ЗАКЉУЧАК. Зеленашки уговор спада у категорију ништавих уговора и на њега се примјењују правила о апсолутној и дјелимичној ништавости угово- ра. Ништави уговори су они који су противни принудним прописима, јавном поретку или добрим обичајима ако циљ повријеђеног правила не упућује на неку другу санкцију или ако закон у одређеном случају не прописује што друго. Зеленашење је прописано као кривично дјело чланом 245 Кривич- ног закона Републике Српске. Да би се остварила права поводом зеле- нашког уговора, потребно је да се испуне сљедећи објективно-субјек- тивни услови: 1) да је у питању теретан уговор; 2) да постоји одређени степен несразмјере у престацијама; 3) да постоји пристанак оштећеног (искоришћеног) усљед неке врсте мане воље; 4) несавјесност зеленаша. У ЗОО је поред зеленашког уговора предвиђен и институт пре- комјерног оштећења које ће постојати ако је између обавеза уговорних страна у двостраном уговору постојала очигледна несразмјера у врије- ме закључења уговора, оштећена страна може захтијевати поништење уговора ако за праву вриједност тада није знала нити је морала знати у року од једне године од његовог закључења. У неким правним систе- xxxx сматра се да није потребно постојање оба института јер им је свр- ха иста, а то је заштита начела једнаке вриједности давања. Међутим, ипак сматрамо да је боље да постоје оба института да би се пружила двострука заштита оштећеном лицу, с тим да би институт прекомјерног оштећења требало поставити на објективном основу, како је то било предвиђено у Скици за законик о облигацијама и уговорима професора Xxxxxxx Xxxxxxxxxxxxxxx, а сада и у Преднацрту Грађанског законика Србије. То значи да се код прекомјерног оштећења као услов не тражи да оштећена страна у вријеме закључења уговора за праву вриједност није знала нити је морала знати, већ само очигледна несразмјера. Пре- ма чл. 4: 109 Принципа европског уговорног права (PECL), предвиђен је један институт под називом прекомјерна корист или неоправдано стечена предност, који заправо подсјећа на зеленашки уговор.
ЗАКЉУЧАК. Правила о раскидању или измени уговора због промењених околности дуго су присутна у правном поретку Републике Србије. Упркос дуготрајној позитивноправној егзистенцији и обимној научној литератури у којој су xxx- лизирана и проучавана, до данас остају актуелна поједина питања која се тичу њиховог уређења, као и поља примене. Уочљиве су разлике између начина на који их уређују Опште узансе за промет робом и Закон о облигационим односима, а које се највише огледају у условима за примену, овлашћењима уговорне стране погођене промењеним околностима и правима која стоје на располагању другој уговорној страни у случају да се пред судом постави пита- ње раскида или измене уговора. Чини се да је Комисија за израду Грађанског законика прихватила добре стране оба решења, нешто детаљније уредивши ову материју у односу на ЗОО, а по узору на Опште узансе. Преднацртом је напуштена немогућност остварења сврхе уговора као основ за примену пра- вила о раскиду или измени уговора због промењених околности, чије поре- кло у нашем правном систему је спорно, те се сматра да води порекло из не- мачког права, односно из англосаксонске доктрине о осујећењу сврхе уговора (frustrationofcontract). Преднацртом је уведена и обавеза вођења преговора о изменама уговора пре постављања захтева да се уговор раскине, што се може протумачити и као подстицајна мера да се уговор одржи на снази, али и као начин да се предупреде судски спорови и правна судбина уговора разреши тако да у већој мери одговора вољи обе уговорне стране. У сваком случају, реч је о пожељном и вишеструко корисном решењу, које је у складу и са Европ- ским начелима уговорног права. Остало је неразјашњено питање поља примене правила о раскиду или измени уговора због промењених околности. Поред релативно доминантног става о примени правила на двостране уговоре са трајним извршењем преста- ција, сматрамо да се правила о раскиду или измени уговора због промењених околности могу применити и на уговоре код којих се тренутак закључења уго- вора и тренутак испуњења уговорне обавезе не поклапају, под условом да су промењене околности наступиле пре доспелости обавезе. Такође, не постоји
ЗАКЉУЧАК. Код ове врсте преговора јавља се променљива количина ресурса које треба поделити. • Стратегија која се применљује је да обе стране добијају, тако да се ови преговори не завршавају ни на чију штету. • На овај начин се подударају примарни интереси и граде дугорочни односи чија је карактеристика успешна пословна сарадња у будућности.
ЗАКЉУЧАК. Паметни уговори могу да понуде могућност аутоматизованих процеса или операција. Као примери за ово узимају се менаџмент штета и менаџмент клијентима. Помоћу паметних уговора може се елиминисати дуплирање информација похрањених у различитим секторима компаније где нпр. многи сектори поседују копије истог уговора. Ово може да се реши похрањивањем дигиталног уговора у blockchain. Један од највећих изазова у blockchain технологији јесте како да је учинимо скалабилном, тј. да се увећа и прошири без појављивања нових проблема. Циљ паметних уговора је да покрену аутоматска дешавања у случају активације. Ова аутоматизација замењује претходне ручне процесе нпр. извршавање новчане трансакције након испоруке производа. Мање људске интеракције значи и умањени трошкови.
ЗАКЉУЧАК. Овај рад је показао да српско право није на адекватан начин уредило материју организатора и посредника путовања код уговора о организовању путовања. Због тога аутор предлаже да се у перспективи уведу следеће промене.
ЗАКЉУЧАК. У време велике нестабилности бракова, као одраз опште цивилизацијске динамике и несигурности, брачни уговори представљају легитимно обезбеђење за случај неповољног тока ствари. Брачним уговором се један или оба супружника обезбеђују у случају спора, а разлози за то могу бити материјалне, али и психолошке природе. Након неколико деценија паузе, институт брачног уговора поново је са успехом нашао место и у нашем правном систему. Није случајно да се то догодило управо након промене друштвеног уређења у нашем друштву, реформи свих области нашег живота, али и након увођења тржишне привреде. Логика наведених процеса налази да се и у брачно-имовинским односима афирмише аутономија воље супружника, односно слобода уговарања, без наметања законског имовинског режима као једино могућег. Ипак, и поред свега реченог, брачни уговор још увек није у правој мери заживео у Републици Србији, за шта се наводе различити разлози, а свакако преовлађујући јесте онај да смо ми и даље изразито патријархално друштво. Породични закон Републике Србије даје право супружницима да закључе брачни уговор којим могу уредити имовинска питања у свом браку или ванбрачној заједници. Овај уговор искључује законску претпоставку да је имовина стечана у браку радом заједничка имовина супружника. Брачни уговор може обухватити и постојећу и будућу имовину супружника. У случају евентуалног развода брака корист од брачног уговора је вишеструка, а пре свега се избегава дуготрајни спор и судски трошкови. Може бити закључен и пре склапања брака, али нема препреке да се закључи и након склапања брака. Овај уговор могу склопити и ванбрачни партнери, јер је ванбрачна заједница у српском праву изједначена са брачном. Брачни уговор закључен пре склапања брака има дејство једино ако се склопи, јер је његова сврха противна неостварењу. Изузетак је, горе поменуто, заснивање ванбрачне заједнице као трајније заједнице живота мушкарца и жене где се не тражи да је брак закључен, већ само постојање такве заједнице живот. Брачни уговор не могу склопити лица код којих постоје неодложне брачне сметње прописане Породичним законом попут лица која су већ у другом браку, која су неспособна за расуђивање, лица истог пола итд. Брачни уговор мења законски утврђен режим имовине и ствара нов режим имовинско-правних односа супружника. Брачни уговор представља институт новијег датума. У српско породично законодавство уведен је Породичним законом из 2005. године. Брачни уговор се дефинише као свечани уговор који закључују супружници...
ЗАКЉУЧАК. Lubuntu 13.10 нуди другачији дожи- вљај, боље перформансе и функци- оналност, приметно је осавреме- њавање система. Искоришћеност простора након инсталације је око 2,7 GB, што доприноси уштеди простора на хард диску. Дистрибуција ради стабилно, без приметних грешака при коришћењу. Рад у live mode-у је нешто спорији, али након инсталације овај недостатак нестаје. Ово је препорука за кориснике рачунара са слабијим перформансама. Оно што кориснику може да засмета, јесте подршка која траје девет месеци. Како нове верзије које доносе побољшања, излазе на шест месеци, 24 ЛиБРЕ! часопис о слободном софтверу Lubuntu 13.10 Saucy Salamander надоградњом система на најновију верзију корисник ће надоместити овај мали недостатак. Уживајте у најнови- јем издању, Lubuntu 13.10 дистри- буције.
ЗАКЉУЧАК. Приказана ситуација где, без уређивања радноправног статуса и права уступљених запослених код послодавца корисника, уз значајну дискриминацију ових лица у односу на непосредно запослене код послодавца корисника који обављају исте послове, резултат је неколико кључних законских решења која делимично уређују ову област, а који су довели до потребе да се обезбеде једнака права на рад, услове рада а посебно зараду агенцијских запослених и условим под којима се врши уступање, као и одговорност сваког учесника у овом трипартитном односу (агенција као послодавац, послодавац корисник и агенцијски запослени), уреди посебним законом. Реч је о следећим актима: − Закон о класификацији делатности („Службени гласник РС”, број 104/09) омогућује да, осим агенција, своје запослене могу да уступају и привредна друштва којима то није претежна делатност; − Уредба о класификацији делатности („Службени гласник РС”, број 54/10) прописује делатност агенција за привремено запошљавање, која обухвата обезбеђивање запослених послодавцу кориснику за одређени период као допуну или привремену замену радне снаге (где су запослени појединци стално запослени у јединицама за привремено пружање услуга) и чак додатно прописује да јединице које обављају ову делатност не врше директан надзор над својим запосленима које су обезбедили клијенту. Овакво решење јесте изненађујуће с обзиром на то да се овом уредбом заправо на посредан начин наведена делатност уводи у наш правни систем, иако ни у једном пропису није ближе регулисана; − Закон о привредним друштвима у члану 4. прописује да друштво има претежну делатност која се региструје у складу са Законом о регистрацији, а може обављати и све друге делатности које нису законом забрањене, независно од тога да ли су одређене оснивачким актом, односно статутом; посебним законом се може условити регистрација или обављање одређене делатности издавањем претходног одобрења, сагласности или другог акта надлежног органа; − Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености, као и Правилник који је донет у складу са њим, прописују само минималне техничке и организационе услове које би агенције за запошљавање требало да испуне како би од надлежног министарства добиле дозволу за рад, без икаквих одредби које регулишу делатност уступања запослених, контролу такве делатности или заштиту тако уступљених запослених. Последица овакве законске регулативе је ситуација у којој не само агенције, него и сва остала привредна друштва практично могу да се баве тзв. „пр...
ЗАКЉУЧАК. Из свега наведног, закључујемо да је зеленашки уговор један од инструмената заштите начела једнаке вриједности давања. Он је у нашем праву регулисан одредбама Закона о облигационим односима. Генерална хипотеза која покрива цјелокупан предмет истраживања, јесте сама дефиниција зеленашког уговора, а то је
ЗАКЉУЧАК. Мушарека и мудареба су исламски банкарски уговори засно- вани на подели профита и губитака. Сматрају се најзначајнијим ис- ламским банкарским уговорима, јер су код њих на еклатантан начин задовољени сви принципи исламског банкарства. Поред одређених сличности, наведени уговори се међусобно значајно разликују кад су у питању права и обавезе уговорних страна. Мушарека је класичан партнерски уговор, који омогућава свим партнерима да учествују у управљању партнерством (предузећем или пројектом), остварују удео у профиту и сносе терет губитка, сходно учешћу у власништву и по- стигнутом договору. С друге стране, мудареба подразумева да само једна уговорна страна (рабу ‘л-мал) улаже капитал, има власништво над предузећем или пројектом и сноси терет губитка и поред тога, право да учествује у подели профита које заједнички остварују све уговорне стране у складу с договором. Друга уговорна страна (муда- риб) остварује право на управљање пројектом, које је рабу ‘л-малу ускраћено, као и право на удео у вишку изнад улога након окончања пројекта, али је заштићен од сношења губитка, осим у случају не- прописног поступања у вођењу пројекта. Мудареба и мушарека модели финансирања настали су пре више од 14 векова, у времену и на подручју где је трговина била доминантан облик привредне активности. Путем ових аранжмана, трговци су обезбеђивали средства за реализацију својих послов- них подухвата, при том не оптерећујући се фиксном обавезом која настаје дужничким финансирањем. Такође, овај вид улагања је био користан и за финансијере, јер су финансирајући искусне и способне трговце могли остварити знатно веће приносе него наплатом кама- те на позајмљена средства, која у 7. веку, због шеријатске забране, престаје бити улагачка алтернатива за муслиманске инвеститоре. Финансирани послови су углавном реализовани релативно брзо, тако да је већ након неколико месеци трговац био у прилици да, на- кон продаје робе, врати финансијеру улог и део зараде (уколико би трговина била успешно реализована). Међутим, савремена предузећа функционишу на другачијој основи и након окончања мудареба или мушарека финансирања не врши се њихова ликвидација и расподела имовине између финансијера и његовог клијента. Предузећа и на- кон завршетка ових аранжмана углавном настављају започети посао и не планирају да продају опрему (купљену у оквиру финансираног пројекта), како би од тих средстава исплатила финансијера. Такође, пројекти, који би у савременим условима могли бити финансирани исламским власничким...