Common use of Накнада трошкова Clause in Contracts

Накнада трошкова. Члан 26 Запослени има право на накнаду за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају (градски, приградски, међуградски), која мора бити исплаћена до петог у месецу за претходни месец, уколико није обезбедио сопствени превоз. Уколико је перонска карта услов коришћења превоза, сматра се да је иста саставни део трошкова превоза. На захтев запосленог послодавац је дужан да запосленом обезбеди месечну карту за долазак и одлазак са рада, уколико није обезбедио сопствени превоз. Запослени има право на накнаду трошкова, и то: 1) за време проведено на службеном путу у земљи, 2) за време проведено на службеном путу у иностранству, под условима и на начин утврђен прописима којима се регулише службени пут државних службеника и намештеника. Накнада трошкова из става 3. тачка 1. овог члана исплаћује се запосленом за трошкове исхране за време проведено на службеном путу у земљи (дневнице за службено путовање у земљи), у висини од 5% просечне месечне зараде по запосленом у Републици, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, трошкове ноћења према приложеном рачуну, осим у хотелу лукс категорије, с тим што се путни трошкови превоза признају у целини према приложеном рачуну. За време проведено на службеном путу у трајању од 8 до 12 сати, запосленом припада накнада у висини од 50% дневнице, а за трајање дуже од 12 сати, пун износ дневнице. Накнада трошкова за време службеног пута се исплаћује на основу попуњеног путног налога и приложеног рачуна. Запосленом се пре службеног пута исплаћује аконтација трошкова за службени пут. Послодавац је дужан да запосленом обезбеди накнаду трошкова коришћења сопственог аутомобила у службене сврхе у висини 30% цене једног литра погонског горива по пређеном километру.

Накнада трошкова. Члан 26 26. Запослени има право на накнаду за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају (градски, приградски, међуградски), која мора бити исплаћена до петог у месецу за претходни месец, уколико није обезбедио сопствени превоз. Уколико је перонска карта услов коришћења превоза, сматра се да је иста саставни део трошкова превоза. На захтев запосленог послодавац је дужан да запосленом обезбеди месечну карту за долазак и одлазак са рада, уколико није обезбедио сопствени превоз. Запослени има право на накнаду трошкова, и то: 1) за време проведено на службеном путу у земљи, 2) за време проведено на службеном путу у иностранству, под условима и на начин утврђен прописима којима се регулише службени пут државних службеника и намештеника. Накнада трошкова из става 3. тачка 1. овог члана исплаћује се запосленом за трошкове исхране за време проведено на службеном путу у земљи (дневнице за службено путовање у земљи), у висини од 5% просечне месечне зараде по запосленом у Републици, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, трошкове ноћења према приложеном рачуну, осим у хотелу лукс категорије, с тим што се путни трошкови превоза признају у целини према приложеном рачуну. За време проведено на службеном путу у трајању од 8 до 12 сати, запосленом припада накнада у висини од 50% дневнице, а за трајање дуже од 12 сати, пун износ дневнице. Накнада трошкова за време службеног пута се исплаћује на основу попуњеног путног налога и приложеног рачуна. Запосленом се пре службеног пута исплаћује аконтација трошкова за службени пут. Послодавац је дужан да запосленом обезбеди накнаду трошкова коришћења сопственог аутомобила у службене сврхе у висини 30% цене једног литра погонског горива по пређеном километру.

Накнада трошкова. Члан 26 26. Запослени има право на накнаду за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају jавном саобраћаjу (градски, приградски, међуградски), која коjа мора бити исплаћена до петог у месецу за претходни месец, уколико није ниjе обезбедио сопствени превоз. Уколико је jе перонска карта услов коришћења превоза, сматра се да је jе иста саставни део трошкова превоза. Aкo нa истoj рeлaциjи прeвoз oбaвљa вишe превозника или нa кoнкрeтнoj рeлaциjи нeмa oргaнизoвaнoг jaвнoг прeвoзa, при утврђивaњу ствaрних трoшкoвa прeвoзa узимa сe у обзир просечнa цeна карата прeвoзникa зa ту релациjу, односно сличну рeлaциjу. На захтев запосленог послодавац је jе дужан да запосленом обезбеди месечну карту за долазак и одлазак са рада, уколико није ниjе обезбедио сопствени превоз. Запослени има право на накнаду трошкова, и то: 1) за време проведено на службеном путу у земљи, 2) за време проведено на службеном путу у иностранству, под условима и на начин утврђен прописима којима коjима се регулише службени пут државних службеника и намештеника. Накнада трошкова из става 3. тачка 1. овог члана исплаћује исплаћуjе се запосленом за трошкове исхране за време проведено на службеном путу у земљи (дневнице за службено путовање у земљи), у висини од 5% просечне месечне зараде по запосленом у Републици, према последњем објављеном обjављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, трошкове ноћења према приложеном рачуну, осим у хотелу лукс категоријекатегориjе, с тим што се путни трошкови превоза признају признаjу у целини према приложеном рачуну. За време проведено на службеном путу у трајању траjању од 8 до 12 сати, запосленом припада накнада у висини од 50% дневнице, а за трајање траjање дуже од 12 сати, пун износ дневнице. Накнада трошкова за време службеног пута се исплаћује исплаћуjе на основу попуњеног путног налога и приложеног рачуна. Запосленом се пре службеног пута исплаћује аконтација исплаћуjе аконтациjа трошкова за службени пут. Послодавац је jе дужан да запосленом обезбеди накнаду трошкова коришћења сопственог аутомобила у службене сврхе у висини 30% цене једног jедног литра погонског горива по пређеном километру.

Накнада трошкова. Члан 26 26. Запослени има право на накнаду за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају (градски, приградски, међуградски), која мора бити исплаћена до петог у месецу за претходни месец, уколико није обезбедио сопствени превоз. Уколико је перонска карта услов коришћења превоза, сматра се да је иста саставни део трошкова превоза. На захтев запосленог послодавац је дужан да запосленом обезбеди месечну карту за долазак и одлазак са рада, уколико није обезбедио сопствени превоз. Запослени има право на накнаду трошкова, и то: 1) за време проведено на службеном путу у земљи, 2) за време проведено на службеном путу у иностранству, под условима и на начин утврђен прописима којима се регулише службени пут државних службеника и намештеника. Накнада трошкова из става 3. тачка 1. овог члана исплаћује се запосленом за трошкове исхране за време проведено на службеном путу у земљи (дневнице за службено путовање у земљи), у висини од 5% просечне месечне зараде по запосленом у Републици, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, трошкове ноћења према приложеном рачуну, осим у хотелу лукс категорије, с тим што се путни трошкови превоза признају у целини према приложеном рачуну. За време проведено на службеном путу у трајању од 8 до 12 сати, запосленом припада накнада у висини од 50% дневнице, а за трајање дуже од 12 сати, пун износ дневнице. Накнада трошкова за време службеног пута се исплаћује на основу попуњеног путног налога и приложеног рачуна. Запосленом се пре службеног пута исплаћује аконтација трошкова за службени пут. Послодавац је дужан да запосленом обезбеди накнаду трошкова коришћења сопственог аутомобила у службене сврхе у висини 30% цене једног литра погонског горива по пређеном километру.. *Службени гласник РС, број 123/2022

Накнада трошкова. Члан 26 Запослени има право на накнаду за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају (градски, приградски, међуградски), која мора бити исплаћена до петог у месецу за претходни месец, уколико није обезбедио сопствени превоз. Уколико је перонска карта услов коришћења превоза, сматра се да је иста саставни део трошкова превоза. На захтев запосленог послодавац је дужан да запосленом обезбеди месечну карту за долазак и одлазак са рада, уколико није обезбедио сопствени превоз104. Запослени има право на накнаду трошкова, и то: 1) за долазак и одлазак са рада у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, у складу са колективним уговором код послодавца; 2) за време проведено на службеном путу у земљи,; 23) за време проведено на службеном путу у иностранству, под условима и на начин утврђен прописима којима се регулише службени пут државних службеника и намештеникаодговарајућим прописима. Здравствена установа има право да уместо накнаде запосленом из става 1. тачка 1. овог члана, обезбеди превоз уколико је то за њу повољније (сопствени превоз или набавка месечне карте када постоји организован јавни превоз. Накнада трошкова из става 31. тачка 1. 2) овог члана исплаћује се запосленом за трошкове исхране за време проведено на службеном путу у земљи (дневнице за службено путовање у земљи), у висини од 5% просечне месечне зараде по запосленом у Републиципривреди Републике, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, трошкове ноћења према приложеном рачуну, осим у хотелу лукс категорије, с тим што се путни трошкови превоза признају у целини према приложеном рачуну. За време проведено на службеном путу у трајању од 8 до 12 сати, запосленом припада накнада у висини од 50% дневнице, а за трајање дуже од 12 сати, пун износ дневнице. Накнада трошкова за време службеног пута се исплаћује на основу попуњеног путног налога и приложеног рачуна. Запосленом се пре службеног пута исплаћује аконтација трошкова за службени пут. Накнада трошкова из става 1. тачка 3) овог члана исплаћује се запосленом у складу са посебним прописима о издацима за службено путовање у иностранство. Члан 105. Послодавац је дужан да запосленом обезбеди накнаду трошкова коришћења сопственог аутомобила у службене сврхе у висини до износа 30% цене једног литра погонског горива супер бензина по пређеном километру. Члан 106. Послодавац може из сопствених прихода здравствене установе обезбедити запосленом, који је упућен на рад или стручно усавршавање ван места пребивалишта његове уже породице и ван места послодавца, право на накнаду за одвојен живот.

Накнада трошкова. Члан 26 (1) Породица има право у случају смрти запосленог на накнаду оних трошкова погребних услуга који су прописани актом о трошковима локалног комуналног погребног предузећа у месту сахране. (2) Право из става 1. овог члана остварује се на основу уредне документације, у висини приложених оригиналних рачуна, а највише до висине месечне просечне зараде у Републици Србији без пореза и доприноса према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике. (3) Ако се смртни случај десио на територији Републике Србије ван места пребивалишта запосленог, па је потребно извршити превоз ради сахране у место пребивалишта, породица остварује право на накнаду трошкова превоза. (4) Породица остварује право на накнаду трошкова превоза из става 3. овог члана ако се смртни случај десио ван територије Републике Србије ван места пребивалишта запосленог, ако је запослени боравио на тој територији по захтеву послодавца ради обављања послова из надлежности послодавца и ако накнада трошкова није обезбеђена из одговарајућег осигурања. (5) Изузетно, ако запослени нема породицу, право на накнаду трошкова остварује лице које поднесе доказ да је сносило трошкове погребних услуга. (6) Породицом у смислу овог члана сматрају се брачни и ванбрачни партнер запосленог и деца запосленог. (1) Запослени има право на накнаду за долазак и одлазак са радатрошкова погребних услуга из члана 42. став 1. Уговора, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају случају смрти члана уже породице, ако то право није остварено по другом основу. (градски, приградски, међуградски), која мора бити исплаћена до петог у месецу за претходни месец, уколико није обезбедио сопствени превоз. Уколико је перонска карта услов коришћења превоза, сматра 2) Сматра се да је иста саставни део трошкова превоза. На захтев запосленог послодавац право остварено по другом основу ако је дужан да запосленом обезбеди месечну карту за долазак и одлазак са радачлан уже породице био корисник пензије, уколико није обезбедио сопствени превоз. Запослени има право на накнаду трошкова, и то:запослени или осигураник самосталне делатности. 1(3) за време проведено на службеном путу у земљи, 2) за време проведено на службеном путу у иностранству, под условима и на начин утврђен прописима којима се регулише службени пут државних службеника и намештеника. Накнада трошкова Право из става 3. тачка 1. овог члана исплаћује остварује се запосленом за трошкове исхране за време проведено на службеном путу у земљи (дневнице за службено путовање у земљи)основу уредне документације, у висини од 5% приложених оригиналних рачуна, а највише до висине месечне просечне месечне зараде по запосленом у Републици, Републици Србији без пореза и доприноса према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, трошкове ноћења према приложеном рачуну, осим у хотелу лукс категорије, с тим што се путни трошкови превоза признају у целини према приложеном рачуну. За време проведено на службеном путу у трајању од 8 до 12 сати, запосленом припада накнада у висини од 50% дневнице, а . (4) Уз захтев за трајање дуже од 12 сати, пун износ дневнице. Накнада трошкова за време службеног пута се исплаћује на основу попуњеног путног налога и приложеног рачуна. Запосленом се пре службеног пута исплаћује аконтација трошкова за службени пут. Послодавац је дужан да запосленом обезбеди накнаду трошкова коришћења сопственог аутомобила погребних услуга прилажу се извод из матичне књиге умрлих и доказ о постојању сродства. (5) Чланом уже породице у службене сврхе у висини 30% цене једног литра погонског горива по пређеном километрусмислу овог члана сматрају се брачни или ванбрачни партнер и деца запосленог.

Накнада трошкова. Члан 26 Запослени има право на накнаду за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају (градски, приградски, међуградски), која мора бити исплаћена до петог у месецу за претходни месец, уколико није обезбедио сопствени превоз. Уколико је перонска карта услов коришћења превоза, сматра се да је иста саставни део трошкова превоза. На захтев запосленог послодавац је дужан да запосленом обезбеди месечну карту за долазак и одлазак са рада, уколико није обезбедио сопствени превоз104. Запослени има право на накнаду трошкова, и то: 1) за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају; У случају да не постоји организован јавни превоз који омогућава раднику редован долазак на посао и одлазак с посла, запослени има право на накнаду трошкова превоза који му се исплаћују у готовом новцу а у висини цене карте јавног превоза најближег места у којем је тај превоз организован. О неопходности исплате трошкова превоза у готовом новцу запослени обавезно прилаже потписану изјаву уз фотокопију личне карте. Послодавац може исплатити накнаду трошкова превоза у градском саобраћају (ако у седишту послодавца постоји организован градски превоз) у зависности од финансијске ситуације здравствене установе; 2) за време проведено на службеном путу у земљи,; 23) за време проведено на службеном путу у иностранству, под условима и на начин утврђен прописима којима се регулише службени пут државних службеника и намештеника; 4) за коришћење сопственог аутомобила у службене сврхе 15 % цене једног литра погонског горива по пређеном километру (уз подношење путног налога на основу кога се приватно возило користи за службене сврхе). Накнада трошкова из става 31. тачка 12. овог члана исплаћује се запосленом за трошкове исхране исхране, за време проведено на службеном путу у земљи (дневнице за службено путовање у земљи), у висини од 5% просечне месечне зараде по запосленом у Републици, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, трошкове ноћења према приложеном рачуну, осим у хотелу лукс категорије, с тим што се путни трошкови превоза признају у целини према приложеном рачуну. За време проведено на службеном путу у трајању од 8 до 12 сати, запосленом припада накнада у висини од 50% дневнице, а за трајање дуже од 12 сати, пун износ дневнице. Накнада трошкова за време службеног пута се исплаћује на основу попуњеног путног налога и приложеног рачуна. Запосленом се пре службеног пута исплаћује аконтација трошкова за службени пут. Послодавац је дужан да запосленом обезбеди накнаду трошкова Директор доноси Решење о потреби коришћења сопственог приватног аутомобила у службене сврхе сврхе. Промена места становања запосленог након закључења уговора о раду, не може да утиче на увећање трошкова превоза које је послодавац дужан да накнади запосленом у висини 30% цене једног литра погонског горива по пређеном километрутренутку закључења уговора о раду, без сагласности директора.

Накнада трошкова. Члан 26 Запослени има право на Послодавац је дужан да запосленом обезбеди накнаду за трошкова, и то за: • долазак и одлазак са рада, рада најмање у висини цене превозне карте у јавном саобраћају (градскисаобраћају, приградски, међуградски), која мора бити исплаћена до петог у месецу за претходни месец, уколико ако послодавац није обезбедио сопствени превоз, при чему је за послодавца обавезујуће да надокнади трошкове превоза запосленом према месту становања и чије је место рада удаљено од места становања најмање 3 км, • за време проведено на службеном путовању у земљи – дневницу и то у износу од 1/10 највишег неопорезивног износа дневнице, према званично објављеном податку, по проведеном часу на путу а не више од неопорезивог износа дневница према званично објављеном податку. Уколико је перонска карта услов коришћења превозаАко службено путовање траје преко 24 сата, сматра се да је иста саставни део трошкова превозаодносно више дана, запослени има права на неопорезиви износ дневнице према званично објављеном податку за свака 24 сата проведена на путу. На захтев запосленог послодавац је дужан да запосленом обезбеди месечну карту за долазак и одлазак са рада, уколико није обезбедио сопствени превоз. Запослени има право на накнаду трошкова, и то: 1) • за време проведено на службеном путу у земљи, 2) за време проведено на службеном путу у иностранству, иностранству под условима и на начин утврђен прописима којима се регулише службени пут државних службеника законом, • коришћење сопственог аутомобила у службене сврхе до износа 30% цене једног литра супер бензина по пређеном километру, • месечну исхрану у току рада за дане проведене на раду у износу 320 динара дневно са припадајућим порезима и намештеникадоприносима. Накнада трошкова из става 3. тачка 1. овог члана за исхрану у току рада исплаћује се запосленом по истеку месеца истовремено са коначном исплатом зараде, на основу присуства на раду запосленог за трошкове исхране текући месец. • регрес за време проведено на службеном путу у земљи (дневнице за службено путовање у земљи)коришћење годишњег одмора, са припадајућим порезима и доприносима, најмање у висини од 51/12 (месечно) од 75% просечне месечне просечно исплаћене зараде по запосленом у Републици, РС према последњем објављеном податку републичког органа надлежног органанадлежног за послове статистикестатистику, трошкове ноћења према приложеном рачунуза претходну годину. Годишњи износ регреса, осим утврђен у хотелу лукс категоријепретходној тачки овог члана, с тим што увећава се путни трошкови превоза признају у целини према приложеном рачунуза фиксни износ од 33.000 динара, без пореза и доприноса. За време проведено на службеном путу у трајању од 8 до 12 сати, запосленом припада накнада у висини од 50% дневнице, а за трајање дуже од 12 сати, пун износ дневнице. Накнада трошкова за време службеног пута Регрес се исплаћује на основу попуњеног путног налога и приложеног рачуна. Запосленом се пре службеног пута исплаћује аконтација трошкова за службени пут. Послодавац месечном нивоу уз зараду.Запослени који има право на годишњи одмор у трајању краћем од 20 радних дана, или је дужан да запосленом обезбеди накнаду трошкова коришћења сопственог аутомобила у службене сврхе у висини 30% цене једног литра погонског горива по пређеном километруискористио мањи број дана од пуног права на годишњи одмор, има право на сразмерни износ регреса.

Накнада трошкова. Члан 26 Запослени има право на накнаду трошкова у складу са овим колективним уговором и уговором о раду, и то: - за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају (градскисаобраћају, приградски, међуградски), која мора бити исплаћена до петог у месецу за претходни месец, уколико ако послодавац није обезбедио сопствени превоз. Уколико је перонска карта услов коришћења превоза, сматра се да је иста саставни део трошкова превоза. На захтев запосленог послодавац је дужан да запосленом обезбеди месечну карту за долазак и одлазак са рада, уколико није обезбедио сопствени превоз. Запослени има право на накнаду трошкова, и то: 1) ; - за време проведено на службеном путу у земљи, 2) ; - за време проведено на службеном путу у иностранству, под условима ; - смештаја и на начин утврђен прописима којима се регулише службени пут државних службеника и намештеника. Накнада трошкова из става 3. тачка 1. овог члана исплаћује се запосленом за трошкове исхране за време проведено рад и боравак на службеном путу терену, ако послодавац није запосленом обезбедио смештај и исхрану без накнаде; Висина накнада трошкова за исхрану у земљи (дневнице току рада, са припадајућим порезима и доприносима, утврђује се по радном дану запосленог у износу од 250,00 динара у нето износу. - за службено путовање у земљи)регрес за коришћење годишњег одмора, са припадајућим порезима и доприносима, најмање у висини од 575% просечне месечне просечно исплаћене зараде по запосленом у Републици, Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног ндлежног за послове статистикестатистику, трошкове ноћења према приложеном рачунуза претходну годину. Регрес ће се ипспалaтити у два дела заједно са зарадом и то први део у првој половини календарске године, осим а други у хотелу лукс категорије, с тим што другом делу календарске године. Годишњи износ регреса утврђен на овај начин увећава се путни трошкови превоза признају у целини према приложеном рачунуза фиксни износ од 33.000 динара без пореза и доприноса. За време проведено Запослени који има право на службеном путу годишњи одмор у трајању краћем од 8 до 12 сати20 радних дана, запосленом припада накнада у висини или је искористио мањи број дана од 50% дневницепуног права на годишњи одмор има право на сразмерни износ регреса. Промена места становања запосленог након закључења уговора о раду, а за трајање дуже од 12 сати, пун износ дневнице. Накнада не може да утиче на увећање трошкова за време службеног пута се исплаћује на основу попуњеног путног налога и приложеног рачуна. Запосленом се пре службеног пута исплаћује аконтација трошкова за службени пут. Послодавац превоза које је послодавац дужан да накнади запосленом обезбеди накнаду трошкова коришћења сопственог аутомобила у службене сврхе у висини 30% цене једног литра погонског горива по пређеном километрутренутку закључења уговора о раду, без сагласности послодавца.

Накнада трошкова. Члан 26 26. Запослени има право на накнаду за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају (градски, приградски, међуградски), која мора бити исплаћена до петог у месецу за претходни месец, уколико није обезбедио сопствени превоз. Уколико је перонска карта услов коришћења превоза, сматра се да је иста саставни део трошкова превоза. Aкo нa истoj рeлaциjи прeвoз oбaвљa вишe превозника или нa кoнкрeтнoj рeлaциjи нeмa oргaнизoвaнoг jaвнoг прeвoзa, при утврђивaњу ствaрних трoшкoвa прeвoзa узимa сe у обзир просечнa цeна карата прeвoзникa зa ту релацију, односно сличну рeлaциjу. На захтев запосленог послодавац је дужан да запосленом обезбеди месечну карту за долазак и одлазак са рада, уколико није обезбедио сопствени превоз. Запослени има право на накнаду трошкова, и то: 1) за време проведено на службеном путу у земљи, 2) за време проведено на службеном путу у иностранству, под условима и на начин утврђен прописима којима се регулише службени пут државних службеника и намештеника. Накнада трошкова из става 3. тачка 1. овог члана исплаћује се запосленом за трошкове исхране за време проведено на службеном путу у земљи (дневнице за службено путовање у земљи), у висини од 5% просечне месечне зараде по запосленом у Републици, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, трошкове ноћења према приложеном рачуну, осим у хотелу лукс категорије, с тим што се путни трошкови превоза признају у целини према приложеном рачуну. За време проведено на службеном путу у трајању од 8 до 12 сати, запосленом припада накнада у висини од 50% дневнице, а за трајање дуже од 12 сати, пун износ дневнице. Накнада трошкова за време службеног пута се исплаћује на основу попуњеног путног налога и приложеног рачуна. Запосленом се пре службеног пута исплаћује аконтација трошкова за службени пут. Послодавац је дужан да запосленом обезбеди накнаду трошкова коришћења сопственог аутомобила у службене сврхе у висини 30% цене једног литра погонског горива по пређеном километру.

Накнада трошкова. Члан 26 Запослени има право на накнаду за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају (градски, приградски, међуградски), која мора бити исплаћена до петог у месецу за претходни месец, уколико није обезбедио сопствени превоз. Уколико је перонска карта услов коришћења превоза, сматра се да је иста саставни део трошкова превоза. На захтев запосленог послодавац је дужан да запосленом обезбеди месечну карту за долазак и одлазак са рада, уколико није обезбедио сопствени превоз23. Запослени има право на накнаду трошковатрошкова у складу са општим актом код послодавца и уговором о раду, и то: 1) Месечну претплатну карту за долазак и одлазак са рада за релације где се обавља домаћи линијски превоз (градски, приградски, међумесни) (1) Месечна претплатна карта се обезбеђује за целу годину (2) За релације на којима превозник који обавља домаћи линијски превоз не омогућава куповину месечне претплатне карте општим актом код послодавца и уговором о раду утврђује се на који начин се запосленом обезбеђује накнада трошкова превоза (3) Запослени који нема могућност да при доласку и одласку са рада користи домаћи линијски превоз јер на конкретној релацији нема организованог превоза, има право на накнаду трошкова у висини цене месечне претплатне карте за сличну релацију, а на основу потврде превозника који обавља домаћи линијски превоз (4) Послодавац ће посебним актом регулисати накнаду трошкова превоза за запослене у ситуацијама када није могуће применити одредбу из тачке 1. овог члана 2) Дневницу за службено путовање у земљи у висини од 2% просечне зараде по запосленом у Републици Србији према последњем објављеном податку надлежног органа за статистику, с тим што се путни трошкови признају у цели ни према приложеном рачуну, изузев у хотелу прве категорије. Запослени има право на дневницу за дане проведене на службеном путу на основу путног налога за радне и не радне дане (који су као нерадни дани утврђени на основу закона), од момента поласка превозног средства из места становања, односно места рада до момента повратка до места становања, односно места рада (1) За време проведено на службеном путовању у земљи, запослени има право а) на пуну дневницу: - за сваких 24 часа проведених на службеном путу; - за време проведено на службеном путу у земљи, 2које је дуже од 12 часова, а краће од 24 часа; б) на половину пуне дневнице: - за време проведено на службеном путу у иностранствудуже од осам часова, под условима и на начин утврђен прописима којима се регулише службени пут државних службеника и намештеника. Накнада трошкова из става 3. тачка 1. овог члана исплаћује се запосленом за трошкове исхране за време проведено а краће од 12 часова; - остатак времена проведеног на службеном путу у земљи краћи од 12 часова (дневнице 2) Уколико су запосленом обезбеђени преноћиште и исхрана на службеном путу, запослени има право на 60% од висине дневнице; 3) дневницу за службено путовање у земљи)иностранство која не може прећи 40 Евра дневно у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате. Право на дневницу се стиче после првих 12 сати проведених у иностранству, а свака следећа после наредних 24 сата проведених у иностранству. Путни трошкови се признају у целини према приложеном рачуну, а трошкови смештаја само до хотела категорије четири звездице; 4) трошкова превоза сопственим путничким аутомобилом у службене сврхе до износа 30% цене једног литра горива по пређеном километру; 5) трошкове смештаја и исхране за рад и боравак на те рену (теренски додатак) у висини од 53% просечне месечне зараде по запосленом у РепублициРепублици Србији према последњим објављеним подацима надлежног органа за статистику, према последњем објављеном податку ако послодавац није запосленом обезбедио смештај и исхрану без накнаде. Члан 24. Запослени има право на месечну накнаду за трошкове исхране у току рада у висини од 500,00 динара по радном дану, са садржаним порезом и доприносима на терет запосленог (бруто износ). Месечна накнада за исхрану у току рада из става 1. овог члана исплаћује се по истеку месеца истовремено са коначном исплатом зараде, на основу присуства на раду запосленог за текући месец. Запослени има право на регрес за коришћење годишњег одмора у висини 1/12 месечно од просечне зараде по запосленом у Републици Србији са садржаним порезом и доприносима на терет запосленог (бруто износ) по подацима републичког органа надлежног за послове статистикестатистику за децембар претходне године. Годишњи износ регреса, трошкове ноћења према приложеном рачунуутврђен на начин из става 3. овог члана, осим у хотелу лукс категоријеувећава се за фиксни износ од 33.000,00 динара, с тим што се путни трошкови превоза признају у целини према приложеном рачунубез пореза и доприноса (нето износ). За време проведено Запослени који има право на службеном путу годишњи одмор у трајању краћем од 8 до 12 сати20 радних дана или је искористио мањи број дана од права на пуни годишњи одмор у случају престанка радног односа код послодавца, запосленом припада накнада има право на сразмерни износ регреса. Послодавац може у висини од 50% дневнице, а за трајање случају ванредне интервенције на водоводној или канализационој мрежи и комуналним објектима запосленима који раде на терену дуже од 12 сати, пун износ дневнице. Накнада трошкова за време службеног пута се исплаћује на основу попуњеног путног налога и приложеног рачуна. Запосленом се пре службеног пута исплаћује аконтација трошкова за службени путпуног радног времена да обезбеди оброк. Послодавац је дужан да запосленом у случајевима када се обављају послови под условима и на начин дефинисан претходним ставом, у случајевима када се они обављају на температурама нижим од -5 и вишим од +30 запосленима обезбеди накнаду трошкова коришћења сопственог аутомобила у службене сврхе у висини 30% цене једног литра погонског горива по пређеном километруадекватна заштитна средства и неопходне количине адекватних течности за пиће.

Накнада трошкова. Члан 26 Запослени има право на накнаду трошкова и то: 1.запослени има право на накнаду трошкова за долазак на рад и одлазак са рада, рада у висини цене превозне карте у јавном саобраћају (градски, приградски, међуградски), која мора бити исплаћена до петог у месецу за претходни месец, уколико није обезбедио сопствени превоз. Уколико је перонска карта услов коришћења превоза, сматра се да је иста саставни део трошкова превоза. На захтев запосленог послодавац је дужан да запосленом обезбеди месечну карту за долазак и одлазак са рада, уколико није обезбедио сопствени превоз. Запослени има право на накнаду трошкова, и то: 1) за саобраћају; 2.за време проведено на службеном путу у земљи, 2) за ; 3.за време проведено на службеном путу у иностранству, под условима и на начин утврђен прописима којима се регулише службени пут државних службеника и намештеника. Накнада Накнаду трошкова из става 31. тачка 12. овог члана исплаћује се запосленом за трошкове исхране за време проведено на службеном путу у земљи (дневнице за службено путовање у земљи), у висини од 5% просечне месечне зараде по запосленом у Републиципривреди Републике, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, трошкове ноћења према приложеном рачуну, осим у хотелу лукс категорије, с тим што се путни трошкови превоза признају у целини према приложеном рачунурачуну у складу са расположивим средствима. За време проведено на службеном путу у трајању од 8 до 12 сати, запосленом припада накнада у висини од 50% дневнице, а за трајање дуже од 12 сати, пун износ дневнице. Накнада трошкова за време службеног пута се исплаћује на основу попуњеног путног налога и приложеног рачуна. Запосленом се пре службеног пута исплаћује аконтација трошкова за службени пут. Запослени има право на накнаду трошкова превоза за дане у којима је радио за долазак на рад и повратак са рада до износа цене месечне претплатне карте у градском, приградском, односно међуградском саобраћају и то од места из којег запослени долази на рад код Послодавца па до места рада. Износ накнаде трошкова превоза у складу са ставом 1. овог члана, утврђује се на основу података из личне карте или друге јавне исправе, здравствене легитимације и посебне изјаве запосленог о месту стварног становања. У складу са претходним ставом, изјава запосленог, обавезно садржи податке о месту пребивалишта, односно боравишта ако запослени живи и борави ван места свог пребилалишта, као и податке о месту и адреси са које запослени свакодневно долази на рад код Послодавца ако су ти подаци различити у односу на пријављено пребивалиште, односно боравиште запосленог. Послодавац има право по основу расположивих података у складу са претходним ставом овог члана, да проверава тачност добијених података од запосленог који остварује право утврђено ставом 1. овог члана. Xxxxxxx Xxxxxxxxxx утврди да запослени у изјави из става 3. овог члана, није дао тачне податке а посебно податке о месту и адреси са које запослени свакодневно долази на рад код послодавца, сматраће се да је исти запослени учинио повреду радне обавезе која за собом повлачи отказ уговора о раду у складу са законом и овим Уговором. Директор може својом одлуком да формира посебну комисију због злоупотреба права на путне трошкове, којом регулише: састав, послове, начин рада и др. Синдикат може узети учешће у раду комисије, уколико оцени да за то постоји оправдани интерес чланства. Послодавац је дужан да запосленом обезбеди накнаду трошкова коришћења сопственог аутомобила путне трошкове исплатити до 5. у службене сврхе у висини 30% цене једног литра погонског горива по пређеном километрумесецу за претходни месец.

Накнада трошкова. Члан 26 70. Запослени има право на накнаду трошкова у складу са овим колективним уговором и уговором о раду, и то: за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају (градскисаобраћају, приградски, међуградски), која мора бити исплаћена до петог у месецу за претходни месец, уколико ако послодавац није обезбедио сопствени превоз. Уколико је перонска карта услов коришћења превоза, сматра се да је иста саставни део трошкова превоза. На захтев запосленог послодавац је дужан да запосленом обезбеди месечну карту за долазак и одлазак са рада, уколико није обезбедио сопствени превоз. Запослени има право на накнаду трошкова, и то: 1) ; за време проведено на службеном путу у земљи, 2) ; за време проведено на службеном путу у иностранству; смештаја и исхране за рад и боравак на терену, под условима ако послодавац није запосленом обезбедио смештај и исхрану без накнаде; висина накнада трошкова за исхрану у току рада, са припадајућим порезима и доприносима, утврђује се дневно најмање у износу од 250,00 динара за регрес за коришћење годишњег одмора, са припадајућим порезима и доприносима, најмање у висини 1/12 месечно од 75% просечно исплаћене зараде по запосленом у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа ндлежног за статистику, за претходну годину. Запослени који има право на начин утврђен прописима којима се регулише службени пут државних службеника и намештеникагодишњи одмор у трајању краћем од 20 радних дана, или је искористио мањи број дана од пуног права на годишњи одмор има право на сразмерни износ регреса. Накнада трошкова Xxxxxx xxxxxxxx из става 31. тачка 1. 5) овог члана исплаћује се мора бити изражена у новцу. Промена места становања запосленог након закључења уговора о раду, не може да утиче на увећање трошкова превоза које је послодавац дужан да накнади запосленом за трошкове исхране за време проведено у тренутку закључења уговора о раду, без сагласности послодавца. Члан 71. Запослени има право на службеном путу у земљи (дневнице дневницу за службено путовање у земљи), земљи у висини од 5% просечне месечне зараде по запосленом исплаћене у Републиципривреди Републике, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике. Службеним путовањем у земљи сматра се путовање ван места рада запосленог, трошкове ради извршавања одређених послова по налогу овлашћеног запосленог. За време службеног путовања у земљи запослени има право на накнаду трошкова ноћења према приложеном рачуну, осим у хотелу лукс категорије, с тим што се путни трошкови и превоза признају у целини према по приложеном рачуну. За време проведено Аконтација за службени пут може се исплатити у висини планираних трошкова према предвиђеном трајању службеног пута. Члан 72. Запосленом на службеном путу у трајању припада право на дневницу и то: - за 12 часова проведених на службеном путу – цела дневница - за време проведеном на службеном путовању дужем од 8 до 12 сати, запосленом припада накнада у висини од 50% дневнице8, а за трајање дуже краћем од 12 сати, пун износ часова- пола дневнице. Члан 73. Накнада трошкова за време службеног пута се исплаћује на основу попуњеног путног налога и приложеног рачуна. Запосленом се пре службеног пута исплаћује аконтација трошкова за службени пут. Послодавац Запослени је дужан да запосленом обезбеди накнаду трошкова коришћења сопственог аутомобила у службене сврхе року од 3 дана по повратку са службеног путовања поднесе уредно попуњени путни налог са извештајем о обављеном послу. Члан 74. Запосленом за службено путовање у висини 30% цене једног литра погонског горива по пређеном километруиностранство припада дневница у скалду са уредбом која регулише ово право за државне службенике.