Годишњи одмор. Члан 14. У свакој календарској години запослени има право на годишњи одмор, у складу са законом и Уговором. Дужина годишњег одмора утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава по основу:
1. доприноса на раду:
1) за остварене изузетне резултате – 4 xxxxx xxxx,
2) за врло успешне резултате – 3 радна дана,
3) за успешне резултате – 2 xxxxx xxxx;
2. услова рада:
1) рад са скраћеним радним временом – 3 радна дана,
2) редован рад суботом, недељом и рад ноћу – 2 радна дана,
3) рад у две и више установа – 2 радна дана;
4) отежани услови рада, у складу са општим актом установе – 2 радна дана;
3. радног искуства:
1) од 5 до 10 година рада – 2 xxxxx xxxx,
2) од 10 до 20 година рада – 3 радна дана,
3) од 20 до 30 година рада – 4 радна дана,
4) преко 30 година рада – 5 радних дана;
4. образовања и оспособљености за рад:
1) за високо образовање на студијама другог степена (мастер академске студије, специјалистичке академске студије или специјалистичке струковне студије) у складу са Законом о високом образовању, почев од 10. септембра 2005. године и на основним студијама у трајању од најмање четири године, по пропису који је уређивао високо образовање до 10. септембра 2005. године – 4 радна дана,
2) за високо образовање на студијама првог степена (основне академске, односно струковне студије), студијама у трајању од три године, више образовање и специјалистичко образовање након средњег образовања – 3 радна дана,
3) за средње образовање у трајању од четири године – 2 радна дана,
4) за основно образовање, оспособљеност за рад у трајању од једне године, образовање за рад у трајању од две године или средње образовање у трајању од три године – 1 радни дан;
5. социјалних услова:
1) родитељу, усвојитељу, старатељу или хранитељу са једним малолетним дететом – 2 радна дана,
2) родитељу, усвојитељу, старатељу или хранитељу за свако наредно малолетно дете по 1 радни дан,
3) родитељу, усвојитељу, старатељу или хранитељу са дететом које има потешкоће у развоју – 3 радна дана,
4) инвалиду – 3 радна дана. Допринос на раду утврђује се општим актом послодавца.
Члан 15. Распоред коришћења годишњег одмора наставника, васпитача и стручних сарадника утврђује се годишњим планом рада установе, а за остале запослене, у зависности од потребе посла, планом коришћења годишњих одмора.
Годишњи одмор. Дужина годишњег одмора утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава по основу:
Годишњи одмор. Запослени има право на годишњи одмор од најмање 20,14 а највише 30 радних дана за годину дана рада код послодавца, према мерилима одређеним општим актом. Изузетно од става 1. овог члана, због природе делатности која се обавља у јавним службама право на годишњи одмор може појединим категоријама запослених колективним уговором бити утврђено у трајању највише од 35 радних дана. Годишњи одмор у јавним службама у области образовања по правилу се користи за време школског распуста.15
Годишњи одмор. Члан 52. Запослени имају право на годишњи одмор, у складу са Законом, овим уговором и општим актом послодавца, од најмање 20 радних, а највише 30 радних дана по свим основама, осим за запослене који раде под посебно тешким и по здравље штетним пословима, којима годишњи одмор може трајати и дуже од тридесет радних дана, а најдуже 35 радних дана, а у складу с актом овлашћене институције. Запосленом се годишњи одмор у трајању од 20 радних дана увећава по основу:
1) радног искуства;
2) сложености послова радног места односно доприноса запосленог на радном месту;
3) инвалидности рада - здравственог стања запосленог или члана уже породице и
4) посебних отежаних услова рада.
Члан 53. Послодавац је дужан да запосленом утврди дужину годишњег одмора за сваку календарску годину од најмање 20 радних дана. Дужина годишњег одмора запосленог увећава се по основу:
1) Радног искуства до седам радних дана и то: - за навршених три до шест година три радна дана; - за навршених седам до девет година пет радних дана; - за навршених преко девет година седам радних дана.
2) Сложености послова - доприноса у раду: до пет радних дана и то: - за послове за које се захтева од I до IV степена стручне спреме два радна дана; - за послове за које се захтева V и VI степен стручне спреме три радна дана; - за послове за које се захтева VII и VIII степен стручне спреме и докторске студије четири радна дана; - за послове са посебним овлашћењима и одговорностима пет радних дана.
3) По основу услова рада до седам радних дана и то: - у случају услова рада који подразумевају тешке физичке напоре, рад на температури нижој од минус 10 или вишој од 30 степени целзијусових, руковање штетним или отровним материјама седам радних дана; - у случају услова рада који подразумевају повећане опасности од повреде на раду пет радних дана.
4) Запосленом: инвалиду, самохраном родитељу са дететом до седам година, запосленом са једним малолетним дететом или са више малолетне деце, запосленом који у свом домаћинству издржава дете које има сметње у психофизичком развоју четири радна дана;
5) За радна места са посебним условима рада као и на другим радним местима са посебним специфичностима у зависности од основне делатности предузећа запосленом се увећава дужина годишњег одмора до седам радних дана. Запосленом мушкарцу са 30 година пензијског стажа и запосленој жени са 25 година пензијског стажа и 50 година живота запосленог и запослене утврђује се дужина годишњег одмора у трајању од 30 радних дана.
Члан 54. Годишњи ...
Годишњи одмор. Члан 49. Дужина годишњег одмора утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава по основу:
1) радног искуства: - за сваке три године рада у радном односу - један дан;
2) стручне спреме: - најмање један а највише три радна дана
3) услова рада: - за рад на пословима из прве групе члана 38. овог уговора - за 12 радних дана, - за рад на пословима из друге групе члана 38. овог уговора - за 10 радних дана, - за рад на пословима из треће групе члана 38. овог уговора - за осам радних дана, - за рад на пословима из четврте групе члана 38. овог уговора - за пет радних дана, - за рад на пословима из пете групе послова члана 38. овог уговора - за три радна дана. за: дана,
4) доприноса на раду на предлог непосредног руководиоца, и то - изузетне резултате рада - пет радних дана;
5) социјалног и здравственог статуса запосленог: - инвалиду рада - за три радна дана, - родитељу са дететом до 14 година живота - за два xxxxx xxxx, - самохраном родитељу са дететом до 14 година живота - за три радна - запосленом који болује од професионалне болести - за пет радних дана, - запосленом који болује од хроничне болести од већег социјално- медицинског значаја која захтева непрекидно лечење - за пет радна дана, - запосленом који има дете са тешким физичким и менталним оштећењима - за седам радних дана;
6) контакта са пацијентима: - запосленом који је у сталном контакту са пацијентима као и запосленом који ради у сменама, ноћу, суботом и недељом, а не остварују права на увећани број дана годишњег одмора по основу скраћеног радног времена - за три радна дана. Годишњи одмор по свим основама из става 1. овог члана не може трајати дуже од 30 радних дана. Изузетно од става 2. овог члана, запослени који раде скраћено радно време имају право на коришћење годишњег одмора у трајању до 40 радних дана.
Члан 50. Захтев за коришћење годишњег одмора запослени подноси писмено руководиоцу радне јединице. Руководилац радне јединице дужан је да благовремено сачини предлог плана коришћења годишњег одмора запослених груписан према пословима. Послодавац ће при изради плана коришћења годишњег одмора нарочито водити рачуна о захтевима запослених са најдужим радним стажом и запослених са децом до 14 година.
Годишњи одмор. Запослени стиче право на коришћење годишњег одмора у календарској години после месец дана непрекидног рада од дана заснивања радног односа на Факултету. Под непрекидним радом сматра се и време привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању и одсуства са рада уз накнаду зараде. Запослени не може да се одрекне права на годишњи одмор, нити му се то право може ускратити, или заменити новчаном накнадом, осим у случају престанка радног односа у складу са законом.
Годишњи одмор. (1) Запослени који први пут заснива радни однос стиче право да користи годишњи одмор послије шест мјесеци непрекидног рада у смислу Закона о раду.
(2) Под непрекидним радом сматра се и вријеме привремене спријечености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању и одсуства са рада уз накнаду зараде.
Годишњи одмор. Члан 17. За сваку календарску годину запослени има право на годишњи одмор у трајању од најмање 20 радних дана. Дужина годишњег одмора утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава по основу доприноса на раду, услова рада, радног искуства, стручне спреме запосленог, дужине стажа осигурања, сложености послова, здравственог стања и других критеријума утврђених Колективним уговором код послодавца, и то:
Годишњи одмор. Члан Сви синдикати: Евиденција радног времена Члан
Годишњи одмор. У свакој календарској години запослени има право на годишњи одмор у трајању утврђеним овим Уговором и уговором о раду, а најмање 20 радних дана. Запослени стиче право на коришћење годишњег одмора у календарској години после месец дана непрекидног рада од дана заснивања радног односа код послодавца. Запослени има право на дванаестину годишњег одмора из става 1 овог члана (сразмерни део) за сваки месец дана рада у календарској години у којој је засновао радни однос или у којој му престаје радни однос. Запослени не може да се одрекне права на годишњи одмор, нити му се то право може ускратити или заменити новчаном накнадом, осим у случају престанка радног односа у складу са законом. Годишњи одмор користи се једнократно или у два или више делова, у складу са законом и овим уговором. Ако запослени користи годишњи одмор у деловима, први део користи у трајању од најмање две радне недеље непрекидно у току календарске године, а остатак најкасније до 30. јуна наредне године. Запослени има право да годишњи одмор користи у два дела, осим ако се са послодавцем споразуме да годишњи одмор користи у више делова. Директор издаје решење у коме утврђује датум коришћења првог дела годишњег одмора, а остатак дана запослени користи по захтеву, у договору са непосредним руководиоцем, на основу истог решења. Време коришћења годишњег одмора запослених утврђује се, по правилу, планом коришћења годишњег одмора за календарску годину који доноси директор (или запослени на кога је директор пренео овлашћење), најкасније до 1. јуна за текућу годину. Захтев за коришћење годишњег одмора запослени подноси писмено руководиоцу радне јединице. Руководилац радне јединице дужан је да благовремено сачини предлог плана коришћења годишњег одмора запослених груписан према пословима, на основу претходно спроведене анкете међу запосленима. При изради плана коришћења годишњег одмора нарочито се води рачуна о захтевима запослених са најдужим укупним стажом осигурања и захтевима запослених са децом до 14 година. Решење о коришћењу годишњег одмора запосленом се доставља најкасније 15 дана пре датума одређеног за почетак коришћења годишњег одмора. Изузетно, ако се годишњи одмор користи на захтев запосленог, решење о коришћењу годишњег одмора послодавац може доставити и непосредно пре коришћења годишњег одмора. Решење о коришћењу годишњег одмора Послодавац може доставити запосленом у електронској форми, а на захтев запосленог послодавац је дужан да то решење достави и у писаној форми.