Увод. Члан 1.1 Анализа стања
Увод. Подсистеми контролe, управљањa и сигнализацијe дефинисани су у Анексу II Директиве 2008/57/EЗ као „сва опрема потребна да се осигура безбедност и управља кретањем возова који имају одобрење за саобраћање у мрежи”. Карактеристике подсистема контролe, управљањa и сигнализацијe су:
Увод. 4.1.1. Основни параметри
Увод. Републички фонд за здравствено осигурање послује на територији Републике Србије кроз филијале и испоставе, врши послове и пружа услуге које су законом дефинисане. Процес дигиталне трансформације започет је пре више година и тренутно у ИТ екосистему РФЗО постоји више од 30 пословних апликација које су међусобно интегрисане. Како је планиран раст у апликативном домену како би се процес дигитализације и беспапирног пословања подигао на виши степен са цињем потпуне аутоматизације, неопходно је пратити најбољу светску праксу. Један од најбитних корака је успостављање сервисно оријентисане архитектуре у циљу лакше интеграције, централизованог места управљања ингерацијама, повећања безбедности и смањења трошкова будућих интеграција и одржавања.
Увод. У овом поглављу даје се оквир стратегије и повезаних техничких мера за примену ТСИ-ја, а нарочито услови за прелаз на системе класе А. Мора се узети у обзир чињеница да се примена једног ТСИ-ја повремено мора координисати са применом других ТСИ-јева.
Увод. Следеће посебне мере дозвољавају се у специфичним случајевима у даљем тексту. Ови специфични случајеви припадају двема категоријама: одредбе се примењују трајно (случај „Р”) или привремено (случај „Т”). У овом ТСИ-ју, привремени случај „T3” дефинисан је као привремени случајеви који ће постојати и након 2020. године. Специфични случајеви утврђени у тачкама у даљем тексту требало би тумачити заједно са одговарајућим тачкама из Поглавља 4. и/или спецификацијама на које се у њему упућује. Специфични случајеви замењују одговарајуће захтеве утврђене у Поглављу 4. Ако захтеви утврђени у одговарајућој тачки Поглавља 4. не подлежу специфичном случају, ти захтеви се не понављају у тачкама у даљем тексту и примењују се непромењени.
Увод. 1.1 Позивамо се на Уговор о кредиту од 10. децембра 2021. године којим је одобрен зајам у износу до 400.000.000 евра, закључен између, између осталих, Зајмопримца, Агента и Првобитних зајмодаваца (у даљем тексту „Уговор о кредитуˮ ).
Увод. Уговорне стране сопственом вољом закључују уговор, споразумно му одредивши садржину и битне елементе, те се у складу са тим обавезују да га испуне у целости онако како гласи и сносе одговорност за самоиницијативно преузимање обавеза путем закључења уговора. Начело поуздања у уговор и потреба за стабилношћу правног промета налажу верност уговору, без обзи- ра на промену околности која се десила након његовог закључења. Међутим, правни поредак познаје одређене корективе овог правила, придајући значај појединим околностима и догађајима који погађају обавезе из уговора на- кон његовог закључења. Наиме, када наступе околности због којих долази до * Истраживач приправник, Институт за упоредно право, докторанд на Правном факултету Универзитета у Београду повреде начела једнаке вредности узајамних давања и начела савесности и поштења, правни поредак признаје могућност преиспитивања обавеза пре- узетих уговором, што може довести до његове измене или раскида. Такав корективни механизам установљен је путем правила о раскиду или измени уговора због промењених околности, док институт прекомерног оштећења и правила о зеленашким уговорима санкционишу неједнакост узајамних дава- ња која постоји од самог закључења уговора. У правној традицији Републике Србије, али и других правних система, промењене околности које су наступиле након закључења уговора раније су биле од значаја само онда када су доводиле до немогућности испуњења, у ком случају би дошло до гашења обавеза обе уговорне стране. Развој идеје о рас- кидању или измени уговора када су се околности значајно промениле у по- ређењу са оним које су странке имале у виду приликом закључења уговора, али и појава практичне потребе за јединственим, кодификованим решењем за ове случајеве, довели су до тога да могућност измене или раскида уговора због околности или догађаја који су настали након закључења уговора, а од утицаја су на уговорне обавезе и сврху уговора, кроз различите механизме, али са истим циљем, уважавају сви савремени правни пореци.1 Иако су правила о раскидању или измени уговора због промењених окол- ности већ дуго саставни део правног поретка Републике Србије, поједина питања су и даље актуелна, као што и даље постоји простор за побољшање позитивноправног уређења. Стога ће овим радом бити представљен развој правила о раскиду или измени уговора због промењених околности кроз одредбе садржане у Општим узансама за промет робом, Закону о облигацио- ним односима и Преднацрту Грађанског законика Републике Србије, ...
Увод. 1.1 Идентификација Ревизорског органа и других органа који су били укључени у припрему извештаја.
Увод. 1.1 Идентификација једног или више програма2 (референца/наслов) и периода обухваћеног стратегијом ревизије.