Član 70. Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa xx xxx pet radnih xxxx. Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo xx xxxx uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora. Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju - ima pravo da po isteku te sprečenosti za rad nastavi korišćenje godišnjeg odmora. Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora iz člana 69. ovog zakona (srazmerni deo) za svaki mesec xxxx xxxx u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos. Godišnji odmor koristi se jednokratno ili u dva ili više delova, u skladu sa ovim zakonom. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. xxxx naredne godine. Zaposleni ima pravo da godišnji odmor koristi u dva dela, osim ako se sa poslodavcem sporazume da godišnji odmor koristi u više delova. Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti xx xxxx radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva xx xxxx radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. xxxx naredne godine.
Član 70. Sektorski naručilac xxxxx xx da vodi pisanu evidenciju kvalifikovanih privrednih subjekata. Evidencija iz stava 1. ovog člana može da se podeli na kategorije prema tipu ugovora za koji odgovara kvalifikacija. Sektorski naručilac koji uspostavi i vodi sistem kvalifikacije xxxxx xx da odluku o kvalifikaciji xxxxxx i dostavi podnosiocima prijava najkasnije u roku od šest meseci od xxxx podnošenja prijave. U slučaju da sektorski naručilac smatra da će donošenje odluke iz stava 3. ovog člana trajati duže od četiri meseca od xxxx podnošenja prijava, sektorski naručilac xxxxx xx da obavesti podnosioca prijave u roku od dva meseca od xxxx podnošenja prijave o razlozima koji opravdavaju duži vremenski period za odlučivanje, kao i o datumu do xxxx xx odlučiti o njegovom zahtevu, u kom slučaju ne može da bude duže od šest meseci od xxxx podnošenja prijave. Sektorski naručilac xxxxx xx da odluku o odbijanju prijava za kvalifikaciju sa obrazloženjem razloga za odbijanje dostavi podnosiocu prijave bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 xxxx od xxxx donošenja odluke. Razlozi za odbijanje moraju da se zasnivaju na kriterijumima za kvalifikaciju određenim na osnovu člana 69. st. 8. i 9. ovog zakona. Sektorski naručilac tokom trajanja sistema kvalifikacije može da isključi kandidata iz sistema ako kandidat prestane da ispunjava uslove za kvalifikaciju. U slučaju iz stava 6. ovog člana sektorski naručilac xx xxxxx da kandidatu koji će biti isključen iz sistema kvalifikacije dostavi odluku o isključenju iz sistema najmanje 15 xxxx pre xxxx prestanka kvalifikacije, sa obrazloženjem razloga koji opravdavaju isključenje iz sistema. Ako se obaveštenje o uspostavljanju sistema kvalifikacije koristi kao javni poziv, ugovori koji su obuhvaćeni sistemom kvalifikacije dodeljuju se primenom pravila druge faze restriktivnog postupka, pregovaračkog postupaka sa objavljivanjem, konkurentnog dijaloga ili partnerstva za inovacije, pozivanjem svih kvalifikovanih privrednih subjekata u sistemu kvalifikacije, odnosno u okviru pojedinih kategorija sistema kvalifikacije.
Član 70. Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa xx xxx pet radnih xxxx. Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo xx xxxx uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora. Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju - ima pravo da po isteku te sprečenosti za rad nastavi korišćenje godišnjeg odmora.
Član 70. Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa xx xxx pet radnih xxxx. Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo xx xxxx uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora. Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju - ima pravo da po isteku te sprečenosti za rad nastavi korišćenje godišnjeg odmora. Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom u slučaju prestanka radnog odnosa izda potvrdu o iskorišćenom broju xxxx godišnjeg odmora. Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmeran deo) za mesec xxxx xxxx u kalendarskoj godini:
Član 70. Ovaj kolektivni ugovor stupa na snagu osmog xxxx od xxxx objavljivanja u "Službenom listu Crne Xxxx". Ovaj kolektivni ugovor zaključen xx xxxx 20. xxxxx 2014. godine.
Član 70. Zaposleni koji je profesionalno oboleo ne može trpeti nikakvu štetu niti snositi bilo kakve troškove zbog toga što je profesionalno oboleo. Poslodavac xx xxxxx da profesionalno obolelom zaposlenom, xxxx xx utvrđeno profesionalno oboljenje, u skladu sa Pravilnikom o utvrđivanju profesionalnih bolesti, obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, u skladu sa zakonom. Poslodavac xx xxxxx da zaposlenom - osobi sa invaliditetom i zaposlenom sa zdravstvenim smetnjama obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, u skladu sa zakonom. Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu najmanje jednog predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu. Broj predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca i način njihovog izbora uređuje se kolektivnim ugovorom kod poslodavca. Predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu imenuje reprezentativni sindikat, a ako ima više reprezentativnih sindikata, predstavnika imenuje sindikat sa većim brojem članova sindikalne organizacije, odnosno reprezentativni sindikati sporazumno. Mandat predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu traje četiri godine. Pre isteka perioda na koji je izabran predstavniku zaposlenih za bezbednost i zdravlje na xxxx xxxxxx može da prestane zbog: - prestanka radnog odnosa kod poslodavca, - podnošenja ostavke, - nepoverenja više od polovine od ukupnog broja zaposlenih, iskazanog u pismenoj formi sa obrazloženjem, imenima i prezimenima i potpisima zaposlenih, - odluke sindikata, odnosno reprezentativnih sindikata koji su imenovali predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu. U slučaju iz stava 2. ovog člana izbor novog predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu sprovodi se najkasnije u roku od 30 xxxx od prestanka mandata prethodnog predstavnika. Poslodavac xx xxxxx da predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu upozna:
Član 70. Ovaj kolektivni ugovor stupa na snagu osmog xxxx od xxxx objavljivanja u "Službenom listu Crne Xxxx". Ovaj kolektivni ugovor zaključen xx xxxx 20. xxxxx 2014. godine. Vlada Crne Xxxx Broj: 111-69/14-2 Podgorica, 20. xxxxx 2014. godine Ministarstvo rada i socijalanog staranja Ministar, xx Xxxxxxx Xxxxxxxx, s.r. Reprezentativne sindikalne organizacije Savez sindikata Crne Xxxx Broj: 03-220 Podgorica, 20. xxxxx 2014. godine Generalni sekretar, xx Xxxxx Xxxxxxxx, s.r. Unija slobodnih sindikata Crne Xxxx Broj: 162 Podgorica, 20. xxxxx 2014. godine Generalni sekretar, Xxxx Xxxxxxx, s.r. Reprezentativno udruženje poslodavaca Unija poslodavaca Crne Xxxx Broj: 654/14 Podgorica, 20. xxxxx 2014. godine Predsjednik,
Član 70. Odredbe ovog naslova postepeno će biti usklađivane, naročito u svetlu zahteva koji proizlaze iz člana V GATS.
Član 70. Zaposleni koji je profesionalno oboleo ne može trpeti nikakvu štetu niti snositi bilo kakve troškove zbog toga što je profesionalno oboleo. Poslodavac xx xxxxx da profesionalno obolelom zaposlenom, xxxx xx utvrđeno profesionalno oboljenje, u skladu sa Pravilnikom o utvrđivanju profesionalnih bolesti, obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, u skladu sa zakonom.
Član 70. Zarada Zaposlenima koji ĉine strukturu i sastav menadžmenta - ĉlanovima menadžmenta, pored zarade utvrĊene ovim Kolektivnim ugovorom, može biti utvrĊena i odlukom Odbora direktora kao nadležnog organa Poslodavca. Zarada Zaposlenima koji obavljaju poslove od posebnog znaĉaja za rad i poslovanje Društva, pored zarade utvrĊene ovim Kolektivnim ugovorom, može biti utvrĊena i odlukom Odbora direktora na prijedlog izvršnog direktora. Zarada iz st. 1 i 2 ovog ĉlana se ne smatra osnovnom zaradom i ne može predstavljati osnov za sticanje zarade po osnovu solidarnosti.