Common use of КАМАТЕ Clause in Contracts

КАМАТЕ. 1. Камата која настаје у Држави уговорници а исплаћује се резиденту друге Државе уговорнице, може се опорезовати у тој другој држави. 2. Камата се може опорезовати и у Држави уговорници у којој настаје, сагласно законима те државе, али ако је прималац стварни власник те камате, утврђени порез не може бити већи од 10% бруто износа камате. Надлежни органи Држава уговорница договарају се о начину примјене овог ограничења. 3. Израз "камата" у овом члану, означава доходак од потраживања дуга било које врсте, независно од тога да ли су обезбјеђена залогом и да ли се на основу њих стиче право на учешће у добити дужника, а нарочито доходак од државних хартија од вриједности и доходак од обвезница или обвезница зајма, укључујући и премије и награде на такве вриједноснице или обвезнице. Затезна камата се не сматра каматом у сврхе овог члана. 4. Одредбе става 1 и 2 се не примјењују ако стварни власник камате, који је резидент Државе уговорнице, обавља пословање у другој Држави уговорници у којој камата настаје, преко сталне јединице или врши самосталне личне дјелатности из сталне базе која се налази у тој држави, а потраживање дуга на који се плаћа камата је стварно повезано са таквом сталном јединицом или сталном базом. У том случају примјењују се одредбе члана 7 или члана 14 овог уговора, у зависности од случаја. 5. Сматра се да камата настаје у Држави уговорници кад је исплатилац камате та држава, њена политичка јединица, локална власт или резидент те државе. Ако лице које плаћа камату, без обзира на то да ли је резидент Државе уговорнице, има у тој Држави уговорници сталну јединицу или сталну базу у вези са којом је настао дуг на који се плаћа камата, а ту камату сноси та стална јединица или стална база, сматра се да камата настаје у држави у којој се налази стална јединица или стална база. 6. Ако износ камате, због посебног односа између платиоца и стварног власника или између њих и трећег лица, имајући у виду потраживање дуга за које се она плаћа, прелази износ који би био уговорен између платиоца камате и стварног власника, одредбе овог члана примјењују се само на износ који би био уговорен да таквог односа нема. У том случају, више плаћени износ опорезује се сагласно са законима сваке државе уговорнице, имајући у виду остале одредбе овог уговора.

КАМАТЕ. 1. Камата која настаје у Држави уговорници држави уговорници, а исплаћује се резиденту друге Државе државе уговорнице, може се опорезовати опорезивати у тој другој држави. 2. Камата се може опорезовати опорезивати и у Држави држави уговорници у којој настаје, сагласно у складу са законима те државе, али ако је прималац стварни власник корисник те каматекамате резидент друге државе уговорнице, утврђени порез не може смије бити већи од 1020% бруто износа камате. Надлежни органи Држава уговорница договарају се о начину примјене овог ограничењакамата. 3. Без обзира на одредбе из става 2., камата која настаје у држави уговорници и плаћа се држави или централној банци друге државе уговорнице бит ће изузета од пореза у првонаведеној држави уговорници. 4. Израз "камата" ", у овом члану, означава доходак приход од потраживања дуга било које сваке врсте, независно од тога да ли су обезбјеђена залогом обезбијеђена залогом, и да ли се на основу њих стиче право на учешће у добити дужника, а нарочито доходак приход од државних хартија вриједносних папира и приход од вриједности и доходак од државних обвезница или обвезница зајмадругих обвезница, укључујући и премије и награде на такве вриједноснице вриједносне папире или обвезнице. Затезна камата се не сматра каматом у сврхе смислу овог члана. 45. Одредбе става 1 ставова 1. и 2 се 2. овог члана не примјењују се ако стварни власник камате, који је резидент Државе државе уговорнице, обавља пословање у другој Држави уговорници држави уговорници, у којој камата настаје, преко сталне јединице која се налази у тој другој држави или врши ако обавља у тој другој држави самосталне личне дјелатности из сталне базе која се налази у тој држави, а потраживање дуга на који које се плаћа камата је стварно повезано са (а) таквом сталном јединицом или сталном базом, или (б) пословном активности која се наводи у подставу (ц) става 1, члан 7. У том се случају примјењују се примјењују, према потреби, одредбе члана 7 7. или члана 14 14. овог уговора, у зависности од случајаУговора. 56. Сматра се да камата настаје у Држави држави уговорници кад је исплатилац камате та држава, њена политичка јединица, локална власт или резидент те државе. Ако лице које плаћа камату, без обзира на то да ли је резидент Државе државе уговорнице, има у тој Држави држави уговорници сталну јединицу или сталну базу у вези са којом је настао повезан дуг на који се плаћа камата, а ту камату сноси та стална јединица или стална база, сматра се да камата настаје у држави у којој се налази стална јединица или стална база. 67. Ако износ камате, због посебног односа између платиоца и стварног власника или између њих и трећег лица, имајући у виду потраживање дуга за које се она плаћа, прелази износ који би био уговорен између платиоца камате и стварног власника, одредбе овог члана примјењују се само на износ који би био уговорен да таквог односа нема. У том случају, више плаћени износ опорезује се сагласно са законима сваке државе уговорнице, имајући у виду остале одредбе овог уговора.

КАМАТЕ. 1. Камата која настаје у Држави уговорници држави уговорници, а исплаћује се резиденту друге Државе државе уговорнице, може се опорезовати опорезивати у тој другој држави. 2. Камата се може опорезовати опорезивати и у Држави држави уговорници у којој настаје, сагласно законима у складу са прописима те државе, али ако је прималац стварни власник корисник те каматекамате резидент друге државе уговорнице, утврђени порез не може смије бити већи од 1010 % бруто износа каматекамата. Надлежни органи Држава држава уговорница договарају се о начину примјене овог ограничења. 3. Израз "камата" у овом члану, члану означава доходак добит од потраживања дуга било које сваке врсте, независно од тога да ли су обезбјеђена осигурана залогом и да стиче ли се на основу њих стиче право на учешће учествовање у добити дужника, а нарочито доходак добит од државних хартија од вриједности и доходак добит од државних обвезница или обвезница зајмадругих обвезница, укључујући и премије и награде на такве вриједноснице хартије од вриједности или обвезнице. Затезна Казнена камата се не сматра каматом у сврхе смислу овог члана. 4. Одредбе става 1 ставова 1. и 2 се 2. овог члана не примјењују се ако стварни власник камате, који је резидент Државе државе уговорнице, обавља пословање у другој Држави уговорници држави уговорници, у којој камата настаје, преко сталне јединице која се налази у тој другој држави или врши ако обавља у тој другој држави самосталне личне дјелатности из сталне базе која се налази у тој држави, а потраживање дуга на који које се плаћа камата је стварно повезано са таквом сталном јединицом или сталном базом. У том случају примјењују се примјењују, према потреби, одредбе члана 7 7. или члана 14 14. овог уговора, у зависности од случајаУговора. 5. Сматра се да камата настаје у Држави држави уговорници кад је исплатилац исплатиоц камате та држава, њена политичка јединица, локална власт или резидент те државе. Ако лице које плаћа камату, без обзира на то да има ли је резидент Државе уговорнице, има државе уговорнице у тој Држави држави уговорници сталну јединицу или сталну базу у вези стално сједиште са којом је настао повезан дуг на који се плаћа камата, а ту камату сноси та стална јединица или стална базастално сједиште, сматра се да камата настаје у држави у којој се налази стална јединица или стална базастално сједиште. 6. Ако износ камате, због посебног односа између платиоца и стварног власника или између њих и трећег лица, имајући у виду потраживање дуга за које се она плаћа, прелази износ који би био уговорен између платиоца камате и стварног власника, одредбе овог члана примјењују се само на износ који би био уговорен да таквог односа нема. У том случају, више плаћени износ опорезује се сагласно у сагласности са законима прописима сваке државе уговорнице, имајући у виду остале одредбе овог уговораУговора.

КАМАТЕ. (1. ) Камата која настаје у Држави држави уговорници а исплаћује се резиденту друге Државе државе уговорнице, може се опорезовати у тој другој држави. (2. ) Камата се може опорезовати и у Држави џави уговорници у којој настаје, сагласно законима те државе, али ако је прималац стварни власник те каматекамате резидент друге државе уговорнице, утврђени порез не може бити већи од 10% бруто износа камате. Надлежни органи Држава држава уговорница договарају се о начину примјене овог ограничења. (3. ) Израз "камата" у овом члану, означава доходак од потраживања дуга било које врсте, независно од тога да ли су обезбјеђена обезбијеђена залогом и да ли се на основу њих стиче право на учешће у добити дужника, а нарочито доходак од државних хартија од вриједности и доходак од обвезница или обвезница зајма, укључујући и премије и награде на такве вриједноснице или обвезнице. Затезна камата се не сматра каматом у сврхе овог члана. (4. ) Одредбе става 1 и 2 се не примјењују ако стварни власник камате, који је резидент Државе државе уговорнице, обавља пословање у другој Држави држави уговорници у којој камата настаје, преко сталне јединице или врши самосталне личне дјелатности из и сталне базе која се налази у тој држави, а потраживање потражвање дуга на који се плаћа камата је стварно повезано са таквом сталном јединицом или сталном базом. У том случају примјењују се одредбе члана 7 или члана 14 овог уговораСпоразума, у зависности од случаја. (5. ) Сматра се да камата настаје у Држави држави уговорници кад је исплатилац камате та држава, њена политичка јединица, локална власт управа или резидент те државе. Ако лице које плаћа камату, без обзира на то да ли је резидент Државе државе уговорнице, има у тој Држави држави уговорници сталну јединицу или сталну базу у вези са којом је настао дуг на који се плаћа камата, а ту камату сноси та стална јединица или стална база, сматра се да камата настаје у држави у којој се налази стална јединица или стална база. (6. ) Ако износ камате, због посебног односа између платиоца и стварног власника или између њих и трећег лица, имајући у виду потраживање дуга за које се она плаћа, прелази износ који би био уговорен између платиоца камате и стварног власника, одредбе овог члана примјењују се само на износ који би био уговорен да таквог односа нема. У том случају, више плаћени износ опорезује се сагласно са законима сваке државе уговорнице, имајући у виду остале одредбе овог уговораСпоразума.

КАМАТЕ. 1. Камата која настаје у Држави уговорници држави уговорници, а исплаћује се резиденту друге Државе државе уговорнице, може се опорезовати у тој другој држави. 2. Камата се може опорезовати и у Држави држави уговорници у којој настаје, сагласно у складу са законима те државе, али ако је прималац стварни власник корисник те каматекамате резидент друге државе уговорнице, утврђени порез не може смије бити већи од 1010 % бруто износа каматекамата. Надлежни органи Држава држава уговорница договарају се о начину примјене овог ограничења. 3. Изузетно од одредбе става 2. овог члана, камата која настаје у држави уговорници изузима се од опорезивања у тој држави ако је оствари и стварно посједује: 1) Влада друге државе уговорнице, њена политичка јединица или јединица локалне самоуправе; 2) Народна банка или Централна банка друге државе уговорнице. 4. Израз "камата" ", у овом члану, означава доходак приход од потраживања дуга било које сваке врсте, независно од тога да ли су обезбјеђена залогом обезбијеђена залогом, и да ли се на основу њих стиче право на учешће у добити дужника, а нарочито доходак приход од државних хартија од вриједности и доходак приход од државних обвезница или обвезница зајмадругих обвезница, укључујући и премије и награде на такве вриједноснице хартије од вриједности или обвезнице. Затезна камата се не сматра каматом у сврхе смислу овог члана. 45. Одредбе става 1 ст. 1. и 2 се 2. овог члана не примјењују се ако стварни власник камате, који је резидент Државе државе уговорнице, обавља пословање у другој Држави уговорници држави уговорници, у којој камата настаје, преко сталне јединице која се налази у тој другој држави или врши ако обавља у тој другој држави самосталне личне дјелатности из сталне базе која се налази у тој држави, а потраживање дуга на који које се плаћа камата је стварно повезано са таквом сталном јединицом или сталном базом. У том случају примјењују се примјењују, према потреби, одредбе члана 7 7. или члана 14 14. овог уговора, у зависности од случајаУговора. 56. Сматра се да камата настаје у Држави држави уговорници кад је исплатилац камате та држава, њена политичка јединица, локална власт или резидент те државе. Ако лице које плаћа камату, без обзира на то да ли је резидент Државе државе уговорнице, има у тој Држави држави уговорници сталну јединицу или сталну базу у вези са којом је настао повезан дуг на који се плаћа камата, а ту камату сноси та стална јединица или стална база, сматра се да камата настаје у држави у којој се налази стална јединица или стална база. 67. Ако износ камате, због посебног односа између платиоца исплатиоца и стварног власника или између њих и трећег лица, имајући у виду потраживање дуга за које се она плаћа, прелази износ који би био уговорен између платиоца камате и стварног власника, одредбе овог члана примјењују се само на износ који би био уговорен да таквог односа нема. У том случају, више плаћени износ опорезује се сагласно са законима сваке државе уговорнице, имајући у виду остале одредбе овог уговораУговора.