Мултилатералне конвенције за примјену мјера које се у циљу спрjечавања ерозије пореске основице и премјештања добити односе на пореске уговоре
КОМБИНОВАНИ ТЕКСТ
Мултилатералне конвенције за примјену мјера које се у циљу спрjечавања ерозије пореске основице и премјештања добити односе на пореске уговоре
и
Уговора између Босне и Херцеговине и Србије и Црне Горе о избјегавању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак и имовину
(који се примјењује у односима између Босне и Херцеговине и Републике Србије) Опште напомене у вези са комбинованим текстом
Овај документ, у односима између Босне и Херцеговине (БиХ) и Републике Србије (Србија) представља, комбиновани текст за примјену Уговора између Босне и Херцеговине и Србије и Црне Горе о избјегавању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак и имовину (Уговор), потписаног 26. маја 2004. године, измијењеног Мултилатералном конвенцијом за примјену мјера које се у циљу спрјечавања ерозије пореске основице и премјештања добити односе на пореске уговоре коју је, XxX потписала 30.10.2019. године, а Србија потписала 7. 06. 2017. године (МЛИ).
Овај документ је припремљен од стране надлежног органа БиХ уз консултације са надлежним органом Србије и представља њихово заједничко разумијевање измјена које су у Уговор унијете због МЛИ .
Документ је припремљен, на основу ставова о МЛИ који су Депозитару, након депоновања инструмента о ратификацији, достављени 16.9.2020. године од стране БиХ и 05.6.2018. године од стране Србије.
Ови ставови о МЛИ се могу промијенити, као што то и предвиђа МЛИ. Промјена ставова о МЛИ могла би да промијени ефекте које МЛИ има на Уговор.Аутентични правни текстови Уговора и МЛИ имају предност и остају примјењиви правни текстови.
Одредбе МЛИ цитиране у овом документу су неслужбени преводи оригиналних одредби МЛИ на енглеском језику.
Одредбе МЛИ које се примјењују у односу на одредбе Уговора, укључене су у рубрике у тексту овог документа у контексту релевантних одредаба Уговора. Рубрике које садрже одредбе МЛИ су, уопштено говорећи, унијете у складу са редосљедом одредаба ОЕЦД Модела Пореске конвенције из 2017. године.
Измјене текста одредаба МЛИ учињене су, у циљу њиховог усаглашавања са терминологијом која се користи у Уговору (као што су, „Обухваћени порески уговори” и „Уговор”, „Уговорна јурисдикција” и „Државе уговорнице”) како би се олакшало разумијевање одредаба МЛИ. Промјене у терминологији имају за циљ побољшање читљивости документа а не, промјену суштине одредаба МЛИ. На сличан начин су, извршене измјене дијелова одредаба МЛИ који описују постојеће одредбе Уговора: описни језик је, у циљу лакшег читања, замјењен правним одредницама постојећих одредаба.
У свим случајевима, упућивање на одредбе Уговора или на Уговор, треба разумјети као да се упућивање врши на Уговор, онако како је измијењен одредбама МЛИ, под условом, да су се такве одредбе МЛИ и примијениле.
Упућивање:
Аутентични правни текст МЛИ може се наћи на веб страници Депозитара (ОЕЦД):
- на енглеском језику: xxxx://xxx.xxxx.xxx/xxx/xxxxxxxx/xxxxxxxxxxxx-xxxxxxxxxx-xx- implement-tax- treaty- related-measures-to-prevent-BEPS.pdf; и
- на француском језику:xxxx://xxx.xxxx.xxx/xx/xxxxxxxxx/xxxxxxxxxxx/xxxxxxxxxx-xxxxxxxxxxxxx-xxxx-xx-xxxx-xx- oeuvre-des-mesures-relatives-aux-conventions-fiscales-pour-prevenir-le-BEPS.pdf.
Текст Уговора је објављен у „Службеном гласнику БиХ-Међународни уговори“, број 5/05 од 16.05.2005. год.
Текст Уговора може се наћи на сљедећем линку: xxxxx://xxx.xxx.xxx.xx/xxx/xxxxxx/xxxxxxx/Xxxxxxxxx_xxxxxxxxxxxx/Xxxxxx%00x%00Xxxx%00Xxxx%00-
Текст МЛИ је објављен „Службеном гласнику БиХ-Међународни уговори“, број 13/20 од 27.8.2020.год.
Став БиХ о МЛИ који је Депозитару, након депоновања инструмента о ратификацији, достављен 16.9.2020., као и став Србије о МЛИ који је Депозитару, након потврђивања, достављен 5.6.2018. године, може се наћи на веб страници Депозитара (ОЕЦД) xxxx://xxx.xxxx.xxx/xxx/xxxxxxxx/xxxx-xxx-xxxxxxxxxxx-xxx- parties.pdf.
Напомене у вези ступања на снагу и почетка примјене одредби МЛИ
Одредбе МЛИ које се примењују на Уговор, не примјењују се од истога датума као и оригиналне одредбе Уговора. Свака од одредаба МЛИ могла би да се примењује од различитог датума, што зависи од врсте пореза на који се односи (порези по одбитку или остали наплаћени порези) као и од тога, шта су БиХ и Србија навеле у својим ставовима о МЛИ.
Xxxxxx депоновања инструмената потврђивања, прихватања или одобравања: 16.9.2020. године, за БиХ и 05.06.2018. године, за Србију.
Ступање на снагу МЛИ:
1.1.2021. године године, за БиХ и 1.10.2018. године, за Србију.
Ако другачије није наведено у овом документу, одредбе МЛИ се, у односу на Уговор, примјењују:
- у односу на порезе по одбитку, на износе плаћене или приписане нерезидентима, када догађај који даје право на те порезе настане 1. јануара или послије 1. јануара 2021. године;
- у односу на све остале порезе, за порезе који се наплаћују у односу на периоде опорезивања који почињу
1. јула или послије 1. јула 2021. године.
УГОВОР ИЗМЕЂУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ И СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ О ИЗБЈЕГАВАЊУ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА У ОДНОСУ НА ПОРЕЗЕ НА
ДОХОДАК И НА ИМОВИНУ
Босна и Херцеговина и Србија и Црна Гора
[ЗАМЈЕЊЕН чланом 6. став 1. МЛИ]
[желећи да склопе Уговор о избјегавању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак и на имовину]
Сљедећи члан 6. став 1. МЛИ замјењује текст који се односи на намјеру да се отклони двоструко опорезивање у преамбули овог Уговора:
Члан 6 МЛИ - СВРХА ОБУХВАЋЕНОГ ПОРЕСКОГ УГОВОРА
У намјери да отклоне двоструко опорезивање у односу на порезе обухваћене овим Уговором без стварања могућности за неопорезивање или снижено опорезивање кроз пореску евазију или избјегавање (укључујући злоупотребу уговора, у циљу добијања олакшица предвиђених у овом Уговору у посредну корист резидената трећих јурисдикција)
споразумјеле су се како слиједи:
Члан 1.
Лица на која се примјењује Уговор
Овај Уговор примјењује се на лица која су резиденти једне или обје државе уговорнице.
Члан 2.
Порези на које се примјењује Уговор
1. Овај се Уговор примјењује на порезе на доходак и на имовину, које заводи држава уговорница или њене политичке јединице или локалне власти, независно од начина наплате.
2. Порезима на доходак и на имовину сматрају се сви порези уведени на укупан доходак, на укупну имовину или на дијелове дохотка или имовине, укључујући порезе на добитке од отуђења покретне или непокретне имовине, порезе на укупне износе плата које исплаћују друштва, као и порезе на пораст имовине.
3. Порези на које се примјењује овај Уговор су:
1. у Босни и Херцеговини:
(1) порез на плату;
(2) порез на добит друштва;
(3) порез на доходак од привредне и професионалне дјелатности;
(4) порез на доходак од пољопривредне дјелатности;
(5) порез на имовину;
(6) порез на добит од имовине и имовинских права;
(7) порез на добит од ауторских права, патената и техничких унапређења;
(8) порез на укупан добит физичког лица.
(у даљем тексту: босанскохерцеговачки порез).
2. у Србији и Црној Гори
(1) порез на добит
(2) порез на доходак
(3) порез на имовину
(4) порез на добит од међународног саобраћаја. (у даљем тексту: српско-црногорски порез);
4. Уговор се примјењује и на исте или битно сличне порезе који се послије потписивања овог Уговора заведу поред или умјесто постојећих пореза. Надлежни органи држава уговорница саопштават ће једна другима битне промјене у својим порезним прописима.
Члан 3.
Опште дефиниције
1. За потребе овог Уговора:
1) изрази "држава уговорница" и "друга држава уговорница" означавају Босну и Херцеговину или Србију и Црну Гору, зависно од значења;
2) израз "Босна и Херцеговина" означава државу Босну и Херцеговину;
3) израз "Србија и Црна Гора" означава Државну Заједницу Србија и Црна Гора, а употријебљен у географском смислу означава копнену територију Србије и Црне Горе, њене унутрашње морске воде и појас територијалног мора, зрачни простор над њима, као и морско дно и подземље дијела отвореног мора изван вањске границе територијалног мора, над којима Србија и Црна Гора врши суверена права са сврхом истраживања и кориштења њихових природних богатстава, у складу са својим унутрашњим законодавством и међународним правом;
4) израз "политичка јединица" у случају Босне и Херцеговине означава ентитете: Федерацију Босне и Херцеговине, Републику Српску и Брчко Дистрикт Босне и Херцеговине;
5) израз "политичке јединице" у државној заједници Србија и Црна Гора означава државе чланице;
сврхе;
6) израз "држављанин" означава:
• физичко лице која има држављанство државе уговорнице;
• правно лице, групу лица или друштво које такав статус има по основу законодавства важећег у држави уговорници;
7) израз "лице" укључује физичко лице, друштво или групу лица;
8) израз "друштво" означава правно лице или лице које се сматра правном за порезне
9) изрази "одузимање државе уговорнице" и "друштво друге државе уговорнице"
означавају друштво којим управља резидент државе уговорнице, односно друштво којим управља резидент друге државе уговорнице;
10) израз "међународни саобраћај" означава саобраћај поморским бродом, ријечним бродом, авионом или цестовним возилом, који обавља друштво чије се мјесто стварне управе налази у држави уговорници, осим ако се поморски брод, ријечни брод, авион или цестовно возило користи искључиво између мјеста у другој држави уговорници;
11) израз "надлежни орган" означава:
(1) у Босни и Херцеговини, Министарство финансија и трезора, односно његовог овлаштеног представника;
(2) у Србији и Црној Гори, Министарство за међународне економске односе, односно његовог
овлаштеног представника;
2 Када држава уговорница примјењује Уговор, сваки израз који у њему није дефинисан има значење према закону те државе за потребе пореза на које се Уговор примјењује, са тим што значење према важећим порезним прописима које примјењује та држава има предност у односу на значење које том изразу дају други закони те државе.
Члан 4. Резидент
1. Израз "резидент државе уговорнице" за потребе овог Уговора означава лице које, према прописима те државе, подлијеже опорезивању у тој држави по основу свог пребивалишта, боравишта, сједишта управе или другог обиљежја сличне природе, и такођер укључује ту државу, њену политичку јединицу или јединицу локалне власти. Овај израз не укључује лице које у тој држави подлијеже опорезивању само дохотка из извора у тој држави или имовине која се у њој налази.
2. Ако је, према одредбама става 1. овог члана, физичко лице резидент обје државе уговорнице, онда се његов статус утврђује на овај начин:
1) сматра се резидентом само државе у којој има пребивалиште; ако има пребивалиште у обје државе, сматрат ће се резидентом само оне државе с којом има уже личне и привредне везе;
2) ако се не може одредити у којој држави има средиште животних интереса или ако ни у једној држави нема стално мјесто становања, сматра се да је резидент само државе у којој има уобичајено мјесто становања;
3) ако има уобичајено мјесто становања у обје државе или га нема ни у једној од њих, сматра се да је резидент само државе чији је држављанин;
4) ако је држављанин обје државе или ни једне од њих, надлежни органи држава уговорница ријешит ће питање заједничким договором.
3. Ако је, према одредбама става 1., лице, осим физичког, резидент обје државе уговорнице, сматра се да је резидент државе уговорнице у којој се налази њено мјесто стварне управе.
Члан 5.
Стална јединица
1. Израз "стална јединица" за сврхе овог Уговора означава стално мјесто преко којег друштво потпуно или дјелимично обавља пословање.
2. Израз "стална јединица" подразумијева нарочито:
1) мјесто управе;
2) филијалу;
3) уред;
4) творницу;
5) радионицу, x
6) рудник, нафтни или гасни извор, каменолом или друго мјесто искориштавања природних богатстава.
3. Градилиште, грађевински, монтажни или инсталациони радови или контрола у вези са тим активностима чине сталну јединицу, али само ако такви радови или активности трају у периоду дужем од 12 мјесеци.
4. Независно од претходних одредаба овога члана, неће се сматрати да израз "стална јединица" укључује:
1) кориштење објеката и опреме искључиво за ускладиштење, излагање или испоруке добара или робе која припада друштву;
2) одржавање залихе добара или робе које припадају друштву искључиво у сврху ускладиштења, излагања или испоруке;
3) одржавање залихе добара или робе које припадају друштву искључиво у сврху прераде које обавља друго друштво;
4) одржавање сталног мјеста пословања искључиво у сврху куповине добара или робе или прикупљања података за друштво;
5) одржавање сталног мјеста пословања искључиво у сврху рекламирања, давања података, обављања научно-истраживачких активности или сличних дјелатности које имају припремни карактер за друштво;
6) одржавање сталног мјеста пословања искључиво у сврху дјелатности наведених у тачкама од 1) до 5) овог става, у било којој комбинацији, под условом да је укупна дјелатност сталног мјеста пословања која настаје из ове комбинације припремног или помоћног карактера.
[ЗАМЈЕЊЕН чланом 12. став 1. МЛИ]
[5. Независно од одредаба става 1. и 2. овог члана, када лице које није заступник са самосталним статусом, на којег се примјењује став 6. овог члана, дјелује у име друштва и има и уобичајено користи у држави уговорници овлаштења да закључује уговоре у име друштва, сматра се да то друштво има сталну јединицу у тој држави у односу на активности које то лице предузме за друштво, осим ако су њене дјелатности ограничене на дјелатности наведене у ставу 4. овог члана које, ако би се обављале преко сталног мјеста пословања, не би то стално мјесто пословања чиниле сталном пословном јединицом према одредбама наведеног става. ]
Сљедећи члан 12. став. 1. МЛИ замјењује члан 5. став 5. овог Уговора
Члан 12. МЛИ - Вјештачко избјегавање статуса сталне пословне јединице кроз комисионе аранжмане и сличне стратегије
Изузетно од [члана 5. овог уговора] али у складу са [чланом 12. став 2. МЛИ] када лице ради у [Држави уговорници] у име предузећа и, уобичајено, закључује уговоре или, уобичајено, игра главну улогу, што доводи до закључења уговора које предузеће, без суштинских измјена, рутински закључује, а ти уговори су:
а) у име предузећа; или
б) за пренос власништва, или за додјелу права на коришћење, имовине у власништву тог предузећа или коју то предузеће има право да користи; или
ц) за пружање услуга од стране тог предузећа,
сматра се да то предузеће има сталну пословну јединицу у тој [Држави уговорници] у односу на било које дјелатности које то лице обавља за предузеће, осим када те дјелатности, ако би их предузеће обављало преко сталног места пословања тог предузећа које се налази у тој [Држави уговорници] не би узроковале да се то стално место пословања сматра сталном пословном јединицом, у складу са дефиницијом сталне пословне јединице из одредаба [члана 5. овог уговора].
[ЗАМЈЕЊЕН чланом 12. став 2. МЛИ]
[6. Не сматра се да друштво има сталну пословну јединицу у држави уговорници само зато што своје пословање у тој држави обавља преко посредника, генералног комисионог заступника или другог заступника са самосталним статусом, ако та лица раде у оквиру своје редовне пословне дјелатност.]
Сљедећи члан 12. став 2. МЛИ замјењује члан 5. став 6. овог Уговора
Члан 12. МЛИ - Вјештачко избјегавање статуса сталне пословне јединице кроз комисионе аранжмане и сличне стратегије
Члан 12 став 1. МЛИ не примјењује се када лице, које у [Држави уговорници] ради у име предузећа друге [Државе уговорнице,] обавља пословање у првопоменутој [Држави уговорници] као независни агент, а за предузеће ради у оквиру тог редовног пословања. Када, међутим, лице ради искључиво или скоро искључиво у име једног или више предузећа са којима је блиско повезано то лице се, у односу на било које такво предузеће, не сматра независним агентом у смислу значења из овог става.
7. Чињеница да друштво које је резидент државе уговорнице контролише или је контролисано од друштва које је резидент друге државе уговорнице или које обавља своју дјелатност у тој држави (преко сталне јединице или на други начин) сама по себи није довољна да се једно друштво сматра сталном јединицом другог друштва.
Сљедећи члан 15. став 1. МЛИ се примјењује на одредбе овог Уговора
Члан 15. МЛИ - Дефиниција лица блиско повезаног са предузећем
За потребе одредаба члана 5. [овог уговора] лице је блиско повезано са предузећем ако, на основу свих релевантних чињеница и околности, једно има контролу над другим или, оба контролишу иста лица или предузећа. У сваком случају, сматра се да је једно лице блиско повезано са предузећем, ако посједује непосредно или посредно више од 50 % стварних интереса у другом (или, у случају компаније, више од 50
% укупних гласова и вриједности акција компаније или стварних интереса у капиталу компаније) или ако друго лице посједује непосредно или посредно више од 50 % стварних интереса (или, у случају компаније, више од 50 % укупних гласова и вриједности акција компаније или стварних интереса у капиталу компаније) у лицу и предузећу.
Члан 6.
Доходак од непокретне имовине
1. Доходак који оствари резидент државе уговорнице од непокретне имовине (укључујући доходак од пољопривреде или шумарства), која се налазе у другој држави уговорници, може се опорезивати у тој другој држави.
2. Израз "непокретна имовина" има значење које има према прописима државе уговорнице у којој се односна имовина налази. Овај израз у сваком случају укључује имовину која припада непокретној имовини, сточни фонд и опрему која се користи у пољопривреди и шумарству, права на која се примјењују одредбе опћег закона о земљишној својини, плодоуживање имовине и права на промјењива или стална плаћања као накнаде за искориштавање или за право на искориштавање минералних налазишта, извора и других природних богатстава. Поморски бродови, ријечни бродови, зракоплови и цестовна возила не сматрају се некретнинама.
3. Одредбе става 1. овог члана примјењују се на доходак који се оствари непосредним кориштењем, изнајмљивањем или другим начином кориштења непокретне имовине.
4. Одредбе ставова 1. и 3. овог члана примјењују се и на доходак од непокретне имовине друштва и на доходак од непокретне имовине која се користи за обављање самосталних особних дјелатности.
Члан 7.
Добит од пословања
1. Добит друштва државе уговорнице опорезује се само у тој држави, осим ако друштво обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне јединице која се у њој налази. Ако друштво обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне јединице, добит друштва може се опорезивати у тој другој држави, али само до износа који се приписује тој сталној јединици.
2. Зависно од одредбе става 3. овог члана, када друштво државе уговорнице обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне јединице која се у њој налази, у свакој држави уговорници се тој сталној јединици приписује добит коју би могла остварити да је била одвојено и посебно друштво које се бави истим или сличним дјелатностима под истим или сличним условима и да је пословала потпуно самостално са друштвом чија је стална јединица.
3. При одређивању добити сталне јединице, признају се као одбици трошкови који су учињени за потребе сталне јединице, укључујући трошкове управљања и опће
административне трошкове, било у држави у којој се налази стална јединица или на другом мјесту.
4. Ако је уобичајено да се у држави уговорници добит која се приписује сталној јединици утврђује на основи расподјеле укупне добити друштва на његове посебне, рјешење из става
2. овог члана не спрјечава ту државу уговорницу да таквом уобичајеном расподјелом утврди добит која се опорезује. Усвојена метода расподјеле, међутим, треба бити таква да резултат буде сукладан начелима која су садржана у овом чланку.
5. Сталној јединици не приписује се добит ако та стална јединица само купује добра или робу за друштво.
6. За потребе претходних ставова, добит која се приписује сталној јединици утврђује се истим методом из године у годину, осим ако постоји оправдан и достатан разлог да се поступи другачије.
7. Када добит укључује поједине добити које су регулисане посебним члановима овог Уговора, одредбе овог члана не утичу на одредбе тих чланова.
Члан 8.
Међународни саобраћај
1. Добит од кориштења поморских бродова, авиона или цестовних транспортних возила у међународном саобраћају опорезује се само у држави уговорници у којој се налази мјесто стварне управе друштва.
2. Добит од кориштења ријечних бродова у саобраћају на унутрашњим пловним путевима опорезује се само у држави уговорници у којој се налази мјесто стварне управе друштва.
3. Ако се мјесто стварне управе друштва, које се бави поморским саобраћајем или друштва које се бави саобраћајем на унутрашњим пловним путевима, налази на поморском или ријечном броду, сматра се да се налази у држави уговорници у којој се налази матична лука поморског или ријечног брода или, ако нема матичне луке, у држави уговорници чији је резидент корисник поморског или ријечног брода.
4. Одредбе става 1. овог члана примјењују се и на добит од учествовања у заједничком пословању или у међународној пословној агенцији.
Члан 9.
Повезана друштва
1. Ако
1) друштво државе уговорнице учествује директно или индиректно у управљању, контроли или имовини друштва друге државе уговорнице, или
2) исто лице судјелују директно или индиректно у управљању, контроли или имовини друштва државе уговорнице и друштва друге државе уговорнице,
и ако су у оба случаја између та два друштва у њиховим трговачким и финансијским односима договорени или наметнути услови који се разликују од услова који би били договорени између независних друштва, али је због тих услова није остварило, може се укључити у добит тог друштва и у складу са томе опорезивати.
2. Ако држава уговорница укључује у добит друштва те државе добит за коју је друштво друге државе уговорнице опорезивано у тој другој држави, и у складу са тиме је опорезује, и ако је тако укључена добит, онда добит коју би друштво првоспоменуте државе остварило да су услови договорени између два друштва били они које би договорила независна друштва, та друга држава врши одговарајуће корекције износа пореза који је у њој утврђен на ту добит. Приликом вршења те корекције, водит ће се рачуна о осталим одредбама овог уговора и, ако је то потребно, надлежни органи држава уговорница међусобно ће се консултирати.
Члан 10. Дивиденде
1. Дивиденде које исплаћује друштво резидент државе уговорнице резиденту друге државе уговорнице могу се опорезивати у тој другој држави.
2. Дивиденде се могу опорезивати и у држави уговорници чији је резидент друштво која исплаћује дивиденде, у складу са прописима те државе, али ако је стварни власник дивиденди резидент друге државе уговорнице, утврђени порез не може бити већи од:
а) 5 % од бруто износа дивиденди ако је стварни власник друштво (изузимајући партнерство) које изравно има најмање 25 % капитала друштва која исплаћује дивиденду;
б) 10 % бруто износа дивиденди у свим другим случајевима.
Надлежни органи држава уговорница договарају се о начину примјене ових ограничења. Овај став не утиче на опорезивање добити друштва из које се исплаћују дивиденде.
3. Израз "дивиденда" у овом члану означава доходак од дионица или других права учествовања у добити која нису потраживање дуга, као и доходак од других права друштва који је порезни изједначен са дохотком од дионица у прописима државе чији је резидент друштво које врши расподјелу.
4. Одредбе ставова 1. и 2. овог члана не примјењују се ако стварни власник дивиденди, резидент државе уговорнице, обавља пословање у другој држави уговорници, чији је
резидент друштво која исплаћује дивиденде преко сталне јединице која се налази у тој држави или обавља у тој другој држави самосталне личне дјелатности из сталне базе у тој држави, а акције на основу којих се дивиденде исплаћују стварно припадају сталној јединици или сталном сједишту. У том случају, примјењују се, према потреби, одредбе члана 7. или члана 14. овог Уговора.
5. Ако друштво које је резидент државе уговорнице остварује добит или доходак из друге државе уговорнице, та друга држава не може завести порез на дивиденде које исплаћује друштво, осим ако су те дивиденде исплаћене резиденту те друге државе или ако акције по основу којих се дивиденде исплаћују стварно припадају сталној јединици или сталном сједишту која се налази у тој другој држави, нити да нерасподијељену добит друштва опорезује порезом на нерасподијељену добит друштва, чак и ако се исплаћене дивиденде или нерасподијељена добит у потпуности или дјелимично састоје од добити или дохотка који су настали у тој другој држави.
Члан 11. Камате
1. Камата која настаје у држави уговорници, а исплаћује се резиденту друге државе уговорнице, може се опорезовати у тој другој држави.
2. Камата се може опорезовати и у држави уговорници у којој настаје, у складу са законима те државе, али ако је стварни корисник те камате резидент друге државе уговорнице, утврђени порез не смије бити већи од 10 % бруто износа камата. Надлежни органи држава уговорница договарају се о начину примјене овог ограничења.
3. Изузетно од одредбе става 2. овог члана, камата која настаје у држави уговорници изузима се од опорезивања у тој држави ако је оствари и стварно посједује:
1) Влада друге државе уговорнице, њена политичка јединица или јединица локалне самоуправе;
2) Народна банка или Централна банка друге државе уговорнице.
4. Израз "камата", у овом члану, означава приход од потраживања дуга сваке врсте, независно од тога да ли су обезбијеђена залогом, и да ли се на основу њих стиче право на учешће у добити дужника, а нарочито приход од државних хартија од вриједности и приход од државних обвезница или других обвезница, укључујући премије и награде на такве хартије од вриједности или обвезнице. Затезна камата се не сматра каматом у смислу овог члана.
5. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примјењују се ако стварни власник камате, резидент државе уговорнице, обавља пословање у другој држави уговорници, у којој камата настаје, преко сталне јединице која се налази у тој другој држави или ако обавља у тој другој држави самосталне личне дјелатности из сталне базе која се налази у тој држави, а потраживање дуга на које се плаћа камата је стварно повезано са таквом сталном јединицом или сталном
базом. У том случају се примјењују, према потреби, одредбе члана 7. или члана 14. овог Уговора.
6. Сматра се да камата настаје у држави уговорници кад је исплатилац камате резидент те државе. Ако лице које плаћа камату, без обзира на то да ли је резидент државе уговорнице, има у тој држави уговорници сталну јединицу или сталну базу у вези са којом је повезан дуг на који се плаћа камата, а ту камату сноси та стална јединица или стална база, сматра се да камата настаје у држави у којој се налази стална јединица или стална база.
7. Ако износ камате, због посебног односа између исплатиоца и стварног власника или између њих и трећег лица, имајући у виду потраживање дуга за које се она плаћа, прелази износ који би био уговорен између платиоца камате и стварног власника, одредбе овог члана примјењују се само на износ који би био уговорен да таквог односа нема. У том случају, више плаћени износ опорезује се сагласно законима сваке државе уговорнице, имајући у виду остале одредбе овог Уговора.
Члан 12.
Ауторске накнаде
1. Ауторске накнаде које настају у држави уговорници, а исплаћују се резиденту друге државе уговорнице, могу се опорезивати у тој другој држави.
2. Ауторске накнаде се могу опорезивати и у држави уговорници у којој настају, у складу са прописима те државе, али ако је стварни власник тих накнада резидент друге државе уговорнице, порез не може бити већи од 10 % бруто износа ауторских накнада. Надлежни органи држава уговорница договарају се о начину примјене овог ограничења.
3. Израз "ауторске накнаде" употријебљен у овом члану означава плаћања било које врсте која су примљена као накнаде за кориштење или за право кориштења ауторских права на књижевно, умјетничко или научно дјело, укључујући и кинематографске филмове или филмове и траке за телевизију или са сврхом, као и за кориштење или за право кориштења патента, заштитног знака, нацрта, модела, плана, тајне формуле или поступка или за кориштење или за право кориштења индустријске, комерцијалне или научне опреме или за обавјештења која се односе на индустријска, комерцијална или научна искуства.
4. Одредбе ставова 1. и 2. овог члана не примјењују се ако стварни власник ауторских накнада, резидент државе уговорнице, обавља пословање у другој држави уговорници у којој ауторске накнаде настају преко сталне јединице која се налази у тој другој држави уговорници или у тој другој држави обавља самосталне личне дјелатности из сталног сједишта које се у налази у тој другој држави, а право или имовина на основу које се ауторске накнаде плаћају стварно припадају тој сталној јединици или сталном сједишту. У том случају примјењују се, према потреби, одредбе члана 7. или члана 14. овог Уговора.
5. Сматра се да ауторске накнаде настају у држави уговорници кад је исплатиоц резидент те државе. Ако лице које плаћа ауторске накнаде, без обзира на то да ли је резидент државе
уговорнице, има у држави уговорници сталну јединицу или стално сједиште везано са којом је настала обавеза плаћања ауторских накнада, а те ауторске накнаде падају на терет те сталне јединице или сталне базе, сматра се да ауторске накнаде настају у држави у којој се налази стална јединица или стално сједиште.
6. Ако износ ауторских накнада, због посебног односа између платиоца и стварног власника или између њих и трећег лица узимајући у обзир кориштење, право или информацију за које се оне плаћају, прелази износ који би био уговорен између платиоца и стварног корисника да таквог односа нема, одредбе овога члана примјењују се само на износ који би тада био уговорен. У том случају, више плаћени износ опорезује се према прописима сваке државе уговорнице, имајући у виду остале одредбе овог Уговора.
Члан 13.
Добит од отуђења имовине
1. Добит коју оствари резидент државе уговорнице од отуђења непокретне имовине наведене у члану 6. овог уговора, а које се налази у другој држави уговорници, може се опорезивати у тој другој држави.
2. Добит од отуђења покретне имовине која представља дио имовине намијењене за пословање сталне јединице коју друштво државе уговорнице има у другој држави уговорници или од покретне имовине која припада сталном сједишту коју користи резидент државе уговорнице у другој држави уговорници за обављање самосталних личних дјелатности, укључујући и добитке од отуђења те сталне јединице (саме или заједно са друштвом) или сталног сједишта, опорезује се у тој другој држави.
3. Добит од отуђења поморских бродова, авиона или цестовних возила који се користе међународном саобраћају, ријечних бродова који се користе у саобраћају на унутрашњим пловним путевима или од покретне имовине што служи за кориштење таквих поморских бродова, авиона, цестовних транспортних или ријечних бродова, опорезује се само у држави уговорници у којој се налази мјесто стварне управе друштва.
[ЗАМЈЕЊЕН чланом 9. став 4. МЛИ]
[4. Добит од отуђења акција акционарског капитала друштва чија се имовина директно или индиректно углавном састоји од непокретне имовине која се налази у држави уговорници, може се опорезивати у тој држави.]
Сљедећи члан 9. став 4. МЛИ замјењује став 4. члана 13. овог Уговора:
Члан 9. МЛИ - КАПИТАЛНИ ДОБИТАК ОД ОТУЂЕЊА АКЦИЈА ИЛИ ИНТЕРЕСА ЕНТИТЕТА КОЈИ СВОЈУ ВРИЈЕДНОСТ ОСТВАРУЈУ УГЛАВНОМ ОД НЕПОКРЕТНОСТИ
За потребе овог Уговора добитак који оствари резидент Државе уговорнице од отуђења акција или упоредивих интереса, као што су интереси у партнерству или трусту, могу се опорезовати у другој Држави уговорници ако су, у било којем периоду током 365 дана прије отуђења, ове акције или упоредиви интереси више од 50 посто своје вриједности остварили непосредно или посредно од непокретности која се налази у тој другој Држави уговорници.
5. Добит од отуђења имовине, осим имовине наведене у ставовима 1., 2., 3. и 4. овог члана, опорезује се само у држави уговорници чији је резидент лице које је отуђило имовину.
Члан 14.
Самосталне личне дјелатности
1. Доходак који оствари резидент државе уговорнице од професионалних дјелатности или од других самосталних дјелатности опорезује се само у тој држави, осим:
1) ако за обављање својих дјелатности има сталну базу коју редовно користи у другој држави уговорници у којем случају, само дио дохотка који се приписује тој сталној бази може се опорезовати у тој другој држави уговорници; или;
2) ако борави у другој држави уговорници у периоду или периодима који укупно износе 183 дана или дуже у периоду од дванаест мјесеци који почиње или се завршава у односној фискалној години; у том случају, само дио дохотка који се остварује од дјелатности које се обављају у тој другој држави уговорници може се опорезовати у тој другој држави.
2. Израз "професионалне дјелатности" посебно обухвата самосталне научне, књижевне, умјетничке, образовне или наставне дјелатности, те самосталне дјелатности љекара, адвоката, инжењера, архитеката, стоматолога и књиговођа.
Члан 15. Радни однос
1.Зависно од одредби чл. 16, 18, 19, 20. и 21. овог Уговора зараде, накнаде и друга слична примања, која резидент државе уговорнице оствари из радног односа, опорезују се само у тој држави, осим ако се такав рад обавља у другој држави уговорници. Ако се рад обавља
у другој држави уговорници, таква примања која се у њој остварују могу се опорезовати у тој другој држави.
2. Изузетно од одредби става 1. овог члана, примања која оствари резидент државе уговорнице из радног односа у другој држави уговорници опорезују се само у првопоменутој држави:
1) ако прималац борави у другој држави у периоду или периодима који укупно не прелазе 183 дана у периоду од дванаест мјесеци који почиње или завршава у односној пореској години;
2) ако се примања исплаћују од стране или у име послодавца који није резидент друге државе и
3) ако примања не падају на терет сталне јединице или сталне базе коју послодавац има у тој другој држави.
3. Изузетно од претходних одредби овог члана, примања остварена из радног односа обављеног на поморском броду, ваздухоплову или друмском возилу у међународном саобраћају или на ријечном броду у саобраћају на унутрашњим пловним путевима, могу се опорезовати у држави уговорници у којој се налази сједиште стварне управе предузећа.
4. Изузетно од претходних одредби овог члана, примања која оствари резидент државе уговорнице из радног односа опорезују се само у тој држави ако су примања исплаћена за рад обављен у другој држави уговорници у вези са градилиштем, грађевинским или монтажним или инсталационим радовима или надзорним дјелатностима у вези са тим радовима, за период од 12 мјесеци у којем то градилиште, радови или активности не представљају сталну пословну јединицу у другој држави.
Члан 16.
Примања директора
Накнаде директора и друга слична примања која оствари резидент државе уговорнице у својству члана одбора директора друштва која је резидент друге државе уговорнице, могу се опорезивати у тој другој држави.
Члан 17.
Умјетници и спортисти
1. Изузетно од одредаба чланова 14. и 15. овог Уговора, доходак који оствари резидент државе уговорнице у другој држави уговорници личним обављањем дјелатности извођача као што је позоришни, филмски, са сврхом или телевизијски умјетник или музичар или спортиста, може се опорезивати у тој другој држави.
2. Ако доходак од лично обављених дјелатности извођача или спортиста не припада лично извођачу или спортисти, него другом лицу, тај доходак се, изузетно од одредаба чланова 7.,
14. и 15. овог Уговора, може опорезивати у држави уговорници у којој су обављене дјелатности извођача и спортиста.
3. Изузетно од одредаба ставова 1. и 2. овог члана, доходак који оствари резидент државе уговорнице од лично обављених дјелатности извођача или спортисте, опорезује се само у тој држави ако су те дјелатности обављене у другој држави уговорници у оквиру програма културне или спортске размјене коју су одобриле обје државе уговорнице.
Члан 18. Пензије
Зависно од одредаба члана 19. став 2. овог Уговора, пензије и друга слична примања која се исплаћују резиденту државе уговорнице по основу ранијег радног односа, опорезују се само у тој држави.
Члан 19.
Услуге за потребе Владе
1.
1) Зараде и друга слична примања, осим пензија, које држава уговорница или њена политичка јединица или локална власт плаћа физичком лицу за услуге учињене тој држави или тој политичкој јединици или локалној власти, опорезују се само у тој држави.
2) Међутим, те зараде и слична примања опорезују само у тој држави уговорници, а физичко лице је резидент те државе која је:
(1) држављанин те државе, или која
(2) није постало резидент те државе само због вршења услуге.
2.
1) Пензија коју физичком лицу плаћа држава уговорница или њена политичка јединица или локална власт, директно или из фондова, за услуге учињене тој држави или њеној политичкој јединици или локалној власти, опорезују се само у тој држави.
2) Међутим, та пензија се опорезује само у другој држави уговорници ако је физичко лице резидент и држављанин те државе.
3. Одредбе чланова 15., 16., 17. и 18. примјењују се на зараде и друга слична примања и пензије за услуге учињене у тој држави у вези са пословањем које обавља држава уговорница или њена политичка јединица или локална власт.
Члан 20. Студенти
1. Студент или друго лице на стручној обуци које је директно прије одласка у државу уговорницу било резидент или је резидент друге државе уговорнице, а борави у првоспоменутој држави искључиво са сврхом образовања или обучавања, не плаћа у тој држави порез на средства која добија за издржавање, образовање или обучавање ако су та средства из извора ван те државе.
2. Студент или лице на стручној обуци из става 1. овог члана има право у току образовања или обучавања на иста изузећа, ослобађања или умањења пореза на помоћ у новцу, стипендије и примања из радног односа који нису обухваћени ставом 1. овог члана, као и резиденти државе уговорнице у којој борави.
Члан 21.
Професори и истраживачи
1. Физичко лице које борави у држави уговорници са сврхом предавања или истраживања на универзитету, вишој школи, школи или другој признатој образовној установи у тој држави, и које је резидент или је директно прије тог боравка било резидент друге државе уговорнице, изузима се од опорезивања у првоспоменутој држави уговорници на примања за предавања или истраживања у периоду које није дуже од двије године од дана његовог првог боравка са тим циљем, под условом да су та примања из извора ван те државе.
2. Одредбе става 1. овог члана не примјењују се на примања од истраживања ако то истраживање није у јавном интересу, већ првенствено у личном интересу одређеног лица или више лица.
Члан 22.
Остали доходак
1. Дијелови дохотка резидента државе уговорнице, без обзира на то гдје су настали, који нису регулисани у претходним члановима овог Уговора, опорезују се само у тој држави.
2. Одредбе става 1. овог члана не примјењују се на доходак, изузимајући доходак од непокретне имовине дефиниране у члану 6. став 2. овог уговора, ако приматељ тог дохотка, резидент државе уговорнице, обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне
јединице која се у њој налази или ако у тој другој држави обавља самосталне личне дјелатност из сталног сједишта које се у њој налази, а право или имовина на основу којих се доходак плаћа стварно су повезани са сталном јединицом или сталним сједиштем. У том случају се, према потреби, примјењују одредбе члана 7. или члана 14. овог Уговора.
Члан 23. Имовина
1. Имовина коју чини непокретна имовина, наведена у члану 6. овог уговора, коју посједује резидент државе уговорнице и која се налази у другој држави уговорници, може се опорезивати у тој другој држави.
2. Имовина коју чини покретна имовина која представља дио имовине намијењене пословању сталне јединице коју друштво државе уговорнице има у другој држави уговорници или од покретне имовине која припада сталном сједишту која служи резиденту државе уговорнице у другој држави уговорници за обављање самосталних личних дјелатности, може се опорезивати у тој другој држави.
3. Имовина коју чине поморски бродови, авиони и цестовна возила која се користе у међународном саобраћају и ријечни бродови који се користе у саобраћају на унутрашњим пловним путевима и покретна имовина која служи за кориштење тих поморских бродова, авиона, цестовних возила и ријечних бродова, опорезује се само у држави уговорници у којој се налази мјесто стварне управе друштва.
4. Сва остала имовина резидента државе уговорнице опорезују се само у тој држави.
Члан 24.
Отклањање двоструког опорезивања
1. Ако резидент државе уговорнице остварује доходак или посједује имовину који, према одредбама овог Уговора, могу бити опорезовани у другој држави уговорници, првопоменута држава уговорница ће одобрити:
- као одбитак од пореза на доходак тог резидента, износ једнак порезу на доходак плаћеном у тој другој држави;
- као одбитак од пореза на имовину тог резидента, износ једнак порезу на имовину плаћеном у тој другој држави.
Тај одбитак и у једном и у другом случају не може бити већи од дијела пореза на доходак или пореза на имовину, како је обрачунат прије извршеног одбијања, који одговара, зависно од случаја, дохотку или имовини који се могу опорезовати у тој другој држави.
2. Ако су, у складу са неком одредбом овог Уговора, доходак који оствари или имовина коју посједује резидент државе уговорнице изузети од опорезoвања у тој држави, та држава може, при обрачунавању пореза на остали доходак или имовину тог резидента, да узме у обзир изузети доходак или имовину.
3. Ради признавања одбитка у држави уговорници, сматра се да порез који је плаћен у другој држави уговорници обухвата и порез који би био плаћен у тој другој држави да није умањен или отписан у складу с њеним законским одредбама о пореским подстицајима.
Члан 25.
Једнако поступање
1. Држављани државе уговорнице не подлијежу у другој држави уговорници опорезивању или захтјеву у вези са опорезивањем које је другачије или теже од опорезивања и захтјева у вези са опорезивањем, посебно у односу на резидентност, којима држављани те друге државе у истим условима подлијежу или могу подлијегати.
2. Опорезивање сталне пословне јединице коју друштво државе уговорнице има у другој држави уговорници, не може бити неповољније у тој другој држави од опорезивања друштва те државе која обављају исте дјелатности. Ова се одредба не може тумачити тако да обавезује државу уговорницу да резидентима друге државе уговорнице одобрава лична ослобађања, олакшице и умањења за сврхе опорезивања због особног статуса или породичних обавеза које одобрава својим резидентима.
3. Камате, ауторске накнаде и друге исплате које друштво државе уговорнице плаћа резиденту друге државе уговорнице, при утврђивању опорезиве добити тог друштва, одбијају се под истим условима као да су плаћене резиденту првоспоменуте државе, осим када се примјењују одредбе члана 9. став 1., члана 11. став 6. или члана 12. став 6. овог Уговора. Такођер, дугови друштва државе уговорнице према резиденту друге државе уговорнице, при утврђивању опорезиве имовине тог друштва, одбијају се под истим условима као да су били уговорени са резидентом првоспоменуте државе.
4. Друштва државе уговорнице, чију имовину потпуно или дјелимично посједују или контролишу, директно или индиректно, један или више резидената друге државе уговорнице, у првоспоменутој држави уговорници не подлијежу опорезивању или обавези у вези са опорезивањем, које је другачије или теже од опорезивања и обавеза у вези са опорезивањем којем друга или слична друштва првоспоменуте државе подлијежу или могу подлећи.
5. Одредбе овога члана примјењују се на порезе наведене у члану 2. овог Уговора.
Члан 26.
Поступак заједничког договарања
1. Ако лице сматра да мјере једне или обје државе уговорнице доводе или ће довести до тога да не буде опорезивано зависно од одредаба овог Уговора, оно може, без обзира на правна средства предвиђена унутрашњим законом тих држава, изложити свој случај надлежном органу државе уговорнице чији је резидент или, ако његов случај потпада под
став 1. члана 25. овог Уговора оне државе уговорнице чији је држављанин. Случај мора бити изложен у року од три године од дана првог сазнања за поступак који је довео до опорезивања противног одредбама овог Уговора.
2. Ако надлежни орган сматра да је приговор оправдан и ако није у могућности да само дође до задовољавајућег рјешења, настојат ће случај ријешити заједничким договором са надлежним органом друге државе уговорнице ради избјегавања опорезивања које није у складу са овим уговором. Постигнути договор се примјењује без обзира на временска ограничења у унутрашњем закону држава уговорница.
3. Надлежни органи држава уговорница настојат ће заједничким договором отклонити тешкоће или нејасноће које настају при тумачењу или примјени овог Уговора. Они се могу и заједнички договарати ради отклањања двоструког опорезивања у случајевима који нису предвиђени овим уговором.
4. Надлежни органи држава уговорница могу директно међусобно опћити, укључујући опћење преко заједничке комисије коју чине они сами или њихови представници, ради постизања договора у смислу претходних ставова овог члана.
Члан 27.
Размјена обавјештења
1. Надлежни органи држава уговорница размјењују обавјештења потребна за примјену одредаба овог уговора или унутрашњег закона држава уговорница који се односе на порезе обухваћене овим уговором ако опорезивање предвиђено тим прописима није у супротности са овим Уговором. Размјена обавјештења није ограничена чланом 1. овог Споразума. Обавјештења која прими држава уговорница сматрат ће се тајном, као и обавјештења добивена према прописима те државе и могу се саопћити само лицима и органима (укључујући судове и управне органе) који су надлежни за утврђивање или наплату пореза обухваћених овим уговором. Та лица или органи користе обавјештења само у те сврхе. Они могу саопћити обавјештење у јавном судском поступку или у судским одлукама.
2. Одредбе става 1. овог члана не могу се ни у којем случају тумачити као обавеза надлежним органима државе уговорнице да:
1) предузима управне мјере које су у супротности са прописима у управној пракси те или друге државе уговорнице;
2) даје обавјештења која се не могу добити на основу закона или редовном управном поступку те или друге државе уговорнице;
3) даје обавјештења која откривају трговинску, пословну, индустријску, комерцијалну или професионалну тајну или пословни поступак или обавјештење чије би саопћење било супротно јавном поретку.
Члан 28.
Чланови дипломатских мисија и конзулата
Одредбе овог уговора не утичу на порезне повластице чланова дипломатских мисија или конзулата предвиђене опћим правилима међународног права или одредбама посебних уговора.
Сљедећи члан 7. став 1. МЛИ примјењује се и има предност над одредбама овог уговора:
Члан 7. МЛИ - СПРЕЧАВАЊЕ ЗЛОУПОТРЕБЕ УГОВОРА -(Одредба о тесту основног разлога- ППТ)
Изузетно од одредби овог уговора, олакшица из овог уговора не одобрава се у односу на дио дохотка или имовине, ако се основано може закључити, узимајући у обзир све релевантне чињенице и околности, да је стицање олакшица био један од основних разлога било којег аранжмана или трансакције који су директно или индиректно резултирали том погодношћу, осим ако се установи да би одобравање те олакшице у тим околностима било у складу са циљем и сврхом одговарајућих одредби овог уговора.
Члан 29.
Ступање на снагу
1. Државе уговорнице дипломатским путем писмено извјештавају једна другу о окончању поступака предвиђених њиховим унутрашњим прописима за ступање на снагу овог Уговора.
2. Овај Уговор ступа на снагу датумом пријема посљедње од тих обавјештења, а његове одредбе се примјењују у односу на порезе на доходак који је остварен и на имовину која се посједује у порезној години која почиње 1. јануара или послије 1. јануара календарске године која директно слиједи годину у којој Уговор ступа на снагу.
Члан 30.
Престанак важења
Овај Уговор остаје на снази док га не откаже једна од држава уговорница. Држава уговорница може отказати овај уговор дипломатским путем, достављањем писменог обавјештења о престанку његовог важења најкасније шест мјесеци прије краја било које календарске године по истеку пете године од дана ступања на снагу овог Уговора. У том случају, овај Уговор престаје да се примјењује у односу на порезе на доходак који је остварен и на имовину која се посједује у порезној години која почиње 1. јануара или послије 1. јануара календарске године која директно слиједи годину у којој је дано обавјештење о престанку важења.
У ПОТВРДУ ТОГА су доле потписани, за то прописно овлаштени, потписали овај Уговор.
Сачињено у Београду 26. маја 2004. године, у два оригинална примјерка, на службеном језику Србије и Црне Горе - српском језику, службеним језицима Босне и Херцеговине - босанском, српском и хрватском језику, и енглеском језику, с тим што су оба примерка подједнако вјеродостојна. У случају разлике у тумачењу, мјеродаван је енглески текст.