Права интелектуалне својине Примери клазула

Права интелектуалне својине. 1. За сврхе овог одељка и одредби из става 3 (а) његовог Додатка, копродуценти ће осигурати да права интелектуалне својине, у мери у којој су укључена у било којем елементу кинематографског дела, припадају лицима која су учествовала у стварању тог дела као ауторска права аутора и/или права носилаца ауторских права према националним законима Страна. Таква права интелектуалне својине ће бити лиценцирана Странама у писменој форми, под условима који су довољни за задовољење циљева овог одељка. 2. Расподела права интелектуалне својине у копродукционом филму, или ТВ серији, укључујући питања њиховог власништва и лиценцирање, xxxxxxxxxxx се у уговору о копродукцији. 3. Сваки копродуцент ће имати слободан приступ свим оригиналним копродукционим материјалима и право да их умножава или штампа, али не и право да на било који начин користи, или преноси права интелектуалне својине везана за наведени материјал, осим како су копродуценти одредили у уговору о копродукцији. 4. Сваки копродуцент је сувласник физичке копије оригиналног негатива, или другог медија за снимање у коме је урађена изворна копродукција, што не укључује било каква права интелектуалне својине која могу бити укључена у поменутој физичкој копији, осим како су копродуценти одредили у уговору о копродукцији. 5. Када је копродукција урађена на филмском негативу, тај негатив се развија у лабораторији коју копродуценти заједнички одаберу, и у њој се чува, под договореним именом. 6. Сваки копродуцент има право да задржи по једну копију оригинала првог снимка кинематографског дела, с тим да се на права везана за његово стварање и коришћење примењују одредбе из става 1. и 2. овог члана. 7. Уговор о копродукцији гарантује сваком од копродуцената заједничко власништво над оригиналним негативом слике и тона. Уговор ће садржати одредбу да се овај негатив чува на месту које копродуценти заједно договоре, и гарантује им слободан приступ негативу. 8. Копродуценти су дужни да након производње филма, или ТВ серије свакој Страни дају по једну титловану копију тог филма, или ТВ серије.
Права интелектуалне својине. 1. Уговорне стране ће грађанима, предузећима и институцијама друге Уговорне стране, као и њиховим правним наследницима да обезбеде одговарајућу и ефикасну заштиту права интелектуалне својине на недискриминаторској основи, укључујући ефикасне мере за заштиту таквих права од повреде, а нарочито од кривотворења и пиратерије. Уговорне стране су сагласне да се придржавају суштинских стандарда мултилатералних споразума наведених у Додатку IV. 2. За потребе овог Споразума израз «интелектуална својина» укључује посебна ауторска права укључујући права на рачунарске програме и суседна права, патенте, заштитне знакове, индустријски дизајн, географске податке, топографију интегрисаних кола, и придржане информације укључујући технологију. 3. При испуњавању својих обавеза према међународним споразумима и регулативи у подручју права интелектуалне својине, Уговорне стране овог Споразума неће да гарантују субјектима друге Стране мање повољан третман него онај који је предвиђен за остале субјекте под сличним међународним споразумима. 4. Уговорне стране ће да сарађују на питањима интелектуалне својине. На захтев Уговорне стране одржаваће консултације са стручњацима за та питања, нарочито о активностима у вези са постојећим или будућим међународним конвенцијама у вези са усаглашавањем, администрирањем и спровођењем права интелектуалне својине и о активностима у међународним организацијама као што су СТО и Светска организација за интелектуалну својину, као и о односима Уговорних страна са било којом трећом земљом или територијом у вези са питањима интелектуалне својине. 5. Примену овог Члана ће редовно да процењују Уговорне стране. Кад се појаве тешкоће у трговини у вези са правима интелектуалне својине, било која од Уговорних страна може да захтева хитне консултације ради налажења узајамно задовољавајућег решења.
Права интелектуалне својине. Литература коју студенти добијају на предавањима у облику скрипта, као и садржај тестова и колоквијума, представљају предмет интелектуалне својине професора и сарадника ЦХМа и заштићена је националним, европским и међународним законима у вези са заштитом права интелектуалне својине. С тога је изразито забрањено репродуковати, објављивати, копирати, чувати, продавати, преносити, дистрибуирати, преводити, мењати на било који начин, делимично или у целини било који едукативни садржај добијен у току континуиране едукације. Професори и ЦХМ су једини власници права интелектуалне својине садржаја свих скрипта, тестова и колоквијума које ће студенти добити у току едукације. Студенти добијени штампани или видео материјал могу користити само за личну употребу. Свако кршење наведених правила у ставу 1 и 2 овог члана, носи низ озбиљних казни.
Права интелектуалне својине. 10.1. Сва права интелектуалне својине у власништву једне стране остају поверена тој страни, ради јасноће, и избегавање сумње. 10.1.1. Сва права било које врсте, трговачко име, докумената, цртежа и информација, и остале информације у базама података пружаоца услуга и продавца, а којима крајњи корисник има право приступа и даље припадају пружаоцу услуга, односно продавцу. 10.1.2. Информације које купац доставња продавцу, у складу са овим Уговором, а тичу се крајњих корисника су власништво купца. 10.2. Робне марке, логотипи и ознаке услуга ( "марака") приказани на сајтовима пружаоца услуга и продавца су власништва пружаоца услуга и продавца. Клијент неће користити имена, заштитние знаке или ауторска права на било који начин који имплицира одобрење или везу са услугама или производима које продавац нуди клијенту без претходне писмене сагласности пружаоца услуга, односно продавца. Сви остали заштитни знакови, трговачка имена, или имена компанија су власништво њихових власника. 10.3. Свако право купца да користи услуге, и / или било који софтвер у вези са услугама, одобрених од стране продавца, ће се сматрати само као лично, ограничено, не-ексклузивно и непреносиво одобрење коришћења. 10.4. Корисник се слаже да продавац може користити име купца и лого у презентацијама, рекламном материјалу, листама корисника, финансијским извештајима и на веб сајту листинга купаца. Купац даје дозволу продавцу за дистрибуцију материјала референцираних горе, у електронском или папирном облику, у целини или делимично, без накнаде или додатних дозвола, за унутрашњу и спољну штампу и друге маркетиншке активности, као што су, али не ограничавајући се на, презентације, предлоге, новине и на Интернет.

Related to Права интелектуалне својине

  • КОРИШЋЕЊЕ ПАТЕНТА И ОДГОВОРНОСТ ЗА ПОВРЕДУ ЗАШТИЋЕНИХ ПРАВА ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ ТРЕЋИХ ЛИЦА Накнаду за коришћење патената, као и одговорност за повреду заштићених права интелектуалне својине трећих лица сноси понуђач.

  • ДОДАТНА ОБЈАШЊЕЊА ОД ПОНУЂАЧА ПОСЛЕ ОТВАРАЊА ПОНУДА И КОНТРОЛА КОД ПОНУЂАЧА ОДНОСНО ЊЕГОВОГ ПОДИЗВОЂАЧА После отварања понуда наручилац може приликом стручне оцене понуда да у писаном облику захтева од понуђача додатна објашњења која ће му помоћи при прегледу, вредновању и упоређивању понуда, а може да врши контролу (увид) код понуђача, односно његовог подизвођача (члан 93. Закона). Уколико наручилац оцени да су потребна додатна објашњења или је потребно извршити контролу (увид) код понуђача, односно његовог подизвођача, наручилац ће понуђачу оставити примерени рок да поступи по позиву наручиоца, односно да омогући наручиоцу контролу (увид) код понуђача, као и код његовог подизвођача. Наручилац може уз сагласност понуђача да изврши исправке рачунских грешака уочених приликом разматрања понуде по окончаном поступку отварања. У случају разлике између јединичне и укупне цене, меродавна је јединична цена. Ако се понуђач не сагласи са исправком рачунских грешака, наручилац ће његову понуду одбити као неприхватљиву.

  • Заштита права понуђача Захтев за заштиту права може да поднесе понуђач, односно свако заинтересовано лице, који има интерес за доделу уговора у конкретном поступку јавне набавке и који је претрпео или би могао да претрпи штету због поступања наручиоца противно одредбама ЗЈН. Захтев за заштиту права подноси се наручиоцу, а копија се истовремено доставља Републичкој комисији за заштиту права у поступцима јавних набавки (у даљем тексту: Републичка комисија). Захтев за заштиту права се доставља наручиоцу непосредно, електронском поштом на e-mail xxxxxxx.xxxxxxx@xxxxxxxxxx.xx или препорученом пошиљком са повратницом на адресу: ЈП ЕПС Београд- Огранак РБ Колубара, Ул. Дише Ђурђевић бб,11560 Вреоци са назнаком Захтев за заштиту права за XX услуга „Испитивање машинских и електро оруђа-опреме и електро изолационе заштитне ВН и НН опреме“ број XX/4000/0863-1/2019, XXXX БРОЈ 4179/2019 а копија се истовремено доставља Републичкој комисији. Захтев за заштиту права се може поднети у току целог поступка јавне набавке, против сваке радње наручиоца, осим уколико ЗЈН није другачије одређено. О поднетом захтеву за заштиту права наручилац обавештава све учеснике у поступку јавне набавке, односно објављује обавештење о поднетом захтеву на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници, најкасније у року од 2 дана од дана пријема захтева. Уколико се захтевом за заштиту права оспорава врста поступка, садржина позива за подношење понуда или конкурсне документације, захтев ће се сматрати благовременим уколико је примљен од стране наручиоца најкасније 7 дана пре истека рока за подношење понуда, без обзира на начин достављања и уколико је подносилац захтева у складу са чл. 63. ст. 2. XXX указао наручиоцу на евентуалне недостатке и неправилности, а наручилац исте није отклонио. Захтев за заштиту права којим се оспоравају радње које наручилац предузме пре истека рока за подношење понуда, а након истека рока из претходног става, сматраће се благовременим уколико је поднет најкасније до истека рока за подношење понуда. После доношења одлуке о додели уговора из чл.108. ЗЈН или одлуке о обустави поступка јавне набавке из чл. 109. ЗЈН, рок за подношење захтева за заштиту права је 10 дана од дана објављивања одлуке на Порталу јавних набавки. Захтевом за заштиту права не могу се оспоравати радње наручиоца предузете у поступку јавне набавке ако су подносиоцу захтева били или могли бити познати разлози за његово подношење пре истека рока за подношење понуда, а подносилац захтева га није поднео пре истека тог рока. Ако је у истом поступку јавне набавке поново поднет захтев за заштиту права од стране истог подносиоца захтева, у том захтеву се не могу оспоравати радње наручиоца за које је подносилац захтева знао или могао знати приликом подношења претходног захтева. Захтев за заштиту права не задржава даље активности наручиоца у поступку јавне набавке у складу са одредбама члана 150. овог ЗЈН. Захтев за заштиту права мора да садржи:

  • НАЧИН И УСЛОВИ ПЛАЋАЊА, ГАРАНТНИ РОК, КАО И ДРУГЕ ОКОЛНОСТИ ОД КОЈИХ ЗАВИСИ ПРИХВАТЉИВОСТ ПОНУДЕ 9.1. Захтеви у погледу начина, рока и услова плаћања.

  • НАЧИН НА КОЈИ ПОНУДА МОРА ДА БУДЕ САЧИЊЕНА Понуђач понуду подноси непосредно или путем поште у затвореној коверти или кутији, затворену на начин да се приликом отварања понуда може са сигурношћу утврдити да се први пут отвара. На полеђини коверте или на кутији навести назив и адресу понуђача. У случају да понуду подноси група понуђача, на коверти је потребно назначити да се ради о групи понуђача и навести називе и адресу свих учесника у заједничкој понуди. Понуду доставити на адресу: ................. [навести назив и адресу Наручиоца], са назнаком: ,,Понуда за јавну набавку услуге - УСЛУГЕ СЕРВИСИРАЊА И ОДРЖАВАЊА ВОЗИЛА., XX бр...../2017..... [навести редни број јавне набавкe] – ПАРТИЈА - НЕ ОТВАРАТИ”. Понуда се сматра благовременом уколико је примљена од стране Наручиоца до ...................... [навести датум - дан, месец и годину] до ........ часова [навести час]. Наручилац ће, по пријему одређене понуде, на коверти, односно кутији у којој се понуда налази, обележити време пријема и евидентирати број и датум понуде према редоследу приспећа. Уколико је понуда достављена непосредно Наручилац ће понуђачу предати потврду пријема понуде. У потврди о пријему Наручилац ће навести датум и сат пријема понуде. Понуда коју Xxxxxxxxx није примио у року одређеном за подношење понуда, односно која је примљена по истеку дана и сата до којег се могу понуде подносити, сматраће се неблаговременом. Неблаговремену понуду, наручилац ће по окончању поступка отварања вратити неотворену понуђачу, са назнаком да је поднета неблаговремено. Понуда мора да садржи:

  • НАЧИН И РОК ЗА ПОДНОШЕЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ЗАШТИТУ ПРАВА ПОНУЂАЧА Захтев за заштиту права може да поднесе понуђач, односно заинтересовано лице, који има интерес за доделу уговора у конкретном поступку јавне набавке и који је претрпео или би могао да претрпи штету због поступања наручиоца противно одредбама овог закона. Захтев за заштиту права подноси се наручиоцу, а копија се истовремено доставља Републичкој комисији. Захтев за заштиту права може се поднети у току целог поступка јавне набавке, против сваке радње наручиоца. Захтев за заштиту права којим се оспорава врста поступка, садржина позива за подношење понуда или конкурсне документације сматраће се благовременим ако је примљен од стране наручиоца најкасније седам дана пре истека рока за подношење понуда, без обзира на начин достављања и уколико је подносилац захтева у складу са чланом 63. став 2. закона указао наручиоцу на евентуалне недостатке и неправилности, а наручилац исте није отклонио. Захтев за заштиту права којим се оспоравају радње које наручилац предузме пре истека рока за подношење понуда, а након истека рока из става 3. овог члана, сматраће се благовременим уколико је поднет најкасније до истека рока за подношење понуда. После доношења одлуке о додели уговора и одлуке о обустави поступка, рок за подношење захтева за заштиту права је десет дана од дана објављивања одлуке на Порталу јавних набавки. Захтевом за заштиту права не могу се оспоравати радње наручиоца предузете у поступку јавне набавке ако су подносиоцу захтева били или могли бити познати разлози за његово подношење пре истека рока за подношење захтева из ст. 3. и 4. овог члана, а подносилац захтева га није поднео пре истека тог рока. Ако је у истом поступку јавне набавке поново поднет захтев за заштиту права од стране истог подносиоца захтева, у том захтеву се не могу оспоравати радње наручиоца за које је подносилац захтева знао или могао знати приликом подношења претходног захтева. Захтев за заштиту права не задржава даље активности наручиоца у поступку јавне набавке у складу са одредбама члана 150. закона. Наручилац објављује обавештење о поднетом захтеву за заштиту права на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници најкасније у року од два дана од дана пријема захтева за заштиту права, које садржи податке из Прилога 3Љ. Захтев за заштиту права обавезно мора да садржи: 1) назив и адресу подносиоца захтева и лице за контакт; 2) назив и адресу наручиоца; 3) податке о јавној набавци која је предмет захтева, односно о одлуци наручиоца; 4) повреде прописа којима се уређује поступак јавне набавке; 5) чињенице и доказе којима се повреде доказују; 6) потврду о уплати таксе из члана 156. овог закона; 7) потпис подносиоца. Подносилац захтева за заштиту права је дужан да на одређени рачун буџета Републике Србије уплати таксу од 120.000 динара.

  • ВАЛУТА И НАЧИН НА КОЈИ МОРА ДА БУДЕ НАВЕДЕНА И ИЗРАЖЕНА ЦЕНА У ПОНУДИ Цена мора бити исказана у динарима, са и без пореза на додату вредност, са урачунатим свим трошковима које понуђач има у реализацији предметне јавне набавке, с тим да ће се за оцену понуде узимати у обзир цена без пореза на додату вредност. У цену је урачуната цена предмета јавне набавке са свим пратећим трошковима. Цена је фиксна и не може се мењати. Ако је у понуди исказана неуобичајено ниска цена, наручилац ће поступити у складу са чланом 92. ЗЈН. Ако понуђена цена укључује увозну царину и друге дажбине, понуђач је дужан да тај део одвојено искаже у динарима.

  • Обавезна садржина понуде Садржину понуде, поред Обрасца понуде, чине и сви остали докази о испуњености услова из чланова 75. и 76. Закона о јавним набавкама, предвиђени чланом 77. Закона, који су наведени у конкурсној документацији, као и сви тражени прилози и изјаве (попуњени, потписани и печатом оверени) на начин предвиђен следећим ставом ове тачке: Образац понуде; Структура цене; Образац трошкова припреме понуде, ако Понуђач захтева надокнаду трошкова у складу са чланом 88. Закона; Изјава о независној понуди; Изјава у складу са чланом 75. став 2. Закона; Овлашћење из тачке 6.2. конкурсне документације (ако не потписује заступник); Средства финансијског обезбеђења; Обрасци, изјаве и докази одређени тачком 6.9. или 6.10. овог упутства у случају да Понуђач подноси понуду са подизвођачем или заједничку понуду подноси група Понуђача; Потписан и печатом оверен Образац „Модел Уговора“ (пожељно је да буде попуњен); Докази о испуњености услова из члана 76. Закона, у складу са чланом 77. Закона и Одељком 4. конкурсне документације; Споразум о заједничком наступању (у случају подношења заједничке понуде); Наручилац ће одбити као неприхватљиве све понуде које не испуњавају услове из позива за подношење понуда и конкурсне документације. Наручилац ће одбити као неприхватљиву понуду Понуђача, за коју се у поступку стручне оцене понуда утврди да докази који су саставни део понуде садрже неистините податке.

  • ОБРАЗАЦ ТРОШКОВА ПРИПРЕМЕ ПОНУДЕ У складу са чланом 88. став 1. Закона, понуђач [навести назив понуђача], доставља укупан износ и структуру трошкова припремања понуде, како следи у табели: Трошкове припреме и подношења понуде сноси искључиво понуђач и не може тражити од наручиоца накнаду трошкова. Ако је поступак јавне набавке обустављен из разлога који су на страни наручиоца, наручилац је дужан да понуђачу надокнади трошкове израде узорка или модела, ако су израђени у складу са техничким спецификацијама наручиоца и трошкове прибављања средства обезбеђења, под условом да је понуђач тражио накнаду тих трошкова у својој понуди. Датум: X.X. Потпис понуђача

  • АУТОРСКЕ НАКНАДЕ 1. Ауторске накнаде које настају у држави уговорници а исплаћују се резиденту друге државе уговорнице, могу се опорезивати у тој другој држави. 2. Ауторске накнаде могу се опорезивати и у држави уговорници у којој настају, у складу са законима те државе, али ако је стварни власник ауторских накнада резидент друге државе уговорнице, разрезан порез не може бити већи од: 1) 5 одсто бруто износа ауторских накнада наведених у подставу 1) става 3. овог члана; 2) 10 одсто бруто износа ауторских накнада наведених у подставу 2) става 3. овог члана. 3. Израз „ауторске накнаде”, у овом члану, означава плаћања било које врсте која су примљена као накнада: 1) за коришћење или за право коришћења ауторског права на књижевно, уметничко или научно дело, укључујући биоскопске филмове и филмове или траке за телевизију или радио; и 2) за коришћење или за право коришћења патента, заштитног знака, нацрта или модела, плана, тајне формуле или поступка или за коришћење или за право коришћења индустријске, комерцијалне или научне опреме или за обавештења која се односе на индустријска, комерцијална или научна искуства. 4. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примењују се ако стварни власник ауторских накнада, резидент државе уговорнице, обавља пословање у другој држави уговорници у којој ауторске накнаде настају, преко сталне пословне јединице која се налази у тој другој држави уговорници или у тој другој држави обавља самосталне личне делатности из сталне базе која се налази у тој другој држави, а право или имовина на основу којих се ауторске накнаде плаћају стварно припадају тој сталној пословној јединици или сталној бази. У том случају примењују се, према потреби, одредбе члана 7. или члана 14. овог уговора. 5. Сматра се да ауторске накнаде настају у држави уговорници када је исплатилац резидент те државе. Када лице које плаћа ауторске накнаде, без обзира на то да ли је резидент државе уговорнице, има у држави уговорници сталну пословну јединицу или сталну базу у вези са којом је настала обавеза плаћања ауторских накнада, а те ауторске накнаде падају на терет те сталне пословне јединице или сталне базе, сматра се да ауторске накнаде настају у држави у којој се налази стална пословна јединица или стална база. 6. Ако износ ауторских накнада, због посебног односа између платиоца и стварног власника или између њих и трећег лица, имајући у виду коришћење, право или информацију за које се оне плаћају, прелази износ који би био уговорен између платиоца и стварног власника да таквог односа нема, одредбе овог члана примењују се само на износ који би тада био уговорен. У том случају вишак плаћеног износа опорезује се сагласно законима сваке државе уговорнице, имајући у виду остале одредбе овог уговора.