Увод. Члан 1.1 Анализа стања
Увод. Подсистеми контролe, управљањa и сигнализацијe дефинисани су у Анексу II Директиве 2008/57/EЗ као „сва опрема потребна да се осигура безбедност и управља кретањем возова који имају одобрење за саобраћање у мрежи”. Карактеристике подсистема контролe, управљањa и сигнализацијe су:
Увод. Републички фонд за здравствено осигурање послује на територији Републике Србије кроз филијале и испоставе, врши послове и пружа услуге које су законом дефинисане. Процес дигиталне трансформације започет је пре више година и тренутно у ИТ екосистему РФЗО постоји више од 30 пословних апликација које су међусобно интегрисане. Како је планиран раст у апликативном домену како би се процес дигитализације и беспапирног пословања подигао на виши степен са цињем потпуне аутоматизације, неопходно је пратити најбољу светску праксу. Један од најбитних корака је успостављање сервисно оријентисане архитектуре у циљу лакше интеграције, централизованог места управљања ингерацијама, повећања безбедности и смањења трошкова будућих интеграција и одржавања.
Увод. Следеће посебне мере дозвољавају се у специфичним случајевима у даљем тексту. Ови специфични случајеви припадају двема категоријама: одредбе се примењују трајно (случај „Р”) или привремено (случај „Т”). У овом ТСИ-ју, привремени случај „T3” дефинисан је као привремени случајеви који ће постојати и након 2020. године. Специфични случајеви утврђени у тачкама у даљем тексту требало би тумачити заједно са одговарајућим тачкама из Поглавља 4. и/или спецификацијама на које се у њему упућује. Специфични случајеви замењују одговарајуће захтеве утврђене у Поглављу 4. Ако захтеви утврђени у одговарајућој тачки Поглавља 4. не подлежу специфичном случају, ти захтеви се не понављају у тачкама у даљем тексту и примењују се непромењени.
Увод. У овом поглављу даје се оквир стратегије и повезаних техничких мера за примену ТСИ-ја, а нарочито услови за прелаз на системе класе А. Мора се узети у обзир чињеница да се примена једног ТСИ-ја повремено мора координисати са применом других ТСИ-јева.
Увод. 1.1 Позивамо се на Уговор о кредиту од 10. децембра 2021. године којим је одобрен зајам у износу до 400.000.000 евра, закључен између, између осталих, Зајмопримца, Агента и Првобитних зајмодаваца (у даљем тексту „Уговор о кредитуˮ ).
1.2 Овај Уговор је допуна Уговора о кредиту, а Уговор о кредиту и овај Уговор треба читати и тумачити као један уговор.
1.3 У овом Уговору, термини који се користе а нису другачије дефинисани имаће значења која су им приписана у Уговору о кредиту.
Увод. Уговорне стране сопственом вољом закључују уговор, споразумно му одредивши садржину и битне елементе, те се у складу са тим обавезују да га испуне у целости онако како гласи и сносе одговорност за самоиницијативно преузимање обавеза путем закључења уговора. Начело поуздања у уговор и потреба за стабилношћу правног промета налажу верност уговору, без обзи- ра на промену околности која се десила након његовог закључења. Међутим, правни поредак познаје одређене корективе овог правила, придајући значај појединим околностима и догађајима који погађају обавезе из уговора на- кон његовог закључења. Наиме, када наступе околности због којих долази до * Истраживач приправник, Институт за упоредно право, докторанд на Правном факултету Универзитета у Београду повреде начела једнаке вредности узајамних давања и начела савесности и поштења, правни поредак признаје могућност преиспитивања обавеза пре- узетих уговором, што може довести до његове измене или раскида. Такав корективни механизам установљен је путем правила о раскиду или измени уговора због промењених околности, док институт прекомерног оштећења и правила о зеленашким уговорима санкционишу неједнакост узајамних дава- ња која постоји од самог закључења уговора. У правној традицији Републике Србије, али и других правних система, промењене околности које су наступиле након закључења уговора раније су биле од значаја само онда када су доводиле до немогућности испуњења, у ком случају би дошло до гашења обавеза обе уговорне стране. Развој идеје о рас- кидању или измени уговора када су се околности значајно промениле у по- ређењу са оним које су странке имале у виду приликом закључења уговора, али и појава практичне потребе за јединственим, кодификованим решењем за ове случајеве, довели су до тога да могућност измене или раскида уговора због околности или догађаја који су настали након закључења уговора, а од утицаја су на уговорне обавезе и сврху уговора, кроз различите механизме, али са истим циљем, уважавају сви савремени правни пореци.1 Иако су правила о раскидању или измени уговора због промењених окол- ности већ дуго саставни део правног поретка Републике Србије, поједина питања су и даље актуелна, као што и даље постоји простор за побољшање позитивноправног уређења. Стога ће овим радом бити представљен развој правила о раскиду или измени уговора због промењених околности кроз одредбе садржане у Општим узансама за промет робом, Закону о облигацио- ним односима и Преднацрту Грађанског законика Републике Србије, ...
Увод. Историја људског рода и тежње за стварање привредног права се поклапају. На том путу стваране су разне теорије о праву и држави, чија два пола чине природно право и позитивно право. Отуда и глобална подела на природноправне теорије и правни позитивизам. У оквиру овог другог развиле су се бројне теорије које право и државу осветљавају из разних оглова, правног, историјског, социолошког, филозофског, праведног ( правичног ) итд. Привредно право се разликује од грађанског права по својим специфичностима у два правца: или је неки институт грађанског права претрпео модификацију у привредном праву или, привредно право познаје специфичне институте, непознате грађанском праву.. Грађанско право, стога, чини целину са привредним правом, без обзира на то на који су начин једно и друго право регулисани,а могу бити регулисани или јединственим прописима или је у законодавству усвојен дуалитет прописа, што подразумева посебне прописе за привредно право. У оваквим односима грађанског и привредног права треба посматрати позицију уговора у привреди. Постоје уговори који су по својој правној садржини типично грађански, као што су уговори наследног и породичног права ( нпр. Предбрачни уговор, уговор о доживотном издржавању ). Са друге стране то се исто може рећи за појединце типично привредне уговоре ( нпр. Уговор о производној кооперацији два предузећа ). Међутим, велики је број заједничких уговора, које можемо сврстати у грађанске или у привредне првенствено по критеријуму субјеката који их закључују, тј. Физичка или правна лица. Уговори у привреди су уговори које предузећа и друга правна лица која обављају привредну делатност, као и имаоци радњи и други појединци који у виду регистрованог занимања обављају неку привредну делатност, закључују међу собом у обављању делатности које сачињавају предмете њиховог или су у вези са тим делатностима. Наведена законска дефиниција показује да је у нашем праву појам уговора у привреди одређен истовремено и према субјективном и према објактивном критеријуму.
Увод. Уговорне стране се међусобно слажу да:
Увод. Информације достављене на обрасцу „ОСНОВНИ ПОДАЦИ О УГОВОРНОМ ОБЈЕКТУ” односе се на све Уговорне објекте наведене у Прилогу 1 и чине саставни део овог уговора. Податке је припремио Наручилац са највећом могућом пажњом и представљају основ за прорачуне Понуђача. Међутим, дужност је Понуђача да провери исправност података и да их коригује ако је неопходно. Сви упити о подацима се могу послати следећој особи за контакт: Општина/град: Шид Адреса: Карађорђева бр. 2, 22240 Шид Маил адреса: xxxxxxxxxxxxxxxxx@xxxxx.xxx xxxxxxxxxxxxxxxxx@xxxxx.xxx xxxxxxxxxxxxxxxxx@xxxxx.xxx Светлотехнички задатак пројекта: Датум: Датум: За Наручиоца: За Извршиоца: ____________________ __________________ (печат и потпис Овлашћеног представника) (печат и потпис Овлашћеног представника) НАЗИВ УГОВОРА: ЈАВНИ УГОВОР ОЈАВНО-ПРИВАТНОМ ПАРТНЕРСТВУ ЗАЗАМЕНУ ДЕЛА ПОСТОЈЕЋИХ СВЕТИЉКИ ЈАВНОГ ОСВЕТЉЕЊА СА НОВИМ „LED“ СВЕТИЉКАМА ПРИМЕНОМ МЕРА УШТЕДЕ ЕНЕРГИЈЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ ШИД Прилаже се копија најповољније понуде понуђача изабрана у поступку јавне набавке.