РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ УГОВОРА. Конференција Oрганизације за храну и пољопривреду Уједињених нација - ФАО је на тридесетпрвој седници у новембру 2001. године одобрила Међународни уговор о биљним генетичким ресурсима за храну и пољопривреду. Сходно члану 25. уговор је био отворен за потписивање од 3.11.2001. године до 4.11.2002. године, у седишту ФАО за све чланице ФАО, као и за нечланице уколико су чланице Уједињених нација, неке од њених специјализованих агенција или Међународну агенцију за атомску енергију. Уговор је ступио на снагу 29. јуна 2004. године, а по истеку 90 дана након ратификације од стране четрдесет држава. Сходно члану 26. овог уговора предвиђено је да су државе након потписивања у обавези да спроведу одговарајућу процедуру ратификације, прихватања или потврђивања истог. Према члану 34. овог уговора, потписани инструмент ратификације, прихватања или потврђивања се депонује код депозитара овог уговора, Генералног директора ФАО. Савезна Република Југославија је потписала Међународни уговор о биљним генетичким ресурсима 1. октобра 2002. године на иницијативу Савезног завода за биљне и животињске генетичке ресурсе. У складу са Уставном повељом државне заједнице Србија и Црна Гора, Одлуком о прихватању споразума држава чланица о дефинисању коначног статуса органа и организација из члана 15. Закона о спровођењу Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора и Законом о министарствима (Сл. гласник РС бр. 35/2003) Савезни завод за биљне и животињске генетичке ресурсе је постао део Министарства пољопривреде и водопривреде Републике Србије. Циљеви овог уговора су очување и одрживо коришћење биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду и праведну и једнаку расподелу користи које проистичу из њиховог коришћења, у складу са Конвенцијом о биолошкој разноврсности и циљевима одрживе пољопривреде и сигурности у храни. Поменути циљеви ће се остварити тесним повезивањем овог уговора са Организацијом за храну и пољопривреду Уједињених нација и са Конвенцијом о биолошкој разноврсности. Република Србија је сукцесијом постала потписница Рио декларације о животној средини и развоју из 1992. године, а потврдила је Конвенцију о биолошкој разноврсности 2001. године Законом о потврђивању Конвенције о биолошкој разноврсности („Службени гласник СРЈ” – Међународни уговори, број 11/01). Имајући у виду посебну природу биљних генетичких ресурса за храну и пољопривреду, створeних у вековном процесу одабирања и гајења, намеће се потреба за адекватним правним и организационим решењима за њихово оч...
РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ УГОВОРА. Разлог за потврђивање Споразума о економској, трговинској и техничкој сарадњи између Владе Републике Србије и Владе Државе Катара, потписаног у Дохи, Држава Катар, 7. новембра 2016. године, произилази из намере потписница Споразума да се институционализује и развија област трговинске и економске сарадње између две земље, као и да се интензивира и диверсификује њихова међусобна трговина на принципима једнакости, заједничког интереса и међународног права. Закључком 05 Број: 337-10448/2016-1 од 3. новембра 2016. године, Влада Републике Србије утврдила је Основу за закључивање Споразума о економској, трговинској и техничкој сарадњи између Владе Републике Србије и Владе Државе Катара, усвојила текст Споразума и за његово потписивање овластила потпредседника Владе и министра трговине, туризма и телекомуникација Xxxxxx Xxxxxx. За Државу Катар Споразум је потписао министар привреде и трговине Xxxx Xxxxx xxx Xxxxx Xx Xxxx (Xxxxxx Xxxxx xxx Xxxxxx Xx Xxxxx). Споразумом је створен правни основ за формирање Мешовите комисије за економску, трговинску и техничку сарадњу, односно предузимање одговарајућих активности у вези са њеним унапређењем, као и за отклањање евентуалних препрека у њеном одвијању.
РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ УГОВОРА. Област заштите војних меморијала није регулисана међудржавним споразумом између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације. У циљу заштите војних меморијала исказан је заједнички интерес да се питања из ове области уреде на свеобухватан начин. Влада је Закључком 05 Број: 018-1700/2013 од 7. марта 2013. године утврдила Основу за вођење преговора и закључивање Споразума, а Закључком о измени Закључка 05 Број: 018-2934/2013 од 5. априла 2013. године овластила xx Xxxxxx Xxxxxxxxxx, потпредседника Владе и министра рада, запошљавања и социјалне политике, да у има Владе потпише наведени споразум.
РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ УГОВОРА. CEEPUS (Central European Exchange Programme for University Studies) је средњоевропски програм за размену студената и професора чије је седиште у Бечу, Аустрија. XXXXXX XXX програм омогућава мобилност студената, наставника и сарданика, курсеве језика и екскурзије с главним циљем унапређења образовања на универзитетима. Основна активност CEEPUS-а су универзитетске мреже које спроводе заједничке програме. Програм CEEPUS се у Републици Србији спроводи од 2005. године и до сада је студентима и наставном особљу из Републике Србије додељено преко три хиљаде стипендијких месеци за боравке на партнерским институцијама (3119), док су у истом периоду студенти и наставно особље боравили на институцијама у Републици Србији у укупном трајању од преко 1500 месеци (1541). Од оснивања програма 1994. године, учешћу у програму CEEPUS прикључила се већина држава средње, источне и југоисточне Европе: Албанија, Аустрија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Чешка, Мађарска, Македонија, Молдавија, Црна Гора, Пољска, Румунија, Србија, Словачка и Словенија. У претходних 20 година, кроз овај програм је организовано преко 47 хиљада размена студената и наставног особља. Од 1. маја 2011. године године, када је на снагу ступио трећи циклус CEEPUS програма (CEEPUS III) са предвиђеним трајањем од седам година и аутоматским обнављањем за наредни период од седам година, Република Србија у овом програму учествује на основу члана 18. Бечке конвенције о уговорном праву, којим је прописано да је обавеза да се уговор не лиши свог предмета и свог циља пре његовог ступања на снагу и да држава треба да се уздржи од аката који би лишили уговор његовог предмета и његовог циља. Сходно томе, Република Србија је у наведеном периоду пуноправно учествовала у програму XXXXXX XXX и испуњавала све своје обавезе које су предвиђене овим споразумом. Разлог за потврђивање овог споразума садржај је у члану 14. став 1. тачка ц) Бечке конвенције о уговорном праву, којим је прописано да се пристанак државе да буде везана уговором изражава путем ратификације ако је представник те државе потписао уговор под резервом ратификације. Учешће Републике Србије у програму CEEPUS III на основу Бечке конвенције о уговорном праву до сада није представљао сметњу за несметано спровођење свих активности предвиђеним овим споразумом, о чему говори и велики број стипендија које су додељене студентима и наставном особљу високошколских установа из Републике Србије за академске боравке на партнерским институцијама у другим државама ...
РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ УГОВОРА. Влада је Закључком 05 Број: 018-2065/2019 који је донела на седници одржаној 6. марта 2019. године утврдила Основу за закључивање Споразума између Владе Републике Србије и Владе Мађарске о сарадњи у области одрживог управљања прекограничним водама и сливовима од заједничког интереса, и овластила Xxxxxxxxxx Xxxxxxxxxx, министра пољопривреде, шумарства и водоприврде да, у име Xxxxx потпише Споразум. Споразум између Владе Републике Србије и Владе Мађарске о сарадњи у области одрживог управљања прекограничним водама и сливовима од заједничког интереса потписан је у Суботици, 15. априла 2019. године. Споразум је са српске стране потписао министар Xxxxxxxxx Xxxxxxxxx, а са мађарске стране Xxxxxx Xxxxxx, министар унутрашњих послова. Овим споразумом уређују се питања од значаја за сарадњу две земље на прекограничним водама и сливовима од заједничког интереса. Потврђивањем Споразума омогућује се његово ступање на снагу, како је предвиђено чланом 24 Споразума.
РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ УГОВОРА. Споразум о оперативној и стратешкој сарадњи између Републике Србије и Европске полицијске канцеларије, потписан је 16. јануара 2014. године, у Београду. Потврђивањем овог споразума омогућује се његово ступање на снагу, како је предвиђено чланом 26. Споразума, по коме споразум ступа на снагу на дан када Европол обавести Републику Србију у писаном облику дипломатским путем да је примио и прихватио обавештење Републике Србије да је њен унутрашњи поступак ратификације завршен. Уједно потврђивањем овог споразума омогучиће се пуна сарадња са Европском полицијском канцеларијом, која укључује и размену оперативних података. Сагласно члану 13. Закона о закључивању и извршавању међународних уговора („Службени гласник РС”, број 32/13), Министарство спољних послова Републике Србије покреће поступак ратификације наведеног Споразума.
РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ УГОВОРА. Овим законом се омогућава спровођење двостраног међународног Споразума између Владе Републике Србије и Владе Државе Израел о узајамној помоћи у царинским питањима у циљу предупређивања и сузбијања повреда царинских прописа, сузбијања кријумчарења, олакшања и убрзања робног и путничког промета између две земље и размене искустава у раду царинских органа. Осим тога, потврђивањем овог споразума обезбеђује се правилна примена царинских прописа кроз размену информација између две земље како би се тачно утврдиле царинске дажбине, порези и друге накнаде у вези са увозом или извозом, како би се тачно утврдило тарифно сврставање робе, царинска вредност и порекло робе, као и у циљу правилне примене одредаба које се односе на забране, ограничења и контролу.
РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ УГОВОРА. Имајући у виду финансијске потенцијале за улагање субјеката из Уједињених Арапских Емирата у Републику Србију и договорене облике могуће сарадње на међудржавном нивоу, било је потребно успоставити правни оквир за узајамно подстицање и заштиту улагања. Споразум између Републике Србије и Уједињених Арапских Емирата о узајамном подстицању и заштити улагања, сачињен је у Абу Дабију, 17. фебруара 2013. године. Потврђивањем овог споразума стварају се услови за обезбеђење високог степена правне сигурности улагача обе Стране уговорнице. Такође, потврђивањем овог споразума унапредиће се услови за сигурно, квалитетно и поуздано улагање улагача Страна уговорница у областима сарадње предвиђеним Споразумом о сарадњи између Владе Републике Србије и Владе Уједињених Арапских Емирата, такође потписаног у Абу Дабију, 17. фебруара 2013. године.
РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ УГОВОРА. Институт ограничења одговорности бродовласника, односно бродара један је од основних принципа одговорности у поморском праву и праву унутрашње пловидбе и једна од најважнијик карактеристика ове гране права. Како у поморском праву тако и праву унутрашње пловидбе бродовласник, односно бродар је носилац и уговорне и вануговорне одговорности. Уговорна одговорност постоји, у првом реду, за неизвршење или неуредно извршење уговора о превозу робе, али и за неизвршење или неуредно извршење уговора о превозу путника, уговора о тегљењу и других уговора. Бродовласник, односно бродар, одговара и за неизвршење својих других уговорних обавеза, као што су оне према члановима посаде, према агентима и другим посредницима и помоћницима поморског пословања. С друге стране, брод својом активношћу може да причини и бројне вануговорне штете (штете настале из судара, загађења животне средине, штете нанете лукама, пресецање подводних каблова и цевовода). За своје уговорне делатности бродовласник, односно бродар, одговара по принципу претпостављене кривице док у случајевима вануговорне одговорности одговара по принципу каузалне кривице. Укупност бродовласникове, односно бродареве уговорне и вануговорне одговорности уобичајно се назива његовом општом, односно глобалном одговорношћу. Институт ограничења одговорности бродовласника, односно бродара одступа од општег принципа грађанског права о накнади штете без ограничења, односно у пуном обиму. С друге стране, предметни институт стар је колико и ова грана права. Разлога је више и могу се поделити на правне и економске. У домену правних разлога најчешће се истиче специфичан положај заповедника брода, којег карактерише далекосежна иницијатива и самосталност у односу на бродовласника, односно возара, те немогућност контроле од стране истог. Имајући у виду такав правни положај бродовласника, односно возара, сматра се штетним да се на њега примењују општа начела одговорности за дела његових намештеника. Као економски разлог најчешће се истиче да је испловљавање брода на море некада ванредно опасан подухват чији је исход по правилу неизвестан, а ризици бројни. Да је сваку штету насталу на таквим путовањима бродовласник, односно возар морао да надокнади у потпуности и с могућношћу захвата његове имовине у целини, он би брзо могао да буде доведен до економске пропасти. С друге стране, значај пловидбе са економског становишта и значаја за националне економије одувек је толико био изражен да се тако нешто није могло дозволити. Такође, систем о...
РАЗЛОЗИ ЗА ПОТВРЂИВАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ УГОВОРА. Влада је Закључком 05 Број: 337-7377/2011 од 29. септембра 2011. године утврдила Основу за закључивање Меморандума о разумевању између Владе Републике Србије и Владе Републике Турске о сарадњи у области пољопривреде и овластила Xxxxxx Xxxxxxxxx, министра пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде да у име Xxxxx потпише наведени меморандум. Овим меморандумом уређују се питања од значаја за сарадњу у области пољопривреде, као што су: биљна производња, индустрија семена, биљних уља, житарица и винове лозе; сточарство, крмно биље и рибарство; ветерина и здравље биља; спровођење заједничких пројеката у области пољопривреде и сточарства; прерада хране, паковања и маркетинга; диверзификација економских активности и унапређења послова у руралним областима; истраживање руралног развоја и подсектора, као и саветодавних служби; агроиндустрија, алтернативни извори енергије у стакленицима; промоција заједничких улагања у области пољопривреде између приватних сектора сваке земље; размена информација, посета, стручњака, резултата истраживања, студија и обука; организовање семинара, симпозијума, изложби и конференција; решавање спорних питања, надлежни органи за спровођење споразума, примена, важење и поступак измене и допуне споразума. На основу наведеног, закључује се да су разлози за доношење Закона о потврђивању Меморандума о разумевању између Владе Републике Србије и Владе Републике Турске о сарадњи у области пољопривреде садржани у жељи потписница Меморандума да: - допринесу развоју укупних економских односа две земље; - сарадња две земље у области пољопривреде добије правни оквир; - се створе услови за унапређење сарадње између пољопривредних институција две земље у области пољопривреде и пољопривредне технологије; - се створи основ за успостављање пословних веза представника пољопривредно-прехрамбене индустрије две земље; - се повећа обим размене пољопривредно – прехрамбених производа између две земље.