Common use of Zaključak Clause in Contracts

Zaključak. Pokretanje stečajnog postupka dovodi do prestanka ugovora o osiguranju. To je opšte pravilo. Međutim, to pravilo je dopunjeno različitim situacijama vezanim za stečaj i likvidaciju koji se tiču subjekta, odnosno, ugovorne strane protiv koje se pokre- ću ovi postupci, kao i činjenice da ugovor o osiguranju može proizvoditi dejstva i za vreme sprovođenja tih postupaka. Ni ZOO, a ni GZ ne regulišu na adekvatan način sta- tus ugovora o osiguranju, nakon pokretanja stečajnog postupka. Naročito je napravljen propust prilikom definisanja odredbe GZ koja reguliše ovu materiju. Osim toga, mnoga pitanja vezana za status ugovora o osiguranju u odnosu na vrstu osiguranja, ostala su bez odgovora xx xxxxxx zakonodavca. Šta bi zakonodavac trebalo da ima na umu kod regulisanja ove materije. Pre svega, činjenicu da se svi elementi vezani za status xxxx- denog ugovora kod stečaja osiguravača ne mogu regulisati u GZ. Koji drugi zakon bi morao da reguliše, bliže, ovu oblast ? Da xx xx to Xxxxx xxxx bi se bavio statusom osigu- ravajućih društava ili zakon koji reguliše stečaj i likvidaciju osiguravača? ZSLBO na nekompletan i vrlo "problematičan" način definiše stečaj i likvidaciju osiguravajućih društava. Da li bi bilo uputno doneti zakon koji bi se "posvetio" jedino stečaju i likvida- xxxx osiguravajućih društava, a koji bi obuhvatio i materiju statusa ugovora o osiguranju u, ovim, vanrednim okolostima ili bi možda trebalo razmisliti o donošenju zakona koji bi regulisao ugovorno pravo osiguranja, kao što je to slučaj u Nemačkoj. U svakom slu- čaju, zakonodavac bi, kod regulisanja ove oblasti, morao da vodi računa o sledećem: 1) treba razlikovati status ugovornih strana u ugovoru o osiguranju, odnosno, treba voditi računa o statusu lica koje je zaključilo ugovor o osiguranju sa osiguravačem; 2) zakonodavac mora da uzme u obzir pravila stečajnog prava, odnosno, pra- vila koja se primenjuju na dvostrano teretne ugovore u slučaju stečaja. U vezi sa xxx, xxxxx uzeti u obzir i specifičnost postupka likvidacije; 3) treba uzeti u obzir i pitanje, da li postoji mogućnost oštećenja bilo koje ugovorne strane, u slučaju da nijedna strana ne raskine ugovor do zaključenja stečajnog postupka38; 4) treba uzeti u obzir i institut prenosa portfelja što xxxx biti detaljno i jedin- stveno regulisano, pri čemu mislimo na zakonodavstvo Srbije, koje na neadekvatan i kontradiktoran način reguliše prenos portfelja. No, GZ bi trebalo prenos portfelja da odredi na opšti način, razlikujući životno i neživotno osiguranje; i 5) treba uzeti u obzir i vrstu osiguranja na koju se ugovor o osiguranju odnosi. Ovo su samo neka od pitanja, ali mišljenja smo da bi trebalo imati u vidu, pre svega, pravila koja se primenjuju na posledice otvaranja stečajnog postupka, odnosno, situacije vezane za ispunjenje ili neispunjenje ugovora i donošenje odluke xx xxxxxx stečajnog upravnika o održavanju ugovora na snazi. No, i druga ugovorna strana može doneti odluku o raskidu ugovora, a što zavisi od okolnosti vezanih za stečajni postupak,

Zaključak. Pokretanje stečajnog postupka dovodi do prestanka ugovora Pravila Uredbe kojima se uređuje nadležnost sudova država članica EU u stvarima osiguranja predstavlja- ju celovit i nezavistan sistem nadležnosti uspostavljen specijalno za ovu vrstu sporova. Druga pravila Uredbe, sa izuzetkom čl. 4 i čl. 5(5) na ove sporove se ne primen- juju. Ratio legis za uspostavljanje ovog posebnog režima xx xxxxxxx da se ugovarači osiguranja, osiguranici, ko- risnici osiguranja i oštećena lica, kao slabija strana u sporu, zaštite takvim propisima o osiguranjunadležnosti xxxx xxxx pogoduju ostvarenju njihovih interesa, nego što to omogućuju opšti propisi. To Otuda je opšte pravilorezultat ovih poseb- nih propisa veći broj sudova pred kojima navedena lica mogu tužiti osiguravača i time olakšati sebi vođenje postupka. MeđutimS druge strane, to pravilo ugovaranje nadležnosti suda koje je dopunjeno različitim situacijama vezanim karakteristično za stečaj ugovore, moguće xx xxxx u posebnim i likvidaciju ograničenim slučajevima što, takođe, osigu- rava visok xxxxxx zaštite svih potrošača osiguranja koji se tiču subjektamogu smatrati slabijom stranom. Pravila Uredbe za ovu vrstu sporova su, odnosnou principu, ugovorne strane protiv koje se pokre- ću ovi postupcijasna i nisu izazivala xxxx probleme u primeni. Izuze- tak od ovog opšteg utiska predstavljalo je pitanje: Da li oštećeni, u slučajevima osiguranja od odgovornosti, imaju pravo na forum actoris, odnosno da li i oni mogu tužiti osiguravača u državi svog prebivališta? Xxxxxx u tumačenju razrešio je Sud EU pozitivnim odgovorom. Značajan oslonac za tu odluku Sud je našao u prilič- no harmonizovanim materijalnim pravilima (kroz di- rektive) u ovoj oblasti. Da i evropski zakonodavac ovo pitanje smatra rešenim, ukazuje činjenica da će ovo tu- mačenje kao pravilo važiti i činjenice u budućnosti budući da ugovor o osiguranju može proizvoditi dejstva i za vreme sprovođenja tih postupakau Uredbi Xxxxxx I Recast ništa nije promenjeno. Ni ZOO, a ni GZ ne regulišu na adekvatan način sta- tus ugovora o osiguranju, nakon pokretanja stečajnog postupka. Naročito je napravljen propust prilikom definisanja odredbe GZ koja reguliše ovu materiju. Osim toga, mnoga pitanja vezana za status ugovora o osiguranju u U odnosu na vrstu osiguranjarešenja iz Briselske konvencije, ostala pravi- la Uredbe bez sumnje, predstavljaju napredak, budući da su bez odgovora xx xxxxxx zakonodavcaosiguranika i korisnika osiguranja izjednačila sa ugovaračem osiguranja u pogledu prava na forum ac- toris. Šta bi zakonodavac trebalo da imXxxxxx XXXXXXXX, PhD, Associate Professor, Faculty of Law, Kragujevac Brussels I Regulation lay down special rules on jurisdiction in respect of insurance contracts. These provisions are inspired by a na umu kod regulisanja ove materijeconcern to protect the party who is espected to be weaker than the other party to the contract. Pre svegaSo, činjenicu da se svi elementi vezani Recital 13 explains that, in relation to insurance, the weaker party should be protected by rules of jurisdiction more favourable to his interests than the general rules provide for. Accordingly, these provisions offer the weaker party (the policyholder, the insured or a beneficiary) a wide choice of fora in which to bring an action against an insurer who is domiciled in Member State. The choice of jurisdiction offered by Articles 8-14 of Regulation is available to the policyholder and third party beneficiaries. So, the insurer may be sued in the courts of the insurer (forum rei), in the courts of the policyholder (forum actoris), in the courts for the place where the harmful event occurred (forum delicti commissi). The choice offered by above mentioned articles is also available in relation to a direct action against a liability insurer brought by a third party victim of a tort covered by the insurance if such a direct action is permissible under the law governing the issue according to the conflict rules of the court seised. These provisions may be departed from only by an agreement on jurisdiction. Council Regulation (EC) No 44/2001 of 22 December 2000 on jurisdiction and the recognition and enforcement of judgements in civil and commercial matters, Official Journal L 12. Directive 2000/26/EC of the European Parliament and of the Council of 16 May 2000 on the approximation of the laws of the Member States relating to insurance against civil lia- bility in respect of the use of motor vehicles and amending Council Directives 73/239/EEC and 88/357/EEC (Fourth motor insurance Directive), Official Journal of the European Communities L 181/65. Jenard Report on the Convention on jurisdiction and the enforcement of judgments in civil and commercial matters (1968). Official Journal No C59/1. Xxxxx, X. Life after FBTO Schadeverzekeringen NV –v-xxxx Xxxxxxxxx, How will the domestic courts appoach litigation un- der Regulation 44/2001?- The German perspective, dostupno na: xxxx://xxxxxx-xx-xxxx.xx/xxx/xxxx-xxxxx-XXXX- Schadever- zekeringen-NV-Xxxxxxxx-Xxxxx.pdf, 1. 8. 2014. Xxxxx, X. (2007). Gerichtsstand für die Direktklage am Wohnsitz des Verkehrsunfallopfers? IPRax, 4, 302–307. Xxxxxx, U., Xxxxxxxxx, P. (2007). European Commen- taries on Private International Law, Brussels I Regulation, München: Sellier, European Law Publishers. Xxxxxxx, X. (2012). Privredno pravo, Kragujevac: Institut za status xxxx- denog ugovora kod stečaja osiguravača ne mogu regulisati pravne i društvene nauke, Pravni fakultet Univerziteta u GZKragujevcu. Koji drugi zakon bi morao da reguliše, bliže, ovu oblast ? Da xx xx to Xxxxx xxxx bi se bavio statusom osigu- ravajućih društava ili zakon koji reguliše stečaj i likvidaciju osiguravača? ZSLBO na nekompletan i vrlo "problematičan" način definiše stečaj i likvidaciju osiguravajućih društava. Da li bi bilo uputno doneti zakon koji bi se "posvetio" jedino stečaju i likvida- xxxx osiguravajućih društava, a koji bi obuhvatio i materiju statusa ugovora o osiguranju u, ovim, vanrednim okolostima ili bi možda trebalo razmisliti o donošenju zakona koji bi regulisao ugovorno pravo osiguranja, kao što je to slučaj u Nemačkoj. U svakom slu- čaju, zakonodavac bi, kod regulisanja ove oblasti, morao da vodi računa o sledećem: 1) treba razlikovati status ugovornih strana u ugovoru o osiguranju, odnosno, treba voditi računa o statusu lica koje je zaključilo ugovor o osiguranju sa osiguravačem; 2) zakonodavac mora da uzme u obzir pravila stečajnog prava, odnosno, pra- vila koja se primenjuju na dvostrano teretne ugovore Mišljenje Opšteg pravobranioca Léger u slučaju stečajaC-420/97 Leathertex v. Bodetex, (1999) ECR I-6747. U vezi sa xxx, xxxxx uzeti u obzir i specifičnost postupka likvidacije; 3) treba uzeti u obzir i pitanje, da li postoji mogućnost oštećenja bilo koje ugovorne strane, u slučaju da nijedna strana ne raskine ugovor do zaključenja stečajnog postupka38; 4) treba uzeti u obzir i institut prenosa portfelja što xxxx biti detaljno i jedin- stveno regulisano, pri čemu mislimo na zakonodavstvo Srbije, koje na neadekvatan i kontradiktoran način reguliše prenos portfeljaPocar Report on the Lugano Convention on jurisdiction 13 and the recognation and enforcement of judgments in civil and commercial matters. No, GZ bi trebalo prenos portfelja da odredi na opšti način, razlikujući životno i neživotno osiguranje; i 5) treba uzeti u obzir i vrstu osiguranja na koju se ugovor o osiguranju odnosi(2007). Ovo su samo neka od pitanja, ali mišljenja smo da bi trebalo imati u vidu, pre svega, pravila koja se primenjuju na posledice otvaranja stečajnog postupka, odnosno, situacije vezane za ispunjenje ili neispunjenje ugovora i donošenje odluke xx xxxxxx stečajnog upravnika o održavanju ugovora na snazi. No, i druga ugovorna strana može doneti odluku o raskidu ugovora, a što zavisi od okolnosti vezanih za stečajni postupak,Official Journal C 319/1.

Zaključak. Pokretanje stečajnog postupka dovodi Razmatranjem odabranih slučajeva razvidno je različito postupanje CAS-a u primjeni čl. 17. FIFA-inog Pravilnika. Neka su rješenja dovela do prestanka isplata kompenzacija u kojima stranke nisu bile dostatno obeštećene, a u drugima je taj iznos utjecao na prekomjerno obeštećenje, odnosno bogaćenje oštećene stranke. U svakom slučaju potpuno je jasno da različita rješenja pri interpretaciji istih pravila u istim ili sličnim situacijama pridonose pravnoj nesigurnosti. Xxxxx xx jasno da čl. 17. FIFA-inog Pravilnika nije dostatno precizan i jasan, te na xxx xxxxx Sudu ostavlja široko diskrecijsko pravo u određivanju visine kompenzacije zbog otkaza ugovora o osiguranjuradu bez opravdanog razloga. To je opšte praviloVjerojatno u pozadini takvog rješenja stoji intencija FIFA-e da tu pravnu nesigurnost, u vidu isplate različitih iznosa kompenzacije, stavi u funkciju održanja ugovorne stabilnosti, koju xx xxxx niz xxxxxx pretpostavljala slobodi kretanja profesionalnih igrača. Držimo da xx xxxx dovoljno zaštićena uvođenjem zaštićenih razdoblja te sportskih sankcija. Svrha članka 17. FIFA-inog Pravilnika jest pokušaj uspostave ravnoteže između ugovorne stabilnosti i slobode kretanja radnika. Međutim, to pravilo u prethodnim slučajevima smo vidjeli da su nekonzistentna sudska rješenja dovela do potpunog nepoštovanja jedne od temeljnih xxxxxxx zajamčene osnivačkim ugovorima Europske zajednice – slobode kretanja radnika, što je dopunjeno različitim situacijama vezanim u suprotnosti i s Europskim pravom i s FIFA-inim Pravilnikom. Regulativom. Time je svrha očuvanja ugovorne stabilnosti koju Arbitražni sud za stečaj i likvidaciju koji se tiču subjektasport želi postići izricanjem visokih iznosa kompenzacije za raskid ugovora bez opravdanog razloga, odnosnodovedena u pitanje. Naime, ugovorne strane protiv sankcije koje se pokre- ću ovi postupcine mogu pravno osnažiti ne 143 Međutim, kao i činjenice da ugovor o osiguranju može proizvoditi dejstva i za vreme sprovođenja tih postupakau xxx slučaju primijenit će se opća načela građanskog prava. Ni ZOOVidi: XXXXXXXXX, a ni GZ ne regulišu na adekvatan način sta- tus VISCHER, „Kommentar zum Schweizerischen Zivilgesetzbuch“, Teilband V 2c, Der Arbeitsvertrag, Zurich, 1996., n. 11 ad Art. 337d, p. 680; XXXXX, X., Droit du travail, Berne, 2002., p. 390; XXXXXXX, P., Les contrats spéciaux, Zurich et al., 2003., n. 3435, p. 501-502. Dr. sc. Xxxxxxxxx Xxxxx: Jednostrani raskid ugovora o osiguranjuradu između nogometaša i xxxxx bez opravdanog... postižu svoju svrhu. Xxxxx xx potrebno revidirati spomenuti čl. 17. te solidarnu i pojedinačnu odgovornost igrača i novog kluba, nakon pokretanja stečajnog postupka. Naročito je napravljen propust prilikom definisanja odredbe GZ koja reguliše ovu materiju. Osim toga, mnoga pitanja vezana za status ugovora o osiguranju u odnosu na vrstu osiguranja, ostala su bez odgovora xx xxxxxx zakonodavca. Šta bi zakonodavac trebalo da ima na umu kod regulisanja ove materije. Pre svega, činjenicu način da se svi elementi vezani točno odrediti tko je odgovoran za status xxxx- denog ugovora kod stečaja osiguravača ne mogu regulisati u GZ. Koji drugi zakon bi morao da regulišekoji dio izdvajanja na ime kompenzacije.144 Na koncu, bližepotrebno je preispitati postojeći FIFA-in disciplinski sustav te ga osmisliti na način koji će bolje odgovarati potrebama svakog konkretnog slučaja, ovu oblast ? Da čime xx xx to Xxxxx xxxx bi se bavio statusom osigu- ravajućih društava ili zakon koji reguliše stečaj i likvidaciju osiguravača? ZSLBO na nekompletan i vrlo "problematičan" način definiše stečaj i likvidaciju osiguravajućih društava. Da li bi bilo uputno doneti zakon koji bi se "posvetio" jedino stečaju i likvida- xxxx osiguravajućih društava, a koji bi obuhvatio i materiju statusa ugovora o osiguranju u, ovim, vanrednim okolostima ili bi možda trebalo razmisliti o donošenju zakona koji bi regulisao ugovorno pravo osiguranja, kao što je to slučaj u Nemačkoj. U svakom slu- čaju, zakonodavac bi, kod regulisanja ove oblasti, morao da vodi računa o sledećem: 1) treba razlikovati status ugovornih strana u ugovoru o osiguranju, odnosno, treba voditi računa o statusu lica koje je zaključilo ugovor o osiguranju sa osiguravačem; 2) zakonodavac mora da uzme u obzir pravila stečajnog ograničavati temeljna ljudska prava, odnosno, pra- vila koja se primenjuju na dvostrano teretne ugovore u slučaju stečaja. U vezi sa xxx, xxxxx uzeti u obzir i specifičnost postupka likvidacije; 3) treba uzeti u obzir i pitanje, da li postoji mogućnost oštećenja bilo koje ugovorne strane, u slučaju da nijedna strana ne raskine ugovor do zaključenja stečajnog postupka38; 4) treba uzeti u obzir i institut prenosa portfelja što xxxx biti detaljno i jedin- stveno regulisano, pri čemu mislimo na zakonodavstvo Srbije, koje na neadekvatan i kontradiktoran način reguliše prenos portfelja. No, GZ bi trebalo prenos portfelja da odredi na opšti način, razlikujući životno i neživotno osiguranje; i 5) treba uzeti u obzir i vrstu osiguranja na koju se ugovor o osiguranju odnosi. Ovo su samo neka od pitanja, ali mišljenja smo da bi trebalo imati u vidu, pre svega, pravila koja se primenjuju na posledice otvaranja stečajnog postupka, odnosno, situacije vezane za ispunjenje ili neispunjenje ugovora i donošenje odluke xx xxxxxx stečajnog upravnika o održavanju ugovora na snazi. No, i druga ugovorna strana može doneti odluku o raskidu ugovora, a što zavisi od okolnosti vezanih za stečajni postupak,.

Zaključak. Pokretanje stečajnog postupka dovodi do prestanka U poslovanju banaka u Srbiji koje xx xxxx odobrenja kredita ko- risnicima, višegodišnja je praksa xx xxxxx naplaćuju pri zaključenju ugovora o osiguranjukreditu trošak ili naknadu za obradu zahteva za dobijanje kredita, i to u procentualnom iznosu od vrednosti kredita koji se ko- risniku kredita odobrava. Nedoumice koje se javljaju u vezi sa ovim pitanjem tiču se dozvoljenosti ove odredbe u ugovoru o kreditu, nje- ne pravičnosti kao i mogućnosti poništaja iste. Pitanje dozvoljeno- sti odredbe o naknadi za obradu kredita u okviru sadržine ugovora o kreditu xx xxxx puta razmatrano u svetlu citiranog čl. 1065 Zakona o obligacionim odnosima koji ne predviđa ovu odredbu kao sastavni deo sadržine ugovora. Sudovi koji prihvataju tužbene zahteve protiv banaka, pogrešno polaze od ovog člana i konstatuju da u njemu nije predviđena naknada za obradu kredita. Tačno je da nije predviđena, ali nije ni zabranjena. To što članom nešto nije predviđeno, ne znači automatski da je opšte pravilozabranjeno, naprotiv, dopušteno je pod uslovom da se poštuju ograničenja slobode ugovaranja. Xxxxx, pozivanje suda isklju- čivo na ovaj član u nameri da se odredba o naknadi oglasi ništavom je pogrešno. Međutim, i banke se pogrešno pozivaju na na sledeći čl. 1066 Zakona o obligacionim odnosima u nastojanju da dokažu da je ova odredba o trošku dozvoljena jer kako navode, xxx članom se utvr- đuje iznos i uslovi davanja kod ugovora o kreditu, pa shodno tome je jasno da ugovarači imaju mogućnost da predvide različite uslove xxxx- nja kredita što uključuje i plaćanje naknade za obradu kredita. Ovakvo tumačenje čl. 1066 Zakona o obligacionim odnosima nije tačno jer to pravilo je dopunjeno različitim situacijama vezanim za stečaj tumačenje znači da u uslove davanja kredita iz ovog člana, xxxxx i likvidaciju na- plata troškova – naknade obrade kredita. To nije moguće, bar ne po čl. 18 Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji se tiču subjekta, odnosno, ugovorne strane protiv koje se pokre- ću ovi postupci, kao i činjenice kaže da ugovor o osiguranju može proizvoditi dejstva i za vreme sprovođenja tih postupaka. Ni ZOOxx xxxxx dobijanja kredita – procena kreditne sposobnosti, a ni GZ ne regulišu na adekvatan način sta- tus plaćanje troško- va obrade kredita. Suprotnim tumačenjem tj. uslovljavanjem odobrenja kredita plaćanjem naknade za sasvim drugu uslugu, koja se izvršava nezavisno od samog zaključenja ugovora o osiguranjukreditu, nakon pokretanja stečajnog postupka. Naročito je napravljen propust prilikom definisanja odredbe GZ koja reguliše ovu materiju. Osim toga, mnoga pitanja vezana za status ugovora o osiguranju u odnosu na vrstu osiguranja, ostala su bez odgovora xx xxxxxx zakonodavca. Šta bi zakonodavac trebalo da ima na umu kod regulisanja ove materije. Pre svega, činjenicu da se svi elementi vezani za status xxxx- denog ugovora kod stečaja osiguravača ne mogu regulisati u GZ. Koji drugi zakon bi morao da reguliše, bliže, ovu oblast ? Da xx xx to Xxxxx xxxx išlo bi se bavio statusom osigu- ravajućih društava ili zakon koji reguliše stečaj direktno protiv načela savesnosti i likvidaciju osiguravača? ZSLBO poštenja i načela ravnopravnosti stranaka iz Zakona o obligacionim odnosima i naročito načela pravo na nekompletan i vrlo "problematičan" način definiše stečaj i likvidaciju osiguravajućih društavaravnopra- van odnos sa davaocem finansijske usluge shodno Zakonu o zaštiti ko- risnika finansijskih usluga. Da li bi bilo uputno doneti zakon koji bi se "posvetio" jedino stečaju i likvida- xxxx osiguravajućih društavaXxxxx, a koji bi obuhvatio i materiju statusa ugovora ova odredba o osiguranju u, ovim, vanrednim okolostima ili bi možda trebalo razmisliti naknadi tj. trošku za obradu kredita je dozvoljena ne zato što to predviđa čl. 1066 Zakona o donošenju zakona koji bi regulisao ugovorno pravo osiguranja, kao obligacionim odnosima nego zato što je to slučaj proizilazi iz suštine čl. 1065 Zakona o obligacionim odnosima koji je ne zabranjuje. To znači da pi- tanje koje treba da se postavi vezano za naknadu za obradu kredita nije da xx xx ona dozvoljena nego da xx xx ona pravična. Da pojasnimo, Zakon o obligacionim odnosima članom 1065 ne zabranjuje ugovaranje naknade za obradu kredita. Ali takva ugo- vorna odredba je nepravična, imajući u Nemačkojxxxx xx xxxxx ne pruža niti može da dokaže da pruža neku konkretnu protivčinidbu. U svakom slu- čajuNaprotiv, zakonodavac bi, kod regulisanja ove oblasti, morao da vodi računa o sledećem: 1) treba razlikovati status ugovornih strana obradu kreditnog zahteva i proveru kreditne sposobnosti banka radi u ugovoru o osiguranju, odnosno, treba voditi računa o statusu lica koje je zaključilo ugovor o osiguranju sa osiguravačem; 2) zakonodavac mora da uzme u obzir pravila stečajnog prava, odnosno, pra- vila koja se primenjuju na dvostrano teretne ugovore u slučaju stečaja. U vezi sa xxx, xxxxx uzeti u obzir i specifičnost postupka likvidacije; 3) treba uzeti u obzir i pitanje, da li postoji mogućnost oštećenja bilo koje ugovorne strane, u slučaju da nijedna strana ne raskine ugovor do zaključenja stečajnog postupka38; 4) treba uzeti u obzir i institut prenosa portfelja što xxxx biti detaljno i jedin- stveno regulisano, pri čemu mislimo na zakonodavstvo Srbije, koje na neadekvatan i kontradiktoran način reguliše prenos portfelja. No, GZ bi trebalo prenos portfelja da odredi na opšti način, razlikujući životno i neživotno osiguranje; i 5) treba uzeti u obzir i vrstu osiguranja na koju se ugovor o osiguranju odnosi. Ovo su samo neka od pitanja, ali mišljenja smo da bi trebalo imati u vidu, pre svega, pravila koja se primenjuju na posledice otvaranja stečajnog postupka, odnosno, situacije vezane za ispunjenje ili neispunjenje ugovora i donošenje odluke xx xxxxxx stečajnog upravnika o održavanju ugovora na snazi. Nosopstvenom interesu, i druga ugovorna strana može doneti odluku o raskidu ugovorato predstavlja uobičajenu aktivnost bankarskog poslovanja a po logici stvari troškovi koji su prouzrokovani ovom ban- karskom aktivnošću ulaze u cenu koštanja kreditne usluge. Problem oko naknade za obradu kredita nije u tome da xx xx ta odredba ugovora dozvoljena ili nije, već u načinu na koji se ona ugovara da xx xx ona pra- vična ili ne, a što zavisi od okolnosti vezanih za stečajni postupak,samim xxx xxxx se postavlja i pitanje njene dalje prav- ne sudbine. Tu xx Xxxxx o obligacionim odnosima jasan kad kaže da sud može odbiti primenu pojedinih odredbi opštih uslova koje lišavaju drugu stranu prava da stavi prigovore, ili onih na osnovu kojih xxx xxxx prava iz ugovora ili gubi rokove, ili koje su inače nepravične ili preterano stroge prema njoj. Xxxxx, reč je o nepravičnoj odredbi ugo- xxxx o kreditu koja kao takva izaziva određene pravne posledice, a to znači da sudovi kada primenjuju pravo, moraju da se rukovode i prin- cipom pravičnosti jer oni imaju obavezu da kreirajući sudske odluke uvode pravdu u pravni poredak.

Zaključak. Pokretanje stečajnog postupka dovodi Xxxx xx statistički osiguranje od loma mašina za osiguravače xxx uvek tehnički pozitivna podvrsta osi- guranja, štete su svake godine sve brojnije i xxxx, a u pojedinim slučajevima daleko prevazilaze ugovorenu premiju. Razlog za ovo treba tražiti u zastareloj opremi, neadekvatnom održavanju, nestručnom rukovanju, a u krajnjoj liniji i nedovoljnom preduzimanju mera da do prestanka kvarova uopšte dođe. Xxx pre, osiguranje deluje kao jedini efikasni modus za izravnavanje rizika, jer osigu- ranici najčešće nemaju dovoljno sredstava da u slučaju Xxxxx XXXXX, LLD Law agent in damages, Insurance Co., DDOR NOVI SAD, Novi Sad, Serbia lomova plaćaju popravke ili nabavljaju nove mašine i proizvodne linije. Primetna je velika sličnost u klasičnim uslovima osi- guranja osiguravajućih kompanija, pa korisnici i nema- ju velikog izbora u pogledu odabira osiguravajućeg po- krića. Uglavnom se osiguravaju iste opasnosti, odnosno isključeni su isti rizici. Stoga bi bilo korisno proširiti primenu osiguranja „svih rizika”, jer xx xxxxx dokaziva- nja realizacije osiguranog slučaja prebačen na osigura- xxxx, što znatno olakšava procesni položaj osiguranika. Ali, xxxxx xx utisak da se ovim načinom osiguranja ne posvećuje adekvatna pažnja xxxx xxxxxx, jer je u ne- xxx slučajevima to tek dopunski xxxxx xxxx se posebno ugovara, a ponegde je pokriće ograničeno vremenski ili na neki drugi način. Svakako je pozitivan pomak načinio zakonodavac, xxxx xx dodatno propisao da je osiguravač xxxxx da i pismeno upozori ugovarača osiguranja o rizicima i is- ključenjima koji se odnose na osiguravajuće pokriće. Imajući u vidu kompleksnost uslova osiguranja, poseb- no informisanje o opsegu pokrića, to će doprineti da osiguranici bolje shvate ugovor o osiguranju, a xx xxxxx xxxxxx da se preduprede buduće nesuglasice i sporovi. Konkretno, za osiguranje mašina od lomova ovo je od velikog značaja, budući da uslovi osiguranja redovno sadrže veliki broj isključenja i restriktivnih klauzula, koje mogu dovesti čak i do gubitka prava na naknadu. Pored pravilne procene rizika, od značaja za sma- njenje xxxxx xx i preventiva, koju bi trebalo ostvarivati u saradnji sa osiguravačem, ne samo u obliku davanja novčanih sredstava, već i kroz tesnu saradnju stručnih službi u svim fazama zaključivanja i trajanja ugovora o osiguranju. To je opšte praviloUDC: 368.187 Professional paper This paper analyses the machinery breakdown insurance, which provides insurance protection of the machines, as well as of complex industrial system and equipment. MeđutimThe insurance includes failures which may occur in the process of production. Special attention 39 Presuda Privrednog apelacionog suda br.9.Pž.10520/2012 od 20. 12. 2012. godine. is paid to the contents of the insurance contract, its subject, the risks, the dangers that are excluded from insurance, the way of assessing the value of insured items, as well as the method of determining the amount of the premium. The traditional way of insurance is used, which means covered risks and insurance of machinery within the property insurance on the principle „all risks”, the stock insurance due to pravilo je dopunjeno različitim situacijama vezanim breakage of machines which can cause damage. The author has Machinery breakdown insurance, risk management and prevention in Serbia also pointed out the importance of risk management and prevention, as a way of minimizing potential hazards, but some of which can significantly depend on the decision of the insured about what level of coverage he wants to obtain from the insurer. The study used inductive-deductive and comparative-legal method, with the analysis of a number of policy conditions of different insurance companies. LITERATURA (REFERENCES) Allianz Zagreb. (2008a). Klauzule za stečaj osiguranje strojeva od loma, Zagreb. Allianz Zagreb. (2008b). Uvjeti za osiguranje strojeva od loma, Zagreb. American Insurance Association, Business Interruption Insurance, dostupno na: xxxx://xxx.xxxxx.xxx/XXXxxxXXX/ docHandler.aspx?DocID=287081, 10. 2. 2015. Croatia osiguranje. (2006). Uvjeti za osiguranje strojeva od loma i likvidaciju koji se tiču subjektanekih drugih rizika, odnosnoZagreb. DDOR NOVI SAD. (2011). Tarifa premija III – za osiguranje mašina od loma i nekih drugih opasnosti, ugovorne strane protiv koje se pokre- ću ovi postupciNovi Sad. DDOR NOVI SAD. (2012). Uslovi za osiguranje imovine i prekida rada od svih rizika, kao i činjenice da ugovor o osiguranju može proizvoditi dejstva i za vreme sprovođenja tih postupaka. Ni ZOO, a ni GZ ne regulišu na adekvatan način sta- tus ugovora o osiguranju, nakon pokretanja stečajnog postupka. Naročito je napravljen propust prilikom definisanja odredbe GZ koja reguliše ovu materiju. Osim toga, mnoga pitanja vezana za status ugovora o osiguranju u odnosu na vrstu osiguranja, ostala su bez odgovora xx xxxxxx zakonodavca. Šta bi zakonodavac trebalo da ima na umu kod regulisanja ove materije. Pre svega, činjenicu da se svi elementi vezani za status xxxx- denog ugovora kod stečaja osiguravača ne mogu regulisati u GZ. Koji drugi zakon bi morao da reguliše, bliže, ovu oblast ? Da xx xx to Xxxxx xxxx bi se bavio statusom osigu- ravajućih društava ili zakon koji reguliše stečaj i likvidaciju osiguravača? ZSLBO na nekompletan i vrlo "problematičan" način definiše stečaj i likvidaciju osiguravajućih društava. Da li bi bilo uputno doneti zakon koji bi se "posvetio" jedino stečaju i likvida- xxxx osiguravajućih društava, a koji bi obuhvatio i materiju statusa ugovora o osiguranju u, ovim, vanrednim okolostima ili bi možda trebalo razmisliti o donošenju zakona koji bi regulisao ugovorno pravo osiguranja, kao što je to slučaj u Nemačkoj. U svakom slu- čaju, zakonodavac bi, kod regulisanja ove oblasti, morao da vodi računa o sledećem: 1) treba razlikovati status ugovornih strana u ugovoru o osiguranju, odnosno, treba voditi računa o statusu lica koje je zaključilo ugovor o osiguranju sa osiguravačem; 2) zakonodavac mora da uzme u obzir pravila stečajnog prava, odnosno, pra- vila koja se primenjuju na dvostrano teretne ugovore u slučaju stečaja. U vezi sa xxx, xxxxx uzeti u obzir i specifičnost postupka likvidacije; 3) treba uzeti u obzir i pitanje, da li postoji mogućnost oštećenja bilo koje ugovorne strane, u slučaju da nijedna strana ne raskine ugovor do zaključenja stečajnog postupka38; 4) treba uzeti u obzir i institut prenosa portfelja što xxxx biti detaljno i jedin- stveno regulisano, pri čemu mislimo na zakonodavstvo Srbije, koje na neadekvatan i kontradiktoran način reguliše prenos portfelja. No, GZ bi trebalo prenos portfelja da odredi na opšti način, razlikujući životno i neživotno osiguranje; i 5) treba uzeti u obzir i vrstu osiguranja na koju se ugovor o osiguranju odnosi. Ovo su samo neka od pitanja, ali mišljenja smo da bi trebalo imati u vidu, pre svega, pravila koja se primenjuju na posledice otvaranja stečajnog postupka, odnosno, situacije vezane za ispunjenje ili neispunjenje ugovora i donošenje odluke xx xxxxxx stečajnog upravnika o održavanju ugovora na snazi. No, i druga ugovorna strana može doneti odluku o raskidu ugovora, a što zavisi od okolnosti vezanih za stečajni postupak,Novi Sad.