Bitni elementi. Bitni elementi kupoprodaje su predmet14 i cena. Xxxxx, kupoprodaja na- staje kada se ugovorne strane saglase o ceni predmeta koji se prodaje. Predmet kupoprodaje može biti svaka stvar, pokretna i nepokretna, telesna i bestelesna, ako je res in commercio. Predmet kupoprodaje ne mogu biti stvari koje su van prometa (res extra commercium). I buduće stvari xxxxx xx biti predmet kupoprodaje. U vezi sa xxx, pravi se razlika između kupovine buduće stva- ri empitio rei speratae i kupovine nade empotio spei. Kod kupovine buduće stvari empatio rei speratae, radi se o uslovnoj kupoprodaji koja stvara obavezu samo ako stvar nastane i u obimu u kome nastane. Dok je kod kupovine nade empotio spei, u pitanju bezuslovni ugovor kod xxxx xxxxx snosi kupac (npr. kupac unapred kupuje ceo ulov ribe i plaća ugovorenu cenu nezavisno od količine ribe xxxx xx biti uhvaćena). Pomponius, D18,1,8,1: „Ni kupovina, ni prodaja se ne mogu zamisliti bez stvari koja se prodaje. Jedino se plodovi i xxx nerođena mladunčad valjano kupuju, ali tako, da kada se mladunče rodi, smatra se da je prodato u ono vreme, xxxx xx pravni posao bio zaključen; no ako je prodavac postupao tako, da se oni ne rode, ili da ih ne bude, može se podići actio empti. U nekim slučajevima se ipak smatra da postoji (valjana) prodaja iako nema stvari, na primer, kada se kupuje na sreću, što biva kada se kupi ulov riba ili ptica, ili stvari koje se bacaju narodu na poklon: kupovina se, naime, zaključuje i ako ništa ne bude ulovljeno, jer je to kupovina nade (empatio spei)…“15 Xxxxx, kupovina nade je oblik ugovora na sreću. Ugovori na sreću se nazivaju aleatornim16 pravnim poslovima. Cena (pretium) xxxx biti u celosti ili većim delom izražena u novcu. Cena xxxx biti određena ili bar odrediva. Određena xx xxxx je poznata u trenutku zaključenja ugovora, a odre- diva xx xxxx se naknadno izračunava po dogovorenom kriterijumu. Cena xxxx biti ozbiljna (verum), što znači da je prilikom pogađanja cene svaka strana nastojala da postigne ono što je za nju najpovoljnije. U klasičnom pravu cena ne xxxx biti pravična (iustum), odnosno ne xxxx odgovarati tržišnoj vredno- sti stvari. Klasični pravnici xxxx xx xxxxx nije normalnije nego da prodavac nastoji da proda što skuplje, a kupac da kupi što jeftinije.17 Ulpianus, D. 4, 4, 16, 4: „ Xxxxxxxxx takođe kaže, da je po prirodi stvari dozvoljeno da u 14 Ea in obligatione consistere, quae pecunia lui praestarique possunt – Predmet obligacije može biti samo ono što se može novcem zameniti. ...
