RAZLOZI ZA POTVRĐIVANjE MEĐUNARODNOG SPORAZUMA. Razlozi za potvrđivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o aktivnostima Francuske agencije za razvoj i institucije PROPARCO u Srbiji jeste osnivanje predstavništva Xxxxx AFD u Republici Srbiji, radi unapređenja saradnje i realizacije aktivnosti iz nadležnosti AFD Xxxxx. AFD Grupa se bavi obezbeđenjem zvanične pomoći Republike Francuske zemljama u razvoju i aktivna xx x xxxx od 80 zemalja kroz mrežu od oko 60 lokalnih kancelarija i pod pokroviteljstvom je Ministarstva Evrope i spoljnih poslova, Ministarstva ekonomije i finansija, Ministarstva za prekomorske teritorije i Ministarstva unutrašnjih poslova. PROPARCO je osnovan 1977. godine, i predstavlja instituciju razvojnog finansiranja xxxx je AFD većinski xxxxxxx, xx osnovnim ciljem da pospeši privatna ulaganja u zemljama u razvoju, i to u oblasti ekonomskog razvoja, održivog razvoja i ispunjenja Ciljeva održivog razvoja (COR). Grupa AFD podržava privredni rast kroz obezbeđenje finansijske i tehničke pomoći, kao i investicije u skladu sa ovim sporazumom i pravnim okvirom Republike Srbije, uzimajući u obzir nacionalne prioritete za međunarodnom razvojnom pomoći Vlade Republike Srbije. Zakon o potvrđivanju Sporazuma predviđa pravne, poreske i finansijske uslove za osnivanje predstavništva Xxxxx AFD u Republici Srbiji, xxx x xxxxx njenog delovanja. Osnovna delatnost jeste obezbeđivanje subvencija, dugoročnih zajmova i garancija državi, lokalnim samoupravama, javnim i privatnim preduzećima i finansijskim institucijama u skladu sa Sporazumom i važećim propisima Republike Srbije u ovoj oblasti. Potpisnici Sporazuma u ime Vlade Republike Srbije su ministar finansija Xxxxxx Xxxx i ministar za evropske integracije Xxxxxxxx Xxxxxxxxxx. Sporazum je potpisan na srpskom i francuskom jeziku.
RAZLOZI ZA POTVRĐIVANjE MEĐUNARODNOG SPORAZUMA. Na osnovu predloga i kontakata između ministarstava nadležnih za zaštitu životne sredine Republike Srbije i Republike Hrvatske, zajednički je pokrenuta inicijativa o potrebi zaključivanja odgovarajućeg međudržavnog dokumenta kojim se uređuje oblast bilateralne saradnje u oblasti zaštite životne sredine i očuvanja prirode. Sporazum o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske u oblasti zaštite životne sredine i očuvanja prirode potpisan 8. xxxx 2015. godine u Zagrebu. Sa hrvatske strane potpisnik je bio gospodin Xxxxxx Xxxxxxxxx, tadašnji ministar zaštite okoliša i prirode, dok je sa srpske strane sporazum potpisala tadašnja ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine, Prof. xx Xxxxxxx Xxxxxxxxxxxxx Bošković. Zaključivanjem Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u oblasti zaštite životne sredine i očuvanja prirode, stvara se pravni okvir za uspostavljanje i razvijanje bilateralne saradnje u oblasti zaštite životne sredine i očuvanja prirode. Osnovni cilj Sporazuma o saradnji u oblasti zaštite životne sredine i očuvanja prirode jeste da razvije, proširi i promoviše razvoj ekonomskih, naučnih i tehničkih kontakata u cilju rešavanja regionalnih i globalnih ekoloških problema. Sporazum po svom sadržaju i formi daje dovoljno definisan i širok okvir za uspešan razvoj saradnje u specifičnim oblastima i temama u okviru sektora zaštite životne sredine i očuvanja prirode, na način koji je u potpunosti zadovoljavajući i u skladu sa obostranim potrebama i namerama. Imajući u vidu da Republika Srbija i Republika Hrvatska pripadaju istom regionu, da se susreću sa istim ili sličnim izazovima i potrebama rešavanja pitanja i problema u oblasti zaštite životne sredine i očuvanja prirode, a posebno da je Republika Hrvatska sprovodila aktivnosti u okviru procesa približavanja i pristupanja Evropskoj uniji, ocenjuje se da bi potvrđivanje predloženog Sporazuma bilo višestruko korisno. U narednom periodu je svakako potrebno unaprediti bilateralnu saradnju u oblasti zaštite životne sredine, što je moguće postići kroz realizaciju zajedničkih aktivnosti u skladu sa Sporazumom o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske u oblasti zaštite životne sredine i očuvanja prirode, kao i putem saradnje na uspostavljanju i nominaciji prekograničnog prirodnog rezervata biosfere Mura-Dunav-Drava, saradnje u okviru međunarodnih komisija za zaštitu reke Dunava i Save, Strategije EU za dunavski region, Stra...
RAZLOZI ZA POTVRĐIVANjE MEĐUNARODNOG SPORAZUMA. Razlog za potvrđivanje Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o industriji i tehnologiji, sačinjenog u Beogradu,
RAZLOZI ZA POTVRĐIVANjE MEĐUNARODNOG SPORAZUMA. Konvencija o biološkoj raznovrsnosti je otvorena za potpisivanje 5. xxxx 1992. godine na konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju („Zemaljski xxxxx u Xxxx”) i stupila je na snagu 29. decembra 1993. godine. Konvencija je jedini međunarodni instrument koji u celosti obuhvata biološku raznovrsnost i obuhvata očuvanje biološke raznovrsnosti, održivo korišćenje njenih komponenti i pravednu i jednaku raspodelu dobrobiti koje proizilaze iz korišćenja genetičkih resursa. Depozitar Konvencije i svih protokola je Generalni sekretar Ujedinjenih nacija. Savezna Republika Jugoslavija je potvrdila Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti Zakonom o potvrđivanju Konvencije o biološkoj raznovrsnosti („Službeni list SRJ– međunarodni ugovori ”, broj 11/01). Konvencija o biološkoj raznovrsnosti ima tri najvažnija cilja, a to su: očuvanje biološke raznovrsnosti, održivo korišćenje komponenti biološke raznovrsnosti i pravednoj raspodela koristi koje proističu iz korišćenja genetičkih resursa. Osim što su pristup i korišćenje genetičkih resursa i pravedna raspodela koristi koje proističu iz korišćenja korišćenja genetičkih resursa treći i jedan od najvažnijih ciljeva postojanja same Konvencije, problematika pristupa i korištenja genetičkih resursa obuhvaćena je i članom 15. Konvencije (pristup genetičkim izvorima). Sa ciljem unapređenja implementacije trećeg cilj Konvencije, na Svetskom samitu o održivom razvoju (Johanesburg, septembar 2002.) pozvalo se na dogovor o jednom međunarodnom režimu, koji bi se nalazio u okviru Konvencije, a koji bi promovisao i garantovao pravednu i jednaku raspodelu dobiti koje proizilaze iz korišćenja genetičkihresursa. Na Konvenciji Konferencije strana ugovornica 2004. xxxxxx, xx. na njenom sedmom zasedanju, dat xx xxxxxx ad hoc otvorenoj radnoj grupi o pristupu i raspodeli dobrobiti da razradi i usvoji jedan međunarodni režim o pristupu genetičkim resursima i raspodeli dobrobiti u cilju efikasne implementacije člana 15. (pristup genetičkim resursima) i člana 8.(j) (tradicionalna znanja) pomenute Konvencije i njena tri cilja. Protokol iz Nagoje o pristupu genetičkim resursima i pravednoj i jednakoj raspodeli koristi koje proizilaze iz njihovog korišćenja usvojen xx xxxxx šest xxxxxx pregovora, na desetom sastanku Konferencije Strana, 29. oktobra 2010. godine u Nagoji, Japan, a Republika Srbija je potpisala Nagoja protokol 20. septembra 2011. godine. Protokol značajno unapređuje treći cilj Konvencije obezbeđujući čvrstu osnovu za već...
RAZLOZI ZA POTVRĐIVANjE MEĐUNARODNOG SPORAZUMA. Ovaj sporazum o saradnji u oblasti turizma između Vlade Republike Srbije i Vlade Komonvelta Dominike predložen je sa ciljem jačanja međusobnih bilateralnih ekonomskih odnosa. Sporazumom se potvrđuje spremnost dve države da uspostave saradnju u oblasti turizma, kao i unapređenje odnosa u oblasti ekonomije i kulture i stvore uslovi za njihov xxxxx razvoj. Takođe se daje doprinos zaokruživanju institucionalnog okvira za olakšavanje i jačanje saradnje između pojedinih partnera u turizmu, u cilju poboljšanja ukupnih bilateralnih ekonomskih odnosa. Tome bi doprinelo i unapređenje promotivne aktivnosti turističkih potencijala u okviru jedinstvene i objedinjene turističke ponude dve države. Bilateralni odnosi Republike Srbije i Komonvelta Dominike u oblasti turizma nisu dostigli očekivani nivo, uprkos raspoloživim turističkim mogućnostima i potencijalima. Zvaničnom statistikom ne prati se turistički promet (dolasci i noćenja stranih turista po državama iz kojih dolaze) posebno za turiste iz Komonvelta Dominike, već su isti obuhvaćeni kategorijom ostale vanevropske države. Iz tog razloga ne raspolažemo podacima za broj dolazaka i noćenja turista iz Komonvelta Dominike, kao ni o njihovom doprinosu deviznom prihodu od turizma. Takođe, nedostaje i organizovani nastup i promocija naše turističke ponude za potencijalne turiste iz Komonvelta Dominike. Turistička organizacija Srbije, nadležna za promociju turizma naše države u inostranstvu ne nastupa na sajmovima turizma u Komonveltu Dominike. Unapređenju saradnje u narednom periodu doprinelo bi kreiranje posebnih programa prilagođenih potražnji turista iz Komonvelta Dominike. U Sporazumu su naznačeni posebni oblici saradnje od interesa i značaja za unapređenje bilateralnog turističkog prometa, promovisanjem saradnje između odgovarajućih subjekata i organizacija koje posluju u oblasti turizma, kao i u okviru međunarodnih turističkih organizacija. Predviđeno je da se podstiče razmena statističkih i drugih podataka u oblasti turizma. Takođe je predviđeno podržavanje zajedničkog učešća na sajmovima turizma i drugim događajima, u cilju predstavljanja turističke ponude obe države. Sporazumom je predviđena razmena poseta stručnjaka i predstavnika medija iz oblasti turizma. U ovom sporazumu se pažnja posvećuje saradnji u cilju pojednostavljenja graničnih i drugih formalnosti u vezi sa turističkom razmenom. Sporazum je sačinjen na srpskom i engleskom jeziku i stupa na snagu na xxx prijema poslednjeg pisanog obaveštenja kojim se p...
RAZLOZI ZA POTVRĐIVANjE MEĐUNARODNOG SPORAZUMA. Konvencija o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu, Espoo Konvencija usvojena je na Četvrtom zasedanju viših savetnika vlada članica UNECE za probleme životne sredine i vodnih resursa, 1991. godine u Helsinkiju. Istu je potpisalo 26 država, od ukupno prisutnih 31, kao i Evropska zajednica. Ostale zemlje, uključujući i tadašnju Jugoslaviju, u svojim istupima su podržale Konvenciju i u skladu sa xxx izjavile da će istu naknadno potpisati po sprovođenju potrebne procedure. Zemlje UNECE regiona koje xxx nisu potpisnice Konvencije o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu su: Bosna i Hercegovina, Gruzija, Izrael, Malta, Monako, San Marino, Tadžikistan, Turska, Turkmenistan i Ukrajina. Prateća dokumenta ove konvencije su Protokol o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu i Multilateralni sporazum zemalja Jugoistočne Evrope o sprovođenju Konvencije o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu. Republika Srbija je potvrdila Konvenciju o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu 7. novembra 2007. godine Zakonom o potvrđivanju Konvencije o proceni uticaja u prekograničnom kontekstu („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 102/07) i Zakon o potvrđivanju amandmana na Konvenciju o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 4/16). Osnovni cilj Konvencije o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu jeste da spreči, smanji i ograniči prekogranične štete koje mogu nastati usled određenih aktivnosti. Prema odredbama ove konvencije o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu, a s ciljem sprečavanja nastanka moguće štete, obavezno je da se izradi procena uticaja na životnu sredinu pre izdavanja bilo kakvog odobrenja da se sa nekom aktivnošću započne. Ovom konvencijom utvrđena je obaveza učešća javnosti u pripremi dokumentacije o proceni uticaja na životnu sredinu. U delu zakonodavstva Republike Srbije koji se odnosi na oblast zaštite životne sredine, usvojeni su Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, br. 135/04 i 36/09), Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, br. 135/04 i 88/10), koji su usaglašeni sa odredbama ove konvencije. U periodu od 19. do 21. maja 2008. godine u Bukureštu, u Rumuniji, održao se Četvrti sastanak strana ugovornica Konvencije o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom ko...
RAZLOZI ZA POTVRĐIVANjE MEĐUNARODNOG SPORAZUMA. Zaključkom 05 Broj 337-2893/2021-1 od 1. aprila 2021. godine Vlada je utvrdila Osnovu za zaključivanje Sporazuma o partnerstvu, trgovini i saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, Zajedničke deklaracije u vezi sa trilateralnim pristupom pravilima o poreklu i Zajedničke deklaracije o vezi između Protokola o Irskoj/Severnoj Irskoj i Sporazuma o partnerstvu, trgovini i saradnji, dok je Zaključkom 05 Broj: 337-3189/2021-2 od 8. aprila 2021. godine Vlada konstatovala da je Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku Narodne skupštine Odlukom 10 Broj 337-588/21 od 6. aprila 2021. godine dao saglasnost za privremenu primenu ovog sporazuma i zajedničkih deklaracija, do njihovog stupanja na snagu, i za njihovo potpisivanje ovlastila Xxxxxxx Xxxxx, ministra trgovine, turizma i telekomunikacija. Za Vladu Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske Sporazum i zajedničke deklaracije potpisala je Nj.E. Xxx Xxxxxxx, ambasadorka Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske u Beogradu. Odnosi između Republike Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske bili su do 31. decembra 2020. godine uređeni Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, xx xxxxx xxxxxx (potpisan aprila 2008. godine, stupio na snagu jula 2013. godine (u daljem tekstu: SSP). U kontekstu istupanja Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije (u daljem tekstu: EU), SSP je prestao da se primenjuje na odnose Republike Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske 1. januara 2021. godine, te xx xxxx potrebno obezbediti novi pravni okvir za regulisanje ukupnih bilateralnih odnosa, sa ciljem da se zadrži prethodno uspostavljen nivo saradnje u svim oblastima. Poseban interes srpske strane jeste da se budući trgovinski odnosi zasnivaju na nivou trgovinske liberalizacije xxxx xx odobrena u okviru SSP. Naime, prestanak važenja SSP u bilateralnim odnosima za posledicu ima uvođenje carina prilikom uvoza roba u obe zemlje, a novi Sporazum o partnerstvu, trgovini i saradnji u najvećoj meri predviđa zadržavanje obima saradnje i istog nivoa trgovinske liberalizacije koje su dve zemlje primenjivale dok je Ujedinjeno Kraljevstvo bilo država članica EU. U xxx smislu, ovaj sporazum će obezbediti da poslovanje privrednih subjekata obe zemlje bude regulisano bilateralnim preferencijalnim, ...