Превара код купопродаје будуће ствари Примери клазула

Превара код купопродаје будуће ствари. Уговорне стране могу склапати купопродајни уговор чији је предмет уговора нека будућа ствар ( чл. 458. ст. 3. ЗОО). Под „будућом ствари“ треба разумети ствар која у време закључења уговора не постоји. „У пракси су познати случајеви превара код уговора о продаји будуће ствари. Један од таквих примера јесте купопродаја будуће непокретности (стана, пословног простора), односно како се другачије назива, објекта у изградњи. Најчешћи облици оваквих превара дешавају се у случајевима куповине стана у изградњи. Овај облик преваре се одвија на следећи начин: Купац будућег стана закључује уговор о купопродаји са инвеститором (продавцем) који гради зграду. На основу тог уговора купац унапред плаћа део купопродајне цене (углавном трећина укупне вредности стана), мада нису ретки случајеви да купац плаћа пуну цену стана, на основу тога што му инвеститор у том случају гарантује умањење цене стана. Превара настаје тако што инвеститор узме новац од купца, започне темеље зграде (или чак ни то) и на томе заустави радове“ (Xxxxxxx, 2009: 249). Тако је нпр. пресудом Основног суда у Нишу К бр. 2442/11 од 25.08.2020. године, оптужени X.X. власник Агенције за некретнине „Квадрат плус“ из Ниша, оглашен кривим и осуђен за кривично дело преваре из чл. 208. ст. 4. КЗ РС на казну затвора у трајању од шест година, на новчану казну у износу од 5.000.000,00 динара и одузимање противправно стечене имовинске користи у износу од 372.000.000,00 динара. Оптужени је у периоду од 2001. до 2010. године, као власник Агенције за некретнине „Квадрат плус“, у намери да себи прибави противправну имовинску корист, лажно приказивао чињенице да ће у ул. Ћирила и Методија у Нишу, на атрактивној локацији, изградити стамбено-пословни објекат и да ће власницима парцела у новоизграђеном објекту накнадно предати у власништво станове као противвредност за уступљене парцеле на којима треба израдити наведени стамбено-пословни објекат. Са власницима парцела закључивао је предуговоре по којима су се власници парцела и објеката на парцелама обавезивали да оптуженом исте уступе у циљу израдње пословно-стамбеног објекта, а заузврат је инвеситор имао обавезу да изгради станове или локале сразмерно њиховој вредности. На уступљеним парцелама оптужени је 2005. године започео изградњу стамбено-пословног објекта без грађевинске дозволе и одговарајуће пријаве за почетак радова надлежним органима и власнике парцела одржавао у заблуди да ће им у новоизграђеном објекту предати станове као протввредност за уступљене парцеле и об...

Related to Превара код купопродаје будуће ствари

  • ОТВАРАЊЕ ПОНУДА Јавно отварање понуда започеће одмах, истог дана по истицању рока за подношење понуда, односно 08.02.2018.године до 11,45 часова, у присуству овлашћених представника понуђача, у просторијама Установе Студентски центар «Београд» - Београд, Xxxxxxxxx Xxxxxxxxx 56, сала на првом спрату, без посебног писменог позивања.Присутни представници понуђача, пре почетка јавног отварања понуда, морају Комисији наручиоца поднети пуномоћје, односно писмено овлашћење за присуствовање и учешће у поступку јавног отварања понуда.

  • УГОВОРНА КАЗНА У случају да Пружалац услуге, својом кривицом, не изврши/ не пружи о року уговорене Услуге, Пружалац услуге је дужан да плати Кориснику услуге уговорне пенале, у износу од 0,2% од цене из члана 2. став 1. овог Уговора за сваки започети дан кашњења, у максималном износу од 10% од цене из члана 2. став 1. овог Уговора без пореза на додату вредност. Плаћање пенала у складу са претходним ставом доспева у року од 10 (десет) дана од дана издавања рачуна од стране Корисника услуге за уговорне пенале. Уколико Корисник услуге услед кашњења из става 1. овог члана, претрпи штету која је већа од износа тих пенала, има право на накнаду разлике између претрпљене штете у целости и исплаћених пенала.

  • Измене и допуне Било која измена и допуна овог уговора биће сачињена у писаној форми и потписана од стране уговорних страна.

  • ЈЕДНАК ТРЕТМАН (1) Држављани државе уговорнице не подлежу у другој држави уговорници опорезивању или захтеву у вези с опорезивањем које је друкчије или теже од опорезивања и захтева у вези с опорезивањем, посебно у односу на резидентност, којима држављани те друге државе у истим условима, подлежу или могу подлећи. Ова одредба се, независно од одредаба члана 1. овог уговора, примењује и на лица која нису резиденти једне или обе државе уговорнице. (2) Опорезивање сталне пословне јединице коју предузеће државе уговорнице има у другој држави уговорници не може бити неповољније у тој другој држави од опорезивања предузећа те друге државе која обављају исте делатности. Ова одредба не може се тумачити тако да обавезује државу уговорницу да резидентима друге државе уговорнице одобрава лична ослобађања, олакшице и умањења за сврхе опорезивања због личног статуса или породичних обавеза које одобрава својим резидентима. (3) Камата, ауторске накнаде и друге исплате које предузеће државе уговорнице плаћа резиденту друге државе уговорнице, при утврђивању опорезиве добити тог предузећа, одбијају се под истим условима као да су плаћене резиденту првопоменуте државе, осим када се примењују одредбе члана 9. став (1), члана 11. став (7) или члана 12. став (6) овог уговора. Такође, дугови предузећа државе уговорнице резиденту друге државе уговорнице, при утврђивању опорезиве имовине тог предузећа, одбијају се под истим условима као да су били уговорени с резидентом првопоменуте државе. (4) Предузећа државе уговорнице чију имовину потпуно или делимично поседују или контролишу, посредно или непосредно, један или више резидената друге државе уговорнице, у првопоменутој држави уговорници не подлежу опорезивању или обавези у вези с опорезивањем, које је друкчије или теже од опорезивања и обавеза у вези с опорезивањем коме друга слична предузећа првопоменуте државе подлежу или могу подлећи. (5) Одредбе овог члана примењују се на порезе наведене у члану 2. овог уговора.

  • Контакт (лице или служба) Лице за контакт: Xxxxx Xxxxx, е-mail: xxxxxxxxxxxx@xxxxxxx.xxx.xx., факс: 012/678-426.

  • Негативне референце Наручилац може одбити понуду уколико поседује доказ да је понуђач у претходне три године пре објављивања позива за подношење понуда, у поступку јавне набавке: поступао супротно забрани из чл. 23. и 25. Закона; учинио повреду конкуренције; доставио неистините податке у понуди или без оправданих разлога одбио да закључи уговор о јавној набавци, након што му је уговор додељен; одбио да достави доказе и средства обезбеђења на шта се у понуди обавезао. Наручилац може одбити понуду уколико поседује доказ који потврђује да понуђач није испуњавао своје обавезе по раније закљученим уговорима о јавним набавкама који су се односили на исти предмет набавке, за период од претходне три годинепре објављивања позива за подношење понуда. Доказ наведеног може бити: правоснажна судска одлука или коначна одлука другог надлежног органа; исправа о реализованом средству обезбеђења испуњења обавеза у поступку јавне набавке или испуњења уговорних обавеза; исправа о наплаћеној уговорној казни; рекламације потрошача, односно корисника, ако нису отклоњене у уговореном року; изјава о раскиду уговора због неиспуњења битних елемената уговора дата на начин и под условима предвиђеним законом којим се уређују облигациони односи; доказ о ангажовању на извршењу уговора о јавној набавци лица која нису означена у понуди као подизвођачи, односно чланови групе понуђача; други одговарајући доказ примерен предмету јавне набавке који се односи на испуњење обавеза у ранијим поступцима јавне набавке или по раније закљученим уговорима о јавним набавкама. Наручилац може одбити понуду ако поседује доказ из става 3. тачка 1) члана 82. Закона, који се односи на поступак који је спровео или уговор који је закључио и други наручилац ако је предмет јавне набавке истоврсан. Наручилац ће поступити на наведене начине и у случају заједничке понуде групе понуђача уколико утврди да постоје напред наведени докази за једног или више чланова групе понуђача.

  • ДОБИТ ОД ПОСЛОВАЊА 1. Добит предузећа државе уговорнице опорезује се само у тој држави, осим ако предузеће обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице која се у њој налази. Ако предузеће обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице, добит предузећа може се опорезивати у тој другој држави, али само до износа који се приписује тој сталној пословној јединици. 2. Зависно од одредбе става 3. овог члана, када предузеће државе уговорнице обавља пословање у другој држави уговорници преко сталне пословне јединице која се у њој налази, у свакој држави уговорници се тој сталној пословној јединици приписује добит коју би могла да оствари да је била одвојено и посебно предузеће које се бави истим или сличним делатностима, под истим или сличним условима и да је пословала потпуно самостално са предузећем чија је стална пословна јединица. 3. При одређивању добити сталне пословне јединице, као одбици признају се трошкови који су учињени за потребе сталне пословне јединице, укључујући трошкове управљања и опште административне трошкове, било у држави у којој се налази стална пословна јединица или на другом месту. 4. Ако је уобичајено да се у држави уговорници добит која се приписује сталној пословној јединици одређује на основу расподеле укупне добити предузећа на његове посебне делове, решење из става 2. овог члана не спречава ту државу уговорницу да таквом уобичајеном расподелом одреди добит која се опорезује; усвојени метод расподеле треба да буде такав да резултат буде у складу с начелима која су садржана у овом члану. 5. Сталној пословној јединици не приписује се добит ако та стална пословна јединица само купује добра или робу за предузеће. 6. За потребе претходних ставова, добит која се приписује сталној пословној јединици одређује се истом методом из године у годину, осим ако постоји оправдан и довољан разлог да се поступи друкчије. 7. Када добит обухвата делове дохотка који су регулисани посебним члановима овог уговора, одредбе овог члана не утичу на одредбе тих чланова.

  • ПЕНЗИЈЕ Зависно од одредаба става 2. члана 19. овог уговора, пензије и друга слична примања која се исплаћују резиденту државе уговорнице по основу ранијег радног односа опорезују се само у тој држави.

  • КВАЛИТАТИВНИ И КВАНТИТАТИВНИ ПРИЈЕМ Квантитативни и квалитативни пријем Услуге врши решењем именовано лице за надзор над пружањем уговорених услуга, у присуству овлашћеног представника Пружаоца услуга. О извршеним услугама и њиховом квантитативном и квалитативном пријему сачињава се Записник о пруженим услугама који се потписује од стране овлашћених представника обе уговорне стране. Квантитативни и квалитативни пријем Услуге врши се приликом пружања Услуге у присуству овлашћених представника за праћење Уговора у седишту Xxxxxxxxx услуге. У случају да се приликом пријема Услуге утврди да стварно стање не одговара обиму и квалитету, Корисник услуге је дужан да рекламацију записнички констатује и исту одмах достави Пружаоцу услуге у року од 2 (словима:два) дана. Пружалац услуге се обавезује да недостатке установљене од стране Корисника услуге приликом квантитативног и квалитативног пријема отклони у року од 5 (словима: пет дана) од момента пријема рекламације о свом трошку.

  • ПОСТУПАК ЗАЈЕДНИЧКОГ ДОГОВАРАЊА 1. Ако лице сматра да мере једне или обе државе уговорнице доводе или ће довести до тога да не буде опорезовано у складу с одредбама овог уговора, оно може, без обзира на правна средства предвиђена унутрашњим законом тих држава, да изложи свој случај надлежном органу државе уговорнице чији је резидент или, ако његов случај потпада под став 1. члана 25. овог уговора оне државе уговорнице чији је држављанин. Случај мора бити изложен у року од три године од дана првог обавештења о мери која доводи до опорезивања које није у складу с одредбама овог уговора. 2. Ако надлежни орган сматра да је приговор оправдан и ако није у могућности да сам дође до задовољавајућег решења, настојаће да случај реши заједничким договором с надлежним органом друге државе уговорнице ради избегавања опорезивања које није у складу с овим уговором. Постигнути договор примењује се без обзира на временска ограничења у унутрашњем закону држава уговорница. 3. Надлежни органи држава уговорница настоје да заједничким договором отклоне тешкоће или нејасноће које настају при тумачењу или примени овог уговора. Они се могу и заједнички саветовати ради отклањања двоструког опорезивања у случајевима који нису предвиђени овим уговором. 4. Надлежни органи држава уговорница могу непосредно међусобно општити, укључујући општење преко заједничке комисије коју чине они сами или њихови представници, ради постизања договора у смислу претходних ставова овог члана.