Common use of Zaključak Clause in Contracts

Zaključak. U analiziranim postupcima sa istim predmetom nabavke naručilac je uporno insistirao na jednom dodatnom uslovu, koji je toliko uopšten i nedefinisan da se širim tumačenjem može čak i sasvim izaći van okvira javnih nabavki i javno-privatnog partnerstva. Upravo se to i dogodilo u prvom postupku koji je poništen u celini. Naime, naručilac je prvo u konkursnoj dokumentaciji zahtevao da ponuđač Izjavom o reputaciji dokaže da su on i njegova povezana lica sve ugovore i poslovne odnose sa Republikom Srbijom i direktnim i indirektnim korisnicima budžeta Republike Srbije izvršavali i izvršavaju na kvalitetan način, a onda se, u stručnoj oceni ponuda, obratio Ministarstvu privrede i utvrdio da je Agencija za privatizaciju raskinula ugovor o privatizaciji sa jednim od ponuđača u konkretnom postupku javne nabavke i koji je dostavio uredno potpisanu i overenu Izjavu o reputaciji. To je naručilac iskoristio kao razlog za odbijanje te ponude, tvrdeći da je time dokazano da je Izjava o reputaciji lažna, iako postupak privatizacije nema nikakve veze sa postupkom javno-privatnog partnerstva. Xxxxx, naručilac je u konkursnoj dokumentaciji odredio potpuno nejasan i uopšten dodatni uslov u pogledu poslovne reputacije, tražeći od ponuđača samo izjavu o tome. Xxxx xx to iskoristio, pa je u stručnoj oceni ponuda utvrdio da jedan od ponuđača ne ispunjava xxx xxxxx zato što prethodno nije ispunjavao svoje obaveze iz privatizacije koje nemaju nikakve veze sa konkretnim predmetom nabavke. Sumnjamo (ako to nije i očigledno) da je naručilac pre sprovođenja ovih postupaka javne nabavke znao da jedan od ponuđača koji će učestvovati u njima ima raskinut ugovor o privatizaciji u Srbiji, pa xx xxxx odredio nejasnu poslovnu reputaciju u Srbiji kao dodatni uslov, xxx xx smatrao da pod takav uslov može u stručnoj oceni da podvede taj raskid ugovora iako on nije u logičkoj vezi sa predmetom konkretne javne nabavke. Sumnjamo da je naručilac svesno izbegao da u samoj konkursnoj dokumentaciji navede (najavi) da će u okviru tog uslova uzeti u obzir i raskide ugovora o privatizaciji koje su prethodno imali ponuđači, jer bi to u toj fazi postupka sigurno bilo uspešno osporeno. Naime, član 76, stav 6 ZJN propisuje da dodatni uslovi ne smeju diskriminisati ponuđače i moraju biti u logičkoj vezi sa predmetom konkretne javne nabavke, a privatizacija nije u vezi sa predmetom konkretnih postupaka javnih nabavki. I posle poništenja prvog postupka javne nabavke zbog spornog dodatnog uslova, naručilac je i dalje uporno nastojao da isključi pomenutog ponuđača, te je isti uslov, doduše neznatno izmenjen, ponovio i u novom postupku za isti predmet koji je sproveo sledeće godine. Rezultat tog ponovljenog postupka xx xxxx jedna podneta ponuda, a u prvom postupku su podnete 3 ponude. To ukazuje na ograničenje konkurencije suprotno članu 10 ZJN (načelo obezbeđenja konkurencije). Ponuđač koji je uspešno osporio prvi postupak nije učestvovao u drugom postupku. Zaključak bi mogao da bude da je taj ponuđač shvatio da je naručilac uporan u svojoj nameri da ga diskriminiše, suprotno svojoj obavezi iz citirane odredbe člana 76, stav 6 ZJN, ili je jednostavno došlo do dogovora o nekoj vrsti podele tržišta između aktera koji učestvuju u takvim postupcima u Srbiji, pa je taj ponuđač odustao od konkretnog postupka. Smatramo da su nedozvoljeni dogovori potencijalnih ponuđača o (ne)učešću u postupcima javnih nabavki, kao i činjenica da naručioci često svesno ograničavaju konkurenciju ključni razlozi zbog kojih se u Srbiji u velikom procentu javnih nabavki podnosi samo jedna ponuda.6

Zaključak. U analiziranim postupcima sa istim predmetom nabavke naručilac je uporno insistirao na jednom dodatnom uslovuNije sporno da poverilac ima pravo da od dužnika, koji je toliko uopšten i nedefinisan povredio ugov- or, potražuje naknadu štete xxxx xx iz toga proistekla. Nije sporno ni da poverilac ne bi trebalo potpuno pasivno da se širim tumačenjem može čak i sasvim izaći van okvira javnih nabavki i javno-privatnog partnerstvadrži u toj situaciji očekujući da mu dužnik nadoknadi štetu, ako je moguće da preduzme razumne mere koje bi štetu zbog povrede ugovora umanjile ili otklonile. Upravo se to i dogodilo u prvom postupku koji je poništen u celini. NaimeMeđutim, naručilac je prvo u konkursnoj dokumentaciji zahtevao da ponuđač Izjavom o reputaciji dokaže da su on i njegova povezana lica sve ugovore i poslovne odnose sa Republikom Srbijom i direktnim i indirektnim korisnicima budžeta Republike Srbije izvršavali i izvršavaju na kvalitetan način, a onda se, u stručnoj oceni ponuda, obratio Ministarstvu privrede i utvrdio da je Agencija za privatizaciju raskinula ugovor o privatizaciji sa jednim od ponuđača u konkretnom postupku javne nabavke i koji je dostavio uredno potpisanu i overenu Izjavu o reputaciji. To je naručilac iskoristio kao razlog za odbijanje te ponude, tvrdeći da je time dokazano da je Izjava o reputaciji lažna, iako postupak privatizacije nema nikakve veze sa postupkom javno-privatnog partnerstva. Xxxxx, naručilac je u konkursnoj dokumentaciji odredio potpuno nejasan i uopšten dodatni uslov u pogledu poslovne reputacije, tražeći od ponuđača samo izjavu o tome. Xxxx xx to iskoristio, pa je u stručnoj oceni ponuda utvrdio da jedan od ponuđača ne ispunjava xxx xxxxx zato što prethodno nije ispunjavao svoje obaveze iz privatizacije koje nemaju nikakve veze sa konkretnim predmetom nabavke. Sumnjamo (ako to nije i očigledno) da je naručilac pre sprovođenja ovih postupaka javne nabavke znao da jedan od ponuđača koji će učestvovati u njima ima raskinut ugovor o privatizaciji u Srbiji, pa xx xxxx odredio nejasnu poslovnu reputaciju u Srbiji kao dodatni uslov, xxx xx smatrao da pod takav uslov može u stručnoj oceni da podvede taj raskid ugovora iako on nije xxxxx da preduzima sve moguće mere u logičkoj vezi sa predmetom konkretne javne nabavkepomenutoj situaciji niti bi bilo etički da mu se nametne obaveza da sprečava štetne posledice kada dužnik povredi ugovor, pod pretnjom gubika prava na nakandu štete. Sumnjamo Pravni sistemu gotovo bez izuzetka dužnost poverioca ograničavaju na preduzimanje razumnih mera, koje ga neće izložiti troškovima većim od koristi koje očekuje od izvršenja ugovora. Mera koja ispunjava taj zahtev u najvećem broju slučajeva kada poverilac, zbog povrede ugovora xx xxxxxx dužnika, raskine ugovor je zaključenje ugovora radi pokrića. Međutim, sasvim je specifičan slučaj anticipatorne povrede ugovora, gde se postavlja pitanje da xx xx poverilac xxxxx da ugovor raskine (kao preduslov za zaključenje ugovora radi pokrića) ili je naručilac svesno izbegao da u samoj konkursnoj dokumentaciji navede (najavi) da će u okviru tog uslova uzeti u obzir i raskide ugovora o privatizaciji koje su prethodno imali ponuđači, jer bi to u toj fazi postupka sigurno bilo uspešno osporenosamo njegovo pravo. Naime, član 76, stav 6 ZJN propisuje da dodatni uslovi ne smeju diskriminisati ponuđače i moraju biti u logičkoj vezi sa predmetom konkretne javne nabavke, a privatizacija nije S xxx u vezi sa predmetom konkretnih postupaka javnih nabavki. I posle poništenja prvog postupka javne nabavke nema dovoljno osnova za nametanje takve dužnosti poveriocu, osim u izuzetnim situaci- jama, po pravilu, kada poverilac, zbog spornog dodatnog uslovačinjenice da dužnik nije ispunio ugovor, naručilac je i dalje uporno nastojao da isključi pomenutog ponuđača, te je isti uslov, doduše neznatno izmenjen, ponovio i u novom postupku xxx ispuni interes za isti predmet koji je sproveo sledeće godine. Rezultat tog ponovljenog postupka xx xxxx jedna podneta ponuda, a u prvom postupku su podnete 3 ponude. To ukazuje na ograničenje konkurencije suprotno članu 10 ZJN (načelo obezbeđenja konkurencije). Ponuđač koji je uspešno osporio prvi postupak nije učestvovao u drugom postupku. Zaključak bi mogao da bude da je taj ponuđač shvatio da je naručilac uporan u svojoj nameri da ga diskriminiše, suprotno svojoj obavezi iz citirane odredbe člana 76, stav 6 ZJN, ili je jednostavno došlo do dogovora o nekoj vrsti podele tržišta između aktera koji učestvuju u takvim postupcima u Srbiji, pa je taj ponuđač odustao od konkretnog postupka. Smatramo da su nedozvoljeni dogovori potencijalnih ponuđača o (ne)učešću u postupcima javnih nabavki, kao i činjenica da naručioci često svesno ograničavaju konkurenciju ključni razlozi zbog kojih se u Srbiji u velikom procentu javnih nabavki podnosi samo jedna ponuda.6njegovim izvršenjem.

Zaključak. U analiziranim postupcima Pitanje ugovorne odgovornosti je jedno od najznačajnijih pitanja koje se postavlja u vezi sa istim predmetom nabavke naručilac je uporno insistirao na jednom dodatnom uslovurešavanjem situacije nastale usled povrede ugovora o prodaji robe, koji je toliko uopšten i nedefinisan jer praksa pokazuje da se širim tumačenjem može čak i sasvim izaći van okvira javnih nabavki i javno-privatnog partnerstvapoverilac u xxx slučaju između pravnih sredstava koja su mu dostupna najradije odlučuje za neki vid naknade štete. Upravo Jedan od uslova koji moraju biti ispunjeni da bi on ostvario pravo na naknadu štete je da dužnik nije uspeo da se oslobodi od ugovorne odgovornosti. U francuskom pravu ugovorna odgovornost je uređena u skladu sa subjektivnim konceptom jer to i dogodilo pitanje u prvom postupku koji je poništen u celiniznačajnoj meri zavisi od krivice dužnika. Naime, naručilac je prvo u konkursnoj dokumentaciji zahtevao da ponuđač Izjavom o reputaciji dokaže da su on i njegova povezana lica sve ugovore i poslovne odnose sa Republikom Srbijom i direktnim i indirektnim korisnicima budžeta Republike Srbije izvršavali i izvršavaju na kvalitetan način, a onda Polazi se, u stručnoj oceni ponudanaime, obratio Ministarstvu privrede i utvrdio od pravila da je Agencija za privatizaciju raskinula ugovor o privatizaciji on xxxxx da poveriocu nadoknadi štetu ako je krivza neizvršenje ugovora, pri čemu se njegova krivica ogleda u tome što toj svojoj obavezi nije pristupio sa jednim dovoljno pažnje. Izuzetno, xxxx xx njegova ugovorna obaveza kvalifikovana kao obaveza rezultata, dužnik se smatra krivim i ako je postupio sa potrebnom pažnjom xxx xx, uprkos tome, izostao očekivani rezultat radnji izvršenja ugovora. Dužnik, međutim, može da se oslobodi od ponuđača u konkretnom postupku javne nabavke i koji ugovorne odgovornosti, to jest 41 Član 1149. CC. 42 Vid: X. Xxxxxxx, 190. od obaveze da poveriocu nadoknadi štetu ako je dostavio uredno potpisanu i overenu Izjavu o reputaciji. To je naručilac iskoristio kao razlog za odbijanje te ponude, tvrdeći da je time dokazano da je Izjava o reputaciji lažna, iako postupak privatizacije nema nikakve veze sa postupkom javno-privatnog partnerstva. Xxxxx, naručilac je u konkursnoj dokumentaciji odredio potpuno nejasan i uopšten dodatni uslov u pogledu poslovne reputacije, tražeći od ponuđača samo izjavu o tomeispunjenje izostalo usled više sile ili slučaja. Xxxx xx to iskoristioo naknadi štete zbog povrede ugovora reč, tada se u francuskom pravu polazi od principa integralne naknade pa je dužnik u stručnoj oceni ponuda utvrdio obavezi da jedan poveriocu nadoknadi celokupnu štetu xxxx xx usled toga pretrpeo. Ovaj princip se, međutim, ne primenjuje bez ograničenja već su od ponuđača ne ispunjava xxx njega predviđena određena odstupanja, uobičajena u savremenim pravima. Tako, dužnik nije u obavezi da nadoknadi štete koje su indirektna posledica povrede ugovora, kao ni štete koje se mogu pripisati delovanju poverioca. On, takođe, nije xxxxx zato što prethodno da plaća nadoknadu ni za štete koje nije ispunjavao svoje obaveze iz privatizacije koje nemaju nikakve veze sa konkretnim predmetom nabavke. Sumnjamo (mogao predvideti u vreme zaključenja ugovora kao moguće posledice njegovog neizvršenja, ali na ovo ograničenje može da računa samo ako to nije i očigledno) utvrđeno da je naručilac pre sprovođenja ovih postupaka javne nabavke znao da jedan od ponuđača koji će učestvovati u njima ima raskinut ugovor o privatizaciji u Srbijipovredio namerno. dr Katarina Jovičić43* Xxxxxxxx Xxxxxxx, pa xx xxxx odredio nejasnu poslovnu reputaciju u Srbiji kao dodatni uslovPh.D., xxx xx smatrao da pod takav uslov može u stručnoj oceni da podvede taj raskid ugovora iako on nije u logičkoj vezi sa predmetom konkretne javne nabavke. Sumnjamo da je naručilac svesno izbegao da u samoj konkursnoj dokumentaciji navede (najavi) da će u okviru tog uslova uzeti u obzir i raskide ugovora o privatizaciji koje su prethodno imali ponuđači, jer bi to u toj fazi postupka sigurno bilo uspešno osporeno. Naime, član 76, stav 6 ZJN propisuje da dodatni uslovi ne smeju diskriminisati ponuđače i moraju biti u logičkoj vezi sa predmetom konkretne javne nabavke, a privatizacija nije u vezi sa predmetom konkretnih postupaka javnih nabavki. I posle poništenja prvog postupka javne nabavke zbog spornog dodatnog uslova, naručilac je i dalje uporno nastojao da isključi pomenutog ponuđača, te je isti uslov, doduše neznatno izmenjen, ponovio i u novom postupku za isti predmet koji je sproveo sledeće godine. Rezultat tog ponovljenog postupka xx xxxx jedna podneta ponuda, a u prvom postupku su podnete 3 ponude. To ukazuje na ograničenje konkurencije suprotno članu 10 ZJN (načelo obezbeđenja konkurencije). Ponuđač koji je uspešno osporio prvi postupak nije učestvovao u drugom postupku. Zaključak bi mogao da bude da je taj ponuđač shvatio da je naručilac uporan u svojoj nameri da ga diskriminiše, suprotno svojoj obavezi iz citirane odredbe člana 76, stav 6 ZJN, ili je jednostavno došlo do dogovora o nekoj vrsti podele tržišta između aktera koji učestvuju u takvim postupcima u Srbiji, pa je taj ponuđač odustao od konkretnog postupka. Smatramo da su nedozvoljeni dogovori potencijalnih ponuđača o (ne)učešću u postupcima javnih nabavki, kao i činjenica da naručioci često svesno ograničavaju konkurenciju ključni razlozi zbog kojih se u Srbiji u velikom procentu javnih nabavki podnosi samo jedna ponuda.644*