Стављање на располагање техничких спецификација Примери клазула

Стављање на располагање техничких спецификација. Секторски наручилац дужан је да на захтев привредног субјекта који је заинтересован за одређени уговор о јавној набавци, стави на располагање техничке спецификације које редовно користи за своје уговоре о јавној набавци добара, услуга или радова или техничке спецификације које намерава да примени на уговоре за које се периодично индикативно обавештење користи као јавни позив. Техничке спецификације стављају се на располагање електронским средствима уз бесплатан, неограничен и несметан директни приступ. У случају да техничке спецификације не могу да се објаве путем електронских средстава, из разлога наведених у члану 45. став 3. овог закона, секторски наручиоци су дужни да техничке спецификације учине доступним другим одговарајућим средствима комуникације. Ако се техничке спецификације заснивају на документацији која је електронским средствима уз бесплатан, неограничен и несметан директни приступ доступна заинтересованим привредним субјектима, довољно је упутити на ту документацију.

Related to Стављање на располагање техничких спецификација

  • Решавање спорова Уговорне стране су сагласне да ће сваки спор који настане у вези са овим уговором, настојати да реше мирним путем, у духу добре пословне сарадње. У случају да се настали спор не може решити мирним путем, спорове из овог уговора решаваће надлежни суд у Београду.

  • Техничка спецификација (врста, техничке карактеристике, квалитет, обим и опис услуга...)

  • Рок испоруке до дана( најдуже до 45 дана) од дана закључења уговора Место испоруке и динамика: испорука једнократна, FCO истоварено- Устнова Студентски Центар "Београд" Xxxxxxxxx Xxxxxxxxx 56, Служба за информационе технологије Подизвођач У отвореном поступку јавне набавке добара: ОПРЕМЕ,МАТЕРИЈАЛА,ЛИЦЕНЦИ,РЕПРОМАТЕРИЈАЛА И НАДОГРАДЊА ИС ЗАСНОВАНОГ НА ЈАВА СМАРТ КАРТИЦАМА, број набавке Д-28/15 подизвођачу из (унети назив подизвођача) , делимично поверавам % укупне вредности (унети седиште подизвођача) (унети проценат) набавке, а што се односи на: не може бити већи од 50 %. Понуђач је дужан да наведе део предмета набавке који ће се извршити преко подизвођача. У случају потребе Изјаву копирати. телефон телефакс Е-маил Особа за контакт текући рачун привреде Порески идентификациони број матични број Претежна делатност Датум 1.Hibridna mikroprocesorska (smart) kartica (kartica koja sadrži kontaktni i beskontaktni čip) 2000 ком Напомена: Ослобођен ПДВ на основу o Унети јединичне цене дате као у понуди, У рубрици укупна цена без ПДВ-а унети помножене јединичне цене са количинама(износ који је дат и у понуди), У рубрици Износ ПДВ-а уписати укупан износ пореза који се обрачунава o У рубрици Продајна цена са ПДВ-ом унети износ продајне цене увећане за ПДВ o У рубрици Износ зависних трошкова набавке унети укупан износ трошкова који су урачунати у продајну цену без ПДВ-а (трошкови транспорта, складиштења и сл.) Попунити све тражене позиције, Образац оверити и потписати У складу са чланом 88. став 1. Закона, понуђач [навести назив понуђача], доставља укупан износ и структуру трошкова припремања понуде у отвореном поступку јавне набавке добара: ЗАСНОВАНОГ НА ЈАВА СМАРТ КАРТИЦАМА, број набавке Д-28/15, како следи у табели: Врста трошкова ИЗНОС ТРОШКА У РСД 1. 2. 3. 4. 5. Укупан износ трошкова припремања понуде Трошкове припреме и подношења понуде сноси искључиво понуђач и не може тражити од наручиоца накнаду трошкова. Ако је поступак јавне набавке обустављен из разлога који су на страни наручиоца, наручилац је дужан да понуђачу надокнади трошкове израде узорка или модела, ако су израђени у складу са техничким спецификацијама наручиоца и трошкове прибављања средства обезбеђења, под условом да је понуђач тражио накнаду тих трошкова у својој понуди. Xxxxx Xxxxxxx На основу члана 26. Закона о јавним набавкама (навести назив и адресу привредног субјекта, навести својство учесника пр. Понуђач, члан Под пуном материјалном и кривичном одговорношћу ПОТВРЂУЈЕМ да сам да сам понуду у отвореном поступку јавне набавке На основу члана 75. став 2. Закона о јавним набавкама, као заступник (навести назив и адресу привредног субјекта, навести својство учесника пр. понуђач, подизвођач или члан групе понуђача ), под пуном материјалном и кривичном одговорношћу дајем следећу изјаву: Да сам у отвореном поступку јавне набавке добара: Уколико понуду подноси група понуђача, Xxxxxx мора бити потписана од стране овлашћеног лица сваког понуђача из групе понуђача и оверена печатом. У случају да понуђач подноси понуду са подизвођачем, овај доказ потписују и оверавају и понуђач и подизвођач засебно.Образац копирати по потреби. На основу Закона о меници („Службени лист ФНРЈ“, бр. 104/46 i 16/58, „Службени лист СФРЈ“, бр. 16/65, 54/70 i 57/89 i „Службени лист СРЈ“ br. 46/96) и Одлуке о изменама и допунама Одлуке о јединственом меничном бланкету («Службени гласник РС», бр. 39/04) ДУЖНИК (назив и седиште понуђача) МАТИЧНИ БРОЈ ПОНУЂАЧА ТЕКУЋИ БРОЈ ПОНУЂАЧА ПИБ ПОНУЂАЧА ИЗДАЈЕ КОРИСНИК: Установа Студентски центар “Београд” Београд, Xxxxxxxxx Xxxxxxxxx 56, текући рачун: 000-000000-00 Предајемо Вам 1 (једну) сопствену бланко меницу на износ од динара без ПДВ- а (1,5% од укупне вредности понуде без ПДВ-а) као инструмент плаћања финансијске гаранције за озбиљност понуде за јавну набавку добара: ОПРЕМЕ,МАТЕРИЈАЛА,ЛИЦЕНЦИ,РЕПРОМАТЕРИЈАЛА И НАДОГРАДЊА ИС ЗАСНОВАНОГ НА ЈАВА СМАРТ КАРТИЦАМА, број набавке Д-28/15. Истовремено Вас овлашћујемо да, у случају неизвршавања обавеза из претходног става, приложену сопствену бланко меницу са доспећем “по виђењу” и клаузулом “без протеста” доставите на наплату _ (назив банке понуђача) код које се води наш текући рачун број (текући рачун понуђача). Ово овлашћење и меница су потписани од стране овлашћених лица за потпис, сходно достављеном депо картону код (назив банке понуђача). Меница је важећа и у случају да у току трајања или након доспећа обавеза по уговору дође до: промена лица овлашћених за располагање средствима на текућем рачуну Дужника, статусних промена код Дужника, оснивања нових правних субјеката и др. Прилог : -1(једна) сопствена бланко меница -фотокопија депо картона - извод из регистра меница НБС

  • АУТОРСКЕ НАКНАДЕ 1. Ауторске накнаде које настају у држави уговорници а исплаћују се резиденту друге државе уговорнице, могу се опорезивати у тој другој држави. 2. Ауторске накнаде могу се опорезивати и у држави уговорници у којој настају, у складу са законима те државе, али ако је стварни власник ауторских накнада резидент друге државе уговорнице, разрезан порез не може бити већи од: 1) 5 одсто бруто износа ауторских накнада наведених у подставу 1) става 3. овог члана; 2) 10 одсто бруто износа ауторских накнада наведених у подставу 2) става 3. овог члана. 3. Израз „ауторске накнаде”, у овом члану, означава плаћања било које врсте која су примљена као накнада: 1) за коришћење или за право коришћења ауторског права на књижевно, уметничко или научно дело, укључујући биоскопске филмове и филмове или траке за телевизију или радио; и 2) за коришћење или за право коришћења патента, заштитног знака, нацрта или модела, плана, тајне формуле или поступка или за коришћење или за право коришћења индустријске, комерцијалне или научне опреме или за обавештења која се односе на индустријска, комерцијална или научна искуства. 4. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примењују се ако стварни власник ауторских накнада, резидент државе уговорнице, обавља пословање у другој држави уговорници у којој ауторске накнаде настају, преко сталне пословне јединице која се налази у тој другој држави уговорници или у тој другој држави обавља самосталне личне делатности из сталне базе која се налази у тој другој држави, а право или имовина на основу којих се ауторске накнаде плаћају стварно припадају тој сталној пословној јединици или сталној бази. У том случају примењују се, према потреби, одредбе члана 7. или члана 14. овог уговора. 5. Сматра се да ауторске накнаде настају у држави уговорници када је исплатилац резидент те државе. Када лице које плаћа ауторске накнаде, без обзира на то да ли је резидент државе уговорнице, има у држави уговорници сталну пословну јединицу или сталну базу у вези са којом је настала обавеза плаћања ауторских накнада, а те ауторске накнаде падају на терет те сталне пословне јединице или сталне базе, сматра се да ауторске накнаде настају у држави у којој се налази стална пословна јединица или стална база. 6. Ако износ ауторских накнада, због посебног односа између платиоца и стварног власника или између њих и трећег лица, имајући у виду коришћење, право или информацију за које се оне плаћају, прелази износ који би био уговорен између платиоца и стварног власника да таквог односа нема, одредбе овог члана примењују се само на износ који би тада био уговорен. У том случају вишак плаћеног износа опорезује се сагласно законима сваке државе уговорнице, имајући у виду остале одредбе овог уговора.

  • Измене и допуне Било која измена и допуна овог уговора биће сачињена у писаној форми и потписана од стране уговорних страна.

  • ПЕНЗИЈЕ Зависно од одредаба става 2. члана 19. овог уговора, пензије и друга слична примања која се исплаћују резиденту државе уговорнице по основу ранијег радног односа опорезују се само у тој држави.

  • Подношење захтева за заштиту права Захтев за заштиту права може да поднесе понуђач, подносилац пријаве, кандидат, односно заинтересовано лице, који има интерес за доделу уговора, односно оквирног споразума у конкретном поступку јавне набавке и који је претрпело или би могао да претрпи штету због поступања наручиоца противно одредбама овог закона. Захтев за заштиту права подноси се наручиоцу, а копија се истовремено доставља Републичкој комисији. Захтев за заштиту права којим се оспорава врста поступка, садржина позива за подношење понуда или конкурсне документације сматраће се благовременим ако је примљен од стране наручиоца најкасније седам дана пре истека рока за подношење понуда, а у поступку јавне набавке мале вредности и квалификационом поступку ако је примљен од стране наручиоца три дана пре истека рока за подношење понуда, без обзира на начин достављања и уколико је подносилац захтева у складу са чланом 63. став 2. Закона указао наручиоцу на евентуалне недостатке и неправилности, а наручилац исте није отклонио. Захтев за заштиту права којим се оспоравају радње које наручилац предузме пре истека рока за подношење понуда, а након протека претходно наведених рокова (члан 149. став 3 Закона), сматраће се благовременим уколико је поднет најкасније до истека рока за подношење понуда. После доношења одлуке о додели уговора, одлуке о закључењу оквирног споразума, одлуке о признавању квалификације и одлуке о обустави поступка, рок за подношење захтева за заштиту права је десет дана од дана објављивања одлуке на Порталу јавних набавки, а пет дана у поступку јавне набавке мале вредности и доношења одлуке о додели уговора на основу оквирног споразума у складу са чланом 40 а Закона. Захтевом за заштиту права не могу се оспоравати радње наручиоца предузете у поступку јавне набавке ако су подносиоцу захтева били или могли бити познати разлози за његово подношење пре истека рокова за подношење захтева за заштиту права (из става3. и 4. члан 149. Закона)претходно наведених, а подносилац захтева га није поднео пре истека тих рокова. Ако је у истом поступку јавне набавке поново поднет захтев за заштиту права од стране истог подносиоца захтева, у том захтеву се не могу оспоравати радње наручиоца за које је подносилац захтева знао или могао знати приликом подношења претходног захтева. Захтев за заштиту права не задржава даље активности наручиоца у поступку јавне набавке у складу са одредбама члана 150. Закона. Наручилац објављује обавештење о поднетом захтеву за заштиту права на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници најкасније у року од два дана од дана пријема захтева за заштиту права, које садржи податке из Прилога 3Љ. Захтев за заштиту права садржи елементе предвиђене чланом 151 став 1 Закона. Ако поднети захтев за заштиту права не садржи све обавезне елементе из члана 151. став 1. Закона, наручилац ће такав захтев одбацити закључком. Против овог закључка подносилац захтева може у року од три дана од дана пријема закључка поднети жалбу Републичкој комисији, док копију жалбе истовремено доставља наручиоцу. Приликом подношења захтева за заштиту права понуђач је дужан да изврши уплату прописане таксе и као доказ, у смислу члана 151. став 1. тачка 6) Закона достави један од следећих докумената: 1. Потврду која садржи следеће елементе: да буде издата од стране банке и да садржи печат банке, да представља доказ о извршеној уплати таксе, што значи да потврда мора да садржи податак да је налог за уплату таксе, односно налог за пренос средстава реализован, као и датум извршења налога, износ таксе из члана 156. Закона чија се уплата врши, број рачуна: 840-30678845-06, шифру плаћања: 153 или 253, позив на број: подаци о броју или ознаци јавне набавке поводом које се подноси захтев за заштиту права (XX 7/2019), сврха: такса за ЗЗП; назив наручиоца; број или ознака јавне набавке поводом које се подноси захтев за заштиту права, корисник: буџет Републике Србије, назив уплатиоца, односно назив подносиоца захтева за заштиту права за којег је извршена уплата таксе, потпис овлашћеног лица банке; 2. Налог за уплату, први примерак, оверен потписом овлашћеног лица и печатом банке или поште, који садржи и све друге елементе из потврде о извршеној уплати таксе наведене у тачки 1. 3. Потврду издату од стране Републике Србије, Министарства финансија, Управе за трезор, потписана и оверена печатом, која садржи све потребне елементе извршеној уплати таксе; 4. Потврда издата од стране Народне банке Србије, која садржи све елементе из потврде о извршеној уплати таксе из тачке 1. , за подносиоце захтева за заштиту права (банке и други субјекти) који имају отворен рачун код Народне банке Србије у складу са законом и другим прописом. 1) Уколико се захтев за заштиту права подноси пре отварања понуда, и ако је процењена вредност јавне набавке већа од 120.000.000,00 динара такса износи 250.000,00 динара, 2) Уколико се захтев за заштиту права подноси након отварања понуда такса износи 0,1% процењене вредности јавне набавке, односно понуђене цене понуђача којем је додељен уговор, ако је та вредност већа од 120.000.000,00 динара.

  • КАМАТА (1) Камата која настаје у држави уговорници а исплаћује се резиденту друге државе уговорнице, може се опорезивати у тој другој држави. (2) Камата се може опорезивати и у држави уговорници у којој настаје, у складу са законима те државе, али ако је стварни власник камате резидент друге државе уговорнице, разрезан порез не може бити већи од 10 одсто бруто износа камате. (3) Изузетно од одредаба става (2) овог члана, камата која настаје у држави уговорници а исплаћује се резиденту друге државе уговорнице опорезује се само у тој другој држави ако је прималац стварни власник камате и ако камату оствари: 1. влада друге државе уговорнице или њене политичке јединице или јединице локалне самоуправе; 2. централна или народна банка друге државе уговорнице; 3. финансијска институција коју контролише или претежно поседује влада друге државе уговорнице или њене политичке јединице или јединице локалне самоуправе. (4) Израз „камата”, у овом члану, означава доходак од потраживања дуга сваке врсте, независно од тога да ли су обезбеђена залогом и да ли се на основу њих стиче право на учешће у добити дужника, а нарочито доходак од државних хартија од вредности и доходак од обвезница или записа, укључујући премије и награде на такве хартије од вредности, обвезнице или записе. Затезна камата не сматра се каматом за сврхе овог члана. (5) Одредбе ст. (1), (2) и (3) овог члана не примењују се ако стварни власник камате, резидент државе уговорнице, обавља пословање у другој држави уговорници у којој камата настаје, преко сталне пословне јединице која се налази у тој држави или ако обавља у тој другој држави самосталне личне делатности из сталне базе која се налази у тој држави, а потраживање дуга на које се плаћа камата је стварно повезано с том сталном пословном јединицом или сталном базом. У том случају се примењују, према потреби, одредбе члана 7. или члана 14. овог уговора. (6) Сматра се да камата настаје у држави уговорници када је исплатилац камате резидент те државе. Када лице које плаћа камату, без обзира на то да ли је резидент државе уговорнице, има у тој држави уговорници сталну пословну јединицу или сталну базу у вези са којом је повезан дуг на који се плаћа камата, а ту камату сноси та стална пословна јединица или стална база, сматра се да камата настаје у држави у којој се налази стална пословна јединица или стална база. (7) Ако износ камате, због посебног односа између платиоца камате и стварног власника или између њих и трећег лица, имајући у виду потраживање дуга за које се она плаћа, прелази износ који би био уговорен између платиоца камате и стварног власника, одредбе овог члана примењују се само на износ који би био уговорен да таквог односа нема. У том случају вишак плаћеног износа опорезује се сагласно законима сваке државе уговорнице, имајући у виду остале одредбе овог уговора.

  • ПОРЕЗИ НА КОЈЕ СЕ ПРИМЕЊУЈЕ УГОВОР (1) Овај уговор примењује се на порезе на доходак и на имовину које заводи држава уговорница или њене политичке јединице или јединице локалне самоуправе, независно од начина наплате. (2) Порезима на доходак и на имовину сматрају се сви порези који се заводе на укупан доходак, на укупну имовину или на делове дохотка или имовине, укључујући порезе на добитак од отуђења покретних ствари или непокретности, порезе на укупне износе зарада које исплаћују предузећа, као и порезе на прираст имовине. (3) Порези на које се примењује овај уговор су: у Аустрији: 1. порез на доходак; 2. порез на добит корпорација; 3. порез на земљиште; 4. порез на пољопривредна и шумска предузећа; 5. порез на вредност грађевинског земљишта; у Србији: 1. порез на добит предузећа; 2. порез на доходак грађана; 3. порез на имовину. (4) Уговор се примењује и на исте или битно сличне порезе који се после датума потписивања овог уговора заведу поред или уместо постојећих пореза. Надлежни органи држава уговорница обавештавају једни друге о значајним променама извршеним у њиховим пореским законима.

  • ОБАВЕЗЕ НАРУЧИОЦА Наручилац је дужан да: