Увод. Члан 1.1 Анализа стања
Увод. Републички фонд за здравствено осигурање послује на територији Републике Србије кроз филијале и испоставе, врши послове и пружа услуге које су законом дефинисане. Процес дигиталне трансформације започет је пре више година и тренутно у ИТ екосистему РФЗО постоји више од 30 пословних апликација које су међусобно интегрисане. Како је планиран раст у апликативном домену како би се процес дигитализације и беспапирног пословања подигао на виши степен са цињем потпуне аутоматизације, неопходно је пратити најбољу светску праксу. Један од најбитних корака је успостављање сервисно оријентисане архитектуре у циљу лакше интеграције, централизованог места управљања ингерацијама, повећања безбедности и смањења трошкова будућих интеграција и одржавања.
Увод. 1.1 Позивамо се на Уговор о кредиту од 10. децембра 2021. године којим је одобрен зајам у износу до 400.000.000 евра, закључен између, између осталих, Зајмопримца, Агента и Првобитних зајмодаваца (у даљем тексту „Уговор о кредитуˮ ).
Увод. Обим пројекта састоји се од следећа четири радна пакета/задатка: • Анализа постојећег ОПС – ОДС интерфејса у Републици Србији, • Концептуални дизајн будућег интерфејса и дефинисање пословних процеса, • Предлог могуће ИТ архитектуре, • Мапа пута за даљи развој ОПС – ОДС интерфејса. У даљем тексту следи детаљни опис радних пакета/задатака. Захтевани резултат рада овог радног пакета је извештај ''Анализа постојећег ОПС – ОДС интерфејса у Републици Србији''. Ова анализа поред прегледа тренутног стања треба да обухвати и тзв. ''gap'' анализу у контексту европске праксе са најмање следећим анализираним аспектима: пословни, техничко-оперативни, тржишни, регулаторни итд. Изабрани понуђач ће у Xxxxxxxx извештају предложити метологију за ''gap'' анализу коју одобрава ЕМС АД. У ''gap'' анализи је потребно упоредити европске трендове (бенчмарк) и стање у Републици Србији. Поређење је потребно извршити по категоријама (пословне области и процеси, улоге и одговорности ОПС, ОДС, учесника на тржишту, корисника система). Изабрани понуђач ће предложити метод за ''gap'' анализу са категоријама и критеријумима поређења. У категоријама по којим ће се вршити анализа треба уважити најмање следеће пословне области: управљање загушењима, помоћне услуге, балансирање система, одзив и управљање потрошњом, развој система и прикључење, обновљиви извори и дистрибуирана производња, администрација тржишта, прогноза потрошње и дистрибуиране производње, израда мрежних модела итд. Захтевани резултат рада овог радног пакета је извештај са описом предложеног концептуалног дизајна ОПС – ОДС интерфејса који би био прилагођен сагледаним реалистичним сценаријом развоја електроенергетике у Србији за наступајући период од 5-10 година. Под ОПС – ОДС интерфејсом подразумева се пословно/процесно/информациони интерфејс имеђу оператора, као и интерфејс од оба оператора према свим заинтересованим странама (корисници система, потрошачи, произвођачи, учесници на тржишту, снабдевачи, агрегатори, надлежне институције...). Концептуални дизајн ОПС – ОДС интерфејса треба да обухвати све потребне области координације (оперативно планирање, управљање у реалном времену, тржиште и његова администрација и развој система) између оператора и свих осталих актера, са дефинисаним основним пословним процесима, улогама, одговорностима и међусобним интеракцијама . У дизајну је потребно описати све актере и њихове припадајуће улоге које могу/морају користити податке са ОПС – ОДС интерфејса (тј. Data Hub система). Израда конце...
Увод. У свом претходном раду у овом часопису, навели смо и објаснили разлоге због којих је у српском праву напуштено ста- новише о неприхватљивости брачно-имовинског угoвaрања.1 Ово, међутим, не искључује дужност суда да води рачуна о томе да ли је одређени брачни уговор или нека његова одредба противна јавном по- ретку или моралу.2 Чини се да су покушаји уговорног преобликовања саме суштине брака у новије време нарочито изражени у праву САД. Стога ће сe, нарочито на примерима из праксе америчких судова, трагати за критеријумима за препознавање ништавости таквих по- годби супружника и у српском праву. Најпре, неопходно је нагласити да смо синтагму „брачни уго- вор“ у овом (и претходном раду) користили у ширем значењу од значења које јој придаје наш законописац, 3 по коме: „Супружници, односно будући супружници могу своје имо- винске односе на постојећој или будућој имовини уредити уговором (брачни уговор). Брачни уговор мора бити закључен у писменом об- лику и мора бити оверен од стране судије, који је дужан да пре овере супружницима прочита уговор и упозори их да се њиме искључује законски режим заједничке имовине“.4 Чини се да се упориште за овде прихваћени (шири) приступ може наћи у нашој правној традицији. Српски грађански законик у глави која носи наслов „O уговорима брачним“,5 дефинише брачни уговор као „уговор који би између мужа и жене, или између жени- ка и невесте у одношењу на брак о имању закључен био“ (чл. 759). Уговор овај може гласити о миразу (чл. 760), „може и муж жени први дан какав дар учинити“ (чл. 770), али овим уговором може и заруч- ник својој заручници (или ова ономе) шта поклонити, или обећати на случај брака (чл. 778). Према овоме изгледа да појам „уговор брач- ни“ за имовинска давања супружника поводом брака није уведен у српско право 2005. године, већ још 1844. године, а по узору на (и да- нас важећи) Аустријски грађански законик. Према АГЗ брачни уго- вори (Ehepakte) се закључују у намери да се склопи брак, уређујући
Увод. Информације достављене на обрасцу „ОСНОВНИ ПОДАЦИ О УГОВОРНОМ ОБЈЕКТУ” односе се на све Уговорне објекте наведене у Прилогу 1 и чине саставни део овог уговора. Податке је припремио Наручилац са највећом могућом пажњом и представљају основ за прорачуне Понуђача. Међутим, дужност је Понуђача да провери исправност података и да их коригује ако је неопходно. Сви упити о подацима се могу послати следећој особи за контакт: Општина/град: Шид Адреса: Карађорђева бр. 2, 22240 Шид Маил адреса: xxxxxxxxxxxxxxxxx@xxxxx.xxx xxxxxxxxxxxxxxxxx@xxxxx.xxx xxxxxxxxxxxxxxxxx@xxxxx.xxx Светлотехнички задатак пројекта: Датум: Датум: За Наручиоца: За Извршиоца: ____________________ __________________ (печат и потпис Овлашћеног представника) (печат и потпис Овлашћеног представника) НАЗИВ УГОВОРА: ЈАВНИ УГОВОР ОЈАВНО-ПРИВАТНОМ ПАРТНЕРСТВУ ЗАЗАМЕНУ ДЕЛА ПОСТОЈЕЋИХ СВЕТИЉКИ ЈАВНОГ ОСВЕТЉЕЊА СА НОВИМ „LED“ СВЕТИЉКАМА ПРИМЕНОМ МЕРА УШТЕДЕ ЕНЕРГИЈЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ ШИД Прилаже се копија најповољније понуде понуђача изабрана у поступку јавне набавке.
Увод. Превара у области грађанског права представља ману воље која се састоји у намерном довођењу у заблуду неког од учесника у правном послу изазивањем, појачавањем или одржавањем погрешне представе о правнорелевантним чињеницама, због чега друга уговорна страна закључи уговор који не би закључила да је знала право стање ствари. Превара спада у мане воље која је нераскидиво везана за заблуду. У најкраћем, превара је изазвана, квалификована заблуда (Xxxxxxx, 1980: 301). Превара узрокује озбиљне проблеме у уговорном праву. Њене последице имају велики негативан ефекат у правном промету. Појам преваре се кроз историју развијао, па је тако она у класичном и посткласичном римском праву представљала деликт који није утицао на саму пуновaжност уговора, док се у модерним законодавствима одређује као мана воље која је узрок релативне ништавости правног посла. Превара је, у ствари, резултат несавесног и непоштеног рада који једна уговорна страна предузима према другој уговорној страни. Она представља грубу повреду начела аутономије воље, при чему једна уговорна страна преварним радњама одлучујуће утиче на сауговарача да формира погрешну вољу и закључи уговор. Због тога је неопходно заштитити слободно формирање воље уговорника кроз предвиђена дејства за случај правног посла закљученог под утицајем преваре, а које прописује закон. Судска пракса је често у недоумици приликом квалификације преваре, па је тако она неретко узрок само кривичне, а не и грађанскоправне одговорности. Зато ова материја заслужује посебну пажњу и обраду, у циљу свеобухватнијег сагледавања свих могућих правних последица преваре у уговорном праву. У овом раду обрадиће се проблематика дефинисања појма преваре, како код нас, тако и у упоредном праву, елемената преваре, њеног односа према појединим начелима грађанског права, однос преваре и воље, као и питање односа кривичног дела преваре и преваре као грађанскоправног деликта. Посебну пажњу, односно централни део рада, посветићемо правним последицама преваре. Циљ рада је продубљена анализа појма преваре у уговорном праву и његова целовита обрада кроз сагледавање постојећих и могућих решењa. За постизање овог циља користићемо пре свега нормативни, дескриптивни, као и упоредноправни метод.
Увод. Потребно је усагласити и поједноставити процедуре на граничним прелазима како би се избегло дуплирање послова и провера. У том смислу је од посебног значаја координисано вршење контрола, при чему је неопходно избећи све беспотребне или двоструке контроле како би се унапредио проток прекограничног саобраћаја. Погранична и царинска контрола треба да буду координисане на одговарајући начин. Процедуре би требало да јасно дефинишу надлежности свих појединачних учесника. Процедуре би требало да јасно утврде ко је одговоран за које врсте производа и контрола. Такође би требало да постоји јасна подела у вези с тим ко шта проверава и којим редоследом. У даљем тексту је описано неколико конкретних мера којима се обезбеђује развој и примена унапређених процедура за интегрисано управљање границама. Један од делотворних начина да се унапреди координација и сарадња између органа и скрати време чекања на граничним прелазима јесте „Распоред процедура на граничним прелазима” или редослед поступака. Он органима помаже да: • координишу активности • утврде редослед контрола на граничним прелазима • израде свеобухватан и јасно дефинисан списак контрола које различити органи врше на граници, уз навођење времена вршења контроле и имена надлежног службеника • утврде процедуре по принципу корак-по-корак • повећају транспарентност контрола • усвоје приступ усмерен ка клијенту • избегну преклапања Оперативним службеницима се доставља „Распоред”, који јасно утврђује контролне процедуре и дефинише задатке и одговорности различитих граничних служби.
Увод. Неопходно је израдити интегрисане системе информационе технологије (IT) који би обухватали информације о пограничној стражи, националној стражи и царини. Иако би ови системи били централизовани, они би истовремено већем броју органа омогућавали приступ и размену информација. Различити нивои приступа обезбедили би размену само релевантних информација. Због различитих потреба различитих земаља западног Балкана, потребно је израдити оцену потреба за сваку земљу понаособ у погледу врста информација које треба разменити и органа које треба укључити у систем размене информација. Препоручљиво је да се базе података користе на принципу реципроцитета. То ће обезбедити ефикасније обављање задатака који су у заједничком интересу. Службе би требало да имају за циљ вршење заједничких инвестиција у телекомуникациону опрему које би допринеле унапређењу царињења на граничном прелазу. У контексту поједностављивања процедура, развој IT система је од кључне важности за: • пружање IT подршке царинским службама и пограничној стражи у складу са међународним и/или ЕУ стандардима и најбољом праксом (нпр. основни планови) • убрзање процедура и развој анализе ризика и метода селективности (нпр. критеријуми селективности) • креирање базе података са подацима/статистичким подацима који се односе на гранични прелаз (могућа размена информација) Аспекти које треба координисати: • стандарди и компјутерски програми који се користе • могућност размене података између различитих система • могуће предности заједничког расписивања тендера за набавку хардвера • компатибилност са постојећим ЕУ системима • Укратко опишите IT систем на вашем граничном прелазу. • На који начин бисте унапредили систем у циљу јачања сарадње са другим органима? У највећем броју случајева, царинска служба и погранична стража су лоциране на граничном прелазу. У зависности од значаја граничног прелаза, на њему могу бити присутни и други органи. Инфраструктура би требало да буде прилагођена тако да обезбеди интегрисану контролу у једној згради (путници и роба, осим робе у камионима) како би се избегло удвајање контрола и дупла провера од стране различитих органа.
Увод. Ова евалуација је спроведена у оквиру пројекта “Подршка реформи јавне управе по Секторском реформском уговору за сектор РЈУ” (Пројекат)2, који је део комплементарне подршке Програма секторске буџетске подршке РЈУ у Србији (СБС). Сврха Пројекта је јачање капацитета централне власти да управља свеобухватним процесом РЈУ и да врши координацију спровођења Секторског реформског уговора за сектор РЈУ (РЈУ СРЦ). Секторски реформски уговор за сектор РЈУ је потписан између Србије у Европске комисије (ЕК) 2016. године, ради доприноса Европске уније РЈУ у Србији. Ова евалуација Стратегије РЈУ је прва велика евалуација чији је наручилацМинистарство државне управе и локалне самоуправе (МДУЛС). Влада Републике Србије (ВРС) је усвојила Стратегију реформе јавне управе3 (СРЈУ) у јануару 2014. године и она представља кључни стратешки документ Републике Србије (РС). Спровођење СРЈУ из 2014 подржано је кроз два Акциона плана (АП): АП за спровођење СРЈУ у РС за период 2015–2017 (АП РЈУ 2015-2017)4, који је усвојен 19. марта 2015., и АП за спровођење СРЈУ за период 2018–2020. (АП РЈУ 2018-2020)5 који је усвојен 6. јула 2018. године. У складу са АП РЈУ 2018-2020., евалуација СРЈУ треба да започне средином 2018. године, као комбинована еx-пост евалуација спровођења АП РЈУ 2015-2017 и средњорочна евалуација СРЈУ, на основу којих је могуће, по потреби, извршити ревизију СРЈУ и будућег / будућих АП. Надаље, АП РЈУ 2018-2020 наводи: “Нацрт извештаја о евалуацији би тако био припремљен до краја 2018. године, након чега би био прослеђен Савету за РЈУ РС (СРЈУ) на разматрање. Да би евалуација била што објективнија, ангажоваће се независни оцењивачи кроз комплементарну подршку Секторске буџетске подршке за РЈУ ЕУ.”6 25. децембра 2018. године, у складу са планом садржаним у Почетном извештају који је одобрила Референтна група за евалуацију (РГЕ) 12. октобра 2018. Овај план је утврдио дизајн и начин спровођења “Екстерне евалуација Стратегије реформе јавне управе (РЈУ) у РС”.