Common use of Razlozi za potvrđivanje Sporazuma Clause in Contracts

Razlozi za potvrđivanje Sporazuma. Razlozi za donošenje ovog zakona, potpisanog 9. oktobra 2014. godine u Vašingtonu (u daljem tekstu: Sporazum o zajmu), sadržani su u činjenici da je Međunarodna banka za obnovu i razvoj (u daljem tekstu: Banka) spremna da odobri zajam u iznosu od 227.480.000 evra za sprovođenje projekta hitne sanacije od poplava (u daljem tekstu: Projekat). Na osnovu Zaključka Vlade 05 Broj: 48-10162/2014 od 8. septembra 2014. godine, utvrđena je Osnova za vođenje pregovora sa predstavnicima Banke u vezi sa odobravanjem zajma Republici Srbiji. Na pregovorima je utvrđen Nacrt sporazuma o zajmu (Projekat hitne sanacije od poplava) između Republike Srbije i Banke. Zaključkom Vlade 05 Broj: 48-11316/2014 od 24. septembra 2014. godine, prihvaćen je Izveštaj sa pregovora i usvojen Nacrt sporazuma o zajmu (Projekat hitne sanacije od poplava) između Republike Srbije i Banke. Nakon razornih poplava koje su zadesile Republiku Srbiju u maju mesecu 2014. godine, Vlada u sklopu aktivnosti za otklanjanje posledica poplava nastoji da obezbedi finansijsku podršku po najpovoljnijim uslovima. Procenu potreba u pogledu sanacije i obnove Vlada je sprovela u saradnji sa Evropskom komisijom, Ujedinjenim nacijama i Svetskom bankom koje su pružile finansijsku i stručnu pomoć u procenjivanju. Izveštaj o proceni potreba za oporavak i obnovu poplavljenih područja sačinjen je u periodu od 10. xxxx do 10. jula 2014. godine, po zvaničnoj metodologiji za procenu potreba Evropske unije, Ujedinjenih nacija i Svetske banke. Na osnovu Izveštaja o proceni potreba za oporavak i obnovu poplavljenih područja koji je Vlada usvojila na sednici 15. jula 2014. godine, ukupni efekti ove prirodne nepogode iznose 1,7 milijardi evra, od xxxx xx 885 miliona evra iznos uništenih materijalnih dobara u 24 opštine koje su najviše pogođene poplavom. Procenjeno xx xx xx poplave izazvale štetu u iznosu od 2,7% BDP-a i gubitke u iznosu od 2% BDP-a. Posledice poplava po privredni rast Republike Srbije će biti smanjenje očekivanog realnog rasta BDP-a i ulazak Srbije u recesiju zbog negativnog uticaja poplava dominantno u energetskom sektoru i poljoprivrednoj proizvodnji. Očekuje se da će posledice poplava napraviti dodatni pritisak na javne finansije, pa xx xxxx prognozirano da će deficit biti veći za 1% BDP-a. Iako xx xxxx do usporavanja ekonomske aktivnosti i do daljeg rasta deficita, dostupnost bespovratnih sredstava i povoljnih dugoročnih zajmova za rekonstrukciju bi mogla pomoći ubrzanju ekonomskog oporavka i ublažiti negativne efekte poplava na javne finansije. Obilne kiše i razarajuće poplave imale xx xxxxx posledice po energetski sektor u Srbiji. Proizvodnja energije i rudarstvo su značajno poremećeni, a šteta naneta Javnom preduzeću „Elektroprivreda Srbije” su naročito ozbiljne. Procenjuje xx xx xxxxx naneta sektorima energetike i rudarstva iznosi 488 miliona evra. Preko 90% štete je pričinjeno sektorima koji se bave iskopavanjem uglja i proizvodnjom struje, iza kojih sledi sektor koji se bavi snabdevanjem električnom energijom. Dva ugljenokopa u Rudarskom basenu „Kolubara” (Veliki Crljeni i Tamnava - Zapadno polje), koji daju oko dve trećine proizvodnje uglja u Srbiji, su potpuno potopljena, te će biti potrebna njihova sanacija pre nego što se u njima obnovi proizvodnja. Procenjuje se da će naročito komplikovano i skupo biti isušivanje i sanacija ugljenokopa „Tamnava - Zapadno polje” gde je usled obilnih padavina formirano jezero površine 15 kvadratnih kilometara i prosečne dubine 14 metara. Ukupna šteta i gubici u sektorima energetike i rudarstva doprinose 60% u ukupnom padu BDP-a u 2014. godini. Uticaj poplava na ove sektore bi mogao da se produži i na 2015. godinu u svetlu neizvesnosti u vezi sa vremenom njegovog potpunog oporavka. Sektor poljoprivrede je takođe, značajno pogođen. Procenjen je realni pad poljoprivredne proizvodnje od 5,9% u odnosu na prethodnu godinu. Kao posledica svega, poljoprivreda učestvuje 20% u ukupnom padu BDP-a povezanim sa posledicama poplava. Procenjeno xx xx xxxxx i gubici u sektoru poljoprivrede iznose 228 miliona evra. Oko 80.000 hektara obradive površine je poplavljeno, a oko 33.000 malih i srednjih poljoprivrednih domaćinstava je pogođeno poplavama. Podrška ovom sektoru će biti potrebna u narednih tri do pet xxxxxx kako bi se poljoprivredna proizvodnja vratila na nivo pre poplava. Poplave su oštetile velike delove infrastrukture koja služi za zaštitu od poplava, a čitavi delovi odbrambenih nasipa i bedema su uništeni ili delimično oštećeni. Velika brzina poplavnih talasa i velika količina nanosa xxxx xx sa njima stigla izazvala je eroziju rečnih obala i korita, pa je uništila i zaštitu na obalama reka. Troškovi popravke postojeće infrastrukture za zaštitu od poplava iznosi 24 miliona evra. Kao posledica takvog stanja, usluge vodosnabdevanja su u mnogim mestima prekinute, a preduzeća iz tog sektora imaju xxxx troškove vezane za prečišćavanje vode za piće i njeno dopremanje do potrošača, dok istovremeno imaju smanjene prihode. Hitan zajam za oporavak od posledica poplava (Emergency Recovery Loan) Međunarodne banke za obnovu i razvoj je odgovarajući model finansijske podrške u fazi obnove xxxx je cilj brz oporavak od katastrofe, sprečavanje daljih pretnji i zauzdavanje negativnih posledica poplava na već oslabljenu ekonomiju. Banka odobrava ovakav vid kredita u slučajevima xxxx xx ekonomija zajmoprimca značajno uzdrmana vanrednim okolnostima kakve su, između ostalih, prirodne katastrofe i koristi se za obnovu i jačanje infrastrukture kako bi se u budućnosti izbegle slične situacije. Sredstva ovog zajma će biti korišćena za finansiranje Projekta hitne sanacije od poplava, kojim su obuhvaćeni sektori najviše pogođeni poplavama. Projekat se sastoji od četiri komponente koje obuhvataju pomoć sektoru energetike i rudarstva, pomoć sektoru poljoprivrede, pomoć unapređenju infrastrukture za zaštitu od poplava i rezervu za slučaj novih elementarnih nepogoda. - pomoć za uvoz električne energije od 119,8 miliona evra predviđena je za Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije” za uvoz električne energije kako bi se obezbedilo adekvatno snabdevanje koje će zadovoljiti potražnju i sprečiti energetsku krizu tokom naredne zimske sezone; - hitna obnova distributivne mreže sa 14,3 miliona evra kojom će se pružiti pomoć pri nabavci opreme za merenje, mobilnih podstanica, energetski efikasnih „štedljivih” sijalica i nabavci tehničke pomoći i robe potrebne za aktivnosti koje se odnose na upravljanje potrošnjom struje; - ispumpavanje vode iz ugljenokopa „Tamnava - Zapadno polje” sa 23,0 miliona evra koji će pomoći u realizaciji inicijalnih koraka kako bi se ugljenokop „Tamnava - Zapadno polje” vratio u funkciju. Ova komponenta Projekta obuhvata dve potkomponente: - ulaganje u zaštitu od poplava u iznosu od 14,5 miliona evra. Ovim sredstvima će se finansirati obnova i rekonstrukcija prioritetne infrastrukture za zaštitu od poplava i kontrolu odvodnjavanja kroz nabavku robe, radova i usluga radi smanjenja direktnog rizika od poplava i pomoć za projektnu implementaciju i tehničku pomoć za unapređenje kapaciteta za zaštitu od poplava u iznosu od 2,2 miliona evra xxxx xx biti korišćena za pokrivanje troškova upravljanja projektnom implementacijom, uključujući operativne troškove. Takođe, finansiraće se i jačanje tehničkih kapaciteta potrebnih za unapređenje prevencije i upravljanje poplavama. Ugovorom o zajmu predviđeno xx xx Xxxxx odobrava kredit Zajmoprimcu pod sledećim uslovima: - period trajanja zajma - 30 xxxxxx; - grejs period - 9 xxxxxx; - kamatna xxxxx xx šestomesečni EURIBOR plus varijabilna xxxxx xxxx trenutno iznosi 0,80%; - pristupna naknada koja se plaća banci iznosi 0,25% od iznosa zajma; - naknada na nepovučena sredstva zajma 0,25% godišnje; - Republika Srbija će vratiti kredit u 42 uzastopne polugodišnje rate, svakog 1. maja i 1. novembra, počevši od 1. novembra 2023. godine.

Appears in 1 contract

Samples: Sporazum O Zajmu (Projekat Hitne Sanacije Od Poplava)

Razlozi za potvrđivanje Sporazuma. Razlozi za donošenje ovog zakonapotvrđivanje Sporazuma o zajmu (Projekat akceleracije inovacija i podsticanja rasta preduzetništva u Republici Srbiji) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, potpisanog 9koji je potpisan 24. oktobra 2014decembra 2019. godine u Vašingtonu Beogradu, sadržani su u odredbi člana 5. stav 2. Zakona o javnom dugu („Službeni glasnik RS”, br. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15, 95/18 i 91/19) prema kojoj Narodna skupština odlučuje o zaduživanju Republike Srbije i odredbi člana 14. stav 1. Zakona o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora („Službeni glasnik RS”, broj 32/13) prema kojoj Narodna skupština, između ostalog, potvrđuje ugovore kojima se stvaraju finansijske obaveze za Republiku Srbiju. Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 95/18 i 72/19) u članu 3.B. predviđeno je zaduživanje kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj za Projekat akceleracije inovacija i podsticanja rasta preduzetništva u Republici Srbiji do 48.000.000 USD, što se odnosi na zajam koji je bio predmet pregovora održanih 12. novembra 2019. godine, u Kancelariji Svetske banke u Beogradu. Zaključkom Vlade 05 Broj: 48-11054/2019 od 7. novembra 2019. godine, utvrđena je Osnova za pregovore sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj i određen pregovarački xxx Republike Srbije. Na pregovorima utvrđen je konačan iznos zajma izražen u EUR protivvrednosti, tako što je primenjen kurs EUR prema USD (0,8965 USD:1 EUR) na xxx 31. oktobar 2019. godine, odnosno na kraju meseca koji prethodi mesecu oktobru 2019. godine, u kojem su pregovori održani, što iznosi 43.000.000 EUR. Xxx prilikom strane su dogovorile uslove i način korišćenja zajma u iznosu od 43.000.000 EUR i usaglasile odredbe Sporazuma o zajmu (Projekat akceleracije inovacija i podsticanja rasta preduzetništva u Republici Srbiji) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj (u daljem tekstu: Sporazum o zajmu), sadržani su čije je potvrđivanje predmet ovog zakona. Sporazum o zajmu u činjenici da iznosu od 43.000.000 EUR koji je Međunarodna banka za obnovu i razvoj (odobrila Republici Srbiji za Projekat akceleracije inovacija i podsticanja rasta preduzetništva u daljem tekstu: Banka) spremna da odobri zajam u iznosu od 227.480.000 evra za sprovođenje projekta hitne sanacije od poplava Republici Srbiji (u daljem tekstu: Projekat). Na osnovu Zaključka Vlade 05 Broj: 48-10162/2014 od 8. septembra 2014. godine) ima za cilj unapređenje relevantnosti i izvrsnosti naučnog istraživanja, utvrđena je Osnova za vođenje pregovora sa predstavnicima Banke i inovativnog preduzetništva i pristupa finansiranju u vezi sa odobravanjem zajma Republici Srbiji. Na pregovorima je utvrđen Nacrt sporazuma o zajmu (Projekat hitne sanacije od poplava) između cilju rasta preduzeća, xxx xxxxx davanja doprinosa rastu i konkurentnosti Republike Srbije i Banke. Zaključkom Vlade 05 Broj: 48-11316/2014 od 24. septembra 2014. godine, prihvaćen je Izveštaj sa pregovora i usvojen Nacrt sporazuma o zajmu (Projekat hitne sanacije od poplava) između Republike Srbije i Banke. Nakon razornih poplava koje su zadesile Republiku Srbiju u maju mesecu 2014. godine, Vlada u sklopu aktivnosti za otklanjanje posledica poplava nastoji da obezbedi finansijsku podršku po najpovoljnijim uslovima. Procenu potreba u pogledu sanacije i obnove Vlada je sprovela u saradnji sa Evropskom komisijom, Ujedinjenim nacijama i Svetskom bankom koje su pružile finansijsku i stručnu pomoć u procenjivanju. Izveštaj o proceni potreba za oporavak i obnovu poplavljenih područja sačinjen je u periodu od 10. xxxx do 10. jula 2014. godine, po zvaničnoj metodologiji za procenu potreba Evropske unije, Ujedinjenih nacija i Svetske banke. Na osnovu Izveštaja o proceni potreba za oporavak i obnovu poplavljenih područja koji je Vlada usvojila na sednici 15. jula 2014. godine, ukupni efekti ove prirodne nepogode iznose 1,7 milijardi evra, od xxxx xx 885 miliona evra iznos uništenih materijalnih dobara u 24 opštine koje su najviše pogođene poplavom. Procenjeno xx xx xx poplave izazvale štetu u iznosu od 2,7% BDP-a i gubitke u iznosu od 2% BDP-a. Posledice poplava po privredni rast Republike Srbije će biti smanjenje očekivanog realnog rasta BDP-a i ulazak Srbije u recesiju zbog negativnog uticaja poplava dominantno u energetskom sektoru i poljoprivrednoj proizvodnji. Očekuje se da će posledice poplava napraviti dodatni pritisak na javne finansije, pa xx xxxx prognozirano da će deficit biti veći za 1% BDP-a. Iako xx xxxx do usporavanja ekonomske aktivnosti i do daljeg rasta deficita, dostupnost bespovratnih sredstava i povoljnih dugoročnih zajmova za rekonstrukciju bi mogla pomoći ubrzanju ekonomskog oporavka i ublažiti negativne efekte poplava na javne finansije. Obilne kiše i razarajuće poplave imale xx xxxxx posledice po energetski sektor u Srbiji. Proizvodnja energije i rudarstvo su značajno poremećeni, a šteta naneta Javnom preduzeću „Elektroprivreda Srbije” su naročito ozbiljne. Procenjuje xx xx xxxxx naneta sektorima energetike i rudarstva iznosi 488 miliona evra. Preko 90% štete je pričinjeno sektorima koji se bave iskopavanjem uglja i proizvodnjom struje, iza kojih sledi sektor koji se bavi snabdevanjem električnom energijom. Dva ugljenokopa u Rudarskom basenu „Kolubara” (Veliki Crljeni i Tamnava - Zapadno polje), koji daju oko dve trećine proizvodnje uglja u Srbiji, su potpuno potopljena, te će biti potrebna njihova sanacija pre nego što se u njima obnovi proizvodnja. Procenjuje se da će naročito komplikovano i skupo biti isušivanje i sanacija ugljenokopa „Tamnava - Zapadno polje” gde je usled obilnih padavina formirano jezero površine 15 kvadratnih kilometara i prosečne dubine 14 metara. Ukupna šteta i gubici u sektorima energetike i rudarstva doprinose 60% u ukupnom padu BDP-a u 2014. godini. Uticaj poplava na ove sektore bi mogao da se produži i na 2015. godinu u svetlu neizvesnosti u vezi sa vremenom njegovog potpunog oporavka. Sektor poljoprivrede je takođe, značajno pogođen. Procenjen je realni pad poljoprivredne proizvodnje od 5,9% u odnosu na prethodnu godinu. Kao posledica svega, poljoprivreda učestvuje 20% u ukupnom padu BDP-a povezanim sa posledicama poplava. Procenjeno xx xx xxxxx i gubici u sektoru poljoprivrede iznose 228 miliona evra. Oko 80.000 hektara obradive površine je poplavljeno, a oko 33.000 malih i srednjih poljoprivrednih domaćinstava je pogođeno poplavama. Podrška ovom sektoru će biti potrebna u narednih tri do pet xxxxxx kako bi se poljoprivredna proizvodnja vratila na nivo pre poplava. Poplave su oštetile velike delove infrastrukture koja služi za zaštitu od poplava, a čitavi delovi odbrambenih nasipa i bedema su uništeni ili delimično oštećeni. Velika brzina poplavnih talasa i velika količina nanosa xxxx xx sa njima stigla izazvala je eroziju rečnih obala i korita, pa je uništila i zaštitu na obalama reka. Troškovi popravke postojeće infrastrukture za zaštitu od poplava iznosi 24 miliona evra. Kao posledica takvog stanja, usluge vodosnabdevanja su u mnogim mestima prekinute, a preduzeća iz tog sektora imaju xxxx troškove vezane za prečišćavanje vode za piće i njeno dopremanje do potrošača, dok istovremeno imaju smanjene prihode. Hitan zajam za oporavak od posledica poplava (Emergency Recovery Loan) Međunarodne banke za obnovu i razvoj je odgovarajući model finansijske podrške u fazi obnove xxxx je cilj brz oporavak od katastrofe, sprečavanje daljih pretnji i zauzdavanje negativnih posledica poplava na već oslabljenu ekonomiju. Banka odobrava ovakav vid kredita u slučajevima xxxx xx ekonomija zajmoprimca značajno uzdrmana vanrednim okolnostima kakve su, između ostalih, prirodne katastrofe i koristi se za obnovu i jačanje infrastrukture kako bi se u budućnosti izbegle slične situacije. Sredstva ovog zajma će biti korišćena za finansiranje Projekta hitne sanacije od poplava, kojim su obuhvaćeni sektori najviše pogođeni poplavama. Projekat se sastoji od četiri komponente koje obuhvataju pomoć sektoru energetike i rudarstva, pomoć sektoru poljoprivrede, pomoć unapređenju infrastrukture za zaštitu od poplava i rezervu za slučaj novih elementarnih nepogoda. - pomoć za uvoz električne energije od 119,8 je struktuiran kroz sprovođenje aktivnosti podeljenih u tri osnovne komponente: Komponenta 1: Reforma sektora istraživanja (34 miliona evra predviđena je za Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije” za uvoz električne energije kako bi se obezbedilo adekvatno snabdevanje koje će zadovoljiti potražnju i sprečiti energetsku krizu tokom naredne zimske sezone; - hitna obnova distributivne mreže sa 14,3 miliona evra kojom će se pružiti pomoć pri nabavci opreme za merenje, mobilnih podstanica, energetski efikasnih „štedljivih” sijalica i nabavci tehničke pomoći i robe potrebne za aktivnosti koje se odnose na upravljanje potrošnjom struje; - ispumpavanje vode iz ugljenokopa „Tamnava - Zapadno polje” sa 23,0 miliona evra koji će pomoći u realizaciji inicijalnih koraka kako bi se ugljenokop „Tamnava - Zapadno polje” vratio u funkciju. Ova komponenta Projekta EUR) koja obuhvata dve potkomponente: - ulaganje u zaštitu od poplava u iznosu od 14,5 miliona evra. Ovim sredstvima će se finansirati obnova i rekonstrukcija prioritetne infrastrukture za zaštitu od poplava i kontrolu odvodnjavanja kroz nabavku robe, radova i usluga radi smanjenja direktnog rizika od poplava i pomoć za projektnu implementaciju i tehničku pomoć za unapređenje kapaciteta za zaštitu od poplava u iznosu od 2,2 miliona evra xxxx xx biti korišćena za pokrivanje troškova upravljanja projektnom implementacijom, uključujući operativne troškove. Takođe, finansiraće se i jačanje tehničkih kapaciteta potrebnih za unapređenje prevencije i upravljanje poplavama. Ugovorom o zajmu predviđeno xx xx Xxxxx odobrava kredit Zajmoprimcu pod sledećim uslovima: - period trajanja zajma - 30 xxxxxx; - grejs period - 9 xxxxxx; - kamatna xxxxx xx šestomesečni EURIBOR plus varijabilna xxxxx xxxx trenutno iznosi 0,80%; - pristupna naknada koja se plaća banci iznosi 0,25% od iznosa zajma; - naknada na nepovučena sredstva zajma 0,25% godišnje; - Republika Srbija će vratiti kredit u 42 uzastopne polugodišnje rate, svakog 1. maja i 1. novembra, počevši od 1. novembra 2023. godine.sledeće pod-komponente:

Appears in 1 contract

Samples: Sporazum O Zajmu

Razlozi za potvrđivanje Sporazuma. Razlozi za donošenje ovog zakona, potpisanog 9. oktobra 2014. godine u Vašingtonu (u daljem tekstu: Sporazum o zajmu), sadržani su u činjenici da je Međunarodna banka za obnovu i razvoj (u daljem tekstu: Banka) spremna da odobri zajam u iznosu od 227.480.000 evra za sprovođenje projekta hitne sanacije od poplava (u daljem tekstu: Projekat). Na osnovu Zaključka Vlade 05 Broj: 48-10162/2014 od 8. septembra 2014. godine, utvrđena je Osnova Xxxxxx za vođenje pregovora sa predstavnicima Banke u vezi sa odobravanjem zajma Republici Srbiji. Na pregovorima je utvrđen Nacrt sporazuma o zajmu (Projekat hitne sanacije od poplava) između Republike Srbije i Banke. Zaključkom Vlade 05 Broj: 48-11316/2014 od 24. septembra 2014. godine, prihvaćen je Izveštaj sa pregovora i usvojen Nacrt sporazuma o zajmu (Projekat hitne sanacije od poplava) između Republike Srbije i Banke. Nakon razornih poplava koje su zadesile Republiku Srbiju u maju mesecu 2014. godinexxxxxx, Vlada Xxxxx u sklopu aktivnosti za otklanjanje posledica poplava nastoji da obezbedi finansijsku podršku po najpovoljnijim uslovima. Procenu potreba u pogledu sanacije i obnove Vlada je sprovela u saradnji sa Evropskom komisijom, Ujedinjenim nacijama i Svetskom bankom koje su pružile finansijsku i stručnu pomoć u procenjivanju. Izveštaj o proceni potreba za oporavak i obnovu poplavljenih područja sačinjen je u periodu od 10. xxxx do 10. jula 2014. godine, po zvaničnoj metodologiji za procenu potreba Evropske unije, Ujedinjenih nacija i Svetske banke. Na osnovu Izveštaja o proceni potreba za oporavak i obnovu poplavljenih područja koji je Vlada usvojila na sednici 15. jula 2014. godine, ukupni efekti ove prirodne nepogode iznose 1,7 milijardi evra, od xxxx xx 885 miliona evra iznos uništenih materijalnih dobara u 24 opštine koje su najviše pogođene poplavom. Procenjeno xx xx xx poplave izazvale štetu u iznosu od 2,7% BDP-a i gubitke u iznosu od 2% BDP-a. Posledice poplava po privredni rast Republike Srbije će biti smanjenje očekivanog realnog rasta BDP-a i ulazak Srbije u recesiju zbog negativnog uticaja poplava dominantno u energetskom sektoru i poljoprivrednoj proizvodnji. Očekuje se da će posledice poplava napraviti dodatni pritisak na javne finansije, pa xx xxxx prognozirano da će deficit biti veći za 1% BDP-a. Iako xx xxxx do usporavanja ekonomske aktivnosti i do daljeg rasta deficita, dostupnost bespovratnih sredstava i povoljnih dugoročnih zajmova za rekonstrukciju bi mogla pomoći ubrzanju ekonomskog oporavka i ublažiti negativne efekte poplava na javne finansije. Obilne kiše i razarajuće poplave imale xx xxxxx posledice po energetski sektor u Srbiji. Proizvodnja energije i rudarstvo su značajno poremećeni, a šteta naneta Javnom preduzeću „Elektroprivreda Srbije” su naročito ozbiljne. Procenjuje xx xx xxxxx naneta sektorima energetike i rudarstva iznosi 488 miliona evra. Preko 90% štete je pričinjeno sektorima koji se bave iskopavanjem uglja i proizvodnjom struje, iza kojih sledi sektor koji se bavi snabdevanjem električnom energijom. Dva ugljenokopa u Rudarskom basenu „Kolubara” (Veliki Crljeni i Tamnava - Zapadno polje), koji daju oko dve trećine proizvodnje uglja u Srbiji, su potpuno potopljena, te će biti potrebna njihova sanacija pre nego što se u njima obnovi proizvodnja. Procenjuje se da će naročito komplikovano i skupo biti isušivanje i sanacija ugljenokopa „Tamnava - Zapadno polje” gde je usled obilnih padavina formirano jezero površine 15 kvadratnih kilometara i prosečne dubine 14 metara. Ukupna šteta i gubici u sektorima energetike i rudarstva doprinose 60% u ukupnom padu BDP-a u 2014. godini. Uticaj poplava na ove sektore bi mogao da se produži i na 2015. godinu u svetlu neizvesnosti u vezi sa vremenom njegovog potpunog oporavka. Sektor poljoprivrede je takođe, značajno pogođen. Procenjen je realni pad poljoprivredne proizvodnje od 5,9% u odnosu na prethodnu godinu. Kao posledica svega, poljoprivreda učestvuje 20% u ukupnom padu BDP-a povezanim sa posledicama poplava. Procenjeno xx xx xxxxx i gubici u sektoru poljoprivrede iznose 228 miliona evra. Oko 80.000 hektara obradive površine je poplavljeno, a oko 33.000 malih i srednjih poljoprivrednih domaćinstava je pogođeno poplavama. Podrška ovom sektoru će biti potrebna u narednih tri do pet xxxxxx kako bi se poljoprivredna proizvodnja vratila na nivo pre poplava. Poplave su oštetile velike delove infrastrukture koja služi za zaštitu od poplava, a čitavi delovi odbrambenih nasipa i bedema su uništeni ili delimično oštećeni. Velika brzina poplavnih talasa i velika količina nanosa xxxx xx sa njima stigla izazvala je eroziju rečnih obala i korita, pa je uništila i zaštitu na obalama reka. Troškovi popravke postojeće infrastrukture za zaštitu od poplava iznosi 24 miliona evra. Kao posledica takvog stanja, usluge vodosnabdevanja su u mnogim mestima prekinute, a preduzeća iz tog sektora imaju xxxx troškove vezane za prečišćavanje vode za piće i njeno dopremanje do potrošača, dok istovremeno imaju smanjene prihode. Hitan zajam za oporavak od posledica poplava (Emergency Recovery Loan) Međunarodne banke za obnovu i razvoj je odgovarajući model finansijske podrške u fazi obnove xxxx je cilj brz oporavak od katastrofe, sprečavanje daljih pretnji i zauzdavanje negativnih posledica poplava na već oslabljenu ekonomiju. Banka odobrava ovakav vid kredita u slučajevima xxxx xx ekonomija zajmoprimca značajno uzdrmana vanrednim okolnostima kakve su, između ostalih, prirodne katastrofe i koristi se za obnovu i jačanje infrastrukture kako bi se u budućnosti izbegle slične situacije. Sredstva ovog zajma će biti korišćena za finansiranje Projekta hitne sanacije od poplava, kojim su obuhvaćeni sektori najviše pogođeni poplavama. Projekat se sastoji od četiri komponente koje obuhvataju pomoć sektoru energetike i rudarstva, pomoć sektoru poljoprivrede, pomoć unapređenju infrastrukture za zaštitu od poplava i rezervu za slučaj novih elementarnih nepogoda. - Prva komponenta Projekta je pomoć energetskom sektoru sa 157,1 miliona evra i obuhvata tri potkomponente: pomoć za uvoz električne energije od 119,8 miliona evra predviđena je za Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije” za uvoz električne energije kako bi se obezbedilo adekvatno snabdevanje koje će zadovoljiti potražnju i sprečiti energetsku krizu tokom naredne zimske sezone; - hitna obnova distributivne mreže sa 14,3 miliona evra kojom će se pružiti pomoć pri nabavci opreme za merenje, mobilnih podstanica, energetski efikasnih „štedljivih” sijalica i nabavci tehničke pomoći i robe potrebne za aktivnosti koje se odnose na upravljanje potrošnjom struje; - ispumpavanje vode iz ugljenokopa „Tamnava - Zapadno polje” sa 23,0 miliona evra koji će pomoći u realizaciji inicijalnih koraka kako bi se ugljenokop „Tamnava - Zapadno polje” vratio u funkciju. Druga komponenta Projekta obuhvata pomoć postojećem programu Vlade za raspodelu podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u iznosu od 53,1 miliona evra kako bi se zaštitila sredstva za život poljoprivrednika pogođenih poplavama i nadoknadio njihov gubitak xxxxxxx. Ova komponenta predviđa pokrivanje troškova Vladinog programa podsticaja u 49 opština najviše pogođenih poplavama za period od 15. maja 2014. godine do 31. decembra 2015. godine. Treća komponenta Projekta obuhvata pomoć za rekonstrukciju prioritetne infrastrukture za zaštitu od poplava i odvodnjavanje, kao i jačanje tehničkih kapaciteta državnih organa koji su nadležni za unapređenje sisteme prevencije i upravljanja poplavama u vrednosti od 16,7 miliona evra. Ova komponenta Projekta obuhvata dve potkomponente: - ulaganje u zaštitu od poplava u iznosu od 14,5 miliona evra. Ovim sredstvima će se finansirati obnova i rekonstrukcija prioritetne infrastrukture za zaštitu od poplava i kontrolu odvodnjavanja kroz nabavku robe, radova i usluga radi smanjenja direktnog rizika od poplava i pomoć za projektnu implementaciju i tehničku pomoć za unapređenje kapaciteta za zaštitu od poplava u iznosu od 2,2 miliona evra xxxx xx biti korišćena za pokrivanje troškova upravljanja projektnom implementacijom, uključujući operativne troškove. Takođe, finansiraće se i jačanje tehničkih kapaciteta potrebnih za unapređenje prevencije i upravljanje poplavama. Četvrta komponenta Projekta za hitnu sanaciju od poplava podrazumeva rezervu za slučaj novih elementarnih nepogoda na kojoj trenutno nema alociranih sredstava. U slučaju teških elementarnih nepogoda i katastrofa izazvanih aktivnostima ljudi, Vlada može od Međunarodne banke za obnovu i razvoj zatražiti realokaciju sredstava na ovu komponentu. Ova komponenta će omogućiti Vladi da realocira sredstva zajma i nameni ih za hitnu reakciju u slučaju nepogoda kako bi se delimično pokrili troškovi reagovanja u kriznim situacijama, kao i troškovi oporavka od nepogoda. Ugovorom o zajmu predviđeno xx xx Xxxxx odobrava kredit Zajmoprimcu pod sledećim uslovima: - period trajanja zajma - 30 xxxxxx; - grejs period - 9 xxxxxx; - kamatna xxxxx xx šestomesečni EURIBOR plus varijabilna xxxxx xxxx trenutno iznosi 0,80%; - pristupna naknada koja se plaća banci iznosi 0,25% od iznosa zajma; - naknada na nepovučena sredstva zajma 0,25% godišnje; - Republika Srbija će vratiti kredit u 42 uzastopne polugodišnje rate, svakog 1. maja i 1. novembra, počevši od 1. novembra 2023. godine.

Appears in 1 contract

Samples: Sporazum O Zajmu

Razlozi za potvrđivanje Sporazuma. Razlozi Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o saradnji u oblasti bezbednosti, potpisan je 22. xxxxx 2016. godine, u Berlinu. Potvrđivanjem ovog sporazuma omogućuje se njegovo stupanje na snagu, xxxx xx predviđeno članom 11. Sporazuma, po kome ovaj sporazum stupa na snagu na xxx xxxx xx xxxxxx ugovornice međusobno pismeno budu obavestile diplomatskim putem da su ispunjeni uslovi za donošenje stupanje na snagu ovog zakonasporazuma predviđeni njihovim nacionalnim zakonodavstvom, potpisanog 9s xxx da je merodavan xxx prijema poslednjeg obaveštenja. oktobra 2014Ujedno potvrđivanjem ovog sporazuma omogućiće se njegova primena, xxxx xxxxx da doprinese učvršćivanju i daljem jačanju saradnje sa Saveznom Republikom Nemačkom u oblasti bezbednosti, a posebno u oblasti efikasnog sprečavanja i suzbijanja krivičnih dela, posebno organizovanog i teškog kriminala, terorizma, kriminala u vezi sa opojnim drogama, ilegalne trgovine oružjem, kao i ilegalne migracije i krijumčarenja ljudi preko državne granice. godine u Vašingtonu Saglasno članu 13. Zakona o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora (u daljem tekstu: Sporazum o zajmu„Službeni glasnik RS”, broj 32/13), sadržani Ministarstvo spoljnih poslova pokreće postupak potvrđivanja navedenog sporazuma. Sredstva za navedeni sporazum, obezbeđena su u činjenici da je Međunarodna banka Zakonom o budžetu Republike Srbije za obnovu 2016. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 103/15), Program-1401 Bezbedno društvo, Funkcija 310, Programska aktivnost 0002 Administracija i razvoj (u daljem tekstu: Banka) spremna da odobri zajam upravljanje na ekonomskoj klasifikaciji 422 – Troškovi putovanja u iznosu od 227.480.000 evra za sprovođenje projekta hitne sanacije od poplava (u daljem tekstu: Projekat). Na osnovu Zaključka Vlade 05 Broj: 48-10162/2014 od 8. septembra 2014. godine, utvrđena je Osnova za vođenje pregovora sa predstavnicima Banke u vezi sa odobravanjem zajma Republici Srbiji. Na pregovorima je utvrđen Nacrt sporazuma o zajmu (Projekat hitne sanacije od poplava) između Republike Srbije 126.000,00 dinara i Banke. Zaključkom Vlade 05 Broj: 48-11316/2014 od 24. septembra 2014. godine, prihvaćen je Izveštaj sa pregovora i usvojen Nacrt sporazuma o zajmu (Projekat hitne sanacije od poplava) između Republike Srbije i Banke. Nakon razornih poplava koje su zadesile Republiku Srbiju u maju mesecu 2014. godine, Vlada u sklopu aktivnosti za otklanjanje posledica poplava nastoji da obezbedi finansijsku podršku po najpovoljnijim uslovima. Procenu potreba u pogledu sanacije i obnove Vlada je sprovela u saradnji sa Evropskom komisijom, Ujedinjenim nacijama i Svetskom bankom koje su pružile finansijsku i stručnu pomoć u procenjivanju. Izveštaj o proceni potreba za oporavak i obnovu poplavljenih područja sačinjen je u periodu od 10. xxxx do 10. jula 2014. godine, po zvaničnoj metodologiji za procenu potreba Evropske unije, Ujedinjenih nacija i Svetske banke. Na osnovu Izveštaja o proceni potreba za oporavak i obnovu poplavljenih područja koji je Vlada usvojila Programska aktivnost 0001 Materijalno tehnički kapaciteti na sednici 15. jula 2014. godine, ukupni efekti ove prirodne nepogode iznose 1,7 milijardi evra, od xxxx xx 885 miliona evra iznos uništenih materijalnih dobara u 24 opštine koje su najviše pogođene poplavom. Procenjeno xx xx xx poplave izazvale štetu ekonomskoj klasifikaciji 426 - Materijal u iznosu od 2,7% BDP-a i gubitke u iznosu od 2% BDP-a. Posledice poplava po privredni rast Republike Srbije će biti smanjenje očekivanog realnog rasta BDP-a i ulazak Srbije u recesiju zbog negativnog uticaja poplava dominantno u energetskom sektoru i poljoprivrednoj proizvodnji. Očekuje se da će posledice poplava napraviti dodatni pritisak na javne finansije, pa xx xxxx prognozirano da će deficit biti veći za 1% BDP-a. Iako xx xxxx do usporavanja ekonomske aktivnosti i do daljeg rasta deficita, dostupnost bespovratnih sredstava i povoljnih dugoročnih zajmova za rekonstrukciju bi mogla pomoći ubrzanju ekonomskog oporavka i ublažiti negativne efekte poplava na javne finansije. Obilne kiše i razarajuće poplave imale xx xxxxx posledice po energetski sektor u Srbiji. Proizvodnja energije i rudarstvo su značajno poremećeni, a šteta naneta Javnom preduzeću „Elektroprivreda Srbije” su naročito ozbiljne. Procenjuje xx xx xxxxx naneta sektorima energetike i rudarstva iznosi 488 miliona evra. Preko 90% štete je pričinjeno sektorima koji se bave iskopavanjem uglja i proizvodnjom struje, iza kojih sledi sektor koji se bavi snabdevanjem električnom energijom. Dva ugljenokopa u Rudarskom basenu „Kolubara” (Veliki Crljeni i Tamnava - Zapadno polje), koji daju oko dve trećine proizvodnje uglja u Srbiji, su potpuno potopljena, te će biti potrebna njihova sanacija pre nego što se u njima obnovi proizvodnja. Procenjuje se da će naročito komplikovano i skupo biti isušivanje i sanacija ugljenokopa „Tamnava - Zapadno polje” gde je usled obilnih padavina formirano jezero površine 15 kvadratnih kilometara i prosečne dubine 14 metara. Ukupna šteta i gubici u sektorima energetike i rudarstva doprinose 60% u ukupnom padu BDP-a u 2014. godini. Uticaj poplava na ove sektore bi mogao da se produži i na 2015. godinu u svetlu neizvesnosti u vezi sa vremenom njegovog potpunog oporavka. Sektor poljoprivrede je takođe, značajno pogođen. Procenjen je realni pad poljoprivredne proizvodnje od 5,9% u odnosu na prethodnu godinu. Kao posledica svega, poljoprivreda učestvuje 20% u ukupnom padu BDP-a povezanim sa posledicama poplava. Procenjeno xx xx xxxxx i gubici u sektoru poljoprivrede iznose 228 miliona evra. Oko 80.000 hektara obradive površine je poplavljeno, a oko 33.000 malih i srednjih poljoprivrednih domaćinstava je pogođeno poplavama. Podrška ovom sektoru će biti potrebna u narednih tri do pet xxxxxx kako bi se poljoprivredna proizvodnja vratila na nivo pre poplava. Poplave su oštetile velike delove infrastrukture koja služi za zaštitu od poplava, a čitavi delovi odbrambenih nasipa i bedema su uništeni ili delimično oštećeni. Velika brzina poplavnih talasa i velika količina nanosa xxxx xx sa njima stigla izazvala je eroziju rečnih obala i korita, pa je uništila i zaštitu na obalama reka. Troškovi popravke postojeće infrastrukture za zaštitu od poplava iznosi 24 miliona evra. Kao posledica takvog stanja, usluge vodosnabdevanja su u mnogim mestima prekinute, a preduzeća iz tog sektora imaju xxxx troškove vezane za prečišćavanje vode za piće i njeno dopremanje do potrošača, dok istovremeno imaju smanjene prihode. Hitan zajam za oporavak od posledica poplava (Emergency Recovery Loan) Međunarodne banke za obnovu i razvoj je odgovarajući model finansijske podrške u fazi obnove xxxx je cilj brz oporavak od katastrofe, sprečavanje daljih pretnji i zauzdavanje negativnih posledica poplava na već oslabljenu ekonomiju. Banka odobrava ovakav vid kredita u slučajevima xxxx xx ekonomija zajmoprimca značajno uzdrmana vanrednim okolnostima kakve su, između ostalih, prirodne katastrofe i koristi se za obnovu i jačanje infrastrukture kako bi se u budućnosti izbegle slične situacije. Sredstva ovog zajma će biti korišćena za finansiranje Projekta hitne sanacije od poplava, kojim su obuhvaćeni sektori najviše pogođeni poplavama. Projekat se sastoji od četiri komponente koje obuhvataju pomoć sektoru energetike i rudarstva, pomoć sektoru poljoprivrede, pomoć unapređenju infrastrukture za zaštitu od poplava i rezervu za slučaj novih elementarnih nepogoda. - pomoć za uvoz električne energije od 119,8 miliona evra predviđena je za Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije” za uvoz električne energije kako bi se obezbedilo adekvatno snabdevanje koje će zadovoljiti potražnju i sprečiti energetsku krizu tokom naredne zimske sezone; - hitna obnova distributivne mreže sa 14,3 miliona evra kojom će se pružiti pomoć pri nabavci opreme za merenje, mobilnih podstanica, energetski efikasnih „štedljivih” sijalica i nabavci tehničke pomoći i robe potrebne za aktivnosti koje se odnose na upravljanje potrošnjom struje; - ispumpavanje vode iz ugljenokopa „Tamnava - Zapadno polje” sa 23,0 miliona evra koji će pomoći u realizaciji inicijalnih koraka kako bi se ugljenokop „Tamnava - Zapadno polje” vratio u funkciju. Ova komponenta Projekta obuhvata dve potkomponente: - ulaganje u zaštitu od poplava u iznosu od 14,5 miliona evra. Ovim sredstvima će se finansirati obnova i rekonstrukcija prioritetne infrastrukture za zaštitu od poplava i kontrolu odvodnjavanja kroz nabavku robe, radova i usluga radi smanjenja direktnog rizika od poplava i pomoć za projektnu implementaciju i tehničku pomoć za unapređenje kapaciteta za zaštitu od poplava u iznosu od 2,2 miliona evra xxxx xx biti korišćena za pokrivanje troškova upravljanja projektnom implementacijom, uključujući operativne troškove. Takođe, finansiraće se i jačanje tehničkih kapaciteta potrebnih za unapređenje prevencije i upravljanje poplavama. Ugovorom o zajmu predviđeno xx xx Xxxxx odobrava kredit Zajmoprimcu pod sledećim uslovima: - period trajanja zajma - 30 xxxxxx; - grejs period - 9 xxxxxx; - kamatna xxxxx xx šestomesečni EURIBOR plus varijabilna xxxxx xxxx trenutno iznosi 0,80%; - pristupna naknada koja se plaća banci iznosi 0,25% od iznosa zajma; - naknada na nepovučena sredstva zajma 0,25% godišnje; - Republika Srbija će vratiti kredit u 42 uzastopne polugodišnje rate, svakog 1. maja i 1. novembra, počevši od 1. novembra 2023. godine15.000,00 dinara.

Appears in 1 contract

Samples: www.parlament.gov.rs

Razlozi za potvrđivanje Sporazuma. Razlozi za donošenje ovog zakonapotvrđivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Rondex Finance, potpisanog 9Inc. o regulisanju neizmirenog duga Republike Srbije prema Rondex Finance, Inc. iz perioda klirinškog načina plaćanja, koji je zaključen 8. oktobra 2014februara 2019. godine u Vašingtonu (u daljem tekstu: Sporazum o zajmuregulisanju klirinškog duga), sadržani su u činjenici odredbi člana 7. Završne odredbe navedenog sporazuma, prema kojoj Sporazum o regulisanju klirinškog duga stupa na snagu nakon što Rondex Finance, Inc. potvrdi srpskoj strani da je Međunarodna banka primio kopiju Službenog glasnika Republike Srbije u xxxx xx objavljen zakon o potvrđivanju ovog sporazuma xx xxxxxx Narodne skupštine Republike Srbije. Član 2. xxxxx 2) podtačka (3) Zakona o javnom dugu („Službeni glasnik RS”, br. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15 i 95/18) propisuje da dug Republike Srbije po osnovu ugovora, odnosno sporazuma kojim su reprogramirane obaveze koje je Republika preuzela ranije zaključenim ugovorima jeste javni dug. Obaveza Republike Srbije po Sporazumu o regulisanju klirinškog duga posledično je proistekla iz neregulisanog xxxx xxxx Republike Srbije prema Češkoj Republici iz perioda klirinškog načina plaćanja u prometu roba i usluga između bivše SFRJ i bivše ČSFR, koji xx xxxx niz xxxxxx stajao kao otvoreno pitanje u odnosima dve zemlje i konačno xx xxxxx zaključivanjem odgovarajućeg bilateralnog sporazuma u decembru 2018. godine. Reč je o nealociranom državnom dugu bivše SFRJ koji podleže podeli između svih država sukcesora, u skladu sa odredbama Sporazuma o pitanjima sukcesije, potpisanim 29. xxxx 2001. godine (stupio na snagu xxxx 2004. godine). Međutim, kako u okviru Komiteta za obnovu raspodelu finansijske aktive i razvoj pasive bivše SFRJ u skladu sa Aneksom C Sporazuma o pitanjima sukcesije, nije postignut konsenzus o podeli, Republika Srbija je samostalno, u bilateralnim pregovorima, regulisala pripadajući xxx xxxx najpre sa Češkom Republikom, a zatim i sa poveriocem Rondex Finance, Inc, polazeći od sledećih sporazuma i dokumenata: - Protokol o razgovoru delegacija SFRJ i ČSFR, potpisan 26. xxxxx 1992. godine, odobren odlukama dve vlade i potvrđen razmenom pisama ovlašćenih predstavnika dve strane od 7. i 11. maja 1992. godine (u daljem tekstu: Banka) spremna da odobri zajam u iznosu od 227.480.000 evra za sprovođenje projekta hitne sanacije od poplava (u daljem tekstu: ProjekatProtokol). Na Protokolom je, u ime bivše SFRJ, prihvaćeno plaćanje xxxxxx xx saldo na klirinškom likvidacionom računu po stopi od 5,5% godišnje, počev od 1. novembra 1991. godine, kao i obaveza da dužnička strana izmiri dug u konvertibilnoj valuti, po paritetu 1 klirinški dolar = 1 SAD dolar, do 31. januara 1994. godine. - Sporazum između Vlade Češke Republike i Vlade Slovačke Republike od 7. aprila 1993. godine, xxxxx xx podeljen usaglašeni saldo od 85.970.743,82 klirinških dolara na Likvidacionom klirinškom računu ČSFR/SFRJ, tako da je Češkoj Republici pripalo 54.881.926,26 klirinških dolara a Slovačkoj Republici 31.088.817,56 klirinških dolara. - Ugovor o prenosu, zaključen 7. aprila 2000. godine između Československá obchodní banka, a.s, za i u ime Ministarstva finansija Češke Republike kao prodavca, i Rondex Finance, Inc, kao kupca (stupio na snagu 11. aprila 2000. godine), po osnovu Zaključka kojeg je navedena švajcarska firma postala novi poverilac za 25% duga bivše SFRJ prema Češkoj Republici, jer joj je ustupljeno 13.720.481,57 klirinških dolara od prvobitnih 54.881.926,26 klirinških dolara, dok je na preostalih 41.161.444,69 klirinških dolara (75%) neizmirenog duga pravo polagala češka strana. - Sporazum o pitanjima sukcesije iz 2001. godine, kojim su u Aneksu C utvrđeni procenti xxxxx xxxxxx Srbiji i Crnoj Gori pripada 38% duga SFRJ. - Sporazum o regulisanju članstva u međunarodnim finansijskim organizacijama i razgraničenju finansijskih prava i obaveza između Republike Srbije i Republike Crne Xxxx, potpisan 10. jula 2006. godine, prema kojem je utvrđen ključ za podelu nealociranih finansijskih prava i obaveza u srazmeri 94,12% - Republika Srbija i 5,88% - Republika Crna Gora. Sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Češke Republike o regulisanju duga Republike Srbije prema Češkoj Republici, koji je zaključen 10. decembra 2018. godine, ugovorno je regulisano izmirenje 75% duga Republike Srbije, čime su xx xxxxxx uslovi za finalizaciju rešavanja pitanja preostalog dela (25%) pripadajućeg duga Republike Srbije, koji je češka strana prenela firmi Rondex Finance, Inc. xxx xxxxx poveriocu. Vlada je Zaključkom 05 Broj: 48-10162/2014 13165/2017 od 811. septembra 2014januara 2018. godine, utvrđena je Osnova godine utvrdila Osnovu i odredila sastav delegacije Republike Srbije za vođenje pregovora sa poveriocem Rondex Finance, Inc. (predstavnici Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije), koji su održani 29. xxxx 2018. godine u Beogradu. Srpska strana je u pregovorima predložila predstavnicima Banke u vezi sa odobravanjem zajma Republici SrbijiRondex Finance, Inc. primenu istog obračuna xxxxxx i modaliteta za regulisanje xxxx xxxx su primenjeni prema Češkoj Republici. Na pregovorima je utvrđen Nacrt sporazuma Xxx xxxxxx su potvrdile da, primenom utvrđenih ključeva za podelu iz Aneksa C Sporazuma o zajmu (Projekat hitne sanacije od poplava) pitanjima sukcesije i Sporazuma između Republike Srbije i BankeCrne Xxxx o regulisanju članstva u međunarodnim finansijskim organizacijama i razgraničenju finansijskih prava i obaveza, glavnica duga Republike Srbije iznosi 4.907.212,56 klirinških dolara (35,7656% duga bivše SFRJ koji je prenet na Rondex Finance, Inc). Obaveza po osnovu xxxxxx, pripisane na glavnicu duga i obračunate na isti način koji je primenjen kod Češke Republike, utvrđena je u iznosu od 6.011.312,98 klirinških dolara, tako da je evidentirano da ukupna obaveza Republike Srbije prema poveriocu Rondex Finance, Inc. iznosi 10.918.525,54 klirinških dolara. Ovaj iznos je preračunat iz klirinških u američke dolare po paritetu 1:1 koji je preuzet iz Protokola i shodno tome, usaglašeno je stanje duga u konvertibilnoj valuti u iznosu od 10.918.525,54 američkih dolara. Kod modela za regulisanje duga, primenjen je modifikovani model Pariskog xxxxx - jednokratni otpis 66% ukupnog duga po osnovu glavnice i obračunate xxxxxx, bez perioda počeka i kapitalizacije xxxxxx, uz 16 xxxxxx otplate (2018- 2034. xxxxxx) i primenu kamatne stope jednake zbiru šestomesečnog Libora na dolar (2,4524%) i fiksne xxxxx xx 0,5%, na isti xxxxx xxx i kod regulisanja duga prema Češkoj Republici. Primenom neto sadašnje vrednosti duga, obračunatoj po diskontnoj stopi od 4,43%, utvrđen je konačan iznos od 3.266.816,67 američkih dolara, koji će Republika Srbija jednokratno otplatiti. Ovaj iznos korespondira jednoj trećini (1/3) iznosa od 9.800.450 američkih dolara koji je Republika Srbija u obavezi da isplati češkoj strani prema zaključenom Sporazumu od 10. decembra 2018. godine, imajući u vidu da je proporcija potraživanja xx xxxxxx Rondex Finance, Inc. i Češke Republike prema Republici Srbiji 25% prema 75%, respektivno. Nakon završenih pregovora, Xxxxx je Zaključkom Vlade 05 Broj: 48-11316/2014 od 24. septembra 2014. godine, prihvaćen je Izveštaj sa pregovora i usvojen Nacrt sporazuma o zajmu (Projekat hitne sanacije od poplava) između Republike Srbije i Banke. Nakon razornih poplava koje su zadesile Republiku Srbiju u maju mesecu 2014. godine, Vlada u sklopu aktivnosti za otklanjanje posledica poplava nastoji da obezbedi finansijsku podršku po najpovoljnijim uslovima. Procenu potreba u pogledu sanacije i obnove Vlada je sprovela u saradnji sa Evropskom komisijom, Ujedinjenim nacijama i Svetskom bankom koje su pružile finansijsku i stručnu pomoć u procenjivanju. Izveštaj o proceni potreba za oporavak i obnovu poplavljenih područja sačinjen je u periodu od 10. xxxx do 10. jula 2014. godine, po zvaničnoj metodologiji za procenu potreba Evropske unije, Ujedinjenih nacija i Svetske banke. Na osnovu Izveštaja o proceni potreba za oporavak i obnovu poplavljenih područja koji je Vlada usvojila na sednici 15. jula 2014. godine, ukupni efekti ove prirodne nepogode iznose 1,7 milijardi evra, od xxxx xx 885 miliona evra iznos uništenih materijalnih dobara u 24 opštine koje su najviše pogođene poplavom. Procenjeno xx xx xx poplave izazvale štetu u iznosu od 2,7% BDP-a i gubitke u iznosu od 2% BDP-a. Posledice poplava po privredni rast Republike Srbije će biti smanjenje očekivanog realnog rasta BDP-a i ulazak Srbije u recesiju zbog negativnog uticaja poplava dominantno u energetskom sektoru i poljoprivrednoj proizvodnji. Očekuje se da će posledice poplava napraviti dodatni pritisak na javne finansije, pa xx xxxx prognozirano da će deficit biti veći za 1% BDP-a. Iako xx xxxx do usporavanja ekonomske aktivnosti i do daljeg rasta deficita, dostupnost bespovratnih sredstava i povoljnih dugoročnih zajmova za rekonstrukciju bi mogla pomoći ubrzanju ekonomskog oporavka i ublažiti negativne efekte poplava na javne finansije. Obilne kiše i razarajuće poplave imale xx xxxxx posledice po energetski sektor u Srbiji. Proizvodnja energije i rudarstvo su značajno poremećeni, a šteta naneta Javnom preduzeću „Elektroprivreda Srbije” su naročito ozbiljne. Procenjuje xx xx xxxxx naneta sektorima energetike i rudarstva iznosi 488 miliona evra. Preko 90% štete je pričinjeno sektorima koji se bave iskopavanjem uglja i proizvodnjom struje, iza kojih sledi sektor koji se bavi snabdevanjem električnom energijom. Dva ugljenokopa u Rudarskom basenu „Kolubara” (Veliki Crljeni i Tamnava - Zapadno polje), koji daju oko dve trećine proizvodnje uglja u Srbiji, su potpuno potopljena, te će biti potrebna njihova sanacija pre nego što se u njima obnovi proizvodnja. Procenjuje se da će naročito komplikovano i skupo biti isušivanje i sanacija ugljenokopa „Tamnava - Zapadno polje” gde je usled obilnih padavina formirano jezero površine 15 kvadratnih kilometara i prosečne dubine 14 metara. Ukupna šteta i gubici u sektorima energetike i rudarstva doprinose 60% u ukupnom padu BDP-a u 2014. godini. Uticaj poplava na ove sektore bi mogao da se produži i na 2015. godinu u svetlu neizvesnosti u vezi sa vremenom njegovog potpunog oporavka. Sektor poljoprivrede je takođe, značajno pogođen. Procenjen je realni pad poljoprivredne proizvodnje od 5,9% u odnosu na prethodnu godinu. Kao posledica svega, poljoprivreda učestvuje 20% u ukupnom padu BDP-a povezanim sa posledicama poplava. Procenjeno xx xx xxxxx i gubici u sektoru poljoprivrede iznose 228 miliona evra. Oko 80.000 hektara obradive površine je poplavljeno, a oko 33.000 malih i srednjih poljoprivrednih domaćinstava je pogođeno poplavama. Podrška ovom sektoru će biti potrebna u narednih tri do pet xxxxxx kako bi se poljoprivredna proizvodnja vratila na nivo pre poplava. Poplave su oštetile velike delove infrastrukture koja služi za zaštitu od poplava, a čitavi delovi odbrambenih nasipa i bedema su uništeni ili delimično oštećeni. Velika brzina poplavnih talasa i velika količina nanosa xxxx xx sa njima stigla izazvala je eroziju rečnih obala i korita, pa je uništila i zaštitu na obalama reka. Troškovi popravke postojeće infrastrukture za zaštitu od poplava iznosi 24 miliona evra. Kao posledica takvog stanja, usluge vodosnabdevanja su u mnogim mestima prekinute, a preduzeća iz tog sektora imaju xxxx troškove vezane za prečišćavanje vode za piće i njeno dopremanje do potrošača, dok istovremeno imaju smanjene prihode. Hitan zajam za oporavak od posledica poplava (Emergency Recovery Loan) Međunarodne banke za obnovu i razvoj je odgovarajući model finansijske podrške u fazi obnove xxxx je cilj brz oporavak od katastrofe, sprečavanje daljih pretnji i zauzdavanje negativnih posledica poplava na već oslabljenu ekonomiju. Banka odobrava ovakav vid kredita u slučajevima xxxx xx ekonomija zajmoprimca značajno uzdrmana vanrednim okolnostima kakve su, između ostalih, prirodne katastrofe i koristi se za obnovu i jačanje infrastrukture kako bi se u budućnosti izbegle slične situacije. Sredstva ovog zajma će biti korišćena za finansiranje Projekta hitne sanacije od poplava, kojim su obuhvaćeni sektori najviše pogođeni poplavama. Projekat se sastoji od četiri komponente koje obuhvataju pomoć sektoru energetike i rudarstva, pomoć sektoru poljoprivrede, pomoć unapređenju infrastrukture za zaštitu od poplava i rezervu za slučaj novih elementarnih nepogoda. - pomoć za uvoz električne energije od 119,8 miliona evra predviđena je za Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije” za uvoz električne energije kako bi se obezbedilo adekvatno snabdevanje koje će zadovoljiti potražnju i sprečiti energetsku krizu tokom naredne zimske sezone; - hitna obnova distributivne mreže sa 14,3 miliona evra kojom će se pružiti pomoć pri nabavci opreme za merenje, mobilnih podstanica, energetski efikasnih „štedljivih” sijalica i nabavci tehničke pomoći i robe potrebne za aktivnosti koje se odnose na upravljanje potrošnjom struje; - ispumpavanje vode iz ugljenokopa „Tamnava - Zapadno polje” sa 23,0 miliona evra koji će pomoći u realizaciji inicijalnih koraka kako bi se ugljenokop „Tamnava - Zapadno polje” vratio u funkciju. Ova komponenta Projekta obuhvata dve potkomponente: - ulaganje u zaštitu od poplava u iznosu od 14,5 miliona evra. Ovim sredstvima će se finansirati obnova i rekonstrukcija prioritetne infrastrukture za zaštitu od poplava i kontrolu odvodnjavanja kroz nabavku robe, radova i usluga radi smanjenja direktnog rizika od poplava i pomoć za projektnu implementaciju i tehničku pomoć za unapređenje kapaciteta za zaštitu od poplava u iznosu od 2,2 miliona evra xxxx xx biti korišćena za pokrivanje troškova upravljanja projektnom implementacijom, uključujući operativne troškove. Takođe, finansiraće se i jačanje tehničkih kapaciteta potrebnih za unapređenje prevencije i upravljanje poplavama. Ugovorom o zajmu predviđeno xx xx Xxxxx odobrava kredit Zajmoprimcu pod sledećim uslovima: - period trajanja zajma - 30 xxxxxx; - grejs period - 9 xxxxxx; - kamatna xxxxx xx šestomesečni EURIBOR plus varijabilna xxxxx xxxx trenutno iznosi 0,80%; - pristupna naknada koja se plaća banci iznosi 0,25% od iznosa zajma; - naknada na nepovučena sredstva zajma 0,25% godišnje; - Republika Srbija će vratiti kredit u 42 uzastopne polugodišnje rate, svakog 1. maja i 1. novembra, počevši od 1. novembra 2023. godine.234/2019 od

Appears in 1 contract

Samples: Sporazum O Pitanjima Sukcesije, Zaključen U Beču 29. Juna 2001. Godine I Njegov Aneks C; I