Common use of КАМАТА Clause in Contracts

КАМАТА. 1. Камата која настаје у држави уговорници, а исплаћује се резиденту друге државе уговорнице може се опорезивати у тој другој држави. 2. Камата се може опорезивати и у држави уговорници у којој настаје, у складу са законима те државе, али ако је прималац стварни власник те камате, разрезан порез не може бити већи од 10 одсто бруто износа камате. Надлежни органи држава уговорница договарају се о начину примене овог ограничења. 3. Изузетно од одредаба става 2. овог члана, камата која настаје у држави уговорници изузима се од опорезивања у тој држави ако је прима и стварно користи влада друге државе уговорнице, њена политичка јединица или локална власт или банка коју употпуности поседује та влада, политичка јединица или локална власт. 4. Израз ''камата'', у овом члану, означава приход од потраживања дуга сваке врсте, независно од тога да ли су обезбеђена залогом и да ли се на основу њих стиче право на учешће у добити дужника, а нарочито приход од државних хартија од вредности и приход од државних обвезница или других обвезница, укључујући премије и награде на такве хартије од вредности или обвезнице. Затезна камата се не сматра каматом за сврхе овог члана. 5. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примењују се ако стварни власник камате, резидент државе уговорнице, обавља пословање у другој држави уговорници у којој камата настаје, преко сталне јединице која се налази у тој држави или ако обавља у тој другој држави самосталне личне делатности из сталне базе која се налази у тој држави, а потраживање дуга на које се плаћа камата је стварно повезано с том сталном јединицом или сталном базом. У том случају се примењују, према потреби, одредбе чл. 7. или 14. овог уговора. 6. Сматра се да камата настаје у држави уговорници када је исплатилац камате та држава, њена политичка јединица, локална власт или резидент те државе. Када лице које плаћа камату, без обзира на то да ли је резидент државе уговорнице, има у тој држави уговорници сталну јединицу или сталну базу у вези са којом је повезан дуг на који се плаћа камата, а ту камату сноси та стална јединица или стална база, сматра се да камата настаје у држави у којој се налази стална јединица или стална база. 7. Ако износ камате, због посебног односа између платиоца камате и стварног власника или између њих и трећег лица, имајући у виду потраживање дуга за које се она плаћа, прелази износ који би био уговорен између платиоца камате и стварног власника, одредбе овог члана примењују се само на износ који би био уговорен да таквог односа нема. У том случају, вишак плаћеног износа опорезује се сагласно законима сваке државе уговорнице, имајући у виду остале одредбе овог уговора.

КАМАТА. 1. Камата која настаје у држави уговорници, уговорници а исплаћује се резиденту друге државе уговорнице уговорнице, може се опорезивати у тој другој држави. 2. Камата се може опорезивати и у држави уговорници у којој настаје, у складу са законима те државе, али ако је прималац стварни власник те каматекамате резидент друге државе уговорнице, разрезан порез не може бити већи од 10 одсто бруто износа камате. Надлежни органи држава уговорница договарају се о начину примене овог ограничења. 3. Изузетно од одредаба става 2. овог члана, камата која настаје у држави уговорници у: 1) Србији а исплаћује се Влади или Централној банци (Банк Ал Магхриб) Марока, изузима се од опорезивања у тој држави ако је прима и стварно користи влада друге државе уговорницеСрбији; или 2) Мароку а исплаћује се Влади Републике Србије или Народној банци Србије, њена политичка јединица или локална власт или банка коју употпуности поседује та влада, политичка јединица или локална властизузима се од опорезивања у Мароку. 4. Израз ''„камата''”, у овом члану, означава приход доходак од потраживања дуга сваке врсте, независно од тога да ли су обезбеђена залогом и да ли се на основу њих стиче право на учешће у добити дужника, а нарочито приход доходак од државних хартија од вредности и приход доходак од државних обвезница или других обвезницазаписа, укључујући премије и награде на такве хартије од вредности вредности, обвезнице или обвезницезаписе. Затезна Казнена камата се не сматра се каматом за сврхе овог члана. 5. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примењују се ако стварни власник камате, резидент државе уговорнице, обавља пословање у другој држави уговорници у којој камата настаје, преко сталне пословне јединице која се налази у тој држави или ако обавља у тој другој држави самосталне личне делатности из сталне базе која се налази у тој држави, а потраживање дуга на које се плаћа камата је стварно повезано с том сталном пословном јединицом или сталном базом. У том случају се примењују, према потреби, одредбе чл. члана 7. или 14члана 15. овог уговора. 6. Сматра се да камата настаје у држави уговорници када је исплатилац камате та држава, њена политичка јединица, локална власт или резидент те државе. Када лице које плаћа камату, без обзира на то да ли је резидент државе уговорнице, има у тој држави уговорници сталну пословну јединицу или сталну базу у вези са којом је повезан дуг на који се плаћа камата, а ту камату сноси та стална пословна јединица или стална база, сматра се да камата настаје у држави у којој се налази стална пословна јединица или стална база. 7. Ако износ камате, због посебног односа између платиоца камате и стварног власника или између њих и трећег лица, имајући у виду потраживање дуга за које се она плаћа, прелази износ који би био уговорен између платиоца камате и стварног власника, одредбе овог члана примењују се само на износ који би био уговорен да таквог односа нема. У том случају, случају вишак плаћеног износа опорезује се сагласно законима сваке државе уговорнице, имајући у виду остале одредбе овог уговора.

КАМАТА. 1. Камата која настаје у држави уговорници, страни уговорници а исплаћује се резиденту друге државе стране уговорнице може се опорезивати у тој другој државистрани. 2. Камата се може опорезивати и у држави страни уговорници у којој настаје, у складу са законима те државестране, али ако је прималац стварни власник те каматекамате резидент друге стране уговорнице, разрезан порез не може бити већи од 10 одсто бруто износа камате. Надлежни органи држава уговорница договарају се о начину примене овог ограничења. 3. Изузетно од одредаба одредбе става 2. овог члана, камата која настаје у држави уговорници изузима страни уговорници, коју исплаћује та страна или њена политичка јединица или јединица локалне самоуправе или (у случају Хонг Конга Специјалног административног региона) Монетарна власт Хонг Конга или Берзански фонд или (у случају Србије) Народна банка Србије, резиденту друге стране уговорнице опорезује се од опорезивања само у тој држави другој страни ако је прима и стварно користи влада друге државе уговорницестварни власник камате: 1) у случају Хонг Конга Специјалног административног региона, (1) Xxxxx Xxxx Конга Специјалног административног региона; (2) Монетарна власт Xxxx Xxxxx; (3) Берзански фонд; 2) у случају Србије, (1) Влада Републике Србије, њена политичка јединица или локална власт или јединица локалне самоуправе; (2) Народна банка коју употпуности поседује та влада, политичка јединица или локална властСрбије. 4. Израз ''„камата''”, у овом члану, означава приход доходак од потраживања дуга сваке врсте, независно од тога да ли су обезбеђена залогом и да ли се на основу њих стиче право на учешће у добити дужника, а нарочито приход доходак од државних хартија од вредности стране и приход доходак од државних обвезница или других обвезницазаписа, укључујући премије и награде на такве хартије од вредности вредности, обвезнице или обвезницезаписе. Затезна Казнена камата се не сматра се каматом за сврхе овог члана. 5. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примењују се ако стварни власник камате, резидент државе стране уговорнице, обавља пословање у другој држави страни уговорници у којој камата настаје, преко сталне пословне јединице која се налази у тој држави страни или ако обавља у тој другој држави страни самосталне личне делатности из сталне базе која се налази у тој државистрани, а потраживање дуга на које се плаћа камата је стварно повезано с том сталном пословном јединицом или сталном базом. У том случају се примењују, према потреби, одредбе чл. члана 7. или члана 14. овог уговора. 6. Сматра се да камата настаје у држави страни уговорници када је исплатилац камате та држава, њена политичка јединица, локална власт или резидент те државестране. Када лице које плаћа камату, без обзира на то да ли је резидент државе стране уговорнице, има у тој држави страни уговорници сталну пословну јединицу или сталну базу у вези са којом је повезан дуг на који се плаћа камата, а ту камату сноси та стална пословна јединица или стална база, сматра се да камата настаје у држави страни у којој се налази стална пословна јединица или стална база. 7. Ако износ камате, због посебног односа између платиоца камате и стварног власника или између њих и трећег лица, имајући у виду потраживање дуга за које се она плаћа, прелази износ који би био уговорен између платиоца камате и стварног власника, одредбе овог члана примењују се само на износ који би био уговорен да таквог односа нема. У том случају, случају вишак плаћеног износа опорезује се сагласно законима сваке државе стране уговорнице, имајући у виду остале одредбе овог уговора.

КАМАТА. 1. Камата која настаје у држави уговорници, страни уговорници а исплаћује се резиденту друге државе стране уговорнице може се опорезивати у тој другој државистрани. 2. Камата се може опорезивати и у држави страни уговорници у којој настаје, у складу са законима те државестране, али ако је прималац стварни власник те каматекамате резидент друге стране уговорнице, разрезан порез не може бити већи од 10 одсто бруто износа камате. Надлежни органи држава уговорница договарају се о начину примене овог ограничења. 3. Изузетно од одредаба одредбе става 2. овог члана, камата која настаје у држави уговорници изузима страни уговорници, коју исплаћује та страна или или њена политичка јединица или јединица локалне самоуправе или (у случају Хонг Конга Специјалног административног региона) Монетарна власт Хонг Конга или Берзански фонд или (у случају Србије) Народна банка Србије, резиденту друге стране уговорнице опорезује се од опорезивања само у тој држави другој страни ако је прима и стварно користи влада друге државе уговорницестварни власник камате: 1) у случају Хонг Конга Специјалног административног региона, (1) Xxxxx Xxxx Конга специјалног административног региона; (2) Монетарна власт Xxxx Xxxxx; (3) Берзански фонд; 2) у случају Србије, (1) Влада Републике Србије, њена политичка јединица или локална власт или јединица локалне самоуправе; (2) Народна банка коју употпуности поседује та влада, политичка јединица или локална властСрбије. 4. Израз ''„камата''”, у овом члану, означава приход доходак од потраживања дуга сваке врсте, независно од тога да ли су обезбеђена залогом и да ли се на основу њих стиче право на учешће у добити дужника, а нарочито приход доходак од државних хартија од вредности стране и приход доходак од државних обвезница или других обвезницазаписа, укључујући премије и награде на такве хартије од вредности вредности, обвезнице или обвезницезаписе. Затезна Казнена камата се не сматра се каматом за сврхе овог члана. 5. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примењују се ако стварни власник камате, резидент државе стране уговорнице, обавља пословање у другој држави страни уговорници у којој камата настаје, преко сталне пословне јединице која се налази у тој држави страни или ако обавља у тој другој држави страни самосталне личне делатности из сталне базе која се налази у тој државистрани, а потраживање дуга на које се плаћа камата је стварно повезано с том сталном пословном јединицом или сталном базом. У том случају се примењују, према потреби, одредбе чл. члана 7. или члана 14. овог уговора. 6. Сматра се да камата настаје у држави страни уговорници када је исплатилац камате та држава, њена политичка јединица, локална власт или резидент те државестране. Када лице које плаћа камату, без обзира на то да ли је резидент државе стране уговорнице, има у тој држави страни уговорници сталну пословну јединицу или сталну базу у вези са којом је повезан дуг на који се плаћа камата, а ту камату сноси та стална пословна јединица или стална база, сматра се да камата настаје у држави страни у којој се налази стална пословна јединица или стална база. 7. Ако износ камате, због посебног односа између платиоца камате и стварног власника или између њих и трећег лица, имајући у виду потраживање дуга за које се она плаћа, прелази износ који би био уговорен између платиоца камате и стварног власника, одредбе овог члана примењују се само на износ који би био уговорен да таквог односа нема. У том случају, случају вишак плаћеног износа опорезује се сагласно законима сваке државе стране уговорнице, имајући у виду остале одредбе овог уговора.

КАМАТА. 1. Камата која настаје у држави уговорници, страни уговорници а исплаћује се резиденту друге државе стране уговорнице може се опорезивати у тој другој државистрани. 2. Камата се може опорезивати и у држави страни уговорници у којој настаје, у складу са законима те државестране, али ако је прималац стварни власник те каматекамате резидент друге стране уговорнице, разрезан порез не може бити већи од 10 одсто бруто износа камате. Надлежни органи држава уговорница договарају се о начину примене овог ограничења. 3. Изузетно од одредаба одредбе става 2. овог члана, камата која настаје у држави уговорници изузима страни уговорници, коју исплаћује та страна или њена политичка јединица или јединица локалне самоуправе или (у случају Хонг Конга Специјалног административног региона) Монетарна власт Хонг Конга или Берзански фонд или (у случају Србије) Народна банка Србије, резиденту друге стране уговорнице опорезује се од опорезивања само у тој држави другој страни ако је прима и стварно користи влада друге државе уговорницестварни власник камате: 1) у случају Хонг Конга Специјалног административног региона, (1) Xxxxx Xxxx Конга специјалног административног региона; (2) Монетарна власт Xxxx Xxxxx; (3) Берзански фонд; 2) у случају Србије, (1) Влада Републике Србије, њена политичка јединица или локална власт или јединица локалне самоуправе; (2) Народна банка коју употпуности поседује та влада, политичка јединица или локална властСрбије. 4. Израз ''„камата''”, у овом члану, означава приход доходак од потраживања дуга сваке врсте, независно од тога да ли су обезбеђена залогом и да ли се на основу њих стиче право на учешће у добити дужника, а нарочито приход доходак од државних хартија од вредности стране и приход доходак од државних обвезница или других обвезницазаписа, укључујући премије и награде на такве хартије од вредности вредности, обвезнице или обвезницезаписе. Затезна Казнена камата се не сматра се каматом за сврхе овог члана. 5. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примењују се ако стварни власник камате, резидент државе стране уговорнице, обавља пословање у другој држави страни уговорници у којој камата настаје, преко сталне пословне јединице која се налази у тој држави страни или ако обавља у тој другој држави страни самосталне личне делатности из сталне базе која се налази у тој државистрани, а потраживање дуга на које се плаћа камата је стварно повезано с том сталном пословном јединицом или сталном базом. У том случају се примењују, према потреби, одредбе чл. члана 7. или члана 14. овог уговора. 6. Сматра се да камата настаје у држави страни уговорници када је исплатилац камате та држава, њена политичка јединица, локална власт или резидент те државестране. Када лице које плаћа камату, без обзира на то да ли је резидент државе стране уговорнице, има у тој држави страни уговорници сталну пословну јединицу или сталну базу у вези са којом је повезан дуг на који се плаћа камата, а ту камату сноси та стална пословна јединица или стална база, сматра се да камата настаје у држави страни у којој се налази стална пословна јединица или стална база. 7. Ако износ камате, због посебног односа између платиоца камате и стварног власника или између њих и трећег лица, имајући у виду потраживање дуга за које се она плаћа, прелази износ који би био уговорен између платиоца камате и стварног власника, одредбе овог члана примењују се само на износ који би био уговорен да таквог односа нема. У том случају, случају вишак плаћеног износа опорезује се сагласно законима сваке државе стране уговорнице, имајући у виду остале одредбе овог уговора.