Институционални аранжмани Примери клазула

Институционални аранжмани. Примена, праћење и евалуација
Sample 1Sample 2
Law Insider
+
Microsoft® Word Add-in

Get the Official Word Add-in

Open in AppSource
Add to Word Now
Институционални аранжмани. 1. Зајмопримац ће у оквиру РГЗ-а формирати и одржавати ЈИП током читаве имплементације Пројекта, са неопходним ресурсима и кадровима за спровођење Пројекта, а у саставу и са пројектним задатком који је прихватљив за Банку (који обухвата руководиоца, стручњака за набавку, стручњака за управљање финансијама, стручњака за праћење и оцењивање, стручњака за обуку, стручњака за процену вредности, стручњака за заштитне мере и рачуновођу). 2. Зајмопримац ће спроводити Пројекат у складу са Оперативним приручником. 3. Зајмопримац неће мењати или брисати било коју одредбу Оперативног приручника без претходног писаног одобрења Банке. У случају неусклађености одредби Оперативног приручника и овог Споразума, одредбе овог Споразума имају већу правну снагу. 4. Зајмопримац ће формирати и одржавати Пројектни савет током читаве имплементације Пројекта, а у саставу, са пројектним задатком и ресурсима који су прихватљиви за Банку. Пројектни савет је надлежан за доношење свих значајних одлука у вези са политикама које се односе на имплементацију Пројекта, за генерални надзор над Пројектом, као и за усвајање годишњих планова рада, планова обуке и извештаја. Пројектним саветом председава Координатор из МГСИ, а чланство Пројектног савета обухвата представнике следећих институција Зајмопримца: Министарства државне управе и локалне самоуправе, Министарства финансија, Министарства правде, Министарства привреде, Агенције за привредне регистре, Пореске управе, Завода за статистику и Директора РГЗ-а Зајмопримца. Руководилац ЈИП има улогу секретара Пројектног савета. 5. Зајмопримац ће формирати и одржавати Управни одбор током читаве имплементације Пројекта, а у саставу, са пројектним задатком и ресурсима који су прихватљиви за Банку. Чланови управног одбора ће бити Директор РГЗ-а, директори релевантних сектора и одељења чије су организационе јединице у директној вези са активностима на Пројекту и одабрани стручњаци из других институција Зајмопримца. Управни одбор ће бити надлежан за надзор над редовном имплементацијом активности на Пројекту и доставља извештаје Пројектном савету квартално или по захтеву Пројектног савета у складу са критеријумима дефинисаним Оперативним приручником. 6. Зајмопримац ће обезбедити да ЈИП набави оперативан рачуноводствени софтвер за рачуноводство и финансијско извештавање на Пројекту, који је прихватљив за Банку, најкасније у року од деведесет (90) дана након оперативности Пројекта.
Sample 1
Институционални аранжмани. 1. Зајмопримац ће пренети свакодневну имплементацију и управљање Пројектом Министарству здравља Зајмопримца, кроз Јединицу за координацију Пројекта (ЈКП). 2. Зајмопримац ће, током спровођења Пројекта, а преко Министарства здравља Зајмопримца, одржавати ЈКП у складу са пројектним задатком, кадровима и ресурсима прихватљивим за Банку. 3. ЈКП ће бити задужена за организовање кварталних састанака за преглед Пројекта које ће сазивати Министарство здравља, уз присуство релевантних службеника Министарства здравља, Института за јавно здравље, регионалних завода за јавно здравље, Републичког фонда за здравствено осигурање и других релевантних интересних страна. 4. Зајмопримац ће, преко Министарства здравља, обезбедити да Републички фонд за здравствено осигурање пружа помоћ у имплементацији Пројекта кроз спровођење техничких активности у оквиру Дела 1 и 2(а) Пројекта. 5. Зајмопримац ће, преко Министарства здравља, осигурати да Агенција за акредитацију здравствених установа Србије помогне у имплементацији Пројекта кроз спровођење техничких активности из Дела 2(б) и Дела 3(а) Пројекта. 6. Зајмопримац ће, преко Министарства здравља, осигурати да Институт за јавно здравље пружи техничку подршку Министарству здравља у спровођењу активности из Дела 1, 2(а) и 3 Пројекта. 7. Зајмопримац ће, преко Министарства здравља, осигурати да регионални заводи за јавно здравље пруже помоћ у имплементацији Пројекта у одговарајућим областима или регионима кроз спровођење техничких активности из Дела 1, Дела 2(б) и Дела 3 Пројекта.
Sample 1
Институционални аранжмани. 1. Зајмопримац ће, преко Канцеларије за помоћ и обнову поплављених подручја, бити одговоран за праћење реализације пројекта, укључујући, између осталог, и (i) вршење периодичног праћења и евалуације реализације пројекта, укључујући пројектно извештавање у складу са критеријумима дефинисаним у Пројектном оперативном приручнику МПЗЖС и Оперативном приручнику Носиоца пројекта; (ii) координацију активности између Носиоца пројекта, УАП, ДВ и других институција Зајмопримца, по потреби;
Sample 1
Институционални аранжмани. 1. Не ограничавајући се одредбама члана V Општих услова и осим уколико се Банка другачије не сагласи, Зајмопримац ће: (a) Током читавог периода спровођења Пројекта, у оквиру МГСИ задржати ЈУП са структуром, ресурсима, пројектним задатком и функцијама прихватљивим за Банку. ЈУП ће бити одговорна за повлачење средстава, праћење и евалуацију и усклађеност заштитних мера у оквиру Пројекта.
Sample 1
Институционални аранжмани. 1. Не ограничавајући се одредбама члана V Општих услова, и осим ако се Банка накнадно не сагласи са другачијим решењем, Зајмопримац ће током спровођења Пројекта,у са ставу, са ресурсима и пројектним задацима и функцијама прихватљивим за Банку током имплементације Пројекта, обезбедити постојање:
Sample 1
Институционални аранжмани. 1. Зајмопримац ће обезбедити Органу надлежном за имплементацију пројекта неопходне ресурсе за извођење Пројекта, као и састав и опис задатака, прихватљиве за Банку. 2. Зајмопримац ће наложити Органу надлежном за имплементацију пројекта да одржава Тим за имплементацију пројекта током читаве реализације Пројекта уз ресурсе и одговорности који су прихватљиви за Банку, укључујући набавке и финансијско управљање, са адекватним бројем компетентних запослених. 3. Зајмопримац ће настојати да Орган надлежан за имплементацију пројекта реализује Пројекат у складу с Оперативним приручником Xxxxxxxx и постараће се да Орган надлежан за имплементацију пројекта не мења или пренебрегава било које одредбе без претходног писменог одобрења Банке. У случају било каквог неслагања у условима између Оперативног приручника Пројекта и Споразума, меродаван је Споразум.
Sample 1
Институционални аранжмани. 1. Извршилац Пројекта ће бити одговоран за целокупно спровођење Пројекта, под усмеравањем и надзором Управног одбора. Извршилац Пројекта ће бити одговоран за свакодневно управљање Пројектом, укључујући набавку, финансијско управљање, надгледање и вредновање Пројекта, извештавање, као и управљање еколошким и социјалним питањима у оквиру Пројекта. 2. Зајмопримац ће, у сваком тренутку за време трајања Пројекта, имати, адекватно финансирати и постарати се да Извршилац Пројекта има, стручни кадар, укључујући стручњаке за набавку и финансијско управљање и експерта за заштиту животне средине, у адекватном броју и са пројектним задатком који Банка сматра задовољавајућим. 3. У циљу лакшег спровођења Пројекта и испуњења намене Xxxxx, Зајмопримац ће извршити неопходне радње како би омогућио да средства Xxxxx буду на располагању Извршиоцу Пројекта. 4. Зајмопримац ће обезбедити и постараће се да: (i) Извршилац Пројекта обезбеди, да се Пројекат спроведе у складу са Финансијским приручником; и (ii) пре спровођења било које активности финансиране средствима Зајма, иновира Финансијски приручник у сврху овог Зајма и на начин који Банка сматра задовољавајућим.
Sample 1

Related to Институционални аранжмани

  • Услови За Учешће У Поступку Јавне Набавке Из Чл 75 И 76 Закона И Упутство Како Се Доказује Испуњеност Тих Услова 4. Упутство понуђачима како да сачине понуду

  • Подкритеријум 1. Цијена учешће 95,00 %

  • ЈЕДНАК ТРЕТМАН (1) Држављани државе уговорнице не подлежу у другој држави уговорници опорезивању или захтеву у вези с опорезивањем које је друкчије или теже од опорезивања и захтева у вези с опорезивањем, посебно у односу на резидентност, којима држављани те друге државе у истим условима, подлежу или могу подлећи. Ова одредба се, независно од одредаба члана 1. овог уговора, примењује и на лица која нису резиденти једне или обе државе уговорнице. (2) Опорезивање сталне пословне јединице коју предузеће државе уговорнице има у другој држави уговорници не може бити неповољније у тој другој држави од опорезивања предузећа те друге државе која обављају исте делатности. Ова одредба не може се тумачити тако да обавезује државу уговорницу да резидентима друге државе уговорнице одобрава лична ослобађања, олакшице и умањења за сврхе опорезивања због личног статуса или породичних обавеза које одобрава својим резидентима. (3) Камата, ауторске накнаде и друге исплате које предузеће државе уговорнице плаћа резиденту друге државе уговорнице, при утврђивању опорезиве добити тог предузећа, одбијају се под истим условима као да су плаћене резиденту првопоменуте државе, осим када се примењују одредбе члана 9. став (1), члана 11. став (7) или члана 12. став (6) овог уговора. Такође, дугови предузећа државе уговорнице резиденту друге државе уговорнице, при утврђивању опорезиве имовине тог предузећа, одбијају се под истим условима као да су били уговорени с резидентом првопоменуте државе. (4) Предузећа државе уговорнице чију имовину потпуно или делимично поседују или контролишу, посредно или непосредно, један или више резидената друге државе уговорнице, у првопоменутој држави уговорници не подлежу опорезивању или обавези у вези с опорезивањем, које је друкчије или теже од опорезивања и обавеза у вези с опорезивањем коме друга слична предузећа првопоменуте државе подлежу или могу подлећи. (5) Одредбе овог члана примењују се на порезе наведене у члану 2. овог уговора.

  • КАМАТА (1) Камата која настаје у држави уговорници а исплаћује се резиденту друге државе уговорнице, може се опорезивати у тој другој држави. (2) Камата се може опорезивати и у држави уговорници у којој настаје, у складу са законима те државе, али ако је стварни власник камате резидент друге државе уговорнице, разрезан порез не може бити већи од 10 одсто бруто износа камате. (3) Изузетно од одредаба става (2) овог члана, камата која настаје у држави уговорници а исплаћује се резиденту друге државе уговорнице опорезује се само у тој другој држави ако је прималац стварни власник камате и ако камату оствари: 1. влада друге државе уговорнице или њене политичке јединице или јединице локалне самоуправе; 2. централна или народна банка друге државе уговорнице; 3. финансијска институција коју контролише или претежно поседује влада друге државе уговорнице или њене политичке јединице или јединице локалне самоуправе. (4) Израз „камата”, у овом члану, означава доходак од потраживања дуга сваке врсте, независно од тога да ли су обезбеђена залогом и да ли се на основу њих стиче право на учешће у добити дужника, а нарочито доходак од државних хартија од вредности и доходак од обвезница или записа, укључујући премије и награде на такве хартије од вредности, обвезнице или записе. Затезна камата не сматра се каматом за сврхе овог члана. (5) Одредбе ст. (1), (2) и (3) овог члана не примењују се ако стварни власник камате, резидент државе уговорнице, обавља пословање у другој држави уговорници у којој камата настаје, преко сталне пословне јединице која се налази у тој држави или ако обавља у тој другој држави самосталне личне делатности из сталне базе која се налази у тој држави, а потраживање дуга на које се плаћа камата је стварно повезано с том сталном пословном јединицом или сталном базом. У том случају се примењују, према потреби, одредбе члана 7. или члана 14. овог уговора. (6) Сматра се да камата настаје у држави уговорници када је исплатилац камате резидент те државе. Када лице које плаћа камату, без обзира на то да ли је резидент државе уговорнице, има у тој држави уговорници сталну пословну јединицу или сталну базу у вези са којом је повезан дуг на који се плаћа камата, а ту камату сноси та стална пословна јединица или стална база, сматра се да камата настаје у држави у којој се налази стална пословна јединица или стална база. (7) Ако износ камате, због посебног односа између платиоца камате и стварног власника или између њих и трећег лица, имајући у виду потраживање дуга за које се она плаћа, прелази износ који би био уговорен између платиоца камате и стварног власника, одредбе овог члана примењују се само на износ који би био уговорен да таквог односа нема. У том случају вишак плаћеног износа опорезује се сагласно законима сваке државе уговорнице, имајући у виду остале одредбе овог уговора.

  • Захтеви у погледу гарантног рока Гарантни рок за квалитет изведених радова дефинисан је у Обрасцу понуде, за сваку партију посебно.

  • ПОШТОВАЊЕ ОБАВЕЗА КОЈЕ ПРОИЗИЛАЗЕ ИЗ ВАЖЕЋИХ ПРОПИСА Понуђач је дужан да у оквиру своје понуде достави изјаву дату под кривичном и материјалном одговорношћу да је поштовао све обавезе које произилазе из важећих прописа о заштити на раду, запошљавању и условима рада, заштити животне средине, и да нема забрану обављања делатности која је на снази у време подношења понуде. (Образац изјаве који се налази у прилогу конкурсне документације).

  • ГАРАНТНИ РОК Гарантни рок на пружене услуге је ________месеци, од дана сачињавања и потписивања Записника о пруженим услугама (без примедби), из члана 17. овог Уговора. За све уочене недостатке - скривене мане, које нису биле уочене у моменту квалитативног и квантитативног пријема Услуге већ су се испољиле током употребе у гарантном року, Корисник услуге ће рекламацију о недостацима доставити Пружаоцу услуге писаним путем одмах а најкасније у року од 2 (два) дана по утврђивању недостатка. Пружалац услуге се обавезује да најкасније у року од 5 (пет) дана од дана пријема рекламације отклони утврђене недостатке о свом трошку.

  • НАЧИН И РОК ЗА ПОДНОШЕЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ЗАШТИТУ ПРАВА ПОНУЂАЧА Захтев за заштиту права може да поднесе понуђач, односно заинтересовано лице, који има интерес за доделу уговора у конкретном поступку јавне набавке и који је претрпео или би могао да претрпи штету због поступања наручиоца противно одредбама овог закона. Захтев за заштиту права подноси се наручиоцу, а копија се истовремено доставља Републичкој комисији. Захтев за заштиту права може се поднети у току целог поступка јавне набавке, против сваке радње наручиоца. Захтев за заштиту права којим се оспорава врста поступка, садржина позива за подношење понуда или конкурсне документације сматраће се благовременим ако је примљен од стране наручиоца најкасније седам дана пре истека рока за подношење понуда, без обзира на начин достављања и уколико је подносилац захтева у складу са чланом 63. став 2. закона указао наручиоцу на евентуалне недостатке и неправилности, а наручилац исте није отклонио. Захтев за заштиту права којим се оспоравају радње које наручилац предузме пре истека рока за подношење понуда, а након истека рока из става 3. овог члана, сматраће се благовременим уколико је поднет најкасније до истека рока за подношење понуда. После доношења одлуке о додели уговора и одлуке о обустави поступка, рок за подношење захтева за заштиту права је десет дана од дана објављивања одлуке на Порталу јавних набавки. Захтевом за заштиту права не могу се оспоравати радње наручиоца предузете у поступку јавне набавке ако су подносиоцу захтева били или могли бити познати разлози за његово подношење пре истека рока за подношење захтева из ст. 3. и 4. овог члана, а подносилац захтева га није поднео пре истека тог рока. Ако је у истом поступку јавне набавке поново поднет захтев за заштиту права од стране истог подносиоца захтева, у том захтеву се не могу оспоравати радње наручиоца за које је подносилац захтева знао или могао знати приликом подношења претходног захтева. Захтев за заштиту права не задржава даље активности наручиоца у поступку јавне набавке у складу са одредбама члана 150. закона. Наручилац објављује обавештење о поднетом захтеву за заштиту права на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници најкасније у року од два дана од дана пријема захтева за заштиту права, које садржи податке из Прилога 3Љ. Захтев за заштиту права обавезно мора да садржи: 1) назив и адресу подносиоца захтева и лице за контакт; 2) назив и адресу наручиоца; 3) податке о јавној набавци која је предмет захтева, односно о одлуци наручиоца; 4) повреде прописа којима се уређује поступак јавне набавке; 5) чињенице и доказе којима се повреде доказују; 6) потврду о уплати таксе из члана 156. овог закона; 7) потпис подносиоца. Подносилац захтева за заштиту права је дужан да на одређени рачун буџета Републике Србије уплати таксу од 120.000 динара.

  • УГОВОРНА КАЗНА У случају да Пружалац услуге, својом кривицом, не изврши/ не пружи о року уговорене Услуге, Пружалац услуге је дужан да плати Кориснику услуге уговорне пенале, у износу од 0,2% од цене из члана 2. став 1. овог Уговора за сваки започети дан кашњења, у максималном износу од 10% од цене из члана 2. став 1. овог Уговора без пореза на додату вредност. Плаћање пенала у складу са претходним ставом доспева у року од 10 (десет) дана од дана издавања рачуна од стране Корисника услуге за уговорне пенале. Уколико Корисник услуге услед кашњења из става 1. овог члана, претрпи штету која је већа од износа тих пенала, има право на накнаду разлике између претрпљене штете у целости и исплаћених пенала.

  • Подношење захтева за заштиту права Захтев за заштиту права може да поднесе понуђач, подносилац пријаве, кандидат, односно заинтересовано лице, који има интерес за доделу уговора, односно оквирног споразума у конкретном поступку јавне набавке и који је претрпело или би могао да претрпи штету због поступања наручиоца противно одредбама овог закона. Захтев за заштиту права подноси се наручиоцу, а копија се истовремено доставља Републичкој комисији. Захтев за заштиту права којим се оспорава врста поступка, садржина позива за подношење понуда или конкурсне документације сматраће се благовременим ако је примљен од стране наручиоца најкасније седам дана пре истека рока за подношење понуда, а у поступку јавне набавке мале вредности и квалификационом поступку ако је примљен од стране наручиоца три дана пре истека рока за подношење понуда, без обзира на начин достављања и уколико је подносилац захтева у складу са чланом 63. став 2. Закона указао наручиоцу на евентуалне недостатке и неправилности, а наручилац исте није отклонио. Захтев за заштиту права којим се оспоравају радње које наручилац предузме пре истека рока за подношење понуда, а након протека претходно наведених рокова (члан 149. став 3 Закона), сматраће се благовременим уколико је поднет најкасније до истека рока за подношење понуда. После доношења одлуке о додели уговора, одлуке о закључењу оквирног споразума, одлуке о признавању квалификације и одлуке о обустави поступка, рок за подношење захтева за заштиту права је десет дана од дана објављивања одлуке на Порталу јавних набавки, а пет дана у поступку јавне набавке мале вредности и доношења одлуке о додели уговора на основу оквирног споразума у складу са чланом 40 а Закона. Захтевом за заштиту права не могу се оспоравати радње наручиоца предузете у поступку јавне набавке ако су подносиоцу захтева били или могли бити познати разлози за његово подношење пре истека рокова за подношење захтева за заштиту права (из става3. и 4. члан 149. Закона)претходно наведених, а подносилац захтева га није поднео пре истека тих рокова. Ако је у истом поступку јавне набавке поново поднет захтев за заштиту права од стране истог подносиоца захтева, у том захтеву се не могу оспоравати радње наручиоца за које је подносилац захтева знао или могао знати приликом подношења претходног захтева. Захтев за заштиту права не задржава даље активности наручиоца у поступку јавне набавке у складу са одредбама члана 150. Закона. Наручилац објављује обавештење о поднетом захтеву за заштиту права на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници најкасније у року од два дана од дана пријема захтева за заштиту права, које садржи податке из Прилога 3Љ. Захтев за заштиту права садржи елементе предвиђене чланом 151 став 1 Закона. Ако поднети захтев за заштиту права не садржи све обавезне елементе из члана 151. став 1. Закона, наручилац ће такав захтев одбацити закључком. Против овог закључка подносилац захтева може у року од три дана од дана пријема закључка поднети жалбу Републичкој комисији, док копију жалбе истовремено доставља наручиоцу. Приликом подношења захтева за заштиту права понуђач је дужан да изврши уплату прописане таксе и као доказ, у смислу члана 151. став 1. тачка 6) Закона достави један од следећих докумената: 1. Потврду која садржи следеће елементе: да буде издата од стране банке и да садржи печат банке, да представља доказ о извршеној уплати таксе, што значи да потврда мора да садржи податак да је налог за уплату таксе, односно налог за пренос средстава реализован, као и датум извршења налога, износ таксе из члана 156. Закона чија се уплата врши, број рачуна: 840-30678845-06, шифру плаћања: 153 или 253, позив на број: подаци о броју или ознаци јавне набавке поводом које се подноси захтев за заштиту права (XX 7/2019), сврха: такса за ЗЗП; назив наручиоца; број или ознака јавне набавке поводом које се подноси захтев за заштиту права, корисник: буџет Републике Србије, назив уплатиоца, односно назив подносиоца захтева за заштиту права за којег је извршена уплата таксе, потпис овлашћеног лица банке; 2. Налог за уплату, први примерак, оверен потписом овлашћеног лица и печатом банке или поште, који садржи и све друге елементе из потврде о извршеној уплати таксе наведене у тачки 1. 3. Потврду издату од стране Републике Србије, Министарства финансија, Управе за трезор, потписана и оверена печатом, која садржи све потребне елементе извршеној уплати таксе; 4. Потврда издата од стране Народне банке Србије, која садржи све елементе из потврде о извршеној уплати таксе из тачке 1. , за подносиоце захтева за заштиту права (банке и други субјекти) који имају отворен рачун код Народне банке Србије у складу са законом и другим прописом. 1) Уколико се захтев за заштиту права подноси пре отварања понуда, и ако је процењена вредност јавне набавке већа од 120.000.000,00 динара такса износи 250.000,00 динара, 2) Уколико се захтев за заштиту права подноси након отварања понуда такса износи 0,1% процењене вредности јавне набавке, односно понуђене цене понуђача којем је додељен уговор, ако је та вредност већа од 120.000.000,00 динара.