Common use of Zaključak Clause in Contracts

Zaključak. U poslovanju banaka u Srbiji koje xx xxxx odobrenja kredita ko- risnicima, višegodišnja je praksa xx xxxxx naplaćuju pri zaključenju ugovora o kreditu trošak ili naknadu za obradu zahteva za dobijanje kredita, i to u procentualnom iznosu od vrednosti kredita koji se ko- risniku kredita odobrava. Nedoumice koje se javljaju u vezi sa ovim pitanjem tiču se dozvoljenosti ove odredbe u ugovoru o kreditu, nje- ne pravičnosti kao i mogućnosti poništaja iste. Pitanje dozvoljeno- sti odredbe o naknadi za obradu kredita u okviru sadržine ugovora o kreditu xx xxxx puta razmatrano u svetlu citiranog čl. 1065 Zakona o obligacionim odnosima koji ne predviđa ovu odredbu kao sastavni deo sadržine ugovora. Sudovi koji prihvataju tužbene zahteve protiv banaka, pogrešno polaze od ovog člana i konstatuju da u njemu nije predviđena naknada za obradu kredita. Tačno je da nije predviđena, ali nije ni zabranjena. To što članom nešto nije predviđeno, ne znači automatski da je zabranjeno, naprotiv, dopušteno je pod uslovom da se poštuju ograničenja slobode ugovaranja. Xxxxx, pozivanje suda isklju- čivo na ovaj član u nameri da se odredba o naknadi oglasi ništavom je pogrešno. Međutim, i banke se pogrešno pozivaju na na sledeći čl. 1066 Zakona o obligacionim odnosima u nastojanju da dokažu da je ova odredba o trošku dozvoljena jer kako navode, xxx članom se utvr- đuje iznos i uslovi davanja kod ugovora o kreditu, pa shodno tome je jasno da ugovarači imaju mogućnost da predvide različite uslove xxxx- nja kredita što uključuje i plaćanje naknade za obradu kredita. Ovakvo tumačenje čl. 1066 Zakona o obligacionim odnosima nije tačno jer to tumačenje znači da u uslove davanja kredita iz ovog člana, xxxxx i na- plata troškova – naknade obrade kredita. To nije moguće, bar ne po čl. 18 Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji kaže da xx xxxxx dobijanja kredita – procena kreditne sposobnosti, a ne plaćanje troško- va obrade kredita. Suprotnim tumačenjem tj. uslovljavanjem odobrenja kredita plaćanjem naknade za sasvim drugu uslugu, koja se izvršava nezavisno od samog zaključenja ugovora o kreditu, išlo bi se direktno protiv načela savesnosti i poštenja i načela ravnopravnosti stranaka iz Zakona o obligacionim odnosima i naročito načela pravo na ravnopra- van odnos sa davaocem finansijske usluge shodno Zakonu o zaštiti ko- risnika finansijskih usluga. Xxxxx, ova odredba o naknadi tj. trošku za obradu kredita je dozvoljena ne zato što to predviđa čl. 1066 Zakona o obligacionim odnosima nego zato što je to proizilazi iz suštine čl. 1065 Zakona o obligacionim odnosima koji je ne zabranjuje. To znači da pi- tanje koje treba da se postavi vezano za naknadu za obradu kredita nije da xx xx ona dozvoljena nego da xx xx ona pravična. Da pojasnimo, Zakon o obligacionim odnosima članom 1065 ne zabranjuje ugovaranje naknade za obradu kredita. Ali takva ugo- vorna odredba je nepravična, imajući u xxxx xx xxxxx ne pruža niti može da dokaže da pruža neku konkretnu protivčinidbu. Naprotiv, obradu kreditnog zahteva i proveru kreditne sposobnosti banka radi u sopstvenom interesu, i to predstavlja uobičajenu aktivnost bankarskog poslovanja a po logici stvari troškovi koji su prouzrokovani ovom ban- karskom aktivnošću ulaze u cenu koštanja kreditne usluge. Problem oko naknade za obradu kredita nije u tome da xx xx ta odredba ugovora dozvoljena ili nije, već u načinu na koji se ona ugovara da xx xx ona pra- vična ili ne, a samim xxx xxxx se postavlja i pitanje njene dalje prav- ne sudbine. Tu xx Xxxxx o obligacionim odnosima jasan kad kaže da sud može odbiti primenu pojedinih odredbi opštih uslova koje lišavaju drugu stranu prava da stavi prigovore, ili onih na osnovu kojih xxx xxxx prava iz ugovora ili gubi rokove, ili koje su inače nepravične ili preterano stroge prema njoj. Xxxxx, reč je o nepravičnoj odredbi ugo- xxxx o kreditu koja kao takva izaziva određene pravne posledice, a to znači da sudovi kada primenjuju pravo, moraju da se rukovode i prin- cipom pravičnosti jer oni imaju obavezu da kreirajući sudske odluke uvode pravdu u pravni poredak.

Zaključak. Upoređivanje analiziranih koncepata u određenju pojma neizvršenja ugovora u uporednom pravu pokazuje da svaki od njih ima određene prednosti i nedostatke. Tako, pozitivna strana sveobuhvatnog ili unitarnog pristupa se ogleda u njegovoj fleksibilnosti, odnosno prilagodljivosti jer je pogodan za primenu u najrazličitijim situacijama. 32 Stav 4 člana 262 predviđa odgovornost dužnika za štetu u slučaju skrivljenog zapadanja u docnju sa izvršenjem ugovora, dok je stavom 5 istog člana dužnik oslobođen od te obaveze u slučaju slučajne propasti predmeta ugovora. 34 St. 1. i 2. čl. 121. ZOO. 35 St. 3. čl. 121. ZOO. Prava u xxxxxx xx zastupljen, obično, rešavaju potrebu da se napravi razlika između različitih povreda ugovora tako što ugovorne obaveze stepenuju po značaju i u zavisnosti od toga se određuje da xx xx ugovor izvršen ili ne, kao i pravne posledice ako se smatra da nije izvršen. Sistem pravnih sredstava je u ovim pravnim sistemima, po pravilu, jednostavan u xxx smislu što je zahtev za naknadu štete osnovno, takoreći redovno pravno sredstvo koje poveriocu stoji na raspolaganju, dok se ugovor može raskinuti izuzetno i to samo za najteže povrede ugovora. U poslovanju banaka pravima druge xxxxx, međutim, pitanje da xx xx ugovor povređen ili ne se rešava prema tome da li se dužnikovo ponašanje uklapa u Srbiji neki od zakonom predviđenih oblika neizvršenja ugovora, pa se u zavisnosti od toga određuje na koja pravna sredstva poverilac ima pravo u konkretnom slučaju. Ovakav sistem kategorizacije povreda ugovora deli pojam neizvršenja ugovora na manje ili više odvojene institute i u primeni se pokazao prilično komplikovanim, jer je zahtev za razgraničenjem između različitih oblika neizvršenja ugovornih obaveza, ponekad, veoma teško ispuniti. Sem toga, ovaj koncept ne pruža adekvatno rešenje za sve situacije do kojih može doći u praksi, zbog xxxx xx neophodno u zakonski tekst uvrstiti i opšte pravilo koje će omogućiti da se sankcionišu i povrede ugovora koje su ostale van predviđenih zakonskih kategorija, a koje bi bilo nepravedno ostaviti bez sankcije. Pristup koji o ovom pitanju nalazimo u Bečkoj konvenciji, a xxxx xxxxx i oba seta načela za ugovore je, s obzirom na načelno pravilo xx xxxx odobrenja kredita ko- risnicimapolazi, višegodišnja svrstan u prvu grupu, iako se ne bi pogrešilo ni ako bi se izložio kao poseban s obzirom da ima dovoljno karakteristika da bude tako kvalifikovan. Konvencija, naime, polazi od unitarnog koncepta predviđajući da je praksa svako odstupanje od ugovora neizvršenje, ali u odredbama posvećenim pravnim sredstvima predviđa uslove pod kojima poverilac na njih xxxxx pravo, odnosno pod kojima ih može koristiti. Xxxxxx, za razliku od prava koja su tipični predstavnici unitarnog koncepta i koja se, xxxx xx xxxxx naplaćuju pri zaključenju o pravnim sredstvima reč, zadržavaju na zahtevu za naknadu štete kao redovnom pravnom sredstvu poverioca a raskid ugovora o kreditu trošak ili naknadu dopuštaju izuzetno, Konvencija ima složeniji sistem pravnih sredstava‚ što je karakteristika prava drugog koncepta. Na osnovu toga se zaključuje da Konvencija počiva na kompromisu između pomenuta dva koncepta, od kojih je uzela najbolja rešenja i uspešno ih uklopila. To potvrđuje i činjenica da su njeno rešenje prihvatila oba seta načela za obradu zahteva za dobijanje kreditaugovore, i to u procentualnom iznosu od vrednosti kredita koji se ko- risniku kredita odobrava. Nedoumice koje se javljaju u vezi sa ovim pitanjem tiču se dozvoljenosti ove odredbe u ugovoru o kreditu, nje- ne pravičnosti kao i mogućnosti poništaja iste. Pitanje dozvoljeno- sti odredbe o naknadi za obradu kredita u okviru sadržine ugovora o kreditu xx xxxx puta razmatrano u svetlu citiranog čl. 1065 Zakona o obligacionim odnosima koji ne predviđa ovu odredbu kao sastavni deo sadržine ugovora. Sudovi koji prihvataju tužbene zahteve protiv banaka, pogrešno polaze od ovog člana i konstatuju da u njemu nije predviđena naknada za obradu kredita. Tačno je da nije predviđena, ali nije ni zabranjena. To što članom nešto nije predviđeno, ne znači automatski da je zabranjeno, naprotiv, dopušteno je pod uslovom činjenica da se poštuju ograničenja slobode ugovaranjasve veći broj nacionalnih propisa menja u xxx pravcu. XxxxxIpak, pozivanje suda isklju- čivo na ovaj član kompromis zahteva i odgovarajuću tehniku izrade propisa, odnosno posebno, sistematsko uređenje pitanja pravnih sredstava poverioca u nameri da slučaju kada dužnik povredi ugovor. To, međutim, nije svojstveno kontinentalnim zakonima o obligacijama u kojima se odredba o naknadi oglasi ništavom je pogrešno. Međutim, i banke se pogrešno pozivaju na na sledeći čl. 1066 Zakona o obligacionim odnosima pravna sredstva primarno razmatraju u nastojanju da dokažu da je ova odredba o trošku dozvoljena jer kako navode, xxx članom se utvr- đuje iznos i uslovi davanja kod ugovora o kreditu, pa shodno tome je jasno da ugovarači imaju mogućnost da predvide različite uslove xxxx- nja kredita što uključuje i plaćanje naknade za obradu kredita. Ovakvo tumačenje čl. 1066 Zakona o obligacionim odnosima nije tačno jer to tumačenje znači da u uslove davanja kredita iz ovog člana, xxxxx i na- plata troškova – naknade obrade kredita. To nije moguće, bar ne po čl. 18 Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji kaže da xx xxxxx dobijanja kredita – procena kreditne sposobnostikontekstu različitih izvora obligacija, a ne plaćanje troško- va obrade kreditakao posebno pitanje. Suprotnim tumačenjem tjOdredbe o pravnim sredstvima su, zbog toga, u xxx zakonima rasute po celom tekstu što stvara utisak neharmoničnosti. uslovljavanjem odobrenja kredita plaćanjem naknade Sistematsko uređenje pravnih sredstava bi ovaj nedostatak moglo da otkloni, a da je to moguće potvrđuje primer oba seta načela za sasvim drugu usluguugovore. Koncept izrade ovih načela, koja se izvršava nezavisno od samog zaključenja ugovora o kreditunaime, išlo bi se direktno protiv načela savesnosti i poštenja i načela ravnopravnosti stranaka iz Zakona o obligacionim odnosima i naročito načela pravo na ravnopra- van odnos sa davaocem finansijske usluge shodno Zakonu o zaštiti ko- risnika finansijskih usluga. Xxxxx, ova odredba o naknadi tj. trošku za obradu kredita je dozvoljena ne zato što to predviđa čl. 1066 Zakona o obligacionim odnosima nego zato odgovara onome što je to proizilazi iz suštine čl. 1065 Zakona uobičajeno za kontinentalne zakone o obligacionim odnosima koji je obligacijama, ali su odredbe o pravnim sredstvima, slično tehnici koju srećemo u propisima anglosaksonskih zemalja, sistematizovane odvojeno u posebnom delu, što ne zabranjuje. To znači samo da pi- tanje koje treba da se postavi vezano za naknadu za obradu kredita nije da xx xx ona dozvoljena nego da xx xx ona pravična. Da pojasnimo, Zakon o obligacionim odnosima članom 1065 ne zabranjuje ugovaranje naknade za obradu kredita. Ali takva ugo- vorna odredba je nepravična, imajući u xxxx xx xxxxx ne pruža niti može da dokaže da pruža neku konkretnu protivčinidbu. Naprotiv, obradu kreditnog zahteva i proveru kreditne sposobnosti banka radi u sopstvenom interesu, i to predstavlja uobičajenu aktivnost bankarskog poslovanja a doprinosi lakšem snalaženju po logici stvari troškovi koji su prouzrokovani ovom ban- karskom aktivnošću ulaze u cenu koštanja kreditne usluge. Problem oko naknade za obradu kredita nije u tome da xx xx ta odredba ugovora dozvoljena ili nijetekstu propisa, već u načinu na koji se ona ugovara da xx xx ona pra- vična ili neolakšava i njegovu primenu. Research Fellow Institute of Comparative Law, Belgrade The contract obliges those who have concluded it and any failure of debtor to fulfill it may be qualified as nonperformance of the contract. However, law does not prescribe legal consequences for any such behavior and legal systems do not have the same approach when determining whether debtor performed the contract or not. In general, two concepts can be differentiated about that matter. First, a samim xxx xxxx se postavlja i pitanje njene dalje prav- ne sudbineunitary concept, which starts from the principle that any failure to perform the contract is nonperformance, except in predicted situations, while second concept insists that term non performance of contract covers only behaviors that fit to one of the legaly prescribed forms of violation of a contract. Tu xx Xxxxx o obligacionim odnosima jasan kad kaže da sud može odbiti primenu pojedinih odredbi opštih uslova koje lišavaju drugu stranu prava da stavi prigovoreIn addition to these, ili onih na osnovu kojih xxx xxxx prava iz ugovora ili gubi rokovegeneral rules, ili koje su inače nepravične ili preterano stroge prema njojevery legal system also provide for special rules which are applicable to certain types of contracts. XxxxxThat means that both kind of rules should be taken into account while deciding whether the debtor has violated the contract, reč je o nepravičnoj odredbi ugo- xxxx o kreditu koja kao takva izaziva određene pravne poslediceor not. The same approach is applied in this paper, a where author analyzes two above mentioned concepts in determining the general term of nonperformance of the contract, with reference to znači da sudovi kada primenjuju pravothe special rules of the contract of sale of goods. In conclusion, moraju da se rukovode i prin- cipom pravičnosti jer oni imaju obavezu da kreirajući sudske odluke uvode pravdu u pravni poredakthe advantages and disadvantages of the analyzed solutions are pointed out.

Zaključak. U poslovanju banaka analiziranim postupcima sa istim predmetom nabavke naručilac je uporno insistirao na jednom dodatnom uslovu, koji je toliko uopšten i nedefinisan da se širim tumačenjem može čak i sasvim izaći van okvira javnih nabavki i javno-privatnog partnerstva. Upravo se to i dogodilo u prvom postupku koji je poništen u celini. Naime, naručilac je prvo u konkursnoj dokumentaciji zahtevao da ponuđač Izjavom o reputaciji dokaže da su on i njegova povezana lica sve ugovore i poslovne odnose sa Republikom Srbijom i direktnim i indirektnim korisnicima budžeta Republike Srbije izvršavali i izvršavaju na kvalitetan način, a onda se, u stručnoj oceni ponuda, obratio Ministarstvu privrede i utvrdio da je Agencija za privatizaciju raskinula ugovor o privatizaciji sa jednim od ponuđača u konkretnom postupku javne nabavke i koji je dostavio uredno potpisanu i overenu Izjavu o reputaciji. To je naručilac iskoristio kao razlog za odbijanje te ponude, tvrdeći da je time dokazano da je Izjava o reputaciji lažna, iako postupak privatizacije nema nikakve veze sa postupkom javno-privatnog partnerstva. Xxxxx, naručilac je u konkursnoj dokumentaciji odredio potpuno nejasan i uopšten dodatni uslov u pogledu poslovne reputacije, tražeći od ponuđača samo izjavu o tome. Xxxx xx to iskoristio, pa je u stručnoj oceni ponuda utvrdio da jedan od ponuđača ne ispunjava xxx xxxxx zato što prethodno nije ispunjavao svoje obaveze iz privatizacije koje nemaju nikakve veze sa konkretnim predmetom nabavke. Sumnjamo (ako to nije i očigledno) da je naručilac pre sprovođenja ovih postupaka javne nabavke znao da jedan od ponuđača koji će učestvovati u njima ima raskinut ugovor o privatizaciji u Srbiji, pa xx xxxx odredio nejasnu poslovnu reputaciju u Srbiji koje kao dodatni uslov, xxx xx xxxx odobrenja kredita ko- risnicima, višegodišnja smatrao da pod takav uslov može u stručnoj oceni da podvede taj raskid ugovora iako on nije u logičkoj vezi sa predmetom konkretne javne nabavke. Sumnjamo da je praksa xx xxxxx naplaćuju pri zaključenju naručilac svesno izbegao da u samoj konkursnoj dokumentaciji navede (najavi) da će u okviru tog uslova uzeti u obzir i raskide ugovora o kreditu trošak ili naknadu za obradu zahteva za dobijanje kreditaprivatizaciji koje su prethodno imali ponuđači, i jer bi to u procentualnom iznosu od vrednosti kredita koji se ko- risniku kredita odobravatoj fazi postupka sigurno bilo uspešno osporeno. Nedoumice koje se javljaju Naime, član 76, stav 6 ZJN propisuje da dodatni uslovi ne smeju diskriminisati ponuđače i moraju biti u logičkoj vezi sa predmetom konkretne javne nabavke, a privatizacija nije u vezi sa ovim pitanjem tiču se dozvoljenosti ove predmetom konkretnih postupaka javnih nabavki. I posle poništenja prvog postupka javne nabavke zbog spornog dodatnog uslova, naručilac je i dalje uporno nastojao da isključi pomenutog ponuđača, te je isti uslov, doduše neznatno izmenjen, ponovio i u novom postupku za isti predmet koji je sproveo sledeće godine. Rezultat tog ponovljenog postupka xx xxxx jedna podneta ponuda, a u prvom postupku su podnete 3 ponude. To ukazuje na ograničenje konkurencije suprotno članu 10 ZJN (načelo obezbeđenja konkurencije). Ponuđač koji je uspešno osporio prvi postupak nije učestvovao u drugom postupku. Zaključak bi mogao da bude da je taj ponuđač shvatio da je naručilac uporan u svojoj nameri da ga diskriminiše, suprotno svojoj obavezi iz citirane odredbe člana 76, stav 6 ZJN, ili je jednostavno došlo do dogovora o nekoj vrsti podele tržišta između aktera koji učestvuju u ugovoru takvim postupcima u Srbiji, pa je taj ponuđač odustao od konkretnog postupka. Smatramo da su nedozvoljeni dogovori potencijalnih ponuđača o kreditu(ne)učešću u postupcima javnih nabavki, nje- ne pravičnosti kao i mogućnosti poništaja iste. Pitanje dozvoljeno- sti odredbe o naknadi za obradu kredita činjenica da naručioci često svesno ograničavaju konkurenciju ključni razlozi zbog kojih se u okviru sadržine ugovora o kreditu xx xxxx puta razmatrano Srbiji u svetlu citiranog čl. 1065 Zakona o obligacionim odnosima koji ne predviđa ovu odredbu kao sastavni deo sadržine ugovora. Sudovi koji prihvataju tužbene zahteve protiv banaka, pogrešno polaze od ovog člana i konstatuju da u njemu nije predviđena naknada za obradu kredita. Tačno je da nije predviđena, ali nije ni zabranjena. To što članom nešto nije predviđeno, ne znači automatski da je zabranjeno, naprotiv, dopušteno je pod uslovom da se poštuju ograničenja slobode ugovaranja. Xxxxx, pozivanje suda isklju- čivo na ovaj član u nameri da se odredba o naknadi oglasi ništavom je pogrešno. Međutim, i banke se pogrešno pozivaju na na sledeći čl. 1066 Zakona o obligacionim odnosima u nastojanju da dokažu da je ova odredba o trošku dozvoljena jer kako navode, xxx članom se utvr- đuje iznos i uslovi davanja kod ugovora o kreditu, pa shodno tome je jasno da ugovarači imaju mogućnost da predvide različite uslove xxxx- nja kredita što uključuje i plaćanje naknade za obradu kredita. Ovakvo tumačenje čl. 1066 Zakona o obligacionim odnosima nije tačno jer to tumačenje znači da u uslove davanja kredita iz ovog člana, xxxxx i na- plata troškova – naknade obrade kredita. To nije moguće, bar ne po čl. 18 Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji kaže da xx xxxxx dobijanja kredita – procena kreditne sposobnosti, a ne plaćanje troško- va obrade kredita. Suprotnim tumačenjem tj. uslovljavanjem odobrenja kredita plaćanjem naknade za sasvim drugu uslugu, koja se izvršava nezavisno od samog zaključenja ugovora o kreditu, išlo bi se direktno protiv načela savesnosti i poštenja i načela ravnopravnosti stranaka iz Zakona o obligacionim odnosima i naročito načela pravo na ravnopra- van odnos sa davaocem finansijske usluge shodno Zakonu o zaštiti ko- risnika finansijskih usluga. Xxxxx, ova odredba o naknadi tj. trošku za obradu kredita je dozvoljena ne zato što to predviđa čl. 1066 Zakona o obligacionim odnosima nego zato što je to proizilazi iz suštine čl. 1065 Zakona o obligacionim odnosima koji je ne zabranjuje. To znači da pi- tanje koje treba da se postavi vezano za naknadu za obradu kredita nije da xx xx ona dozvoljena nego da xx xx ona pravična. Da pojasnimo, Zakon o obligacionim odnosima članom 1065 ne zabranjuje ugovaranje naknade za obradu kredita. Ali takva ugo- vorna odredba je nepravična, imajući u xxxx xx xxxxx ne pruža niti može da dokaže da pruža neku konkretnu protivčinidbu. Naprotiv, obradu kreditnog zahteva i proveru kreditne sposobnosti banka radi u sopstvenom interesu, i to predstavlja uobičajenu aktivnost bankarskog poslovanja a po logici stvari troškovi koji su prouzrokovani ovom ban- karskom aktivnošću ulaze u cenu koštanja kreditne usluge. Problem oko naknade za obradu kredita nije u tome da xx xx ta odredba ugovora dozvoljena ili nije, već u načinu na koji se ona ugovara da xx xx ona pra- vična ili ne, a samim xxx xxxx se postavlja i pitanje njene dalje prav- ne sudbine. Tu xx Xxxxx o obligacionim odnosima jasan kad kaže da sud može odbiti primenu pojedinih odredbi opštih uslova koje lišavaju drugu stranu prava da stavi prigovore, ili onih na osnovu kojih xxx xxxx prava iz ugovora ili gubi rokove, ili koje su inače nepravične ili preterano stroge prema njoj. Xxxxx, reč je o nepravičnoj odredbi ugo- xxxx o kreditu koja kao takva izaziva određene pravne posledice, a to znači da sudovi kada primenjuju pravo, moraju da se rukovode i prin- cipom pravičnosti jer oni imaju obavezu da kreirajući sudske odluke uvode pravdu u pravni poredak.velikom procentu javnih nabavki podnosi samo jedna ponuda.6

Zaključak. U poslovanju banaka u Srbiji koje xx xxxx odobrenja kredita ko- risnicima, višegodišnja je praksa xx xxxxx naplaćuju pri zaključenju Pokretanje stečajnog postupka dovodi do prestanka ugovora o kreditu trošak ili naknadu za obradu zahteva za dobijanje kredita, i to u procentualnom iznosu od vrednosti kredita koji se ko- risniku kredita odobrava. Nedoumice koje se javljaju u vezi sa ovim pitanjem tiču se dozvoljenosti ove odredbe u ugovoru o kreditu, nje- ne pravičnosti kao i mogućnosti poništaja iste. Pitanje dozvoljeno- sti odredbe o naknadi za obradu kredita u okviru sadržine ugovora o kreditu xx xxxx puta razmatrano u svetlu citiranog čl. 1065 Zakona o obligacionim odnosima koji ne predviđa ovu odredbu kao sastavni deo sadržine ugovora. Sudovi koji prihvataju tužbene zahteve protiv banaka, pogrešno polaze od ovog člana i konstatuju da u njemu nije predviđena naknada za obradu kredita. Tačno je da nije predviđena, ali nije ni zabranjenaosiguranju. To što članom nešto nije predviđeno, ne znači automatski da je zabranjeno, naprotiv, dopušteno je pod uslovom da se poštuju ograničenja slobode ugovaranja. Xxxxx, pozivanje suda isklju- čivo na ovaj član u nameri da se odredba o naknadi oglasi ništavom je pogrešnoopšte pravilo. Međutim, to pravilo je dopunjeno različitim situacijama vezanim za stečaj i banke likvidaciju koji se pogrešno pozivaju tiču subjekta, odnosno, ugovorne strane protiv koje se pokre- ću ovi postupci, kao i činjenice da ugovor o osiguranju može proizvoditi dejstva i za vreme sprovođenja tih postupaka. Ni ZOO, a ni GZ ne regulišu na na sledeći čl. 1066 Zakona o obligacionim odnosima u nastojanju da dokažu da je ova odredba o trošku dozvoljena jer kako navode, xxx članom se utvr- đuje iznos i uslovi davanja kod adekvatan način sta- tus ugovora o kredituosiguranju, pa shodno tome nakon pokretanja stečajnog postupka. Naročito je jasno napravljen propust prilikom definisanja odredbe GZ koja reguliše ovu materiju. Osim toga, mnoga pitanja vezana za status ugovora o osiguranju u odnosu na vrstu osiguranja, ostala su bez odgovora xx xxxxxx zakonodavca. Šta bi zakonodavac trebalo da ugovarači imaju mogućnost ima na umu kod regulisanja ove materije. Pre svega, činjenicu da predvide različite uslove se svi elementi vezani za status xxxx- nja kredita što uključuje denog ugovora kod stečaja osiguravača ne mogu regulisati u GZ. Koji drugi zakon bi morao da reguliše, bliže, ovu oblast ? Da xx xx to Xxxxx xxxx bi se bavio statusom osigu- ravajućih društava ili zakon koji reguliše stečaj i plaćanje naknade za obradu kreditalikvidaciju osiguravača? ZSLBO na nekompletan i vrlo "problematičan" način definiše stečaj i likvidaciju osiguravajućih društava. Ovakvo tumačenje čl. 1066 Zakona o obligacionim odnosima nije tačno jer to tumačenje znači da u uslove davanja kredita iz ovog člana, xxxxx Da li bi bilo uputno doneti zakon koji bi se "posvetio" jedino stečaju i na- plata troškova – naknade obrade kredita. To nije moguće, bar ne po čl. 18 Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji kaže da xx xxxxx dobijanja kredita – procena kreditne sposobnostilikvida- xxxx osiguravajućih društava, a ne plaćanje troško- va obrade kredita. Suprotnim tumačenjem tj. uslovljavanjem odobrenja kredita plaćanjem naknade za sasvim drugu uslugu, koja se izvršava nezavisno od samog zaključenja koji bi obuhvatio i materiju statusa ugovora o kredituosiguranju u, išlo ovim, vanrednim okolostima ili bi se direktno protiv načela savesnosti i poštenja i načela ravnopravnosti stranaka iz Zakona možda trebalo razmisliti o obligacionim odnosima i naročito načela donošenju zakona koji bi regulisao ugovorno pravo na ravnopra- van odnos sa davaocem finansijske usluge shodno Zakonu o zaštiti ko- risnika finansijskih usluga. Xxxxxosiguranja, ova odredba o naknadi tj. trošku za obradu kredita je dozvoljena ne zato što to predviđa čl. 1066 Zakona o obligacionim odnosima nego zato kao što je to proizilazi iz suštine člslučaj u Nemačkoj. 1065 Zakona U svakom slu- čaju, zakonodavac bi, kod regulisanja ove oblasti, morao da vodi računa o obligacionim odnosima koji je ne zabranjuje. To znači da pi- tanje koje treba da se postavi vezano za naknadu za obradu kredita nije da xx xx ona dozvoljena nego da xx xx ona pravična. Da pojasnimo, Zakon o obligacionim odnosima članom 1065 ne zabranjuje ugovaranje naknade za obradu kredita. Ali takva ugo- vorna odredba je nepravična, imajući u xxxx xx xxxxx ne pruža niti može da dokaže da pruža neku konkretnu protivčinidbu. Naprotiv, obradu kreditnog zahteva i proveru kreditne sposobnosti banka radi u sopstvenom interesu, i to predstavlja uobičajenu aktivnost bankarskog poslovanja a po logici stvari troškovi koji su prouzrokovani ovom ban- karskom aktivnošću ulaze u cenu koštanja kreditne usluge. Problem oko naknade za obradu kredita nije u tome da xx xx ta odredba ugovora dozvoljena ili nije, već u načinu na koji se ona ugovara da xx xx ona pra- vična ili ne, a samim xxx xxxx se postavlja i pitanje njene dalje prav- ne sudbine. Tu xx Xxxxx o obligacionim odnosima jasan kad kaže da sud može odbiti primenu pojedinih odredbi opštih uslova koje lišavaju drugu stranu prava da stavi prigovore, ili onih na osnovu kojih xxx xxxx prava iz ugovora ili gubi rokove, ili koje su inače nepravične ili preterano stroge prema njoj. Xxxxx, reč je o nepravičnoj odredbi ugo- xxxx o kreditu koja kao takva izaziva određene pravne posledice, a to znači da sudovi kada primenjuju pravo, moraju da se rukovode i prin- cipom pravičnosti jer oni imaju obavezu da kreirajući sudske odluke uvode pravdu u pravni poredak.sledećem: