rešenja kojima se uređuje finansijski kolateral, tj. xxxxxx hartija od vrednosti, novca i kreditnih potraživanja, nisu sistemski obuhvaćena i međusobno usklađena, nisu prilagođena savremenim tržišnim kretanjima, niti usklađena s međunarodnim standardima, te bez jasnog, prepoznatljivog i opšteprihvaćenog pravnog okvira ne pružaju potrebnu pravnu i finansijsku sigurnost. S xxx u vezi, dugi niz xxxxxx domaći i strani investitori ističu da, zbog nepostojanja odgovarajuće regulative u ovoj oblasti, nema uslova za intenzivniji razvoj repo tržišta, tržišta finansijskih derivata i drugih vanberzanskih segmenata s domaćim i stranim elementom. Pošto ove transakcije do xxxx nisu bile svrstane pod međunarodno prepoznatljivi pravni okvir, tretirane xx xxx rizičnije, a samim xxx xx bile i skuplje za domaća lica, xxxx xx pozicija u pregovorima sa stranim partnerima zato bila nepovoljnija. Negativni efekti ovih činilaca prenose se na finansiranje realnog sektora u smislu njegovog smanjenog obima, skupljih sredstava i slabije diversifikovnih rizika. Xxxx xx reč o zalozi na hartijama od vrednosti, Zakon o obligacionim odnosima sadrži odredbe o zalozi materijalizovanih hartija od vrednosti, a u praksi se, prema Zakonu o tržištu kapitala, izdaju dematerijalizovane hartije od vrednosti (elektronski zapisi), koje se registruju i vode na računima u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar). Zbog nedostatka odgovarajuće zakonske regulative, upis i aktiviranje zaloge finansijskih instrumenata su podregulisani, odnosno bliže su uređeni aktima Centralnog registra. Polazeći od navedenog, ciljevi zakona su višestruki: – ostvarivanje i unapređivanje pravne sigurnosti i efikasnosti u izvršavanju obaveza na finansijskom tržištu utvrđivanjem jasnih pravila za ugovaranje, evidentiranje i realizaciju kolaterala, bez administrativnih procedura i sprovođenja dugotrajnog sudskog ili administrativnog postupka; – smanjenje kreditnog rizika učesnika na finansijskom tržištu, posebno uz mogućnost ugovaranja netiranja po osnovu prevremenog dospeća ili prestanka međusobnih potraživanja i obaveza ugovornih strana (close-out netting); – standardizacija finansijskih okvirnih ugovora, sa institutom netiranja, koja doprinosi i smanjenju sistemskog rizika, a te performanse dalje – poboljšanju kreditnog rejtinga, ne samo na nivou učesnika na finansijskom tržištu, već i na nivou države; – xxxx xxxxxx zaštite potraživanja Narodne banke Srbije u sprovođenju monetarnih operacija – repo transakcija kupovine/prodaje hartija od vrednosti, deviznih svop transakcija i odobravanja kredita bankama na bazi zaloge hartija od vrednosti i drugog finansijskog kolaterala; – xxxx xxxxxx zaštite potraživanja Republike Srbije u poslovima upravljanja javnim dugom na finansijskom tržištu, kao što je ugovaranje finansijskih derivata za zaštitu od deviznih rizika; – xxxx xxxxxx pravne sigurnosti za strane investitore i kreditore u poslovanju s domaćim finansijskim institucijama, uz istovremeno bolju poziciju ovih rezidenata u pregovorima sa stranim partnerima i pristup povoljnijim izvorima finansiranja; – implementacija savremenih tržišnih rešenja, kao što je mogućnost da primalac obezbeđenja (poverilac) raspolaže kolateralom, umesto da sredstva obezbeđenja budu blokirana, što doprinosi većoj likvidnosti tržišta, odnosno intenzivnijem sekundarnom prometu finansijskih instrumenata; – unapređenje tržišta kolateralizovanih pozajmica, odnosno repo poslova i poslova s finansijskim derivatima radi zaštite od deviznog i drugih vrsta tržišnih xxxxxx, xxx i drugih kvalifikovanih OTS ugovora. Zakonom se posebno uređuju sledeća pitanja: – ugovori o finansijskom obezbeđenju, kojima se, radi obezbeđenja izvršenja određene finansijske obaveze učesnika na finansijskom tržištu, pod uslovima utvrđenim Zakonom, ustanovljava založno pravo ili prenosi sredstvo obezbeđenja (prenosi pravo svojine), kao što su repo ugovori; – subjekti ugovora o finansijskom obezbeđenju: kvalifikovani učesnici na finansijskom tržištu, uključujući Republiku Srbiju, Narodnu banku Srbije, banke i xxxxx xxxx iz finansijskog sektora, kao i Evropska unija, Evropska centralna banka i druge finansijske institucije koje posluju u skladu s propisima Evropske unije, pri čemu nije predviđeno da ugovorna strana bude i drugi subjekt – pravno i fizičko lice, jer je procenjeno da u ovoj xxxx xxx nedovoljno razvijenog domaćeg finansijskog tržišta ne bi bilo celishodno omogućiti ulazak ovih drugih lica, slabije ekonomske snage i manje finansijski edukovanih, u predviđene finansijske transakcije (xxxx xx iskorišćena i opcija isključenja navedenih lica iz primene nacionalnog zakonodavsta o finansijskim kolateralima data u direktivi o finansijskim kolateralima – Directive on financial collateral arrangements1 – u daljem tekstu: Direktiva); – sredstva obezbeđenja: novčana sredstva, finansijski instrumenti i kreditna potraživanja – kolateral koji je podoban tržišni materijal; – davanje sredstva obezbeđenja poveriocu, čime se obezbeđuju veća pravna sigurnost i zaštita poverilaca; – mogućnost korišćenja založenih sredstava obezbeđenja i raspolaganja xxx sredstvima, čime se podstiče likvidnost tržišta; – efikasna realizacija sredstava obezbeđenja – vansudskim putem, po tržišnim principima, uz mogućnost netiranja, ali i prisvajanja tog sredstva, odnosno sticanja prava svojine na xxx sredstvu (ako xx xxxx ugovoreno) – što je značajna zakonska novina; – primena close-out netting instituta na ugovore o finansijskom obezbeđenju i druge kvalifikovane finansijske ugovore, kao što su ugovor o finansijskim derivatima, ugovor o kupovini/prodaji hartija od vrednosti i drugi ugovori utvrđeni xx xxxxx koju objavljuje Narodna banka Srbije; – zaštita ugovora od posledica stečaja, odnosno ostvarivanje prava iz ugovora o finansijskom obezbeđenju nezavisno od postupka stečaja, likvidacije i mera reorganizacije prema davaocu/primaocu obezbeđenja, čime se stvaraju pretpostavke za smanjenje kreditnog rizika; 1 Directive 2002/47/EC, 2009/44/ EC i 2014/59/EU – nadzor nad primenom odredaba Zakona koji vrše nadležne institucije – Narodna banka Srbije, Komisija za hartije od vrednosti i drugi nadležni organi shodno njihovim ovlašćenima uređenim posebnim zakonima; – kaznene odredbe za pojedine radnje izvršene suprotno odredbama Zakona; – završna odredba, kojom je propisan početak primene Zakona – 1. januar 2019. godine. Pošto je u evropskom pravu materija finansijskog kolaterala uređena Direktivom, Zakonom je izvršeno usklađivanje sa ovom pravnom tekovinom Evropske unije. Istovremeno, radi obezbeđenja pretpostavki za xxxxx razvoj tržišta i konkurentniju poziciju domaćih institucija, težilo se primerenom usvajanju rešenja najbolje tržišne prakse u oblasti kolaterala i vanberzanskih ugovora, na osnovu Principa za sprovođenje close-out netting-a2 i modela okvirnih ugovora svetski priznatih međunarodnih samoregulatornih institucija, kao što su International Swaps and Derivatives Association (ISDA)3 i Evropska bankarska federacija (EBF).4

RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Osnovni cilj 1. Problemi koje xxxxx xxxxx da reši Zakonom o vodama („Službeni glasnik RS”, br. 30/10, 93/12 i 101/16), sistemskim zakonom u oblasti upravljanja vodama, uređuje se pravni status voda, integralno upravljanje vodama, upravljanje vodnim objektima i vodnim zemljištem, izvori i način finansiranja vodne delatnosti, nadzor nad sprovođenjem tog zakona, xxx x xxxxx pitanja značajna za upravljanje vodama. Donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama („Službeni glasnik RS”, broj 101/16) izvršeno je usaglašavanje Zakona o vodama sa pozitivnim propisima koji su doneti posle stupanja na snagu tog zakona, otklonjeni su nedostaci uočeni u toku primene tog zakona, izvršena xx xxxxx podela nadležnosti između organa nadležnih za sprovođenje tog zakona, a takođe je, s obzirom da xxx xxxxx nije usaglašen sa propisima EU u oblasti voda, nastavljeno njegovo dalje usaglašavanje sa direktivama EU u oblasti voda. Od donošenja Zakona o finansijskom obezbeđenju izmenama i dopunama Zakona o vodama (u daljem tekstu: Zakon„Službeni glasnik RS”, broj 101/16) jeste uspostavljanje savremenog, jasnog, jedinstvenog i efikasnog pravnog okvira za ugovaranje i realizaciju kolaterala za izvršavanje obaveza učesnika na finansijskom tržištu. Na ovaj način, doprinosi se kako razvoju finansijskog tržišta tako i očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema. Donošenje Zakona važno proteklo xx xxxx od godinu xxxx što važeća zakonska je dovoljan period vremena da se kroz primenu rešenja kojima iz tog zakona sagleda da xx xxxxx, u cilju unapređenja, pojedina rešenja predviđena xxx zakonom izmeniti ili predvideti nova rešenja. Nakon analize odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama u pogledu kojih xx xxxx zahteva za davanje mišljenja, odnosno podnetih inicijativa za izmenu istih, uočeno je da je potrebno da se uređuje finansijski kolateralotklone nedostaci uočeni u dosadašnjoj primeni tog zakona preciziranjem pojedinih odredaba koje stvaraju teškoće u primeni zakona i poboljšanjem postojećih zakonskih rešenja u xxxx xxxx se odnosi na davanje u zakup vodnog zemljišta na teritoriji grada Beograda za postavljanje plutajućih objekata i na drugačije uređivanje raspodele xxxxxxx ostvarenih od ustanovljavanja prava stvarne službenosti na vodnom zemljištu i vodnom objektu u javnoj svojini, tj. xxxxxx hartija od vrednostiodnosno xxxxxxx xx davanja u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini, novca osim xxxxxxx xx davanja u zakup vodnog zemljišta za postavljanje plutajućih objekata na teritoriji grada Beograda, kao i kreditnih potraživanja, nisu sistemski obuhvaćena i međusobno usklađena, nisu prilagođena savremenim tržišnim kretanjima, niti usklađena s međunarodnim standardima, te bez jasnog, prepoznatljivog i opšteprihvaćenog pravnog okvira ne pružaju potrebnu pravnu i finansijsku sigurnost. S xxx u vezi, dugi niz xxxxxx domaći i strani investitori ističu da, zbog nepostojanja odgovarajuće regulative u ovoj oblasti, nema uslova za intenzivniji razvoj repo tržišta, tržišta finansijskih derivata i drugih vanberzanskih segmenata s domaćim i stranim elementom. Pošto ove transakcije do xxxx nisu bile svrstane pod međunarodno prepoznatljivi pravni okvir, tretirane xx xxx rizičnije, a samim xxx xx bile i skuplje za domaća licada se, xxxx xx pozicija u pregovorima pitanju pribavljanje vodnih uslova za izvođenje radova na državnim putevima I i II xxxx, kategorijama železničkih pruga i mostovima na njima, jasno odrede vrste radova za koje je potrebno u postupku objedinjene procedure pribaviti vodne uslove xx xxxxxx organa nadležnog za izdavanje istih za navedene objekte. Naime, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o vodama, propisano je da rešenje o davanju u zakup i ugovor o zakupu vodnog zemljišta u javnoj svojini donosi, odnosno zaključuje javno vodoprivredno preduzeće. Xxxxx, xxx zakonom, radi efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza građana i zadovoljavanja njihovih potreba, poverena su javnim vodoprivrednim preduzećima javna ovlašćenja davanja u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini za namene propisane xxx zakonom. Xxx zakonom je, takođe, propisano da su prihodi od davanja u zakup vodnog zemljišta za postavljanje plutajućih objekata ostvareni na teritoriji grada Beograda prihod budžeta grada Beograda (član 10v stav 8. Zakona). Navedeni xxxx xx izuzetak od pravila utvrđenog u stavu 6. istog člana koji propisuje da su prihodi od davanja u zakup vodnog zemljišta (osim za postavljanje plutajućih objekata) i prihodi od davanja u zakup vodnog zemljišta za postavljanje plutajućih objekata ostvareni na teritoriji Republike Srbije prihod budžeta Republike Srbije i koriste se preko Budžetskog xxxxx za vode Republike Srbije. U skladu sa stranim partnerima zato bila nepovoljnijaZakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama („Službeni glasnik RS”, br. Negativni efekti ovih činilaca prenose 73/10, 121/12, 18/15, 96/15- xx. xxxxx i 92/16), delove obale i vodnog prostora na kojima se mogu postavljati plutajući objekti određuje nadležni organ lokalne samouprave u skladu sa zakonom kojim se uređuje lokalna samouprava. Takođe, u skladu sa Zakonom o glavnom gradu („Službeni glasnik RS”, br. 129/07, 83/14 - xx. xxxxx i 101/16 - xx. xxxxx), grad Beograd, pored nadležnosti opštine i grada utvrđene Ustavom i zakonom, na finansiranje realnog sektora svojoj teritoriji, u smislu njegovog smanjenog obimaskladu sa zakonom, skupljih sredstava pored ostalog, uređuje i slabije diversifikovnih rizikaobezbeđuje uslove i način korišćenja xxxxx za postavljanje plovnih objekata na delu obale i vodenog prostora, uključujući i izdavanje odobrenja za postavljanje plovnih objekata, a vrši i nadzor nad korišćenjem xxxxx za postavljanje plovnih objekata. Xxxx xx reč davanje u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini Republike Srbije na teritoriji grada Beograda za postavljanje plutajućih objekata u vezi sa pravima grada Beograda koja proističu iz Zakona o zalozi plovidbi i lukama na hartijama od vrednosti, Zakon unutrašnjim vodama i Zakona o obligacionim odnosima sadrži odredbe o zalozi materijalizovanih hartija od vrednostiglavnom gradu, a imajući u praksi sevidu da se u skladu sa Ustavom Republike Srbije pojedina javna ovlašćenja, prema Zakonu odnosno obavljanje određenih poslova iz nadležnosti Republike Srbije, mogu samo zakonom poveriti, ovim zakonom se poverava gradu Beogradu javno ovlašćenje davanja u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini Republike Srbije za postavljanje plutajućih objekata na teritoriji grada Beograda. U skladu sa Zakonom o tržištu kapitalavodama postupak davanja u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini, izdaju dematerijalizovane hartije od vrednosti kao povereni posao, vrši javno vodoprivredno preduzeće osnovano za obavljanje vodne delatnosti na određenoj teritoriji koje upravlja vodnim zemljištem u javnoj svojini (elektronski zapisi)JVP „Srbijavode” na teritoriji Republike Srbije, koje se registruju osim teritorije AP Vojvodine i vode JVP „Vode Vojvodine” na računima u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registarteritoriji AP Vojvodine). Zbog nedostatka odgovarajuće zakonske regulativeTakođe, upis to javno vodoprivredno preduzeće osnovano za obavljanje vodne delatnosti na određenoj teritoriji zaključuje i aktiviranje zaloge finansijskih instrumenata ugovore kojima se ustanovljava pravo stvarne službenosti na vodnom zemljištu i vodnom objektu u javnoj svojini za namene navedene u članu 10đ stav 1. Zakona o vodama. Za sprovođenje kako postupka davanja u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini, tako i ustanovljavanja prava stvarne službenosti na vodnom zemljištu i vodnom objektu u javnoj svojini, potrebno je obezbediti sredstva za isplatu angažovanja veštaka radi utvrđivanja početne visine zakupnine, troškova objave oglasa, troškova poštanskih usluga, plata i ostalih primanja zaposlenih u xxx javnim vodoprivrednim preduzećima koji su podregulisani, odnosno bliže su uređeni aktima Centralnog registra. Polazeći od navedenog, ciljevi zakona su višestruki: – ostvarivanje angažovani na sprovođenju prednje navedenih postupaka i unapređivanje pravne sigurnosti i efikasnosti u izvršavanju obaveza na finansijskom tržištu utvrđivanjem jasnih pravila za ugovaranje, evidentiranje i realizaciju kolaterala, bez administrativnih procedura i sprovođenja dugotrajnog sudskog ili administrativnog postupka; – smanjenje kreditnog rizika učesnika na finansijskom tržištu, posebno uz mogućnost ugovaranja netiranja po osnovu prevremenog dospeća ili prestanka međusobnih potraživanja i obaveza ugovornih strana (close-out netting); – standardizacija finansijskih okvirnih praćenju izvršenja zaključenih ugovora, sa institutom netiranja, koja doprinosi i smanjenju sistemskog rizika, a te performanse dalje – poboljšanju kreditnog rejtinga, ne samo na nivou učesnika na finansijskom tržištu, već i na nivou države; – xxxx xxxxxx zaštite potraživanja Narodne banke Srbije u sprovođenju monetarnih operacija – repo transakcija kupovine/prodaje hartija od vrednosti, deviznih svop transakcija i odobravanja kredita bankama na bazi zaloge hartija od vrednosti i drugog finansijskog kolaterala; – xxxx xxxxxx zaštite potraživanja Republike Srbije u poslovima upravljanja javnim dugom na finansijskom tržištu, kao što je ugovaranje finansijskih derivata za zaštitu od deviznih rizika; – xxxx xxxxxx pravne sigurnosti za strane investitore i kreditore u poslovanju s domaćim finansijskim institucijama, uz istovremeno bolju poziciju ovih rezidenata u pregovorima sa stranim partnerima i pristup povoljnijim izvorima finansiranja; – implementacija savremenih tržišnih rešenja, kao što je mogućnost da primalac obezbeđenja (poverilac) raspolaže kolateralom, umesto da sredstva obezbeđenja budu blokirana, što doprinosi većoj likvidnosti tržišta, odnosno intenzivnijem sekundarnom prometu finansijskih instrumenata; – unapređenje tržišta kolateralizovanih pozajmica, odnosno repo poslova i poslova s finansijskim derivatima radi zaštite od deviznog i drugih vrsta tržišnih xxxxxx, xxx i drugih kvalifikovanih OTS ugovora. Zakonom se posebno uređuju sledeća pitanja: – ugovori o finansijskom obezbeđenju, kojima se, radi obezbeđenja izvršenja određene finansijske obaveze učesnika na finansijskom tržištu, pod uslovima utvrđenim Zakonom, ustanovljava založno pravo ili prenosi sredstvo obezbeđenja (prenosi pravo svojine), kao što su repo ugovori; – subjekti ugovora o finansijskom obezbeđenju: kvalifikovani učesnici na finansijskom tržištu, uključujući Republiku Srbiju, Narodnu banku Srbije, banke i xxxxx xxxx iz finansijskog sektora, kao i Evropska unijadrugih troškova koji nastanu u sprovođenju tih postupaka. Iz tih razloga, Evropska centralna banka a imajući u vidu i druge finansijske institucije koje posluju da se iz budžeta obezbeđuju sredstva za finansiranje poverenih poslova, to se Predlogom zakona, u skladu s propisima Evropske unijeodnosu na sadašnja zakonska rešenja, pri čemu nije predviđeno da ugovorna strana bude vrši drugačija raspodela xxxxxxx ostvarenih od ustanovljavanja prava stvarne službenosti na vodnom zemljištu i drugi subjekt – pravno i fizičko licevodnom objektu u javnoj svojini, jer je procenjeno da odnosno xxxxxxx ostvarenih od davanja u ovoj xxxx xxx nedovoljno razvijenog domaćeg finansijskog tržišta zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini, osim xxxxxxx xx davanja u zakup vodnog zemljišta za postavljanje plutajućih objekata na teritoriji grada Beograda. Zbog drugačije raspodele prednje navedenih xxxxxxx iz budžeta se ne bi bilo celishodno omogućiti ulazak ovih drugih lica, slabije ekonomske snage i manje finansijski edukovanih, finansiralo sprovođenje postupaka davanja u predviđene finansijske transakcije (xxxx xx iskorišćena i opcija isključenja navedenih lica iz primene nacionalnog zakonodavsta o finansijskim kolateralima data u direktivi o finansijskim kolateralima – Directive on financial collateral arrangements1 – u daljem tekstu: Direktiva); – sredstva obezbeđenja: novčana sredstva, finansijski instrumenti i kreditna potraživanja – kolateral koji je podoban tržišni materijal; – davanje sredstva obezbeđenja poveriocu, čime se obezbeđuju veća pravna sigurnost i zaštita poverilaca; – mogućnost korišćenja založenih sredstava obezbeđenja i raspolaganja xxx sredstvima, čime se podstiče likvidnost tržišta; – efikasna realizacija sredstava obezbeđenja – vansudskim putem, po tržišnim principima, uz mogućnost netiranja, ali i prisvajanja tog sredstva, odnosno sticanja prava svojine na xxx sredstvu (ako xx xxxx ugovoreno) – što je značajna zakonska novina; – primena close-out netting instituta na ugovore o finansijskom obezbeđenju i druge kvalifikovane finansijske ugovorezakup vodnog zemljišta, kao što su ugovor o finansijskim derivatima, ugovor o kupovini/prodaji hartija od vrednosti i drugi ugovori utvrđeni xx xxxxx koju objavljuje Narodna banka Srbije; – zaštita ugovora od posledica stečaja, odnosno ostvarivanje ustanovljavanja prava iz ugovora o finansijskom obezbeđenju nezavisno od postupka stečaja, likvidacije stvarne službenosti na vodnom zemljištu i mera reorganizacije prema davaocu/primaocu obezbeđenja, čime se stvaraju pretpostavke za smanjenje kreditnog rizika; 1 Directive 2002/47/EC, 2009/44/ EC i 2014/59/EU – nadzor nad primenom odredaba Zakona koji vrše nadležne institucije – Narodna banka Srbije, Komisija za hartije od vrednosti i drugi nadležni organi shodno njihovim ovlašćenima uređenim posebnim zakonima; – kaznene odredbe za pojedine radnje izvršene suprotno odredbama Zakona; – završna odredba, kojom je propisan početak primene Zakona – 1. januar 2019. godine. Pošto je vodnom objektu u evropskom pravu materija finansijskog kolaterala uređena Direktivom, Zakonom je izvršeno usklađivanje sa ovom pravnom tekovinom Evropske unije. Istovremeno, radi obezbeđenja pretpostavki za xxxxx razvoj tržišta i konkurentniju poziciju domaćih institucija, težilo se primerenom usvajanju rešenja najbolje tržišne prakse u oblasti kolaterala i vanberzanskih ugovora, na osnovu Principa za sprovođenje close-out netting-a2 i modela okvirnih ugovora svetski priznatih međunarodnih samoregulatornih institucija, kao što su International Swaps and Derivatives Association (ISDA)3 i Evropska bankarska federacija (EBF).4javnoj svojini.

RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Osnovni cilj donošenja Oblast predmeta od dragocenih metala do xxxx xx xxxx uređena Zakonom o kontroli predmeta od dragocenih metala („Službeni glasnik RS”, br. 36/11 i 15/16) i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona. Jedan od razloga za donošenje novog Zakona o finansijskom obezbeđenju predmetima od dragocenih metala (u daljem tekstu: ZakonPredlog zakona) jeste uspostavljanje savremenogsadržan je u potrebi usklađivanja važećeg zakona sa odredbama Zakona o inspekcijskom nadzoru („Službeni glasnik RS”, jasnogbr. 36/15, jedinstvenog 44/18 – xx. xxxxx i efikasnog pravnog okvira za ugovaranje i realizaciju kolaterala za izvršavanje obaveza učesnika na finansijskom tržištu. Na ovaj način, doprinosi se kako razvoju finansijskog tržišta tako i očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema. Donošenje Zakona važno xx xxxx što važeća zakonska rešenja kojima se uređuje finansijski kolateral, tj. xxxxxx hartija od vrednosti, novca i kreditnih potraživanja, nisu sistemski obuhvaćena i međusobno usklađena, nisu prilagođena savremenim tržišnim kretanjima, niti usklađena s međunarodnim standardima, te bez jasnog, prepoznatljivog i opšteprihvaćenog pravnog okvira ne pružaju potrebnu pravnu i finansijsku sigurnost95/18). S xxx u vezi, dugi niz xxxxxx domaći u delu Predloga zakona kojim se uređuje vršenje nadzora nad predmetima od dragocenih metala koji obuhvata i strani investitori ističu danadzor nad održavanjem propisanih uslova kod proizvođača, zbog nepostojanja odgovarajuće regulative u ovoj oblastiuvoznika i zastupnika predmeta od dragocenih metala, nema uslova predviđeno je da taj nadzor vrši Direkcija za intenzivniji razvoj repo tržišta, tržišta finansijskih derivata mere i drugih vanberzanskih segmenata s domaćim i stranim elementom. Pošto ove transakcije do xxxx nisu bile svrstane pod međunarodno prepoznatljivi pravni okvir, tretirane xx xxx rizičnije, a samim xxx xx bile i skuplje za domaća lica, xxxx xx pozicija u pregovorima sa stranim partnerima zato bila nepovoljnija. Negativni efekti ovih činilaca prenose se na finansiranje realnog sektora u smislu njegovog smanjenog obima, skupljih sredstava i slabije diversifikovnih rizika. Xxxx xx reč o zalozi na hartijama od vrednosti, Zakon o obligacionim odnosima sadrži odredbe o zalozi materijalizovanih hartija od vrednosti, a u praksi se, prema Zakonu o tržištu kapitala, izdaju dematerijalizovane hartije od vrednosti (elektronski zapisi), koje se registruju i vode na računima u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti dragocene metale (u daljem tekstu: Centralni registar). Zbog nedostatka odgovarajuće zakonske regulative, upis i aktiviranje zaloge finansijskih instrumenata su podregulisani, odnosno bliže su uređeni aktima Centralnog registra. Polazeći od navedenog, ciljevi zakona su višestruki: – ostvarivanje i unapređivanje pravne sigurnosti i efikasnosti u izvršavanju obaveza na finansijskom tržištu utvrđivanjem jasnih pravila za ugovaranje, evidentiranje i realizaciju kolaterala, bez administrativnih procedura i sprovođenja dugotrajnog sudskog ili administrativnog postupka; – smanjenje kreditnog rizika učesnika na finansijskom tržištu, posebno uz mogućnost ugovaranja netiranja po osnovu prevremenog dospeća ili prestanka međusobnih potraživanja i obaveza ugovornih strana (close-out netting); – standardizacija finansijskih okvirnih ugovora, sa institutom netiranja, koja doprinosi i smanjenju sistemskog rizika, a te performanse dalje – poboljšanju kreditnog rejtinga, ne samo na nivou učesnika na finansijskom tržištu, već i na nivou države; – xxxx xxxxxx zaštite potraživanja Narodne banke Srbije u sprovođenju monetarnih operacija – repo transakcija kupovine/prodaje hartija od vrednosti, deviznih svop transakcija i odobravanja kredita bankama na bazi zaloge hartija od vrednosti i drugog finansijskog kolaterala; – xxxx xxxxxx zaštite potraživanja Republike Srbije u poslovima upravljanja javnim dugom na finansijskom tržištu, kao što je ugovaranje finansijskih derivata za zaštitu od deviznih rizika; – xxxx xxxxxx pravne sigurnosti za strane investitore i kreditore u poslovanju s domaćim finansijskim institucijama, uz istovremeno bolju poziciju ovih rezidenata u pregovorima sa stranim partnerima i pristup povoljnijim izvorima finansiranja; – implementacija savremenih tržišnih rešenja, kao što je mogućnost da primalac obezbeđenja (poverilac) raspolaže kolateralom, umesto da sredstva obezbeđenja budu blokirana, što doprinosi većoj likvidnosti tržišta, odnosno intenzivnijem sekundarnom prometu finansijskih instrumenata; – unapređenje tržišta kolateralizovanih pozajmica, odnosno repo poslova i poslova s finansijskim derivatima radi zaštite od deviznog i drugih vrsta tržišnih xxxxxx, xxx i drugih kvalifikovanih OTS ugovora. Zakonom se posebno uređuju sledeća pitanja: – ugovori o finansijskom obezbeđenju, kojima se, radi obezbeđenja izvršenja određene finansijske obaveze učesnika na finansijskom tržištu, pod uslovima utvrđenim Zakonom, ustanovljava založno pravo ili prenosi sredstvo obezbeđenja (prenosi pravo svojineDirekcija), kao što su repo ugovori; – subjekti ugovora o finansijskom obezbeđenju: kvalifikovani učesnici na finansijskom tržištu, uključujući Republiku Srbiju, Narodnu banku Srbije, banke i xxxxx to u skladu sa propisima kojima se uređuje tržišni i inspekcijski nadzor. U pogledu uslova koje xxxx iz finansijskog sektorada ispunjava inspektor, kao i Evropska unijau pogledu posedovanja službene legitimacije inspektora, Evropska centralna banka Predlogom zakona se vrši upućivanje na zakon kojim se uređuje inspekcijski nadzor i druge finansijske institucije koje posluju s xxx u skladu s propisima Evropske unijevezi se stavlja van snage Pravilnik o obrascu i sadržini službene legitimacije lica ovlašćenog za vršenje nadzora nad predmetima od dragocenih metala („Službeni glasnik RS”, pri čemu nije predviđeno da ugovorna strana bude broj 35/13). Takođe, Predlogom zakona se vrši dalje usklađivanje sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 18/16 i drugi subjekt 98/18 – pravno autentično tumačenje). Donošenjem ovog zakona izvršava se obaveza utvrđena tačkom 48.1.1 Akcionog plana za sprovođenje preporuka iz Procene rizika za pranje novca i fizičko liceProcene rizika za finansiranje terorizma, jer koji je procenjeno da u ovoj xxxx xxx nedovoljno razvijenog domaćeg finansijskog tržišta ne bi bilo celishodno omogućiti ulazak ovih drugih licasastavni deo Zaključka Vlade („Službeni glasnik RS”, slabije ekonomske snage i manje finansijski edukovanihbroj 55/18, u predviđene finansijske transakcije (xxxx xx iskorišćena i opcija isključenja navedenih lica iz primene nacionalnog zakonodavsta o finansijskim kolateralima data u direktivi o finansijskim kolateralima – Directive on financial collateral arrangements1 od 16. jula 2018. godine – u daljem tekstu: DirektivaAP); – sredstva obezbeđenja, koja se odnosi na neophodnost preciziranja i razgraničenja nadležnosti u delu nadzora kontrole proizvodnje, prometa, otkupa i vođenja evidencije predmeta od dragocenih metala. U cilju izvršenja navedene obaveze, odnosno preciziranja nadležnosti u delu nadzora kontrole otkupa predmeta od dragocenih metala, Predlogom zakona su dorađene odredbe koje se odnose na otkup upotrebljavanih predmeta od dragocenih metala, uveden je novi pojam: novčana sredstva„otkupljivač” predmeta od dragocenih metala. Vođenje registra otkupljivača Predlogom zakona je predviđeno kao novi posao Direkcije, finansijski instrumenti a nadzor nad otkupom predmeta vrše tržišni inspektori. Naime, važećim zakonom je propisano da otkup upotrebljavanih predmeta od dragocenih metala mogu da vrše samo privredni subjekti koji su registrovani u Agenciji za privredne registre (APR) za obavljanje delatnosti proizvodnje predmeta, koji su ispunili propisane uslove i kreditna potraživanja – kolateral xxxxxx xx Direkcija izdala rešenje o znaku proizvođača predmeta od dragocenih metala, tj. proizvođači predmeta. Međutim, u praksi se pokazalo da otkup upotrebljavanih predmeta od dragocenih metala, pored zlatarskih radnji, vrše i subjekti poput menjačnica, frizerskih salona i sl, koji su takođe formalno ispunili propisane uslove i dobili od Direkcije rešenje o znaku proizvođača, a zapravo se radi o „fiktivnim proizvođačima” koji nikada nisu proizvodili, već su se samo bavili otkupom upotrebljavanih predmeta. S xxx u vezi, Predlogom zakona je predviđeno da otkup upotrebljavanih predmeta može da vrši privredni subjekt koji je podoban registrovan u APR-u i koji je registrovan u Direkciji, kao otkupljivač. Za razliku od važećeg zakona, Predlogom zakona se uspostavlja drugačiji koncept koji ne podrazumeva propisivanje uslova za subjekte koji obavljaju otkup, već je akcenat stavljen na jačanju aktivnosti nadzora nad xxx subjektima. Predlogom zakona se uvodi jasno razlikovanje i razgraničenje proizvođača od otkupljivača i u cilju rešenja problema tzv. „fiktivnih proizvođača” predmeta od dragocenih metala, uspostavlja se javni registar otkupljivača koji će da vodi Direkcija. Proizvođači će moći da vrše otkup predmeta, radi obezbeđivanja sirovine za svoj rad, ali uz uslov da se registruju kod Direkcije, kao otkupljivači. Obavezan upis u registar otkupljivača je neophodan i za one proizvođače xxxx xxxx da se bave otkupom, iz razloga što će nadzor nad proizvođačima, kao i po važećem zakonu, vršiti Direkcija, dok će nadzor nad otkupljivačima vršiti tržišni materijal; – davanje sredstva obezbeđenja poveriocuinspektori. Ovakvim rešenjem olakšaće se, s jedne strane, rad inspekcije, a xx xxxxx xxxxxx, onemogućiće se proizvođač da prilikom nadzora, npr. negira da je iskoristio svoje pravo da se bavi otkupom i da xxxxx xxx ne vodi propisanu evidenciju o otkupljenim predmetima. S xxx u vezi, novina su i odredbe u skladu xx xxxxxx se otkup može vršiti isključivo na otkupnom mestu koje xxxx biti obeleženo tablom (nalepnicom) koja sadrži podatke iz registra otkupljivača. Na ovaj način se, transparentno, na svakom otkupnom mestu, i inspekciji i licu koje xxxx xx xxxxx upotrebljavani predmet daje do znanja da je otkup u xxx objektu legalan. Novina su i odredbe kojima se propisuje obaveza otkupljivača da prilikom otkupa upotrebljavanih predmeta ili njihovih delova, licu koje prodaje predmet, izda ispravu- otkupni list o otkupu predmeta od dragocenih metala, koji sadrži propisane podatke, između ostalog, podatke o licu koje je prodalo predmet, vrsti predmeta, vrsti samog dragocenog metala, stepenu finoće, kao i o masi i vrednosti otkupljenog predmeta. Otkupljivač je u obavezi xx xxxx kopije izdatih otkupnih listova u skladu sa propisima o računovodstvu, kao i da vodi evidenciju o izvršenom prometu u skladu sa propisima kojima se uređuje evidencija prometa u trgovini. U oblasti nadzora, Predlogom zakona se vrši jasno definisanje i razgraničenje nadležnosti inspekcija, čime se obezbeđuju veća pravna sigurnost doprinosi većoj sigurnosti svih učesnika na tržištu i zaštita poverilaca; – mogućnost korišćenja založenih sredstava obezbeđenja zaštiti javnog interesa. Naime, xxxxxx xxxx se uvodi Predlogom zakona ogleda se u izmeštanju nadležnosti za vršenje nadzora nad privrednim subjektima koji obavljaju otkup predmeta od dragocenih metala (otkupljivači), xxxx xxxx xxxx vršiti Direkcija, već tržišni inspektori, uz zadržavanje nadležnosti tržišne inspekcije za vršenje nadzora nad prometom predmeta. Nadzor nad samim predmetima od dragocenih metala koji obuhvata i raspolaganja xxx sredstvimanadzor nad održavanjem propisanih uslova kod proizvođača, uvoznika ili zastupnika predmeta, kao i po važećem zakonu, ostaje u nadležnosti Direkcije. Tržišna inspekcija će nadzor obavljati u skladu sa Predlogom zakona, kao i propisima kojima se uređuje evidencija prometa u trgovini i tržišni nadzor, dok će Xxxxxxxxx obavljati nadzor u skladu sa propisima kojima se uređuje tržišni i inspekcijski nadzor. Dalje, Predlogom zakona je iz obuhvata zakona na xxxxx xxxxx isključeno investiciono zlato, definisano u smislu propisa xxxxx xx uređen porez na dodatu vrednost (PDV), s obzirom da se radi o specifičnoj vrsti štednje, odnosno novca. Takođe, budući da u periodu od 2011. godine, kada xx xxxxx važeći zakon, do danas, nije bilo interesovanja ni zahteva za ovlašćivanje xxxx xxxx bi, pored Direkcije, obavljala poslove ispitivanja i žigosanja predmeta od dragocenih metala, kao i ispitivanja dragocenih metala i njihovih legura, Predlog zakona više ne sadrži odredbe o ovlašćivanju tela za obavljanje tih poslova. Takođe, ukinuto je oročavanje znaka proizvođača koji u skladu sa važećim zakonom važi deset xxxxxx. Novinu u Predlogu zakona predstavlja i odredba o vanrednom ispitivanju finoće predmeta, čime se podstiče likvidnost tržišta; – efikasna realizacija sredstava obezbeđenja – vansudskim putemsvakom zainteresovanom licu u slučaju sumnje u xxxxxx finoće predmeta, po tržišnim principima, uz mogućnost netiranja, ali i prisvajanja tog sredstva, odnosno sticanja prava svojine na xxx sredstvu (ako xx xxxx ugovoreno) – što je značajna zakonska novina; – primena close-out netting instituta na ugovore o finansijskom obezbeđenju i druge kvalifikovane finansijske ugovoreomogućava da taj predmet ispita u Direkciji, kao što su ugovor i odredba koja se odnosi na klauzulu o finansijskim derivatimajedinstvenom tržištu, ugovor o kupovini/prodaji hartija od vrednosti i drugi ugovori utvrđeni xx xxxxx koju objavljuje Narodna banka Srbije; – zaštita ugovora od posledica stečajakoju, odnosno ostvarivanje prava iz ugovora o finansijskom obezbeđenju nezavisno od postupka stečaja, likvidacije i mera reorganizacije prema davaocu/primaocu obezbeđenja, čime se stvaraju pretpostavke za smanjenje kreditnog rizika; 1 Directive 2002/47/EC, 2009/44/ EC i 2014/59/EU – nadzor nad primenom odredaba Zakona koji vrše nadležne institucije – Narodna banka Srbije, Komisija za hartije od vrednosti i drugi nadležni organi shodno njihovim ovlašćenima uređenim posebnim zakonima; – kaznene odredbe za pojedine radnje izvršene suprotno odredbama Zakona; – završna odredba, kojom je propisan početak primene Zakona – 1. januar 2019. godine. Pošto je u evropskom pravu materija finansijskog kolaterala uređena Direktivom, Zakonom je izvršeno usklađivanje sa ovom pravnom tekovinom zbog zahteva pristupanja Evropske unije, treba da sadrže svi neharmonizovani tehnički propisi u Republici Srbiji. IstovremenoPredlogom zakona unapređena je terminologija u ovoj oblasti. Budući da je reč o tehničkom propisu, radi obezbeđenja pretpostavki za xxxxx razvoj tržišta i konkurentniju poziciju domaćih institucijaPredlog zakona u svom nazivu više ne sadrži reč „kontrola” predmeta od dragocenih metala. Neki pojmovi su preciznije definisani (predmet od dragocenog metala), težilo se primerenom usvajanju rešenja najbolje tržišne prakse u oblasti kolaterala i vanberzanskih ugovorapojam „privredni subjekt” usklađen je sa Zakonom o privrednim društvima, na osnovu Principa za sprovođenje close-out netting-a2 i modela okvirnih ugovora svetski priznatih međunarodnih samoregulatornih institucijaa pojmovi iz važećeg zakona „poluproizvod, kao što poluga, odlivci, granule” dodatno su International Swaps and Derivatives Association (ISDA)3 i Evropska bankarska federacija (EBF).4usklađeni sa naimenovanjem robe iz Carinske tarife.

RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Zakon o spoljnoj trgovini naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene ("Službeni list SCG", br. 7/05 i 8/05 - ispravka), xxxxx xx početkom 2005. godine, a njegova primena počela je 31. xxxxx iste godine. Navedenim zakonom je nadležnost spoljnotrgovinskog prometa naoružanjem i vojnom opremom po prvi put prešla sa vojnih na civilne strukture. Pored toga, domaće zakonodavstvo je, takođe po prvi put, u skladu sa regulativom (EC) br. 1334/2000, propisalo izvozno uvoznu kontrolu proizvoda i tehnologija dvostruke namene. U vreme donošenja, pomenuti zakon i prateći propisi u oblasti kontrole izvoza i uvoza kontrolisane robe bili su u potpunosti usaglašeni sa pravilima ponašanja u EU i međunarodnim standardima u ovoj oblasti. Osnovni cilj donošenja Zakona o finansijskom obezbeđenju razlozi za donošenje novog zakona u ovoj oblasti su usklađivanje našeg zakonodavstva sa novim pravilima i procedurama EU, kao i primena međunarodnih sporazuma, konvencija i režima, koje je naša zemlja prihvatila, ili koje namerava da prihvati (u daljem tekstu: Zakon) jeste uspostavljanje savremenogVasenarski aranžman, jasnogGrupa nuklearnih snabdevača, jedinstvenog Australijska grupa, Xxxxxx komitet i efikasnog Režim kontrole raketne tehnologije), kao i neophodnost stvaranja pravnog okvira za ugovaranje obezbeđenje čvršćeg sistema kontrole u ovoj oblasti i realizaciju kolaterala za izvršavanje obaveza učesnika eliminisanje mogućih neželjenih izvoza i trgovine ovom robom. Pored toga, Xxxxx xxxx je snazi xxxxx xx 2005. godine i odnosio se na finansijskom tržištu. Na ovaj način, doprinosi se kako razvoju finansijskog tržišta tako Državnu zajednicu Srbija i očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema. Donošenje Zakona važno Crna Gora koja xx xxxx što važeća zakonska rešenja kojima se uređuje finansijski kolateral, tjpostojala. xxxxxx hartija od vrednosti, novca U međuvremenu su sve zemlje u regionu (uključujući i kreditnih potraživanja, nisu sistemski obuhvaćena i međusobno usklađena, nisu prilagođena savremenim tržišnim kretanjima, niti usklađena s međunarodnim standardima, te bez jasnog, prepoznatljivog i opšteprihvaćenog pravnog okvira ne pružaju potrebnu pravnu i finansijsku sigurnost. S xxx u vezi, dugi niz xxxxxx domaći i strani investitori ističu da, zbog nepostojanja odgovarajuće regulative Crnu Goru) donele nacionalne zakone u ovoj oblasti, nema uslova za intenzivniji razvoj repo tržištapa bi to trebalo da učini i Republika Srbija. U predlaganju ovog Predloga preovladalo je mišljenje da se umesto jednog zakona koji bi regulisao spoljnu trgovinu naoružanjem, tržišta finansijskih derivata vojnom opremom i drugih vanberzanskih segmenata s domaćim robom dvostruke namene, predlože dva odvojena zakona, čime bi se materija izvoza i stranim elementom. Pošto ove transakcije do xxxx nisu bile svrstane pod međunarodno prepoznatljivi pravni okvir, tretirane xx xxx rizičnijeuvoza naoružanja i vojne opreme uredila jednim zakonom, a samim xxx xx bile materija izvoza i skuplje uvoza robe dvostruke namene drugim, što su već učinile pojedine zemlje u Regionu, a druge su u toku priprema tekstova, polazeći od propisa Evropske unije. Ovim Predlogom zakona unaprediće se normativne pretpostavke za domaća licaispunjenje osnovnog cilja - uspostavljanje kontrole i nadzora u oblasti izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme radi ostvarivanja i zaštite odbrambenih, xxxx xx pozicija bezbednosnih i spoljnopolitičkih interesa Republike Srbije, njenog međunarodnog kredibiliteta, kao i obezbeđenje poštovanja međunarodnih obaveza koje je preuzela naša zemlja. Donošenje novog zakona će doprineti jačanju mehanizama zaštite u pregovorima sa stranim partnerima zato bila nepovoljnijaizvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći, transporta i tranzita, te ograničiti mogućnost neovlašćenih krajnjih korisnika da dođu do nezakonito izvezenih roba/tehnologija i unaprediti sistem unutrašnje sigurnosti privrednih subjekata koji obavljaju poslove izvoza, uvoza, brokerskih usluga i tehničke pomoći u oblasti naoružanja i vojne opreme. Negativni efekti ovih činilaca prenose se na finansiranje realnog sektora Tekst Predloga zakona je podeljen u smislu njegovog smanjenog obima, skupljih sredstava i slabije diversifikovnih rizika. Xxxx xx reč o zalozi na hartijama od vrednosti, Zakon o obligacionim odnosima xxxxx delova: Prvi deo sadrži uvodne odredbe; Drugi deo sadrži odredbe o zalozi materijalizovanih hartija od vrednosti, a u praksi se, prema Zakonu uslovima za vršenje izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme i pružanje brokerskih usluga i tehničke pomoći; Xxxxx xxx sadrži odredbe o tržištu kapitala, izdaju dematerijalizovane hartije od vrednosti (elektronski zapisi), koje se registruju dozvoli; Četvrti deo sadrži odredbe o transportu i vode na računima u Centralnom registru, depou tranzitu NVO; Peti deo sadrži odredbe o nadzoru; Xxxxx xxx sadrži kaznene odredbe; Sedmi deo sadrži prelazne i kliringu hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar). Zbog nedostatka odgovarajuće zakonske regulative, upis i aktiviranje zaloge finansijskih instrumenata su podregulisani, odnosno bliže su uređeni aktima Centralnog registra. Polazeći od navedenog, ciljevi zakona su višestruki: – ostvarivanje i unapređivanje pravne sigurnosti i efikasnosti u izvršavanju obaveza na finansijskom tržištu utvrđivanjem jasnih pravila za ugovaranje, evidentiranje i realizaciju kolaterala, bez administrativnih procedura i sprovođenja dugotrajnog sudskog ili administrativnog postupka; – smanjenje kreditnog rizika učesnika na finansijskom tržištu, posebno uz mogućnost ugovaranja netiranja po osnovu prevremenog dospeća ili prestanka međusobnih potraživanja i obaveza ugovornih strana (close-out netting); – standardizacija finansijskih okvirnih ugovora, sa institutom netiranja, koja doprinosi i smanjenju sistemskog rizika, a te performanse dalje – poboljšanju kreditnog rejtinga, ne samo na nivou učesnika na finansijskom tržištu, već i na nivou države; – xxxx xxxxxx zaštite potraživanja Narodne banke Srbije u sprovođenju monetarnih operacija – repo transakcija kupovine/prodaje hartija od vrednosti, deviznih svop transakcija i odobravanja kredita bankama na bazi zaloge hartija od vrednosti i drugog finansijskog kolaterala; – xxxx xxxxxx zaštite potraživanja Republike Srbije u poslovima upravljanja javnim dugom na finansijskom tržištu, kao što je ugovaranje finansijskih derivata za zaštitu od deviznih rizika; – xxxx xxxxxx pravne sigurnosti za strane investitore i kreditore u poslovanju s domaćim finansijskim institucijama, uz istovremeno bolju poziciju ovih rezidenata u pregovorima sa stranim partnerima i pristup povoljnijim izvorima finansiranja; – implementacija savremenih tržišnih rešenja, kao što je mogućnost da primalac obezbeđenja (poverilac) raspolaže kolateralom, umesto da sredstva obezbeđenja budu blokirana, što doprinosi većoj likvidnosti tržišta, odnosno intenzivnijem sekundarnom prometu finansijskih instrumenata; – unapređenje tržišta kolateralizovanih pozajmica, odnosno repo poslova i poslova s finansijskim derivatima radi zaštite od deviznog i drugih vrsta tržišnih xxxxxx, xxx i drugih kvalifikovanih OTS ugovora. Zakonom se posebno uređuju sledeća pitanja: – ugovori o finansijskom obezbeđenju, kojima se, radi obezbeđenja izvršenja određene finansijske obaveze učesnika na finansijskom tržištu, pod uslovima utvrđenim Zakonom, ustanovljava založno pravo ili prenosi sredstvo obezbeđenja (prenosi pravo svojine), kao što su repo ugovori; – subjekti ugovora o finansijskom obezbeđenju: kvalifikovani učesnici na finansijskom tržištu, uključujući Republiku Srbiju, Narodnu banku Srbije, banke i xxxxx xxxx iz finansijskog sektora, kao i Evropska unija, Evropska centralna banka i druge finansijske institucije koje posluju u skladu s propisima Evropske unije, pri čemu nije predviđeno da ugovorna strana bude i drugi subjekt – pravno i fizičko lice, jer je procenjeno da u ovoj xxxx xxx nedovoljno razvijenog domaćeg finansijskog tržišta ne bi bilo celishodno omogućiti ulazak ovih drugih lica, slabije ekonomske snage i manje finansijski edukovanih, u predviđene finansijske transakcije (xxxx xx iskorišćena i opcija isključenja navedenih lica iz primene nacionalnog zakonodavsta o finansijskim kolateralima data u direktivi o finansijskim kolateralima – Directive on financial collateral arrangements1 – u daljem tekstu: Direktiva); – sredstva obezbeđenja: novčana sredstva, finansijski instrumenti i kreditna potraživanja – kolateral koji je podoban tržišni materijal; – davanje sredstva obezbeđenja poveriocu, čime se obezbeđuju veća pravna sigurnost i zaštita poverilaca; – mogućnost korišćenja založenih sredstava obezbeđenja i raspolaganja xxx sredstvima, čime se podstiče likvidnost tržišta; – efikasna realizacija sredstava obezbeđenja – vansudskim putem, po tržišnim principima, uz mogućnost netiranja, ali i prisvajanja tog sredstva, odnosno sticanja prava svojine na xxx sredstvu (ako xx xxxx ugovoreno) – što je značajna zakonska novina; – primena close-out netting instituta na ugovore o finansijskom obezbeđenju i druge kvalifikovane finansijske ugovore, kao što su ugovor o finansijskim derivatima, ugovor o kupovini/prodaji hartija od vrednosti i drugi ugovori utvrđeni xx xxxxx koju objavljuje Narodna banka Srbije; – zaštita ugovora od posledica stečaja, odnosno ostvarivanje prava iz ugovora o finansijskom obezbeđenju nezavisno od postupka stečaja, likvidacije i mera reorganizacije prema davaocu/primaocu obezbeđenja, čime se stvaraju pretpostavke za smanjenje kreditnog rizika; 1 Directive 2002/47/EC, 2009/44/ EC i 2014/59/EU – nadzor nad primenom odredaba Zakona koji vrše nadležne institucije – Narodna banka Srbije, Komisija za hartije od vrednosti i drugi nadležni organi shodno njihovim ovlašćenima uređenim posebnim zakonima; – kaznene odredbe za pojedine radnje izvršene suprotno odredbama Zakona; – završna odredba, kojom je propisan početak primene Zakona – 1. januar 2019. godine. Pošto je u evropskom pravu materija finansijskog kolaterala uređena Direktivom, Zakonom je izvršeno usklađivanje sa ovom pravnom tekovinom Evropske unije. Istovremeno, radi obezbeđenja pretpostavki za xxxxx razvoj tržišta i konkurentniju poziciju domaćih institucija, težilo se primerenom usvajanju rešenja najbolje tržišne prakse u oblasti kolaterala i vanberzanskih ugovora, na osnovu Principa za sprovođenje close-out netting-a2 i modela okvirnih ugovora svetski priznatih međunarodnih samoregulatornih institucija, kao što su International Swaps and Derivatives Association (ISDA)3 i Evropska bankarska federacija (EBF).4završne odredbe.

RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Osnovni cilj donošenja Zakona Materija držanja i nošenja oružja u Republici Srbiji uređena je Zakonom o finansijskom obezbeđenju (oružju i municiji iz 1992. godine. Ovaj zakon nije usklađen sa propisima i načelima prihvaćenim u daljem tekstu: Zakon) jeste uspostavljanje savremenogzemljama Evropske unije. Osim toga, jasnogdruštvene prilike su se značajno promenile u proteklih 20 xxxxxx, jedinstvenog tako da on više ne odražava stvarne potrebe u kontroli civilnog posedovanja oružja. Problem oružja u Republici Srbiji pojavio se tokom devedesetih xxxxxx xxx posledica tadašnjeg ratnog okruženja koje je oružje učinilo xxxx dostupnim, a atmosfera opšte nesigurnosti uticala je da ga veliki broj građana nabavi radi lične zaštite. Istovremeno sa porastom broja oružja u legalnom posedu, xxxxx xx i efikasnog pravnog okvira količina ilegalno posedovanog oružja, koja se procenjuje između 200.000 i 900.000 komada. Ove činjenice predstavljaju smetnju za ugovaranje stvaranje bezbednog okruženja, pospešuju kriminal i realizaciju kolaterala za izvršavanje obaveza učesnika negativno utiču na finansijskom tržištuopšti društveni razvoj. Na ovaj način, doprinosi se kako razvoju finansijskog tržišta tako i očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema. Donošenje Zakona važno U poslednjih pet xxxxxx zabeleženo xx xxxx tragičnih incidenata u xxxxxx xx korišćeno oružje, od kojih posebno treba istaći višestruko ubistvo u mestu Jabukovac xxxx xx 9 xxxxx izgubilo život, a xxx xxxxx ranjeno. Izvršilac ovog zločina je legalno posedovao oružje uprkos činjenici da je duševni bolesnik, što važeća zakonska rešenja kojima po važećem zakonu nije izričito navedeno kao razlog za oduzimanje oružja. Republika Srbija pristupila je Programu akcije UN za sprečavanje, suzbijanje i iskorenjivanje nedozvoljene trgovine oružjem kao i Protokolu UN o vatrenom oružju, što je stvorilo određene međunarodne obaveze u pogledu sprovođenja mera kontrole vatrenog oružja i periodičnog izveštavanja o postignutim rezultatima. Važeći zakon ne daje zadovoljavajući okvir za potpuno ispunjavanje ovih obaveza. Strateško opredeljenje za evropske integracije, nužno podrazumeva i usklađivanje svih relevantnih propisa sa pravom EU u koje xxxxx i pravna regulativa držanja i nošenja oružja. Strategijom kontrole streljačkog i lakog oružja u Republici Srbiji za period 2010-2015. xxxxxx, u cilju 8. izričito je predviđeno usklađivanje domaćih sa propisima EU. Ključni dokumenti na nivou EU koji regulišu ova pitanja su Šengenski ugovor (glava 7) i direktive Saveta Evrope 477/91 i 51/08. Ovim direktivama propisani su uslovi za nabavljanje, posedovanje, promet i prenošenje oružja xx xxxxxx nedržavnih subjekata. One postavljaju minimum uslova, a nacionalnim zakonodavstvima ostavlja mogućnost da propišu strožije norme, što je u Predlogu zakona o oružju i municiji i učinjeno. Sve odredbe u skladu su sa navedenim direktivama. Donošenjem ovog zakona trebalo bi da budu ostvarena dva cilja. Prvi je da omogući efikasnu kontrolu posedovanja i prometa oružja, čime će se uređuje finansijski kolateralsprečiti njegove zloupotrebe i poboljšati bezbednost građana Republike Srbije. Drugi je da legalnim i savesnim vlasnicima oružja omogući da ga nesmetano poseduju i koriste u zakonom dozvoljene svrhe lova, tjsporta, kolekcionarstva i samoodbrane. xxxxxx hartija od vrednosti, novca i kreditnih potraživanja, nisu sistemski obuhvaćena i međusobno usklađena, nisu prilagođena savremenim tržišnim kretanjima, niti usklađena s međunarodnim standardima, te bez jasnog, prepoznatljivog i opšteprihvaćenog pravnog okvira ne pružaju potrebnu pravnu i finansijsku sigurnost. S xxx u vezi, dugi niz xxxxxx domaći i strani investitori ističu da, zbog nepostojanja odgovarajuće regulative u ovoj oblasti, nema Prvi cilj postiže se pooštravanjem uslova za intenzivniji razvoj repo tržištaposedovanje oružja. Osim onih koji su postojali u ranijem zakonu (neosuđivanost za određena krivična dela, tržišta finansijskih derivata prekršajna nekažnjavanost za određene prekršaje, punoletstvo i drugih vanberzanskih segmenata s domaćim poslovna sposobnost, obuka u rukovanju oružjem) uvedena su i stranim elementom. Pošto ove transakcije do xxxx nisu bile svrstane pod međunarodno prepoznatljivi pravni okvir, tretirane xx xxx rizičnije, a samim xxx xx bile i skuplje za domaća lica, dva nova: zdravstvena sposobnost (xxxx xx pozicija u pregovorima sa stranim partnerima zato bila nepovoljnijaranije postojala kao mogućnost i to samo prilikom nabavljanja oružja, ne i ako ga neko već poseduje) i opravdan razlog (što ranije nije postojalo). Negativni efekti ovih činilaca prenose se na finansiranje realnog sektora u smislu njegovog smanjenog obima, skupljih sredstava Ovi uslovi propisani su i slabije diversifikovnih rizikačlanom 83. Xxxx xx reč o zalozi na hartijama od vrednosti, Zakon o obligacionim odnosima sadrži odredbe o zalozi materijalizovanih hartija od vrednostiŠengenskog ugovora, a u praksi seskladu su sa Direktivom 477/91. Osim navedenog, prema Zakonu o tržištu kapitalapoliciji je ostavljena mogućnost da, izdaju dematerijalizovane hartije od vrednosti po diskrecionoj oceni, zabrani posedovanje oružja kada osnovano proceni da bi ga vlasnik mogao zloupotrebiti (elektronski zapisi), koje se registruju i vode na računima u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registarčlan 11. stav 1. xxxxx 6. Predloga zakona). Zbog nedostatka odgovarajuće zakonske regulativeTakođe, upis xxxxx xxxxxx koju ovaj zakon predviđa je i aktiviranje zaloge finansijskih instrumenata su podregulisani, odnosno bliže su uređeni aktima Centralnog registra. Polazeći od navedenog, ciljevi zakona su višestruki: – ostvarivanje i unapređivanje pravne sigurnosti i efikasnosti u izvršavanju obaveza na finansijskom tržištu utvrđivanjem jasnih pravila za ugovaranje, evidentiranje i realizaciju kolaterala, bez administrativnih procedura i sprovođenja dugotrajnog sudskog ili administrativnog postupka; – smanjenje kreditnog rizika učesnika na finansijskom tržištu, posebno uz mogućnost ugovaranja netiranja po osnovu prevremenog dospeća ili prestanka međusobnih potraživanja i obaveza ugovornih strana (close-out netting); – standardizacija finansijskih okvirnih ugovora, sa institutom netiranja, koja doprinosi i smanjenju sistemskog rizika, a te performanse dalje – poboljšanju kreditnog rejtinga, ne samo na nivou učesnika na finansijskom tržištu, već i na nivou države; – xxxx xxxxxx zaštite potraživanja Narodne banke Srbije u sprovođenju monetarnih operacija – repo transakcija kupovine/prodaje hartija od vrednosti, deviznih svop transakcija i odobravanja kredita bankama na bazi zaloge hartija od vrednosti i drugog finansijskog kolaterala; – xxxx xxxxxx zaštite potraživanja Republike Srbije u poslovima upravljanja javnim dugom na finansijskom tržištuizdavanje oružnog lista, kao što je ugovaranje finansijskih derivata biometrijskog dokumenta. Ovaj predlog predviđa i strožije kažnjavanje za zaštitu od deviznih rizika; – xxxx xxxxxx pravne sigurnosti za strane investitore zluopotrebe i kreditore u poslovanju s domaćim finansijskim institucijama, uz istovremeno bolju poziciju ovih rezidenata u pregovorima sa stranim partnerima i pristup povoljnijim izvorima finansiranja; – implementacija savremenih tržišnih rešenja, kao što je mogućnost da primalac obezbeđenja (poverilac) raspolaže kolateralom, umesto da sredstva obezbeđenja budu blokirana, što doprinosi većoj likvidnosti tržišta, odnosno intenzivnijem sekundarnom prometu finansijskih instrumenata; – unapređenje tržišta kolateralizovanih pozajmica, odnosno repo poslova i poslova s finansijskim derivatima radi zaštite od deviznog i drugih vrsta tržišnih xxxxxx, xxx i drugih kvalifikovanih OTS ugovoranesavestan odnos prema oružju. Zakonom se posebno uređuju sledeća pitanja: – ugovori o finansijskom obezbeđenju, kojima se, radi obezbeđenja izvršenja određene finansijske obaveze učesnika na finansijskom tržištu, pod uslovima utvrđenim Zakonom, ustanovljava založno pravo ili prenosi sredstvo obezbeđenja (prenosi pravo svojine), kao što Za svako propuštanje radnji koje su repo ugovori; – subjekti ugovora o finansijskom obezbeđenju: kvalifikovani učesnici na finansijskom tržištu, uključujući Republiku Srbiju, Narodnu banku Srbije, banke i xxxxx xxxx iz finansijskog sektorapredviđene odredbama ovog zakona, kao i Evropska unijaza neispunjavanje uslova propisanih ovim zakonom predviđene su prekršajne kazne, Evropska centralna banka kao i druge finansijske institucije zaštitna mera oduzimanja predmeta, odnosno oružja i municije. Pojedinim odredbama predviđena je i zabrana obavljanja delatnosti pravnim licima i preduzetnicima xxxxxx xx xx xxxxxx nadležnog organa odobreno bavljenje prometom oružja i municije, popravaljanje i prepravljanje oružja i obuka u rukovanju vatrenim oružjem u slučajevima kada prestanu da ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom. Predlogom je sužena mogućnost davanja oružja na poslugu u odnosu na ranije rešenje time što se traži xx xxxxxxx oružja bude prisutan tokom trajanja posluge. Ukupno gledano ovim predlogom povećana je odgovornost vlasnika za oružje koje posluju poseduju. Drugi cilj postiže se kroz davanje povlašćenog statusa registrovanim sportskim strelcima i kolekcionarima. Ovo se ogleda u skladu s propisima Evropske unijeoslobađanju od obuke (član 13. stav 4) i davanju mogućnosti spravljanja municije članovima streljačkih i lovačkih organizacija (član 21) i olakšavanja nabavke oružja i municije kolekcionarima (član 18). Ukinuto je, pri čemu za sve vlasnike oružja, ograničenje količine municije koja se može nabaviti. Kategorizacija i vrste oružja usklađeni su sa Direktivom 477/91, što ranije nije predviđeno bio slučaj. Uvodi se nova klasa oružja „onesposobljeno” koju poznaje i direktiva. Ovim se praktično omogućava građanima da ugovorna strana bude i drugi subjekt – pravno i fizičko lice, jer je procenjeno da u ovoj xxxx xxx nedovoljno razvijenog domaćeg finansijskog tržišta ne bi bilo celishodno omogućiti ulazak ovih drugih licasuvenir određene komade oružja koji za njih imaju afekcionu vrednost, slabije ekonomske snage bez obaveze ispunjenja uslova iz člana 11. Predlog zakona o oružju i manje finansijski edukovanihmuniciji je izrađen nakon održanih javnih rasprava, u predviđene finansijske transakcije (xxxx i razmotrenih komentara i sugestija koje su dostavljene xx iskorišćena xxxxxx Evropske komisije i opcija isključenja navedenih lica iz primene nacionalnog zakonodavsta o finansijskim kolateralima data u direktivi o finansijskim kolateralima – Directive on financial collateral arrangements1 – u daljem tekstu: Direktiva); – sredstva obezbeđenja: novčana sredstva, finansijski instrumenti i kreditna potraživanja – kolateral koji je podoban tržišni materijal; – davanje sredstva obezbeđenja poveriocu, čime se obezbeđuju veća pravna sigurnost i zaštita poverilaca; – mogućnost korišćenja založenih sredstava obezbeđenja i raspolaganja xxx sredstvima, čime se podstiče likvidnost tržišta; – efikasna realizacija sredstava obezbeđenja – vansudskim putem, po tržišnim principima, uz mogućnost netiranja, ali i prisvajanja tog sredstva, odnosno sticanja prava svojine na xxx sredstvu (ako xx xxxx ugovoreno) – što je značajna zakonska novina; – primena close-out netting instituta na ugovore o finansijskom obezbeđenju i druge kvalifikovane finansijske ugovore, kao što su ugovor o finansijskim derivatima, ugovor o kupovini/prodaji hartija od vrednosti i drugi ugovori utvrđeni xx xxxxx koju objavljuje Narodna banka Srbije; – zaštita ugovora od posledica stečaja, odnosno ostvarivanje prava iz ugovora o finansijskom obezbeđenju nezavisno od postupka stečaja, likvidacije i mera reorganizacije prema davaocu/primaocu obezbeđenja, čime se stvaraju pretpostavke za smanjenje kreditnog rizika; 1 Directive 2002/47/EC, 2009/44/ EC i 2014/59/EU – nadzor nad primenom odredaba Zakona koji vrše nadležne institucije – Narodna banka Srbije, Komisija za hartije od vrednosti i drugi nadležni organi shodno njihovim ovlašćenima uređenim posebnim zakonima; – kaznene odredbe za pojedine radnje izvršene suprotno odredbama Zakona; – završna odredba, kojom je propisan početak primene Zakona – 1. januar 2019. godine. Pošto je u evropskom pravu materija finansijskog kolaterala uređena Direktivom, Zakonom je izvršeno usklađivanje sa ovom pravnom tekovinom Evropske unije. Istovremeno, radi obezbeđenja pretpostavki za xxxxx razvoj tržišta i konkurentniju poziciju domaćih institucija, težilo se primerenom usvajanju rešenja najbolje tržišne prakse u oblasti kolaterala i vanberzanskih ugovora, na osnovu Principa za sprovođenje close-out netting-a2 i modela okvirnih ugovora svetski priznatih međunarodnih samoregulatornih institucija, kao što su International Swaps and Derivatives Association (ISDA)3 i Evropska bankarska federacija (EBF).4državnih organa.

RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Zakon o spoljnoj trgovini naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene ("Službeni list SCG", br. 7/05 i 8/05 - ispravka), xxxxx xx početkom 2005. godine, a njegova primena počela je 31. xxxxx iste godine. Navedenim zakonom je nadležnost spoljnotrgovinskog prometa naoružanjem i vojnom opremom po prvi put prešla sa vojnih na civilne strukture. Pored toga, domaće zakonodavstvo je, takođe po prvi put, u skladu sa regulativom (EC) br. 1334/2000, propisalo izvozno uvoznu kontrolu proizvoda i tehnologija dvostruke namene. U vreme donošenja, pomenuti zakon i prateći propisi u oblasti kontrole izvoza i uvoza kontrolisane robe bili su u potpunosti usaglašeni sa pravilima ponašanja u EU i međunarodnim standardima u ovoj oblasti. Osnovni cilj donošenja Zakona o finansijskom obezbeđenju razlozi za donošenje novog zakona u ovoj oblasti su usklađivanje našeg zakonodavstva sa novim pravilima i procedurama EU, kao i primena međunarodnih sporazuma, konvencija i režima, koje je naša zemlja prihvatila, ili koje namerava da prihvati (u daljem tekstu: Zakon) jeste uspostavljanje savremenogVasenarski aranžman, jasnogGrupa nuklearnih snabdevača, jedinstvenog Australijska grupa, Xxxxxx komitet i efikasnog Režim kontrole raketne tehnologije), kao i neophodnost stvaranja pravnog okvira za ugovaranje obezbeđenje čvršćeg sistema kontrole u ovoj oblasti i realizaciju kolaterala za izvršavanje obaveza učesnika eliminisanje mogućih neželjenih izvoza i trgovine ovom robom. Pored toga, Xxxxx xxxx je snazi xxxxx xx 2005. godine i odnosio se na finansijskom tržištu. Na ovaj način, doprinosi se kako razvoju finansijskog tržišta tako Državnu zajednicu Srbija i očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema. Donošenje Zakona važno Crna Gora koja xx xxxx što važeća zakonska rešenja kojima se uređuje finansijski kolateral, tjpostojala. xxxxxx hartija od vrednosti, novca U međuvremenu su sve zemlje u regionu (uključujući i kreditnih potraživanja, nisu sistemski obuhvaćena i međusobno usklađena, nisu prilagođena savremenim tržišnim kretanjima, niti usklađena s međunarodnim standardima, te bez jasnog, prepoznatljivog i opšteprihvaćenog pravnog okvira ne pružaju potrebnu pravnu i finansijsku sigurnost. S xxx u vezi, dugi niz xxxxxx domaći i strani investitori ističu da, zbog nepostojanja odgovarajuće regulative Crnu Goru) donele nacionalne zakone u ovoj oblasti, nema uslova za intenzivniji razvoj repo tržištapa bi to trebalo da učini i Republika Srbija. U predlaganju ovog predloga preovladalo je mišljenje da se umesto jednog zakona koji bi regulisao spoljnu trgovinu naoružanjem, tržišta finansijskih derivata vojnom opremom i drugih vanberzanskih segmenata s domaćim robom dvostruke namene, predlože dva odvojena zakona, čime bi se materija izvoza i stranim elementom. Pošto ove transakcije do xxxx nisu bile svrstane pod međunarodno prepoznatljivi pravni okvir, tretirane xx xxx rizičnijeuvoza naoružanja i vojne opreme uredila jednim zakonom, a samim xxx xx bile materija izvoza i skuplje uvoza robe dvostruke namene drugim, što su već učinile pojedine zemlje u Regionu, a druge su u toku priprema tekstova, polazeći od propisa Evropske unije. Ovim predlogom zakona unaprediće se normativne pretpostavke za domaća licaispunjenje osnovnog cilja - uspostavljanje kontrole i nadzora u oblasti izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme radi ostvarivanja i zaštite odbrambenih, xxxx xx pozicija bezbednosnih i spoljnopolitičkih interesa Republike Srbije, njenog međunarodnog kredibiliteta, kao i obezbeđenje poštovanja međunarodnih obaveza koje je preuzela naša zemlja. Donošenje novog zakona će doprineti jačanju mehanizama zaštite u pregovorima sa stranim partnerima zato bila nepovoljnijaizvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći, transporta i tranzita, te ograničiti mogućnost neovlašćenih krajnjih korisnika da dođu do nezakonito izvezenih roba/tehnologija i unaprediti sistem unutrašnje sigurnosti privrednih subjekata koji obavljaju poslove izvoza, uvoza, brokerskih usluga i tehničke pomoći u oblasti naoružanja i vojne opreme. Negativni efekti ovih činilaca prenose se na finansiranje realnog sektora Tekst Predloga zakona je podeljen u smislu njegovog smanjenog obima, skupljih sredstava i slabije diversifikovnih rizika. Xxxx xx reč o zalozi na hartijama od vrednosti, Zakon o obligacionim odnosima xxxxx delova: Prvi deo sadrži uvodne odredbe; Drugi deo sadrži odredbe o zalozi materijalizovanih hartija od vrednosti, a u praksi se, prema Zakonu uslovima za vršenje izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme i pružanje brokerskih usluga i tehničke pomoći; Xxxxx xxx sadrži odredbe o tržištu kapitala, izdaju dematerijalizovane hartije od vrednosti (elektronski zapisi), koje se registruju dozvoli; Četvrti deo sadrži odredbe o transportu i vode na računima u Centralnom registru, depou tranzitu NVO; Peti deo sadrži odredbe o nadzoru; Xxxxx xxx sadrži kaznene odredbe; Sedmi deo sadrži prelazne i kliringu hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar). Zbog nedostatka odgovarajuće zakonske regulative, upis i aktiviranje zaloge finansijskih instrumenata su podregulisani, odnosno bliže su uređeni aktima Centralnog registra. Polazeći od navedenog, ciljevi zakona su višestruki: – ostvarivanje i unapređivanje pravne sigurnosti i efikasnosti u izvršavanju obaveza na finansijskom tržištu utvrđivanjem jasnih pravila za ugovaranje, evidentiranje i realizaciju kolaterala, bez administrativnih procedura i sprovođenja dugotrajnog sudskog ili administrativnog postupka; – smanjenje kreditnog rizika učesnika na finansijskom tržištu, posebno uz mogućnost ugovaranja netiranja po osnovu prevremenog dospeća ili prestanka međusobnih potraživanja i obaveza ugovornih strana (close-out netting); – standardizacija finansijskih okvirnih ugovora, sa institutom netiranja, koja doprinosi i smanjenju sistemskog rizika, a te performanse dalje – poboljšanju kreditnog rejtinga, ne samo na nivou učesnika na finansijskom tržištu, već i na nivou države; – xxxx xxxxxx zaštite potraživanja Narodne banke Srbije u sprovođenju monetarnih operacija – repo transakcija kupovine/prodaje hartija od vrednosti, deviznih svop transakcija i odobravanja kredita bankama na bazi zaloge hartija od vrednosti i drugog finansijskog kolaterala; – xxxx xxxxxx zaštite potraživanja Republike Srbije u poslovima upravljanja javnim dugom na finansijskom tržištu, kao što je ugovaranje finansijskih derivata za zaštitu od deviznih rizika; – xxxx xxxxxx pravne sigurnosti za strane investitore i kreditore u poslovanju s domaćim finansijskim institucijama, uz istovremeno bolju poziciju ovih rezidenata u pregovorima sa stranim partnerima i pristup povoljnijim izvorima finansiranja; – implementacija savremenih tržišnih rešenja, kao što je mogućnost da primalac obezbeđenja (poverilac) raspolaže kolateralom, umesto da sredstva obezbeđenja budu blokirana, što doprinosi većoj likvidnosti tržišta, odnosno intenzivnijem sekundarnom prometu finansijskih instrumenata; – unapređenje tržišta kolateralizovanih pozajmica, odnosno repo poslova i poslova s finansijskim derivatima radi zaštite od deviznog i drugih vrsta tržišnih xxxxxx, xxx i drugih kvalifikovanih OTS ugovora. Zakonom se posebno uređuju sledeća pitanja: – ugovori o finansijskom obezbeđenju, kojima se, radi obezbeđenja izvršenja određene finansijske obaveze učesnika na finansijskom tržištu, pod uslovima utvrđenim Zakonom, ustanovljava založno pravo ili prenosi sredstvo obezbeđenja (prenosi pravo svojine), kao što su repo ugovori; – subjekti ugovora o finansijskom obezbeđenju: kvalifikovani učesnici na finansijskom tržištu, uključujući Republiku Srbiju, Narodnu banku Srbije, banke i xxxxx xxxx iz finansijskog sektora, kao i Evropska unija, Evropska centralna banka i druge finansijske institucije koje posluju u skladu s propisima Evropske unije, pri čemu nije predviđeno da ugovorna strana bude i drugi subjekt – pravno i fizičko lice, jer je procenjeno da u ovoj xxxx xxx nedovoljno razvijenog domaćeg finansijskog tržišta ne bi bilo celishodno omogućiti ulazak ovih drugih lica, slabije ekonomske snage i manje finansijski edukovanih, u predviđene finansijske transakcije (xxxx xx iskorišćena i opcija isključenja navedenih lica iz primene nacionalnog zakonodavsta o finansijskim kolateralima data u direktivi o finansijskim kolateralima – Directive on financial collateral arrangements1 – u daljem tekstu: Direktiva); – sredstva obezbeđenja: novčana sredstva, finansijski instrumenti i kreditna potraživanja – kolateral koji je podoban tržišni materijal; – davanje sredstva obezbeđenja poveriocu, čime se obezbeđuju veća pravna sigurnost i zaštita poverilaca; – mogućnost korišćenja založenih sredstava obezbeđenja i raspolaganja xxx sredstvima, čime se podstiče likvidnost tržišta; – efikasna realizacija sredstava obezbeđenja – vansudskim putem, po tržišnim principima, uz mogućnost netiranja, ali i prisvajanja tog sredstva, odnosno sticanja prava svojine na xxx sredstvu (ako xx xxxx ugovoreno) – što je značajna zakonska novina; – primena close-out netting instituta na ugovore o finansijskom obezbeđenju i druge kvalifikovane finansijske ugovore, kao što su ugovor o finansijskim derivatima, ugovor o kupovini/prodaji hartija od vrednosti i drugi ugovori utvrđeni xx xxxxx koju objavljuje Narodna banka Srbije; – zaštita ugovora od posledica stečaja, odnosno ostvarivanje prava iz ugovora o finansijskom obezbeđenju nezavisno od postupka stečaja, likvidacije i mera reorganizacije prema davaocu/primaocu obezbeđenja, čime se stvaraju pretpostavke za smanjenje kreditnog rizika; 1 Directive 2002/47/EC, 2009/44/ EC i 2014/59/EU – nadzor nad primenom odredaba Zakona koji vrše nadležne institucije – Narodna banka Srbije, Komisija za hartije od vrednosti i drugi nadležni organi shodno njihovim ovlašćenima uređenim posebnim zakonima; – kaznene odredbe za pojedine radnje izvršene suprotno odredbama Zakona; – završna odredba, kojom je propisan početak primene Zakona – 1. januar 2019. godine. Pošto je u evropskom pravu materija finansijskog kolaterala uređena Direktivom, Zakonom je izvršeno usklađivanje sa ovom pravnom tekovinom Evropske unije. Istovremeno, radi obezbeđenja pretpostavki za xxxxx razvoj tržišta i konkurentniju poziciju domaćih institucija, težilo se primerenom usvajanju rešenja najbolje tržišne prakse u oblasti kolaterala i vanberzanskih ugovora, na osnovu Principa za sprovođenje close-out netting-a2 i modela okvirnih ugovora svetski priznatih međunarodnih samoregulatornih institucija, kao što su International Swaps and Derivatives Association (ISDA)3 i Evropska bankarska federacija (EBF).4završne odredbe.

RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Osnovni cilj donošenja Donošenje Zakona o finansijskom obezbeđenju platnom prometu („Službeni list SRJ”, br. 3/02 i 5/03 i „Službeni glasnik RS”, br. 43/04, 62/06, 111/09-xx. xxxxx i 31/11), imalo je za cilj stvaranje uslova za razvoj platnog prometa u daljem tekstu: Zakon) jeste uspostavljanje savremenogRepublici Srbiji na tržišnim osnovama, jasnogu skladu s načelima efikasnosti, jedinstvenog pouzdanosti i efikasnog pravnog okvira za ugovaranje ekonomičnosti, kao i realizaciju kolaterala za izvršavanje obaveza učesnika na finansijskom tržištu. Na ovaj način, doprinosi se kako razvoju finansijskog tržišta tako i očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema. Donošenje Zakona važno xx xxxx što važeća zakonska rešenja kojima se uređuje finansijski kolateral, tj. xxxxxx hartija od vrednosti, novca i kreditnih potraživanja, nisu sistemski obuhvaćena i međusobno usklađena, nisu prilagođena savremenim tržišnim kretanjima, niti usklađena s međunarodnim standardima, te bez jasnog, prepoznatljivog i opšteprihvaćenog pravnog okvira ne pružaju potrebnu pravnu i finansijsku sigurnost. S xxx standardima koje su u vezi, dugi niz xxxxxx domaći i strani investitori ističu da, zbog nepostojanja odgovarajuće regulative to vreme razvijene države prihvatile u ovoj oblasti. U periodu od donošenja osnovne verzije Zakona o platnom prometu do danas xxxxx xx do ubrzanog tehnološkog razvoja i, nema uslova posledično, stvaranja novih platnih usluga i instrumenata, s opštom tendencijom unapređenja pružanja tih usluga na globalnom nivou. Xxxxx xxx, pravni okvir za intenzivniji pružanje platnih usluga ustanovljen Zakonom o platnom prometu više nije dovoljan za razvoj repo tržištatržišta platnih usluga u našoj zemlji, tržišta finansijskih derivata te xx xxxx potrebno doneti nov zakon koji će na sveobuhvatan način urediti i drugih vanberzanskih segmenata s domaćim modernizovati ovo tržište i stranim elementomplatni sistem Republike Srbije. Pošto ove transakcije Pomenute pretpostavke su ispunjene donošenjem Zakona o platnim uslugama („Službeni glasnik RS”, broj 139/14), kojim su, pre svega, uređene tri važne celine: pružanje platnih usluga, elektronski novac i platni sistemi. Prelaznim i završnim odredbama Zakona o platnim uslugama predviđen je prestanak odredaba Zakona o platnom prometu, osim odredaba tog zakona kojima se uređuju poslovi prinudne naplate kako bi se ti poslovi i dalje obavljali do xxxx nisu bile svrstane pod međunarodno prepoznatljivi pravni okvir, tretirane xx xxx rizičnijedonošenja posebnog zakona koji će ih na celovit način urediti. Istovremeno, a samim xxx polazeći od predmeta uređivanja Zakona o platnim uslugama, uočena xx bile i skuplje xxxxxxx da se za domaća licaodređena pitanja, xxxx xx pozicija ostati neuređena prestankom odredbi Zakona o platnom prometu, kreira nov pravni osnov, koji će doprineti nesmetanom funkcionisanju celokupnog platnog i privrednog sistema, pravovremenom izmirivanju novčanih obaveza u pregovorima sa stranim partnerima zato bila nepovoljnijadužničko-poverilačkim odnosima privrede i stanovništva, te regulisati pitanje upotrebe gotovog novca, s ciljem povećanja efikasnosti u sprovođenju mera fiskalne politike. Negativni efekti ovih činilaca prenose se na finansiranje realnog sektora u smislu njegovog smanjenog obima, skupljih sredstava i slabije diversifikovnih rizika. Xxxx xx reč o zalozi na hartijama od vrednosti, Zakon o obligacionim odnosima sadrži odredbe o zalozi materijalizovanih hartija od vrednosti, a u praksi se, prema Zakonu o tržištu kapitala, izdaju dematerijalizovane hartije od vrednosti (elektronski zapisi), koje se registruju i vode na računima u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar). Zbog nedostatka odgovarajuće zakonske regulative, upis i aktiviranje zaloge finansijskih instrumenata su podregulisani, odnosno bliže su uređeni aktima Centralnog registra. Polazeći od navedenog, ciljevi Predlogom zakona su višestruki: – ostvarivanje i unapređivanje pravne sigurnosti i efikasnosti preuzeta ona rešenja iz Zakona o platnim uslugama koja su se do xxxx pokazala efikasnim u izvršavanju obaveza primeni na finansijskom tržištu utvrđivanjem jasnih pravila za ugovaranje, evidentiranje i realizaciju kolaterala, bez administrativnih procedura i sprovođenja dugotrajnog sudskog ili administrativnog postupka; – smanjenje kreditnog rizika učesnika na finansijskom platnom tržištu, posebno uz mogućnost ugovaranja netiranja po osnovu prevremenog dospeća određena poboljšanja pravno-redakcijskog karaktera ili prestanka međusobnih potraživanja i obaveza ugovornih strana (close-out netting); – standardizacija finansijskih okvirnih ugovora, sa institutom netiranja, koja doprinosi i smanjenju sistemskog rizika, a te performanse dalje – poboljšanju kreditnog rejtinga, ne samo na nivou učesnika na finansijskom tržištu, već i na nivou države; – xxxx xxxxxx zaštite potraživanja Narodne banke Srbije u sprovođenju monetarnih operacija – repo transakcija kupovine/prodaje hartija od vrednosti, deviznih svop transakcija i odobravanja kredita bankama na bazi zaloge hartija od vrednosti i drugog finansijskog kolaterala; – xxxx xxxxxx zaštite potraživanja Republike Srbije u poslovima upravljanja javnim dugom na finansijskom tržištu, kao što je ugovaranje finansijskih derivata za zaštitu od deviznih rizika; – xxxx xxxxxx pravne sigurnosti za strane investitore i kreditore u poslovanju s domaćim finansijskim institucijama, uz istovremeno bolju poziciju ovih rezidenata u pregovorima sa stranim partnerima i pristup povoljnijim izvorima finansiranja; – implementacija savremenih tržišnih rešenja, kao što je mogućnost da primalac obezbeđenja (poverilac) raspolaže kolateralom, umesto da sredstva obezbeđenja budu blokirana, što doprinosi većoj likvidnosti tržišta, odnosno intenzivnijem sekundarnom prometu finansijskih instrumenata; – unapređenje tržišta kolateralizovanih pozajmica, odnosno repo poslova i poslova s finansijskim derivatima radi zaštite od deviznog i drugih vrsta tržišnih xxxxxx, xxx i drugih kvalifikovanih OTS ugovora. Zakonom se posebno uređuju sledeća pitanja: – ugovori o finansijskom obezbeđenju, kojima se, radi obezbeđenja izvršenja određene finansijske obaveze učesnika na finansijskom tržištu, pod uslovima utvrđenim Zakonom, ustanovljava založno pravo ili prenosi sredstvo obezbeđenja (prenosi pravo svojine), kao što su repo ugovori; – subjekti ugovora o finansijskom obezbeđenju: kvalifikovani učesnici na finansijskom tržištu, uključujući Republiku Srbiju, Narodnu banku Srbije, banke i xxxxx xxxx iz finansijskog sektora, kao i Evropska unija, Evropska centralna banka i druge finansijske institucije koje posluju u skladu s propisima Evropske unije, pri čemu nije predviđeno da ugovorna strana bude i drugi subjekt – pravno i fizičko lice, jer je procenjeno da u ovoj xxxx xxx nedovoljno razvijenog domaćeg finansijskog tržišta ne bi bilo celishodno omogućiti ulazak ovih drugih lica, slabije ekonomske snage i manje finansijski edukovanih, u predviđene finansijske transakcije (xxxx xx iskorišćena i opcija isključenja navedenih lica iz primene nacionalnog zakonodavsta o finansijskim kolateralima data u direktivi o finansijskim kolateralima – Directive on financial collateral arrangements1 – u daljem tekstu: Direktiva); – sredstva obezbeđenja: novčana sredstva, finansijski instrumenti i kreditna potraživanja – kolateral koji je podoban tržišni materijal; – davanje sredstva obezbeđenja poveriocu, čime se obezbeđuju veća pravna sigurnost i zaštita poverilaca; – mogućnost korišćenja založenih sredstava obezbeđenja i raspolaganja xxx sredstvima, čime se podstiče likvidnost tržišta; – efikasna realizacija sredstava obezbeđenja – vansudskim putem, po tržišnim principima, uz mogućnost netiranja, ali i prisvajanja tog sredstva, odnosno sticanja prava svojine na xxx sredstvu (ako xx xxxx ugovoreno) – što je značajna zakonska novina; – primena close-out netting instituta na ugovore o finansijskom obezbeđenju i druge kvalifikovane finansijske ugovore, kao što su ugovor o finansijskim derivatima, ugovor o kupovini/prodaji hartija od vrednosti i drugi ugovori utvrđeni xx xxxxx koju objavljuje Narodna banka Srbije; – zaštita ugovora od posledica stečaja, odnosno ostvarivanje prava iz ugovora o finansijskom obezbeđenju nezavisno od postupka stečaja, likvidacije i mera reorganizacije prema davaocu/primaocu obezbeđenja, čime se stvaraju pretpostavke za smanjenje kreditnog rizika; 1 Directive 2002/47/EC, 2009/44/ EC i 2014/59/EU – nadzor nad primenom odredaba Zakona koji vrše nadležne institucije – Narodna banka Srbije, Komisija za hartije od vrednosti i drugi nadležni organi shodno njihovim ovlašćenima uređenim posebnim zakonima; – kaznene odredbe za pojedine radnje izvršene suprotno odredbama Zakona; – završna odredba, kojom je propisan početak primene Zakona – 1. januar 2019. godine. Pošto je u evropskom pravu materija finansijskog kolaterala uređena Direktivom, Zakonom je izvršeno usklađivanje sa ovom pravnom tekovinom Evropske unijeciljem stvaranja povoljnijeg poslovnog ambijenta. Istovremeno, radi obezbeđenja pretpostavki za xxxxx razvoj Predlogom zakona su uzete u obzir i odredbe Zakona o platnim uslugama kojima se u domaći platni sistem uvode novi pružaoci platnih usluga i novi platni instrumenti, što će doprineti da regulatorni okvir funkcionisanja platnog sistema u zemlji sistemski bude usklađen. Prilikom razmatranja mogućnosti da se predmetna materija reši na drugačiji način, zaključeno je da je donošenje posebnog zakona, kojim će se urediti pitanja koja ostaju van predmeta uređenja Zakona o platnim uslugama, optimalno rešenje kojim se doprinosi pravnoj sigurnosti svih učesnika u domaćem platnom sistemu, celovitom uređenju funkcionisanja platnog sistema i unapređenju domaćeg tržišta i konkurentniju poziciju domaćih institucija, težilo se primerenom usvajanju rešenja najbolje tržišne prakse u oblasti kolaterala i vanberzanskih ugovora, na osnovu Principa za sprovođenje close-out netting-a2 i modela okvirnih ugovora svetski priznatih međunarodnih samoregulatornih institucija, kao što su International Swaps and Derivatives Association (ISDA)3 i Evropska bankarska federacija (EBF).4platnih usluga.

RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Osnovni cilj donošenja Važeći Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju („Službeni list SRJˮ, broj 26/95) xxxxx xx 1995. godine na saveznom nivou, a u skladu sa Ustavnom poveljom i Zakonom o sprovođenju Ustavne povelje primenjuje se od 2003. godine kao republički zakon. Ovim zakonom uređeni su ugovorni i drugi obligacioni odnosi u oblasti prevoza putnika i robe u železničkom saobraćaju. Period od stupanja na snagu važećeg Zakona o finansijskom obezbeđenju (ugovorima o prevozu u daljem tekstu: Zakon) jeste uspostavljanje savremenogželezničkom saobraćaju do danas, jasnogobeležen je suštinskom reformom propisa iz oblasti železničkog saobraćaja u Evropi, jedinstvenog koja ima za rezultat nove institucionalne okvire u železničkom sektoru praćene novim konceptom uređenja železnice koji podrazumeva nove subjekte, drugačije odnose i efikasnog pravnog okvira za ugovaranje novu terminologiju u oblasti zaključenja i realizaciju kolaterala za izvršavanje obaveza učesnika na finansijskom tržištuizvršenja ugovora o prevozu putnika i robe u železničkom saobraćaju. Na ovaj načinU ovim promenama stvarane su nove institucije, doprinosi se kako razvoju finansijskog tržišta tako i očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema. Donošenje Zakona važno xx xxxx što važeća zakonska rešenja kojima se uređuje finansijski kolateral, tj. xxxxxx hartija od vrednosti, novca i kreditnih potraživanja, nisu sistemski obuhvaćena i međusobno usklađena, nisu prilagođena savremenim tržišnim kretanjima, niti usklađena s međunarodnim standardima, te bez jasnog, prepoznatljivog i opšteprihvaćenog pravnog okvira ne pružaju potrebnu pravnu i finansijsku sigurnost. S xxx u vezi, dugi niz xxxxxx domaći i strani investitori ističu da, zbog nepostojanja odgovarajuće regulative u ovoj oblasti, nema uslova za intenzivniji razvoj repo tržišta, tržišta finansijskih derivata i drugih vanberzanskih segmenata s domaćim i stranim elementom. Pošto ove transakcije do xxxx nisu bile svrstane pod međunarodno prepoznatljivi pravni okvir, tretirane xx xxx rizičnijenapušten je tradicionalni koncept uređenja železnice, a samim xxx i promenjen xx bile xxxxxxx i skuplje pogled na prava korisnika u putničkom i robnom saobraćaju. Razlozi za domaća lica, xxxx izmenu Zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju proizilaze i iz činjenice da xx pozicija u pregovorima sa stranim partnerima zato bila nepovoljnija. Negativni efekti ovih činilaca prenose se na finansiranje realnog sektora u smislu njegovog smanjenog obima, skupljih sredstava i slabije diversifikovnih rizika. Xxxx xx reč o zalozi na hartijama od vrednostixxxxxx dva nova sistemska železnička zakona, Zakon o obligacionim odnosima sadrži odredbe železnici („Službeni glasnik RS”, broj 45/13) i Zakon o zalozi materijalizovanih hartija od vrednostibezbednosti i interoperabilnosti železnice („Službeni glasnik RS”, broj 104/13), koji su usklađeni sa prva tri paketa direktiva EU i propisima EU iz oblasti bezbednosti, čime tržište Republike Srbije treba da postane liberalizovano i interoperabilno a pre svega konkurentno što iziskuje bolji kvalitet usluge, šira prava korisnika i nove ugovorne odnose na bazi volje strana i interesa. Ugovori o prevozu, kao instrumenti uređenja i prodaje usluge u železničkom saobraćaju, a nadasve osnova za ostvarivanje raznih prava, u praksi sesvom zaključenju, prema a posebno u izvršenju, su izuzetno specifični, počev od strana u njemu, aktera u izvršenju, trajanju, specifičnih prava i osnova za rokove, brojnih pravnih instrumenata kao na primer prava raspolaganja robom u toku izvršenja ugovora i slično. Za neophodne izmene odredaba pravne materije koju uređuje Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju suštinski obavezujuće smernice daje Konvencija COTIF u svom sadržaju na osnovu Protokola o izmenama iz 1999. godine, kojim su jedinstvena pravila za međunarodni ugovor o prevozu putnika i robe već usklađena sa zahtevima iz Direktive Saveta 2012/34 kao osnovne i razvojne direktive EU. Važeći Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju ne uvažava mogućnost razdvajanja prevoza od upravljanja infrastrukturom te zbog toga ne predviđa postojanje više uzastopnih prevoznika u jednom ugovoru o prevozu, izvršnog prevoznika, platioca prevoznine koji ne xxxx da bude ni primalac ni pošiljalac kao ni odgovornost za osoblje infrastrukture koje učestvuje u izvršenju ugovora o prevozu. U važećem Zakonu o tržištu kapitalaugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju koji se odnosi na putnike postojeća praksa je daleko nadmašila propisane zakonske obaveze koje xx xxx uvek na nivou 1974. godine, izdaju dematerijalizovane hartije od vrednosti (elektronski zapisi), pa je s toga neophodno zakonski regulisati minimalne zahteve u pogledu informacija koje se registruju putnicima moraju pružiti pre i vode u toku putovanja, širu mogućnost kupovine i rezervacije karata i dr. U svim odredbama Zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju koje se odnose na računima ostvarenje prava u Centralnom registrunovčanim iznosima naknade su izražene u nemačkim markama što je neophodno izmeniti u postojeću valutu. U cilju poboljšanja usluga železničkih prevoznika, depou i kliringu hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar). Zbog nedostatka odgovarajuće zakonske regulative, upis i aktiviranje zaloge finansijskih instrumenata su podregulisani, odnosno bliže su uređeni aktima Centralnog registra. Polazeći od navedenog, ciljevi zakona su višestruki: – ostvarivanje i unapređivanje pravne sigurnosti i efikasnosti u izvršavanju obaveza obezbeđivanja njihovog ravnopravnog položaja na finansijskom tržištu utvrđivanjem jasnih pravila za ugovaranje, evidentiranje i realizaciju kolaterala, bez administrativnih procedura i sprovođenja dugotrajnog sudskog ili administrativnog postupka; – smanjenje kreditnog rizika učesnika na finansijskom tržištu, posebno uz mogućnost ugovaranja netiranja po osnovu prevremenog dospeća ili prestanka međusobnih potraživanja i obaveza ugovornih strana (close-out netting); – standardizacija finansijskih okvirnih ugovora, sa institutom netiranja, koja doprinosi i smanjenju sistemskog rizika, a te performanse dalje – poboljšanju kreditnog rejtinga, ne samo na nivou učesnika na finansijskom tržištu, već i na nivou države; – xxxx xxxxxx zaštite potraživanja Narodne banke Srbije u sprovođenju monetarnih operacija – repo transakcija kupovine/prodaje hartija od vrednosti, deviznih svop transakcija i odobravanja kredita bankama na bazi zaloge hartija od vrednosti i drugog finansijskog kolaterala; – xxxx xxxxxx zaštite potraživanja Republike Srbije u poslovima upravljanja javnim dugom putem obavezivanja na finansijskom tržištu, kao što je ugovaranje finansijskih derivata za zaštitu od deviznih rizika; – xxxx xxxxxx pravne sigurnosti za strane investitore definisan jedinstven osnovni paket usluga i kreditore u poslovanju s domaćim finansijskim institucijama, uz istovremeno bolju poziciju ovih rezidenata u pregovorima sa stranim partnerima i pristup povoljnijim izvorima finansiranja; – implementacija savremenih tržišnih rešenja, kao što je mogućnost da primalac obezbeđenja (poverilac) raspolaže kolateralom, umesto da sredstva obezbeđenja budu blokirana, što doprinosi većoj likvidnosti tržišta, odnosno intenzivnijem sekundarnom prometu finansijskih instrumenata; – unapređenje tržišta kolateralizovanih pozajmica, odnosno repo poslova i poslova s finansijskim derivatima radi zaštite od deviznog i drugih vrsta tržišnih xxxxxx, xxx i drugih kvalifikovanih OTS ugovora. Zakonom se posebno uređuju sledeća pitanja: – ugovori o finansijskom obezbeđenju, kojima se, radi obezbeđenja jedinstven postupak izvršenja određene finansijske obaveze učesnika na finansijskom tržištu, pod uslovima utvrđenim Zakonom, ustanovljava založno pravo ili prenosi sredstvo obezbeđenja (prenosi pravo svojine), kao što su repo ugovori; – subjekti ugovora o finansijskom obezbeđenju: kvalifikovani učesnici na finansijskom tržištuprevozu, uključujući Republiku Srbijupotrebno je materiju važećeg Zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju osavremeniti u meri što bližoj zahtevima koje već uveliko ispunjava međunarodni ugovor u skladu sa Protokolom o izmenama Konvencije COTIF koji je naša država ratifikovala i koji se u međunarodnom železničkom saobraćaju primenjuje od 1. jula 2006. godine. Terminologija koja se koristi u važećem Zakonu o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju je zastarela i potrebno xx xx inovirati novim rešenjima. Donošenjem navedenog zakona uspostaviće se prava i obaveze putnika u železničkom saobraćaju u cilju osnaživanja prava putnika i poboljšanja efikasnosti i atraktivnosti železničkog prevoza. Osnovni ciljevi koji su se želeli postići, Narodnu banku donošenjem i implementacijom ovog zakona, je poboljšanje efikasnosti železničkog sistema Republike Srbije, banke i xxxxx xxxx iz finansijskog sektoranjegovog integrisanja u tržište transportnih usluga, kao i Evropska unija, Evropska centralna banka i druge finansijske institucije koje posluju integracija srpskih železnica u skladu s propisima Evropske unije, pri čemu nije predviđeno da ugovorna strana bude i drugi subjekt – pravno i fizičko lice, jer je procenjeno da u ovoj xxxx xxx nedovoljno razvijenog domaćeg finansijskog tržišta ne bi bilo celishodno omogućiti ulazak ovih drugih lica, slabije ekonomske snage i manje finansijski edukovanih, u predviđene finansijske transakcije (xxxx xx iskorišćena i opcija isključenja navedenih lica iz primene nacionalnog zakonodavsta o finansijskim kolateralima data u direktivi o finansijskim kolateralima – Directive on financial collateral arrangements1 – u daljem tekstu: Direktiva); – sredstva obezbeđenja: novčana sredstva, finansijski instrumenti i kreditna potraživanja – kolateral koji je podoban tržišni materijal; – davanje sredstva obezbeđenja poveriocu, čime se obezbeđuju veća pravna sigurnost i zaštita poverilaca; – mogućnost korišćenja založenih sredstava obezbeđenja i raspolaganja xxx sredstvima, čime se podstiče likvidnost tržišta; – efikasna realizacija sredstava obezbeđenja – vansudskim putem, po tržišnim principima, uz mogućnost netiranja, ali i prisvajanja tog sredstva, odnosno sticanja prava svojine na xxx sredstvu (ako xx xxxx ugovoreno) – što je značajna zakonska novina; – primena close-out netting instituta na ugovore o finansijskom obezbeđenju i druge kvalifikovane finansijske ugovore, kao što su ugovor o finansijskim derivatima, ugovor o kupovini/prodaji hartija od vrednosti i drugi ugovori utvrđeni xx xxxxx koju objavljuje Narodna banka Srbije; – zaštita ugovora od posledica stečaja, odnosno ostvarivanje prava iz ugovora o finansijskom obezbeđenju nezavisno od postupka stečaja, likvidacije i mera reorganizacije prema davaocu/primaocu obezbeđenja, čime se stvaraju pretpostavke za smanjenje kreditnog rizika; 1 Directive 2002/47/EC, 2009/44/ EC i 2014/59/EU – nadzor nad primenom odredaba Zakona koji vrše nadležne institucije – Narodna banka Srbije, Komisija za hartije od vrednosti i drugi nadležni organi shodno njihovim ovlašćenima uređenim posebnim zakonima; – kaznene odredbe za pojedine radnje izvršene suprotno odredbama Zakona; – završna odredba, kojom je propisan početak primene Zakona – 1. januar 2019. godine. Pošto je u evropskom pravu materija finansijskog kolaterala uređena Direktivom, Zakonom je izvršeno usklađivanje sa ovom pravnom tekovinom železnički sistem Evropske unije. IstovremenoZadržavanje postojećeg zakona bez izmena značilo bi njegovu neusklađenost sa jedinstvenim pravilima o ugovorima o prevozu putnika i robe u međunarodnom saobraćaju – Konvencija COTIF, radi obezbeđenja pretpostavki za xxxxx razvoj tržišta i konkurentniju poziciju domaćih institucijadirektivom EU 2012/34, težilo se primerenom usvajanju rešenja najbolje tržišne prakse u oblasti kolaterala i vanberzanskih ugovoraUredbom EU 1371/2007, na osnovu Principa za sprovođenje close-out netting-a2 i modela okvirnih ugovora svetski priznatih međunarodnih samoregulatornih institucijaZakonom o železnici, kao što su International Swaps and Derivatives Association (ISDA)3 i Evropska bankarska federacija (EBF).4ustanovljenom praksom u zaključenju i izvršenju ugovora o prevozu. Stupanjem na snagu novog zakona detaljnije bi se regulisala oblast ugovora o prevozu u železničkom saobraćaju u skladu sa međunarodnim propisima.

RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Osnovni cilj donošenja Donošenje novog Zakona o finansijskom obezbeđenju posredovanju u rešavanju sporova (u daljem tekstu: Zakon) jeste uspostavljanje savremenog, jasnog, jedinstvenog nametnula xx xxxxxxx za poboljšanjem i efikasnog pravnog unapređivanjem postojećeg normativnog okvira za ugovaranje i realizaciju kolaterala za izvršavanje obaveza učesnika na finansijskom tržištu. Na ovaj način, doprinosi se kako razvoju finansijskog tržišta tako i očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema. Donošenje Zakona važno xx xxxx što važeća zakonska rešenja kojima se uređuje finansijski kolateral, tj. xxxxxx hartija od vrednosti, novca i kreditnih potraživanja, nisu sistemski obuhvaćena i međusobno usklađena, nisu prilagođena savremenim tržišnim kretanjima, niti usklađena s međunarodnim standardima, te bez jasnog, prepoznatljivog i opšteprihvaćenog pravnog okvira ne pružaju potrebnu pravnu i finansijsku sigurnost. S xxx posredovanja u vezi, dugi niz xxxxxx domaći i strani investitori ističu da, zbog nepostojanja odgovarajuće regulative u ovoj oblasti, nema uslova za intenzivniji razvoj repo tržišta, tržišta finansijskih derivata i drugih vanberzanskih segmenata s domaćim i stranim elementom. Pošto ove transakcije do xxxx nisu bile svrstane pod međunarodno prepoznatljivi pravni okvir, tretirane xx xxx rizičnije, a samim xxx xx bile i skuplje za domaća lica, xxxx xx pozicija u pregovorima sa stranim partnerima zato bila nepovoljnija. Negativni efekti ovih činilaca prenose se na finansiranje realnog sektora u smislu njegovog smanjenog obima, skupljih sredstava i slabije diversifikovnih rizika. Xxxx xx reč o zalozi na hartijama od vrednosti, Zakon o obligacionim odnosima sadrži odredbe o zalozi materijalizovanih hartija od vrednosti, a u praksi se, prema Zakonu o tržištu kapitala, izdaju dematerijalizovane hartije od vrednosti (elektronski zapisi), koje se registruju i vode na računima u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti rešavanju sporova (u daljem tekstu: Centralni registarposredovanje), koji je utvrđen važećim Zakonom o posredovanju – medijaciji („Službeni glasnik RS”, broj 18/05), kako bi se pospešila primena posredovanja u spornim odnosima u kojima strane mogu da raspolažu svojim zahtevima i posredno ostvarili pozitivni efekti u funkcionisanju pravosudnog sistema u Srbiji. Zbog nedostatka odgovarajuće zakonske regulative, upis Neposredni povod za donošenje novog zakona jeste neophodnost da se postojeća normativna rešenja u oblasti posredovanja usaglase sa međunarodnim i aktiviranje zaloge finansijskih instrumenata su podregulisani, odnosno bliže su uređeni aktima Centralnog registra. Polazeći od navedenog, ciljevi zakona su višestruki: – ostvarivanje i unapređivanje pravne sigurnosti i efikasnosti evropskim standardima u izvršavanju obaveza na finansijskom tržištu utvrđivanjem jasnih pravila za ugovaranje, evidentiranje i realizaciju kolaterala, bez administrativnih procedura i sprovođenja dugotrajnog sudskog ili administrativnog postupka; – smanjenje kreditnog rizika učesnika na finansijskom tržištuovoj oblasti, posebno uz mogućnost ugovaranja netiranja po osnovu prevremenog dospeća ili prestanka međusobnih potraživanja i obaveza ugovornih strana sa Pravilima UNCITRAL o mirenju od 1980. godine, UNCITRAL Model-zakonom o međunarodnom trgovačkom mirenju od 2002. godine (close-out netting); – standardizacija finansijskih okvirnih ugovora, sa institutom netiranja, koja doprinosi i smanjenju sistemskog rizika, a te performanse dalje – poboljšanju kreditnog rejtinga, ne samo na nivou učesnika na finansijskom tržištu, već i na nivou države; – xxxx xxxxxx zaštite potraživanja Narodne banke Srbije u sprovođenju monetarnih operacija – repo transakcija kupovine/prodaje hartija od vrednosti, deviznih svop transakcija i odobravanja kredita bankama na bazi zaloge hartija od vrednosti i drugog finansijskog kolaterala; – xxxx xxxxxx zaštite potraživanja Republike Srbije u poslovima upravljanja javnim dugom na finansijskom tržištu, kao što je ugovaranje finansijskih derivata za zaštitu od deviznih rizika; – xxxx xxxxxx pravne sigurnosti za strane investitore i kreditore u poslovanju s domaćim finansijskim institucijama, uz istovremeno bolju poziciju ovih rezidenata u pregovorima sa stranim partnerima i pristup povoljnijim izvorima finansiranja; – implementacija savremenih tržišnih rešenja, kao što je mogućnost da primalac obezbeđenja (poverilac) raspolaže kolateralom, umesto da sredstva obezbeđenja budu blokirana, što doprinosi većoj likvidnosti tržišta, odnosno intenzivnijem sekundarnom prometu finansijskih instrumenata; – unapređenje tržišta kolateralizovanih pozajmica, odnosno repo poslova i poslova s finansijskim derivatima radi zaštite od deviznog i drugih vrsta tržišnih xxxxxx, xxx i drugih kvalifikovanih OTS ugovora. Zakonom se posebno uređuju sledeća pitanja: – ugovori o finansijskom obezbeđenju, kojima se, radi obezbeđenja izvršenja određene finansijske obaveze učesnika na finansijskom tržištu, pod uslovima utvrđenim Zakonom, ustanovljava založno pravo ili prenosi sredstvo obezbeđenja (prenosi pravo svojine), kao što su repo ugovori; – subjekti ugovora o finansijskom obezbeđenju: kvalifikovani učesnici na finansijskom tržištu, uključujući Republiku Srbiju, Narodnu banku Srbije, banke i xxxxx xxxx iz finansijskog sektora, kao i Evropska unija, Evropska centralna banka i druge finansijske institucije koje posluju u skladu s propisima Evropske unije, pri čemu nije predviđeno da ugovorna strana bude i drugi subjekt – pravno i fizičko lice, jer je procenjeno da u ovoj xxxx xxx nedovoljno razvijenog domaćeg finansijskog tržišta ne bi bilo celishodno omogućiti ulazak ovih drugih lica, slabije ekonomske snage i manje finansijski edukovanih, u predviđene finansijske transakcije (xxxx xx iskorišćena i opcija isključenja navedenih lica iz primene nacionalnog zakonodavsta o finansijskim kolateralima data u direktivi o finansijskim kolateralima – Directive on financial collateral arrangements1 – u daljem tekstu: DirektivaUNCITRAL Model-zakon); – sredstva obezbeđenja, kao i sa rešenjima sadržanim u Direktivi 2008/52/ES Evropskog parlamenta i Saveta EU o nekim aspektima medijacije u građanskim i trgovinskim stvarima (u daljem tekstu: novčana sredstvaDirektiva 2008/52/EC), finansijski instrumenti kojom su, pored ostalog, standardizovana osnovna načela posredovanja i kreditna potraživanja – kolateral koji predviđena je podoban tržišni materijal; – davanje sredstva obezbeđenja poveriocuobaveza država članica EU da uspostave sistem kontrole kvaliteta rada posrednika, regulišu način upućivanja na posredovanje u rešavanju sporova i način ispunjavanja obaveza koje proističu iz sporazuma sklopljenog tokom posredovanja. Osim toga vodilo se računa o potrebi da se omogući xxxx xxxxxxx za sprovođenje posredovanja u pravnim stvarima sa stranim elementom, što je u skladu sa Preporukom REC (2002) 10, kojom su države upućene da unaprede uspostavljanje mehanizama upotrebe posredovanja u rešavanju sporova sa stranim elementom. Cilj donošenja ovog Zakona je mogućnost da se u postupku stranke dobrovoljno reše sporni odnos putem pregovaranja, čime se obezbeđuju veća pravna sigurnost doprinosi rasterećenju sudova i zaštita poverilaca; – mogućnost korišćenja založenih sredstava obezbeđenja i raspolaganja xxx sredstvimadoprinosi se ostvarivanju prava na pravično suđenje u razumnom roku. Naziv ovog zakona izabran je imajući u vidu da je pojam posredovanja u rešavanju sporova približniji duhu srpskog jezika, čime se podstiče likvidnost tržišta; – efikasna realizacija sredstava obezbeđenja – vansudskim putem, po tržišnim principima, uz mogućnost netiranja, ali i prisvajanja tog sredstva, odnosno sticanja prava svojine na xxx sredstvu (ako xx xxxx ugovoreno) – što a da je značajna zakonska novina; – primena close-out netting instituta na ugovore o finansijskom obezbeđenju i druge kvalifikovane finansijske ugovore, kao što su ugovor o finansijskim derivatima, ugovor o kupovini/prodaji hartija od vrednosti i drugi ugovori utvrđeni xx xxxxx koju objavljuje Narodna banka Srbije; – zaštita ugovora od posledica stečaja, odnosno ostvarivanje prava iz ugovora o finansijskom obezbeđenju nezavisno od postupka stečaja, likvidacije i mera reorganizacije prema davaocu/primaocu obezbeđenja, čime se stvaraju pretpostavke za smanjenje kreditnog rizika; 1 Directive 2002/47/EC, 2009/44/ EC i 2014/59/EU – nadzor nad primenom odredaba Zakona koji vrše nadležne institucije – Narodna banka Srbije, Komisija za hartije od vrednosti i drugi nadležni organi shodno njihovim ovlašćenima uređenim posebnim zakonima; – kaznene odredbe za pojedine radnje izvršene suprotno odredbama Zakona; – završna odredba, kojom je propisan početak primene Zakona – 1. januar 2019. godine. Pošto je u evropskom pravu materija finansijskog kolaterala uređena Direktivom, Zakonom je izvršeno usklađivanje sa ovom pravnom tekovinom Evropske unije. Istovremeno, radi obezbeđenja pretpostavki za xxxxx razvoj tržišta i konkurentniju poziciju domaćih institucija, težilo se primerenom usvajanju rešenja najbolje tržišne prakse u oblasti kolaterala i vanberzanskih ugovora, na osnovu Principa za sprovođenje close-out netting-a2 i modela okvirnih ugovora svetski priznatih međunarodnih samoregulatornih institucija, kao što su International Swaps and Derivatives Association (ISDA)3 i Evropska bankarska federacija (EBF).4pojam medijacije izazivao nerazumevanje prosečnog građanina.

RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA. Osnovni cilj donošenja Zakona U postupku usklađivanja pravnog sistema sa Ustavom Republike Srbije, Zakonom o finansijskom obezbeđenju (u daljem tekstu: Zakon) jeste uspostavljanje savremenog, jasnog, jedinstvenog i efikasnog pravnog okvira za ugovaranje i realizaciju kolaterala za izvršavanje obaveza učesnika na finansijskom tržištu. Na ovaj način, doprinosi se kako razvoju finansijskog tržišta tako i očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema. Donošenje Zakona važno xx xxxx što važeća zakonska rešenja kojima se uređuje finansijski kolateral, tj. xxxxxx hartija od vrednosti, novca i kreditnih potraživanja, nisu sistemski obuhvaćena i međusobno usklađena, nisu prilagođena savremenim tržišnim kretanjima, niti usklađena s međunarodnim standardima, te bez jasnog, prepoznatljivog i opšteprihvaćenog pravnog okvira ne pružaju potrebnu pravnu i finansijsku sigurnost. S xxx u vezi, dugi niz xxxxxx domaći i strani investitori ističu da, zbog nepostojanja odgovarajuće regulative u ovoj oblasti, nema uslova za intenzivniji razvoj repo tržišta, tržišta finansijskih derivata prestanku važenja određenih zakona i drugih vanberzanskih segmenata s domaćim i stranim elementom. Pošto ove transakcije do xxxx nisu bile svrstane pod međunarodno prepoznatljivi pravni okvirpropisa („Službeni glasnik RS”, tretirane broj 18/93) stavljen xx xxx rizičnijexxxxx određeni broj zakona među kojima i Zakon o sistemu društvene samozaštite, a samim xxx xxxxx xx, između ostalog, bilo uređeno i pitanje fizičko-tehničkog obezbeđenja objekata i druge imovine xx bile xxxxxx organizacija udruženog rada i skuplje drugih samoupravnih organa. Nakon stavljanja van snage navedenog zakona, u pravnom sistemu Republike ostala su pravno neuređena pitanja koja se odnose na specifičnosti vezane za domaća licaobavljanje delatnosti privatnog obezbeđivanja, osim u xxxx xxxx se odnosi na posedovanje, držanje i nošenje oružja i municije. U njihovom xxxx xx pozicija u pregovorima sa stranim partnerima zato bila nepovoljnija. Negativni efekti često dolazilo do ozbiljnih zloupotreba ovlašćenja koja proizilaze iz prirode ovih činilaca prenose se na finansiranje realnog sektora u smislu njegovog smanjenog obima, skupljih sredstava i slabije diversifikovnih rizika. Xxxx xx reč o zalozi na hartijama od vrednosti, Zakon o obligacionim odnosima sadrži odredbe o zalozi materijalizovanih hartija od vrednosti, a u praksi se, prema Zakonu o tržištu kapitala, izdaju dematerijalizovane hartije od vrednosti (elektronski zapisi), koje se registruju i vode na računima u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar). Zbog nedostatka odgovarajuće zakonske regulative, upis i aktiviranje zaloge finansijskih instrumenata su podregulisani, odnosno bliže su uređeni aktima Centralnog registra. Polazeći od navedenog, ciljevi zakona su višestruki: – ostvarivanje i unapređivanje pravne sigurnosti i efikasnosti u izvršavanju obaveza na finansijskom tržištu utvrđivanjem jasnih pravila za ugovaranje, evidentiranje i realizaciju kolaterala, bez administrativnih procedura i sprovođenja dugotrajnog sudskog ili administrativnog postupka; – smanjenje kreditnog rizika učesnika na finansijskom tržištu, posebno uz mogućnost ugovaranja netiranja po osnovu prevremenog dospeća ili prestanka međusobnih potraživanja i obaveza ugovornih strana (close-out netting); – standardizacija finansijskih okvirnih ugovora, sa institutom netiranja, koja doprinosi i smanjenju sistemskog rizika, a te performanse dalje – poboljšanju kreditnog rejtinga, ne samo na nivou učesnika na finansijskom tržištu, već i na nivou države; – xxxx xxxxxx zaštite potraživanja Narodne banke Srbije u sprovođenju monetarnih operacija – repo transakcija kupovine/prodaje hartija od vrednosti, deviznih svop transakcija i odobravanja kredita bankama na bazi zaloge hartija od vrednosti i drugog finansijskog kolaterala; – xxxx xxxxxx zaštite potraživanja Republike Srbije u poslovima upravljanja javnim dugom na finansijskom tržištu, kao što je ugovaranje finansijskih derivata za zaštitu od deviznih rizika; – xxxx xxxxxx pravne sigurnosti za strane investitore i kreditore u poslovanju s domaćim finansijskim institucijama, uz istovremeno bolju poziciju ovih rezidenata u pregovorima sa stranim partnerima i pristup povoljnijim izvorima finansiranja; – implementacija savremenih tržišnih rešenja, kao što je mogućnost da primalac obezbeđenja (poverilac) raspolaže kolateralom, umesto da sredstva obezbeđenja budu blokirana, što doprinosi većoj likvidnosti tržišta, odnosno intenzivnijem sekundarnom prometu finansijskih instrumenata; – unapređenje tržišta kolateralizovanih pozajmica, odnosno repo poslova i poslova s finansijskim derivatima radi zaštite od deviznog i drugih vrsta tržišnih xxxxxx, xxx i drugih kvalifikovanih OTS ugovora. Zakonom se posebno uređuju sledeća pitanja: – ugovori o finansijskom obezbeđenju, kojima se, radi obezbeđenja izvršenja određene finansijske obaveze učesnika na finansijskom tržištu, pod uslovima utvrđenim Zakonom, ustanovljava založno pravo ili prenosi sredstvo obezbeđenja (prenosi pravo svojine), kao što su repo ugovori; – subjekti ugovora o finansijskom obezbeđenju: kvalifikovani učesnici na finansijskom tržištu, uključujući Republiku Srbiju, Narodnu banku Srbije, banke i xxxxx xxxx iz finansijskog sektora, kao i Evropska unija, Evropska centralna banka i druge finansijske institucije koje posluju u skladu s propisima Evropske unijedelatnosti, pri čemu nije predviđeno da ugovorna strana bude organi Ministarstva unutrašnjih poslova nisu imali posebna ovlašćenja u odnosu na nosioce ovih delatnosti, osim onih koja imaju u odnosu na sve učesnike u pravnom prometu i drugi subjekt – pravno onih koja su utvrđena propisima o posedovanju, držanju i fizičko licenošenju oružja i municije. Posledica pravne neuređenosti u navedenim delatnostima su relativno česta i xxxxx prekoračenja ovlašćenja koja proizilaze iz prirode delatnosti, jer je procenjeno da u ovoj xxxx xxx nedovoljno razvijenog domaćeg finansijskog tržišta ne bi bilo celishodno omogućiti ulazak ovih drugih uglavnom xx xxxxxx neregistrovanih organizacija i fizičkih lica, slabije ekonomske snage od kojih je zapažen broj dobio negativan publicitet u javnosti na veliku štetu ugledu onih privrednih društava i manje finansijski edukovanihpreduzetnika koji poslove detektiva obavljaju profesionalno i, u predviđene finansijske transakcije nedostatku zakona o delatnosti, u skladu sa važećim nacionalnim i međunarodnim standardima. Zbog toga je neophodno, donošenjem odgovarajućih posebnih zakona (xxxx xx iskorišćena i opcija isključenja navedenih lica iz primene nacionalnog zakonodavsta o finansijskim kolateralima data u direktivi o finansijskim kolateralima – Directive on financial collateral arrangements1 – u daljem tekstu: Direktiva); – sredstva obezbeđenja: novčana sredstva, finansijski instrumenti i kreditna potraživanja – kolateral koji je podoban tržišni materijal; – davanje sredstva obezbeđenja poveriocu, čime se obezbeđuju veća pravna sigurnost i zaštita poverilaca; – mogućnost korišćenja založenih sredstava za službenike obezbeđenja i raspolaganja detektive) koji bi bili primereni našem pravnom sistemu, urediti način, obim i uslove za obavljanje ovih delatnosti, stavljajući ih pod xxxx xxxxxx kontrole xx xxxxxx nadležnih organa države i tržišne kontrole u sistemu infrastrukture kvaliteta (standardi), posebno imajući u vidu da je Republika Srbija jedina država u Evropi i regionu koja oblast privatnog obezbeđenja xxx sredstvima, čime se podstiče likvidnost tržišta; – efikasna realizacija sredstava obezbeđenja – vansudskim putem, po tržišnim principima, uz mogućnost netiranja, ali i prisvajanja tog sredstva, odnosno sticanja prava svojine na xxx sredstvu (ako xx xxxx ugovoreno) – što je značajna zakonska novina; – primena close-out netting instituta na ugovore o finansijskom obezbeđenju i druge kvalifikovane finansijske ugovore, kao što su ugovor o finansijskim derivatima, ugovor o kupovini/prodaji hartija od vrednosti i drugi ugovori utvrđeni xx xxxxx koju objavljuje Narodna banka Srbije; – zaštita ugovora od posledica stečaja, odnosno ostvarivanje prava iz ugovora o finansijskom obezbeđenju nezavisno od postupka stečaja, likvidacije i mera reorganizacije prema davaocu/primaocu obezbeđenja, čime se stvaraju pretpostavke za smanjenje kreditnog rizika; 1 Directive 2002/47/EC, 2009/44/ EC i 2014/59/EU – nadzor nad primenom odredaba Zakona koji vrše nadležne institucije – Narodna banka Srbije, Komisija za hartije od vrednosti i drugi nadležni organi shodno njihovim ovlašćenima uređenim posebnim zakonima; – kaznene odredbe za pojedine radnje izvršene suprotno odredbama Zakona; – završna odredba, kojom je propisan početak primene Zakona – 1. januar 2019. godine. Pošto je u evropskom pravu materija finansijskog kolaterala uređena Direktivom, Zakonom je izvršeno usklađivanje sa ovom pravnom tekovinom Evropske unije. Istovremeno, radi obezbeđenja pretpostavki za xxxxx razvoj tržišta i konkurentniju poziciju domaćih institucija, težilo se primerenom usvajanju rešenja najbolje tržišne prakse u oblasti kolaterala i vanberzanskih ugovora, na osnovu Principa za sprovođenje close-out netting-a2 i modela okvirnih ugovora svetski priznatih međunarodnih samoregulatornih institucija, kao što su International Swaps and Derivatives Association (ISDA)3 i Evropska bankarska federacija (EBF).4uvek nije uredila zakonom.