Zaključak. Ugovorna kazna kao obaveza dužnika da poveriocu isplati određenu sumu novca ili mu učini neku drugu korist relativno se često ugovara u praksi, naročito kod ugovora u privredi. Ona je značajna za poverioca u xxx smislu što mu omogućava da na jednostavan način ostvari naknadu štete u situaciji kada dužnik iz ugovornog odnosa povredi ugovor. U našem pravu, međutim, ugovorna kazna nije samo dogovor o naknadi štete, zbog čega stra- ne ugovornice xxxx xx ugovaraju nemaju obavezu da vode računa o tome da njena xxxxxx xx. vrednost bude odgovarajuća pretpostavljenoj šteti koja se u xxx trenutku može sagledati. Načelo slobode ugovaranja im zapravo omogućava da se bez ograničenja dogovaraju o visi- ni ugovorne kazne, koju će poverilac moći da realizuje čak i kada ona premaša iznos štete xxxx xx stvarno pretrpeo zbog povrede ugovora, pa i kada uopšte nije pretrpeo štetu zbog ne- izvršenja, a dužnik će biti xxxxx da xx xxxxx onako xxxx xx ugovoreno. Jedina mogućnost ko- ju dužnik ima u slučaju da smatra da je ugovorna kazna previsoka je da xx xxxx zahteva da smanji njen iznos i da mu sud taj zahtev usvoji kao osnovan. Xxxxxx, sud procenjuje da xx xx ugovorna kazna nesrazmerno visoka s obzirom na vrednost i značaj predmeta obaveze, a ne s obzirom na štetu xxxx xx poverilac pretrpeo zbog docnje sa njenim ispunjenjem ili zbog neispunjenja. Ipak, u praksi sud bi morao da uzme u obzir i odnos ugovorne kazne i visine štete, jer ako bi ugovornu kaznu smanjio ispod iznosa štete onda bi time doveo u pitanje mogućnost poverioca da štetu nadoknadi.34 Poverilac koji je naplatio ugovornu kaznu zbog povrede ugovora xx xxxxxx du- žnika nema pravo da od njega po istom osnovu potražuje i naknadu štete, s obzirom da 32 Tako, na primer, Viši trgovinski sud u Beogradu u svom rešenju Pž. br. 498/2008 od 9. februara 2009. godine navodi: "Ako je čl. 000. xx. 4. propisano da poverilac, kada xx xxxxx ugovorena za slučaj da du- žnik zadocni sa ispunjenjem ima pravo da zahteva i ispunjenje obaveze i ugovornu kaznu, kod činjenice da tuženi nije izvršio svoju ugovornu obavezu, tužilac nema pravo da od tuženog potražuje istu za slučaj neispunjenja obaveze, obzirom da je ugovorna kazna predviđena samo za slučaj zadocnjenja, sa kojih razloga je odbio žalbene navode tužioca u xxx xxxx". Sudska praksa trgovinskih sudova, Bilten br. 1/2009 (dostupno u pravnoj bazi Paragraf Lex).
Zaključak. U skladu sa odredbom člana 71 Zakona o rudarstvu, koncesionar xx xxxxx da u toku i po završetku radova na eksploataciji predmetne mineralne sirovine, a najkasnije u roku od jedne godine od xxxx završetka radova, privede zemljište na eksploatacionom polju namjeni prema Projektu rekultivacije zemljišta, odnosno da preduzme mjere zaštite životne sredine sadržane u Elaboratu o procjeni uticaja na životnu sredinu na koji je xx xxxxxx organa državne uprave nadležnog za poslove zaštite životne sredine data saglasnost i mjere zaštite voda u skladu sa zakonom. O naprijed navedenim mjerama izvještavaju se nadležno ministarstvo za rudarstvo i ministarstva nadležna za poslove poljoprivrede, vodoprivrede, zaštite životne sredine i nadležni organ lokalne uprave. Za sanaciju i rekultivaciju, saglasno odredbi člana 73 Zakona o rudarstvu, koncesionar xx xxxxx da od svake jedinice proizvoda mineralne sirovine mjesečno izdvaja sredstva za djelimičnu ili potpunu sanaciju zemljišta, a prema odobrenim projektima sanacije i rekultivacije. Visina sredstava za sanaciju i rekultivaciju prostora na kojem se izvode rudarski radovi, način obračunavanja, plaćanja i korišćenja sredstava xxxxx xx uređen Uredbom o visini sredstava za sanaciju i rekultivaciju prostora na kojem se izvode rudarski radovi, načinu obračunavanja, plaćanja i korišćenja tih sredstava (“Sl. list CG”, br. 51/11).
Zaključak. U poslovanju banaka u Srbiji koje xx xxxx odobrenja kredita ko- risnicima, višegodišnja je praksa xx xxxxx naplaćuju pri zaključenju ugovora o kreditu trošak ili naknadu za obradu zahteva za dobijanje kredita, i to u procentualnom iznosu od vrednosti kredita koji se ko- risniku kredita odobrava. Nedoumice koje se javljaju u vezi sa ovim pitanjem tiču se dozvoljenosti ove odredbe u ugovoru o kreditu, nje- ne pravičnosti kao i mogućnosti poništaja iste. Pitanje dozvoljeno- sti odredbe o naknadi za obradu kredita u okviru sadržine ugovora o kreditu xx xxxx puta razmatrano u svetlu citiranog čl. 1065 Zakona o obligacionim odnosima koji ne predviđa ovu odredbu kao sastavni deo sadržine ugovora. Sudovi koji prihvataju tužbene zahteve protiv banaka, pogrešno polaze od ovog člana i konstatuju da u njemu nije predviđena naknada za obradu kredita. Tačno je da nije predviđena, ali nije ni zabranjena. To što članom nešto nije predviđeno, ne znači automatski da je zabranjeno, naprotiv, dopušteno je pod uslovom da se poštuju ograničenja slobode ugovaranja. Xxxxx, pozivanje suda isklju- čivo na ovaj član u nameri da se odredba o naknadi oglasi ništavom je pogrešno. Međutim, i banke se pogrešno pozivaju na na sledeći čl. 1066 Zakona o obligacionim odnosima u nastojanju da dokažu da je ova odredba o trošku dozvoljena jer kako navode, xxx članom se utvr- đuje iznos i uslovi davanja kod ugovora o kreditu, pa shodno tome je jasno da ugovarači imaju mogućnost da predvide različite uslove xxxx- nja kredita što uključuje i plaćanje naknade za obradu kredita. Ovakvo tumačenje čl. 1066 Zakona o obligacionim odnosima nije tačno jer to tumačenje znači da u uslove davanja kredita iz ovog člana, xxxxx i na- plata troškova – naknade obrade kredita. To nije moguće, bar ne po čl. 18 Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji kaže da xx xxxxx dobijanja kredita – procena kreditne sposobnosti, a ne plaćanje troško- va obrade kredita. Suprotnim tumačenjem tj. uslovljavanjem odobrenja kredita plaćanjem naknade za sasvim drugu uslugu, koja se izvršava nezavisno od samog zaključenja ugovora o kreditu, išlo bi se direktno protiv načela savesnosti i poštenja i načela ravnopravnosti stranaka iz Zakona o obligacionim odnosima i naročito načela pravo na ravnopra- van odnos sa davaocem finansijske usluge shodno Zakonu o zaštiti ko- risnika finansijskih usluga. Xxxxx, ova odredba o naknadi tj. trošku za obradu kredita je dozvoljena ne zato što to predviđa čl. 1066 Zakona o obligacionim odnos...
Zaključak. Pitanje ugovorne odgovornosti je jedno od najznačajnijih pitanja koje se postavlja u vezi sa rešavanjem situacije nastale usled povrede ugovora o prodaji robe, jer praksa pokazuje da se poverilac u xxx slučaju između pravnih sredstava koja su mu dostupna najradije odlučuje za neki vid naknade štete. Jedan od uslova koji moraju biti ispunjeni da bi on ostvario pravo na naknadu štete je da dužnik nije uspeo da se oslobodi od ugovorne odgovornosti. U francuskom pravu ugovorna odgovornost je uređena u skladu sa subjektivnim konceptom jer to pitanje u značajnoj meri zavisi od krivice dužnika. Polazi se, naime, od pravila da je on xxxxx da poveriocu nadoknadi štetu ako je krivza neizvršenje ugovora, pri čemu se njegova krivica ogleda u tome što toj svojoj obavezi nije pristupio sa dovoljno pažnje. Izuzetno, xxxx xx njegova ugovorna obaveza kvalifikovana kao obaveza rezultata, dužnik se smatra krivim i ako je postupio sa potrebnom pažnjom xxx xx, uprkos tome, izostao očekivani rezultat radnji izvršenja ugovora. Dužnik, međutim, može da se oslobodi od ugovorne odgovornosti, to jest 41 Član 1149. CC. 42 Vid: X. Xxxxxxx, 190. od obaveze da poveriocu nadoknadi štetu ako je ispunjenje izostalo usled više sile ili slučaja. Xxxx xx o naknadi štete zbog povrede ugovora reč, tada se u francuskom pravu polazi od principa integralne naknade pa je dužnik u obavezi da poveriocu nadoknadi celokupnu štetu xxxx xx usled toga pretrpeo. Ovaj princip se, međutim, ne primenjuje bez ograničenja već su od njega predviđena određena odstupanja, uobičajena u savremenim pravima. Tako, dužnik nije u obavezi da nadoknadi štete koje su indirektna posledica povrede ugovora, kao ni štete koje se mogu pripisati delovanju poverioca. On, takođe, nije xxxxx da plaća nadoknadu ni za štete koje nije mogao predvideti u vreme zaključenja ugovora kao moguće posledice njegovog neizvršenja, ali na ovo ograničenje može da računa samo ako nije utvrđeno da je ugovor povredio namerno. dr Katarina Jovičić43* Xxxxxxxx Xxxxxxx, Ph.D., 44*
Zaključak. Zavod je obvezan, kroz svoju osnovnu djelatnost koja se ogleda u provođenju OZO u Republici Hrvatskoj, omogućiti svim osiguranim osobama Zavoda da prava na zdravstvenu zaštitu iz OZO na svim razinama zdravstvene djelatnosti, kao i ostala prava u okvirima utvrđenih standarda ostvaruju potpuno i pravovremeno. Ovu zadaću Zavod može ostvariti ako ugovorni subjekti Zavoda i mjerodavne službe Zavoda izvršavaju svoje obveze kvalitetno i u skladu s propisanim normama. U cilju boljeg razumijevanja i učinkovitije suradnje između kontrolora Zavoda i ugovornih subjekata Zavoda, u ovom su Vodiču na pregledan način prikazana prava i obveze ugovornih subjekata u djelatnostima primarne zdravstvene zaštite, svrha i cilj kontrole ugovornih obveza, postupak i način provođenja kontrole te postupanja nakon provedene kontrole.
Zaključak. Cilj i osnovna namjera ovog rada xx xxxx da se pitanje uvjeta osiguranja razmo- tri sa aspekta rješavanja šteta/isplate osigurane sume, kako uvjeti osiguranja utiču na rješavanje šteta, kao determinante osiguranja i kako kroz kreiranje i primjenu uvjeta osiguranja osiguravači stvaraju paradigmu za budući rad i primjenu uvjeta osiguranja u vansudskom i sudskom postupku. Uvjeti osiguranja su jedan od materijalnih izvora prava osiguranja i kao takvi oblikuju i određuju preuzimanje rizika, zaključivanje ugovora o osigu- xxxxx i rješavnje šteta kao osnovne funkcije osiguranja. Sudska praksa, s druge strane, kod nas nije formalni izvor prava, ali kroz istu se vrši kontrola primjene uvjeta osiguranja što, kao i materijalni izvori, utiče na navedene osnovne funkcije osiguranja. Kroz navedneo se gradi praksa xxxx xxxxx da dovede do stvarne i pravne sigurnosti u odnosima između osiguravača i osiguranika prije svega u vansud- skom, mirnom, postupku a u krajnjem slučaju i u sudskom postupku. Cilj uvjeta osiguranja je da na pravičan način uredi odnos između osigu- ravača i osiguranika, da odnos između preuzetog rizika i naplaćene premije bude u srazmjeru. U ovom ugovornom odnosu, u kojem je osiguravač xxx xxxx strana, stra- na kojoj je osiguranje djelatnost i profesija, treba da nosi veću odgovornost i to u edukaciji svojih radnika (zastupnika, posrednika, likvidatora), a onda ugovarača osiguranja, budućih osiguranika u pogledu same svrhe osiguranja, a onda i uvjeta osiguranja.
Zaključak. Prikazana situacija gde, bez uređivanja radnopravnog statusa i prava ustupljenih zaposlenih kod poslodavca korisnika, uz značajnu diskriminaciju ovih lica u odnosu na neposredno zaposlene kod poslodavca korisnika koji obavljaju iste poslove, rezultat je nekoliko ključnih zakonskih rešenja koja delimično uređuju ovu oblast, a koji su doveli do potrebe da se obezbede jednaka prava na rad, uslove rada a posebno zaradu agencijskih zaposlenih i uslovim pod kojima se vrši ustupanje, kao i odgovornost svakog učesnika u ovom tripartitnom odnosu (agencija kao poslodavac, poslodavac korisnik i agencijski zaposleni), uredi posebnim zakonom. Reč je o sledećim aktima: − Zakon o klasifikaciji delatnosti („Službeni glasnik RS”, broj 104/09) omogućuje da, osim agencija, svoje zaposlene mogu da ustupaju i privredna društva kojima to nije pretežna delatnost; − Uredba o klasifikaciji delatnosti („Službeni glasnik RS”, broj 54/10) propisuje delatnost agencija za privremeno zapošljavanje, koja obuhvata obezbeđivanje zaposlenih poslodavcu korisniku za određeni period kao dopunu ili privremenu zamenu radne snage (gde su zaposleni pojedinci stalno zaposleni u jedinicama za privremeno pružanje usluga) i čak dodatno propisuje da jedinice koje obavljaju ovu delatnost ne vrše direktan nadzor nad svojim zaposlenima koje su obezbedili klijentu. Ovakvo rešenje jeste iznenađujuće s obzirom na to da se ovom uredbom zapravo na posredan način navedena delatnost uvodi u naš pravni sistem, iako ni u jednom propisu nije bliže regulisana; − Zakon o privrednim društvima u članu 4. propisuje da društvo ima pretežnu delatnost koja se registruje u skladu sa Zakonom o registraciji, a može obavljati i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene, nezavisno od toga da xx xx određene osnivačkim aktom, odnosno statutom; posebnim zakonom se može usloviti registracija ili obavljanje određene delatnosti izdavanjem prethodnog odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadležnog organa; − Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, kao i Pravilnik koji xx xxxxx u skladu sa njim, propisuju samo minimalne tehničke i organizacione uslove koje bi agencije za zapošljavanje trebalo da ispune kako bi od nadležnog ministarstva dobile dozvolu za rad, bez ikakvih odredbi koje regulišu delatnost ustupanja zaposlenih, kontrolu takve delatnosti ili zaštitu tako ustupljenih zaposlenih. Posledica ovakve zakonske regulative je situacija u kojoj ne samo agencije, nego i sva ostala privredna društva praktičn...
Zaključak. Kod ugovora o osiguranju života ne postoji standardni oblik ove vrste ugovora ili xxxxxx kojim bi se zadovoljila njihova forma. Ova vrsta ugovora sa- drži odredbe kojima se reguliše odnos osiguravača i osiguranika, ali i odred- be koje pružaju zaštitu korisniku, to jest potrošaču usluga – osiguraniku. Te su odredbe u stvari klauzule, a uređeni skupovi klauzula čine uslove osiguranja, koji su sastavni xxx xxxxxx.
Zaključak. Član 1. Član 2.
Zaključak. Prihodi prikupljeni po osnovu posebnih namjena za šume namjenski će se koristiti za finansiranje aktivnosti koje su predviđene Zakonom o šumama, Programom o korištenju prihoda od posebnih namjena za šume za 2015. godinu. DOSTAVLJENO: