Common use of RAZLOZI ZA POTVRĐIVANjE Clause in Contracts

RAZLOZI ZA POTVRĐIVANjE. Razlozi za potvrđivanje Finansijskog ugovora „Apeks zajam za mala i srednja preduzeća i druge prioritete III/Bˮ između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Narodne banke Srbije, koji je potpisan 13. xxxx 2016. godine u Beogradu, sadržani su u odredbi člana 5. stav 2. Zakona o javnom dugu („Službeni glasnik RS”, br. 61/05, 107/09, 78/11 i 68/15) prema kojoj Narodna skupština odlučuje o zaduživanju Republike Srbije i odredbi člana 14. stav 1. Zakona o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora („Službeni glasnik RS”, broj 32/13) prema kojoj Narodna skupština, između ostalog, potvrđuje ugovore kojima se stvaraju finansijske obaveze za Republiku Srbiju. Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2016. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 103/15) odobreno je zaduživanje Republike Srbije kod Evropske investicione banke u iznosu do 150.000.000 evra za potrebe sprovođenja Apeks III/B kreditne linije. Okvirni sporazum između Republike Srbije i Evropske investicione banke (u daljem tekstu: EIB) kojim se regulišu aktivnosti EIB u Republici Srbiji, potpisan je 11. maja 2009. godine u Beogradu. Krajem 2010. godine u Beogradu je osnovana kancelarija EIB za Zapadni Balkan, što potvrđuje značaj saradnje sa ovom bankom za našu zemlju. U skladu sa Strategijom za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period od 2015. do 2020. godine i Akcionim planom za njeno sprovođenje, Vlada je definisala mere koje će nadležni državni organi i institucije preduzimati u narednom periodu u ključnim oblastima za razvoj sektora malih i srednjih preduzeća i preduzetništva (u daljem tekstu: MSPP). Stvaranje uslova za rast kreditne ponude sektoru MSPP, kao i obezbeđenje povoljnih izvora za finansiranje njihovih projekata, ogledaju se i u intenzivnoj saradnji Republike Srbije i EIB, koja u skladu sa svojom politikom odobrava korišćenje namenskih sredstva u vidu Apeks kreditnih linija. Imajući u vidu odobrene kredite po osnovu finansijskih ugovora gde je Republika Srbija bila zajmoprimac, do xxxx xx xx xxxxxx EIB odobreno nekoliko Apeks kreditnih linija u ukupnom iznosu od 650 miliona evra, i to:

RAZLOZI ZA POTVRĐIVANjE. Razlozi za potvrđivanje Finansijskog ugovora „Apeks zajam za mala Sporazuma o zajmu (Projekat inkluzivnog predškolskog obrazovanja i srednja preduzeća i druge prioritete III/Bˮ vaspitanja) između Republike Srbije i Evropske investicione Međunarodne banke za obnovu i Narodne banke Srbijerazvoj, koji je potpisan 1312. xxxx 2016maja 2017. godine u Beogradu, sadržani su u odredbi člana 5. stav 2. Zakona o javnom dugu („Službeni glasnik RS”, br. 61/05, 107/09, 78/11 i 68/15) prema kojoj Narodna skupština Republike Srbije odlučuje o zaduživanju Republike Srbije i odredbi člana 14. stav 1. Zakona o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora („Službeni glasnik RS”, broj 32/13) prema kojoj Narodna skupština, između ostalog, potvrđuje ugovore kojima se stvaraju finansijske obaveze za Republiku Srbiju. Zakonom o budžetu Republike Srbije za 20162017. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 103/1599/16) odobreno u članu 3. je predviđeno zaduživanje Republike Srbije do 50.000.000 USD kod Evropske investicione Svetske banke u iznosu do 150.000.000 evra za potrebe sprovođenja Apeks III/B kreditne linije. Okvirni sporazum između Republike Srbije finansiranje Projekta inkluzivnog predškolskog obrazovanja i Evropske investicione banke vaspitanja (u daljem tekstu: EIB) kojim se regulišu aktivnosti EIB u Republici Srbiji, potpisan je 11. maja 2009. godine u Beogradu. Krajem 2010. godine u Beogradu je osnovana kancelarija EIB za Zapadni BalkanProjekat), što potvrđuje značaj saradnje sa ovom bankom je bio pravni osnov za našu zemljupregovore o obezbeđenju zajma kod ove finansijske institucije. U skladu sa Zaključkom Vlade 05 Broj: 48-11453/2016 od 29. novembra 2016. godine, xxxxx xx utvrđena Xxxxxx za pregovore i određen pregovarački xxx Republike Srbije (predstavnici Ministarstva finansija, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva zdravlja i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja), strane su održale pregovore od 12. do 14. decembra 2016. godine u Kancelariji Svetske banke u Beogradu. Xxx prilikom je dogovoreno da iznos potrebnog zajma bude konvertovan u evre primenom kursa između američkog dolara i evra (1 USD = 0.9391876 EUR) na xxx 30. novembar 2016. xxxxxx, xx. poslednji xxx meseca koji je prethodio mesecu u kome su održani pregovori, što iznosi 47.000.000 evra. Takođe, dogovoreni su finansijski uslovi i način korišćenja zajma, plan otplate, kao i mere i aktivnosti koje nadležne institucije treba da preduzmu i sprovedu kako bi se omogućilo finansiranje i ispunili ciljevi Projekta. Ovo je xxx xxxxx u nizu zajmova, odobrenih Republici Srbiji xx xxxxxx Međunarodne banke za obnovu i razvoj kao rezultat partnerstva Svetske xxxxx xx našom zemljom i dogovorenih strateških prioriteta u okviru međusobne saradnje, namenjen ostvarivanju razvojnih ciljeva koji se u ovom slučaju odnose na unapređenje pristupa, kvaliteta i jednakosti u obezbeđenju usluga predškolskog obrazovanja i vaspitanja, posebno za decu iz osetljivih društvenih grupa (siromašna deca, deca sa posebnim potrebama i romska deca). Realizacija ovog projekta doprineće ostvarivanju ciljeva utvrđenih Strategijom za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period od 2015. obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, xxxx xx Xxxxx usvojila 25. oktobra 2012. godine („Službeni glasnik RS”, broj 107/12) i Akcionim planom za njeno sprovođenje, Vlada je definisala mere koje će nadležni državni organi koji dalje definiše prioritete, ciljeve, pravce i institucije preduzimati mehanizme razvoja sistema predškolskog obrazovanja i vaspitanja u narednom periodu smislu povećanja obuhvata, adekvatnosti, efikasnosti i kvaliteta. Navedeni prioriteti xxxx podržani kroz četiri komponente u ključnim oblastima za razvoj sektora malih i srednjih preduzeća i preduzetništva (u daljem tekstu: MSPP). Stvaranje uslova za rast kreditne ponude sektoru MSPP, kao i obezbeđenje povoljnih izvora za finansiranje njihovih projekata, ogledaju se i u intenzivnoj saradnji Republike Srbije i EIB, koja u skladu sa svojom politikom odobrava korišćenje namenskih sredstva u vidu Apeks kreditnih linija. Imajući u vidu odobrene kredite po osnovu finansijskih ugovora gde je Republika Srbija bila zajmoprimac, do xxxx xx xx xxxxxx EIB odobreno nekoliko Apeks kreditnih linija u ukupnom iznosu od 650 miliona evra, i tookviru Projekta:

RAZLOZI ZA POTVRĐIVANjE. Razlozi za potvrđivanje Finansijskog ugovora „Apeks Sporazuma o zajmu (Prvi programski zajam za mala razvojne politike u oblasti javnih rashoda i srednja preduzeća i druge prioritete III/Bˮ javnih preduzeća) između Republike Srbije i Evropske investicione Međunarodne banke za obnovu i Narodne banke Srbijerazvoj, koji je potpisan 1320. xxxx 2016januara 2017. godine u Beogradu, sadržani su u odredbi člana 5. stav 2. Zakona o javnom dugu („Službeni glasnik RS”, br. 61/05, 107/09, 78/11 i 68/15) prema kojoj Narodna skupština odlučuje o zaduživanju Republike Srbije i odredbi člana 14. stav 1. Zakona o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora („Službeni glasnik RS”, broj 32/13) prema kojoj Narodna skupština, između ostalog, potvrđuje ugovore kojima se stvaraju finansijske obaveze za Republiku Srbiju. Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2016. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 103/15) odobreno u članu 3. xxxx xx predviđeno zaduživanje kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj – Programski zajam za razvoj javnih finansija DPL-1 do 200.000.000 USD, koji je bio predmet pregovora, održanih u periodu od 17. do 25. novembra 2016. godine u Beogradu. Xxx prilikom je utvrđen konačan iznos zajma izražen u evro protivvrednosti, tako što je primenjen kurs evra prema američkom dolaru na kraju meseca (31. oktobar 2016. godine) koji je prethodio mesecu novembru kada su pregovori održani, što iznosi 182.600.000 evra. Takođe, Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 99/16) u članu 3. predviđeno je zaduživanje kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj – Prvi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća do 182.600.000 evra. Svetska banka ima na raspolaganju različite modalitete finansijske podrške strukturnim reformama i ekonomskom razvoju zemlje zajmoprimca, između ostalog, i u vidu zajmova za razvojnu politiku (Development Policy Lending – DPL). Na xxx xxxxx se zajmoprimcu obezbeđuje neposredna budžetska podrška za sprovođenje reformi usmerenih na ostvarivanje xxxxx konkretnih razvojnih rezultata, što u slučaju Republike Srbije kod Evropske investicione predstavlja finansiranje ključnih oblasti politike, sadržanih u ekonomskom programu Vlade za period 2015–2017. godine. Predloženi Prvi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća Međunarodne banke u iznosu do 150.000.000 evra za potrebe sprovođenja Apeks III/B kreditne linije. Okvirni sporazum između Republike Srbije obnovu i Evropske investicione banke razvoj (u daljem tekstu: EIBProgram) kojim je prvi zajam od dve planirane programske kreditne linije (DPL 1 i DPL 2) xxxxxx xx se regulišu pružiti podrška Vladi Republike Srbije u sprovođenju plana dugoročne fiskalne konsolidacije i transformacije državnih i javnih preduzeća u oblasti energetike i saobraćaja. Razvojni ciljevi Programa koncipirani su na sledećim stubovima održivog razvoja: Stub A: Upravljanje javnim rashodima kroz: – sprovođenje aktivnosti EIB koje za cilj imaju unapređenje kontrole i evidentiranja obaveza i docnji na strani rashoda; ovo podrazumeva sprovođenje predaktivnosti kroz podršku okviru za praćenje sprovođenja izmena i dopuna Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u Republici Srbijikomercijalnim transakcijama („Službeni glasnik RS”, potpisan br. 119/12 i 68/15), koji je 11u primeni od 31. maja 2009xxxxx 2013. godine kako bi se evidentirale transakcije između subjekata javnog sektora; – unapređeno upravljanje zapošljavanjem u Beogradujavnom sektoru i fondom zarada, pružajući podršku uvođenju sistema maksimalno dozvoljenog broja zaposlenih u institucijama kroz usvajanje Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru („Službeni glasnik RS”, br. Krajem 201068/15 i 81/16-US) i odgovarajućih podzakonskih akata, što predstavlja predaktivnost u okviru Programa; – racionalizaciju strukture zarada zaposlenih u javnom sektoru i sprovođenje predaktivnosti kroz usvajanje Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru („Službeni glasnik RS”, br. 18/16 i 108/16). Stub B: Unapređenje finansijske održivosti javnih preduzeća u energetici kroz: – podršku merama koje su od ključne važnosti za postizanje ciljeva definisanih planovima finansijske konsolidacije Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije” i Javnog preduzeća „Srbijagas” (usklađivanje cena električne energije, uključujući i prethodnu meru usklađivanja tarifa za garantovano snabdevanje, povećanja budžetskih sredstava za 2016. godinu za postojeći program namenjen energetski ugroženim domaćinstvima, kao i optimizaciju broja zaposlenih – za Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije”, odnosno definisanje mera za povećanje xxxxxxx i smanjenje troškova, primena mehanizama za jačanje discipline plaćanja, unapređivanje procene investicionog plana preduzeća i uspostavljanje komisije za reviziju – za Javno preduzeće „Srbijagas”. Stub C: Unapređenje efikasnosti javnih i državnih transportnih preduzeća kroz: – smanjenje fiskalnog opterećenja, realizacija novog okvira finansiranja i novih kriterijuma funkcionisanja i poslovnih rezultata društava za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom železnički prevoz robe i putnika, u skladu sa programima poslovanja društava: „Železnice Srbije” a.d., „Infrastruktura železnice Srbije” a.d., „Srbija Kargo” a.d. i „Srbija Voz” a.d. Na xxx xxxxx bi se pomoglo novim železničkim preduzećima da postignu zdravu finansijsku osnovu, povećaju efikasnost i unaprede standarde finansijske transparentnosti; – optimizaciju broja zaposlenih svih železničkih društava, što predstavlja predaktivnost u okviru Programa; – pružanje podrške unapređenju efikasnosti u sektoru puteva, usvajanjem srednjoročnog sporazuma o nivou usluga između Vlade i Javnog preduzeća „Putevi Srbije”, sa jasno definisanim ciljevima i srednjoročnim rezultatima u vezi sa obezbeđivanjem sredstava. U skladu sa Zaključkom Vlade 05 Broj: 48-10762/2016-1 od 17. novembra 2016. godine, xxxxx xx utvrđena Osnova za pregovore i određen pregovarački xxx Republike Srbije (predstavnici Ministarstva finansija, Ministarstva privrede, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Nacionalne službe za zapošljavanje, Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije”, Javnog preduzeća „Srbijagas”, Javnog preduzeća „Putevi Srbije” i akcionarskih društava „Železnice Srbije” a.d., „Infrastruktura železnice Srbije” a.d., „Srbija Kargo” a.d. i „Srbija Voz” a.d), dogovoreni su uslovi i način korišćenja zajma, kao i mere i aktivnosti koje je Republika Srbija, kao zajmoprimac sprovela, ili ih preduzima, kako bi se ispunili ciljevi Programa i otpočelo korišćenje sredstava zajma. Izveštaj sa pregovora prihvaćen je Zaključkom Vlade 05 Broj: 48-11449/2016- 1 od 7. decembra 2016. godine, xxxxx xx istovremeno usvojen Nacrt sporazuma o zajmu (Prvi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je potpisan 20. januara 2017. godine u Beogradu (potpisnik sporazuma u ime Vlade, kao zastupnika Republike Srbije, je osnovana kancelarija EIB xx Xxxxx Xxxxxxx, ministar finansija). Svetska xxxxx xx xxxxxxx status implementacije Programa i napredak u ispunjenju postavljenih ciljeva reformskog programa Republike Srbije, dok će Ministarstvo finansija biti nadležno za Zapadni Balkansveukupni nadzor nad sprovođenjem Programa i koordinaciju aktivnosti s drugim nadležnim ministarstvima, što potvrđuje značaj saradnje sa ovom bankom za našu zemljuinstitucijama i direktno uključenim pravnim subjektima. U skladu sa Strategijom Opštim uslovima Međunarodne banke za podršku razvoja malih obnovu i srednjih preduzećarazvoj i ocenom ispunjenih predaktivnosti i preduslova za odobrenje ovog, preduzetništva prvog po redu programskog zajma za razvojne politike, dogovoreni su sledeći finansijski uslovi: – iznos zaduženja: 182.600.000 evra; – povlačenje zajma u jednoj tranši; – period počeka: 19,5 xxxxxx; – otplata glavnice u celosti, jednokratno 15. novembra 2036. godine; – pristupna naknada: 0,25% na iznos zajma (456.500 evra), platiće se jednokratno iz sredstava zajma; – naknada za angažovanje sredstava: 0,25% godišnje na iznos zajma koji nije povučen; – kamatna xxxxx: zajmoprimac plaća kamatu polugodišnje (15. maja i konkurentnosti 15. novembra svake godine), za svaki kamatni period od 2015po Referentnoj stopi za valutu zajma (šestomesečni EURIBOR) uvećanoj za Varijabilnu maržu koja trenutno iznosi 0,91% za zajmove ove ročnosti. Predviđena je i mogućnost da zajmoprimac u svakom momentu može zatražiti konverziju kamatne stope ili xxxxx iz varijabilne u fiksnu i obrnuto, ako se proceni da je povoljnije sa aspekta upravljanja javnim dugom; – rok raspoloživosti zajma do 202031. godine i Akcionim planom za njeno sprovođenje, Vlada je definisala mere koje će nadležni državni organi i institucije preduzimati u narednom periodu u ključnim oblastima za razvoj sektora malih i srednjih preduzeća i preduzetništva (u daljem tekstu: MSPP)xxxxx 2018. Stvaranje uslova za rast kreditne ponude sektoru MSPP, kao i obezbeđenje povoljnih izvora za finansiranje njihovih projekata, ogledaju se i u intenzivnoj saradnji Republike Srbije i EIB, koja u skladu sa svojom politikom odobrava korišćenje namenskih sredstva u vidu Apeks kreditnih linija. Imajući u vidu odobrene kredite po osnovu finansijskih ugovora gde je Republika Srbija bila zajmoprimac, do xxxx xx xx xxxxxx EIB odobreno nekoliko Apeks kreditnih linija u ukupnom iznosu od 650 miliona evra, i to:godine.

RAZLOZI ZA POTVRĐIVANjE. Razlozi za potvrđivanje Finansijskog ugovora „Apeks Sporazuma o zajmu (Drugi programski zajam za mala razvojne politike u oblasti javnih rashoda i srednja preduzeća i druge prioritete III/Bˮ javnih preduzeća) između Republike Srbije i Evropske investicione Međunarodne banke za obnovu i Narodne banke Srbijerazvoj, koji je potpisan 13. xxxx 2016. godine u Beogradu, 21. xxxxx 2018. godine, sadržani su u odredbi člana 5. stav 2. Zakona o javnom dugu („Službeni glasnik RS”, br. 61/05, 107/09, 78/11 i 68/15) prema kojoj Narodna skupština odlučuje o zaduživanju Republike Srbije i odredbi člana 14. stav 1. Zakona o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora („Službeni glasnik RS”, broj 32/13) prema kojoj Narodna skupština, između ostalog, potvrđuje ugovore kojima se stvaraju finansijske obaveze za Republiku Srbiju. Zakonom o budžetu Republike Srbije za 20162018. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 103/15113/17) odobreno u članu 3.B. predviđeno je zaduživanje Republike Srbije kod Evropske investicione Svetske banke za Drugi programski zajam za razvojne politike u iznosu oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća do 150.000.000 evra za potrebe sprovođenja Apeks III/B kreditne linije. Okvirni sporazum između Republike Srbije i Evropske investicione banke 200.000.000 USD (u daljem tekstu: EIB) kojim se regulišu aktivnosti EIB u Republici SrbijiProgram DPL 2), potpisan je 11što predstavlja pravni osnov za pregovore sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, održane 1. maja 2009i 2. februara 2018. godine u Beogradu. Krajem 2010Delegacija Republike Srbije, koju su sačinjavali predstavnici Ministarstva finansija, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije”, Javnog preduzeća „Srbijagas”, „Železnice Srbije” a.d, „Infrastruktura železnice Srbije” a.d, „Srbija Kargo” a.d, „Srbija Voz” a.d, Javnog preduzeća „Putevi Srbije” i Nacionalne službe za zapošljavanje, je u pregovorima zastupala stavove sadržane u Osnovi za vođenje pregovora, utvrđenoj Zaključkom Vlade 05 Broj: 48- 846/2018 od 31. godine januara 2018. godine. Na pregovorima strane su dogovorile uslove i način korišćenja novog zajma u Beogradu iznosu od 160.600.000 evra, izraženo u evro protivvrednosti, uz primenjen kurs evra prema američkom dolaru na kraju meseca (31. januar 2018. godine) koji je osnovana kancelarija EIB prethodio mesecu februaru kada su zvanično održani pregovori, i usaglasile odredbe Sporazuma o zajmu (Drugi programski zajam za Zapadni Balkan, što potvrđuje značaj saradnje sa ovom bankom razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća) između Republike Srbije i Međunarodne banke za našu zemlju. U skladu sa Strategijom za podršku razvoja malih obnovu i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period od 2015. do 2020. godine i Akcionim planom za njeno sprovođenje, Vlada je definisala mere koje će nadležni državni organi i institucije preduzimati u narednom periodu u ključnim oblastima za razvoj sektora malih i srednjih preduzeća i preduzetništva (u daljem tekstu: MSPPSporazum o zajmu DPL 2), čije je potvrđivanje predmet ovog zakona. Sporazum o zajmu DPL 2 je koncipiran u vidu zajmova za razvojnu politiku (Development Policy Lending – DPL). Stvaranje uslova Na ovaj način, zajmom se obezbeđuje neposredna budžetska podrška za rast sprovođenje reformi usmerenih na ostvarivanje xxxxx konkretnih razvojnih rezultata. Reforma državnih preduzeća, kao centralni aspekt ekonomskog programa Vlade Srbije za period 2015-2017. godine, otpočela je potpisivanjem Sporazuma o zajmu (Prvi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća), u iznosu od 182.600.000 evra, od 20. januara 2017. godine, koji je potvrđen donošenjem Zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Prvi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj („Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori”, broj 3/17). Zajam je postao efektivan 29. maja 2017. godine i iskorišćen je u celosti. Navedeni zajam je prva od dve planirane programske kreditne ponude linije (DPL 1 i DPL 2). Program DPL 2 je nastavak podrške Vladi Republike Srbije u sprovođenju plana dugoročne fiskalne konsolidacije i transformacije državnih i javnih preduzeća u oblasti energetike i saobraćaja. Tri osnovna stuba ovog koncepta su: Stub A: Upravljanje javnim rashodima Programski razvojni cilj –unapređenje upravljanja javnim rashodima jačanjem upravljanja javnim finansijama i reformom javne uprave. Stub A obuhvata nekoliko podoblasti: Stub A.1Unapređenje upravljanja javnim rashodima poboljšanjem upravljanja javnim finansijama kroz primenu aktivnosti koje za cilj imaju unapređenje kontrole i evidentiranja obaveza i docnji. Predaktivnosti u okviru Programa DPL 2, ogledaju se kroz usvajanje Uredbe o radu, ovlašćenjima i obeležjima budžetske inspekcije, Strategije interne finansijske kontrole u javnom sektoru MSPPi povezani akcioni plan, kao i obezbeđenje povoljnih izvora izmene i dopune Pravilnika o sistemu izvršenja budžeta. Stub A.2 Reforma javne uprave Na osnovu Odluke Vlade o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, sistemu javnih službi, sistemu Autonomne pokrajine Vojvodine i sistemu lokalne samouprave za finansiranje njihovih projekata2017. godinu, ogledaju se utvrđen je maksimalni broj zaposlenih na neodređeno vreme u svakom organizacionom obliku u javnom sektoru koji je definisan Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru („Službeni glasnik RS”, br. 68/15, 85/15 i 81/16-US), što predstavlja predaktivnost u intenzivnoj saradnji okviru Programa DPL 2. Stub A.3 Mapiranje 75% radnih xxxxx u sektorima obrazovanja (prosvete), zdravlja i socijalne zaštite koja su definisana Katalogom radnih xxxxx u javnom sektoru i matricom platnih grupa, platnih razreda i koeficijenata iz Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru u cilju racionalizacije strukture plata u javnom sektoru (koji je objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije Srbije”, br. 18/16, 108/16 i EIB, koja 113/17) i donošenje podzakonskih akata u skladu sa svojom politikom xxx, predstavlja predaktivnost u okviru Programa DPL 2. Stub B: Javna preduzeća u energetskom sektoru Programski razvojni cilj – unapređenje finansijske održivosti javnih preduzeća u energetskom sektoru. Stub B.1 Dodatno povećanje cena električne energije za garantovano snabdevanje u 2017. godine odobreno od xxxxxx Xxxxxx Agencije za energetiku Republike Srbije, i kontinuirano obezbeđivanje zaštite ugroženim domaćinstvima predstavlja predaktivnost u okviru Programa DPL 2. Stub B.2 Ažuriranje Plana optimizacija broja zaposlenih u Javnom preduzeću „Elektroprivreda Srbije” za 2017. godinu predstavlja važnu meru smanjenja troškova, a xxxxx xxx i boljih finansijskih rezultata preduzeća, uključujući godišnje ciljeve, pakete kompenzacije, kategorije koje ispunjavaju uslove, kriterijume selekcije i žalbene mehanizme, što predstavlja predaktivnost u okviru Programa DPL 2. Stub B.3 Usvajanje odluka rukovodstva Javnog preduzeća „Srbijagas” kojom se definišu mehanizmi za prekid snabdevanja gasa na osnovu zaključka koji je Vlada usvojila i obavezala Javno preduzeće „Srbijagas” da dosledno sprovodi politiku naplate potraživanja, odnosno da u skladu sa poslovnim politikama, metodologijom i zakonom obustavi isporuku prirodnog gasa kupcima koji ne izmire tekuće obaveze, davanje mišljenja Ministarstva rudarstva i energetike o metodologiji ocene investicija, koje usvaja rukovodstvo Javnog preduzeća „Srbijagas” i dokumentovanje aktivnosti Komisije za reviziju Javnog preduzeća „Srbijagas”, xxx xxxx koje je zaduženo za nadzor nad sistemom interne kontrole, kao i interne i eksterne revizije, predstavlja predaktivnost u okviru Programa DPL 2. Stub C: Javna preduzeća u sektoru saobraćaja Programski razvojni cilj – unapređenje efikasnosti javnih preduzeća u sektoru saobraćaja. Stub C.1 se fokusira na unapređenje efikasnosti javnih preduzeća u oblasti saobraćaja kako bi se smanjilo njihovo fiskalno opterećenje. Implementacija plana za restrukturiranje komercijalnih dugova na način koji železničkim preduzećima omogućava finansijsku održivost i objavljivanje godišnjih finansijskih izveštaja preko uprave železničkih preduzeća, koji su pripremljeni u skladu sa međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja kao što je predviđeno Zakonom o računovodstvu, i priprema akcionog plana za modernizaciju finansijskih i računovodstvenih sistema koji će omogućiti efikasno finansijsko upravljanje preduzećem i primenu međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja, predstavlja predaktivnost u okviru Programa DPL 2. Stub C.2 Implementacija planova preko skupština odgovarajućih železničkih društava, tokom 2017. godine, odnosno sprovođenje optimizacije u skladu sa planovima optimizacije radne snage, predstavlja predaktivnost u okviru Programa DPL 2. Program DPL 2 takođe obuhvata pružanje podrške unapređenju efikasnosti u sektoru puteva, usvajanjem srednjoročnog sporazuma o nivou usluga između Vlade i Javnog preduzeća „Putevi Srbije”, kojim se definišu standardi za različite kategorije puteva, preuzimajući obavezu obezbeđivanja dogovorenih sredstava za puteve, pri čemu će Javno preduzeće „Putevi Srbije” biti odgovorno za isporuku usluga. Ministarstvo finansija je nadležno za sveukupni nadzor nad sprovođenjem Programa DPL 2 i ocenu implementacije predložene reformske agende, kao i koordinaciju aktivnosti s drugim nadležnim ministarstvima i institucijama. Pored Ministarstva finansija, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ključne institucije direktno odgovorne za implementaciju Programa obuhvataju i Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije”, Javno preduzeće „Srbijagas”, „Železnice Srbije” a.d, „Infrastruktura železnice Srbije” a.d, „Srbija Kargo” a.d, „Srbija Voz” a.d, Javno preduzeće „Putevi Srbije” i Nacionalnu službu za zapošljavanje. Kao krajnji datum raspoloživosti zajma definisan je 30. avgust 2019. godine. Do navedenog datuma sredstva zajma xxxx iskorišćena u jednoj tranši. Na pregovorima je utvrđen konačan iznos prvobitno predviđenog zajma od 200.000.000 USD, izražen u evro protivvrednosti od 160.600.000 evra, tako što je primenjen kurs evra prema američkom dolaru na kraju meseca (31. januar 2018. godine) koji je prethodio mesecu februaru kada su zvanično održani pregovori. Po okončanju pregovora, Xxxxx je Zaključkom 05 Broj: 48-1551/2018-1 od 22. februara 2018. godine, prihvatila Izveštaj sa pregovora i usvojila Nacrt sporazuma o zajmu DPL 2. Nakon što je Međunarodna banka za obnovu i razvoj sprovela svoju proceduru odobrenja xx xxxxxx Xxxxxx izvršnih direktora, Sporazum o zajmu DPL 2 je potpisan 21. xxxxx 2018. godine u Beogradu (potpisnik sporazuma u ime Xxxxx, kao zastupnika Republike Srbije, je xx Xxxxx Xxxxxxx, ministar finansija). Drugi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća, Međunarodna banka za obnovu i razvoj odobrava korišćenje namenskih Republici Srbiji u skladu sa Opštim uslovima za finansiranje od 14. jula 2017. godine i na način koji xx xxxxxx usaglasile tokom pregovora: - direktno zaduženje Republike Srbije: 160.600.000 evra; - polugodišnja otplata zajma: 15. maja i 15. novembra svake godine; - rok dospeća: 20 xxxxxx xx uključenim periodom počeka od 9 xxxxxx, tako da je period otplate glavnice zajma 11 xxxxxx, uz otlatu glavnice u jednakim ratama, od kojih prva dospeva 15. maja 2027. godine, a poslednja 15. novembar 2037. godine; - pristupna naknada: 0,25% na ukupnu glavnicu (401.500 evra) i plaća se iz sredstava zajma jednokratno; - naknada na nepovučena sredstva u vidu Apeks kreditnih linija. Imajući u vidu odobrene kredite po osnovu finansijskih ugovora gde je Republika Srbija bila zajmoprimaciznosi 0,25% na godišnjem nivou, do ali xxxx xx xx xxxxxx EIB odobreno nekoliko Apeks kreditnih linija planirano da se zajam povuče u ukupnom iznosu od 650 miliona evrajednoj tranši, i to:neposredno posle datuma efektivnosti zajma, ovi troškovi će postojati samo u prvoj godini korišćenja zajma; - kamatna xxxxx: šestomesečni EURIBOR + varijabilna xxxxx xxxx trenutno iznosi 0,76% za zajmove ove ročnosti u evro valuti, uz mogućnost različitih vrsta konverzije, ako se proceni da je povoljnije sa stanovišta upravljanja javnim dugom; - rok raspoloživosti zajma: 30. avgust 2019. godine.

RAZLOZI ZA POTVRĐIVANjE. Razlozi za potvrđivanje Finansijskog ugovora „Apeks zajam Sporazuma o zajmu (Zajam za mala i srednja preduzeća i druge prioritete III/Bˮ razvojne politike u oblasti upravljanja rizicima od elementarnih nepogoda sa opcijom odloženog povlačenja sredstava) između Republike Srbije i Evropske investicione Međunarodne banke za obnovu i Narodne banke Srbijerazvoj, koji je potpisan 1312. xxxx 2016maja 2017. godine u Beogradu, sadržani su u odredbi člana 5. stav 2. Zakona o javnom dugu („Službeni glasnik RS”, br. 61/05, 107/09, 78/11 i 68/15) ), prema kojoj Narodna skupština odlučuje o zaduživanju Republike Srbije putem uzimanja dugoročnih kredita i odredbi člana 14. stav 1. Zakona o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora („Službeni glasnik RS”, broj 32/13) ), prema kojoj Narodna skupština, između ostalog, potvrđuje ugovore kojima se stvaraju finansijske obaveze za Republiku Srbiju. Zakonom o budžetu Republike Srbije za 20162017. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 103/15) odobreno 99/16), u članu 3. predviđeno je zaduživanje Republike Srbije kod Evropske investicione Međunarodne banke za obnovu i razvoj za obezbeđenje zajma u iznosu slučaju elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa (Stand-by) do 150.000.000 evra 70.000.000 USD, koji je bio predmet pregovora, održanih 13. xxxxx 2017. godine u Beogradu. Xxx prilikom je utvrđen konačan iznos zajma izražen u evro protivvrednosti od 66.100.000 evra. U skladu sa politikom Vlade da umanji rizike i posledice elementarnih i drugih nepogoda na području Republike Srbije, Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj je upućen zahtev za obezbeđenje navedenog zajma, čija bi se sredstva koristila odloženo za hitne potrebe sprovođenja Apeks III/B kreditne linijeu slučaju elementarnih i drugih nepogoda. Okvirni sporazum između Republike Srbije i Evropske investicione banke Predloženi zajam je xxx xxxxx u nizu zajmova za razvojne politike (Development Policy Lending) (u daljem tekstu: EIB) kojim DPL zajam), koje Svetska banka odobrava za sprovođenje reformi i mera Vlade za ostvarivanje konkretnih razvojnih rezultata. Ovakvim stand-by aranžmanom će se regulišu aktivnosti EIB omogućiti hitno reagovanje u Republici Srbijivanrednim situacijama i obezbediti da se ograničena budžetska sredstva iz tekućih razvojnih programa ne preusmeravaju za ove namene. Predloženi DPL zajam je u potpunosti u skladu sa Okvirom za partnerstvo sa Republikom Srbijom za period 2016-2020. xxxxxx, potpisan je 11. maja 2009xxxx xx predstavljen u maju 2015. godine u Beogradupred Odborom izvršnih direktora banke, i doprineće temama o klimatskim promenama i upravljanju rizicima od nepogoda, koje se međusobno prožimaju. Krajem 2010Naše područje je izloženo raznim oblicima prirodnih nepogoda od kojih su najizraženiji poplave, klizišta, suše i zemljotresi. Tokom poslednjih 15 xxxxxx, Srbija je najčešće bila pogođena poplavama i pojavom klizišta. Poplave iz maja 2014. godine uzrokovale su značajnu štetu i procenjene gubitke u Beogradu iznosu od 1,7 milijardi evra. Sa sve većom koncentracijom stanovništva i imovine u urbanim sredinama i izraženim klimatskim promenama, predviđa se da će se ekonomski troškovi nepovoljnih prirodnih događaja u Srbiji povećavati u budućnosti. Trenutni nedostatak fiskalnog prostora da se izdvoje značajni iznosi budžetskih resursa za nepredviđene situacije, uslovio je osnovana kancelarija EIB potrebu za Zapadni Balkanovakvom vrstom zajma. Iako je Xxxxx uspostavila budžetske rezerve za nepredviđene situacije i nekoliko drugih mehanizama, što potvrđuje značaj saradnje sadašnji fond za elementarne nepogode nije dovoljan da pokrije ni tekuće troškove. Pretežno oslanjanje na ex post mehanizme, poput realokacije budžeta ili na međunarodnu donatorsku pomoć za reagovanje u hitnim situacijama, ne može biti prihvaćeno xxx xxxxx praksa i xxxxx xx finansijska podrška Međunarodne banke za obnovu i razvoj od velikog značaja. Operativni cilj DPL zajma u oblasti upravljanja rizicima od elementarnih nepogoda sa ovom bankom za našu zemlju. U skladu sa Strategijom za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period od 2015. do 2020. godine i Akcionim planom za njeno sprovođenje, Vlada je definisala mere koje će nadležni državni organi i institucije preduzimati u narednom periodu u ključnim oblastima za razvoj sektora malih i srednjih preduzeća i preduzetništva opcijom odloženog povlačenja sredstava (Catastrophe Deffered Drawdown Option - CAT DDO) (u daljem tekstu: MSPP)CAT DDO zajam) je da pruži podršku Vladi u jačanju institucionalnog i pravnog okvira, radi otklanjanja fizičkih posledica i ublažavanja negativnih uticaja na fiskalnu stabilnost i ekonomski rast. Stvaranje uslova Predviđeno je da ovaj cilj bude dostignut u okviru tri ključna stuba: Stub A: Jačanje pravnog i institucionalnog okvira zajmoprimca za rast kreditne ponude sektoru MSPPobnovu nakon elementarnih nepogoda i upravljanje rizikom od elementarnih nepogoda i klimatskih rizika. Stub B: Jačanje tehničkih kapaciteta zajmoprimca za planiranje i implementaciju aktivnosti upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda i klimatskih rizika. Stub V: Smanjenje fiskalnih uticaja i jačanje finansijskih kapaciteta zajmoprimca, kako bi se odgovorilo na negativan uticaj elementarnih nepogoda, posebno onih koje su sve izraženije usled klimatskih promena. Reforme u okviru stuba A, odnose se na unapređenje pravnog osnova i operativnih kapaciteta novih službi Vlade koje se bave izradom politika u vezi sa elementarnim nepogodama i sprovođenjem mera pre i nakon nepogoda, i prema zahtevu Banke obuhvataju prethodne aktivnosti koje zajmoprimac treba da sprovede: - objavljivanje Uredbe o osnivanju Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima i donošenje Zakona o obnovi nakon elementarne i druge nepogode, kako bi se Kancelarija operacionalizovala i dobila nadležnost za pružanje podrške u obnovi, sprovođenju nabavki roba i usluga, koordinaciji rada drugih republičkih, pokrajinskih i lokalnih institucija uključenih u obnovu i organizovala procenu oštećenja i potreba u takvim situacijama. Ova aktivnost je ispunjena Uredbom 05 br. 110-12429/2015 („Službeni glasnik RS”, broj 95/15 od 19. novembra 2015. godine) i objavljenim zakonom u „Službenom glasniku RS”, broj 112/15 od 30. decembra 2015. godine. Stub B, kao prethodnu aktivnost, obuhvata usvajanje Akcionog plana za sprovođenje Nacionalnog programa upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda, kojim se definišu aktivnosti za sprovođenje u okviru donetog nacionalnog programa, što je takođe ispunjeno. Stub V predviđa ispunjenje aktivnosti Vlade da usvoji Program za finansiranje rizika od nepogoda, koji će usmeravati implementaciju mera finansijske zaštite kako bi se (a) održala fiskalna stabilnost na nacionalnom nivou da se dugoročno podrže potrebe koje se odnose na obnovu i rekonstrukciju; (b) razvili održivi mehanizmi finansiranja rizika od nepogoda na lokalnom nivou i (v) smanjio uticaj nepogoda na najsiromašnije i najugroženije stanovništvo. Finansijske karakteristike, uslovi za povlačenje CAT DDO zajma i njegovo obnavljanje, definisani su u pregovorima delegacije Republike Srbije (predstavnici Ministarstva finansija, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima) sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, održanim u Kancelariji Svetske banke u Beogradu 13. xxxxx 2017. godine, u skladu sa Osnovom za pregovore, utvrđenom Zaključkom Vlade 05 Broj: 48-1592/2017-1 od 3. xxxxx 2017. godine. Putem audio i video komunikacije sa Direkcijom Banke u Vašingtonu, SAD, dogovoreni su uslovi i način korišćenja zajma, kao i obezbeđenje povoljnih izvora mere i aktivnosti koje su sprovedene ili se preduzimaju i usaglašene odredbe odgovarajućeg sporazuma, kako bi Xxxxx izvršnih direktora banke odobrio Republici Srbiji ovaj zajam. Zaključkom Vlade 05 Broj: 48-2925/2017 od 30. xxxxx 2017. godine prihvaćen je Izveštaj sa pregovora i usvojen Nacrt sporazuma o zajmu (Zajam za finansiranje njihovih projekatarazvojne politike u oblasti upravljanja rizicima od elementarnih nepogoda sa opcijom odloženog povlačenja sredstava) (u daljem tekstu: Sporazum o zajmu), ogledaju se nakon xxxx xx Međunarodna banka za obnovu i razvoj sprovela svoju proceduru odobrenja xx xxxxxx Xxxxxx izvršnih direktora. Sporazum o zajmu je potpisan 12. maja 2017. godine u intenzivnoj saradnji Beogradu (potpisnik sporazuma u ime Vlade, kao zastupnika Republike Srbije Srbije, je xx Xxxxx Xxxxxxx, ministar finansija). Svetska xxxxx xx, tokom perioda raspoloživosti zajma, ocenjivati adekvatnost okvira makroekonomske politike zajmoprimca i EIBsprovođenje programskih aktivnosti. Dogovoreno je da napredak u ostvarivanju operativnih ciljeva, koja prate Ministarstvo finansija, nadležno za sveukupnu koordinaciju i odlučivanje, i Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, kroz ostvarene pokazatelje rezultata. Sredstva iz CAT DDO zajma mogu biti povučena nakon što Xxxxx proglasi elementarnu ili drugu nepogodu u skladu sa svojom politikom odobrava korišćenje namenskih Zakonom o obnovi nakon elementarne i druge nepogode („Službeni glasnik RS”, broj 112/15). Dogovorene finansijske karakteristike ovog zajma su slične uslovima dostupnim za odloženo povlačenje kod DPL zajmova, uz izuzetak revolving funkcije kojom se omogućava da povučeni iznosi zajma, otplaćeni pre isteka perioda raspoloživosti zajma, budu dostupni za kasnija povlačenja. Period za povlačenje sredstava zajma, u ovom aranžmanu je tri godine, tačnije do 31. oktobra 2020. godine, i može biti produžen uzastopno xxx četiri puta, tako da će sredstva u vidu Apeks kreditnih linijabiti na raspolaganju 15 xxxxxx. Imajući u vidu odobrene kredite po osnovu finansijskih ugovora gde je Republika Srbija bila zajmoprimac, U skladu sa Opštim uslovima Međunarodne banke za obnovu i razvoj i ocenom do xxxx preduzetih reformskih mera Vlade i ispunjenih predaktivnosti za odobrenje ovakve vrste zajma, Sporazumom o zajmu definisani su sledeći finansijski uslovi: - iznos zaduženja Republike Srbije, kao zajmoprimca: 66.100.000 evra; primenom kursa evra prema američkom dolaru poslednjeg xxxx u mesecu (28. februar 2017. godine) koji je prethodio mesecu martu kada su pregovori održani; - povlačenje zajma u jedinstvenoj tranši iz koje će zajmoprimac moći po potrebi da povlači sredstva, kada Vlada proglasi vanrednu situaciju na teritoriji Republike Srbije zbog elementarne ili druge nepogode; - rok dospeća: 20 xxxxxx xx xx uključenim periodom počeka od 10 xxxxxx, tako da je period otplate glavnice zajma 10 xxxxxx. Predviđena je mogućnost da zajmoprimac prilikom podnošenja zahteva za povlačenje sredstava može zatražiti i drugačije uslove otplate od onih definisanih u pregovorima, nakon čega bi postojeći plan otplate bio proporcionalno usaglašen; - otplata glavnice: vrši se u 20 jednakih polugodišnjih rata, od kojih prva dospeva 1. xxxx 2027. godine, a poslednja 1. decembra 2036. godine; - rok raspoloživosti zajma: do 31. oktobra 2020. godine, uz mogućnost da se on produži za xxx tri godine i to četiri puta uzastopno; - pristupna naknada: 0,50% na ukupan iznos zajma (330.500 evra), platiće se jednokratno iz sredstava zajma; - plaćanje provizije na nepovučena sredstva, zbog specifičnosti zajma nije predviđeno; - naknada za produžetak perioda korišćenja zajma: za svaki produžetak zajmoprimac plaća naknadu po stopi od 0,25% na iznos zajma xxxx xxxxxx EIB odobreno nekoliko Apeks kreditnih linija raspoloživ za povlačenje nakon navedenog produžetka; - kamatna xxxxx: zajmoprimac plaća kamatu polugodišnje (1. xxxx i 1. decembra svake godine), za svaki kamatni period po Referentnoj stopi za valutu zajma (šestomesečni EURIBOR) uvećanoj za varijabilnu maržu, koja trenutno iznosi 0,95% za zajmove ove ročnosti. Predviđena je i mogućnost da zajmoprimac u ukupnom iznosu od 650 miliona evrasvakom momentu može zatražiti konverziju kamatne stope ili xxxxx iz varijabilne u fiksnu i obrnuto, i to:ako se proceni da je povoljnije sa aspekta upravljanja javnim dugom.