ПРАВИЛНИК O РАДУ

На основу члана 3. став 3. Закона о раду (``Службени гласник РС`` бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) , Савет Универзитет у Београду – Факултета за физичку хемију, на седници одржаној 24. 12. 2015. године доноси

ПРАВИЛНИК O РАДУ

I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим Правилником о раду (у даљем тексту: правилник) у складу са законом уређују се права, обавезе и одговорности запослених на Универзитету у Београду - Факултету за физичку хемију (у даљем тексту: Факултет) са посебним освртом на поједине сегменте радног односа: заснивање радног односа; образовање, стручно оспособљавање и усавршавање; радно време; одмори и одсуства; заштита запослених; обавезе запослених; зарада, накнаде зараде и друга примања; забрана конкуренције; накнада штете; измена уговора о раду; удаљење запосленог са рада; престанак радног односа; вишак запослених; остваривање и заштита права запослених, и друга питања од значаја за запосленог и Факултет.

Члан 2.

На права, обавезе и одговорности из радног односа запосленог и Факултета која нису уређена овим правилником, непосредно се примењују одредбе релевантних законских прописа и пратећих подзаконских аката.

Члан 3.

Ступањем на рад на Факултет запослени стиче права и преузима обавезе и одговорности на раду и у вези са радом утврђене Законом о раду, Законом о високом образовању, другим релевантним законским прописима, Етичким кодексом Универзитета у Београду, Статутом Факултета, Статутом Универзитета у Београду, Правилником о раду, Правилником о систематизацији радних места, Уговором о раду и другим општим актима Факултета и Универзитета у Београду.

II ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА

Услови за заснивање радног односа

Члан 4.

Услови за заснивање радног односа регулишу се Правилником о систематизацији радних места на Универзитету у Београду – Факултету за физичку хемију, који доноси декан Факултета.

Правилник о систематизацији радних места на Универзитету у Београду – Факултету за физичку хемију, садржи посебне услове за заснивање радног односа на одређеним систематизованим радним местима, као што су степен стручне спреме, године искуства односно рада на истим или сличним пословима и друге посебне услове за рад на тим пословима.

Члан 5.

Лице које заснива радни однос дужно је да приликом заснивања радног односа достави исправе и друге доказе о испуњености услова за рад на пословима за које заснива радни однос.

Факултет не може да заснује радни однос са лицем које не испуљава услове предвиђене законом и друге услове за рад предвиђене Правилником о систематизацији радних места.

Секретар или правни референт Факултета врши контролу исправности достављених докумената.

Члан 6.

Пре закључивања уговора о раду секретар Факултета је дужан обавестити лице са којим Факултет заснива радни однос о: опису посла у складу са Правилником о систематизацији радних места; условима рада; организацији рада на Факултету; правима, обавезама и одговорностима из радног односа у складу са законом и овим правилником; забрани вршења злостављања и правима, обавезама и одговорностима запосленог и Факултета у вези са забраном вршења злостављања, као и о мерама безбедности, заштите и здравља на раду.

Уговор о раду сматра се закљученим кад га потпишу запослени и декан Факултета.

Уговор о раду закључује се у четири примерка од којих се један предаје запосленом, а три задржава Факултет.

Декан Факултета врши проверу да ли је лице са којим се заснива радни однос обавештено у складу са ставом 1. овог члана.

Уговор о раду

Уговор о раду садржи:

1) назив и седиште послодавца

2) лично име запосленог, место пребивалишта, односно боравишта запосленог

3) врсту и степен стручне спреме, односно образовања запосленог, који су услов за обављање послова које закључује уговор о раду

4) назив и опис послова које запослени треба да обавља

5) место рада

6) врсту радног односа (на неодређено или одређено време)

7) трајање уговора о раду на одређено време и основ за заснивање радног односа на одређено време

8) дан почетка рада

9) радно време (пуно, непуно или скраћено)

10) новчани износ основне зараде на дан закључења уговора о раду

11) елементе за утврђивање основне зараде, радног учинка, накнаде зараде, увећане зараде и друга примања запосленог рокове за исплату зараде и других примања на које запослени има право радне обавезе.

На права и обавезе који нису утврђени уговором о раду примењују се одговарајуће одредбе закона и овог правилника.

Члан 7.

Пре потписивања уговора о раду секретар или правни референт Факултета врши контролу да ли су сви подаци исправно унети у Уговор о раду.

Члан 8.

Уговором о раду - анексом, регулише се и питање распоређивања запосленог у току рада, у случају потребе процеса и организације рада, увођења нове технологије, повећања обима рада и пословања и сл.

Запослени може да се привремено или трајно распореди на свако радно место које одговара степену и врсти стручне спреме, знању и способностима.

Ступање запосленог на рад

Члан 9.

Запослени остварује права и обавезе из радног односа даном ступања на рад.

Ако запослени не отпочне са радом даном утврђеним уговором о раду, а за то нема оправдане разлоге, сматраће се да није засновао радни однос на Факултету, осим ако је спречен да ступи на рад из оправданих разлога или ако се Факултет и запослени другачије договоре.

Као оправдани разлози због којих запослени није у могућности да отпочне са радом даном утврђеним уговором о раду сматраће се: болест запосленог или члана породице са којима запослени живи у заједничком домаћинству, смртни случај члана уже породице, позив војних или државних органа, односно органа унутрашљих послова, природне силе

или виша сила које су узрок да запослени није у стању да ступи на рад (земљотрес, пожар, поплаве и др.)

У случају постојања оправданих разлога из става 3. овог члана запослени је

дужан да се јави декану Факултета, ради постизања договора о дану ступања на рад, потреби и року достављања доказа о разлозима због којих није отпочео са радом.

Пробни рад

Члан 10.

Уговором о раду може да се уговори пробни рад који може да траје најдуже шест месеци.

Пре истека времена за који је уговорен пробни рад, декан Факултета може отказати запосленом уговор о раду, са отказним роком од пет дана и уз достављено писано образложење.

Ради сагледавања радних и стручних способности запосленог на пробном раду декан може, из реда запослених, да одреди лице или формира комисију која прати рад запосленог на пробном раду.

Лице, односно комисија прати рад запосленог на пробном раду и о сагледаним радним и стручним способностима доставља редовне извештаје декану, односно лицу које он овласти.

Оцену о раду и стручним способностима запосленог на пробном раду даје декан непосредно или на основу извештаја лица, односно комисије.

Запосленом који за време пробног рада није показао одговарајуће радне и стручне способности престаје радни однос даном истека рока одређеног уговором о раду.

Радни однос на одређено време

Члан 11.

Уговор о раду може да се закључи на одређено време, за заснивање радног односа чије је трајање унапред одређено објективним разлозима који су оправдани роком или из- вршењем одређеног посла или наступањем одређеног догађаја, за време трајања тих потреба.

Факултет може закључити један или више уговора о раду из става 1. овог члана на основу којих се радни однос са истим запосленим заснива за период који са прекидима или без прекида не може бити дужи од 24 месеца.

Уговор о раду на одређено време може да се закључи и:

1) ако је то потребно због замене привремено одсутног запосленог, до његовог по- вратка;

2) за рад на пројекту чије је време унапред одређено, најдуже до завршетка пројекта;

3) са страним држављанином, на основу дозволе за рад у складу са законом, најдуже до истека рока на који је издата дозвола;

Факултет може са истим запосленим да закључи нови уговор о раду на одређено време по истеку рока из става 3. тачке 1-3) овог члана по истом, односно другом правном основу.

III ОБРАЗОВАЊЕ, СТРУЧНО ОСПОСОБЉАВАЊЕ И УСАВРШАВАЊЕ

Члан 12.

Факултет је дужан да запосленом омогући образовање, стручно оспособљавање и усавршавање када то захтева потреба процеса рада и увођење новог начина и организације рада.

рад.

Запослени је дужан да се у току рада образује, стручно оспособљава и усавршава за

Трошкови образовања, стручног оспособљавања и усавршавања обезбеђују се из

средстава Факултета и других извора, у складу са законом и општим актом.

У случају да запослени прекине образовање, стручно оспособљавање или усавршавање, дужан је да Факултету накнади трошкове, осим ако је то учинио из оправданих разлога.

Запослени коме је Факултет сносио трошкове наведене у ставу 3. овог члана, дужан је наставити рад на Факултету најмање за време два пута дуже од времена проведеног на усавршавању, односно образовању.

IV РАДНО ВРЕМЕ

Члан 13.

Радни однос се заснива, по правилу, са пуним радним временом.

Радно време је временски период у коме је запослени дужан, односно расположив да обавља послове дефинисане Правилником о систематизацији радних места Факултета на месту где се послови обављају (на Факултету или ван Факултета).

Декан и запослени могу се споразумети да у складу са Законом о раду један период радног времена, у оквиру уговореног радног времена, поједине послове дефинисане Правилником о систематизацији радних места запослени обавља ван Факултета или од куће.

Начин вршења надзора над радом и квалитетом обављања послова запосленог xxx Xxxxxxxxx одређује декан и продекани у сарадњи са непосредним руководиоцем запосленог (руководиоци катедри, научно-истраживачких пројеката, факултетских служби, итд.).

Пуно радно време прописано је законом и износи 40 часова недељно.

Почетак и крај радног времена, као и распоред радног времена у оквиру радне недеље утврђује декан или лице запослено на Факултету које он овласти у складу са Законом и овим правилником.

Евиденција радног времена запослених води се у складу са Правилником о евиденцији радног времена запослених на Факултету.

Члан 14.

Запослени је дужан да на захтев декана или лица запосленог на Факултету које он овласти, ради дуже од пуног радног времена у случају више силе, повећаног обима посла (пријем и обрада докумената и података за пријемни испит, обављање пријемног испита, пријем и обрада докумената и података за упис студената и други послови) и у случајевима када је неопходно да се у одређеном року заврши посао чије се трајање није могло предвидети, а чије би прекидање или одлагање нанело штету Факултету.

За рад дужи од пуног радног времена у случајевима из става 1. овог члана, декан доноси решење.

Прековремени рад не може да траје дуже од 8 (осам) часова недељно.

Запослени не може да ради дуже од 12 часова дневно, односно 48 часова недељно, укључујући и прековремени рад.

Запослени не може да ради прековремено ако би, по налазу надлежног здравственог органа, такав рад могао да погорша здравствено стање запосленог.

Распоред радног времена

Члан 15.

Радна недеља траје по правилу пет радних дана, а радни дан по правилу траје осам часова.

Распоред радног времена у оквиру радне недеље утврђује декан или лице запослено на Факултету које он овласти.

Изузетно, услед наступања непредвиђених околности када природа посла и организација рада захтева, радна недеља и распоред радног времена могу се организовати на посебан начин, о чему запослени морају бити благовремено обавештени.

V ОДМОРИ И ОДСУСТВА

Члан 16.

Запослени који ради пуно радно време има право на одмор у току дневног рада у трајању од 30 минута, који не може користити на почетку и на крају радног времна.

Одмор у току дневног рада организује се на начин којим се обезбеђује да се рад не прекида, ако природа посла не дозвољава прекид рада, као и ако се ради са странкама/студентима.

Одлуку о распореду коришћења одмора у току дневног рада не доноси запослени, већ декан или лице запослено на Факултету које он овласти.

Запослени има право на одмор између два узастопна радна дана у трајању од најмање 12 часова непрекидно.

Запослени има право на недељни одмор у трајању од 24 часа непрекидно и по правилу се користи недељом, којем се додаје време од 12 часова из става 2. овог члана.

Декан или лице запослено на Факултету које он овласти могу да одреде други дан за коришћење недељног одмора ако природа посла и организација рада то захтева.

Ако је неопходно да запослени ради на дан свог недељног одмора, декан или непосредни руководилац су дужни да обезбеде запосленом одмор у трајању од најмање 24 часа непрекидно у току наредне радне недеље.

Члан 17.

Запослени има право на годишњи одмор у складу са Законом и овим правилником.

Запослени стиче право на коришћење годишњег одмора у календарској години после месец дана непрекидног рада од дана заснивања радног односа.

Под непрекидним радом сматра се и време привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању и одсуства са рада уз накнаду зараде,

Запослени се не може одрећи права на годишњи одмор нити му се то право може ускратити или заменити новчаном накнадом, осим у случају престанка радног односа.

Наставници, сарадници и остали запослени чији је рад везан за наставу, годишњи одмор користе по правилу у непрекидном трајању за време школског распуста - летњег и зимског.

Особље ван наставе користи годишњи одмор по правилу у време летњег школског распуста, а у друго време, на основу писмене молбе и по одобрењу декана.

Запослени када за то постоје оправдани разлози могу користити годишњи одмор у два или више делова, први део у трајању од најмање две радне недеље непрекидно, а остатак до 30. јуна наредне године.

Члан 18.

У свакој календарској години запослени има право на годишњи одмор у трајању од најмање 20, а највише 30 радних дана.

Дужина годишњег одмора утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава по основу нивоа образовања, доприноса на раду, услова рада, радног искуства, стручне спреме запосленог и других критеријума утврђених овим правилником.

Дужина годишњег одмора одређује се на основу критеријума утврђених законом и овим правилником.

Минимални годишњи одмор од 20 радних дана увећава се по основу:

1) нивоа образовања, и то:

- основна школска спрема – за 1 радни дан

- средња и виша школска спрема - за 2 радна дана

- висока школска спрема/академске студије – за 3 радна дана;

2) доприноса у раду - за 2 радна дана

3) услова рада, и то за један до четири радна дана

4) радног искуства и то за укупан стаж осигурања:

- од 1 до 5 година – за 1 xxxxx xxx

- од 5 до 10 година – за 2 xxxxx xxxx

- од 10 до 15 година – за 3 xxxxx xxxx

- од 15 до 20 година – за 4 xxxxx xxxx

- преко 20 година – за 5 радних дана

Под стажом осигурања подразумева се само стаж осигурања који је уписан у радну књижицу запосленог и стаж осигурaња на Факултету.

5) и по основу других критеријума и то:

- раднику инвалиду рада и војном инвалиду – 4 радна дана

- самохраном родитељу – 2 xxxxx xxxx

- родитељу са двоје или више деце до 18 година живота – 2 xxxxx xxxx.

- раднику који у свом домаћинству издржава дете које има сметње у психофизичком развоју - 2 радна дана

- раднику са преко 30 година пензијског стажа или са преко 55 година живота - 4 xxxxx xxxx

- радници са преко 25 година пензијског стажа или са преко 50 година живота - 4 xxxxx xxxx

- даваоцу крви који је у претходној години најмање два пута дао крв према евиденцији из књижице даваоца – 2 радна дана

Члан 19.

Право на сразмерни део одмора (дванаестину годишњег одмора) има запослени за месец дана рада у календарској години у којој је засновао радни однос или у којој му је радни однос престао.

Члан 20.

дана.

При утврђивању дужине годишњег одмора радна недеља рачуна се као пет радних

Празници који су нерадни дани у складу са законом, одсуство са рада уз накнаду

зараде и привремена спреченост за рад у складу са прописима о здравственом осигурању не рачунају се у дане годишњег одмора.

Члан 21.

О распореду коришћења годишњих одмора одлучује декан, у складу са планом коришћења годишњих одмора и уз претходну консултацију са запосленим.

Решење о коришћењу годишњег одмора запосленом се доставља најкасније 15 дана пре датума одређеног за почетак коришћења годишњег одмора, изузетно ако се годишњи одмор користи по захтеву запосленог решење може бити достављено и непосредно пре коришћења годишњег одмора.

Декан може да измени време одређено за коришћење годишњег одмора ако то захтевају потребе посла, најкасније пет радних дана пре дана одређеног за коришћење годишњег одмора.

У случају да, услед измене времена одређеног за коришћење годишњег одмора из става 3. овог члана, запослени претрпи штету декан доноси решење о исплати новчане накнаде запосленом, у висини претрпљене штете.

Решење о коришћењу годишњег одмора може се запосленима доставити и у електронској форми.

Запосленом за време коришћења годишњег одмора припада накнада плате у висини просечне плате у претходних дванаест месеци,у складу са законом и овим правилником.

Члан 22.

Пре доставе решења о коришћењу годишњег одмора запосленом секретар или правни референт Факултета врши контролу исправности унетих података.

Члан 23.

У случају престанка радног односа, запослени који није искористио годишњи одмор у целини или делимично, има право на исплату новчане накнаде у висини просечне плате запосленог у претходних 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора.

Накнада из става 1. овог члана има карактер накнаде штете.

Одсуство уз накнаду зараде

Члан 24.

Запослени има право на одсуство са рада уз накнаду зараде (плаћено одсуство) у укупном трајању до пет радних дана у току календарске године, у случају склапања брака, порођаја супруге, теже болести члана уже породице, заштите и откањања штетних последица у домаћинству проузрокованих елементарним непогодама, пожаром или другим непредвидивим разлозима више силе, ради образовања уз рад и стручног усавршавања, селидбе (три радна дана) и у другим случајевима утврђеним законом.

Плаћено одсуство из става 1. овог члана може се у току календарске године користити у укупном трајању највише 10 радних дана.

Поред права на одсуство из става 1. овог члана запослени има право на плаћено одсуство још: пет радних дана због смрти члана уже породице, и два узастопна дана за сваки случај добровољног давања крви рачунајући и дан давања крви.

Члановима уже породице у смислу ст. 1. и 3. овог члана сматрају се брачни друг, деца, xxxxx, сестре, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ.

Декан може да одобри запосленом одсуство из ст. 1. и 3. овог члана за сроднике који нису наведени у ставу 4. овог члана и за друга лица која живе у заједничком породичном домаћинству са запосленим, у трајању утврђеном решењем декана.

Декан може да утврди право на плаћено одсуство у трајању дужем од трајања утврђеног, у смислу ст. 1. и 3. овог члана, односно шири круг лица из става 4. овог члана.

Наставницима и сарадницима Факултета, у току једне школске године, може се одобрити одсуствовање са рада уз накнаду зараде, ради стручног усавршавања и научне сарадње, у трајању до три месеца.

Наставнику после пет година рада проведених у настави на Факултету Наставно- научно веће може одобрити плаћено одсуство у трајању до једне школске године, ради стручног и научног усавршавања.

Члан 25.

О остваривању права на одсуство са рада уз накнаду зараде декан доноси решење, на основу поднетог захтева запосленог.

Пре достављања решења о коришћењу одсуства са рада уз накнаду зараде запосленом, секретар или правни референт Факултета врши контролу исправности унетих података.

Неплаћено одсуство и мировање радног односа

Члан 26.

Запослени има право на одсуство без накнаде зараде (неплаћено одсуство) уз одобрење декана. У случају стручног усавршавања наставника и сарадника Факултета потребно је и претходно одобрење Наставно-научног већа Факултета.

Неплаћено одсуство запосленом може бити одобрено у случају:

- дошколовавања, специјализације или друге врсте образовања и стручног усавршавања, – у трајању до 1 године

- израде докторске дисертације - у трајању до 4 године

- лечења члана уже породице ван места боравка или у иностранству – у трајању до 6 месеци у календарској години (или док траје лечење)

- премештаја супружника запосленог у друго место рада док траје премештај

- у другим оправданим случајевима.

За време неплаћеног одсуства запосленом мирују права и обавезе из радног односа, ако за поједина права и обавезе Законом о раду и уговором о раду није другачије одређено.

О остваривању права на неплаћено одсуство доноси се решење, на основу поднетог захтева запосленог о разлогу и дужини трајања одсуства са рада без накнаде зараде.

Пре достављања решења о коришћењу одсуства са рада уз накнаду зараде запосленом, секретар или правни референт Факултета врши контролу исправности унетих података.

Члан 27.

Запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је Законом о раду односно уговором о раду друкчије одређено и ако одсуствује са рада због:

1) одласка на одслужење, односно дослужење војног рока,

2) упућивања на рад у иностранство од стране Факултета или у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње,

3) привременог упућивања на рад код другог послодавца у смислу члана 174. Закона о раду,

4) избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради на Факултету,

5) издржавања казне затвора, односно изречене мере безбедности, васпитне или заштитне мере, у трајању до шест месеци.

Запослени коме мирују права и обавезе из става 1. овог члана има право да се у року од 15 дана од дана одслужења, односно дослужења војног рока, престанка рада у иностранству, односно код другог послодавца, престанка функције, повратка са издржавања казне затвора, односно мере безбедности, васпитне или заштитне мере - врати на рад на Факултету.

VI ЗАШТИТА ЗАПОСЛЕНИХ

Члан 28.

Запослени има право на заштиту у складу са законом и то:

- безбедност и заштиту здравља на раду

- заштиту личних података

- посебну заштиту појединих категорија запослених – особе са инвалидитетом, запосленог са здравственим сметњама

- заштиту материнства

- одсуство са рада ради неге детета, односно посебне неге детета.

- ако изврши узбуњивање на начин прописан законом

Члан 29.

Запослени има право на заштиту од злостављања на раду у складу са Законом о спречавању злостављања на раду.

Злостављање јесте свако активно или пасивно понашање према запосленом или групи запослених на Факултету које се понавља, а које за циљ има или представља повреду достојанства, угледа, личног и професионалног интегритета, здравља, положаја запосленог и које изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење, погоршава услове рада или доводи до тога да се запослени изолује или наведе да на сопствену иницијативу раскине радни однос или откаже уговор о раду или други уговор.

Рад на Факултету мора бити организован на начин којим се спречава злостављање на раду и спроводе мере обавештавања и оспособљавања запослених у вези узрока, облика и последица злостављања.

Поступак за заштиту од злостављања на раду спроводи се у складу са Законом о спречавању злостављања на раду и Правилником о радној дисциплини и правилима понашања запослених на Факултету.

Члан 30.

Запослени има право увида у документе који садрже личне податке који се чувају на Факултету и право да захтева брисање података који нису од непосредног значаја за послове које обавља, као и исправљање нетачних података.

Лични подаци који се односе на запосленог не могу да буду доступни трећем лицу, осим у случајевима и под условима утврђеним законом или ако је то потребно ради доказивања права и обавеза из радног односа или у вези са радом.

Личне податке запослених може да прикупља, обрађује, користи и доставља трећим лицима само запослени овлашћен од стране декана Факултета.

Члан 31.

Запослена за време трудноће и запослена која доји дете има право да не ради на пословима који су, по налазу надлежног здравственог органа, штетни за њено здравље и здравље детета.

Декан Факултета је дужан да запосленој из става 1. овог члана обезбеди обављање других одговарајућих послова, а ако таквих послова нема, да је упути на плаћено одсуство.

Члан 32.

Запослена за време трудноће и запослена која доји дете има право да не ради прековремено, ако би такав рад био штетан за њено здравље и здравље детета, на основу налаза надлежног здравственог органа.

Запослена за време трудноће има право на плаћено одсуство са рада у току дана ради обављања здравствених прегледа у вези са трудноћом, одређених од стране изабраног лекара у складу са законом, о чему је дужна да благовремено обавести декана Факултета.

Члан 33.

Запослена жена која се врати на рад пре истека годину дана од рођења детета има право на једну или више дневних пауза у току дневног рада у укупном трајању од 90 минута или на скраћење дневног радног времена у трајању од 90 минута, како би могла да доји своје дете, ако дневно радно време запослене жене износи шест и више часова.

Пауза или скраћено радно време из става 1. овог члана рачунају се у радно време, а накнада запосленој по том основу исплаћује се у висини основне плате, увећане за минули рад.

Члан 34.

Запослена жена има право на одсуство са рада због трудноће и порођаја (у даљем тексту: (породиљско одсуство), као и одсуство са рада ради неге детета, у укупном трајању од 365 дана.

Запослена жена има право да отпочне породиљско одсуство на основу налаза надлежног здравственог органа најраније 45 дана, а обавезно 28 дана пре времена одређеног за порођај.

Породиљско одсуство траје до навршена три месеца од дана порођаја.

Запослена жена, по истеку породиљског одсуства, има право на одсуство са рада ради неге детета до истека 365 дана од дана отпочињања породиљског одсуства из става

2. овог члана.

Отац детета може да користи право из става 3. овог члана у случају кад мајка напусти дете, умре или је из других оправданих разлога спречена да користи то право (издржавање казне затвора, тежа болест и др.). То право отац детета има и када мајка није у радном односу.

Отац детета може да користи право из става 4. овог члана.

За време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета запослена жена, односно отац детета, има право на накнаду плате, у складу са законом.

Члан 35.

Запослена жена има право на породиљско одсуство и право на одсуство са рада ради неге детета за треће и свако наредно новорођено дете у укупном трајању од две године.

Право на породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета у укупном трајању од две године има и запослена жена која у првом порођају роди троје или више деце, као и запослена жена која је родила једно, двоје или троје деце а у наредном порођају роди двоје или више деце.

Запослена жена из става 1. и 2. овог члана, по истеку породиљског одсуства, има право на одсуство са рада ради неге детета до истека две године од дана отпочињања породиљског одсуства из члана 34. став 2. овог правилника.

Отац детета из ст. 1. и 2. овог члана може да користи права из члана 34. став 5. овог правилника, а право на одсуство са рада ради неге детета у дужини утврђеној у ставу 3. овог члана.

Члан 36.

Право да користи породиљско одсуство у трајању утврђеном у члану 34. став 3. oвог правилника има и запослена жена ако се дете роди мртво или умре пре истека породиљског одсуства.

Члан 37.

Један од родитеља детета коме је неопходна посебна нега због тешког степена психофизичке ометености, осим за случајеве предвиђене прописима о здравственом осигурању, има право да, по истеку породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, одсуствује са рада или да ради са половином пуног радног времена, најдуже до навршених пет година живота детета.

Право у смислу става 1. овог члана остварује се на основу мишљења надлежног органа за оцену степена психофизичке ометености детета, у складу са законом.

За време одсуствовања са рада, у смислу става 1. овог члана, запослени има право на накнаду плате, у складу са законом.

За време рада са половином пуног радног времена, у смислу става 1. овог члана, запослени има право на плату у складу са законом о раду, општим актом Факултета и уговором о раду, а за другу половину пуног радног времена - накнаду плате у складу са законом.

Члан 38.

Хранитељ, односно старатељ детета млађег од пет година живота има право да, ради неге детета, одсуствује са рада осам месеци непрекидно од дана смештаја детета у хранитељску, односно старатељску породицу, а најдуже до навршених пет година живота детета.

Ако је смештај у хранитељску, односно старатељску породицу наступио пре навршена три месеца живота детета, хранитељ, односно старатељ детета има право да, ради неге детета, одсуствује са рада до навршених 11 месеци живота детета.

Право из става 1. и 2. овог члана има и лице коме је, у складу са прописима о усвојењу, упућено дете на прилагођавање пре заснивања усвојења, а по заснивању усвојења - и један од усвојилаца.

За време одсуства са рада ради неге детета, лице које користи право из ст. 1-3. овог члана има право на накнаду плате у складу са законом.

Члан 39.

Један од родитеља, усвојилац, хранитељ, односно старатељ има право да одсуствује са рада док дете не наврши три године живота.

За време одсуствовања са рада из става 1. овог члана права и обавезе по основу рада мирују, ако за поједина права Законом о раду, општим актом Факултета и уговором о раду није друкчије одређено.

Члан 40.

Запосленом – особи са инвалидитетом и запосленом са здравственим сметњама, утврђеним од стране надлежног здравственог органа у складу са законом, који не може да обавља послове који би изазвали погоршање његовог здравственог стања, декан Факултета је дужан да обезбеди обављање послова према радној способности, у складу са законом.

Пословадац може да откаже уговор о раду запосленом који одбије да прихвати посао у смислу става 1. овог члана, и запослени се сматра вишком у смислу члана 179. став 5. тачка 1) Закона о раду.

Члан 41.

Запослени непосредно, односно преко својих представника, имају право на удруживање, учешће у преговорима за закључивање колективних уговора, мирно решавање колективних и индивидуалних радних спорова, консултовање, информисање и изражавање својих ставова о битним питањима у области рада.

Запослени, односно представник запослених, због активности из става 1. овог члана не може бити позван на одговорност, нити стављен у неповољнији положај у погледу услова рада, ако поступа у складу са Законом о раду, Правилником о раду, уговором о раду, Етичким кодексом Универзитета у Београду, Статутом Факултета, Статутом Универзитета у Београду, и другим релевантним законским и подзаконским прописима.

Запослени је дужан да:

VII ОБАВЕЗЕ ЗАПОСЛЕНИХ

Члан 42.

1) ради у складу са законом, уговором о раду и општим актима Факултета;

2) савесно и одговорно обавља послове на којима ради;

3) поштује организацију рада и пословања на Факултету, као и услове и правила Факултета у вези са испуњавањем уговорних и других обавеза из радног односа;

4) извршава одлуке стручних и органа управљања Факултета;

5) рад обавља у одређено договорено радно време, и да се за време рада не удаљава са свог посла, осим у договореном периоду одмора у току дневног рада, а уколико је то неопходно уз сагласност непосредног руководиоца или декана Факултета;

6) ради дуже од пуног радног времена (прековремени рад), на захтев декана Факултета, у случају више силе, изненадног повећања обима посла и у другим случајевима када је неопходно да се у одређеном року заврши посао који није планиран.

7) рационално користи средства за рад;

8) поштује прописе о безбедности и заштити живота и здравља на раду и лица, и примењује прописане заштитне мере при раду како не би угрозио своју безбедност и здравље, као и безбедност и здравље запослених и других лица,

9) чува имовину Факултета, и да се према њој односи са пажњом доброг домаћина;

10) чува пословну тајну,

11) обавести непосредног руководиоца или декана Факултета о битним околностима које утичу или би могле да утичу на обављање послова утврђених уговором о раду,

12) обавести непосредног руководиоца или декана Факултета о свакој врсти потенцијалне опасности за живот и здравље и настанак материјалне штете.

Члан 43.

Запослени је дужан да, најкасније у року од три дана од дана наступања привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању, о томе достави декану Факултета потврду лекара која садржи и време очекиване спречености за рад.

У случају теже болести, уместо запосленог, потврду декану Факултета достављају чланови уже породице или друга лица са којима живи у породичном домаћинству.

Ако запослени живи сам, потврду је дужан да достави у року од три дана од дана престанка разлога због којих није могао да достави потврду.

Xxxxx је дужан да изда потврду из става 1. овог члана.

Ако декан Факултета посумња у оправданост разлога за одсуствовање са рада у смислу става 1. овог члана, може да поднесе захтев надлежном здравственом органу ради утврђивања здравствене способности запосленог, у складу са законом.

Члан 44.

Запослено наставно-научно особље на Факултету дужно је да се придржава Кодекса професионалне етике на Универзитету у Београду.

У односу према колегама сви чланови Наставно-научног већа Факултета дужни су да негују колегијалне односе који су засновани на међусобном уважавању, поштовању и разумевању, водећи рачуна о заједничким академским интересима.

У односу према Факултету, сви чланови Наставно-научног већа Факултета дужни су да чувају интегритет Факултета и да раде по свом најбољем знању, савесно, марљиво, културно и посвећено.

У случају ангажовања xxx Xxxxxxxxx, сви чланови Наставно-научног већа Факултета дужни су да свој рад регулишу сходно прописима о сукобу интереса на Универзитету и ускладе га са интересима Факултета.

У односу према студентима наставници и сарадници подстичу слободан и одговоран прилаз учењу и исказивању стеченог знања у ком циљу су наставници и сарадници дужни да:

- задовоље највише професионалне стандарде у настави,

- буду студентима интелектуални водичи и саветници као и да доприносе интелектуалном развоју студената унутар научне области у којој се настава обавља,

- успоставе са студентима однос међусобног уважавања и поверења,

- обезбеде објективан, поуздан и уједначен систем праћења рада и оцењивања знања студената,

- пружају једнаке могућности унапређења знања које свим студентима обезбеђује могућност за подједнак напредак,

- штите академске слободе и права студената

Члан 45.

У односу према колегама и студентима забрањено је искоришћавање, злоупотреба и дискриминисање, као и на други начин недолично понашање према колегама и студентима.

Забрањен је сваки облик напада на личност колеге и студента, а нарочито сексуално узнемиравање под којим се подразумева упућивање вербалних и физичких предлога полне природе колеги/студенту, физичко напаствовање, нежељено изношење шала и опаски које су полно обојене, укључујући алузије на пол и полну оријентацију, ругање и исмејавање које је полно обојено, излагање полно увредљивог и узнемирујућег материјала и захтевање полних услуга у замену за одређено деловање или пропуштање с позиције ауторитета.

Запослени је дужан да се уздржи од понашања које представља злостављање и понашања које представља злоупотребу права на заштиту од злостављања.

Злоупотребу права на заштиту од злостављања чини запослени који неосновано покрене или иницира покретање поступка за заштиту од злостављања.

Запослени који врши злостављање, као и запослени који злоупотреби право на заштиту од злостављања, одговоран је за непоштовање радне дисциплине, односно повреду радне дужности.

Члан 46.

Запослени који својом кривицом не испуњава своје дужности и радне обавезе предвиђене уговором о раду, Правилником о раду, и Правилником о систематизацији радних места запослених на Факултету или се не придржава одлука донесених на Факултету, чини повреду радне дужности и обавезе.

Члан 47.

Запослени одговара само за радне дужности и обавезе којe су у време извршења биле утврђене Законом о раду и овим правилником.

Кривична одговорност, одговорност за привредни преступ, и одговорност за прекршај, не искључује дисциплинску одговорност запосленог, ако та радња представља повреду дужности и обавезе.

Дисциплински поступак спроводи се у складу са Правилником о радној дисциплини и правилима понашања запослених на Факултету.

Члан 48.

Запослени који на раду и у вези са радом намерно или из непажње проузрокује материјалну штету Факултету дужан је да је надокнади у складу са чланом 51. овог правилника, као и у складу са Правилником о радној дисциплини и правилима понашања запослених на Факултету.

VIII ПЛАТА, НАКНАДА ПЛАТЕ И ДРУГА ПРИМАЊА

Члан 49.

Запослени на Факултету имају право на одговарајућу плату која се утврђује у складу са законом, Уредбама Владе Србије, уговором о раду и Правилником о плати, накнади плате и другим примањима запослених на Факултету.

IX ЗАБРАНА КОНКУРЕНЦИЈЕ

Члан 50.

Уговором о раду могу да се утврде послови које запослени не може да ради у своје име и за свој рачун, као и у име и за рачун другог правног или физичког лица, без сагласности Факултета (забрана конкуренције), као и забрану конкуренције у року до две године по престанку радног односа код послодавца ако је уговором о раду утврђена новчана накнада за забрану конкуренције у одговарајућој висини.

Забрана конкуренције може да се утврди уговором о раду само ако запослени ради на пословима на којима може да стекне нова, посебно важна технолошка знања, широк круг пословних партнера или може да дође до сазнања о пословним информацијама и тајнама послодавца.

Забрана конкуренције важи на територији Републике Србије.

Ако запослени прекрши забрану конкуренције, Факултет има право да од запосленог захтева накнаду штете.

X НАКНАДА ШТЕТЕ

Члан 51.

Запослени је одговоран за штету коју је на раду или у вези с радом, намерно или крајњом непажњом, проузроковао Факултету или трећем лицу, у складу са законом.

Ако штету проузрокује више запослених, сваки запослени је одговоран за део штете коју је проузроковао.

Ако се за запосленог из става 2. овог члана не може утврдити део штете коју је проузроковао, сматра се да су сви запослени подједнако одговорни и штету накнађују у једнаким деловима.

Ако је више запослених проузроковало штету кривичним делом са умишљајем, за штету одговарају солидарно.

Постојање штете, њену висину, околности под којима је настала, податак ко је штету проузроковао и друге околности утврђује трочлана комисија коју у сваком конкретном случају именује декан и на основу чијег предлога одлучује о висини и начину накнаде проузроковане штете.

На основу спроведеног поступка од стране комисије из става 5. овог члана сачињава се записник у коме се наводи: постојање штете и њена висина, име и презиме запосленог који је штету проузроковао, друге околности битне за утврђивање штете (изјава запосленог, сведока, вештака, одговорности и др.)

Ако запослени претрпи повреду или штету на раду или у вези са радом, Факултет је дужан да му накнади штету, у складу са законом.

Ако се у року од 30 дана од дана настанка штете запослени и Факултет не спора- зумеју о накнади штете, запослени и Факултет имају право да накнаду штете захтевају пред надлежним судом.

XX ИЗМЕНА УГОВОРА О РАДУ

Члан 52.

Декан Факултета може, у складу са законом, запосленом да понуди измену уговорених услова рада (анекс уговора):

1) ради премештаја на други одговарајући посао, због потреба процеса и организације рада;

2) ради промене елемената за утврђивање основне плате, радног учинка накнаде плате, увећане плате и других примања која су садржана у уговору о раду;

3) ако је запосленом који је вишак обезбедио остваривање права на премештај на друге послове, рад код другог послодавца, преквалификацију или доквалификацију, непуно радно време или друга права,

4) у другим случајевима утврђеним законом и уговором о раду.

Ако је потребно да се одређени посао изврши без одлагања, запослени може бити привремено премештен на друге одговарајуће послове на основу решења, без понуде анекса уговора у смислу става 1. овог члана, најдуже 45 радних дана у периоду од 12 месеци.

Одговарајућим послом у смислу става 1. тачке 1) и 3) и става 2. овог члана сматра се посао за чије се обављање захтева иста врста и степен стручне спреме који су утврђени уговором о раду којим је заснован радни однос.

Члан 53.

Уз анекс уговора Xxxxxxxx је дужан да запосленом достави писмено обавештење које садржи: разлоге за понуђени анекс уговора, рок у коме запослени треба да се изјасни, који не може бити краћи од осам радних дана и правне последице које могу да настану непотписивањем анекса уговора.

Члан 54.

Пре доставе анекса врши се контрола исправности у смислу да ли садржи све потребне податке и да ли је правилно означен члан основног уговора који се мења.

Контролу из става 1 овог члана врши секретар или правни референт Факултета.

XII УДАЉЕЊЕ ЗАПОСЛЕНОГ СА РАДА

Члан 55.

Запослени може да буде привремено удаљен са рада најдуже три месеца:

1) ако је против њега започето кривично гоњење због кривичног дела учињеног на раду или у вези са радом;

2) ако непоштовањем радне дисциплине или повредом радне обавезе угрожава имовину веће вредности;

3) ако је природа повреде радне обавезе, односно непоштовања радне дисциплине или је понашање запосленог такво да не може да настави рад на Факултету.

Изузетно, ако је против запосленог започето кривично гоњење због кривичног дела учињеног на раду или у вези са радом, удаљење може да траје до правноснажног окончања тог кривичног поступка.

Под имовином веће вредности из става 1. тачка 2) овог члана подразумева се имовина Факултета процењене вредности веће од 500.000,00 динара.

Члан 56.

За време привременог удаљења запосленог са рада, запосленом припада накнада зараде у висини једне четвртине, а ако издржава породицу у висини једне трећине основне зараде.

Запосленом из става 1. овог члана припада разлика између износа примљене накнаде зараде и пуног износа основне зараде, ако:

1) кривични поступак против њега буде обустављен или ако буде ослобођен оптужбе правноснажном одлуком, или је оптужба против њега одбијена, али не због ненадлежности;

2) се не утврди одговорност запосленог за повреду радне обавезе или непоштовање радне дисциплине.

Члан 57.

По истеку периода на који је запослени удаљен са рада, декан Факултета је дужан да запосленог врати на рад или да му откаже уговор о раду или изрекне другу меру у складу са законом ако за то постоје оправдани разлози.

XIII ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА

Разлози за престанак радног oдноса Члан 58.

Радни однос, у складу са законом, престаје:

1) истеком рока за који је заснован;

2) кад запослени наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања, ако се Факултет и запослени друкчије не споразумеју;

3) споразумом између запосленог и Факултета;

4) отказом уговора о раду од стране Факултета или запосленог;

5) смрћу запосленог;

6) у другим случајевима утврђеним законом.

Члан 59.

Запосленом престаје радни однос независно од његове воље и воље Факултета:

1) ако је на начин прописан законом утврђено да је код запосленог дошло до губитка радне способности даном достављања правноснажног решења о утврђивању губитка радне способности;

2) ако му је, по одредбама закона, односно правноснажној одлуци суда или другог органа забрањено да обавља одређене послове, а не може да му се обезбеди обављање других послова даном достављања правноснажне одлуке;

3) ако због издржавања казне затвора мора да буде одсутан са рада у трајању дужем од шест месеци даном ступања на издржавање казне;

4) ако му је изречена мера безбедности, васпитна или заштитна мера у трајању дужем од шест месеци и због тога мора да буде одсутан са рада даном почетка примењивања те мере;

Споразумни престанак радног односа Члан 60.

Радни однос може да престане на основу писаног споразума Факултета и запосленог.

Пре потписивања споразума, Факултет је дужан да запосленог писаним путем обавести о последицама до којих долази у остваривању права за случај незапослености.

Отказ од стране запосленог Члан 61.

Запослени има право да послодавцу откаже уговор о раду, у писаном облику

најмање 30 дана пре дана који је навео као дан престанка радног односа.

Отказ од стране Факултета

Члан 62.

Декан Факултета може запосленом да откаже уговор о раду ако за то постоји оправдани разлог који се односи на радну способност запосленог и на његово понашање, и то:

1) ако не остварује резултате рада или нема потребна знања и способности за обављање послова на којима ради;

2) ако је правноснажно осуђен за кривично дело на раду или у вези са радом;

3) ако се не врати на рад на Факултет у року од 15 дана од дана истека рока мировања радног односа у случајевима утврђеним законом, односно неплаћеног одсуства ради неге детета док не наврши три године живота.

У случају из става 1. тачка 1. овог члана остваривање резултата рада и потребно знање и способности за обављање послова на којима ради запослени прати се у периоду од најмање три месеца од уочавања недостатака и достављања упутства запосленом које садржи инструкције за побољшање рада и отклањање уочених недостатака.

Члан 63.

Декан Факултета може да откаже уговор о раду запосленом који својом

xxxxxxxx учини повреду радне обавезе, ако:

1) несавесно или немарно извршава радне обавезе;

2) злоупотреби положај или прекорачи овлашћења;

3) нецелисходно и неодговорно користи средства рада;

4) не користи или ненаменски користи обезбеђена средства или опрему за личну заштиту на раду;

5) учини другу повреду радне обавезе утврђену уговором раду – ода пословну тајну која се односи на зараду, друга примања или личне податке о запосленом, пословне уговоре Факултета, финансијско пословање или план рада Факултета или другу тајну у складу са законом.

Члан 64.

Декан Факултета може да откаже уговор о раду запосленом који не поштује радну дисциплину, ако:

1) неоправдано одбије да обавља послове и извршава налоге декана или непосредног руководиоца (продекана, руководиоца катедри, научно-истраживачких пројеката, факултетских служби, итд.) у складу са законом;

2) не достави потврду о привременој спречености за рад;

3) злоупотреби право на одсуство због привремене спречености за рад;

4) долази на рад под дејством алкохола или других опојних средстава, односно употребе алкохола или других опојних средстава у току радног времена, које има или може да има утицај на обављање посла;

5) његово понашање представља радњу извршења кривичног дела учињеног на раду и у вези са радом, независно од тога да ли је против запосленог покренут кривични поступак за кривично дело;

6) је дао нетачне податке који су били одлучујући за заснивање радног односа;

7) одбије оцену здравствене способности, а ради на пословима са повећаним ризиком, на којима је као посебан услов за рад утврђена посебна здравствена способност;

8) неоправдано касни на посао и не поштује распоред дневног одмора;

9) се недолично понаша према осталим запосленима, односно пословним партнерима, односно изврши злостављање на раду;

10) послове на којима ради не обавља савесно и одговорно, не поштује организацију рада и пословања, услове и правила уређена етичким кодексом Универзитета у Београду.

11) ако не поштује радну дисциплину прописану Правилником о радној дисциплини и правилима понашања запослених, односно ако је његово понашање такво да не може да настави рад на Факултету.

Одбијање запосленог да се одазове на позив декана Факултета или непосредног руководиоца (продекани, руководиоци катедри, научно-истраживачких пројеката, факултетских служби, итд.) да изврши одговарајућу анализу ради утврђивања околности из става 1. тачке 3) и 4) овог члана сматра се непоштовањем радне дисци- плине у смислу става 1. овог члана.

Члан 65.

Запосленом може да престане радни однос ако за то постоји оправдан разлог који се односи на потребе Факултета, ако:

1) услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла;

2) одбије закључење анекса уговора о раду.

Члан 66.

Декан Факултета је дужан да пре отказа уговора о раду запосленог писаним путем упозори на постојање разлога за отказ уговора о раду и да му остави рок од најмање осам дана од дана достављања упозорења да се изјасни на наводе из упозорења.

У упозорењу из става 1. овог члана декан Факултета је дужан да наведе основ за давање отказа, чињенице и доказе који указују на то да су се стекли услови за отказ и рок за давање одговора на упозорење.

Запослени уз изјашњење из става 1. овог члана може да приложи мишљење синдиката чији је члан.

Члан 67.

Пре потписивања акта из члана 66. овог правилника секретар или правни референт Факултета врши контролу да исти садржи све прописане елементе.

Члан 68.

У случајевима из чл. 63. и 64. овог правилника, када за повреду радне дисциплине или радне обавезе постоје утврђене олакшавајуће околности, уместо от- каза уговора о раду, декан Факултета може да изрекне једну од следећих мера:

1) привремено удаљење са рада без накнаде зараде, у трајању од једног до 15 радних дана;

2) новчану казну у висини до 20% основне зараде запосленог за месец у коме је новчана казна изречена, у трајању до три месеца, која се извршава обуставом од зар- аде, на основу решења послодавца о изреченој мери;

3) опомену са најавом отказа у којој се наводи да ће декан Факултета запосленом отказати уговор о раду без поновног упозорења, ако у наредном року од шест месеци учини исту повреду радне обавезе или непоштовање радне дисциплине.

Олакшавајуће околности из става 1. овог члана могу бити: чињеница да је запослени први пут учинио повреду радне дисциплине, да има породицу коју издржава или да је једини запослени у породици, да је хранитељ и сл.

Пре изрицања једне од мера из става 1. овог члана декан може затражити мишљење Дисциплинске комисије за прекршаје запослених.

Члан 69.

Декан Факултета може запосленом из члана 62. став 1. тачка 1) овог правилника да откаже уговор о раду или изрекне неку од мера из члана 68. овог пра- вилника, ако му је претходно дао писано обавештење у вези са недостацима у његовом раду, упутствима и примереним роком за побољшање рада, а запослени настави да извршава послове на незадовољавајући начин након протека остављеног рока.

Члан 70.

Запослени коме је уговор о раду отказан зато што не остварује потребне резултате рада, односно нема потребна знања и способности за обављање послова на којима ради, има право на отказни рок, у зависности од стажа осигурања, а који не може бити краћи од 8 нити дужи од 30 дана.

Отказни рок почиње да тече наредног дана од дана достављања решења о отказу уговора о раду.

Запослени може, у споразуму са деканом да престане са радом и пре истека отказног рока, с тим што му се за то време обезбеђује накнада плате у висини утврђеној Правилником о плати, накнади плате и другим примањима запослених на Факултету.

XIV ВИШАК ЗАПОСЛЕНИХ

Члан 71.

Декан Факултета може да откаже уговор о раду запосленом по основу вишка запослених ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављање одређеног посла или дође до смањења обима посла, под условима и у поступку прописаним законом и овим правилником.

Члан 72.

Одређивање запослених који су вишак врши се применом критеријума за утврђивање запослених за чијим је радом престала потреба.

Критеријум за утврђивање вишка запослених не може да буде одсуствовање запосленог са рада због привремене спречености за рад, трудноће, породиљског одсуства, неге детета и посебне неге детета.

Критеријуми за утврђивање запослених за чијим је радом престала потреба могу бити: резултати рада, стручна спрема, рад остварен у радном односу, као и рад остварен у у радном односу у установама образовања, имовно стање запосленог, здравствено стање запосленог, број деце на редовном школаовању и вреднују се бодовима.

Факултет је дужан да донесе програм решавања вишка запослених и предузме одговарајуће мере за запошљавање вишка запослених ако ће у оквиру периода од 30

дана доћи до престанка потребе за радом запослених на неодређено време и то за најмање 10 запослених на Факултету, односно најмање 20 запослених у оквиру периода од 90 дана.

Члан 73.

Факултет је дужан да пре истека уговора о раду у смислу члана 71. овог правилника запосленом исплати отпремнину, у складу са одредбама Закона о раду.

XV ОСТВАРИВАЊЕ И ЗАШТИТА ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ

Члан 74.

О правима, обавезама и одговорностима из радног односа одлучује декан.

Члан 75.

Запосленом се о остваривању права, обавеза и одговорности у писаном облику доставља решење, са образложењем и поуком о правном леку.

Члан 76.

Спорна питања између Факултета и запосленог, пре покретања поступка пред надлежним судом, могу се решавати у поступку споразумног решавања у складу са чланом 194. Закона о раду, уколико декан Факултета и запослени у року од три дана од дана достављања решења запосленом (отказ уговора о раду, и слично) споразумно одреде арбитра из реда стручњака у области која је предмет спора.

XVI ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 77.

Декан може за обављање послова из делатности Факултета, који по својој природи не трају дуже од 120 радних дана у календарској години, да са одређеним лицем закључи уговор о обављању привремених и повремених послова у складу са законом.

Члан 78.

Декан може са одређеним лицем да закључи уговор о делу, ради обављања послова који нису у оквиру делатности Факултета, у складу са законом.

Члан 79.

Овај Правилник доноси Савет Факултета на предлог декана и Наставно- научног већа Факултета, а исти ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли, односно web страници Факултета.

Председник Савета Факултета за физичку хемију

24. 12. 2015.

проф. xx Xxxxxx Xxxxxxxxxxx-Xxxxxxxxx