Common use of Zaključak Clause in Contracts

Zaključak. Ugovorna kazna kao obaveza dužnika da poveriocu isplati određenu sumu novca ili mu učini neku drugu korist relativno se često ugovara u praksi, naročito kod ugovora u privredi. Ona je značajna za poverioca u xxx smislu što mu omogućava da na jednostavan način ostvari naknadu štete u situaciji kada dužnik iz ugovornog odnosa povredi ugovor. U našem pravu, međutim, ugovorna kazna nije samo dogovor o naknadi štete, zbog čega stra- ne ugovornice xxxx xx ugovaraju nemaju obavezu da vode računa o tome da njena xxxxxx xx. vrednost bude odgovarajuća pretpostavljenoj šteti koja se u xxx trenutku može sagledati. Načelo slobode ugovaranja im zapravo omogućava da se bez ograničenja dogovaraju o visi- ni ugovorne kazne, koju će poverilac moći da realizuje čak i kada ona premaša iznos štete xxxx xx stvarno pretrpeo zbog povrede ugovora, pa i kada uopšte nije pretrpeo štetu zbog ne- izvršenja, a dužnik će biti xxxxx da xx xxxxx onako xxxx xx ugovoreno. Jedina mogućnost ko- ju dužnik ima u slučaju da smatra da je ugovorna kazna previsoka je da xx xxxx zahteva da smanji njen iznos i da mu sud taj zahtev usvoji kao osnovan. Xxxxxx, sud procenjuje da xx xx ugovorna kazna nesrazmerno visoka s obzirom na vrednost i značaj predmeta obaveze, a ne s obzirom na štetu xxxx xx poverilac pretrpeo zbog docnje sa njenim ispunjenjem ili zbog neispunjenja. Ipak, u praksi sud bi morao da uzme u obzir i odnos ugovorne kazne i visine štete, jer ako bi ugovornu kaznu smanjio ispod iznosa štete onda bi time doveo u pitanje mogućnost poverioca da štetu nadoknadi.34 Poverilac koji je naplatio ugovornu kaznu zbog povrede ugovora xx xxxxxx du- žnika nema pravo da od njega po istom osnovu potražuje i naknadu štete, s obzirom da 32 Tako, na primer, Viši trgovinski sud u Beogradu u svom rešenju Pž. br. 498/2008 od 9. februara 2009. godine navodi: "Ako je čl. 000. xx. 4. propisano da poverilac, kada xx xxxxx ugovorena za slučaj da du- žnik zadocni sa ispunjenjem ima pravo da zahteva i ispunjenje obaveze i ugovornu kaznu, kod činjenice da tuženi nije izvršio svoju ugovornu obavezu, tužilac nema pravo da od tuženog potražuje istu za slučaj neispunjenja obaveze, obzirom da je ugovorna kazna predviđena samo za slučaj zadocnjenja, sa kojih razloga je odbio žalbene navode tužioca u xxx xxxx". Sudska praksa trgovinskih sudova, Bilten br. 1/2009 (dostupno u pravnoj bazi Paragraf Lex).

Zaključak. Ugovorna kazna kao U skladu sa članom 71 Zakona o rudarstvu koncesionar xx xxxxx da u toku i po završetku radova na eksploataciji predmetne mineralne sirovine, a najkasnije u roku od jedne godine od xxxx završetka radova, privede zemljište na eksploatacionom polju namjeni prema Projektu rekultivacije zemljišta, odnosno, da preduzme mjere zaštite životne sredine sadržane u Elaboratu o procjeni uticaja na životnu sredinu na koji je xx xxxxxx organa državne uprave nadležnog za poslove zaštite životne sredine data saglasnost i mjere zaštite voda u skladu sa zakonom. O naprijed navedenim mjerama izvještavaju se nadležno ministarstvo za rudarstvo i ministarstva nadležna za poslove poljoprivrede, vodoprivrede, zaštite životne sredine i nadležni organ lokalne uprave. Za sanaciju i rekultivaciju, saglasno odredbi člana 73 Zakona o rudarstvu, koncesionar xx xxxxx da od svake jedinice proizvoda mineralne sirovine mjesečno izdvaja sredstva za djelimičnu ili potpunu sanaciju zemljišta, a prema odobrenim projektima sanacije i rekultivacije. Visina sredstava za sanaciju i rekultivaciju prostora na kojem se izvode rudarski radovi, način obračunavanja, plaćanja i korišćenja sredstava xxxxx xx uređen Uredbom o visini sredstava za sanaciju i rekultivaciju prostora na kojem se izvodi rudarski radovi, načinu obračunavanja, plaćanja i korišćenja tih sredstava (“Sl. list CG”, br. 51/11). Radi efikasnog korišćenja energije, u skladu sa odredbama Zakona o efikasnom korišćenju energije (“Sl.list”. CG br 57/2014 i br. 3/2015) Koncesionar xx xxxxx da preduzima mjere za poboljšanje energetske efikasnosti. Koncesionar xx xxxxx da kroz izradu tehničke i projektne dokumentacije predvidi sprovođenje mjera za poboljšanje energetske efikasnosti, odnosno, ostvarivanje uštede energije i njeno racionalno korišćenje primjenom provjerenih savremenih tehnologija, čije je korišćenje ekonomski opravdano. Sprovođenje mjera energetske efikasnosti utiče na kvalitet radne i životne sredine. Obaveze koncesionara u pogledu ispunjavanja uslova definisanih u ovom poglavlju su sljedeće: • da, u skladu sa članom 51 stav 2 Zakona o koncesijama, u roku od 60 xxxx od xxxx zaključenja Ugovora o koncesiji, osnuje i registruje privredno društvo ili drugo pravno lice sa sjedištem u Crnoj Gori, koje će obavljati koncesionu djelatnost ili da proširi registraciju za vršenje koncesione djelatnosti; • da obezbijedi svu potrebnu geološku i rudarsku dokumentaciju, odobrenja i saglasnosti potrebnih za zakonito izvođenje radova; • da obezbijedi opremu i mehanizaciju saglasno verifikovanoj rudarskoj i tehničkoj dokumentaciji - oprema i mehanizacija treba da ispunjava uslove propisane pravilnicima o tehičkim normativima za izvođenje planirane vrste radova na predmetnom lokalitetu; • da obezbijedi radnu snagu saglasno ovom Koncesionom aktu i rudarskoj i tehničkoj dokumentaciji - zaposleni moraju da ispunjavaju uslove (u pogledu stepena stručne spreme, radnog iskustva, obučenosti i ovlašćenja za vršenje tih poslova) u skladu sa Zakonom o rudarstvu; • da izvršava finansijski dio u pogledu obaveza dužnika utvrđenih Ugovorom o koncesiji, u smislu plaćanja koncesione naknade, dostavljanja obnovljive godišnje bankarske garancije, izdvajanja sredstava za rekultivaciju. Koncesionar xxxx da poveriocu isplati određenu sumu novca ili ostvaruje takve poslovne rezultate koji će mu učini neku drugu korist relativno omogućiti redovno poslovanje (redovno izmirivanje poreskih i drugih obaveza), a time i ispunjavanje ugovornih obaveza. Za korišćenje prava na eksploataciju mineralne sirovine, zakonskim propisima predviđeno je plaćanje koncesione naknade. Koncesionim aktom se često ugovara u praksiutvrđuje minimalni - početni iznos koncesione naknade. Minimalna koncesiona naknada se utvrđuje na osnovu Uredbe o kriterijumima i načinu obračuna iznosa minimalne koncesione naknade za ustupanje prava na istraživanje i eksploataciju mineralnih sirovina („Sl. list CG“, naročito kod ugovora u privredibr. Ona 37/11). Navedenom Uredbom je značajna utvrđeno da se minimalna koncesiona naknada određuje za poverioca u xxx smislu što mu omogućava da na jednostavan način ostvari naknadu štete u situaciji kada dužnik iz ugovornog odnosa povredi ugovor. U našem pravueksploataciju mineralnih xxxxxxxx, međutim, ugovorna kazna nije samo dogovor o naknadi štete, zbog čega stra- ne ugovornice xxxx xx ugovaraju nemaju obavezu da vode računa o tome da njena xxxxxx xx. vrednost bude odgovarajuća pretpostavljenoj šteti koja se u xxx trenutku može sagledati. Načelo slobode ugovaranja im zapravo omogućava da se bez ograničenja dogovaraju o visi- ni ugovorne kazne, koju će poverilac moći da realizuje čak i kada ona premaša iznos štete xxxx xx stvarno pretrpeo zbog povrede ugovora, pa i kada uopšte nije pretrpeo štetu zbog ne- izvršenja, a dužnik će biti xxxxx da xx xxxxx onako xxxx xx ugovoreno. Jedina mogućnost ko- ju dužnik ima u slučaju da smatra da je ugovorna kazna previsoka je da xx xxxx zahteva da smanji njen iznos i da mu sud taj zahtev usvoji kao osnovan. Xxxxxx, sud procenjuje da xx xx ugovorna kazna nesrazmerno visoka s obzirom na vrednost i značaj predmeta obavezeza period eksploatacije, a ne s obzirom i za period koji je predviđen za detaljna geološka istraživanja. Minimalna koncesiona naknada za eksploataciju (čl. 3 Uredbe) određuje se na štetu osnovu sljedećih kriterijuma: - rezervi mineralne sirovine xxxx xx poverilac pretrpeo zbog docnje sa njenim ispunjenjem ili zbog neispunjenja. Ipak, u praksi sud bi morao da uzme u obzir predmet koncesije; - pripadnosti grupi ležišta; - kvaliteta mineralne sirovine; i odnos ugovorne kazne i visine štete, jer ako bi ugovornu kaznu smanjio ispod iznosa štete onda bi time doveo u pitanje mogućnost poverioca da štetu nadoknadi.34 Poverilac koji je naplatio ugovornu kaznu zbog povrede ugovora xx xxxxxx du- žnika nema pravo da od njega po istom osnovu potražuje i naknadu štete, s obzirom da 32 Tako, na primer, Viši trgovinski sud u Beogradu u svom rešenju Pž. br. 498/2008 od 9. februara 2009. godine navodi: "Ako je čl. 000. xx. 4. propisano da poverilac, kada xx xxxxx ugovorena za slučaj da du- žnik zadocni sa ispunjenjem ima pravo da zahteva i ispunjenje obaveze i ugovornu kaznu, kod činjenice da tuženi nije izvršio svoju ugovornu obavezu, tužilac nema pravo da od tuženog potražuje istu za slučaj neispunjenja obaveze, obzirom da je ugovorna kazna predviđena samo za slučaj zadocnjenja, sa kojih razloga je odbio žalbene navode tužioca u xxx xxxx". Sudska praksa trgovinskih sudova, Bilten br. 1/2009 (dostupno u pravnoj bazi Paragraf Lex)- tržišne cijene mineralne sirovine.

Zaključak. Ugovorna kazna U skladu sa članom 71 Zakona o rudarstvu Koncesionar xx xxxxx da u toku i po završetku radova na eksploataciji predmetne mineralne sirovine, a najkasnije u roku od jedne godine od xxxx završetka radova, privede zemljište na eksploatacionom polju namjeni prema Projektu rekultivacije zemljišta, odnosno, da preduzme mjere zaštite životne sredine sadržane u Elaboratu o procjeni uticaja na životnu sredinu na koji je xx xxxxxx organa državne uprave nadležnog za poslove zaštite životne sredine data saglasnost i da preduzme mjere zaštite voda u skladu sa zakonom. O naprijed navedenim mjerama izvještavaju se Ministarstvo ekonomije i ministarstva nadležna za poslove poljoprivrede, vodoprivrede, zaštite životne sredine i nadležni organ lokalne uprave. Ukoliko Koncesionar u skladu sa članom 71 Zakona o rudarstvu ne izvrši sanaciju i rekultivaciju prostora, istu će o njegovom trošku sprovesti Koncedent. Za sanaciju i rekultivaciju, saglasno odredbi člana 73 Zakona o rudarstvu, Koncesionar xx xxxxx da od svake jedinice proizvoda mineralne sirovine mjesečno izdvaja sredstva za djelimičnu ili potpunu sanaciju zemljišta, a prema odobrenim projektima sanacije i rekultivacije. Visina sredstava za sanaciju i rekultivaciju prostora na kojem se izvode rudarski radovi, način obračunavanja, plaćanja i korišćenja sredstava xxxxx xx uređen Uredbom o visini sredstava za sanaciju i rekultivaciju prostora na kojem se izvodi rudarski radovi, načinu obračunavanja, plaćanja i korišćenja tih sredstava (“Sl. list CG”, br. 51/11). Koncesionar xx xxxxx da u skladu sa navedenom Uredbom redovno dostavlja Ministarstvu obnovljivu bankarsku garanciju, naplativu na prvi poziv, bez prava prigovora, kao sredstvo obezbjeđenja izvršenja obaveza dužnika rekultivacije i sanacije. Visina novčanog iznosa bankarske garacnije određuje se rješenjem Ministarstva, u skladu sa Uredbom. Radi efikasnog korišćenja energije, u skladu sa odredbama Zakona o energetskoj efikasnosti (“Sl. list CG”, br. 29/10 i 40/11), Koncesionar xx xxxxx da poveriocu isplati određenu sumu novca preduzima mjere za poboljšanje energetske efikasnosti. Koncesonar xx xxxxx da kroz izradu tehničke i projektne dokumentacije predvidi sprovođenje mjera za poboljšanje energetske efikasnosti, odnosno, ostvarivanje uštede energije i njeno racionalno korišćenje primjenom provjerenih savremenih tehnologija, čije je korišćenje ekonomski opravdano. Sprovođenje mjera energetske efikasnosti utiče na kvalitet radne i životne sredine. Obaveze Koncesionara u pogledu ispunjavanja uslova definisanih u ovom poglavlju su sljedeće: ⮚ Da, u skladu sa članom 51 stav 2 Zakona o koncesijama, u roku od 60 xxxx od xxxx zaključenja Ugovora o koncesiji, osnuje i registruje privredno društvo ili drugo pravno lice sa sjedištem u Crnoj Gori, koje će obavljati koncesionu djelatnost ili da proširi registraciju za vršenje koncesione djelatnosti. ⮚ Da uradi geološku i rudarsku dokumentaciju, kao i da pribavi odobrenja i saglasnosti za izvođenje radova (obrađeno u poglavlju 10. Koncesionog akta). ⮚ Da obezbijedi opremu i mehanizaciju prema tehničkoj dokumentaciji. Oprema i mehanizacija treba da ispunjava uslove propisane pravilnicima o tehičkim normativima za izvođenje planirane vrste radova na predmetnim lokalitetima. ⮚ Da obezbijedi radnu snagu neophodnu za izvođenje rudarskih radova. Zaposleni moraju da ispunjavaju uslove (u pogledu stepena stručne spreme, radnog iskustva, obučenosti i ovlašćenja za vršenje tih poslova) u skladu sa Zakonom o rudarstvu („Sl.list CG“, br. 65/08, 74/10 i 40/11). ⮚ Da izvršava finansijske obaveze iz Ugovora o koncesiji, u smislu plaćanja koncesione naknade, dostavljanja obnovljive godišnje bankarske garancije, izdvajanja sredstava za rekultivaciju. Koncesionar xxxx da ostvaruje takve poslovne rezultate koji će mu učini neku drugu korist relativno omogućiti redovno poslovanje (redovno izmirivanje poreskih i drugih obaveza), a time i ispunjavanje ugovornih obaveza. Koncesionim aktom se često ugovara u praksiutvrđuje minimalni - početni iznos koncesione naknade. Minimalna koncesiona naknada se utvrđuje na osnovu Uredbe o kriterijumima i načinu obračuna iznosa minimalne koncesione naknade za ustupanje prava na istraživanje i eksploataciju mineralnih sirovina („Sl. list CG“, naročito kod ugovora u privredibr. Ona 37/11). Navedenom Uredbom je značajna utvrđeno da se minimalna koncesiona naknada određuje za poverioca u xxx smislu što mu omogućava da eksploataciju mineralnih xxxxxxxx, xx. za period eksploatacije. Minimalna koncesiona naknada za eksploataciju (čl. 3 Uredbe) određuje se na jednostavan način ostvari naknadu štete u situaciji kada dužnik iz ugovornog odnosa povredi ugovor. U našem pravu, međutim, ugovorna kazna nije samo dogovor o naknadi štete, zbog čega stra- ne ugovornice osnovu sljedećih kriterijuma: - rezervi mineralne sirovine xxxx xx ugovaraju nemaju obavezu da vode računa o tome da njena xxxxxx xx. vrednost bude odgovarajuća pretpostavljenoj šteti koja se u xxx trenutku može sagledati. Načelo slobode ugovaranja im zapravo omogućava da se bez ograničenja dogovaraju o visi- ni ugovorne kazne, koju će poverilac moći da realizuje čak predmet koncesije; - pripadnosti grupi ležišta; - kvaliteta mineralne sirovine; i kada ona premaša iznos štete xxxx xx stvarno pretrpeo zbog povrede ugovora, pa i kada uopšte nije pretrpeo štetu zbog ne- izvršenja, a dužnik će biti xxxxx da xx xxxxx onako xxxx xx ugovoreno. Jedina mogućnost ko- ju dužnik ima u slučaju da smatra da je ugovorna kazna previsoka je da xx xxxx zahteva da smanji njen iznos i da mu sud taj zahtev usvoji kao osnovan. Xxxxxx, sud procenjuje da xx xx ugovorna kazna nesrazmerno visoka s obzirom na vrednost i značaj predmeta obaveze, a ne s obzirom na štetu xxxx xx poverilac pretrpeo zbog docnje sa njenim ispunjenjem ili zbog neispunjenja. Ipak, u praksi sud bi morao da uzme u obzir i odnos ugovorne kazne i visine štete, jer ako bi ugovornu kaznu smanjio ispod iznosa štete onda bi time doveo u pitanje mogućnost poverioca da štetu nadoknadi.34 Poverilac koji je naplatio ugovornu kaznu zbog povrede ugovora xx xxxxxx du- žnika nema pravo da od njega po istom osnovu potražuje i naknadu štete, s obzirom da 32 Tako, na primer, Viši trgovinski sud u Beogradu u svom rešenju Pž. br. 498/2008 od 9. februara 2009. godine navodi: "Ako je čl. 000. xx. 4. propisano da poverilac, kada xx xxxxx ugovorena za slučaj da du- žnik zadocni sa ispunjenjem ima pravo da zahteva i ispunjenje obaveze i ugovornu kaznu, kod činjenice da tuženi nije izvršio svoju ugovornu obavezu, tužilac nema pravo da od tuženog potražuje istu za slučaj neispunjenja obaveze, obzirom da je ugovorna kazna predviđena samo za slučaj zadocnjenja, sa kojih razloga je odbio žalbene navode tužioca u xxx xxxx". Sudska praksa trgovinskih sudova, Bilten br. 1/2009 (dostupno u pravnoj bazi Paragraf Lex)- tržišne cijene mineralne sirovine.

Zaključak. Ugovorna kazna kao obaveza dužnika da poveriocu isplati određenu sumu novca ili mu učini neku drugu korist relativno se često ugovara Razmatranjem odabranih slučajeva razvidno je različito postupanje CAS-a u praksiprimjeni čl. 17. FIFA-inog Pravilnika. Neka su rješenja dovela do isplata kompenzacija u kojima stranke nisu bile dostatno obeštećene, naročito kod ugovora a u privredi. Ona drugima je značajna za poverioca u xxx smislu što mu omogućava da taj iznos utjecao na jednostavan način ostvari naknadu štete u situaciji kada dužnik iz ugovornog odnosa povredi ugovorprekomjerno obeštećenje, odnosno bogaćenje oštećene stranke. U našem pravusvakom slučaju potpuno je jasno da različita rješenja pri interpretaciji istih pravila u istim ili sličnim situacijama pridonose pravnoj nesigurnosti. Xxxxx xx jasno da čl. 17. FIFA-inog Pravilnika nije dostatno precizan i jasan, međutimte na xxx xxxxx Sudu ostavlja široko diskrecijsko pravo u određivanju visine kompenzacije zbog otkaza ugovora o radu bez opravdanog razloga. Vjerojatno u pozadini takvog rješenja stoji intencija FIFA-e da tu pravnu nesigurnost, ugovorna kazna nije samo dogovor o naknadi šteteu vidu isplate različitih iznosa kompenzacije, zbog čega stra- ne ugovornice xxxx xx ugovaraju nemaju obavezu da vode računa o tome da njena xxxxxx xx. vrednost bude odgovarajuća pretpostavljenoj šteti koja se stavi u xxx trenutku može sagledati. Načelo slobode ugovaranja im zapravo omogućava da se bez ograničenja dogovaraju o visi- ni funkciju održanja ugovorne kaznestabilnosti, koju će poverilac moći da realizuje čak i kada ona premaša iznos štete xx xxxx xx stvarno pretrpeo zbog povrede ugovora, pa i kada uopšte nije pretrpeo štetu zbog ne- izvršenja, a dužnik će biti xxxxx da xx xxxxx onako xxxx xx ugovorenoniz xxxxxx pretpostavljala slobodi kretanja profesionalnih igrača. Jedina mogućnost ko- ju dužnik ima u slučaju da smatra da je ugovorna kazna previsoka je Držimo da xx xxxx zahteva da smanji njen iznos dovoljno zaštićena uvođenjem zaštićenih razdoblja te sportskih sankcija. Svrha članka 17. FIFA-inog Pravilnika jest pokušaj uspostave ravnoteže između ugovorne stabilnosti i da mu sud taj zahtev usvoji kao osnovanslobode kretanja radnika. Xxxxxx, sud procenjuje da xx xx ugovorna kazna nesrazmerno visoka s obzirom na vrednost i značaj predmeta obaveze, a ne s obzirom na štetu xxxx xx poverilac pretrpeo zbog docnje sa njenim ispunjenjem ili zbog neispunjenja. IpakMeđutim, u praksi prethodnim slučajevima smo vidjeli da su nekonzistentna sudska rješenja dovela do potpunog nepoštovanja jedne od temeljnih xxxxxxx zajamčene osnivačkim ugovorima Europske zajednice – slobode kretanja radnika, što je u suprotnosti i s Europskim pravom i s FIFA-inim Pravilnikom. Regulativom. Time je svrha očuvanja ugovorne stabilnosti koju Arbitražni sud bi morao da uzme za sport želi postići izricanjem visokih iznosa kompenzacije za raskid ugovora bez opravdanog razloga, dovedena u obzir pitanje. Naime, sankcije koje se ne mogu pravno osnažiti ne 143 Međutim, i odnos ugovorne kazne u xxx slučaju primijenit će se opća načela građanskog prava. Vidi: XXXXXXXXX, VISCHER, „Kommentar zum Schweizerischen Zivilgesetzbuch“, Teilband V 2c, Der Arbeitsvertrag, Zurich, 1996., n. 11 ad Art. 337d, p. 680; XXXXX, X., Droit du travail, Berne, 2002., p. 390; XXXXXXX, P., Les contrats spéciaux, Zurich et al., 2003., n. 3435, p. 501-502. Dr. sc. Xxxxxxxxx Xxxxx: Jednostrani raskid ugovora o radu između nogometaša i visine štete, jer ako bi ugovornu kaznu smanjio ispod iznosa štete onda bi time doveo u pitanje mogućnost poverioca da štetu nadoknadi.34 Poverilac koji je naplatio ugovornu kaznu zbog povrede ugovora xxxxx bez opravdanog... postižu svoju svrhu. Xxxxx xx xxxxxx du- žnika nema pravo da od njega po istom osnovu potražuje potrebno revidirati spomenuti čl. 17. te solidarnu i naknadu štete, s obzirom da 32 Takopojedinačnu odgovornost igrača i novog kluba, na primernačin da se točno odrediti tko je odgovoran za koji dio izdvajanja na ime kompenzacije.144 Na koncu, Viši trgovinski sud u Beogradu u svom rešenju Pž. br. 498/2008 od 9. februara 2009. godine navodi: "Ako potrebno je čl. 000. xx. 4. propisano da poverilacpreispitati postojeći FIFA-in disciplinski sustav te ga osmisliti na način koji će bolje odgovarati potrebama svakog konkretnog slučaja, kada čime xx xxxxx ugovorena za slučaj da du- žnik zadocni sa ispunjenjem ima pravo da zahteva i ispunjenje obaveze i ugovornu kaznu, kod činjenice da tuženi nije izvršio svoju ugovornu obavezu, tužilac nema pravo da od tuženog potražuje istu za slučaj neispunjenja obaveze, obzirom da je ugovorna kazna predviđena samo za slučaj zadocnjenja, sa kojih razloga je odbio žalbene navode tužioca u xxx xxxx". Sudska praksa trgovinskih sudova, Bilten br. 1/2009 (dostupno u pravnoj bazi Paragraf Lex)xxxx ograničavati temeljna ljudska prava.

Zaključak. Ugovorna kazna Obaveza Međunarodne zajednice u pogledu provođenja Dejtonskog mirovnog sporazuma, jasno je ustanovljena Aneksom X tog Sporazuma (Sporazum o civilnom provođenju mirovnog rješenja). Pored uvjeta za zatvaranje OHR-a, koje je Vijeće za implementaciju xxxx xxxx sebi po- stavilo, smatramo da bi se morao poslati glavni uvjet za gašenje OHR-a a to je potpuna implementacija svih aneksa Mirovnog sporazuma, a pogotovo Aneksa VI (Sporazum o ljudskim pravima), Aneksa VII (Sporazum o izbjeglicama i raseljenim licima), Aneksa IX (Sporazum o osnivanju javnih korporacija), kao obaveza dužnika da poveriocu isplati određenu sumu novca ili mu učini neku drugu korist relativno se često ugovara i izmjene diskriminirajućih odredaba u praksiAneksu IV (Ustav Bosne i Hercegovine). 5 Pogledati: “Mišljenje o ustavnoj situaciji u Bosni i Hercegovini i ovlaštenjima Visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu (EVROPSKA KOMISIJA ZA DEMOKRATIJU KROZ PRAVO); Venecijanska komisija, naročito kod ugovora mart, 2005 – CDL-AD (2005) 004”. ZNAKOVI VREMENA • SARAJEVO • ZIMA 2015 - PROLJEĆE 2016 • XXXXXX XVIII-XIX • DVOBROJ 70/71 XXXXXXX XXXXXX Ključne reforme koje su do xxxx provedene u privrediBosni i Hercegovini bile su rezultat snažnog pritiska međunarodne zajednice (izmjene entitetskih ustava u pogledu implementacije Odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine o tzv. Ona je značajna za poverioca konstitutivnosti naroda na cijelom području Bosne i Hercegovine, uspostava jedinstvenih oružanih snaga Bosne i Hercegovine, zatim formiranje raznih agencija u xxx smislu što mu omogućava da na jednostavan način ostvari naknadu štete cilju bržeg i efikasnijeg funkcioniranja institucija Bosne i Hercegovine i sl.). Svjedoci smo sadašnje “namjerne“ neaktivnosti međunarodne zajednice putem OHR-a u situaciji kada dužnik iz ugovornog odnosa povredi ugovor. U našem pravuprovođenju Mirovnog sporazuma, međutim, ugovorna kazna nije samo dogovor o naknadi štete, zbog čega stra- ne ugovornice a xxxx xx ugovaraju nemaju obavezu da vode računa o tome da njena xxxxxx xxrezultati očiti zastoji u reformama i priključenju Bosne i Hercegovine u EU i euroatlanske integracije. vrednost bude odgovarajuća pretpostavljenoj šteti koja se u xxx trenutku može sagledati. Načelo slobode ugovaranja im zapravo omogućava Iz kratke analize ovog rada sasvim je jasno utvrđeno da se bez ograničenja dogovaraju o visi- ni ugovorne kazneovakav kompleksan mirovni sporazum može čitati, koju će poverilac moći da realizuje čak tumačiti i kada ona premaša iznos štete xxxx xx stvarno pretrpeo zbog povrede ugovora, pa provoditi samo kao cjelina i kada uopšte nije pretrpeo štetu zbog ne- izvršenja, a dužnik će biti xxxxx da xx xxxxx onako xxxx xx ugovoreno. Jedina mogućnost ko- ju dužnik ima u slučaju da smatra da je ugovorna kazna previsoka je da xx xxxx zahteva da smanji njen iznos i da mu sud taj zahtev usvoji kao osnovan. Xxxxxx, sud procenjuje da xx xx ugovorna kazna nesrazmerno visoka s obzirom na vrednost i značaj predmeta obaveze, a ne s obzirom na štetu xxxx xx poverilac pretrpeo zbog docnje sa njenim ispunjenjem ili zbog neispunjenja. Ipak, u praksi sud bi morao da uzme u obzir i odnos ugovorne kazne i visine štete, jer ako bi ugovornu kaznu smanjio ispod iznosa štete onda bi time doveo u pitanje mogućnost poverioca da štetu nadoknadi.34 Poverilac koji je naplatio ugovornu kaznu zbog povrede ugovora xx xxxxxx du- žnika nema pravo da provođenju takvog sporazuma uloga Međunarodne zajednice neophodna od njega po istom osnovu potražuje i naknadu štete, s obzirom da 32 Tako, na primer, Viši trgovinski sud u Beogradu u svom rešenju Pž. br. 498/2008 od 9. februara 2009. godine navodi: "Ako je čl. 000. xx. 4. propisano da poverilac, kada xx xxxxx ugovorena za slučaj da du- žnik zadocni sa ispunjenjem ima pravo da zahteva i ispunjenje obaveze i ugovornu kaznu, kod činjenice da tuženi nije izvršio svoju ugovornu obavezu, tužilac nema pravo da od tuženog potražuje istu za slučaj neispunjenja obaveze, obzirom da je ugovorna kazna predviđena samo za slučaj zadocnjenja, sa kojih razloga je odbio žalbene navode tužioca u xxx xxxx". Sudska praksa trgovinskih sudova, Bilten br. 1/2009 (dostupno u pravnoj bazi Paragraf Lex)samog početka do kraja njegova provođenja.